PRAVILNIKO NAČINU PRIJAVLJIVANJA, PRIKUPLJANJA I PRAĆENJA NEŽELJENIH REAKCIJA NA LEKOVE("Sl. glasnik RS", br. 99/2006) |
Ovim pravilnikom propisuje se način prijavljivanja, prikupljanja i praćenja neželjenih reakcija na lekove koji se primenjuju u humanoj medicini (u daljem tekstu: farmakovigilanca).
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Farmakovigilanca je proces koji se koristi za indentifikovanje, praćenje i reagovanje na nove nalaze u pogledu rizika u vezi sa upotrebom leka ili njihove interakcije sa drugim proizvodima ili supstancama;
2) Neželjena reakcija je svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka kod ljudi (u svrhu lečenja, sprečavanja bolesti, postavljanja dijagnoze, obnove, poboljšanja ili promene fiziološke funkcije), ili pri primeni bilo koje doze leka u toku kliničkog ispitivanja;
3) Ozbiljna neželjena reakcija je štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja ima za posledicu smrt, neposrednu životnu ugroženost, invalidnost, bolničko lečenje, produžetak postojećeg bolničkog lečenja, kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju, ili zahteva intervencijske mere u cilju sprečavanja navedenih posledica;
4) Neočekivana neželjena reakcija je reakcija na lek čija priroda, ozbiljnost, ili ishod nisu poznati, odnosno opisani u sažetku karakteristika leka, ili brošuri za istraživača, i ne mogu se očekivati na osnovu poznatih farmakoloških osobina leka;
5) Neželjeni događaj je neželjeno iskustvo koje se dogodilo u periodu primene leka i za koje uzročno-posledična veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana. Neželjeno iskustvo predstavlja bilo koji nenameravani i neželjeni znak, (npr. abnormalni laboratorijski nalaz), simptom ili bolest, vremenski povezan sa primenom leka;
6) Ozbiljni neželjeni događaj je neželjeni događaj koji ima za posledicu smrt, neposrednu životnu ugroženost, invalidnost, bolničko lečenje, produžetak postojećeg bolničkog lečenja, kongenitalne anomalije, odnosno defekt otkriven po rođenju, ili zahteva intervencijske mere u cilju sprečavanja navedenih posledica;
7) Interakcija je promena farmakokinetičkih ili farmakodinamičkih svojstava leka uzrokovana istovremenom primenom drugog leka, hrane, ili neke druge supstance;
8) Suspektan lek je lek za koji se sumnja da je uzrokovao neželjenu reakciju, ili interakciju;
9) Kliničko ispitivanje leka je ispitivanje koje se vrši na ljudima u cilju utvrđivanja ili potvrđivanja kliničkih, farmakoloških, farmakodinamskih dejstava jednog ili više ispitivanih lekova, indentifikacije svake neželjene reakcije na jedan ili više ispitivanih lekova, ispitivanje resorpcije, distribucije metabolizma i izlučivanja jednog ili više lekova sa ciljem utvrđivanja njegove bezbednosti, odnosno efikasnosti;
10) Postmarketinško intervencijsko kliničko ispitivanje leka je ispitivanje u kome se lek primenjuje u skladu sa uslovima navedenim u dozvoli za stavljanje leka u promet, a koje zahteva dodatne dijagnostičke procedure, kao i procedure praćenja koje su definisane protokolom o kliničkom ispitivanju leka;
11) Postmarketinško neintervencijsko kliničko ispitivanje leka (farmakoepidemiološko ispitivanje) je ispitivanje leka u kome se lek primenjuje u skladu sa uslovima navedenim u dozvoli za stavljanje leka u promet kod koga izbor pacijenata nije unapred određen protokolom kliničkog ispitivanja već spada u tekuću praksu ustaljenog načina lečenja, s tim da je propisivanje leka jasno odvojeno od odluke da se pacijent uključi u ispitivanje. Dodatne dijagnostičke procedure ili procedure praćenja ne primenjuju se, a dobijeni rezultati se analiziraju epidemiološkim metodama;
12) Periodični izveštaj o bezbednosti leka (u daljem tekstu: PSUR) je dokument koji sadrži informacije o bezbednosti leka, odnosno neželjenim reakcijama na lek, kao i podatke o obimu izloženosti pacijenata leku, koji su prikupljeni u propisanom vremenskom periodu radi periodične procene bezbednosti leka i predlaganja promena uslova iz dozvole;
