UREDBAO RATIFIKACIJI SPORAZUMA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ALBANIJE O VODOPRIVREDNIM PITANJIMA("Sl. list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi", br. 11/57) |
ČLAN 1
Ratifikuje se Sporazum između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Albanije o vodoprivrednim pitanjima, sa Statutom Jugoslovensko-albanske komisije za vodoprivredu i Protokolom o ribarstvu na graničnim jezerima i rekama, koji je zaključen 5 decembra 1956 godine u Beogradu, a koji u originalu na srpskohrvatskom i albanskom jeziku glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU VLADE FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I VLADE NARODNE REPUBLIKE
ALBANIJE O VODOPRIVREDNIM PITANJIMA
Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlada Narodne Republike Albanije u cilju uređenja vodoprivrednih pitanja na vodotocima koji čine državnu granicu i vodotocima, jezerima i hidrosistemima presečenim državnom granicom, rešile su da zaključe Sporazum i naimenovale su za svoje punomoćnike:
Vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije, dr inženjera Stevana Sinanovića, pretsednika Savezne komisije za vodoprivredu,
Vlada Narodne Republike Albanije, Petro Dodea, zamenika pretsednika Državne planske komisije,
koji su se posle izmene svojih punomoćja, nađenih u ispravnom stanju, sporazumeli u sledećem:
1. Strane Ugovornice obavezuju se da, na osnovu odredaba ovog Sporazuma, razmatraju i sporazumno rešavaju sva vodoprivredna pitanja, zatim mere i radove koji mogu biti od uticaja na promenu količine i kvaliteta vode, a po kojima su zainteresovane obe ili jedna Strana Ugovornica, vodeći računa o održavanju jedinstva vodoprivrednih odnosa i priznavajući prava i obaveze koje iz toga jedinstva proizilaze.
2. Odredbe ovog Sporazuma odnose se na sva vodoprivredna pitanja, mere i radove na vodotocima koji čine državnu granicu i vodotocima, jezerima i hidrosistemima presečenim državnom granicom (naročito na Ohridsko jezero, Crni Drim, Beli Drim, Skadarsko jezero i Bojanu), a koji su od interesa za obe Strane Ugovornice, a naročito:
a) iskorišćavanje vodnih snaga;
b) regulisanje i kanalisanje vodotoka i jezera i održavanje njihovih korita;
c) oticanje voda, odvodnjavanje i slične mere;
d) odbranu od poplave;
e) akumulacije i retenzione radove;
f) snabdevanje vodom i kanalizacije;
g) plovidbu;
h) podzemne vode;
i) zaštita tla od erozije;
j) korišćenje voda u poljoprivredi;
k) hidrološke studije, izradu projekata i izvođenje radova;
l) ribarstvo;
m) raspodelu troškova u vezi istraživačkih, projektnih i izvođačkih radova, pogona i održavanja;
n) razmenu podataka i projekata i međusobna obaveštavanja po gornjim pitanjima, i
o) razmenu podataka o vodostajima.
3. Pod pojmom "hidrosistem" u ovom Sporazumu podrazumevaju se i svi vodotoci (nadzemni, podzemni, prirodni i veštački), objekti, mere i radovi, koji u vodoprivrednom pogledu mogu da budu od uticaja na vodotoke i objekte koji čine državnu granicu ili koji su presečeni državnom granicom.
4. Pod pojmom "vodoprivreda" u ovom Sporazumu podrazumeva se i sve ono što obuhvata pojam francuskog izraza "régime des eaux".
5. Pitanje ribarstva regulisano je posebnim Protokolom koji čini Prilog II ovog Sporazuma.
Strane Ugovornice obavezuju se da će:
1. U međusobnom sporazumevanju, s jedne strane svaka na svojoj teritoriji, a s druge strane zajednički na tokovima, koji čine državnu granicu i tokovima, jezerima i hidrosistemima, presečenim državnom granicom, održavati u ispravnom stanju korita vodotoka i jezera i sve objekte i uređaje na njima, ukoliko su u tome zainteresovane obe strane.
