POSLOVNIKNARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 56/2005 - prečišćeni tekst i 81/2006) |
Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije (u daljem tekstu: Narodna skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika.
Narodnu skupštinu predstavlja predsednik Narodne skupštine.
Pečat Narodne skupštine je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini i sa natpisom, ćiriličkim pismom, oko njega: "Republika Srbija - Narodna skupština".
II KONSTITUISANJE NARODNE SKUPŠTINE
1. Sazivanje prve sednice Narodne skupštine
Prvu sednicu Narodne skupštine, posle završenih opštih izbora, saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnog saziva, narednog dana od dana podnošenja izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.
Prvoj sednici Narodne skupštine, do izbora predsednika Narodne skupštine, predsedava najstariji narodni poslanik (predsedavajući).
Predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine, u radu pomaže po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine.
Na prvoj sednici Narodne skupštine vrši se potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika, potpredsednika i članova radnih tela Narodne skupštine i imenovanje sekretara Narodne skupštine.
2. Potvrđivanje mandata narodnih poslanika
Narodni poslanici stiču prava i dužnosti u Narodnoj skupštini danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata narodnih poslanika vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.
Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava, većinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri člana, i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini. Komisiji predsedava najstariji član.
Komisija, na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja Republičke izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Na osnovu izveštaja komisije iz člana 7. stav 4. ovog poslovnika, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom Narodne skupštine konstatuje da je Republička izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat tim narodnim poslanicima.
3. Izbor predsednika i potpredsednika i imenovanje sekretara Narodne skupštine
a) Izbor predsednika Narodne skupštine
Kandidata za predsednika Narodne skupštine može da predloži najmanje 30 narodnih poslanika.
Narodni poslanik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
Predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku.
Predsedavajući dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Narodne skupštine.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata za predsednika Narodne skupštine otvara se pretres.
Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Narodne skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.
Pre pristupanja izboru predsednika Narodne skupštine, Narodna skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno.
Narodni poslanik može glasati samo za jednog kandidata.
Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem narodnih poslanika.
Tajno glasanje za izbor predsednika Narodne skupštine vrši se prema odredbama ovog poslovnika o donošenju odluka Narodne skupštine tajnim glasanjem.
Tajnim glasanjem za izbor predsednika Narodne skupštine rukovodi predsedavajući na sednici Narodne skupštine, kome u radu pomažu po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine.
Kandidat za predsednika Narodne skupštine ne može da rukovodi glasanjem niti da pomaže u rukovođenju.
Za predsednika Narodne skupštine izabran je narodni poslanik koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora se ponavlja.
Ako je predloženo više od dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponoviće se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno između više kandidata koji su dobili najveći jednaki broj glasova.
Ako ni u drugom krugu predsednik Narodne skupštine nije izabran, ponavlja se postupak izbora.
b) Izbor potpredsednika Narodne skupštine
Narodna skupština ima najviše šest potpredsednika.
Prilikom svakog konstituisanja Narodna skupština utvrđuje broj potpredsednika posebnom odlukom, na predlog predsednika.
Najmanje 30 narodnih poslanika može da predloži jednog ili više kandidata za potpredsednika Narodne skupštine, ali najviše do broja koji se bira.
Predlog sadrži imena i prezimena kandidata, biografije, stranačku pripadnost, ime izvestioca, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
Predlog kandidata za potpredsednika Narodne skupštine podnosi se predsedniku Narodne skupštine, u pisanom obliku.
Predsednik Narodne skupštine dostavlja narodnim poslanicima sve primljene predloge.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
O predlogu kandidata otvara se pretres.
Nakon pretresa, predsednik Narodne skupštine utvrđuje listu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.
Pre pristupanja izboru potpredsednika Narodne skupštine, Narodna skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno.
Javno glasanje vrši se izjašnjavanjem narodnih poslanika, za svakog kandidata pojedinačno, dizanjem ruku ili prozivkom.
Kad se javno glasanje vrši izjašnjavanjem narodnih poslanika prozivkom, a predloženo je više kandidata od broja koji se bira, svaki narodni poslanik glasa za najviše onoliko kandidata koliko se potpredsednika bira.
Tajnim glasanjem za izbor potpredsednika Narodne skupštine rukovodi predsednik Narodne skupštine, kome u radu pomažu po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine.
Kandidat za potpredsednika Narodne skupštine ne može pomagati predsedniku Narodne skupštine u rukovođenju glasanjem.
Tajno glasanje za potpredsednika Narodne skupštine vrši se po odredbama ovog poslovnika o donošenju odluka Narodne skupštine tajnim glasanjem.
Glasati se može najviše za onoliko kandidata koliko se i bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Za potpredsednika Narodne skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova prisutnih narodnih poslanika.
Ako je predloženo onoliko kandidata koliko se bira, a nije izabran predviđeni broj potpredsednika Narodne skupštine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Narodne skupštine koji nisu izabrani.
Ako je predloženo više kandidata od broja koji se bira, a nije izabran predviđeni broj potpredsednika Narodne skupštine, ponoviće se glasanje za onaj broj potpredsednika Narodne skupštine koji nisu izabrani, i to između preostalih kandidata.
Ako ni u drugom krugu nije izabran predviđeni broj potpredsednika Narodne skupštine, ponavlja se postupak izbora za onaj broj potpredsednika Narodne skupštine koji nisu izabrani.
v) Imenovanje sekretara Narodne skupštine
Kandidata za sekretara Narodne skupštine predlaže predsednik Narodne skupštine.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, obrazloženje i saglasnost kandidata, u pisanom obliku.
4. Obrazovanje poslaničkih grupa
U Narodnoj skupštini obrazuju se poslaničke grupe, po pravilu najkasnije sedam dana od dana izbora predsednika Narodne skupštine.
Poslaničku grupu čine narodni poslanici jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana koja ima najmanje pet narodnih poslanika.
Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i narodni poslanici političkih stranaka, drugih političkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet narodnih poslanika.
Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Narodne skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.
Narodni poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe.
5. Konstituisanje odbora Narodne skupštine
Poslaničke grupe predlažu članove svakog odbora srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoj skupštini.
Ako poslanička grupa ne predloži kandidate za izbor članova odbora, odbor se konstituiše u sastavu u kome je izabran na osnovu predloga poslaničkih grupa koje su predložile svoje kandidate, pri čemu se taj sastav, ako je izabrano više od polovine broja članova odbora utvrđenog ovim poslovnikom, smatra punim sastavom u smislu postojanja kvoruma za odlučivanje.
Narodni poslanik može biti član više odbora.
O predloženoj listi za izbor članova odbora odlučuje se u celini, javnim glasanjem.
Odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih narodnih poslanika.
Ako odbor ne bude izabran, postupak se ponavlja.
Prvu sednicu odbora saziva predsednik Narodne skupštine.
Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariji član odbora.
Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih članova, predsednika i zamenika predsednika odbora.
III PREDSEDNIK, POTPREDSEDNICI I SEKRETAR NARODNE SKUPŠTINE
1. Predsednik Narodne skupštine
Predsednik Narodne skupštine:
- vrši poslove predviđene Ustavom,
- predsedava sednicama Narodne skupštine,
- stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine,
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine,
- vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Predsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.
Narodna skupština može razrešiti dužnosti predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Narodne skupštine.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, Narodna skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak izbora predsednika Narodne skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ako je predsedniku Narodne skupštine prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, dužnost predsednika Narodne skupštine, do izbora novog predsednika, vrši najstariji potpredsednik Narodne skupštine.
Ako se izbor predsednika Narodne skupštine vrši tajnim glasanjem, glasanjem rukovodi najstariji potpredsednik, kome u radu pomažu ostali potpredsednici Narodne skupštine i sekretar Narodne skupštine.
Kandidat za predsednika Narodne skupštine ne može rukovoditi glasanjem niti pomagati u rukovođenju.
2. Potpredsednici Narodne skupštine
Potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova iz njegovog delokruga.
Predsednika Narodne skupštine, u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika Narodne skupštine, koga on odredi, o čemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara Narodne skupštine.
Ako predsednik Narodne skupštine ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slučaju privremene sprečenosti zamenjivaće ga najstariji potpredsednik.
Potpredsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika, po postupku i na način predviđenim za prestanak funkcije predsednika Narodne skupštine.
U slučaju prestanka funkcije potpredsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je izabran, izbor potpredsednika Narodne skupštine vrši se po postupku i na način predviđen za izbor potpredsednika Narodne skupštine.
Sekretar Narodne skupštine:
- pomaže predsedniku i potpredsednicima Narodne skupštine u pripremi i vođenju sednica,
- rukovodi Službom Narodne skupštine,
- stara se o sprovođenju zaključaka Narodne skupštine,
- vrši druge poslove određene zakonom i ovim poslovnikom.
Sekretara Narodne skupštine imenuje Narodna skupština. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Narodne skupštine, pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovanja novog sekretara.
Sekretar Narodne skupštine ima dva zamenika koji mu pomažu u radu. Sekretar Narodne skupštine određuje koji od zamenika sekretara ga zamenjuje u slučaju odsutnosti. Zamenika sekretara imenuje Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora, a njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Narodne skupštine.
Za svoj rad sekretar je odgovoran Narodnoj skupštini.
Sekretaru Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je imenovan: ostavkom ili razrešenjem.
Do imenovanja novog sekretara Narodne skupštine, dužnost sekretara vrši zamenik sekretara.
Poslanička grupa učestvuje u radu Narodne skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe.
Poslanička grupa ima zamenika predsednika poslaničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti.
U toku sednice Narodne skupštine, poslanička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe pismeno obaveštava predsednika Narodne skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako poslaničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.
Predsednik poslaničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Narodne skupštine o promeni sastava poslaničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova poslaničkoj grupi, predsednik poslaničke grupe dostavlja predsedniku Narodne skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe poslaničkih grupa obavlja Služba Narodne skupštine.
V ODBORI I DRUGA RADNA TELA NARODNE SKUPŠTINE
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine, predlaganje akata, kao i sagledavanja stanja vođenja politike, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata od strane Vlade Republike Srbije, u oblasti za koju je svaki odbor zadužen i vršenja drugih poslova određenih ovim poslovnikom, obrazuju se odbori.
Odbor može, iz reda svojih članova, obrazovati jedan ili više pododbora za razmatranje pojedinih pitanja iz svog delokruga.
Pododbor podnosi izveštaj o svom radu odboru, koji ga razmatra i o njemu odlučuje.
Odbor ima sekretara.
Narodna skupština može obrazovati anketne odbore i komisije.
Broj članova odbora utvrđuje se ovim poslovnikom, a broj članova drugih radnih tela utvrđuje se odlukom o njihovom obrazovanju.
Narodni poslanici koji su članovi Vlade, ne mogu biti članovi odbora.
U toku trajanja mandata člana odbora, na predlog poslaničke grupe, Narodna skupština može razrešiti člana odbora iz reda članova te poslaničke grupe pre isteka njegovog mandata i izabrati novog člana odbora. Narodna skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga poslaničke grupe.
