STRATEGIJARAZVOJA TELEKOMUNIKACIJA U REPUBLICI SRBIJI OD 2006. DO 2010. GODINE("Sl. glasnik RS", br. 99/2006) |
Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine (u daljem tekstu: Strategija) obuhvata pravne, institucionalne, ekonomske i tehničke aspekte razvoja u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji.
Strategija sadrži pregled aktivnosti koje treba preduzeti da bi se ostvarili ciljevi politike u oblasti telekomunikacija do 2010. godine, zasniva se na evropskim iskustvima u razvoju modernog informacionog društva i koristi smernice Evropske unije u razvoju telekomunikacija.
Strategija je usmerena, pre svega, na razvoj telekomunikacione infrastrukture i usluga kroz doslednu primenu Zakona o telekomunikacijama, na unapređenje regulatornog okvira koji porazumeva harmonizaciju sa regulatornim okvirom Evropske unije, Acquis Communautaire, kao i na stvaranje uslova za povećanje investicija i priliv stranog kapitala.
Brz razvoj telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija, u savremenom svetu koji je već ušao u eru digitalne podele, ima strateški karakter i višestruki značaj na političkom, ekonomskom, socijalnom i informativnom planu. U takvim uslovima definisanje strateških ciljeva razvoja telekomunikacija za zemlje u tranziciji kao što je Republika Srbija od posebnog je državnog interesa sa brojnim uticajima, pre svega u sferi ekonomskog oporavka i rasta.
Telekomunikacije se ubrajaju u infrastrukturne privredne grane i ulaganja u telekomunikacionu i informacionu infrastrukturu jedan su od glavnih pokretača ekonomskog napretka. Za privredu, informaciono-komunikacione tehnologije su sredstvo za modernizaciju i poboljšanje konkurentnosti, a za građane predstavljaju sredstvo za bolji pristup informacijama i poboljšanje kvaliteta života. Za društvo, one pružaju nove metode komunikacije i socijalnog dijaloga, doprinose razvoju demokratije i smanjenju socijalnih i geografskih diskriminacija. Za zemlju u celini, one daju mogućnost za promovisanje njenog "imidža", proširivanje njenih interesa, očuvanje kulturnog nasleđa i identiteta, održavanje bliskog kontakta s dijasporom, kao i mogućnost stvaranja uslova za ulazak u Evropsku uniju.
Na međunarodnom planu postoji široko prihvaćena saglasnost da se ova vrsta strategija zasniva na konkurentskom okruženju i da se ono može najbolje dostići razdvajanjem regulatorne i operativne funkcije u oblasti telekomunikacija. Uvažavajući ovu činjenicu, a imajući u vidu pre svega ograničenja koja daje Zakon o telekomunikacijama, pravni propisi Evropske unije, relevantna dokumenta međunarodnih institucija čiji je Republika Srbija član ili je na putu da to postane, regionalne inicijative u sektoru telekomunikacija u kojima Republika Srbija učestvuje, kao i iskustvo zemalja u regionu, pri izradi Strategije pošlo se od sadašnjeg stanja razvoja telekomunikacione infrastrukture u Republici Srbiji, od strukture i obima telekomunikacionog tržišta i potreba iskazanih kroz različite sektorske politike u privredi Republike Srbije.
Strateški značaj globalizacije pojačava se kroz liberalizaciju, privatizaciju, tehnološki razvoj, povećane zahteve korisnika, međunarodne ugovore kojima je uspostavljen reciprocitet između zemalja potpisnica, kao i multilateralnu konkurenciju na konvergentnom telekomunikacionom tržištu. Strateški savezi između velikih kompanija vode globalizaciji telekomunikacionih usluga i telekomunikacionog tržišta uopšte, kao i razvojnih politika i opredeljenja.
Liberalizacija u oblasti telekomunikacija, koja se promoviše u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji, ima za cilj razvoj konkurencije na telekomunikacionom tržištu što podrazumeva neophodne reforme kako bi se omogućio ulazak novih konkurenata na tržište telekomunikacija i privlačenje domaćih i stranih investicija. Uvećane investicije u oblast telekomunikacija imaju visok pozitivan uticaj na efikasnost u drugim privrednim oblastima što na kraju podstiče ukupan ekonomski rast.
Osnovne karakteristike razvoja tržišta informaciono-komunikacionih tehnologija u poslednjih šest godina su zasićenje tržišta mobilne i fiksne telefonije, stagnacija razvoja vodećih proizvođača telekomunikacione opreme, zaduženost uglednih telekomunikacionih operatora, opadanje vrednosti akcija na berzama kapitala, kao i neizvesne i manje atraktivne investicije i tenderi u zemljama u razvoju, a u vezi sa opštim procesom liberalizacije tog tržišta. Uprkos navedenim problemima i teškoćama, u toku poslednje dve godine došlo je do konsolidacije tržišta informaciono-komunikacionih tehnologija i to zbog razvoja telekomunikacionih aktivnosti u regionima u razvoju i značajnog opšteg rasta i razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija.
U zemljama u razvoju karakteristična su velika ulaganja u informacionu infrastrukturu, odnosno u razvoj telekomunikacionih mreža i sistema, dok cene pristupa mreži ostaju i dalje visoke. Učešće informaciono-komunikacionih tehnologija u bruto domaćem proizvodu teži ka 10% kod zemalja u razvoju, a kod visoko industrijalizovanih zemalja je ispod 9%. Ovo je svojevrstan fenomen konvergencije i postepenog približavanja dva pola u svetu digitalne podele, pri čemu se progres ogleda u razvoju infrastrukture i usluga kod zemalja u razvoju i tranziciji i primeni novih tehnologija i tehničkih rešenja kod pristupnih mreža (širokopojasni sistemi i usluge) u slučaju najrazvijenijih zemalja.
Izveštaji Evropske komisije koji se odnose na analizu uslova za prijem novih članova u Evropsku uniju sadrže elemente za sagledavanje stepena razvoja telekomunikacija u pojedinim zemljama, i to:
1) jasna i transparentna politika i strategija razvoja u oblasti telekomunikacija i informacionog društva i usklađenost zakonske regulative sa direktivama Evropske unije;
2) privatizacija i restrukturiranje državnih operatora;
3) visina sredstava koja su izdvojena za ulaganja u istraživanje i tehnološki razvoj u oblasti telekomunikacija;
4) otvorenost istraživačko-razvojnih programa za učešće kompanija, fakulteta, instituta i eksperata iz Evropske unije i stepen učešća u istraživačko-razvojnim programima Evropske unije u oblasti telekomunikacija i u razvoju informacionog društva;
5) ostvareni i planirani stepen penetracije u fiksnoj i mobilnoj telekomunikacionoj mreži, stepen korišćenja interneta, ostvareni i planirani stepen digitalizacije mreže;
6) obim ulaganja u izgradnju telekomunikacione infrastrukture;
7) postojanje i razrada podzakonskih akata;
8) dostupnost univerzalnog servisa;
9) usklađenost tehničkih standarda i propisa za telekomunikacionu opremu sa Evropskom unijom;
10) članstvo u međunarodnim organizacijama.
U skladu sa analizom postojećeg stanja u oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji i uvidom u stanje u oblasti telekomunikacija zemalja u okruženju, zemalja Evropske unije i opredeljenjem da se u oblasti telekomunikacija dostigne nivo razvijenih zemalja Evropske unije, potrebno je preduzeti odgovarajuće mere kojima bi se u predviđenim rokovima realizovali ciljevi i opredeljenja koji su definisani u Strategiji, a naročito:
1) značajno povećanje udela telekomunikacija u ukupnom bruto društvenom proizvodu;
2) privlačenje stranih i domaćih investicija uz donošenje podsticajnih mera sa ciljem stvaranja stimulativnog i perspektivnog poslovnog okruženja;
3) potpuna digitalizacija telekomunikacione infrastrukture kao jednog od ključnih preduslova za izgradnju informacionog društva;
4) dostizanje prosečnog evropskog stepena razvoja u oblasti telekomunikacija;
5) omogućavanje da internet bude svima dostupan, brz, jeftin i siguran;
6) podsticanje razvoja Web ekonomije;
7) povećanje učešća domaće industrije i znanja u razvoju oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji i njeno restruktuiranje za učešće na svetskom tržištu;
8) usklađivanje razvoja telekomunikacione infrastrukture sa zahtevima koji su utvrđeni u strategijama drugih oblasti, a posebno sa Strategijom razvoja informacionog društva;
9) obezbeđivanje efikasnog pristupa informacijama i znanju;
10) povećavanje nivoa znanja i obrazovanja informaciono-komunikacionih tehnologija izgradnjom telekomunikacione infrastrukture i informacionog društva.
Strateški ciljevi razvoja u oblasti telekomunikacija razrađeni su kroz Akcioni plan koji je dat u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Ova strategija je osnova za reformu sistema u oblasti telekomunikacija i za izradu normativnih i drugih dokumenata iz oblasti telekomunikacija.
Literatura koja je korišćena u pripremi Strategije je:
1) Osnove za izradu strategije u oblasti telekomunikacija ("Službeni glasnik RS", broj 28/06);
2) Zakon o telekomunikacijama ("Službeni glasnik RS", br. 44/03 i 36/06);
3) Zakon o radiodifuziji ("Službeni glasnik RS", br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 - dr. zakon, 62/06 i 85/06);
4) rezolucije i preporuke Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU);
5) direktive u okviru Acquis communautaire;
6) preporuke evropske konferencije administracija za poštu i telekomunikacije (CEPT);
7) Milenijumski ciljevi za razvoj (Milenijumski samit Ujedinjenih nacija);
8) Deklaracija principa i akcioni plan Svetskog samita o informacionom društvu (WSIS, Ženeva 2003. godine i Tunis 2005. godine);
9) Strategija razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji do 2013. godine ("Službeni glasnik RS", broj 115/05);
10) Strategija reforme državne uprave;
11) Strategija podsticanja i razvoja stranih ulaganja ("Službeni glasnik RS", broj 22/06);
12) Strategija za smanjenje siromaštva;
13) Strategija razvoja informacionog društva;
14) Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji;
15) Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu (pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji-WTO);
16) regionalne inicijative - Memorandum o razumevanju i akcioni planovi;
17) Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu, sa projekcijama za 2008. i 2009. godinu;
18) Plan namene radio-frekvencijskih opsega ("Službeni glasnik RS", broj 112/04);
19) Plan raspodele frekvencija/lokacija za terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 6/06).