2. Vršiti usklađeno rukovanje i pogon objekata i uređaja, vodeći računa o interesima obeju Strana.
3. Sporazumno vršiti izmene postojećih ili izgradnju novih objekata kao i preduzimanje novih radova i mera na teritoriji jedne ili druge Strane Ugovornice kojima se menjaju vodoprivredni odnosi na vodotocima koji čine državnu granicu i vodotocima, jezerima i hidrosistemima presečenim državnom granicom.
1. Ukoliko u projektovanju i izgradnji, održavanju i vršenju pogona novih objekata i uređaja učestvuju obe ili samo jedna Strana Ugovornica, a služe interesima obeju Strana Ugovornica, pitanje podele troškova i načina plaćanja rešavaće Strane Ugovornice sporazumno.
2. Troškove izgradnje objekata i uređaja i njihovog održavanja, vršenje pogona, mera i radova koji se vrše i nalaze na teritoriji jedne Strane Ugovornice a koriste samo drugoj Strani Ugovornici, snosi u celosti zainteresovana Strana.
1. Pitanja, mere i radovi koji proističu iz odredaba ovog Sporazuma spadaju u nadležnost Jugoslovensko-albanske komisije za vodoprivredu (u daljem tekstu: Komisija), koja se u tu svrhu obrazuje. Sastav, delokrug i način rada Komisije predviđen je u Statutu, koji čini sastavni deo ovog Sporazuma, kao prilog I.
2. Komisija će prema potrebi propisati zajednički pravilnik za vršenje odbrane od voda, kao i druge pravilnike. Ovi pravilnici podležu, pre njihovog stupanja na snagu, odobrenju Vlade Strana Ugovornica.
1. Potreban građevinski i pogonski materijal za izvršenje radova u smislu ovog Sporazuma koji će se unositi sa teritorije jedne Strane Ugovornice na teritoriju druge Strane Ugovornice, oslobađa se svih uvoznih i izvoznih dažbina i ne podleže nikakvim uvoznim i izvoznim ograničenjima.
2. Privremeno će se osloboditi od dažbina potrebna sredstva za izvođenje radova (mašine, vozila, alat i tome slično), pod uslovom da se ova prijave carinskim organima radi utvrđivanja identiteta i da budu vraćena u roku, koji utvrdi carinski organ. Pri tome nije potrebno polagati odgovarajuće garantije. Za predmete koji ne budu vraćeni u određenom roku, platiće se odgovarajuće dažbine. Ukoliko su takvi predmeti postali neupotrebljivi usled potpune istrošenosti i zbog toga ne budu vraćeni, to će se pitanje posebno razmatrati.
3. Obe Strane Ugovornice garantuju jedna drugoj olakšan carinski postupak za tranzit građevinskog i pogonskog materijala, kao i sredstava za izvođenje radova, koja su oslobođena od dažbina.
4. Građevinski i pogonski materijal kao i sredstva za izvođenje radova podleže carinskoj kontroli i nadzoru Strana Ugovornica.
5. Komisija će za svaki poseban slučaj utvrditi obim i uslove korišćenja povlastica koje proističu iz ovog člana Sporazuma.
Strane Ugovornice se obavezuju da će svaka na svojoj strani čuvati i održavati stalne visinske i položajne tačke duž granice, koje služe za radove na vodama a po potrebi ih dopunjavati ili obnavljati. Obe Strane Ugovornice mogu koristiti ove tačke. Ako je radi korišćenja ovih tačaka potrebno prelaziti državnu granicu primenjivaće se odredbe člana 7. ovog Sporazuma.
Radi primenjivanja i sprovođenja odredaba ovog Sporazuma članovi Komisije i stručnjaci vodoprivrednih službi Strana Ugovornica biće snabdeveni službenim pasošima sa službenim vizama.
Radi utvrđivanja zajedničkih mera ili za izvođenje zajedničkih radova, lica koja će odrediti jedna ili druga Strana Ugovornica sastaće se na državnoj granici na mestima i u vreme, koje će u svakom konkretnom slučaju utvrditi sporazumno nadležni lokalni organi Strana Ugovornica.