13) Zloupotreba leka je stalna ili povremena, namerna prekomerna upotreba leka praćena štetnim fizičkim ili psihofizičkim efektima;
14) Neodobrena primena leka je primena leka koji ima dozvolu, ali u terapijskoj indikaciji, dozi ili na način koji nisu navedeni u sažetku karakteristika leka, odnosno koji nisu odobreni;
15) Spontano prijavljivanje podrazumeva dobrovoljno prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove u prometu, koje su se ispoljile u toku lečenja pacijenata. Spontano prijavljivanje vrše zdravstvene ustanove ili zdravstveni radnici;
16) Obavezno prijavljivanje podrazumeva prijavljivanje ozbiljnih neželjenih reakcija na lek, ispoljenih u toku kliničkih ispitivanja ili u periodu posle dobijanja dozvole. Obavezno prijavljivanje, u smislu ovog pravilnika, vrši proizvođač leka, sponzor kliničkog ispitivanja, istraživač, odnosno ugovorna organizacija koja vrši određene poslove u sprovođenju kliničkog ispitivanja (u daljem tekstu: predlagač kliničkog ispitivanja), kao i nosilac dozvole;
17) Novi lek, u smislu ovog pravilnika, je lek koji je u upotrebi manje od pet godina, odnosno lek koji je u dužoj upotrebi, ali sa novim načinom primene ili novom indikacijom;
18) Protokol kliničkog ispitivanja je dokument koji sadrži ciljeve, plan, metodologiju ispitivanja, način obrade podataka i organizacije kliničkog ispitivanja u skladu sa smernicama Dobre kliničke prakse u kliničkom ispitivanju.
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (u daljem tekstu: Agencija) organizuje i prati način prikupljanja i procenu neželjenih reakcija na lekove, kao i obradu i procenu dobijenih podataka o neželjenim reakcijama na lekove.
Poslove iz stava 1. ovog člana u Agenciji obavlja Nacionalni centar za praćenje neželjenih reakcija lekova i medicinskih sredstava (u daljem tekstu: Nacionalni centar za farmakovigilancu).
II FARMAKOVIGILANCA U KLINIČKOM ISPITIVANJU LEKA
Predlagač kliničkog ispitivanja koji ima dozvolu za sprovođenje kliničkog ispitivanja leka, uključujući i postmarketinško intervencijsko kliničko ispitivanje leka, obavezno prijavljuje Nacionalnom centru za farmakovigilancu:
1) ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije koje su se desile u toku kliničkog ispitivanja leka;
2) ozbiljne, očekivane neželjene reakcije koje su se desile u toku kliničkog ispitivanja leka, ali sa povećanom incidencijom ispoljavanja (koja je klinički značajna);
3) ozbiljne opasnosti za pacijente koje su se ispoljile u toku kliničkog ispitivanja leka (npr. izostanak efikasnosti leka kod pacijenata sa oboljenjem koje ugrožava život);
4) ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije na lek koji je korišćen kao aktivna kontrola, o čemu obaveštava i nosioca dozvole na teritoriji Republike Srbije.
Ako se multicentrično kliničko ispitivanje sprovodi i u Republici Srbiji, predlagač ispitivanja prijavljuje neželjene reakcije na lek iz stava 1. ovog člana koje su ispoljene u bilo kojoj od zemalja u kojima se kliničko ispitivanje sprovodi.
Ozbiljne, neočekivane neželjene reakcije ispoljene u toku kliničkog ispitivanja leka, koje su fatalne ili ugrožavaju život, predlagač kliničkog ispitivanja mora odmah da prijavi Nacionalnom centru za farmakovigilancu, a najkasnije sedam dana od dana prvog saznanja (inicijalna prijava).
Predlagač kliničkog ispitivanja mora da dostavi Nacionalnom centru za farmakovigilancu narednu prijavu, najkasnije u roku od osam dana od dana dostavljanja prve prijave iz stava 1. ovog člana.
Prijave ozbiljnih, neočekivanih neželjenih reakcija koje nisu fatalne i ne ugrožavaju život predlagač kliničkog ispitivanja dostavlja Nacionalnom centru za farmakovigilancu najkasnije u roku od 15 dana od dana prvog obaveštenja o ovoj neželjenoj reakciji.