U slučaju prestanka mandata članu odbora njegovom voljom ili voljom poslaničke grupe kojoj pripada, do izbora novog člana odbora smatra se da preostali broj članova odbora čini njegov puni sastav, s tim što taj broj mora biti veći od polovine broja članova odbora utvrđenog ovim poslovnikom.
Stalni odbori su:
1. Odbor za ustavna pitanja,
2. Zakonodavni odbor,
3. Odbor za odbranu i bezbednost,
4. Odbor za inostrane poslove,
5. Odbor za pravosuđe i upravu,
6. Odbor za međunacionalne odnose,
7. Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije,
8. Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom,
9. Odbor za finansije,
10. Odbor za industriju,
11. Odbor za saobraćaj i veze,
12. Odbor za urbanizam i građevinarstvo,
13. Odbor za poljoprivredu,
14. Odbor za trgovinu i turizam,
15. Odbor za privatizaciju,
16. Odbor za Kosovo i Metohiju,
17. Odbor za zdravlje i porodicu,
18. Odbor za zaštitu životne sredine,
19. Odbor za prosvetu,
20. Odbor za omladinu i sport,
21. Odbor za kulturu i informisanje,
22. Odbor za nauku i tehnološki razvoj,
23. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja,
24. Odbor za predstavke i predloge,
25. Odbor za privredne reforme,
26. Odbor za evropske integracije,
27. Odbor za smanjenje siromaštva,
28. Odbor za ravnopravnost polova,
29. Odbor za lokalnu samoupravu,
30. Administrativni odbor.
Odbor za ustavna pitanja razmatra predlog za promenu Ustava Republike Srbije, predlog za promenu Ustava Savezne Republike Jugoslavije i statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine, predlog za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike, kao i načelna pitanja primene Ustava.
Predsednik odbora je predsednik Narodne skupštine.
Odbor ima 25 članova.
Zakonodavni odbor razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, koji je upućen Narodnoj skupštini, sa stanovišta njegove usklađenosti sa Ustavom i pravnim sistemom, predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona, drugog propisa i opšteg akta koji je donela Narodna skupština, kao i pitanja jedinstvene zakonodavne metodologije i druga pitanja od značaja za jedinstvenu pravno-tehničku obradu akata koje donosi Narodna skupština.
Zakonodavni odbor razmatra obaveštenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donošenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti, kao i predloge i inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti zakona i drugih propisa i opštih akata koje je donela Narodna skupština.
Odbor prati izgrađivanje pravnog sistema i o tome izveštava Narodnu skupštinu.
Odbor ima 21 člana.
Odbor za odbranu i bezbednost razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, kao i druga pitanja koja se odnose na Vojsku Srbije; odbranu Republike Srbije; integrisano upravljanje pograničnim poslovima; proizvodnju, promet i prevoz oružja; razmatra strategiju odbrane, pitanja u vezi sa ostvarivanjem civilne i demokratske kontrole Vojske Srbije i odbrambenog sistema, kao i pitanja iz oblasti javne i državne bezbednosti; izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, dostavljen Narodnoj skupštini na njen zahtev; vrši kontrolu nad radom službi bezbednosti, kao i druga pitanja iz oblasti bezbednosti, u skladu sa zakonom.
Odbor ima 17 članova.
Odbor za inostrane poslove razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, kao i druga pitanja iz oblasti: spoljne politike, odnosa sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, ratifikacije međunarodnih ugovora iz oblasti spoljnopolitičkih odnosa; uređivanja postupka zaključivanja i izvršavanja međunarodnih ugovora; zaštite državljana Republike Srbije i njihovih interesa i interesa domaćih pravnih lica u inostranstvu.
Odbor planira spoljnopolitičke aktivnosti Narodne skupštine i u vezi s tim donosi odluke. Kada Odbor nije u mogućnosti da rešava o ovim pitanjima, odluku donosi predsednik Narodne skupštine.
Odbor može da obavi razgovore sa ambasadorima Republike Srbije pre odlaska na njihovu diplomatsku dužnost.
Odbor ima 17 članova.
Odbor za pravosuđe i upravu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti organizacije i postupanja pravosudnih organa i organa za prekršaje, izvršenja krivičnih sankcija, međunarodne pravne pomoći, organizacije i rada organa državne uprave i vršenja javnih ovlašćenja, organizacije vlasti, izbornog sistema i udruživanja građana.
Odbor daje mišljenje o predlozima odluka o izboru predsednika sudova i sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave određenih zakonom i podnosi predloge odluka o prestanku njihove funkcije, odnosno razrešenju.
Odbor ima 17 članova.
Odbor za međunacionalne odnose razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja sa stanovišta ostvarivanja nacionalnih prava i međunacionalnih odnosa u Republici.
Odbor ima 21 člana.
Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije razmatra pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine koja se odnose na uspostavljanje i održavanje veza i unapređivanje odnosa sa Srbima koji žive van Republike Srbije, u cilju doprinosa njihovoj borbi za odbranu nacionalnog identiteta.
Odbor ima 25 članova.
Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, kao i druga pitanja iz oblasti: odnosa sa međunarodnim ekonomskim i finansijskim organizacijama; ratifikacije međunarodnih ugovora iz oblasti međunarodnih ekonomskih odnosa; razmatra planove i programe razvoja; privredni razvoj i kreditno-monetarni i bankarski sistem, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, privredne komore, sistem javnih službi, sistem i razvoj u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, društvene brige o deci i omladini, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara i fizičke kulture, politiku i mere za usmeravanje i podsticanje razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja i pitanja robnih rezervi.
Odbor ima 17 članova.
Odbor za finansije razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti: sistema finansiranja državnih funkcija, poreza, taksa i drugih dažbina, republičkog budžeta i završnog računa, zajmova, garancija, igara na sreću, osiguranja, imovinsko-pravnih i obligacionih odnosa, eksproprijacije, kao i druga pitanja iz oblasti finansija.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za industriju razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti industrije, osim prehrambene industrije, razvoja i proizvodnje svih vidova energije, kao i iz oblasti rudarstva, geoloških i seizmoloških istraživanja.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za saobraćaj i veze razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti drumskog, železničkog, vodnog, vazdušnog i poštanskog saobraćaja i telekomunikacija.
Odbor ima 11 članova.
Odbor za urbanizam i građevinarstvo razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja, stambeno-komunalnih delatnosti, građevinarstva, uređivanja i korišćenja gradskog građevinskog zemljišta i premera i katastra zemljišta.
Odbor ima 11 članova.
Odbor za poljoprivredu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, prehrambene industrije, vodoprivrede, veterinarstva, poljoprivrednog zadrugarstva i razvoja sela.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za trgovinu i turizam razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i drugih uslužnih delatnosti.
Odbor ima 11 članova.
Odbor za privatizaciju razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti privatizacije; razmatra mesečne izveštaje ministarstva nadležnog za poslove privatizacije o stanju postupka privatizacije, zaključenim ugovorima o prodaji kapitala, odnosno imovine, pokrenutim postupcima privatizacije i radu subjekata nadležnih za sprovođenje postupka privatizacije i daje Narodnoj skupštini mišljenja i predloge u vezi sa ovim pitanjima.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za Kosovo i Metohiju razmatra sva pitanja vezana za ovu pokrajinu vodeći računa, pre svega, o srpskim nacionalnim i državnim interesima naše zemlje; predlaže Narodnoj skupštini odgovarajuće odluke, deklaracije, rezolucije i prati njihovo sprovođenje ili realizaciju od strane odgovarajućih organa i institucija.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za zdravlje i porodicu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti zdravstvene zaštite, sistema i organizacije zdravstvene delatnosti, demografske politike i zaštite porodice.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za zaštitu životne sredine razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti sistema zaštite i unapređivanja životne sredine, očuvanja i razvoja prirodnih i radom stvorenih vrednosti, racionalnog korišćenja, sprečavanja i otklanjanja zagađivanja prirodnih resursa, kao i druge načine i izvore ugrožavanja životne sredine, iz oblasti šumarstva, lovstva, ribarstva i hidrometeorologije.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za prosvetu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, višeg i univerzitetskog obrazovanja.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za omladinu i sport razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta, iz oblasti sporta i fizičke kulture, kao i druga pitanja sa stanovišta položaja mladih.
Odbor ima 11 članova.
Odbor za kulturu i informisanje razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti kulture i javnog informisanja.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za nauku i tehnološki razvoj razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti naučno-istraživačke delatnosti, razvoja nauke i primene naučnih dostignuća na univerzitetima, naučnim institutima i u privredi, razvoja novih tehnologija i njihove primene, standardizacije, mera i dragocenih metala i statistike.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalne zaštite, društvene brige o porodici i deci, penzijsko-invalidskog osiguranja, zaštite boraca oslobodilačkih ratova, vojnih invalida i članova njihovih porodica, zaštite žrtava fašističkog terora i civilnih žrtava rata, kao i druge oblike socijalne zaštite.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za predstavke i predloge razmatra predstavke i predloge koji su upućeni Narodnoj skupštini i predlaže Narodnoj skupštini i nadležnim organima mere za rešavanje pitanja sadržanih u njima i o tome obaveštava podnosioce ukoliko su to zahtevali.
O svojim zapažanjima povodom predstavki i predloga Odbor podnosi izveštaj Narodnoj skupštini najmanje jednom u toku svakog redovnog zasedanja.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za privredne reforme razmatra planove i programe privrednog razvoja, razmatra Predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja iz oblasti privrednog sistema i ekonomske politike i analizira i prati politiku privrednih reformi.
Odbor ima 21 člana, od kojih su 12 članova predstavnici sledećih odbora Narodne skupštine: Zakonodavnog odbora, Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, Odbora za finansije, Odbora za industriju, Odbora za saobraćaj i veze, Odbora za urbanizam i građevinarstvo, Odbora za poljoprivredu, Odbora za trgovinu i turizam, Odbora za privatizaciju, Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Ostalih 9 članova biraju se na način propisan odredbama člana 24. ovog poslovnika.
Odbor za evropske integracije razmatra predlog zakona, drugih propisa i opštih akata sa stanovišta njihove prilagođenosti propisima Evropske unije i Saveta Evrope.
Odbor razmatra planove, programe, izveštaje i informacije o postupku stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, prati realizaciju strategije pridruživanja i predlaže mere i pokreće inicijative za ubrzavanje realizacije strategije pridruživanja u okviru nadležnosti Narodne skupštine, predlaže mere za uspostavljanje opšteg, nacionalnog sporazuma o strategiji pridruživanja evropskim integracijama i razvija međunarodnu saradnju sa odborima parlamenata drugih zemalja u cilju boljeg razumevanja procesa pridruživanja i integracije u Evropsku uniju.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za smanjenje siromaštva definiše način učešća Narodne skupštine u sprovođenju nacionalne strategije za smanjenje siromaštva; razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja sa stanovišta sprovođenja strategije za smanjenje siromaštva; nadzire proces donošenja i raspodelu budžeta u vezi sa primenom strategije; daje sugestije, primedbe i ocene realizacije strategije i angažuje se na institucionalizaciji i učešću predstavnika građana u procesu donošenja odluka u vezi strategije.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za ravnopravnost polova razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta sa stanovišta unapređivanja i postizanja ravnopravnosti (rodne jednakosti) polova.