Lica pomenuta u prednjem stavu biće snabdevena specijalnim propusnicama izdatim od nadležnih organa Strana Ugovornica i overenim za prelaz granice od nadležnih lokalnih organa one Strane Ugovornice na čiju teritoriju prelaze.
Pojedinosti za izdavanje specijalnih propusnica za prelaz državne granice utvrdiće Komisija i predložiti Vladama Strana Ugovornica na odobrenje.
Lokalni organi Strana Ugovornica obaveštavaće se uzajamno na najbrži mogući način o opasnostima od visokih voda i o drugim pretećim opasnostima, koje mogu nastati na vodotocima, koji čine državnu granicu i vodotocima, jezerima i hidrosistemima koji su presečeni državnom granicom.
Pitanja po kojima se ne postigne saglasnost u Komisiji, Komisija će uputiti na rešavanje Vladama Strana Ugovornica.
Svaki spor između Strana Ugovornica u pogledu primene i tumačenja ovog Sporazuma, ako se obe strane u sporu ne sporazumeju o nekom drugom načinu rešenja, biće podnet na traženje jedne ili druge Strane Ugovornice, Paritetnoj komisiji sastavljenoj od po dva pretstavnika svake Strane. Ako se u Paritetnoj komisiji ne postigne sporazum, spor će neposredno rešavati Vlade obeju strana Ugovornica.
Ovaj Sporazum podleže ratifikaciji. Ratifikacioni instrumenti biće izmenjeni u Tirani.
Sporazum stupa na snagu na dan izmene ratifikacionih instrumenata.
Sporazum ostaje na snazi za period od pet (5) godina računajući od dana njegovog stupanja na snagu. Ukoliko nijedna od Strana Ugovornica na godinu dana pre isteka perioda od pet (5) godina ne otkaže Sporazum, njegova važnost se automatski produžava s tim da svaka Strana Ugovornica može otkazati sa otkaznim rokom od jedne (1) godine.
Sačinjeno u Beogradu 5. decembra 1956. godine u po dva originalna primerka svaki na srpskohrvatskom i albanskom jeziku. Tekstovi na oba jezika su autentični.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
|
Federativne Narodne |
Narodne Republike |
|
|
Republike Jugoslavije, |
Albanije, |
|
|
Dr ing. Stevan Sinanović, s. r. |
Petro Dode, s. r. |
STATUT
JUGOSLOVENSKO-ALBANSKE KOMISIJE ZA VODOPRIVREDU
Član 1
Zadatak i delokrug rada Komisije obuhvata sve što joj je stavljeno u nadležnost Sporazumom između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Albanije o vodoprivrednim pitanjima.
U delokrug rada Komisije spada naročito:
1. Podnošenje predloga u pogledu mera i radova koji su u interesu Strana Ugovornica i o njihovom proučavanju sa tehničkog i privrednog stanovišta, a poglavito pitanja iskorišćavanja vodnih snaga Ohridskog jezera, Crnog Drima, Belog Drima, kao i pitanja Skadarskog jezera i Bojane.
2. Podnošenje predloga za upoznavanje problema na licu mesta kao i za organizovanje topografskih snimanja, studija, istražnih radova i izradu projekata.
3. Tehnička ocena podnetih projekata i podnošenje predloga Vladama Strana Ugovornica za izvođenje zajedničkih radova ili radova koji su od zajedničkog interesa.
4. Razmatranje i davanje predloga o izvođenju zajedničkih vodoprivrednih radova, objekata i instalacija, o uslovima i načinu njihovog izvođenja, kao i o raspodeli troškova. Organizovanje kontrole izvršenja i prijema zajednički izvršenih radova.
5. Podnošenje predloga o donošenju zajedničkih tehničkih propisa, zaštitnih i kontrolnih propisa kao i bioloških mera o ribarstvu.
6. Staranje o izvršenju odluka, organizacija tehničke kontrole preduzetih mera i radova od zajedničkog interesa.
7. Proučavanje pitanja koja se odnose na zajedničku odbranu od voda kao i na otklanjanje drugih opasnosti, sastavljajući o tome zajedničke pravilnike.