Predlagač kliničkog ispitivanja dostavlja Nacionalnom centru za farmakovigilancu jednom godišnje periodični izveštaj o svim neželjenim reakcijama ispoljenim u toku kliničkog ispitivanja leka, a nakon završetka ispitivanja završni izveštaj o bezbednosti ispitivanog leka.
Inicijalna prijava iz člana 5. stav 1. ovog pravilnika, sadrži najmanje sledeće podatke:
1) identifikacionu oznaku pacijenta (ispitanika) i njegove inicijale;
2) internacionalni nezaštićeni naziv (INN) leka;
3) ispoljeni neželjeni događaj;
4) identifikacionu oznaku kliničkog ispitivanja;
5) naziv i adresu predlagača kliničkog ispitivanja.
Naredna prijava iz člana 5. stav 2. ovog pravilnika, sadrži sve potrebne podatke o:
1) kliničkom ispitivanju: identifikaciona oznaka kliničkog ispitivanja (broj protokola), najznačajniji podaci o kliničkom ispitivanju (npr. faza i svrha ispitivanja, ispitivani lek, indikacija), broj odobrenja;
2) pacijentu, odnosno ispitaniku: inicijali, identifikaciona oznaka (šifra), uzrast, pol, telesna masa, visina, država;
3) suspektnom leku: internacionalni nezaštićeni naziv (INN), odnosno zaštićeni naziv leka, broj serije, indikacija, farmaceutski oblik i jačina, režim doziranja, način primene, datum i vreme početka i prestanka primene leka;
4) neželjenim reakcijama;
5) istovremeno korišćenim lekovima, uključujući lekove koji se izdaju bez recepta (tradicionalni i homeopatski lekovi), dijetetskim proizvodima i drugo, sa istim informacijama kao i za suspektan lek;
6) izveštaču: ime i prezime, broj telefona, zanimanje i specijalizacija, potpis i datum izveštavanja;
7) predlagaču kliničkog ispitivanja: naziv i adresa predlagača kliničkog ispitivanja, datum kada su ozbiljne, neočekivane, neželjene reakcije sponzoru prvi put prijavljene.
Podaci o neželjenim reakcijama iz člana 7. tačka 4) ovog pravilnika, sadrže:
1) detaljan opis svih reakcija (znakova i simptoma) uz navođenje mesta ispoljavanja, ozbiljnosti i kriterijuma na osnovu kojih se slučaj smatra ozbiljnim, a kad god je to moguće, treba navesti i specifične dijagnoze (MKB-10) za ispoljene reakcije;
2) datum i vreme početka i prestanka reakcija;
3) korektivnu terapiju i druge mere primenjene zbog ispoljenih neželjenih reakcija;
4) informacije o prisustvu ili odsustvu neželjenih reakcija nakon prestanka primene leka i nakon ponovne primene leka;
5) informacije o ishodu ispoljenih reakcija (smrtni ishod sa podatkom o uzroku smrti, komentarom o uzročno-posledičnoj povezanosti sa suspektnim lekom i nalazima "postmortem" - kada su dostupni, zatim trajno oštećenje, uključena ili produžena hospitalizacija, životna ugroženost ili oporavak bez posledica);
6) informacije značajne za procenu neželjene reakcije (npr. istorija bolesti, laboratorijski rezultati i nalazi dijagnostičkih ispitivanja, alergije, trudnoća, zloupotreba lekova ili alkohola, porodična anamneza).
III FARMAKOVIGILANCA LEKA U PROMETU
Zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici prijavljuju Nacionalnom centru za farmakovigilancu sve:
1) neželjene reakcije na novi lek ili sumnje na njih, uključujući i reakcije koje nisu ozbiljne;
2) ozbiljne i neočekivane, neželjene reakcije na lek (čak i ako nisu ozbiljnog karaktera) koji je u upotrebi više od pet godina ili sumnje na ove reakcije;
3) informacije o povećanju incidencije ispoljavanja očekivanih reakcija, klinički značajnim interakcijama, zloupotrebi leka, predoziranju, primeni u periodu trudnoće i dojenja, izostanku efikasnosti, kao i informacije o medicinskoj grešci.
U slučajevima iz stava 1. tačka 3) ovog člana, dovoljno je da se samo sumnja da je korišćeni lek možda uzrokovao neželjene reakcije na lek kod pacijenta.