Odbor sagledava stanje vođenja politike, izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata od strane Vlade Republike Srbije i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini, sa stanovišta poštovanja ravnopravnosti polova.
Odbor ima 15 članova.
Odbor za lokalnu samoupravu razmatra predlog zakona, drugog propisa i opšteg akta i druga pitanja koja se odnose na teritorijalnu organizaciju Republike Srbije i na uređenje, izbor, delokrug, finansiranje i način rada organa i službi jedinica lokalne samouprave.
Odbor ima 15 članova.
Administrativni odbor:
- priprema i predlaže propise kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika;
- donosi pojedinačne akte o statusnim pitanjima narodnih poslanika i funkcionera koje bira ili imenuje Narodna skupština, ako zakonom nije drugačije određeno;
- utvrđuje predloge za obezbeđenje sredstava u budžetu Republike za rad Narodne skupštine, stara se o pravilnosti korišćenja tih sredstava i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini;
- priprema i predlaže akte o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine, vrši postavljenja;
- donosi akte o obrazovanju Konkursne i Žalbene komisije;
- donosi akt o radnom angažovanju konsultanata za stručne i administrativne poslove poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini;
- usvaja Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Službi Narodne skupštine Republike Srbije;
- donosi odluku o rasporedu radnog vremena u Službi Narodne skupštine Republike Srbije;
- donosi rešenja o platama sekretara i zamenika sekretara Narodne skupštine, kao i državnih službenika na položaju u Narodnoj skupštini;
- donosi akt o rukovanju materijalima, koji se smatraju državnom, službenom ili vojnom tajnom i čuvanju tog materijala u Narodnoj skupštini i akt o unutrašnjem redu u zgradi Narodne skupštine, kao i druge opšte akte o načinu ostvarivanja pojedinih prava i dužnosti narodnih poslanika i zaposlenih u Službi Narodne skupštine, u skladu sa zakonom;
- određuje raspored sedenja narodnih poslanika u sali za sednice, po poslaničkim grupama;
- razmatra zahteve za odobravanje određivanja pritvora sudiji i javnom tužiocu i o tome podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom odluke;
- vrši i druge poslove određene aktima i zahtevima Narodne skupštine.
Odbor razmatra:
- razloge prestanka mandata pojedinih narodnih poslanika i o tome podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom za dodelu mandata novom narodnom poslaniku, na način propisan zakonom;
- izveštaj Republičke izborne komisije i uverenje o izboru narodnog poslanika i podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom za potvrđivanje mandata;
- pitanja primene ili uskraćivanja imuniteta narodnih poslanika i drugih funkcionera, u slučajevima predviđenim Ustavom;
- druga pitanja u vezi sa mandatno-imunitetnim pravima narodnih poslanika.
Odbor prati primenu ovog poslovnika, razmatra i daje predloge za njegove izmene i dopune i daje mišljenje Narodnoj skupštini, na njen zahtev, o primeni pojedinih odredaba ovog poslovnika.
Odbor ima 15 članova.
Anketni odbori i komisije obrazuju se za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o njihovom obrazovanju.
Narodna skupština može obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine, na predlog odbora ili komisije, može angažovati naučne ili stručne institucije, kao i pojedine naučne i stručne radnike, radi proučavanja pojedinih pitanja iz delokruga Narodne skupštine.
Predsednik odbora saziva sednicu i predsedava sednicom odbora.
Predsednik odbora dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora, odnosno trećine punog sastava odbora u smislu čl. 24. i 42. ovog poslovnika, kao i na zahtev predsednika Narodne skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik Narodne skupštine.
Saziv za sednicu odbora sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Dnevni red sednice utvrđuje odbor.
Rasprava na sednici odbora, prema utvrđenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broj prisutnih članova odbora.
Obaveštenje o datumu, mestu održavanja i predlogu dnevnog reda sednice odbora dostavlja se svim narodnim poslanicima, poslaničkim grupama i Vladi, najmanje pet dana pre održavanja sednice odbora. Izuzetno, obaveštenje se može dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik odbora dužan da na sednici odbora obrazloži takav postupak.
Odbor može održati sednicu bez utvrđivanja dnevnog reda ako se na njoj obavlja rasprava u cilju obaveštavanja odbora o pitanjima iz njegovog delokruga.
Sednici odbora može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i narodni poslanik koji nije član odbora.
Kad se na sednici odbora razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge zakona, na sednicu se pozivaju i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
U radu odbora učestvuju predstavnici i poverenici Vlade.
U radu odbora mogu, po pozivu, učestvovati i stručni i naučni radnici.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, odbor može, preko svog predsednika, tražiti od ministarstva i drugog republičkog organa podatke i informacije od značaja za rad odbora.
Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svog delokruga i pripreme predloga o tim pitanjima, radno telo može obrazovati radne grupe, u čiji sastav može odrediti i naučne i stručne radnike.
Radna grupa obavlja poslove za potrebe odbora i ne može samostalno istupati.
Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje većina članova odbora.
O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni pretres, a zatim pretres u pojedinostima. Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže uvođenje novih odredaba, a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora, predlagač zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora.
Nakon završetka pretresa, odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj koji sadrži mišljenje i predloge odbora. Odbor određuje izvestioca koji po potrebi na sednici Narodne skupštine obrazlaže izveštaj odbora.
Na zahtev pojedinog člana odbora, njegovo izdvojeno mišljenje o predlogu akta u načelu, koje je izložio na sednici odbora, izneće se u izveštaju odbora i on ima pravo da ga obrazloži na početku pretresa o predlogu odgovarajućeg akta na sednici Narodne skupštine.
O radu na sednici odbora vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži osnovne podatke o radu na sednici, imena prisutnih i odsutnih članova odbora, imena drugih učesnika sednice, usmene i pisane predloge, stavove odbora, rezultate svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje, kao i ime izvestioca koga je odredio odbor.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar odbora.
Na sednicama Administrativnog odbora i Zakonodavnog odbora vode se stenografske beleške, odnosno vrši se tonsko snimanje, a na sednici drugog odbora, ukoliko to odbor zahteva.
Stenografske beleške, odnosno obrađeni tonski snimak prilažu se uz zapisnik i njegov su sastavni deo.
U radu anketnih odbora i komisija shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu odbora.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine priprema predsednik Narodne skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice Narodne skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa Ustavom i ovim poslovnikom.
Predsednik Narodne skupštine pisanim putem određuje dan, čas i mesto održavanja sednice Narodne skupštine, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.
Izuzetno, obaveštenje o vremenu i mestu održavanja sednice i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine ukoliko je na predloge akata iz predloženog dnevnog reda sednice podnet veći broj amandmana koje Vlada i nadležni odbori ne mogu da razmotre pre određenog početka sednice, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike.
U slučaju iz prethodnog stava ne pomera se rok za podnošenje amandmana, utvrđen ovim poslovnikom.
Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10 do 18,00 časova sa prekidom od jednog sata.
Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština, u načelu, pojedinostima i u celini u Danima za glasanje.
Predsednik Narodne skupštine određuje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tačkama dnevnog reda.
Izuzetno, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18,00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi koje predsednik saopštava narodnim poslanicima.
Predsednik može produžiti rad Narodne skupštine i posle 18,00 časova i to samo do završetka rasprave u načelu, odnosno pojedinostima, o započetoj tački dnevnog reda.
O produženju sednice posle 18,00 časova, predsednik je dužan da obavesti Narodnu skupštinu najkasnije do 16,00 časova na dan održavanja sednice za koji predlaže produženje rada.
U toku sednice, predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se deo sednice održi i na drugom mestu, o čemu obaveštava narodne poslanike najkasnije 24 časa pre početka rada na tom mestu.
2. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Predsednik Narodne skupštine otvara sednicu Narodne skupštine i, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatuje broj narodnih poslanika koji prisustvuju sednici.
Ukoliko predsednik konstatuje da na početku radnog dana, u sali za sednice, nije prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika, sednica se odlaže za jedan sat.
Ukoliko ni posle pomeranja početka sednice od jednog sata ne postoje uslovi za početak rada sednice Narodne skupštine, sednica se odlaže za naredni radni dan.
Rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.
Kvorum za rad Narodne skupštine u Danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrđivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Kvorum se utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u poslaničku jedinicu.
Ukoliko sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem narodnih poslanika.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog primenom elektronskog sistema za glasanje, predsednik stavlja na uvid računarski izvod prisutnih narodnih poslanika.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe izrazi sumnju u postojanje kvoruma utvrđenog prebrojavanjem narodnih poslanika, može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem narodnih poslanika, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Sednici Narodne skupštine mogu, na poziv predsednika Narodne skupštine, prisustvovati predsednici stranih država, predsednici i članovi stranih vlada, delegacije predstavničkih tela stranih država, predstavnici međunarodnih organizacija, šefovi diplomatskih misija i drugi gosti.
Na početku rada Narodne skupštine, svakog dana kada Narodna skupština zaseda, predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno, predsednik Narodne skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik prethodne sednice Narodne skupštine. Ukoliko je zapisnik prethodne sednice uručen narodnim poslanicima neposredno pre početka sednice, usvajanje zapisnika će se obaviti narednog dana održavanja sednice, pre prelaska na dnevni red.
Primedbe na zapisnik se dostavljaju u pisanom obliku Administrativnom odboru.
Narodna skupština o zapisniku odlučuje bez rasprave.
Dnevni red sednice utvrđuje Narodna skupština.
Narodni poslanici, odbori i druga radna tela Narodne skupštine i Vlada mogu predlagati izmene i dopune predloženog dnevnog reda. Predlozi se dostavljaju predsedniku Narodne skupštine, u pisanoj formi.
Predlozi za proširenje dnevnog reda predlozima akata koji su, po odredbama ovog poslovnika, ispunili uslove da se uvrste u dnevni red, dostavljaju se najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice Narodne skupštine, a predlozi koji se odnose na izbor, imenovanja, razrešenja i prestanak funkcije; povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda; spajanje rasprave i za promenu redosleda tačaka, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre određenog početka sednice Narodne skupštine.
Ako je predlagač grupa narodnih poslanika, u predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.
Pri utvrđivanju dnevnog reda, Narodna skupština odlučuje, sledećim redom, o predlozima:
- za hitni postupak;
- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda;
- da se dnevni red proširi;
- za spajanje rasprave;
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres u kome mogu učestvovati samo:
- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača;
- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akata, ako se zahteva da predlog akta povuče iz dnevnog reda.
Učešće u pretresu može trajati najduže tri minuta.
Narodna skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave ili predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Narodna skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini, Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine, pravo da govore po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, koji dobija reč kad je zatraži i na njega se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja;
- izvestilac nadležnog odbora, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do 10 minuta, a u toku pretresa ima pravo da dobije još jednom reč preko reda u trajanju do pet minuta, ako to zahteva potreba pretresa, o čemu odlučuje predsednik Narodne skupštine;
- narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje, koji ima pravo da govori jednom u trajanju do pet minuta;
- predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, koji ima pravo da govori do 20 minuta, s tim što ovo vreme može podeliti u dva dela po 10 minuta - za uvodno izlaganje i završnu reč;
- narodni poslanici, naizmenično, prema tome da li podržavaju ili osporavaju predlog, što navode u prijavi za reč.