8. Podnošenje predloga za razmenu praktičnih iskustava iz oblasti vodoprivrede, za razmenu hidroloških i hidrometeoroloških podataka kao i za rad izveštajne službe sa zadatkom da ista daje podatke o vodostaju i ostalom.
9. Obezbeđenje saradnje obostranih vodoprivrednih organa na teritoriji obeju Strana Ugovornica u interesu održavanja jedinstva vodoprivrednih odnosa u duhu odredaba Sporazumom o vodoprivrednim pitanjima zaključenog između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Albanije.
10. Podnošenje predloga za rukovanje i rad uređaja od zajedničkog interesa.
Član 2
Vlade Strana Ugovornica rezervišu pravo da i neposredno raspravljaju o pitanjima iz nadležnosti Komisije.
Član 3
Komisija je sastavljena od dvanaest (12) članova. Svaka Strana Ugovornica odrediće šest (6) članova Komisije; svaki član može imati svog zamenika. Strane Ugovornice mogu isto tako imenovati stručnjake koji bi uzeli učešća u poslovima Komisije čiji broj se određuje za svaki slučaj sporazumno između dva pretsednika. Svaka Strana Ugovornica odrediće jednog člana Komisije kao pretsednika svoje delegacije. U slučaju potrebe, Komisija će moći osnivati i potkomisije od njenih članova, zamenika članova i stručnjaka.
Član 4
Komisija održava redovno zasedanje jedanput godišnje. Pretsednici delegacija mogu sporazumno sazivati i vanredna zasedanja. Redovna zasedanja će se održavati naizmenično na teritorijama Strana Ugovornica. Zasedanje saziva pretsednik delegacije one Strane Ugovornice na čijoj se teritoriji Komisija sastaje u sporazumu sa pretsednikom delegacije druge Strane Ugovornice.
Član 5
Strane Ugovornice preko pretsednika svojih delegacija predlažu tačke dnevnog reda.
Konačan dnevni red utvrđuju pretsednici delegacija sporazumno ili diplomatskim putem.
Član 6
Za vreme zasedanja Komisije pretsednici delegacija pretsedavaju naizmenično.
Službeni jezici Komisije su srpskohrvatski i albanski.
Komisija može odlučiti da se pojedina pitanja razmatraju i na nekom drugom jeziku.
Član 7
Komisija donosi zaključke saglasnošću pretsednika jedne i druge delegacije.
Ukoliko između pretsednika delegacija ne dođe do saglasnog zaključka delegacije će sporno pitanje izneti na rešavanje svojim Vladama.
Za svako zasedanje sastavlja se protokol u po dva primerka i to svaki na oba službena jezika. Protokol potpisuju oba pretsednika. Delegacije dostavljaju protokole na odobrenje svojim Vladama.
Član 8
Zaključci Komisije ne mogu se sprovoditi ako jedna Vlada stavi prigovor. Ukoliko nijedna Vlada u roku od četrdeset i pet (45) dana, računajući taj rok od dana potpisivanja Protokola, ne stavi prigovor na zaključke, smatraće se da su obe Vlade zaključke odobrile.
Član 9
Svaka Strana Ugovornica snosi troškove svoje delegacije. Druge troškove u vezi rada Komisije, ako se drukčije ne odluči, snose obe Strane Ugovornice u jednakim delovima.
Član 10
Komisija će propisati svoj poslovnik na osnovu Sporazuma između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Albanije o vodoprivrednim pitanjima i ovog Statuta.
Sačinjeno u Beogradu 5. decembra 1956. godine u po dva originalna primerka, svaki na srpskohrvatskom i albanskom jeziku. Tekstovi na oba jezika su autentični.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
|
Federativne Narodne |
Narodne Republike |
|
|
Republike Jugoslavije, |
Albanije, |
|
|
Dr ing. Stevan Sinanović, s. r. |
Petro Dode, s. r. |
PROTOKOL
O RIBARSTVU NA GRANlČNIM JEZERIMA I REKAMA IZMEĐU FEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKE
JUGOSLAVIJE I NARODNE REPUBLIKE ALBANIJE
U cilju regulisanja pitanja ribarstva na graničnim jezerima i rekama između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Albanije, a naročito pitanja ribarstva na Skadarskom jezeru, Ohridskom Jezeru, Prespanskom Jezeru i rekama Belom Drimu, Crnom Drimu i Bojani, Strane Ugovornice sporazumele su se da izrade posebne propise, koji će regulisati pitanje ribolova i ribarstva, uopšte, na pomenutim jezerima i rekama.