Odgovorno lice za farmakovigilancu nosioca dozvole vrši sledeće poslove:
1) organizuje i održava sistem prikupljanja, obrade, procene i čuvanja podataka o svim neželjenim događajima ili reakcijama na lek prijavljenih proizvođaču leka, nosiocu dozvole za stavljanje u promet, licima koja vrše promociju lekova ili opisanih u relevantnoj naučnoj literaturi, bez obzira na geografsko poreklo izvora podataka;
2) predlaže Nacionalnom centru za farmakovigilancu mere koje treba sprovesti iz bezbednosnih razloga, obezbeđuje potpune i blagovremene odgovore i potrebne informacije, radi procene bezbednosti leka i rizika po zdravlje pri njegovoj primeni;
3) obaveštava Nacionalni centar za farmakovigilancu o svim ozbiljnim neželjenim reakcijama na lek, odnosno sumnji na njih, uključujući bilo koje sumnjivo prenošenje infektivnog agensa putem leka koje se desilo na teritoriji Republike Srbije, a koje su prijavljene od strane zdravstvenih radnika odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prvog prijema ovih informacija, pri čemu propisani period obuhvata inicijalnu i narednu prijavu;
4) obaveštava Nacionalni centar za farmakovigilancu o svim ozbiljnim, neočekivanim neželjenim reakcijama na lek, odnosno sumnji na njih, koje su prijavljene van teritorije Republike Srbije, uključujući i bilo koje sumnjivo prenošenje infektivnog agensa putem leka, koje se desilo van teritorije Republike Srbije, odmah a najkasnije u roku od 15 dana od dana prvog prijema ovih informacija, pri čemu propisani period obuhvata inicijalnu i narednu prijavu;
5) prijavljuje u skladu sa tač. 3) i 4) ovog člana sve ozbiljne neželjene reakcije na lek u toku postmarketinškog neintervencijskog kliničkog ispitivanja leka (farmakoepidemiološko ispitivanja), koje finansira proizvođač ili nosilac dozvole;
6) obaveštava Nacionalni centar za farmakovigilancu o svim zloupotrebama i nekontrolisanom uzimanju leka koje ima uticaj na procenu koristi leka i rizika po zdravlje;
7) obaveštava Nacionalni centar za farmakovigilancu o svim ostalim neželjenim reakcijama za koje postoji sumnja da su u vezi sa primenom leka, i to samo u okviru periodičnog izveštaja o bezbednosti leka;
8) priprema izveštaje za Nacionalni centar za farmakovigilancu o poslovima iz tač. 1) - 7) ovog člana u skladu sa zakonom i ovim pravilnikom;
9) obezbeđuje da bilo koji zahtev Agencije za pružanje dodatnih informacija koje su neophodne za procenu leka i rizika po zdravlje, budu date potpuno i brzo, uključujući informacije o količini prodatih i propisanih lekova na koje se informacija odnosi.
Nosilac dozvole ne sme da daje javnosti informacije koje se odnose na farmakovigilancu svog leka, bez prethodne dozvole Agencije.
Informacije o farmakovigilanci iz stava 1. ovog člana, koje nosilac dozvole dostavlja javnosti moraju biti objektivne, odnosno te informacije ne smeju imati obmanjujući karakter.
Neželjene reakcija na lek, odnosno sumnja na neželjene reakcije na lek, prijavljuju se na Obrascu za prijavljivanje neželjene reakcije na lek, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Prijava neželjene reakcije, sadrži najmanje podatke:
1) o pacijentu (inicijali, uzrast i pol);
2) o suspektnom leku i istovremeno korišćenim lekovima (zaštićeni naziv, farmaceutski oblik, jačina leka, broj serije, način primene, pojedinačna i dnevna doza, početak i završetak primene, indikacije);
3) o neželjenim reakcijama (kliničke manifestacije, početak ispoljavanja, ishod i eventualno lečenje);
4) o izveštaču (ime i prezime, kontakt-telefon, profesija).
Podaci o licu koje je prijavilo neželjenu reakciju na lek, kao i podaci o pacijentu, čuvaju se u skladu sa aktom Agencije o čuvanju poslovne tajne.
Odgovorno lice za farmakovigilancu nosioca dozvole dostavlja Agenciji PSUR po sledećoj dinamici: dva puta godišnje prve dve godine od datuma izdavanja dozvole, jednom godišnje tokom naredne dve godine, a potom na svake tri godine.