Predsednik Vlade i članovi Vlade dobijaju reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu trajanja izlaganja. Sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo ima ista prava kao članovi Vlade, ali samo kad Narodna skupština pretresa predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo, o čemu Vlada posebno obaveštava Narodnu skupštinu.
Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta. Ukoliko se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do pet minuta imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.
Prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, podnose poslaničke grupe i narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa u pisanom obliku do otvaranja pretresa, a ostali učesnici u raspravi usmeno po otvaranju pretresa.
Ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Vreme iz stava 1. ovog člana raspoređuje se na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, pre otvaranja pretresa, ima pravo da predloži duže vreme rasprave za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.
Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima prema redosledu koji je utvrdila njihova poslanička grupa i do isteka ukupnog vremena rasprave utvrđenog za poslaničku grupu.
Ukoliko su za raspravu prijavljeni narodni poslanici iz više poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine daje im reč naizmenično, tako da prvo govori narodni poslanik koji je član brojčano najmanje poslaničke grupe, pa do brojčano najveće, sve dok ima prijavljenih govornika.
Poslanička grupa ne mora da koristi vreme koje ima na raspolaganju, odnosno ne mora da ga u potpunosti iskoristi.
Predsednik Narodne skupštine, kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu, predsednik Narodne skupštine zaključuje pretres.
Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Narodne skupštine, dok se kvorum ne obezbedi.
Predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima, ako to Narodna skupština zaključi.
Predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o nastavku sednice.
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik Narodne skupštine zaključuje sednicu Narodne skupštine.
Narodnom poslaniku, koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će, bez pretresa, odlučiti o tom pitanju u Danu za glasanje.
Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.
Odluku u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, donosi predsednik Narodne skupštine.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine, pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice.
Na osnovu mere iz stava 2. ovog člana Administrativni odbor izriče i novčanu kaznu u skladu sa odredbama člana 109. ovog poslovnika.
Evidenciju o izrečenim merama iz stava 2. ovog člana vodi sekretar Narodne skupštine.
Opomena se izriče narodnom poslaniku:
- koji je prišao govornici, bez dozvole predsednika Narodne skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu Poslovnika iz člana 106. ovog poslovnika.
Narodni poslanik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Narodne skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo narodnog poslanika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se narodnom poslaniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Narodne skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 106. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine.
Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko narodni poslanik odbije da se udalji sa sednice Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Narodne skupštine da tog poslanika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.
Narodni poslanik kome je izrečena opomena, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 3.000 dinara.
Narodni poslanik kome su u toku iste sednice izrečene dve opomene, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 8.000 dinara.
Narodni poslanik kome je oduzeta reč, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 16.000 dinara.
Narodni poslanik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, kažnjava se novčanom kaznom u visini od 32.000 dinara.
Ukoliko je narodnom poslaniku izrečeno više mera za povredu reda na sednici Narodne skupštine, novčane kazne se ne sabiraju, već se primenjuje samo najviša novčana kazna.
Odluku o novčanoj kazni za narodnog poslanika donosi Administrativni odbor.
Narodnom poslaniku na stalnom radu novčana kazna se oduzima od njegovih primanja za tekući mesec, odnosno za tekući i naredni mesec ukoliko je udaljen sa sednice Narodne skupštine.
Narodnom poslaniku koji nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini novčana kazna se oduzima od njegovih primanja u Narodnoj skupštini (razlika između plate narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini i zarade koju ostvaruje u radnom odnosu ili penzije, odnosno poslanički dodatak), za tekući mesec, odnosno i za naredne mesece ako su mesečna primanja narodnog poslanika koja ostvaruje u Narodnoj skupštini manja od iznosa novčane kazne, dok se ne dostigne ukupna suma novčane kazne.
Narodni poslanik, koji je novčano kažnjen zbog opomene ili oduzimanja reči, ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila, za ishranu i hotelski smeštaj, a narodni poslanik, koji je novčano kažnjen zbog udaljavanja sa sednice, ima pravo na naknadu troškova za korišćenje automobila, u skladu sa aktom Administrativnog odbora.
Ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere opomene i oduzimanja reči primenjuju se za sednicu na kojoj su izrečene.
Mera udaljenja sa sednice primenjuje se za narednih 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine, od dana udaljenja, odnosno na sednicu na kojoj je izrečena ova mera, ako sednica traje duže od 20 dana zasedanja (rada) Narodne skupštine.
Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.
O radu na sednici Narodne skupštine vodi se zapisnik.
Zapisnik obuhvata glavne podatke o radu na sednici, naročito o predlozima o kojima se raspravljalo, sa imenima učesnika u raspravi, o zaključcima koji su na sednici prihvaćeni i o rezultatu glasanja o pojedinim pitanjima i o izrečenim merama.
Bitni delovi izjave narodnog poslanika, koji je na sednici izdvojio mišljenje, unose se u zapisnik na njegov zahtev.
Na sednici Narodne skupštine vode se stenografske beleške, u kojima se, u tekstu, svakih deset minuta obeležava kosim zagradama, a tok sednice snima se na magnetofonu. U stenografske beleške unosi se tekst u izrečenom obliku, bez ikakvog izostavljanja reči i izraza. Pravo je svakog narodnog poslanika da ostvari uvid u stenografske beleške, odnosno magnetofonski zapis, na njegov zahtev. Stenografske beleške dostavljaju se poslaničkim grupama najkasnije narednog dana. Ako narodni poslanik želi da autorizuje tekst svog izlaganja, dužan je da to učini u roku od tri dana od dana održavanja sednice.
Usvojeni zapisnik potpisuju predsednik i sekretar Narodne skupštine.
Usvojenom zapisniku prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.
O zapisniku se stara sekretar Narodne skupštine.
Narodna skupština može održati posebnu sednicu.
Posebnu sednicu saziva predsednik Narodne skupštine.
Posebna sednica saziva se radi usvajanja predloga ustava, proglašenja ustava i zakona za sprovođenje ustava, radi polaganja zakletve predsednika Republike, kad kandidat za predsednika Vlade izlaže program i predlaže članove Vlade, radi polaganja zakletve predsednika i članova Vlade, kao i radi polaganja zakletve izabranih lica koja, u skladu sa zakonom, zakletvu polažu pred Narodnom skupštinom.
Posebna sednica se može sazvati i da bi se Narodnoj skupštini obratio predsednik strane države ili vlade, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik međunarodne organizacije.
Posebna sednica se može sazvati po jednom u toku redovnog zasedanja, u vezi sa izveštajem organa, odnosno tela koji se, u skladu sa zakonom, podnosi Narodnoj skupštini.
Dnevni red posebne sednice utvrđuje predsednik Narodne skupštine.
U pogledu načina i roka u kome se narodnim poslanicima dostavlja obaveštenje o vremenu i mestu održavanja posebne sednice, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika koje se odnose na sazivanje sednice Narodne skupštine.
Narodna skupština odlučuje glasanjem narodnih poslanika, u skladu sa Ustavom, zakonom i ovim poslovnikom.
Narodni poslanici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.
Narodna skupština odlučuje javnim glasanjem: upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruku glasa se, na način određen ovim poslovnikom, i to samo ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Narodna skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev narodnog poslanika, Narodna skupština može, bez pretresa, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera, uz prethodno ubacivanje identifikacione kartice, koju ima svaki narodni poslanik, u uređaj ispred sedišta (poslanička jedinica).
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Po isteku ovog vremena, predsednik Narodne skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine identifikovanih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina.
Rezultati svakog glasanja prikazuju se na monitorima u sali Narodne skupštine.
Računarski izvod svakog glasanja dostavlja se poslaničkim grupama, na njihov zahtev, kao i informativnoj službi Narodne skupštine, radi stavljanja na uvid predstavnicima sredstava javnog informisanja.
Narodni poslanici dužni su da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno, da se odjave prilikom napuštanja sale.
Za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju.
Narodni poslanici dužni su da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine.
Ako narodni poslanik napusti salu Narodne skupštine i ostavi u poslaničkoj jedinici, odnosno pored nje, svoju identifikacionu karticu, Služba Narodne skupštine odmah će tu karticu dostaviti sekretaru Narodne skupštine. Kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu.
Narodni poslanik dužan je da nestanak svoje identifikacione kartice odmah prijavi sekretaru Narodne skupštine.
Narodnom poslaniku koji ne donese identifikacionu karticu ili je izgubi u toku trajanja sednice Narodne skupštine, Služba Narodne skupštine izdaće privremenu karticu, o čemu će obavestiti Narodnu skupštinu.
Privremenu karticu narodni poslanik vraća sekretaru Narodne skupštine odmah posle završetka sednice za koju mu je privremena kartica data na korišćenje.
Ako se glasa dizanjem ruke, narodni poslanici prvo se izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga, i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Poslanička grupa može odrediti jednog svog člana za kontrolu prebrojavanja glasova.
Nakon obavljenog glasanja, predsednik Narodne skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih narodnih poslanika, odnosno Ustavom predviđena većina.
Ako Narodna skupština odluči da se glasa prozivkom, sekretar Narodne skupštine proziva narodne poslanike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani narodni poslanik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Narodne skupštine ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Narodne skupštine zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Odluka se smatra donetom ako je za nju glasalo više od polovine narodnih poslanika koji su pristupili glasanju, odnosno Ustavom utvrđena većina.
Ako Narodna skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata narodni poslanici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Narodna skupština odlučuje tajnim glasanjem, kad je to predviđeno zakonom, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Narodne skupštine.
Tajno se glasa upotrebom elektronskog sistema za glasanje ili glasačkim listićima, o čemu odluku donosi Narodna skupština.
Ako se tajno glasa glasačkim listićima, štampa se 250 glasačkih listića.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Narodne skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Za štampanje i pečaćenje glasačkih listića obrazuje se posebna komisija, koju čini po jedan predstavnik svake poslaničke grupe, a dok se ne obrazuju poslaničke grupe, komisiju čini po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta. Predsednik komisije je najstariji narodni poslanik iz reda članova komisije.
Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije.
Rad komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika rukovodiocu glasanja.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića, reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Narodni poslanik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Prilikom izbora i imenovanja, na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga narodni poslanik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Narodne skupštine, kome u radu pomažu potpredsednici Narodne skupštine i sekretar Narodne skupštine (u daljem tekstu: komisija za glasanje).
Narodnom poslaniku uručuje se glasački listić tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Narodne skupštine uručuje narodnom poslaniku glasački listić, a sekretar Narodne skupštine označava kod imena i prezimena narodnog poslanika u spisku da mu je glasački listić uručen. Predsednik Narodne skupštine, pre početka glasanja, određuje vreme trajanja glasanja.
Kad narodni poslanik popuni glasački listić, prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Narodne skupštine, kod imena i prezimena poslanika u spisku, označava da je narodni poslanik glasao.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Po isteku vremena glasanja, predsednik Narodne skupštine zaključuje glasanje.