Propisi i mere koje se imaju sporazumno izraditi i odobriti obuhvataju sledeće:
a) Zaštitni i kontrolni propisi o ribarstvu.
Strane Ugovornice doneće sporazumno zajedničke zaštitne i kontrolne mere o ribarstvu i to u pogledu upotrebe ribolovnih alata, naročito upotrebe krupnih mehanizovanih ribolovnih sredstava ili fiksnih ribolovnih postrojenja, propise o primeni zaštitnih mera i to naročito za ekonomski važne vrste riba, propise o otklanjanju svih smetnji za slobodnu cirkulaciju riba, propise o sprečavanju krijumčarenja i nedozvoljene trgovine ribom i vršenja ribolova u graničnim jezerima i rekama. Osim toga, Strane Ugovornice sporazumno će doneti propise o kontroli sprovođenja zaštite riba za vreme plođenja (lovostaja) i zaštite ribnih plodišta.
b) Biološke mere u ribarstvu.
Strane Ugovornice sporazumno će propisati mere koje regulišu minimalnu veličinu lovljene ribe, vreme lovostaja za ekonomski važne vrste riba, mere za određivanje i propise za zaštitu ribljih plodišta, posebno propise o intenzitetu ribolova za razne vrste riba, kao i sporazumno rešavanje primene ribolovne tehnike u odnosu na ulov raznih vrsta riba. Osim toga, propisi o biološkim merama u ribarstvu sporazumno će rešiti pitanje unošenja novih ribljih vrsta u ribolovne vode, kao i pitanja zaštite i podizanja opšte organske produkcije u ribolovnim vodama. Propisi će obuhvatiti i mere kojima će se rešavati pitanja zaštite od zagađivanja jezerske i rečne vode.
Strane Ugovornice sporazumno će rešiti pitanje zajedničkih mera za povećanje ribljeg naselja putem poribljavanja, kao i pitanja naučno-istraživačkog rada iz oblasti hidrobiologije i ribarstva na graničnim jezerima i rekama.
c) Tehnički propisi o ribarstvu.
Strane Ugovornice sporazumno će doneti propise i mere za sve tehničke radove na graničnim jezerima i rekama, koji mogu uticati na riblje naselje i ribolovno iskorišćavanje voda. Posebno će se doneti propisi o primeni i maksimalnom broju dozvoljenih mehanizovanih ribolovnih sredstava, primeni elektriciteta u ribolovu i postavljanju i korišćenju fiksnih postrojenja za ribolov.
Proučavanje i razmatranje svih propisa i mera o regulisanju pitanja ribarstva na graničnim jezerima i rekama obavljaće Potkomisija za ribarstvo, kao organ Jugoslovensko-albanske komisije za vodoprivredu.
Predlaganje mera i propisa u smislu čl. 1. tač. 5. Statuta vrši Jugoslovensko-albanska komisija za vodoprivredu na osnovu predloga Potkomisija za ribarstvo.
Ovaj Protokol čini sastavni deo Sporazuma između Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Vlade Narodne Republike Albanije o vodoprivednim pitanjima i Statuta Jugoslovensko-albanske komisije za vodoprivredu.
Sačinjeno u Beogradu 5. decembra 1956. godine u po dva originalna primerka, svaki na srpskohrvatskom i albanskom jeziku. Tekstovi na oba jezika su autentični.
|
Za Vladu |
Za Vladu |
|
|
Federativne Narodne |
Narodne Republike |
|
|
Republike Jugoslavije, |
Albanije, |
|
|
Dr ing. Stevan Sinanović, s. r. |
Petro Dode, s. r. |
ČLAN 2
Ova uredba stupa na snagu odmah.