Skraćenice koje se koriste u tekstu Strategije imaju sledeće značenje:
Zakon |
- Zakon o telekomunikacijama |
RATEL |
- Republička agencija za telekomunikacije |
Acquis |
- pravni propisi Evropske unije |
EU |
- Evropska unija |
ICT |
- informaciono-komunikacione tehnologije (Information and Communications Technology) |
BDP |
- bruto domaći proizvod |
EK |
- Evropska komisija |
3G sistem |
- telekomunikaciona mreža treće generacije |
VoIP |
- prenos govora korišćenjem Internet protokola (Voice over Internet Protocol) |
Roaming |
- usluga kojom operator obezbeđuje svojim korisnicima/pretplatnicima pristup mreži i korišćenje usluga kada se korisnici/pretplatnici nalaze izvan teritorije koju pokriva njegova mreža |
Penetracija |
- broj pretplatnika/korisnika na 100 stanovnika iskazano u procentima |
MMF |
- Međunarodni monetarni fond |
ISDN |
- digitalna mreža integrisanih službi (Integrated Service Digital Network) |
GSM |
- globalni sistem za mobilne komunikacije (Global System for Mobile Communication) |
ADSL |
- asimetrična digitalna pretplatnička linija (Asymetrical Digital Subscriber Loop) |
GPRS |
- opšti radio servis baziran na paketskoj komutaciji (General Packet Radio Service) |
EDGE |
- prenos podataka sa većim protocima za GSM (Enhanced Data Rates for GSM Evolution) |
on-line |
- veza koja je u stalnom radu |
dial-up |
- veza sa internetom koja se uspostavlja biranjem, korišćenjem komutiranih telefonskih linija, sa automatskim odgovorom pozvanog modema |
GSM 1800 |
- mobilna telefonija koja koristi GSM standard i radi u frekvencijskom opsegu oko 1.800 MHz |
2G sistem |
- telekomunikaciona mreža druge generacije; |
VSAT stanica |
- satelitska stanica sa malim otvorom antene (Very Small AppertureTerminal) |
IT |
- informaciono-tehnološki |
EITO |
- Evropska opservatorija organizacija za informatičke tehnologije |
UMTS |
- Univerzalni Mobilni Telefonski Sistem |
SMP |
- značajan tržišni udeo (Significant Market Power) |
LLU |
- slobodan pristup zajedničkom korišćenju lokalne petlje (Local Loop Unbundling) |
FWA |
- fiksni bežični pristup (Fixed Wireless Access) |
Inicijativa i2010 |
- Evropsko informaciono društvo 2010 |
JFTM |
- javna fiksna telekomunikaciona mreža |
"Telekom Srbija" |
- Preduzeće za telekomunikacije "Telekom Srbija" a.d. |
SEE Observatory |
- Opservatorije Jugoistočne Evrope |
KDS |
- kablovsko distributivni sistem |
2. ZNAČAJ I ULOGA SAVREMENIH TELEKOMUNIKACIJA
2.1. Osnovna obeležja savremenog društva i ekonomije u uslovima ekspanzije i konvergencije informaciono-komunikacionih tehnologija
Savremene telekomunikacije su jedna od glavnih pokretačkih snaga nove ekonomije, koja se karakteriše fuzijom ICT i njihovih primena.
Osnovne karakteristike savremenih telekomunikacija su:
1) telekomunikaciona industrija postala je u poslednjih deset godina dominantna u svetu. Prema Forbsovoj listi u 2005. godini, 68 telekomunikacionih kompanija bilo je zastupljeno na listi 2000 najvećih svetskih kompanija što je posledica ne samo rasta pojedinih kompanija, već i udruživanja, zajedničkih ulaganja i preuzimanja drugih kompanija kao bitnih komponenti procesa globalizacije;
2) globalizacija telekomunikacionih usluga, telekomunikacionog tržišta i razvojnih politika i opredeljenja kojima posebno doprinose strateški savezi između velikih kompanija;
3) digitalna podela i e-ekonomija brzo menjaju prirodu globalne ekonomije, pri čemu se ona zasniva na konkurentnim telekomunikacionim mrežama, internet tehnologiji i računarskim resursima i na sve manjim troškovima komunikacije. Preduslovi koji otvaraju prostor uvođenju e-ekonomije su izgrađenost telekomunikacione infrastrukture, rasprostranjenost interneta i razvoj aplikacija za unapređenje obrazovanja, zdravstva, menadžmenta, elektronskih servisa i uprave (npr. tele-medicina, učenje na daljinu, e-uprava i dr.).
2.2. Karakteristike savremenog ICT tržišta
Globalno ICT tržište odlikovalo se u periodu od 2000. do 2005. godine najbržim i najboljim povraćajem investicija u odnosu na sve privredne grane i po obimu je poraslo za 60%. Godišnji rast globalne oblasti telekomunikacija u 2005. godini iznosio je 10%, a udeo ICT tržišta u bruto svetskom proizvodu bio je 8.8%. Ukupan prihod u 2005. godini procenjen je na 2.112 milijardi evra, s tim da se najveći deo prihoda odnosi na tržište telekomunikacionih usluga (996 milijardi evra u 2005. godini), zatim na IT hardver (921 milijarda evra u 2005. godini) i na softver i servise IT sektora (195 milijardi evra).
Na osnovu kretanja u 2005. godini na svetskom ICT tržištu mogu se uočiti tri osnovna pravca:
1) postepeni oporavak određenog broja vodećih operatora i proizvođača koje je pogodila recesija u oblasti telekomunikacija 2000. godine;
2) implementacija nove generacije hardvera i usluga;
3) rast ICT sektora u EU u 2005. godini od 2.9% prema podacima EITO organizacije. Od toga IT sektor ima rast od 3.7% (IT servisi rast 4.6%, IT hardver rast 2.1%), mobilna telefonija rast od 3.4%, a fiksna telefonija pad od 2.3%. Servisi fiksne telefonije u EU su posle više godina rasta, u 2005. godini dospeli u fazu stagnacije pa čak i malog smanjenja obima usluga. Protekla godina je donela i veliki porast broja korisnika 3G sistema kojih je krajem 2005. godine bilo 23.7 miliona.
U 2005. godini u EU zabeležen je porast obima servisa prenosa podataka za 9%, a internet servisa za 23%.
Liberalizacija telekomunikacionog tržišta i uvođenje konkurencije izazvali su velike promene u statusu dotadašnjih državnih operatora koji su imali monopolistički položaj na tržištu telekomunikacija. Državni operatori su morali da prilagode poslovnu strategiju i organizaciju novim uslovima i pravilima na tržištu. Veliki telekomunikacioni operatori koji su krenuli u obimne investicije na eksternim tržištima u vreme vrhunca privredne dominacije oblasti telekomunikacija u svetu (od 1998. do 2000. godine), počeli su da zapadaju u finansijske teškoće i da gube poverenje kreditora. Inače, većina dominantnih telekomunikacionih operatora prilagodila se novim okolnostima i održala je vodeću poziciju na tržištu fiksne telefonije (internacionalni saobraćaj i lokalni pozivi), a istovremeno je ostvarila značajnu početnu prednost na tržištima mobilne telefonije i internet usluga zahvaljujući izgrađenoj infrastrukturi i novim investicijama.
Vodeće telekomunikacione kompanije pribegavaju merama racionalizacije u poslovanju, kao i udruživanjima i novim strateškim savezima. Ekonomski eksperti u oblasti telekomunikacija očekuju dalju konsolidaciju i oporavak dominantnih evropskih operatora, uz naznaku da će manje kompanije biti izložene većim udarima i rizicima na segmentima tržišta koje trenutno pokrivaju.
Tabelarni prikaz rasta prihoda pojedinih segmenata ICT tržišta u EU i njihov procentualni udeo u BDP dat je u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
U periodu od 2003. do 2005. godine uočava se visok rast prihoda u oblasti telekomunikacionih usluga od 17.5% i u oblasti IT softvera i usluga od 23.6% i pad prihoda u oblasti telekomunikacione opreme. Drugi važan zaključak odnosi se na učešće oblasti telekomunikacionih usluga (kao najveće) i oblasti IT softvera i usluga, koje u ukupnom ICT obrtu rastu sa 50% na 60%.
3. STANJE U ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE
Od velikog značaja za dalji razvoj u oblasti telekomunikacija u EU bila je odluka o uvođenju pune liberalizacije telekomunikacionog tržišta od 1. januara 1998. godine. U prve dve faze razvoja regulative u periodu od 1998. do 2001. godine pripremane su teze i preporuke koje su se odnosile na razvoj univerzalnog servisa, zaštitu korisnika, tendere i aukcije za UMTS i delovanje nacionalnih regulatornih tela.
Novi regulatorni okvir EU iz 2002. godine (Regulatory Framework 2002) za mreže i usluge elektronske komunikacije u državama članicama EU primenjuje se od 25. jula 2003. godine. Posebno treba istaći da je u Evropi prihvaćen pojam "elektronske komunikacije", umesto klasičnog pojma "telekomunikacije", što je posledica konvergencije telekomunikacija i ICT. Novi regulatorni okvir EU propisuje pojednostavljene uslove za ulazak na tržište, uslove poštene konkurencije i kontrolu rada operatora za koje je, na osnovu analize nacionalnih regulatornih tela, utvrđeno da imaju značajan udeo na tržištu.
Osnovne postavke regulatornog okvira EU su da se ista pravila primenjuju na sve telekomunikacione usluge i mreže nezavisno od korišćene tehnologije (Opšte uputstvo 2002/21/EZ, Uputstvo o odobrenju 2002/20/EZ, Uputstvo o pristupu 2002/19/EZ, Uputstvo o univerzalnom servisu 2002/22/EZ, Uputstvo o privatnosti i zaštiti podataka 2002/58/EZ, Uputstvo o konkurentnosti 2002/77/EZ, regulatorni okvir za elektronske telekomunikacione mreže i usluge 2002/C 165/03, odredba (EZ) br. 2887/2000 Evropskog parlamenta od 18. decembra 2000. godine o otvorenom pristupu lokalnoj petlji). Navedenim pravilima predviđeno je uvođenje instituta opšteg odobrenja (General Authorisation) i individualne licence (Individual Licence). Opšte odobrenje omogućava ulazak na telekomunikaciono tržište svim učesnicima koji ispunjavaju opšte uslove i standarde za obavljanje telekomunikacione delatnosti. Individualna licenca se dodeljuje u slučajevima kada se radi o ograničenim resursima (frekvencijski spektar, orbitalne pozicije i numeracija brojeva).
Utvrđenim regulatornim okvirom uspostavljena su nova pravila za definisanje relevantnih tržišta, kao i operatora koji imaju značajan udeo na tržištu SMP i njihovih obaveza, a koja su zasnovana na principu konkurencije.
Takođe, regulatornim okvirom EU predviđeno je redefinisanje odnosa između nacionalnih regulatornih tela i EK pri čemu EK ima precizniju kontrolu nad merama koje preduzimaju nacionalna regulatorna tela. U redefinisanim odnosima između nacionalnih regulatornih tela i EK data je veća sloboda nacionalnim regulatornim telima u definisanju SMP operatora i većem stepenu institucionalizacije odnosa između nacionalnih regulatornih tela i EK.