Pošto je glasanje završeno, komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije, prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića;
- upotrebljenih glasačkih listića;
- neupotrebljenih glasačkih listića;
- nevažećih glasačkih listića;
- važećih glasačkih listića;
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno, kad se u izboru i imenovanju glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran, odnosno imenovan.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko zakonom nije drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog narodni poslanik glasao.
Prilikom glasanja o izboru i imenovanju, nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno imenuje.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije za glasanje.
Predsednik Narodne skupštine objavljuje rezultat glasanja na sednici Narodne skupštine.
VIII POSTUPAK ZA DONOŠENJE ZAKONA I DRUGIH AKATA NARODNE SKUPŠTINE
1. Akti koje donosi Narodna skupština
Narodna skupština donosi: zakon, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akta imaju Vlada, svaki narodni poslanik, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača.
Ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi, sa obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži:
- ustavni osnov,
- razloge za donošenje zakona,
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja,
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona,
- opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo,
- pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o izmenama, odnosno dopunama.
Predlagač zakona, po pravilu, navodi u obrazloženju zakona i osnov u zakonodavstvu Evropske unije i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Ako je predlagač zakona grupa narodnih poslanika, uz predlog mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani narodni poslanik.
Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač.
Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika, pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač zakona može u roku od 15 dana da podnese predlog zakona usklađen sa odredbama ovog poslovnika ili da, u slučaju neslaganja sa mišljenjem predsednika Narodne skupštine, zatraži, pisanim putem, da se Narodna skupština o tom pitanju izjasni. Narodna skupština dužna je da se o tom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici, pre prelaska na dnevni red, bez pretresa. Pre odlučivanja, predlagač zakona ima pravo da obrazloži svoj stav u vremenu ne dužem od pet minuta.
Ako predlagač zakona ne postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, predlog zakona smatra se povučenim.
Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se uvrstiti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana, od dana njegovog podnošenja.
U izuzetnim slučajevima, rok od 60 dana može biti prekoračen, ali ne duže od 30 dana, a predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o razlozima prekoračenja roka.
Rokovi iz stava 1. ovog člana miruju kad Narodna skupština nije u redovnom zasedanju.
Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona.
Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu.
Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu, dužni su da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana, pre dana početka sednice Narodne skupštine, na kojoj se predlog zakona razmatra.
Ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja odnosno mišljenja.
O predlogu zakona najpre se vodi načelni pretres.
Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Po završenom načelnom pretresu, Narodna skupština prelazi na načelni pretres o predlogu zakona, odnosno jedinstveni pretres o predlogu drugog akta, iz ostalih tačaka dnevnog reda, a zatim prelazi na pretres u pojedinostima. Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, po završenom načelnom pretresu Narodna skupština prelazi na pretres u pojedinostima.
Od završenog načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora da prođe najmanje 24 časa.
U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.
Pretres u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, pri čemu ukupno vreme pretresa za svaku poslaničku grupu po svakom amandmanu iznosi najviše 15 minuta.
Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi po svakom amandmanu koji imaju pravo da govore svako po jednom do tri minuta. Ukoliko se ne postigne međusobni dogovor, pravo da govore po jednom do tri minuta imaju tri narodna poslanika koji se prvi prijave za reč.
Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.
Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača, može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice koja je u toku, sve do početka pretresa te tačke na sednici Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.
Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština u načelu, pojedinostima i celini u Danu za glasanje.
Ako je predloženi akt prihvaćen u načelu, Narodna skupština odlučuje o amandmanima.
Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja o tim odredbama, Narodna skupština će posebno odlučiti da li za to dejstvo postoji opšti interes.
Ako Narodna skupština usvoji više amandmana, može zastati sa usvajanjem predloga zakona u celini i zatražiti od Zakonodavnog odbora da, u saradnji sa predlagačem zakona, izvrši pravno-tehničku redakciju teksta predloga zakona, odnosno zatražiti od nadležnog odbora da usaglasi usvojene amandmane međusobno i sa tekstom predloga zakona.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, narodnim poslanicima dostavljaju se izveštaji nadležnog i Zakonodavnog odbora o nastaloj nesaglasnosti i podnosi amandman kojim se te nesaglasnosti otklanjaju.
Nakon odlučivanja o amandmanima, Narodna skupština pristupa glasanju o predlogu zakona u celini.
Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman podnosi se predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga zakona, a najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga zakona, osim ako se sednica Narodne skupštine zakaže u roku kraćem od roka predviđenog Poslovnikom, kada je rok za podnošenje amandmana do početka prve načelne rasprave na sednici Narodne skupštine.
Podnosilac amandmana ne može da, sam ili zajedno sa drugim narodnim poslanicima, podnese više amandmana na isti član predloga zakona.
Podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi.
Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
U toku glasanja u pojedinostima, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač zakona, nadležni odbori, odnosno Vlada, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Narodna skupština u Danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu, odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga zakona.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana.
Amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.
Narodna skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač zakona, nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili.
3a Postupak za ratifikaciju međunarodnog ugovora i drugog sporazuma
Predlog zakona o ratifikaciji međunarodnog ugovora ili drugog sporazuma sadrži i tekst međunarodnog ugovora čija se ratifikacija predlaže.
Predlog zakona o ratifikaciji međunarodnog ugovora ili drugog sporazuma mora biti obrazložen. Obrazloženje sadrži razloge zbog kojih se predlaže ratifikacija međunarodnog ugovora, odnosno drugog sporazuma, da li se međunarodnim ugovorom, odnosno drugim sporazumom stvaraju finansijske obaveze u njegovom izvršavanju, kao i procenu potrebnih finansijskih sredstava za njegovo izvršavanje.
Na postupak za donošenje zakona o ratifikaciji međunarodnog ugovora, odnosno drugog sporazuma, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona, s tim što se vodi jedinstven pretres.
Budžet Republike za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine.
Predlog zakona o budžetu Republike (u daljem tekstu: predlog budžeta), sa obrazloženjem, podnosi Vlada.
Obrazloženje predloga budžeta sadrži:
- ustavni osnov za donošenje budžeta;
- obrazloženje predloga potrebnih sredstava po korisnicima budžeta (rashodi);
- obrazloženje strukture prihoda republičkog budžeta.
Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog budžeta razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za finansije.
Odbor za finansije razmatra predlog budžeta i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.
Predlog budžeta pretresa se na sednici Narodne skupštine, u načelu i u pojedinostima.
Glasanje o predlogu budžeta u načelu, pojedinostima i u celini obavlja se u Danima za glasanje.
Predsednik Narodne skupštine može da odredi Dane za glasanje o predlogu budžeta u toku sednice ne čekajući da se završi rasprava u načelu i pojedinostima po ostalim tačkama dnevnog reda.
Izmene i dopune budžeta Republike u toku godine vrše se prema odredbama ovog poslovnika kojima je uređen postupak za donošenje budžeta.
Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje budžeta, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
5. Donošenje plana razvoja i prostornog plana
Predlog plana razvoja podnosi Vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.
Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog plana razvoja razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom.
Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatra predlog plana razvoja i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.
Predlog prostornog plana podnosi Vlada, sa obrazloženjem i potrebnom dokumentacijom.
Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog prostornog plana razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za urbanizam i građevinarstvo.
Odbor za urbanizam i građevinarstvo razmatra predlog prostornog plana i izveštaje pojedinih odbora i o tome dostavlja izveštaj Narodnoj skupštini.
Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje plana shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
6. Donošenje autentičnog tumačenja zakona
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona može da podnese ovlašćeni predlagač zakona.
Ako Zakonodavni odbor oceni da je predlog opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Narodnoj skupštini.
Ako Zakonodavni odbor oceni da predlog nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i Narodnu skupštinu.
Narodna skupština odlučuje o predlozima Zakonodavnog odbora iz st. 2. i 3. ovog člana.
Ako Narodna skupština ne prihvati stav Zakonodavnog odbora da autentično tumačenje nije opravdano, zadužiće Zakonodavni odbor da sačini predlog autentičnog tumačenja.
Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja zakona i drugih akata koje donosi Narodna skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.
7. Donošenje drugih opštih akata
Predlog poslovnika, deklaracije, rezolucije, preporuke, odluke ili zaključka može podneti predlagač zakona, u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Predlog akta iz stava 1. ovog člana prethodno se dostavlja narodnim poslanicima i o njemu se otvara jedinstven pretres.
U postupku donošenja drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju zakona ukoliko to za pojedine vrste akata ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Zakon se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku.
Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
Predlagač zakona je dužan da, u pisanom obrazloženju predloga zakona, navede štetne posledice koje bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku.
Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitni postupak može se staviti na dnevni red sednice Narodne skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre određenog početka te sednice.
Predlog zakona kojim se uređuju pitanja iz oblasti odbrane i bezbednosti, za čije se donošenje predlaže hitni postupak, može se staviti na dnevni red sednice Narodne skupštine i ako je podnet na dan održavanja sednice, dva časa pre određenog početka te sednice, a ako je predlagač Vlada, predlog zakona može se staviti na dnevni red i ako je podnet u toku sednice Narodne skupštine pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.
U toku sednice Narodne skupštine izuzetno se može, po hitnom postupku, na dnevni red sednice staviti i predlog za izbor, imenovanje i razrešenje i prestanak funkcije, predlog za odobravanje određivanja pritvora sudiji i javnom tužiocu, kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom njenom članu, na obrazloženi predlog ovlašćenog predlagača, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika. Predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje o predlogu za odobravanje određivanja pritvora sudiji i javnom tužiocu, odnosno o predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi ili pojedinom njenom članu, odmah po završetku rasprave o toj tački, ne čekajući da se završi rasprava o ostalim tačkama dnevnog reda.
O svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, Narodna skupština prethodno odlučuje, bez pretresa, prilikom utvrđivanja dnevnog reda, odnosno u toku sednice, odmah po prijemu predloga pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.
Predsednik Narodne skupštine dužan je da predlog zakona, za čije se razmatranje predlaže hitni postupak, dostavi narodnim poslanicima i Vladi, ako ona nije predlagač, odmah po prijemu.
Kad Narodna skupština prihvati predlog da se zakon razmatra po hitnom postupku, ona određuje rok u kome će nadležni odbori podneti izveštaje, kao i rok u kome će Vlada ako ona nije predlagač zakona dati mišljenje o predlogu zakona.
Ukoliko nadležni odbori ne dostave izveštaje, odnosno Vlada mišljenje o predlogu zakona, predlog zakona će se razmatrati i bez tih izveštaja odnosno mišljenja.
Amandman na predlog zakona koji se razmatra po hitnom postupku može se podnositi najkasnije do početka pretresa predloga zakona.
O amandmanima se izjašnjavaju predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada.
9. Izvornici i objavljivanje akata Narodne skupštine
Na izvornik zakona, drugog propisa i opšteg akta Narodne skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Narodne skupštine.
Izvornikom zakona, odnosno drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja smatra se tekst zakona, odnosno drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja, usvojen na sednici Narodne skupštine.
Izvornik zakona, odnosno drugog propisa i opšteg akta Narodne skupštine i autentičnog tumačenja čuva se u Narodnoj skupštini.