Odgovorno lice za farmakovigilancu nosioca dozvole dostavlja PSUR i na zahtev Agencije.
Prilikom prve obnove dozvole nosilac dozvole Agenciji predaje pojedinačne PSUR-ove koji obuhvataju period od četiri godine i četiri meseca, s tim da pri svakoj narednoj obnovi dozvole pojedinačni PSUR-ovi obuhvataju period od pet godina.
Prilikom obnove dozvole nosilac dozvole Agenciji predaje sve pojedinačne PSUR-ove (šestomesečni, jednogodišnji i trogodišnji) uz izvod iz podnetih PSUR-ova iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, sa kumulativnim podacima koji se odnose na period od dana dobijanja dozvole ili na period od dana poslednje obnove dozvole (Summary Bridging Report).
PSUR se predaje Agenciji najkasnije 60 dana od dana isteka vremena na koje se odnosi.
PSUR ima naslovnu stranu sa sledećim podacima:
1) zaštićeni naziv leka;
2) naziv i adresa proizvođača leka i nosioca dozvole za stavljanje leka u promet, odnosno dela proizvođača zaduženog za izradu periodičnog izveštaja;
3) vremenski period koji je obuhvaćen periodičnim izveštajem;
datum izdavanja prve dozvole za stavljanje leka u promet u bilo kojoj državi;
4) datum izrade.
PSUR sadrži:
1) apstrakt sa sledećim podacima:
a) aktuelni registracioni status leka u svetu,
b) obim izloženosti pacijenata leku,
v) podatke o broju prijava neželjenih reakcija na lek,
g) sažet prikaz najznačajnijih nalaza,
d) zaključke;
2) uvod sa osnovnim podacima o leku (pored drugih podataka, u sažetom prikazu leka treba navesti datum i broj važeće dozvole odnosno obnove dozvole, za svaki farmaceutski oblik, jačinu i pakovanje leka);
3) spisak zemalja u kojima lek ima dozvolu, odnosno u kojima je odbijen zahtev za dobijanje dozvole: navodi se datum prve dozvole koja je izdata u svim zemljama u kojima je razmatran zahtev za dobijanje dozvole, kao i datum poslednje obnove, uslovi iz dozvole (npr. ograničenje indikacijskog područja), odbijanje zahteva za dobijanje dozvole ili povlačenje zahteva, kao i zaštićeni naziv leka i odobrene indikacije za primenu leka;
4) pregled mera preduzetih iz bezbednosnih razloga (navode se datumi i razlozi preduzetih mera, kao što su: zabrana postmarketinškog intervencijskog kliničkog ispitivanja leka, odbijanje zahteva za izdavanje dozvole ili oduzimanje dozvole za stavljanje leka u promet, restrikcija distribucije, odnosno povlačenje leka iz prometa, promene doziranja, indikacionog područja, populacije kojoj je lek namenjen, ili formulacije, kao i druge urgentne bezbednosne mere);
5) promene u referentnom dokumentu o leku, odnosno u osnovnom dokumentu proizvođača o leku iz perioda na koji se odnosi prethodni PSUR (navode se sve promene u osnovnom dokumentu proizvođača o leku ili u sažetku karakteristika leka koje se odnose na informacije o bezbednosti leka, na nove kontraindikacije, mere predostrožnosti i upozorenja, neželjene reakcije ili interakcije koje su već unete u osnovni dokument u periodu za koji je pripremljen periodični izveštaj, pri čemu se revidirana dokumenta koriste kao reference za naredni periodični izveštaj);
6) obim izloženosti pacijenta leku (navodi se procenjeni broj pacijenata koji su bili na terapiji lekom u izveštajnom periodu u zemlji i izvan zemlje, ili druge mere izloženosti pacijenta leku sa prikazom primenjenog metoda, kao što su npr. broj pacijenata koji je primio lek u jednom u danu, broj jedinica doziranja - tablete, kapsule i dr., broj definisanih dnevnih doza, broj recepata, odnosno naloga i broj prodatih pakovanja);
7) prikaz individualnih slučajeva (u opisu slučajeva, termini za neželjene reakcije treba da su u skladu sa standardnom terminologijom Svetske zdravstvene organizacije - WHO-ART, odnosno medicinskog rečnika za regulatorne aktivnosti - MedDRA, uz obavezno navođenje termina koje je primarni izveštač upotrebio na prijavi, s tim da se za kompleks simptoma koji su navedeni na prijavi, može se predložiti i koristiti odgovarajuća dijagnoza prema medicinskoj klasifikaciji bolesti - MKB-10);