U vezi sa iznetim, nadležnost nacionalnog regulatornog tela je primena nacionalne strategije u skladu sa zakonom i regulisanje telekomunikacionog tržišta. Delovanje nacionalnih regulatornih tela, u skladu sa novim regulatornim okvirom na nivou EU, usmereno je na razvoj i unapređenje konkurencije na tržištu pristupnih mreža.
Delovanje nacionalnih regulatornih tela obuhvata:
1) lokalne mreže i LLU;
2) prethodni izbor operatora, izbor operatora po pozivu i prenosivost broja;
3) FWA, alternativna rešenja za pristupne mreže (proces dodeljivanja dozvola praktično je završen u svim članicama EU);
4) tarife i interkonekciju (tendencija smanjivanja tarifa i njihovo ujednačavanje na nivou EU, primenom troškovno orijentisanih modela);
5) UMTS (završeno je dodeljivanje licenci za taj standard);
6) zaštitu privatnosti, zaštitu korisničkog saobraćaja, podatke o lokaciji, sprečavanje neželjene komunikacije.
U prethodnih nekoliko godina EK je posebnu pažnju posvetila definisanju relevantnih tržišta i određivanju SMP operatora na osnovu objektivnih, transparentnih i nediskriminatornih uslova i uvođenju odgovarajućih obaveza za te operatore.
Situacija u oblasti telekomunikacija u zemljama Centralne i Istočne Evrope je takva da je u većini zemalja liberalizovano tržište mobilnih telekomunikacija, Internet servisa, prenosa podataka, kablovske TV i servisa sa dodatom vrednošću, a u određenim slučajevima i izgradnja, odnosno eksploatacija telekomunikacione infrastrukture. Pored toga, državni telekomunikacioni operatori transformisani su u akcionarska društva sa dominantnim državnim učešćem, a zatim privatizovani, sprovedene su institucionalne reforme koje obuhvataju modernizaciju tehnološkog programa i rebalans tarifa. Privatizacija državnih operatora otvara mogućnost privlačenja uglednog strateškog partnera, prihvatanje inostranog upravljačkog ekspertskog znanja, lakši pristup međunarodnim finansijskim institucijama i tržištima kapitala i predstavlja značajan izvor prihoda za državu.
Tabelarni prikaz osnovnih podataka o oblasti telekomunikacija u pojedinim zemljama EU u 2005. godini, kao i u pojedinim zemljama u okruženju dat je u Prilogu 3, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Tabelarni prikaz podataka o penetraciji širokopojasnih usluga u razvijenim evropskim zemljama dat je u Prilogu 4, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Očekuje se da će u periodu od 2005. do 2010. godine oblast telekomunikacija u EU zabeležiti prosečan rast od 0.8% godišnje (rast od 2.7% za mobilnu telefoniju i pad od 1.9% za usluge koji koriste kablovsku infrastrukturu).
Za usluge koji koriste kablovsku infrastrukturu u 2005. godini na tržištu telekomunikacija u EU prosečan mesečni prihod po stanovniku iznosio je oko 22 evra i 28 evra za usluge mobilnih sistema. Procenjuje se da je prosečan prihod u mobilnim sistemima u 2005. godini na pet najvećih evropskih tržišta bio 4.67 puta veći u odnosu na sisteme fiksne telefonije. Očekuje se da će do 2010. godine prihodi od usluga u sistemima mobilne telefonije pasti za 27.2% u odnosu na pad od 24.9% u prihodima od fiksne telefonije. Jedan od glavnih uzroka pada cena biće sve šira primena VoIP kako u fiksnoj tako i u mobilnoj telefoniji.
EK je početkom 2006. godine razmatrala predlog za smanjenje tarifa za roaming širom Evrope. Nezavisni analitičari smatraju da će ova smanjenja, kada se uvedu, imati ozbiljne posledice na prihode u oblasti telekomunikacija u EU.
Naknade za interkonekciju su se u toku 2005. godine u EU smanjile u proseku za 12.2%. Očekuje se da će se ovaj trend smanjenja ubrzati u većini evropskih zemalja i da će prosečno smanjenje do kraja 2006. godine iznositi 14.8%. Pri tome, treba istaći da rizik poslovanja u oblasti telekomunikacija nije jednoobrazan za celu EU usled velikih razlika u cenama poziva iz fiksne u mobilnu mrežu. Primera radi, u Grčkoj 12.8% prihoda dolazi od poziva iz fiksne u mobilnu mrežu što predstavlja 30.1% bruto prihoda, dok su u Nemačkoj ove vrednosti 5.7%, odnosno 9.3%.
EK je 1. juna 2005. godine usvojila petogodišnju strategiju Inicijativu i2010 kako bi se osnažio rast i otvorila radna mesta u oblasti informacionog društva i industrije medija. Inicijativa i2010 je sveobuhvatna strategija za modernizaciju i postavljanje svih instrumenata poslovne politike EU kako bi se podstakao razvoj digitalne privrede. EU će posebno podsticati razvoj sigurnih širokopojasnih telekomunikacionih mreža.
Da bi podržala tehnološki napredak, EU će posebno podsticati efikasnu politiku upravljanja frekvencijskim spektrom u Evropi, modernizaciju pravila o uslugama audiovizuelnih medija, dopunjavanje zakonskog okvira za elektronske komunikacije, razvoj strategije za sigurno informaciono društvo i sveobuhvatni pristup za efektivno upravljanje digitalnim pravima.
Inicijativa i2010 utvrđuje mere za veće ulaganje u istraživanje ICT u EU za 80%. Evropa zaostaje u istraživanju ICT ulažući samo 80 evra po stanovniku u poređenju sa Japanom (350 evra) i Sjedinjenim Američkim Državama (400 evra).
U cilju promovisanja sveobuhvatnog evropskog informacionog društva, EK će predložiti akcioni plan o servisima e-uprave, aktivnosti na prevazilaženju geografske i društvene digitalne podele i dati niz inicijativa koje treba da omoguće da multimedijska i višejezička evropska kultura bude dostupna svima, što je vrhunac u evropskoj inicijativi o e-sveobuhvatnosti.
Inicijativa i2010 je prva inicijativa EK koja je usvojena prema obnovljenoj Lisabonskoj strategiji EU i usmerena je na sektor privrede EU. Naime, ICT čine 40% evropskog povećanja produktivnosti i 25% rasta BDP unutar EU. Države članice treba da odrede prioritete nacionalnih informacionih društava u svojim nacionalnim programima reformi.
4. STANJE U OBLASTI TELEKOMUNIKACIJA U REPUBLICI SRBIJI
4.1. Analize zakonodavnog i regulatornog okvira i društveno-ekonomskog okruženja u Republici Srbiji
4.1.1. Zakonodavni i regulatorni okvir oblasti telekomunikacija u Republici Srbiji
Oblast telekomunikacija uređena je Zakonom, koji je u skladu sa Acquis Communautaire (regulatorni okvir 1998). Načela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti telekomunikacija su: obezbeđivanje uslova za razvoj telekomunikacija u Republici Srbiji; zaštita interesa korisnika telekomunikacionih usluga; stvaranje uslova za zadovoljavanje potreba korisnika za telekomunikacionim uslugama; podsticanje konkurentnosti, ekonomičnosti i efikasnosti u obavljanju delatnosti u oblasti telekomunikacija; obezbeđivanje maksimalnog kvaliteta telekomunikacionih usluga; obezbeđivanje interkonekcije telekomunikacionih mreža, odnosno telekomunikacionih operatora pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima; obezbeđivanje racionalnog i ekonomičnog korišćenja radiofrekvencijskog spektra; usklađivanje obavljanja delatnosti u oblasti telekomunikacija sa međunarodnim standardima, praksom i tehničkim normativima. Na ovaj način se obezbeđuje liberalizacija telekomunikacionog tržišta i stvaranje uslova za efikasnu konkurenciju.
Zakonom je formiran RATEL, kao samostalna, odnosno nezavisna organizacija, koja je počela sa radom u avgustu 2005. godine.
4.1.2. Društveno-ekonomsko okruženje i makroekonomska kretanja u Republici Srbiji
Makroekonomska kretanja u Republici Srbiji u periodu od 2001. do 2005. godine obeležavaju pozitivni trendovi i značajan napredak kod svih makroekonomskih i strukturnih indikatora, za razliku od perioda do 2000. godine koji je bio obeležen visokim stepenom političkih tenzija, a samim tim i ekonomske nestabilnosti.
U periodu od 2001. do 2005. godine:
1) ostvaren je visok rast BDP, uspostavljena je makroekonomska stabilnost i stabilnost deviznog kursa, uz stalni rast deviznih rezervi;
2) postignut je visok realni rast BDP, u proseku od 5,6% godišnje koji je pre svega zasnovan na industrijskom rastu, rastu poljoprivredne proizvodnje i značajnom rastu u oblasti usluga, posebno poštanskih i telekomunikacionih, a postignut je i značajan kumulativni rast BDP od 31,3% kao rezultat ekonomske politike prethodnog perioda;
3) spoljnotrgovinska razmena beležila je nepovoljnu tendenciju bržeg rasta uvoza od izvoza, što je uslovilo visok deficit u spoljnoj trgovini. Međutim, u 2005. godini izvoz je značajno povećan, a uvoz smanjen u odnosu na prethodnu godinu, što je dovelo do smanjenja deficita;
4) visok rast privredne aktivnosti i izvoza pratila je dvocifrena inflacija, koja je zabeležila visok rast u protekloj deceniji. Inflacija je smanjena sa 91,8% u 2001. godini na 16,5% u 2005. godini (godišnji prosek) što je značajan rezultat ako se ima u vidu da je ostvaren u uslovima rasta cena sirove nafte i korekcije cenovnih dispariteta;
5) stabilnost opšteg nivoa cena zasnivala se na stabilnosti deviznog kursa, čvrstoj monetarnoj politici, fiskalnoj politici i politici zarada u javnom sektoru;
6) u oblasti standarda stanovništva ostvaren je značajan napredak. Prosečne neto zarade su značajno realno porasle, sa 102 evra u 2001. godini na 138 evra u 2005. godini (ukupna zaposlenost je smanjena kao efekat privatizacije i restrukturiranja preduzeća);
7) postignut je značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi, posebno u oblasti privatizacije preduzeća i konsolidacije i privatizacije bankarskog sektora, kao i značajan rast priliva stranih direktnih investicija.