O izradi izvornika, stavljanju pečata, čuvanju i evidenciji izvornika stara se sekretar Narodne skupštine.
Akti iz člana 134. ovog poslovnika, koje donosi Narodna skupština, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
O objavljivanju zakona, drugih propisa i opštih akata Narodne skupštine i autentičnih tumačenja stara se sekretar Narodne skupštine.
Sekretar Narodne skupštine, na osnovu izvornog teksta zakona, drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu zakona, drugog propisa i opšteg akta ili autentičnog tumačenja.
IX VANREDNO ZASEDANJE NARODNE SKUPŠTINE
Predsednik Narodne skupštine dostavlja zahtev za vanredno zasedanje narodnim poslanicima i Vladi i određuje vreme kada će se Narodna skupština sastati.
Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja.
Redosled razmatranja tačaka dnevnog reda ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača, na čiji je zahtev vanredno zasedanje zakazano.
Za vreme vanrednog zasedanja, na sednici Narodne skupštine mogu se postavljati poslanička pitanja, samo ako je predlagač vanrednog zasedanja to predvideo u svom zahtevu.
Na vanrednom zasedanju primenjuju se odredbe ovog poslovnika o redovnom zasedanju, ako odredbama ovog poglavlja nije drugačije određeno.
Narodni poslanik, u skladu sa Ustavom, uživa imunitet od dana verifikacije do dana prestanka mandata.
Zahtev za odobrenje određivanja pritvora za narodnog poslanika i zahtev za odobrenje pokretanja krivičnog postupka ili drugog postupka u kome se može izreći kazna zatvora, nadležni organ podnosi predsedniku Narodne skupštine, koji ga upućuje Administrativnom odboru. Odbor je dužan da svoj izveštaj, sa predlogom, podnese Narodnoj skupštini.
O održavanju sednice Administrativnog odbora na kojoj se razmatra pitanje njegovog imuniteta, narodni poslanik posebno se obaveštava.
Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, može uspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji se nije pozvao na imunitet, ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije.
Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor, pritvor će se ukinuti, a narodni poslanik pustiti na slobodu.
Ako Narodna skupština ustanovi imunitetno pravo narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet, postupak protiv njega će se obustaviti.
Postupak protiv narodnog poslanika može se voditi samo za delo u vezi sa kojim je Narodna skupština dala odobrenje.
Sednice Narodne skupštine i njenih odbora su javne.
Sednice Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti zatvorene za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako to predloži Vlada, odbori ili najmanje 20 narodnih poslanika. Predlog mora biti obrazložen. O tom predlogu glasa se u Narodnoj skupštini, bez pretresa.
Predstavnici štampe i drugih sredstava javnog informisanja, u skladu sa propisima o unutrašnjem redu u Narodnoj skupštini, imaju slobodan pristup sednicama Narodne skupštine i njenih odbora, radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu da koriste stenografske beleške Narodne skupštine, a kad njih citiraju, moraju da naznače da li su izlaganja autorizovana.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi zakona, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijal o pitanjima iz rada Narodne skupštine i njenih odbora.
Radi stvaranja uslova za rad, predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora.
Uslovi za rad navedeni u ovom članu, obezbeđuju se u skladu sa posebnim aktima koje donosi Administrativni odbor.
Službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog obaveštavanja sastavlja odgovarajuća služba Narodne skupštine, a odobrava predsednik Narodne skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Narodnoj skupštini može da održi svaki narodni poslanik.
XII POSTUPAK ZA IZBOR I RAZREŠENJE FUNKCIONERA KOJE BIRA NARODNA SKUPŠTINA
Predlog za izbor predsednika i sudija Ustavnog suda i obaveštenje Ustavnog suda o postojanju razloga za prestanak funkcije, odnosno za razrešenje sudije Ustavnog suda, predsednik Narodne skupštine dostavlja narodnim poslanicima.
O ovim predlozima otvara se pretres na sednici Narodne skupštine.
Narodna skupština odlučuje o izboru, odnosno razrešenju ili prestanku funkcije svakog sudije Ustavnog suda pojedinačno, tajnim glasanjem, ukoliko ne odluči da glasanje bude javno, i o svojim odlukama obaveštava predsednika Republike i Ustavni sud.
Obrazložene predloge odluka o: izboru predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, uz obaveštavanje i o ostalim kandidatima koji nisu predloženi Narodnoj skupštini, koje je podneo ovlašćeni predlagač, predsednik Narodne skupštine dostavlja narodnim poslanicima.
O predlozima iz stava 1. ovog člana otvara se pretres na sednici Odbora za pravosuđe i upravu i sednici Narodne skupštine.
U toku pretresa na sednici Odbora za pravosuđe i upravu i sednici Narodne skupštine, narodni poslanik može osporiti predlog za izbor pojedinih nosilaca javnih funkcija u oblasti pravosuđa i državne uprave, pri čemu ovo osporavanje mora biti izričito i obrazloženo.
O predlogu za izbor svakog od osporenih kandidata Narodna skupština odlučuje pojedinačno, a o predlogu za izbor kandidata koji nisu osporeni odlučuje u celini, javnim glasanjem. Ukoliko je predložen samo jedan kandidat, Narodna skupština odlučuje o tom predlogu odluke u celini.
Predlog odluke o prestanku funkcije, odnosno razrešenju predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave, podnosi Odbor za pravosuđe i upravu, na osnovu obaveštenja nadležnih organa.
Na postupak za prestanak funkcije i razrešenje predsednika sudova, sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i drugih funkcionera u oblasti pravosuđa i uprave, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o njihovom izboru.
Obrazloženi predlog za izbor, imenovanje i razrešenje drugih funkcionera određenih zakonom, Narodnoj skupštini podnose ovlašćeni predlagači.
Ukoliko zakonom nije određen ovlašćeni predlagač za izbor funkcionera koga bira Narodna skupština, predlog će podneti nadležni odbor Narodne skupštine.
XIII ODNOS NARODNE SKUPŠTINE I PREDSEDNIKA REPUBLIKE
1. Polaganje zakletve predsednika Republike
Kad predsednik Republike, saglasno Ustavu, polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom, zakletva se polaže čitanjem naglas Ustavom utvrđenog teksta zakletve. Posle pročitanog teksta, predsednik Republike potpisuje tekst zakletve.
2. Predlaganje kandidata za određene funkcije
Predlog kandidata za predsednika Vlade, predsednik Republike dostavlja predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem. Uz predlog se dostavlja i saglasnost kandidata za predsednika Vlade da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
Predlog za kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda, predsednik Republike dostavlja predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem. Uz predlog se dostavlja i saglasnost kandidata za predsednika i sudije Ustavnog suda da prihvataju kandidaturu, u pisanom obliku.
3. Proglašavanje zakona i podnošenje akata na potvrdu
Predsednik Narodne skupštine odmah, a najkasnije u roku od dva dana po donošenju, dostavlja zakon predsedniku Republike, radi proglašavanja ukazom.
Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu, predsednik Narodne skupštine taj zahtev odmah dostavlja narodnim poslanicima i stavlja zakon na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine ponovo izglasani zakon u Narodnoj skupštini odmah dostavlja predsedniku Republike, radi proglašavanja ukazom.
Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku ne potpiše ukaz o proglašenju zakona, koji je donela Narodna skupština, niti zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu koji je donela, predsednik Narodne skupštine o tome obaveštava narodne poslanike.
4. Ostavka i opoziv predsednika Republike
Kad predsednik Republike podnese ostavku i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine i javnost, predsednik Narodne skupštine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obaveštava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za predsednika Republike.
Najmanje trećina narodnih poslanika može predsedniku Narodne skupštine podneti predlog da se na dnevni red sednice Narodne skupštine stavi pitanje pokretanja postupka za opoziv predsednika Republike, uz pisano obrazloženje zbog čega smatraju da je predsednik Republike prekršio Ustav.
Predsednik Narodne skupštine ovaj predlog dostavlja narodnim poslanicima.
Ako Narodna skupština prihvati da se na dnevni red stavi pitanje pokretanja postupka za opoziv predsednika Republike, Odbor za ustavna pitanja razmatra razloge za pokretanje tog postupka navedene u obrazloženju predloga i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Posle podnošenja izveštaja Odbora, otvara se pretres na sednici Narodne skupštine i donosi odluka o predlogu za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike.
Predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje o predlogu za opoziv predsednika Republike odmah nakon završetka pretresa po ovoj tački.
5. Obaveštavanje predsednika Republike o sednicama Narodne skupštine
Predsednik Narodne skupštine obaveštava predsednika Republike o održavanju sednica Narodne skupštine.
XIV ODNOS NARODNE SKUPŠTINE I VLADE
Predlog kandidata za predsednika Vlade, predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima.
Kad kandidat za predsednika Vlade na sednici Narodne skupštine iznosi svoj program i predlaže sastav Vlade, o kandidatu za predsednika Vlade, iznetom programu i kandidatima za članove Vlade, otvara se pretres.
Odmah po završetku pretresa, predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje o predlogu za predsednika i članove Vlade. O predlogu za predsednika i članove Vlade odlučuje se u celini, tajnim glasanjem, osim ako Narodna skupština ne odluči da se glasanje obavi javno.
Vlada je izabrana, ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako Vlada ne bude izabrana, ceo postupak se ponavlja.
Posle izbora Vlade, predsednik, potpredsednici i ministri polažu zakletvu čitanjem naglas teksta utvrđenog zakonom, a potpisani tekst zakletve predaju predsedniku Narodne skupštine.
2. Predstavljanje Vlade u Narodnoj skupštini
Pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti, ima predsednik Vlade.
Vlada određuje članove Vlade koji je predstavljaju po pojedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora.
Predstavnici Vlade na sednicama Narodne skupštine i njenih odbora mogu biti samo članovi Vlade i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo kad je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine predlog zakona koji je za Vladu pripremio Republički sekretarijat za zakonodavstvo.
Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupštine u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim zakonom.
Radi davanja stručnih i drugih objašnjenja, na sednici odbora Narodne skupštine, Vlada može odrediti svoje poverenike.
Uz predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta, ili uz drugi materijal koji podnosi Narodnoj skupštini, Vlada obaveštava Narodnu skupštinu o svojim predstavnicima i poverenicima za sednice Narodne skupštine i njenih odbora.
Radi ostvarivanja prava i dužnosti Vlade u Narodnoj skupštini, Narodna skupština i njeni odbori obaveštavaju Vladu i nadležna ministarstva o svojim sednicama i o pitanjima koja se razmatraju na tim sednicama.
a) Način postavljanja poslaničkog pitanja i odgovori
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Poslaničko pitanje upućuje se nadležnom ministru ili Vladi.
Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta.
Poslaničko pitanje može se postaviti i između dve sednice Narodne skupštine, u pisanom obliku, preko predsednika Narodne skupštine koji ga dostavlja nadležnom ministru ili Vladi.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Poslanička pitanja postavljaju se, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda. Narodna skupština, pored toga, može, bez pretresa, odrediti i drugo vreme za postavljanje poslaničkih pitanja.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Pisani odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra, dostavlja se narodnim poslanicima.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.