8) spisak slučajeva (ovaj spisak treba da obuhvati sve slučajeve ozbiljnih neželjenih reakcija na lek, prijavljenih spontanim putem, iz postmarkentiških ispitivanja, od strane nadležnog organa za praćenje farmakovigilance, ili opisanih u literaturi, kao i neočekivane reakcije koje nisu ozbiljnog karaktera, a prijavljene su spontanim putem, ili su opisane u literaturi) sa sledećim podacima:
a) referentni broj prijave,
b) zemlja u kojoj je slučaj evidentiran,
v) izvor podataka,
g) uzrast i pol pacijenta,
d) dnevna doza, režim doziranja i načina primene suspektnog leka,
đ) datum početka i prestanka reakcije ili najbolja procena vremena ispoljavanja od započinjanja terapije lekom, ili kašnjenja reakcije od prestanka primene leka,
e) dužina terapije,
ž) opis neželjenih reakcija,
z) ishod neželjenih reakcija (npr. nepoznat, oporavak, hospitalizacija, trajne posledice, kongenitalne anomalije, životna ugroženost, smrt),
i) značajni komentari: procena uzročno-posledične povezanosti leka i reakcije, istovremeno korišćeni lekovi, indikacije za primenu suspektnog i ostalih lekova i, ukoliko su dostupni, rezultati obustave i ponovne primene leka);
9) sažeti tabelarni prikaz neželjenih reakcija (ove tabelarne prikaze treba priložiti uz svaki spisak slučajeva, s tim što ozbiljne neželjene reakcije treba prikazati u posebnoj tabeli. U sažetom tabelarnom prikazu navodi se broj neželjenih reakcija koje su se ispoljile sa indentifikacionim brojem prijave, a neželjene reakcije se prikazuju prema sistemu organa gde su se ispoljile i prema izvoru podataka - baza podataka Svetske zdravstvene organizacije, spontano prijavljeno Nacionalnom centru za farmakovigilancu, spontano prijavljeno nosiocu dozvole, kliničko ispitivanje, farmakoepidemiološka studija, slučaj opisan u literaturi);
10) analiza individualnih slučajeva (podrazumeva kratke komentare nosioca dozvole u vezi sa podacima navedenim kod svakog individualnog slučaja, kao i analizu svih ozbiljnih i neočekivanih neželjenih reakcija u pogledu njihove prirode, mehanizma nastanka reakcije, kliničkog značaja i učestalosti prijavljivanja);
11) prikaz studija (navode se koncizno prikazani rezultati, odnosno nove analize rezultata svih završenih prekliničkih, kliničkih, epidemioloških ispitivanja, značajnih za bezbednost leka, kao i sve studije koje su u toku ili su planirane iz bezbednosnih razloga, uz osnovne podatke o svim navedenim ispitivanjima i njihovim ciljevima, kao i rezultate studija objavljenih u literaturi);
12) informacije o svakoj medicinski značajnoj prijavi izostanka efikasnosti leka namenjenog za prevenciju ili terapiju teškog oboljenja koje ugrožava život, nove i značajne informacije naknadno prikupljene koje se odnose na slučaj ili reakciju obuhvaćenu prethodnim periodičnim izveštajem, kao što su značajni dopunski podaci istog slučaja ili novi slučajevi istih neželjenih reakcija i dr.;
13) procena ukupne bezbednosti leka (podrazumeva sažetu analizu svih podnetih podataka uz posebno isticanje svih novih informacija koje se odnose na promenu karaktera očekivane neželjene reakcije, ili njene ozbiljnosti, ishod reakcije, pacijenata kod kojih je reakcija ispoljena, povećana učestalost očekivanih reakcija, neočekivane neželjene reakcije, interakcije, predoziranje, pogrešna upotreba, zloupotreba, primena tokom trudnoće i dojenja, kod dece, starijih i osoba sa oštećenjem organa, kao i efekte dugotrajne primene);
14) zaključak (u njemu je potrebno naznačiti informacije o bezbednosti leka koje menjaju dosadašnje kumulativno iskustvo sa lekom, kao i specifične mere koje treba preduzeti, uz obrazloženje).