U toku 2006. godine nastavljen je rast privredne aktivnosti u oblasti industrije i usluga i rast izvoza, inflacija se kreće u projektovanim okvirima, završen je trogodišnji finansijski aranžman sa MMF što doprinosi stabilizaciji političkih i ekonomskih prilika u zemlji, stekli su se uslovi za otpis oko 700 miliona dolara duga Republike Srbije prema Pariskom klubu i smanjenje učešća javnog duga Republike Srbije.
Imajući u vidu dosadašnje rezultate kretanja u 2006. godini, preduzete mere ekonomske politike i ubrzane strukturne reforme procenjuje se da će rast BDP biti znatno veći, a inflacija ispod rasta projektovanog ekonomskom politikom za 2006. godinu i iznosiće oko 7%, odnosno oko 9%, respektivno.
4.2. Telekomunikaciona infrastruktura i usluge
4.2.1. Javna fiksna telekomunikaciona mreža
U JFTM i posle isteka monopola "Telekom Srbija" je jedini javni telekomunikacioni operator koji korisnicima pruža sve postojeće vrste fiksnih telekomunikacionih usluga.
"Telekom Srbija" ima oko 2.7 miliona fiksnih korisnika, od kojih su 290 hiljada dvojnici, a 350 hiljada korisnika priključeno je na analogne telefonske centrale.
JFTM omogućava javne govorne usluge, usluge prenosa podataka i iznajmljenih linija, usluge Interneta, širokopojasne usluge i usluge kablovsko distributivnih mreža.
Sadašnji nivo razvoja JFTM još uvek nije na nivou koji bi zadovoljio potrebe građana i privrede, zbog čega je u narednom periodu potrebno ubrzati dalji razvoj.
Tabelarni pregled podataka koji su korišćeni u izradi drugog izveštaja SEE Observatory sa stanjem na dan 1. novembra 2005. godine dat je u Prilogu 5, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
4.2.2. Javne mobilne telekomunikacione mreže
Na telekomunikacionom tržištu Republike Srbije postoje dve javne mobilne telekomunikacione mreže GSM standarda i usluge pružaju dva operatora: "Telekom Srbija" i Telenor.
Pored usluga prenosa govora obe mreže pružaju i usluge prenosa podataka u skladu sa tehničkim mogućnostima GSM tehnologije. Oba operatora su dobila i dopunsku licencu za pružanje UMTS usluga od 2007. godine.
Prodajom privrednog društva Mobi 063 rešen je problem unakrsnog vlasništva, a istovremeno je izvršena privatizacija ovog operatora.
Bruto prihod od mobilnih telekomunikacionih usluga u 2005. godini kod oba operatora zbirno je iznosio oko 34 milijarde dinara i po apsolutnoj vrednosti se približio ostvarenim prihodima u JFTM. U protekle tri godine u ovu oblast investirano je oko 440 miliona evra. Penetracija u ovoj oblasti iznosi 73.03%. S obzirom na to da je u razvijenim zemljama EU penetracija mobilnih korisnika veća od 97% (Nemačka 95.78%, Austrija 99.88%, Italija 123.15%), a takođe i u zemljama kao što su Mađarska 92.3%, Slovenija 89.44%, proizlazi da na tržištu Republike Srbije još uvek ima prostora za postepeno povećanje broja korisnika mobilnih telekomunikacija. Dalja ulaganja odnosiće se posebno na razvoj UMTS mreže i dodatnih usluga.
Tabelarni prikaz podataka o broju mobilnih pretplatnika na 100 stanovnika koji su korišćeni u izradi drugog izveštaja SEE Observatory dati su u Prilogu 6, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo.
Prve komercijalne internet veze u Republici Srbiji ostvarene tokom 1994. i 1995. godine. Do 1999. godine ukupan propusni opseg interneta u Republici Srbiji je bio oko 2 Mbit/s, što je bilo nedovoljno za tadašnji broj korisnika.
Danas su kapaciteti međunarodnog pristupa internetu značajno povećani tako da se iskorišćenost ovih sistema procenjuje na 50%. Razlozi za to su nedovoljno razvijena pristupna mreža, nedovoljan obim elektronskog poslovanja i još uvek nizak standard stanovništva.
U Republici Srbiji postoji preko 40 internet servis provajdera od čega deset posluje na nacionalnom, a 30 na lokalnom nivou. Svi oni uglavnom od "Telekom Srbija" kupuju uslugu "Direktan pristup međunarodnom internetu" za prodaju svojim krajnjim korisnicima. Procenjuje se da danas u Srbiji ima oko 780,000 korisnika usluga interneta.
Bruto prihod od usluga interneta u 2005. godini iznosio je oko 20 miliona evra.
Sa aspekta pristupa internetu, najzastupljeniji je pristup preko komutirane javne fiksne telefonske mreže.
Širokopojasni pristup internetu je nedovoljno razvijen. "Telekom Srbija" je u svojoj mreži počeo sa obezbeđivanjem kapaciteta kojima je omogućen i širokopojasni pristup internetu posredstvom ADSL modema koji se postavljaju kod krajnjeg korisnika pa je trenutno u saobraćaj uključeno preko 26.000 ADSL korisnika.
Procenjuje se da oko 30.000 korisnika pristupa internetu preko KDS.
Oba postojeća operatora mobilne telefonije (MTS 064 i Telenor) obezbeđuju širokopojasni pristup internetu korišćenjem tehnologija GPRS i EDGE.
4.2.4. Privatne telekomunikacione mreže
Velika preduzeća kao što su "Železnice Srbije", "Elektroprivreda Srbije" i "Naftna industrija Srbije" a.d., čija osnovna delatnost nije telekomunikaciona, poseduju telekomunikacione mreže za svoje potrebe. Međunarodna regulativa i praksa ukazuju na mogućnost javne upotrebe na telekomunikacionom tržištu neiskorišćenih telekomunikacionih kapaciteta koji su privatnim u telekomunikacionim mrežama ovih preduzeća.
Procenjuje se da u Republici Srbiji ima preko 530.000 korisnika KDS i da, prema evidenciji koju vodi RATEL, u toj vrsti sistema posluje 29 operatora. Do kraja 2010. godine očekuje se oko 1.200.000 korisnika KDS. Iako je najveći broj pretplatnika uključen u KDS u poslednjih nekoliko godina, više od 80% KDS operatora ima pretežno koaksijalne mreže koje po svojim osobinama omogućavaju isključivo jednosmeran rad, tj. distribuciju radio i TV programa.
Nacionalni radiodifuzni sistem za vreme bombardovanja 1999. godine pretrpeo je najviši stepen razaranja, koje je u tehničko-tehnološkom delu prouzrokovalo katastrofalne razmere. Naročito su razoreni emisioni kapaciteti (predajnici i veze), TV studijski kapaciteti i kompletna infrastruktura. Situaciju dodatno otežava nemogućnost korišćenja preostalih kapaciteta na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Emisiona tehnika i veze javnih radiodifuznih ustanova u Republici Srbiji i danas rade sa vrlo redukovanim emisionim i transportnim kapacitetima, sa privremenim, a često i improvizovanim tehničkim rešenjima, što uzrokuje nepovoljne efekte na polju pokrivenosti područja Republike Srbije zadovoljavajućim nivoom i kvalitetom radijskog i televizijskog signala. Na konferenciji opunomoćenika u Marakešu 2002. godine doneta je Rezolucija 126-ITU o pomoći i podršci Saveznoj Republici Jugoslaviji za obnovu njenih javnih radiodifuznih i telekomunikacionih sistema, ali pomoć predviđena ovom rezolucijom još uvek nije realizovana.
Savet Republičke radiodifuzne agencije je doneo 29. novembra 2005. godine Strategiju razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji do 2013. godine. U skladu sa Planom namene radio-frekvencijskih opsega, Strategijom razvoja radiodifuzije, kao i drugim domaćim i međunarodnim propisima i sporazumima, na predlog RATEL Ministarstvo za kapitalne investicije je donelo Plan raspodele frekvencija/lokacija za terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije. Navedenim planom raspodele stvoreni su uslovi da se postojeće stanje u oblasti radiodifuzije uskladi sa zakonskom regulativom, što je posebno značajno imajući u vidu da najveći broj radiodifuznih stanica radi bez dozvole, čime se, s jedne strane, često izazivaju štetne smetnje koje utiču na bezbednost ljudskih života ometanjem vazduhoplovne radio-navigacije i drugih službi i, s druge strane, umanjuje prihod RATEL od korišćenja frekvencija.
U skladu sa Zakonom o radiodifuziji, a na osnovu odgovarajućih konkursa koje je raspisala Republička agencija za radiodifuziju, u toku je postupak za izdavanje dozvola emiterima za emitovanje radio i TV programa.
Takođe, saglasno Zakonu o radiodifuziji, izvršena je transformacija JP Radio televizija Srbije u Radiodifuznu ustanovu Srbije i Radiodifuznu ustanovu Vojvodine koje obavljaju delatnost javnog radiodifuznog servisa.
Međutim, još uvek nije formirano pravno lice koje će se baviti distribucijom i emitovanjem radiodifuznih signala, a što je planirano Strategijom razvoja radiodifuzije u Republici Srbiji do 2013. godine.
4.3. Podsticanje istraživanja i razvoja u oblasti telekomunikacija
Naučnoistraživački i razvojni rad jedan je od stubova nosilaca razvoja telekomunikacija. Pored toga, obrazovni, naučno-istraživački i razvojni rad daju ključni doprinos u stvaranju ekonomije zasnovane na znanju. U skladu sa razvojem telekomunikacija u Republici Srbiji, kao jedan od prioritetnih ciljeva postavljen je i razvoj obrazovnog, naučnog i istraživačkog potencijala u Republici Srbiji.
Istraživanja i razvoj pretežno se finansiraju kroz projekte Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. U periodu od 2002. do 2005. godine finansirano je ukupno 13 projekata iz oblasti telekomunikacija. Ukupna sredstva na godišnjem nivou iznose okvirno 630.000 evra, što je ispod realnih potreba.
Za period od 2005. do 2007. godine odobreno je 12 novih projekata iz oblasti telekomunikacija.
4.4. Zaključak o aktuelnom stanju razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji
U Republici Srbiji, u smislu propisa koji regulišu oblast telekomunikacija, stvoreni su formalni uslovi za de facto ukidanje monopola u telekomunikacijama, liberalizaciju i stvaranje konkurentnog tržišta telekomunikacionih usluga. Međutim, Zakonom nije utvrđena obaveza operatora javnih fiksnih telekomunikacionih mreža da omoguće LLU.
Trenutno je u uslovima neizbalansiranog tarifnog sistema "Telekom Srbija" jedini pružalac usluga fiksne telefonije. U nadležnosti RATEL je razvoj i regulisanje tržišta telekomunikacione infrastrukture i usluga.