Ako odgovor na poslaničko pitanje sadrži podatke koji predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu, ministar, odnosno Vlada, mogu predložiti da se odgovor sasluša bez prisustva javnosti.
b) Poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom
Predsednik Narodne skupštine, na predlog poslaničke grupe, najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom.
Predlog poslaničke grupe upućuje se predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku i mora da sadrži precizno navođenje aktuelne teme o kojoj će se postavljati pitanja, ime i prezime nadležnog ministra, odnosno funkciju drugog odgovornog lica koje treba da odgovara na pitanja.
Ako predlog ne sadrži sve elemente iz stava 1. ovog člana, predsednik Narodne skupštine zatražiće od predlagača da uredi predlog, pri čemu će navesti u čemu se sastoji neurednost.
Ako predlagač ne uredi predlog u roku od tri dana, neuredan predlog se neće razmatrati. U tom slučaju predsednik Narodne skupštine nema obavezu da pozove ministra.
Uredan predlog poslaničke grupe predsednik Narodne skupštine odmah dostavlja narodnim poslanicima i nadležnom ministru.
Ukoliko nema predloga poslaničke grupe, predsednik Narodne skupštine određuje da će ministri na poslanička pitanja odgovarati poslednjeg petka u mesecu u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine.
Poslanička grupa dostavlja predlog iz člana 202b ovog poslovnika najkasnije tri dana pre dana određenog za odgovaranje ministra na poslanička pitanja.
Ukoliko je podneto više predloga poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine određuje redosled tema prema vremenu pristizanja urednih predloga.
Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta, a obavlja se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika u sali za sednice. Ukoliko u predviđenom vremenu nije odgovoreno na sva poslanička pitanja, predsednik Narodne skupštine može odrediti i drugi dan kada će ministar odgovarati na ta pitanja.
Pravo da postavljaju pitanja nadležnom ministru imaju svi narodni poslanici i to prema redosledu prijavljivanja po temi koja je na dnevnom redu, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja i davanje odgovora. Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja ministra na postavljena pitanja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Jedan poslanik može da postavi najviše tri pitanja.
Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta.
Nadležni ministar se obraća Narodnoj skupštini najduže pet minuta kako bi odgovorio na pitanje.
Posle odgovora nadležnog ministra, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do tri minuta. Nadležni ministar daje odgovor u ukupnom trajanju do pet minuta.
Nakon toga, pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici prema redosledu prijava, na način određen u st. 1. i 3. ovog člana.
U danima kada ministri odgovaraju na poslanička pitanja obezbeđuje se direktan televizijski prenos.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika (čl. 100. i 101. Poslovnika).
4. Poverenje Vladi i ostavka Vlade
Najmanje 20 narodnih poslanika može podneti predlog da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu.
Predlog se podnosi predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku.
U predlogu mora biti naveden razlog zbog koga se predlaže izglasavanje nepoverenja.
U predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ukoliko to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani poslanik.
Predsednik Narodne skupštine ovaj predlog odmah dostavlja predsedniku Vlade, odnosno njenom članu i narodnim poslanicima.
Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu, održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja.
Na početku sednice, predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog za pokretanje pitanja poverenja Vladi, a predsednik Vlade, odnosno njen član, ima pravo da da odgovor.
Na raspravu o pitanju poverenja Vladi ili pojedinom njenom članu primenjuju se odredbe ovog poslovnika koje se odnose na trajanje načelne rasprave prilikom razmatranja predloga zakona.
Odmah po završetku rasprave o poverenju Vladi, predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje.
Predlog da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Narodne skupštine.
Vlada postavlja pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini u pisanom obliku i ima pravo da ga obrazloži.
Pitanje poverenja, u ime Vlade, postavlja predsednik Vlade.
Predlog za razrešenje pojedinog člana Vlade, predsednik Vlade podnosi u pisanom obliku predsedniku Narodne skupštine i ima pravo da ga obrazloži.
U postupku odlučivanja o poverenju Vladi, pokrenutom od strane Vlade, odnosno razrešenja pojedinog člana Vlade, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na postupak povodom postavljanja pitanja poverenja Vladi od strane narodnih poslanika.
Kad Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, odnosno članu Vlade, donosi odluku o razrešenju, a predsednik Narodne skupštine o tome odmah obaveštava predsednika Republike.
Vlada ili član Vlade, podnosi ostavku, u pisanom obliku, predsedniku Narodne skupštine i ima pravo da je obrazloži.
Ostavka predsednika Vlade povlači ostavku Vlade.
O ostavci Vlade predsednik Narodne skupštine odmah obaveštava predsednika Republike i narodne poslanike, a o ostavci člana Vlade obaveštava predsednika Vlade i narodne poslanike.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, konstatuje bez pretresa da je Vlada, odnosno član Vlade, podneo ostavku, i o tome se ne odlučuje.
Vlada, odnosno član Vlade, kao i svaki od narodnih poslanika koji su potpisali predlog da se izglasa nepoverenje Vladi, imaju pravo da povuku svoj predlog za razrešenje, odnosno ostavku, sve do donošenja odluke o razrešenju, odnosno konstatovanja ostavke.
Ako predlog da se izglasa nepoverenje Vladi, odnosno pojedinom njenom članu, povuku narodni poslanici, tako da broj narodnih poslanika koji su predložili da se izglasa nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu postane manji od 20, predlog se smatra povučenim.
5. Interpelacija u vezi sa radom Vlade
Najmanje 50 narodnih poslanika može da podnese interpelaciju na Vladu ili ministra za pretresanje određenog pitanja u vezi sa radom Vlade ili ministarstva.
U toku jednog zasedanja Narodne skupštine može da se podnese najviše pet interpelacija.
Interpelacija se podnosi u pisanom obliku.
Interpelacija mora da sadrži jasno i sažeto formulisano pitanje koje treba da se razmotri, predlog kako će se pretres povodom interpelacije završiti, obrazloženje na najviše dve kucane strane, kao i ime ovlašćenog predstavnika podnosilaca interpelacije.
Interpelaciju potpisuju narodni poslanici koji su je podneli.
Tekst interpelacije mora da bude usklađen sa odredbama ovog poslovnika.
Interpelacija se podnosi predsedniku Narodne skupštine koji je odmah dostavlja Administrativnom odboru radi utvrđivanja usklađenosti interpelacije sa odredbama ovog poslovnika.
Ukoliko tekst interpelacije sadrži uvredljive ili druge izraze nedostojne Narodne skupštine i narodnih poslanika, Administrativni odbor zatražiće od predlagača interpelacije da je usklade sa odredbama ovog poslovnika u roku od 15 dana.
Ako predlagač u ovom roku ne uskladi tekst interpelacije sa datim primedbama, smatraće se da je interpelacija povučena.
Po dobijenom izveštaju Administrativnog odbora, predsednik Narodne skupštine interpelaciju dostavlja narodnim poslanicima i predsedniku Vlade.
Vlada razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Narodne skupštine svoj stav povodom interpelacije najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema interpelacije.
Predsednik Narodne skupštine stav Vlade, povodom interpelacije, odmah dostavlja narodnim poslanicima.
Interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine, koja se mora održati najkasnije 15 dana od dana dostavljanja stava Vlade povodom interpelacije.
Ako Vlada ne dostavi stav povodom interpelacije u roku predviđenom u članu 213. stav 1. ovog poslovnika, interpelacija se, kao poslednja tačka, stavlja na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine, koja se mora održati najkasnije 15 dana po isteku tog roka.
Predsednik Narodne skupštine može predložiti da se interpelacija stavi na dnevni red sednice Narodne skupštine koja je u toku, kao poslednja tačka, o čemu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Narodna skupština može da odluči da se interpelacija razmatra na posebnoj sednici Narodne skupštine.
Predstavnik podnosilaca interpelacije ima pravo da na sednici Narodne skupštine obrazloži interpelaciju.
Predsednik Vlade, odnosno ministar na koga se interpelacija odnosi, dužan je da na sednici Narodne skupštine iznese stav Vlade povodom interpelacije.
Na rad sednice Narodne skupštine, na kojoj se razmatra interpelacija, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na pretres predloga zakona.
Pretres povodom interpelacije može se završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda.
Ako je predloženo da se pretres povodom interpelacije završi glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda bez zauzimanja stava o pitanju pokrenutom interpelacijom, predsednik Vlade ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Ako se predsednik Vlade saglasi sa tim predlogom, a postoje i drugi predlozi, prvo će se glasati o tom predlogu.
Ako se predlog iz stava 2. ovog člana ne prihvati, o ostalim predlozima Narodna skupština se izjašnjava po redosledu njihovog podnošenja.
Pretres povodom interpelacije mora se završiti na sednici na kojoj je započet.
Podneta interpelacija može se povući do prelaska na glasanje povodom te interpelacije.
Interpelacija o istom pitanju ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Narodne skupštine.
6. Izveštavanje Narodne skupštine o radu Vlade
Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike.
Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kad to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje.
Narodna skupština može, na predlog pojedinog odbora, bez pretresa, zaključiti da od Vlade zatraži izveštaj o radu Vlade, odnosno izveštaj kojim će Vlada obavestiti Narodnu skupštinu o pitanjima vođenja politike, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata, u određenoj oblasti.
Izveštaj Vlade predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, radi upoznavanja.
Narodna skupština može da odluči, na predlog odbora koji je razmotrio izveštaj Vlade, da se razmatranje izveštaja obavi i na sednici Narodne skupštine.
XV ODNOS NARODNE SKUPŠTINE I USTAVNOG SUDA
Narodna skupština razmatra obaveštenja Ustavnog suda o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u Republici, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda na potrebu donošenja i izmena zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Narodna skupština može okončati ovo razmatranje prelaskom na dnevni red ili donošenjem odgovarajućeg zaključka.
Narodna skupština može obavestiti Ustavni sud o svojim zaključcima donetim povodom razmatranja obaveštenja, mišljenja i ukazivanja Ustavnog suda.
Predlog ovlašćenog predlagača i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog propisa ili opšteg akta koji je donela Narodna skupština, predsednik Narodne skupštine dostavlja Zakonodavnom odboru i Vladi.
Zakonodavni odbor razmatra predlog ovlašćenog predlagača i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog propisa ili opšteg akta, u roku koji ne može biti kraći od 15 dana.
Ako Zakonodavni odbor smatra da predlog ovlašćenog predlagača ne treba prihvatiti, zbog toga što je, po mišljenju Odbora, akt čija se ustavnost, odnosno zakonitost osporava u skladu sa Ustavom, odnosno zakonom, obavestiće Ustavni sud o svom stavu i o razlozima za neprihvatanje predloga.
Ako Zakonodavni odbor nađe da ima mesta preispitivanju rešenja sadržanih u zakonu čija se ustavnost osporava, predložiće Narodnoj skupštini da razmotri predlog za ocenu ustavnosti tog zakona i zaključak da Vlada ili nadležno ministarstvo pripremi predlog za izmenu ili dopunu tog zakona.
Narodna skupština može zatražiti od Ustavnog suda da zastane sa postupkom, do određenog roka, radi izmene ili dopune osporenog zakona.