PSUR u prilogu treba da sadrži poslednju verziju referentnog dokumenta proizvođača o leku (sažetak karakteristika leka, uputstvo za pacijenta).
Ako u zaključku PSUR-a, nosilac dozvole navede da su potrebne određene izmene i dopune u sažetku karakteristika leka i uputstvu za pacijenta, istovremeno podneti zahtev za izmenu ili dopunu dozvole (za varijacije tipa II).
Ako su mere zaštite zdravlja iz člana 23. stav 1. ovog pravilnika koje se odnose na izmene i dopune dozvole za stavljanje leka u promet, donete nakon izdavanja ili obnove dozvole, odnosno nakon podnošenja PSUR-a, za njih se podnosi i odgovarajuća varijacija.
IV HITNE BEZBEDNOSNE MERE ZA LEK U PROMETU
Ako nosilac dozvole primi prijavu o ozbiljnim neželjenim reakcijama na lek koje mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, mora odmah da uputi Agenciji predlog hitnih bezbednosnih mera.
Agencija predložene mere iz stava 1. ovog člana procenjuje odmah, i ako ne odgovori u roku od 24 sata od prijema predloga, nosilac dozvole ih uvodi u skladu sa propisima kojima je uređeno dobijanje dozvole.
Hitne bezbednosne mere iz stava 1. ovog člana preduzimaju se kada postoji promena u odnosu koristi i rizika po zdravlje koja zahteva značajne promene u statusu leka, a koje se odnose na:
1) povlačenje leka sa tržišta;
2) promene u sažetku karakteristika leka, i to uvođenje kontraindikacije, upozorenja ili mere opreza, smanjenje preporučene doze, restrikcija indikacije;
3) obaveštavanje zdravstvenih radnika i pacijenata o novootkrivenom riziku pri primeni leka, i to bez odlaganja.
V NACIONALNI CENTAR ZA FARMAKOVIGILANCU
Nacionalni centar za farmakovigilancu uspostavlja i održava sistem farmakovigilance kao sistem prikupljanja novih podatka o bezbednosti lekova i preduzimanja odgovarajućih mera u periodu važnosti dozvole ili sprovođenja kliničkog ispitivanja leka.
U izvršavanju poslova iz člana 3. ovog pravilnika, Nacionalni centar za farmakovigilancu obavlja sledeće poslove:
1) prikuplja, obrađuje i procenjuje podatke o neželjenim reakcijama na lekove i neželjenim događajima vezanim za primenu lekova u toku kliničkog ispitivanja leka u prometu, odnosno u postmarketiniškom intervencijskom kliničkom ispitivanju leka;
2) obrađuje i procenjuje periodične izveštaje o bezbednosti lekova, koje dobija od nosioca dozvole za stavljanje leka u promet;
3) prikuplja, obrađuje i procenjuje podatke iz postmarketinškog neintervencijskog kliničkog ispitivanja leka (farmakoepidemiološko ispitivanje), a koje dobija od nosioca dozvole za stavljanje leka u promet;
4) obaveštava nosioca dozvole za stavljanje leka u promet o ozbiljnim neželjenim reakcijama na lek odmah a najkasnije u roku od 15 dana od datuma prijema ovih informacija;
5) obaveštava Ministarstvo zdravlja i zdravstvene radnike o ozbiljnim neželjenim reakcijama na lek i o značajnim promenama o bezbednosti leka odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od datuma prijema ovih informacija;
6) podstiče zdravstvene radnike da prijavljuju neželjene događaje i neželjene reakcije na lekove, odnosno sumnju na njih;
7) sačinjava bazu podataka o informacijama prikupljenim u sistemu farmakovigilance koje su dostupne javnosti i nadležnim organima u zemlji i inostranstvu;
8) razmenjuje informacije prikupljene u sistemu farmakovigilance sa nadležnim organima za farmakovigilancu u drugim zemljama.
Na osnovu prikupljenih podataka o neželjenim reakcijama na lekove u toku kliničkog ispitivanja leka, Nacionalni centar za farmakovigilancu predlaže sledeće mere:
1) izmene u protokolu kliničkog ispitivanja leka;
2) sprovođenje kontrole kliničkog ispitivanja leka;
3) obustavljanje kliničkog ispitivanja leka.