Iako su poslednjih godina u Republici Srbiji započete velike strukturne reforme u oblasti telekomunikacija, one nisu sprovođene potrebnom brzinom i doslednošću.
Zakonodavne, regulatorne i institucionalne reforme su još uvek u početnoj fazi, a zbog nedovoljne konkurencije i neizbalansiranog tarifnog sistema, obim telekomunikacionog tržišta je daleko ispod pravih potencijala.
Veliki napredak je učinjen privatizacijom državnog vlasništva u jednom od dva operatora javne mobilne mreže, a očekuje se i dalji razvoj konkurencije u ovoj oblasti.
Konkurencija je razvijena u uslugama KDS i u pristupu internetu, ali su pristupni kapaciteti uglavnom malih brzina.
Tehnološki zaostatak u izgradnji telekomunikacione infrastrukture je značajno smanjen, ali je i dostignuti nivo razvoja i dalje nedovoljan da zadovolji potrebe tržišta i da obezbedi usluge univerzalnog servisa.
5. STRATEŠKI CILJEVI RAZVOJA OBLASTI TELEKOMUNIKACIJA
Saglasno opredeljenjima sadržanim u Osnovama za izradu strategije u oblasti telekomunikacija, strateški ciljevi razvoja sektora telekomunikacija u Republici Srbiji su:
1) posvećenost razvoju sektora telekomunikacija kroz Strategiju koja je u skladu sa sektorskim reformama u EU;
2) harmonizacija zakonskog i regulatornog okvira sa odgovarajućim propisima EU;
3) implementacija potpuno transparentnog i nediskriminatorskog regulatornog okvira sa jasnim odredbama koje se odnose na izdavanje licence operatorima, interkonekciju mreža i tarifnu politiku;
4) liberalizacija i privatizacija oblasti telekomunikacija;
5) podsticanje razvoja i jačanja institucionalnog okvira za liberalizaciju tržišta;
6) zaštita investicija u oblasti telekomunikacija;
7) formiranje fonda za nadoknadu troškova univerzalnog servisa i potpuna dostupnost univerzalnom servisu;
8) rast učešća telekomunikacionih usluga u BDP;
9) privlačenje stranih i domaćih investicija uz donošenje podsticajnih mera sa ciljem stvaranja stimulativnog i perspektivnog poslovnog okruženja;
10) konvergencija mreža i konvergencija usluga;
11) stvaranje regulatornog okvira koji će omogućiti, u skladu sa najboljom evropskom praksom i dostupnom tehnologijom, konvergenciju na nivou mreža i na nivou usluga;
12) ravnomeran razvoj telekomunikacione infrastrukture i postepen prelazak sa klasičnih komutiranih mreža za prenos govora na paketske mreže uz podsticanje razvoja infrastrukture u nerazvijenim područjima;
13) razvoj savremenih mreža treće generacije mobilne telefonije, kao i širokopojasnog fiksnog i bežičnog pristupa internetu;
14) uvođenje savremenih telekomunikacionih usluga;
15) dostizanje prosečnog nivoa razvijenosti telekomunikacija u EU;
16) rast broja pretplatnika javnih fiksnih i mobilnih telekomunikacionih mreža i stepena korišćenja interneta;
17) da je tarifna politika u skladu sa najboljom evropskom praksom;
18) povećanje efikasnosti poslovanja nacionalnog operatora "Telekom Srbija";
19) efikasno upravljanje radio-frekvencijskim spektrom i njegovo korišćenje na nediskriminatoran način;
20) izrada i implementacija savremenog plana numeracije i adresiranja;
21) jačanje svih aspekata sigurnosti i bezbednosti telekomunikacionog sektora;
22) uvođenje digitalne radiodifuzije;
23) unapređenje i stavljanje u javnu komercijalnu upotrebu neiskorišćenih telekomunikacionih kapaciteta u privatnim telekomunikacionim mrežama javnih preduzeća;
24) poboljšanje uslova za stručno i naučno usavršavanje inženjerskog i naučno-istraživačkog kadra u oblasti ICT;
25) stvaranje preduslova za razvoj i tržišnu konkurentnost nacionalne telekomunikacione industrije.
6. RAZVOJ U OBLASTI TELEKOMUNIKACIJA
Na unapređenje razvoja postojeće JFTM utiče:
1) dalji razvoj tarifne politike uz utvrđivanje tarifa zasnovanih na troškovnom metodu;
2) povećanje broja pretplatnika kako bi se dostigao današnji prosek u EU sa stopom penetracije od oko 42%;
3) potpuna digitalizacija JFTM;
4) razvoj pristupne mreže određenog kvaliteta;
5) potpuno ukidanje dvojnika do kraja 2008. godine;
6) modernizacija arhitekture fiksne mreže zamenom postojećih mreža mrežama nove generacije, što će omogućiti pored postojećih i pružanje novih konvergentnih i multimedijalnih usluga baziranih na internet protokolu;
7) povećanje kapaciteta transportne mreže kako bi se obezbedilo funkcionisanje svih drugih operatora i korisnika postojeće fiksne mreže;
8) povećanje penetracije internet korisnika na stopu penetracije od preko 30%;
9) povećanje penetracije korisnika širokopojasnih usluga.
Tarifna politika u oblasti telekomunikacija treba da ima za cilj obezbeđivanje prihvatljive cene usluga za građane i privredu uz prelazak na drugačiju strukturu cena koje podstiču razvoj konkurencije zasnovan na izgradnji infrastrukture.
Otklanjanje dispariteta u cenama u oblasti fiksne telefonije je jedan od najvažnijih preduslova za razvoj telekomunikacija, čime bi se stvorili uslovi za dugoročan razvoj oblasti telekomunikacija i izgradnju nedostajuće infrastrukture, pre svega u pristupnoj mreži.
Liberalizacija tržišta će se obavljati uporedo sa rebalansom tarifa fiksnog operatora sa dominantnim učešćem na tržištu kako bi se omogućila primena principa da se cene usluga formiraju srazmerno troškovima. RATEL će ustanoviti specijalni tarifni režim za operatora sa značajnim tržišnim udelom kojim se neće poremetiti makroekonomska stabilnost i bitno uticati na inflaciju. Pri tome će se koristiti različite metode za utvrđivanje tarifa počevši od poređenja sa najboljom praksom, a u cilju postepenog uvođenja metoda baziranih na troškovnom principu.
6.2. Unapređenje razvoja javne mobilne telekomunikacione mreže
Unapređenje razvoja javne mobilne telekomunikacione mreže podrazumeva:
1) izdavanje licence trećem mobilnom operatoru u skladu sa Osnovama za izradu strategije u oblasti telekomunikacija;
2) povećanje procenta stanovništva i teritorije koji su pokriveni uslugama mobilnih telekomunikacija, sa posebnim naglaskom na gradske sredine i sredine od posebnog značaja kako bi se dostigla stopa penetracije od oko 97% koja postoji u EU;
3) povećanje kvaliteta usluga mobilnih telekomunikacija u svim uslovima (u zgradama; na otvorenom prostoru; u gradskim, prigradskim i slabo naseljenim sredinama; u uslovima brzog kretanja, sporog kretanja ili u mirovanju);
4) povećanje ponude korisničkih usluga, posebno usluga novih generacija mobilnih sistema;
5) uvođenje EDGE i UMTS sistema;
6) povećanje mogućnosti međunarodnog Roaminga.
6.3. Unapređenje usluga interneta i kablovskih-distributivnih mreža
Mreže za prenos podataka i pristup internetu velikim brzinama su osnovna infrastruktura za informaciono društvo. Zbog toga se njihovom razvoju mora dati poseban značaj uz poštovanje principa tehnološke neutralnosti.
U narednom periodu razvoj će se usmeriti pre svega na širokopojasni pristup i kablovski internet. Širokopojasni pristup podrazumeva neprekidnu on-linevezu, značajno većeg protoka od uobičajenog za pristup dial-up, što bi sa današnjim tehnološkim uslovima za rezidencijalne korisnike značilo protok od 256 Kbit/s do 2 Mbit/s, a za biznis korisnike preko 2 Mbit/s.
U pogledu postojećih KDS sistema neophodno je usklađivanje njihove delatnosti sa Zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima koji regulišu ovu oblast.
Da bi se direktan priključak na širokopojasne mreže omogućio što većem broju stanovništva po pristupačnoj ceni, potrebno je da nadležni državni organi:
1) subvencionišu izgradnju širokopojasnih mreža u geografskim sredinama gde takva izgradnja uopšte nije isplativa za komercijalne provajdere;
2) obezbede javne terminale za pristup internetu na javnim mestima (školama, državnim ustanovama, bibliotekama, poštama, železničkim i autobuskim stanicama, domovima zdravlja, mesnim zajednicama, otkupnim centrima za poljoprivredne proizvode i dr);
3) aktivno suzbijaju pokušaje ograničavanja konkurencije i monopolizacije tržišta.
Činjenica da savremeni KDS predstavlja multiservisnu, širokopojasnu telekomunikacionu mrežu, čiji se servisi sve više poklapaju sa ponudom drugih mreža, potrebno je definisati tehničke uslove za izgradnju KDS i uslove rada za operatore. Moguć poseban značaj KDS je u podsticanju konkurencije u pristupnom delu klasičnih telefonskih mreža. KDS u pretplatničkom delu mreže predstavlja realnu alternativu i za prenos govora i rad interneta. Pored brojnih drugih faktora, već postignuti rezultati u proširivanju frekvencijskog opsega koji KDS pokriva i stalni proces pretvaranja ovih mreža u neku od varijanti "optičkog vlakna do kuće", ukazuju na dalju perspektivu KDS kao višenamenske, širokopojasne mreže. U tom smislu od izuzetnog značaja je jasno definisanje uslova i odnosa KDS prema drugim mrežama na kojima se tradicionalno ili u nekoj od savremenijih varijanti nude masovne usluge - govor i Internet.
Realna je procena da bi uz navedene uslove broj KDS pretplatnika u Republici Srbiji u narednih nekoliko godina mogao da dostigne oko 1,2 miliona i da bi među njima bilo više desetina hiljada korisnika kablovskog interneta.
Učešćem u inicijativama na regionalnom i globalnom nivou radi ostvarivanja saradnje u zajedničkim projektima omogućiće se brža i efikasnija izgradnja informacionog društva.
6.4. Razvoj usluga korišćenjem radio-komunikacija
Radio-komunikacije, odnosno telekomunikacije ostvarene putem radio talasa, imaju sve veći značaj u savremenom društvu i karakteriše ih brz tehnološki razvoj.
Radio-frekvencijski spektar je važan i ograničen prirodni resurs, koji se mora koristiti racionalno, efikasno i na nediskriminatoran način. Dok se tehnologija stalno razvija, modeli upravljanja i regulisanja korišćenja spektra ne uspevaju da tako brzo prate dinamiku okruženja, pa sada postoji opasnost da tradicionalni modeli upravljanja spektrom ometaju inovacije i konkurenciju na telekomunikacionom tržištu.