XVI PRAVA I DUŽNOSTI NARODNIH POSLANIKA
Narodni poslanik dužan je da učestvuje u radu Narodne skupštine.
Narodnom poslaniku ne može se uskratiti ulazak i boravak u zgradi Narodne skupštine.
Narodni poslanik koji se nalazi na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije dužan je da prilikom utvrđivanja kvoruma, kao i u toku rada sednice, bude prisutan na sednici Narodne skupštine.
Narodnom poslaniku iz stava 1. ovog člana, koji neopravdano odsustvuje prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine, oduzeće se status poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Predsednik Narodne skupštine može da odobri narodnom poslaniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Narodnu skupštinu.
Narodni poslanik ostvaruje pravo na platu, odnosno naknadu i na druge troškove za obavljanje poslaničke funkcije, koje utvrđuje Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora.
Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, narodnim poslanicima se redovno dostavljaju službene publikacije Narodne skupštine i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Narodne skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Narodne skupštine.
Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Služba Narodne skupštine obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije narodnog poslanika, i na njihovo traženje:
- pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Narodnoj skupštini i odborima Narodne skupštine i pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane odbora i Narodne skupštine,
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog glasnika Republike Srbije", kao i dopunske dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Narodne skupštine i odbora Narodne skupštine,
- daje im stručna objašnjenja o pojedinim problemima na koje nailaze u toku rada Narodne skupštine,
- stara se o obezbeđenju tehničkih uslova za njihov rad i vrši kancelarijske i druge poslove za njihove potrebe.
Služba Narodne skupštine priprema, za potrebe nadležnih odbora, tekstove predloga zakona, u skladu sa članom 144. ovog poslovnika.
Narodnom poslaniku se, za rad u Narodnoj skupštini, omogućuje korišćenje biblioteke i dokumentacije.
Narodni poslanik ima pravo da koristi prostorije koje su mu stavljene na raspolaganje, za rad i za sastanke sa građanima, u skladu sa propisima o unutrašnjem redu u Narodnoj skupštini.
Narodnom poslaniku se, posle izvršene verifikacije mandata, izdaje posebna legitimacija.
U legitimaciji se navode imunitetna prava i druga prava koja narodni poslanik može da ostvaruje na osnovu legitimacije.
Administrativni odbor propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenja evidencije izdatih legitimacija.
Narodni poslanik podnosi ostavku u pisanom obliku i predaje je predsedniku Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine ostavku odmah dostavlja narodnim poslanicima.
U Narodnoj skupštini u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo.
Narodni poslanik ima pravo da na sednicama Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine, predviđene ovim poslovnikom, podnosi na svom maternjem jeziku.
Narodni poslanik koji ima nameru da se u radu Narodne skupštine služi maternjim jezikom u smislu stava 2. ovog člana, bilo stalno, bilo u određenom slučaju, dužan je da o tome blagovremeno obavesti sekretara Narodne skupštine, kako bi se obezbedilo prevođenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenata koje je podneo, na srpski jezik.
XVII RASPUŠTANJE NARODNE SKUPŠTINE
Kad predsednik Republike, na obrazloženi predlog Vlade, koji je dostavljen i narodnim poslanicima, odluči da se Narodna skupština raspusti, odluku o tome dostavlja predsedniku Narodne skupštine.
Kad birači ne prihvate predlog Narodne skupštine da se opozove predsednik Republike, Narodna skupština raspušta se danom objavljivanja konačnih rezultata glasanja birača o opozivu.
Danom raspuštanja Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za Narodnu skupštinu.
XVIII RAD NARODNE SKUPŠTINE ZA VREME RATNOG STANJA, NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI I VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Narodne skupštine u slučaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti, ili vanrednog stanja, ukoliko ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Narodne skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Narodne skupštine, u slučaju ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja:
- određuje vreme i mesto održavanja sednice Narodne skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja narodnih poslanika na sednicu i načinu i rokovima dostavljanja materijala za tu sednicu,
- može, po potrebi, odrediti poseban način vođenja, izdavanja i čuvanja stenografskih beležaka i zapisnika sa sednice Narodne skupštine i njenih odbora,
- može odrediti da se predlozi zakona i drugi opšti akti i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Narodna skupština drugačije ne odluči,
- odlučuje o načinu rada i izvršavanja zadataka Službe Narodne skupštine,
- obaveštava predsednika Republike i predsednika Vlade da Narodna skupština nema uslova da se sastane, kako bi predsednik Republike mogao da izvrši Ustavom utvrđene dužnosti u takvim uslovima.
Za vreme ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, predlozi zakona, drugih propisa ili opštih akata koje razmatra Narodna skupština mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim odborima, ukoliko to Narodna skupština odluči.
O ovim aktima Vlada daje svoje mišljenje na samoj sednici Narodne skupštine.
Narodni poslanik dužan je da, u slučajevima ratnog stanja, neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja, izveštava sekretara Narodne skupštine o svakoj promeni prebivališta ili boravišta.
XIX SARADNJA NARODNE SKUPŠTINE S PREDSTAVNIČKIM TELIMA DRUGIH DRŽAVA I UČEŠĆE NJENIH PREDSTAVNIKA U RADU POJEDINIH MEĐUNARODNIH ORGANIZACIJA I MISIJA
1. Saradnja Narodne skupštine s predstavničkim telima drugih država
Saradnja Narodne skupštine s predstavničkim telima drugih država ostvaruje se: upućivanjem delegacija, narodnih poslanika i studijskih grupa Narodne skupštine i njenih odbora predstavničkim telima drugih država i primanjem delegacija, studijskih grupa ili članova predstavničkih tela drugih država; upućivanjem i razmenom pojedinih akata ili poruka; razmenom dokumentacionih i informativnih materijala i publikacija s predstavničkim telima drugih država ili drugim oblicima saradnje.
Odbor za inostrane poslove odlučuje o inicijativama za posete i utvrđuje sastav delegacija za vođenje razgovora s predstavnicima predstavničkih tela drugih država.
Ukoliko Odbor za inostrane poslove nije u mogućnosti da donese odluku iz stava 1. ovog člana, odluku donosi predsednik Narodne skupštine.
Delegacija, u roku od 15 dana od dana završetka posete, podnosi izveštaj o poseti Odboru za inostrane poslove koji ga razmatra i usvaja.
Odbor za inostrane poslove na kraju svake godine podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o ostvarenoj saradnji u protekloj godini.
Narodna skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalne delegacije za učešće u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i drugih multilateralnih parlamentarnih institucija.
Predlog odluke o sastavu stalnih delegacija iz stava 1. ovog člana podnosi predsednik Narodne skupštine, u konsultaciji sa predsednicima poslaničkih grupa, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.
2. Poslaničke grupe prijateljstva
U Narodnoj skupštini se mogu obrazovati poslaničke grupe prijateljstva za unapređenje odnosa i saradnje s predstavničkim telima pojedinih država, na principu dobrovoljnosti.
Prilikom osnivanja poslaničke grupe prijateljstva, polazi se od uzajamno izraženih interesa za ostvarivanje i razvoj saradnje između parlamenata.
Predsednika i članove grupe prijateljstva određuje Odbor za inostrane poslove.
Odluke o razmeni poseta sa grupama prijateljstava predstavničkih tela drugih država, grupe prijateljstva donose u koordinaciji i uz saglasnost Odbora za inostrane poslove.
Ukoliko Odbor za inostrane poslove nije u mogućnosti da odredi predsednika i članove grupe prijateljstva ili da dâ saglasnost na odluku o razmeni poseta sa grupama prijateljstava predstavničkih tela drugih država, o tim pitanjima odluku donosi predsednik Narodne skupštine.
3. Učešće predstavnika Narodne skupštine u radu pojedinih međunarodnih organizacija i misija
Narodni poslanici mogu, u svojstvu članova delegacije Narodne skupštine, a u vezi s pojedinim spoljnopolitičkim misijama šireg značaja, učestvovati na redovnim i specijalnim zasedanjima Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih organizacija, na međunarodnim konferencijama i na drugim zasedanjima međunarodnih organizacija i institucija.
Potrebu učešća i sastav delegacije utvrđuje Odbor za inostrane poslove.
Ukoliko Odbor za inostrane poslove nije u mogućnosti da odluči o pitanjima iz stava 2. ovog člana, o tim pitanjima odluku donosi predsednik Narodne skupštine.
Stručne i druge poslove za potrebe Narodne skupštine, njenih odbora, narodnih poslanika i poslaničkih grupa vrši Služba Narodne skupštine.
Služba Narodne skupštine organizuje se i vrši poslove iz svog delokruga kao jedinstvena služba.
Organizacija i rad Službe Narodne skupštine uređuju se odlukom Narodne skupštine.
Održavanje reda u zgradi Narodne skupštine i u drugim prostorijama u kojima Narodna skupština radi, obezbeđuje posebna služba, a njena organizacija i rad utvrđuju se posebnim aktom predsednika Narodne skupštine.
Ovom službom rukovodi predsednik Narodne skupštine, koji je za njen rad odgovoran Narodnoj skupštini.
Ovlašćena službena lica državnih organa ne mogu da imaju pristup u prostorije iz stava 1. ovog člana, niti da preduzimaju bilo kakve mere, bez odobrenja predsednika Narodne skupštine.
Nošenje oružja u zgradi Narodne skupštine dozvoljeno je samo licima ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Narodne skupštine, u skladu sa odlukom o unutrašnjem redu.
Samostalni članovi Odluke o izmenama i dopunama
Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije
("Sl. glasnik RS", br. 81/2006)
Član 20
Ovlašćuje se Zakonodavni odbor da utvrdi prečišćeni tekst Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Član 21
Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Prečišćeni tekst Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije
koji je utvrdio Zakonodavni odbor Narodne skupštine Republike Srbije obuhvata:
1. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni glasnik RS",
broj 32/02 - Prečišćeni tekst). Iz ovog teksta nije unet u prečišćeni tekst
član 236. kojim je utvrđeno kada prestaje da važi prethodni poslovnik.
2. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije
("Službeni glasnik RS", broj 57/03), iz koje je izostavljen član 3,
kojim je utvrđeno kada ta odluka stupa na snagu.
3. Odluku o izmeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni
glasnik RS", broj 12/04), iz koje je izostavljen član 2, kojim je utvrđeno
kada ta odluka stupa na snagu.
4. Odluku o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ("Službeni
glasnik RS", broj 29/04), iz koje su izostavljeni član 5, kojim je ovlašćen
Zakonodavni odbor da utvrdi prečišćeni tekst i član 6, kojim je utvrđeno kada
ta odluka stupa na snagu.
5. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije
("Službeni glasnik RS", broj 53/05), iz koje su izostavljeni član
31, kojim je ovlašćen Zakonodavni odbor da utvrdi ovaj prečišćeni tekst i član
32, kojim je utvrđeno kada ta odluka stupa na snagu.
Prečišćeni tekst Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije usklađen je sa
odlukama Ustavnog suda Republike Srbije IU broj 61/01 od 20. februara 2004.
godine ("Službeni glasnik RS", broj 16/04) i IU broj 312/94 od 22.
aprila 2004. godine ("Službeni glasnik RS", broj 54/04).