Na predlog Nacionalnog centra za farmakovigilancu, Agencija može da:
1) izmeni uslove iz dozvole;
2) donese odluku o prestanku dozvole;
3) predloži Ministarstvu zdravlja da obustavi ili zabrani proizvodnju leka, odnosno povuče lek iz prometa.
Poslove iz čl. 22. i 23. ovog pravilnika, Agencija vrši u skladu sa aktom Agencije o čuvanju poslovne tajne, kao i u skladu sa standardnim operativnim procedurama, koje donosi Agencija.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
OBRAZAC ZA PRIJAVLJIVANJE NEŽELJENE REAKCIJE NA LEK
Izveštač: |
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije |
||
Specijalnost |
Adresa: |
Telefoni: |
|
Potpis |
Datum |
Vojvode Stepe 458, |
011 397 2869 |
I. PODACI O PACIJENTU I NEŽELJENOJ REAKCIJI NA LEK *
1. Inicijali (šifra) |
1a. Država |
2. Datum rođenja |
2.1. Telesna masa u kg |
3. Pol |
4-6. Vreme kada su se reakcije pojavile |
8-12. Ishod neželjene reakcije |
||||
Dan
|
Mesec |
Godina |
ϒ M ϒ Ž |
Dan |
Mesec |
Godina |
ϒ Smrt ϒ Uključena ili produžena hospitalizacija ϒ Trajno oštećenje ili invalidnost ϒ Životna ugroženost ϒ Kongenitalna anomalija ϒ Oporavak ϒ Nepoznat |
|||
7-13. OPIS NEŽELJENE REAKCIJE (uključujući relevantna ispitivanja i laboratorijske nalaze):
|
||||||||||
II. PODACI O SUSPEKTNOM LEKU
14. LEK ZA KOJI SE SUMNJA DA JE UZROKOVAO NEŽELJENU REAKCIJU (zaštićeni naziv, INN, oblik i jačina): |
20. DA LI SU REAKCIJE PRESTALE NAKON OBUSTAVE LEKA |
|||
15. REŽIM DOZIRANJA:
|
16. NAČIN PRIMENE LEKA: |
ϒ DA |
ϒ NE |
ϒ nepoznato |
17. INDIKACIJE: |
21. DA LI SU SE REAKCIJE POJAVILE POSLE PONOVNOG DAVANJA LEKA |
|||
18. POČETAK I KRAJ PRIMENE LEKA (od/do): |
19. UKUPNO VREME PRIMENE LEKA: |
ϒ DA |
ϒ NE |
ϒ nepoznato |
III. PODACI O ISTOVREMENO KORIŠĆENIM LEKOVIMA
22. ISTOVREMENO KORIŠĆENI LEKOVI, INDIKACIJE, REŽIMI DOZIRANJA I DATUMI PRIMENE - od/do |
23. DRUGA RELEVANTNA STANJA (npr. drugi nalazi, alergije, trudnoća sa poslednjim mesecom menstruacije, itd.): |
IV. OSTALI PODACI
24a. NAZIV I ADRESA PROIZVOĐAČA LEKA, ODNOSNO NOSIOCA DOZVOLE:
|
(KOD KLINIČKOG ISPITIVANJA LEKA NAVESTI BROJ PROTOKOLA, BROJ ODOBRENJA I NAZIV): |
||
|
24b. BROJ SERIJE LEKA: |
||
24v. DATUM KADA JE PROIZVOĐAČ, ODNOSNO NOSILAC DOZVOLE, ODNOSNO SPONZOR DOBIO OVU PRIJAVU: |
24g. IZVOR PODATAKA: |
||
ϒ KLINIČKO ISPITIVANJE |
ϒ LITERATURA |
||
|
ϒ ZDRAVSTVENI STRUČNJAK |
ϒ OSTALO |
|
DATUM DOSTAVLJANJA OVE PRIJAVE AGENCIJI: |
25. VRSTA PRIJAVE |
||
ϒ PRVA |
ϒ NAREDNA |
||
DODATNE INFORMACIJE MOGU BITI PRILOŽENE NA POSEBNOJ STRANI SA OZNAKOM POLJA NA KOJE SE ODNOSE!
* Nemojte odustati, ako vam neki podaci nedostaju - dovoljna je samo sumnja na neželjenu reakciju.
Neka vam ne bude teško da popunite obrazac - podaci mogu biti značajni za bezbednu primenu lekova.
Pošaljite popunjen obrazac na gore navedenu adresu - nisu neophodni svi podaci.