Imajući u vidu izloženo, EK je dopunila akcione planove za 2006. i 2007. godinu razvijanjem tržišno zasnovanog modela upravljanja spektrom, koji će dati korisnicima više slobode u donošenju odluka o korišćenju spektra. Planira se da do 2010. godine bude osnovano panevropsko tržište za trgovinu "licencama za spektar" koje će osloboditi više opsega i omogućiti većem broju kompanija da ih koristi. Na taj način bi se u EU povećao BDP za oko 9 milijardi evra, što bi značajno doprinelo rastu konkurentnosti i zaposlenosti na celom kontinentu.
U EU su 7. marta 2002. godine donete direktive koje, između ostalog, obavezuju države članice da obezbede efikasno upravljanje frekvencijama kroz objektivnu, transparentnu, nediskriminatornu i proporcionalnu namenu i dodelu frekvencija, što se smatra ključnim faktorom za deregulaciju upravljanja spektrom. Takođe, potrebno je što pre u određenim frekvencijskim opsezima obezbediti tehnološku neutralnost i neutralnost pri prenosu i određene tehničke uslove kako bi se izbeglo ometanje i omogućilo efikasno korišćenje spektra. Takmičenje između tehnologija može biti veoma produktivno, a liberalizacija dozvoljava korisnicima da odluče o najboljem i fleksibilnom korišćenju spektra primenom novih tehnologija. Takođe je potrebno utvrditi opsege za fleksibilnu namenu i opsege za harmonizovanu namenu, ali tako da već harmonizovane opsege ne treba eksponirati liberalizovanom upravljanju, kao i da principe upravljanja spektrom treba menjati samo kada je siguran uspeh, odnosno nepotrebni pokušaji i greške se trebaju izbegavati.
Pojedini od navedenih evropskih principa upravljanja frekvencijskim spektrom su uneti u Plan namene radio-frekvencijskih opsega.
Plan namene radio-frekvencijskih opsega je od izuzetnog značaja za liberalizaciju telekomunikacionog tržišta i za racionalno upravljanje radio-frekvencijskim spektrom i u njemu su uređeni uslovi, namena i prioriteti korišćenja opsega za različite delatnosti.
Takođe, neophodno je da na osnovu Plana namene radio-frekvencijskih opsega, a na predlog RATEL, Ministarstvo za kapitalne investicije donese planove raspodele radio-frekvencija na nivou delatnosti u kojima bi bili dati uslovi za raspodelu radio-frekvencija iz namenjenog radio-frekvencijskog opsega, kao i raspodela frekvencija po lokacijama za jednu ili više radio-službi i delatnosti i to tako da se obezbedi racionalno korišćenje frekvencija i izbegnu međusobne smetnje.
Imajući u vidu transformaciju različitih delatnosti, od kojih se mnoge korenito menjaju (elektroprivreda, železnica, pošta, posebne delatnosti i sl.), kao i činjenicu da za mnoge delatnosti ne postoje ni opšti, a ni posebni planovi razvoja, nije moguće u ovom dokumentu detaljno razraditi ni planove razvoja radiokomunikacija za sve delatnosti.
Planovi razvoja radiokomunikacija za određene delatnosti, odnosno planovi raspodele za njih će se donositi kad se pokažu celishodnim, a na osnovu opštih principa iskazanih u Zakonu, ovoj strategiji i Planu namene radio-frekvencijskih opsega uzimajući u obzir potrebe korisnika i raspoloživi spektar.
Delatnost radiodifuzije zahteva sinhronizovane aktivnosti u primeni Zakona o radiodifuziji i Zakona, kao i ispunjavanju međunarodnih obaveza prema međunarodnim organizacijama čiji je član Republika Srbija.
Osnovni pravci razvoja radiodifuzije utvrđeni su u Strategiji razvoja radiodifuzije do 2013. godine, koja predstavlja plan razvoja za delatnost radiodifuzije i sadrži odgovarajuće smernice u pogledu razvoja kako analogne, tako i digitalne radiodifuzije.
Polazeći od činjenice da je javni radiodifuzni sistem većim delom uništen u ratnim događajima u proleće 1999. godine, obnovu i izgradnju infrastrukture za radiodifuziju treba planirati tako da se može lako i uz minimalne troškove preći na primenu digitalne tehnologije.
Potrebno je, između ostalog, izvršiti neophodne reforme na institucionalnom, tehnološkom i regulatornom planu, i to:
1) izvršiti usklađivanje Zakona i Zakona o radiodifuziji, s tim da tako usklađeni zakoni uzmu u obzir konvergenciju, odnosno sve veće preklapanje tržišta telefonije, radiodifuzije, internet usluga i kablovske radio-televizije;
2) osnovati operatora javne telekomunikacione mreže koji će pružati tehničke usluge emitovanja i prenosa radijskih i televizijskih signala, a koji će biti odvojen i nezavisan od proizvođača ili vlasnika programskog sadržaja;
3) uspostaviti funkciju javnog radiodifuznog servisa u potpunosti, u interesu javnosti;
4) pripremiti akcioni plan za konkretnu realizaciju projekta obnove razrušenog radiodifuznog sistema.
5) zasnovati budući razvoj radiodifuzije, bilo da se radi o satelitskom, zemaljskom ili kablovskom prenosu ili emitovanju, isključivo na digitalnim tehnologijama čiji se standardi kao što su Digitalni svetski radio (DRM), Zemaljska digitalna audio radio-difuzija (T-DAB) i standardi Digitalne televizije DVB (DVB-S, c, T, H) već koriste. Republika Srbija je usvojila standarde za zemaljsku radio-difuziju T-DAB i DVB-T;
6) izraditi akcioni plan za primenu rezultata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne terestričke radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470–862 MHz (RRC-06) i Regionalne konferencije za reviziju sporazuma Stokholm 1961 i utvrditi dinamiku uvođenja digitalne radiodifuzije;
7) rešiti korišćenje opsega 790-862 MHz (TV kanali 61–69) za potrebe radiodifuzije, s obzirom da je Planom namene radio-frekvencijskih opsega utvrđeno da opseg od 790–862 MHz bude oslobođen od fiksne službe posebnih delatnosti i na primarnoj osnovi dodeljen na korišćenje radiodifuziji za potrebe televizije.
Koncepciju i pristup obnovi i izgradnji javnog radiodifuznog sistema posebno obrađuju dokumenti JP Radio televizija Srbije ("Studija o pravcima razvoja i izgradnji mreža za emitovanje programa RTS-2000. godina", "Generalni projekat obnove Javnog radiodifuznog sistema 2003. godina"), na osnovu Rezolucije ITU-126 usvojene na Konferenciji opunomoćenika, Marakeš 2002. godine, i daju:
1) procenu štete na pojedinim lokacijama, odnosno podatke o stepenu razorenosti pojedinih delova;
2) listu prioriteta obnove, sa procenjenim iznosima potrebnim za realizaciju obnove pojedinih objekata (posebno za raščišćavanje terena, infrastrukturu-zgrade, antenske stubove, energetiku, a posebno za tehnološku opremu).
Primena Rezolucije ITU-126 u međunarodnim okvirima je neophodna, s obzirom na to da je u proteklom periodu od četiri godine dobijena samo simbolična pomoć Međunarodne unije za telekomunikacije, a pokušaj da se obezbedi strana donacija nije uspeo, uprkos tome što je u prvom predstavljanju projekta obnove dobijena pozitivna ocena.
6.4.3. Mobilne telekomunikacione mreže
Izgradnja i pružanje usluga javne mobilne telekomunikacione mreže zasniva se na primeni digitalnog standarda GSM i GSM 1800 (DCS 1800 standard) za 2G sistem i standarda Međunarodnih mobilnih telekomunikacija UMTS/IMT-2000 za 3G sistem, u skladu sa Rezolucijom 223 Svetske radio konferencije (WRC-2000). Ministarstvo za kapitalne investicije će na predlog RATEL doneti odgovarajuće planove raspodele za mobilne mreže, kojima će se staviti na raspolaganje frekvencijski opsezi dovoljni za održivo poslovanje operatora i za zadovoljavajući stepen razvoja mreže. Ukoliko se ukaže potreba sa tržišnog i tehnološkog aspekta, Ministarstvo za kapitalne investicije će razmotriti neophodnost dodele novih opsega za potrebe mobilnih telekomunikacija i u skladu sa utvrđenim potrebama izvršiti potrebne izmene odgovarajućih planova raspodele radio-frekvencija.
Radi stimulisanja konkurencije, ispunjavanja obaveze univerzalnog servisa i primene tehnologija koji omogućavaju brzu izgradnju pristupnih mreža i prvenstveno širokopojasni pristup, Ministarstvo za kapitalne investicije će doneti planove raspodele za fiksni bežični pristup.
U tu svrhu, izradu predloga planova raspodele za opseg 3,5 GHz RATEL će realizovati u skladu sa Osnovama za izradu strategije u oblasti telekomunikacija i izvršiti podelu teritorije Republike Srbije na područja, odnosno gradove, primenom kriterijuma privlačnosti za buduće investitore i tehničke optimalnosti. Dodela radiofrekvencijskih blokova će se vršiti u skladu sa Zakonom, u postupku javnog nadmetanja za licencu za fiksnu telekomunikacionu mrežu. Pri tome RATEL će voditi računa pre svega o dugoročnoj zaštiti interesa korisnika, regulatornim obavezama ili ograničenjima, dostupnosti numeracije, podsticanju tržišne konkurencije, visini početnih ulaganja, tehničkoj i ekonomskoj održivosti, a naročito o efikasnosti korišćenja radio-frekvencija.
Ukoliko postoji potreba RATEL će predložiti Ministarstvu za kapitalne investicije da omogući dodelu licenci za rad i u drugim opsezima za potrebe izgradnje mreža koje uključuju fiksni bežični pristup. Sa razvojem tehnologija koje omogućavaju delimičnu i punu mobilnost u opsezima namenjenim za fiksni bežični pristup, neophodno je predložiti izmene Plana namene radio-frekvencijskih opsega i planova raspodele prateći međunarodnu regulativu i tehničku standardizaciju.
6.4.5. Satelitske komunikacije
Na međunarodnom planu Republika Srbija nastavlja članstvo u međunarodnim satelitskim organizacijama čiji je član bila Državna zajednica Srbija i Crna Gora i to u: Međunarodnoj organizaciji za mobilne komunikacije preko satelita (IMSO), Međunarodnoj organizaciji za telekomunikacije preko satelita (ITSO) i Evropskoj telekomunikacionoj satelitskoj organizaciji (EUTELSAT). Navedene organizacije bave se obezbeđivanjem javnih telekomunikacionih usluga preko satelita svim državama članicama.
Jedan od preduslova za razvoj satelitskih komunikacija je donošenje adekvatnih podzakonskih akata koji će jasno definisati dobijanje licenci i dozvola i propisati minimalne tehničke uslove sistema i opreme za satelitske komunikacije u skladu sa standardima i normama Međunarodne unije za telekomunikacije i Acquis communautaire.
Osnovni pravci razvoja satelitskih telekomunikacija su:
1) liberalizacija, uvođenje efikasne konkurencije i primena tržišnih principa;
2) koncipiranje satelitskog centra u Ivanjici kao platforme za sve radiokomunikacione satelitske servise;
3) regionalizacija u telekomunikacijama, sagledavanje potreba i mogućnosti korišćenja postojećeg plana za fiksni satelitski servis (Prilog 30B Radio-pravilnika) na regionalnom nivou u odnosu na pojedinačno korišćenje;
4) da se satelitski prenos koristi za međusobno povezivanje heterogenih segmenata mreže i za direktno obezbeđivanje pristupa fizičkim i pravnim licima na internet (naročito su atraktivne komunikacije od jedne tačke do više tačaka, tj. point-to-multipoint ili međusobno, između više tačaka tj. multipoint-to-multipoint, pogotovo u širokopojasnim multimedijskim aplikacijama);
5) da se postojeći i budući globalni satelitski sistemi koriste za Svetski sistem za opasnost i bezbednost i praćenje i identifikaciju brodova na velikim rastojanjima i proširenje korišćenja ovih sistema na kopnenu i vazduhoplovnu mobilnu satelitsku službu, u skladu sa amandmanima na Ustav Međunarodne organizacije za mobilnu satelitsku službu - IMSO usvojenim na 18. skupštini IMSO septembra 2006. godine;
6) da se globalna satelitska mreža koristi u cilju obrazovanja i pružanja zdravstvenih usluga u ruralnim područjima, kao i u slučajevima prirodnih i ekoloških katastrofa što je podržano od strane Međunarodne unije za telekomunikacije, u skladu sa zaključcima sa Svetskog samita o informacionom društvu (Ženeva 2003. godine i Tunis 2005. godine);
7) da se VSAT stanice koriste kao mogući elementi povezivanja ruralnih područja sa preostalom teritorijom zemlje, odnosno njihovog ravnopravnog uključenja u telekomunikacioni sistem zemlje.
6.4.6. Unapređenje upravljanja radio-frekvencijskim spektrom
Pažljivim upravljanjem radio-frekvencijskim spektrom, uz primenu novih metoda za planiranje spektra, omogućiće se rad novih tehnologija koje imaju veću efikasnost korišćenja radio-frekvencijskog spektra. Primenom odgovarajućih postupaka u dodeli frekvencija omogućiće se nediskriminatorno korišćenje ovog resursa od strane svih zainteresovanih.
Saglasno Planu namene radio-frekvencijskih opsega, potrebno je stvoriti uslove za preseljenje pojedinih službi u novonamenjene frekvencijske opsege stvarajući potreban radio-frekvencijski prostor za nove savremene službe, koje su bazirane na najnovijim tehničko-tehnološkim rešenjima. Pri tome se pre svega misli na izmeštanje sistema veza Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova iz frekvencijskih opsega namenjenih radiodifuziji (TV, 61–69 kanal) i razvoju GSM/GSM 1800 mobilnih sistema i mobilnih sistema treće generacije UMTS/IMT 2000.
Pretpostavka za uspešno planiranje, upravljanje i efikasno korišćenje frekvencijskog spektra je i odgovarajuća softverska i hardverska podrška.
Veoma bitna komponenta efikasnog upravljanja frekvencijskim spektrom je i njegova kontrola. Pored zastarele opreme, kao i specijalnih mernih vozila, antenskih sistema i objekata koje treba obnoviti, potrebno je i napraviti savremenu koncepciju vršenja kontrole frekvencijskog spektra, koja pored fiksne i mobilne kontrole treba da obuhvati i daljinsku (bez posade) kontrolu. Uvođenje novih službi i novog načina korišćenja frekvencijskog spektra zahteva adekvatnu kontrolno-mernu opremu, softver i novu koncepciju kontrolno-merne službe uz adekvatnu obuku novih kadrova koristeći dugogodišnje i specifično iskustvo postojećih kadrova u radu ove službe.
6.5. Razvoj privatnih telekomunikacionih mreža
Prilikom razvoja privatnih telekomunikacionih mreža potrebno je:
1) razmotriti mogućnost da se izgrađeni kapaciteti koriste i za potrebe organa državne uprave, odnosno za stvaranje e-uprave.
2) razmotriti mogućnost da se neiskorišćeni kapaciteti stave u javnu upotrebu;
3) podsticati angažovanje domaćih proizvodnih i izvođačkih kapaciteta prilikom izgradnje privatnih telekomunikacionih mreža.
6.6. Razvoj domaće telekomunikacione industrije
Osnovni razvojni cilj domaće telekomunikacione industrije je njeno očuvanje i dalja izgradnja kroz strateško partnerstvo sa telekomunikacionim operatorima, imaocima privatnih telekomunikacionih mreža i imaocima telekomunikacionih sistema za specijalne namene na tržištu Republike Srbije. Na taj način će se obezbediti neophodan transfer znanja i tehnologije.
Domaća industrija treba da ima značajnu ulogu u proizvodnji i isporuci opreme, izvođenju radova i izvršenju svih pratećih usluga za potrebe telekomunikacionih operatora u Republici Srbiji.
Deo telekomunikacione industrije koja se bavi razvojem i proizvodnjom opreme i materijala treba da u svoje razvojne projekte uključi i naučno-istraživačke institucije na bazi dugoročnih programa. Na ovaj način obezbeđuje se zapošljavanje mladih stručnjaka različitih profila.
U uslovima liberalizovanog tržišta kvalitet, funkcionalnost i cena proizvoda treba da je konkurentna sličnim proizvodima poznatih stranih proizvođača.
Sa povećavanjem udela domaće industrije u izgradnji telekomunikacione infrastrukture i usluga postiže se značajan efekat u deviznom bilansu zemlje, kao i u povećavanju stepena zaposlenosti.
U periodu primene Strategije potrebno je podstaći restrukturiranje domaće industrije sa ciljem njenog uključivanja u svetske tokove.
6.7. Razvoj regulatornog okvira
Razvoj regulatornog okvira podrazumeva, pre svega, harmonizaciju zakonskog i regulatornog okvira sa regulatornim okvirom EU, koja će se odvijati u skladu sa primenom Zakona i stepenom liberalizacije tržišta, pa je iz tih razloga potrebno pripremati prelazak na novi regulatorni okvir koji će biti usklađen sa regulativom u oblasti elektronskih komunikacija u EU.
Potrebno je stvoriti regulatorni okvir koji će omogućiti, u skladu sa najboljom evropskom praksom i razvojnim tehnološkim trendovima, konvergenciju na nivou službi, mreža i na nivou usluga, s tim što regulatorni okvir mora da omogući primenu najsavremenijih tehnoloških rešenja i učini dostupnim korisnicima usluga sve pogodnosti koje ta rešenja omogućavaju.
Potrebno je podići stepen kompetencije u svim državnim organima koji se bave telekomunikacijama kroz razvoj novih veština i znanja, a posebno u oblasti upravljanja spektrom i regulativom u oblasti telekomunikacija.
6.8. Realizacija obaveze pružanja univerzalnog servisa
Osnovne postavke za uvođenje univerzalnog servisa definisane su Zakonom. Da bi se realizovala obaveza uvođenja univerzalnog servisa, Ministarstvo za kapitalne investicije utvrđuje listu osnovnih usluga univerzalnog servisa čiji će predlog pripremiti RATEL.
Da bi se realizovala obaveza uvođenja univerzalnog servisa potrebno je da RATEL:
1) sačini detaljan pregled stanja pružanja telekomunikacionih usluga na celoj teritoriji Republike Srbije. Ovaj pregled treba da sadrži podatke o broju stanovnika/domaćinstava, pregled njihovih delatnosti i potreba za telekomunikacijama, stepenu ekonomske razvijenosti posmatrane zajednice, prirodnih potencijala, zastupljenosti telekomunikacione infrastrukture, zastupljenosti pojedinih vrsta postojećih usluga, veza sa telekomunikacionim okruženjem, procene u pogledu složenosti potrebnih sredstava i vremenskih rokova za izgradnju potrebne infrastrukture i uvođenje servisa;
2) pripremi predlog liste osnovnih usluga univerzalnog servisa imajući u vidu potrebe različitih regiona na teritoriji Republike Srbije, kao i njihovu ekonomsku razvijenost. Posebno treba razmotriti mogućnost uvođenja univerzalnog servisa i primenom savremenih tehnologija za bežični pristup u fiksnim mrežama, kao i uključivanje usluga mobilnih komunikacija;
3) odredi operatora javne telekomunikacione mreže koji ima obavezu da obezbedi univerzalni servis;
4) prati dostignuti nivo realizacije univerzalnog servisa i kada oceni da su se stekli uslovi, predloži Ministarstvu za kapitalne investicije donošenje odluke o unapređivanju univerzalnog servisa;
5) formira fond za univerzalni servis;
6) detaljno razradi troškove univerzalnog servisa i mogući mehanizam nadoknade tih troškova;
7) prati odgovarajuće telekomunikaciono tržište kako bi se izbegli ili otklonili eventualni poremećaji, uzimajući u obzir sve ekonomske parametre (tarife, neto troškovi i sl.).
Ocena postignutih rezultata, razmatranje mera za otklanjanje postojećih nedostataka i potreba i mogućnosti za unapređenje univerzalnog servisa vršiće se u periodu od 2007. do 2010. godine dva puta godišnje, o čemu će RATEL sačinjavati izveštaje koji će biti javno objavljeni.
6.9. Jačanje svih aspekata sigurnosti i bezbednosti telekomunikacionog sektora
Državnim organima, građanima i privrednim subjektima mora se garantovati korišćenje telekomunikacionih usluga na siguran i bezbedan način. Takođe se mora osigurati i bezbednost na nivou telekomunikacionih mreža koje omogućavaju pružanje telekomunikacionih usluga.
Javni telekomunikacioni operator mora preduzeti odgovarajuće tehničke i organizacione mere kako bi se zaštitila sigurnost njegovih telekomunikacionih usluga. Preduzete mere moraju obezbediti onaj nivo sigurnosti koji odgovara postojećem nivou opasnosti za mreže, uzimajući u obzir postojeća tehnička i tehnološka rešenja, kao i troškove koje zahtevaju.
U slučaju posebne opasnosti za sigurnost telekomunikacione mreže, javni telekomunikacioni operator mora obavestiti korisnike svojih usluga o postojanju takve opasnosti.
Pored prava na nesmetano korišćenje i kvalitetnu javnu telekomunikacionu uslugu, kao i prava na privatnost i bezbednost informacija, korisnicima javnih telekomunikacionih usluga ili javnih telekomunikacionih mreža potrebno je obezbediti i da: pristupaju informacijama o telefonskim brojevima, informacijama o službama za hitne intervencije i drugim uslugama univerzalnog servisa; od javnih telekomunikacionih operatora dobiju, na zahtev, bez plaćanja posebne naknade, račun sa specificiranim pozivima i troškovima, za odgovarajući obračunski period; od strane javnog telekomunikacionog operatora unapred budu obavešteni o svim posledicama neblagovremenog plaćanja računa, uključujući prekid pružanja usluge; od strane javnog telekomunikacionog operatora budu obavešteni o svojim pravima i o obavezama javnog telekomunikacionog operatora, u slučaju prekida pružanja usluge ili smanjenja kvaliteta pruženih usluga; javnom telekomunikacionom operatoru, ulože prigovor na račun.
Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
AKCIONI PLAN
Ciljevi, aktivnosti i nosioci poslova u realizaciji Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine
# |
Cilj |
Aktivnost |
Nosilac aktivnosti |
||
1. |
Uloga Vlade |
Vlada je posvećena razvoju u oblasti
telekomunikacija kroz Strategiju koja je konzistentna sa sektorskim reformama
koje se implementiraju u EU. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, |
||
2. |
Unapređenje regulatornog okvira |
Harmonizacija regulatornog okvira
sa odgovarajućim propisima EU koja će se odvijati u skladu sa rezultatima implementacije
zakona i stepena liberalizacije tržišta. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, |
||
3. |
Liberalizacija i privatizacija oblasti telekomunikacija |
Utvrđivanje uslova za izdavanje
licenci i odobrenja novim operatorima. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, |
||
4. |
Obaveza pružanja i unapređenja univerzalnog servisa |
Određivanje početne grupe i početnog
obima usluga univerzalnog servisa. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, |
||
5. |
Rast tržišta telekomunikacionih usluga (apsolutni rast obima usluga za oko 20% na godišnjem nivou) |
Podsticanje rasta učešća telekomunikacionih
usluga u BDP i apsolutnog rasta obima usluga i prihoda od njih. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, RATEL, |
||
6. |
Razvoj telekomunikacione infrastrukture. |
Ravnomeran razvoj telekomunikacione
infrastrukture i prelazak sa klasičnih komutiranih mreža za prenos govora na
paketske mreže i razvoj novih usluga. |
Operatori, |
||
7. |
Unapređenje stepena razvijenosti oblasti telekomunikacija (penetracija u JFTM od 42%, oko 100% u javnoj mobilnoj telekomunikacionoj mreži i više od 30% u korišćenju interneta i preko 10% širokopojasnom pristupu internetu) |
Ostvarivanje potpune digitalizacije
JFTM, razdvajanje dvojnika i obezbeđivanje uslova za pružanje usluge izbora i
prethodnog izbora operatora. |
Ministarstvo za kapitalne
investicije, Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, operatori, |
||
8. |
Unapređenje tarifne politike. |
Postizanje prihvatljivih cena
usluga za građane i privredu, uz prelazak na troškovnu strukturu cena i otklanjanje
dispariteta u cenama u fiksnoj telefoniji. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, RATEL, |
||
9. |
Povećanje efikasnosti poslovanja nacionalnog operatora "Telekom Srbija". |
Strukturno i organizaciono reformisanje "Telekom
Srbija" sa ciljem prilagođavanja zahtevima tržišta, potrebama efikasnijeg
poslovanja i tehnološke modernizacije, kao i sa ciljem povećanja vrednosti kompanije
na liberalizovanom tržištu. |
VLADA, |
||
10. |
Efikasno i racionalno upravljanje radio-frekvencijskim spektrom |
Upravljanje radio-frekvencijskim
spektrom primenom novih sistema za planiranje spektra i namenom adekvatnih opsega
za nove tehnologije koje omogućavaju veću efikasnost. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, RATEL, |
||
11. |
Unapređenje Plana numeracije i adresiranja. |
Usklađivanje planova numeracije
i adresiranja sa sistemom koji je primenjen u EU. |
RATEL |
||
12. |
Jačanje svih aspekata sigurnosti i bezbednosti telekomunikacionog sektora. |
Obezbeđenje višestrukih nivoa
zaštite Telekomunikacionih sistema od zlonamernih ataka, odnosno telekomunikacioni
sistemi moraju biti dovoljno bezbedni da bi se izgradilo poverenje klijenata
u elektronsko plaćanje i poslovanje. Sigurnost i bezbednost treba da bude ostvarena
u skladu sa normama EU. |
VLADA, Ministarstvo
za kapitalne investicije, RATEL, |
||
13. |
Obrazovanje, stručno i naučno usavršavanje inženjerskog i naučno-istraživačkog kadra u oblasti ICT. |
Definisanje prioritetnih naučno-istraživačkih
i razvojnih projekata od nacionalnog značaja u oblasti telekomunikacija, čija
realizacija omogućava dostizanje ciljeva iz ove strategije. |
resorna ministarstva,
operatori, |
||
14. |
Razvoj konkurentnosti nacionalne telekomunikacione industrije. |
Povećanje učešća domaće industrije
u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji. |
drugi operatori, industrija,
resorna ministarstva, |
Rast prihoda pojedinih segmenata ICT tržišta u EU i njihov procentualni udeo u BDP
Godina |
2003. |
2004. |
2005. |
2005/2003. |
Telekomunikaciona oprema |
307.1 (0.9%) |
303.3 (0.9%) |
287.1 (0.8%) |
-6.5% |
Telekomunikacione usluge |
1098.5 (3.3%) |
1192.2 (3.4%) |
1290.8 (3.5%) |
17.5% |
IT hardver |
415.6 (1.2%) |
442.9 (1.3%) |
471.1 (1.3%) |
13.3% |
IT softver i usluge |
583.5 (1.7%) |
649.3 (1,9%) |
721.5 (2.0%) |
23.6% |
Audiovizuelne usluge |
329.8 (1.0%) |
346.3 (1.0%) |
365.6 (1.0%) |
10.8% |
Potrošačka elektronika |
218.6 (0.7%) |
232.7 (0.7%) |
246.1 (0.7%) |
12.6% |
UKUPNO |
2953.1 (8.9%) |
3166.7 (9.1%) |
3382.2 (9.3%) |
14.5% |
Rast ICT tržišta u EU po sektorima iskazan u milijardama evra, pri čemu je u zagradama naveden procentualni udeo u BDP.
Osnovni podaci o oblasti telekomunikacija u pojedinim zemljama EU u 2005. godini, kao i u pojedinim zemljama u okruženju
Zemlja |
BDP po stanovniku |
FT100 |
MT100 |
Internet |
xDSL100 |
Skandinavske zemlje |
39,800 |
71.54 |
93.31 |
3,373,000 |
13.3 |
Nemačka |
33,156 |
66.57 |
95.78 |
48,721,997 |
12.6 |
Italija |
25,048 |
43.12 |
123.14 |
28,870,000 |
11.3 |
Grčka |
16,228 |
56.69 |
90.31 |
3,800,000 |
1.4 |
Slovenija |
12,980 |
41.5 |
89.44 |
950,000 |
6.6 |
Hrvatska |
6,280 |
41.51 |
65.55 |
1,303,000 |
1.8 |
Mađarska |
9,126 |
33.24 |
92.3 |
3,050,000 |
4.1 |
Rumunija |
2,720 |
20.22 |
61.51 |
4,940,000 |
0.02 |
EU 25 |
22,500 |
50.61 |
97.05 |
49.8% |
9.4 |
CEE |
3,021 |
26 |
61,38 |
16.93% |
1.02 |
(FT100 - fiksnih i MT100 mobilnih telefona na 100 stanovnika, respektivno, i xDSL100 broj xDSL priključaka na 100 stanovnika).
Prosečan stepen digitalizacije u EU iznosi skoro 100%, penetracije u fiksnoj mreži 50.61%, u mobilnoj 97.05%, a stepen korišćenja interneta je oko 50%.
Podaci o penetraciji širokopojasnih usluga u razvijenim evropskim zemljama
Zemlja |
2000. godine (%) |
2005. godine (%) |
2005/2000. godine |
Skandinavske zemlje |
2.3 |
30 |
13 |
Nemačka |
0.9 |
17 |
18.9 |
Italija |
0.1 |
10 |
100 |
Španija |
0.2 |
8 |
40 |
Francuska |
0.6 |
10 |
16.7 |
Engleska |
0.3 |
15 |
50 |
Pregled podataka koji su korišćeni u izradi drugog izveštaja SEE Observatory sa stanjem na dan 1. novembra 2005. godine
analogni |
digitalni |
ISDN |
ukupan broj |
penetracija |
|
549 312 |
1 717 154 |
25 706 |
2 292 172 |
30,57% |
|
podaci o broju pretplatnika JFTM/ 100 stanovnika za 2005. godinu (rezidencijalni korisnici)
|
|||||
analogni |
digitalni |
ISDN |
ukupan broj |
penetracija |
|
40 796 |
222 708 |
19 706 |
283 210 |
3,78% |
|
podaci o broju pretplatnika JFTM/ 100 stanovnika za 2005. godinu (biznis korisnici)
|
|||||
1. januar |
1. januar |
1. januar |
1. novembar |
31. jula |
31. decembra |
53,21 |
64,87 |
67,35 |
77,78 |
85,33 |
89,00 |
podaci o stopi digitalizacije fiksne mreže u procentima
|
|||||
|
1. januar 2004. godine |
1. januar 2005. godine |
1. novembar 2005. godine |
||
1,00 |
1,30 |
1,40 |
1,43 |
||
podaci o broju telefonskih govornica na 1000 stanovnika
|
|||||
Ukupan broj
internet |
Penetracija
internet |
Internet korisnici/100 |
|||
640 000 |
8,50% |
25,40% |
|||
podaci o broju korisnika usluga interneta/100 stanovnika |
|||||
Podaci o broju mobilnih pretplatnika na 100 stanovnika, koji su korišćeni u izradi drugog izveštaja SEE Observatory
1. januar |
1. januar |
1. januar |
1. januar |
Fiksna
penetracija |
32,14 |
43,80 |
56,98 |
73,03 |
34,35 |
Telekom Srbija |
Telekom Srbija |
Telekom Srbija |
Telekom Srbija |
|
|
|
|
(31. 12. 2005) |
|
Mobtel |
Mobtel |
Mobtel |
Mobtel |
|