PRAVILNIKO USLOVIMA I NAČINU VRŠENJA NADZORA NAD POSLOVANJEM UČESNIKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU("Sl. glasnik RS", br. 100/2006) |
Ovim pravilnikom uređuju se:
1) bliži uslovi i način sprovođenja ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) u postupku nadzora;
2) bliži uslovi i način vršenja nadzora;
3) postupak izdavanja naloga i preduzimanje mera i
4) rokovi za izvršenje naloga i trajanje mera i kriterijumi za izricanje novčane kazne.
Pod vršenjem nadzora u smislu ovog pravilnika podrazumeva se nadzor nad poslovanjem:
- brokersko-dilerskih društava u skladu sa članom 124. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (u daljem tekstu: Zakon);
- berzi i organizatora vanberzanskog tržišta u skladu sa čl. 78. i 112. Zakona;
- Centralnog registra hartija od vrednosti u skladu sa članom 209. Zakona;
- ovlašćenih banaka u skladu sa članom 124. u vezi sa članom 184. Zakona;
- kastodi banaka u skladu sa članom 181. Zakona;
- izdavalaca hartija od vrednosti u smislu odredaba Zakona;
- investitora i profesionalnih investitora u smislu odredaba Zakona;
- javnih društava u smislu odredaba Zakona;
- društava za upravljanje i investicionih fondova u smislu odredaba Zakona o investicionim fondovima;
- sticalaca i učesnika u postupku preuzimanja (ponuđača, ciljnog društva, akcionara ciljnog društva, upravnog odbora, učesnika na tržištu kapitala - berze, brokersko-dilerskog društva, banke i Centralnog registra hartija od vrednosti) u smislu odredaba Zakona o preuzimanju akcionarskih društava;
- drugih lica u delu poslova koje oni obavljaju na organizovanom tržištu hartija od vrednosti u smislu odredaba Zakona (brokeri, portfolio menadžeri, investicioni savetnici i druga lica);
(u daljem tekstu: subjekti nadzora, odnosno subjekt nadzora).
Pod nadzorom poslovanja subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika podrazumeva se nadzor nad poslovanjem u vezi sa:
1) primenom Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona;
2) primenom Zakona o investicionim fondovima i propisa donetim na osnovu ovog zakona;
3) primenom Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i propisa donetog na osnovu ovog zakona i
4) primenom drugih zakona koji regulišu predmetnu materiju, (u daljem tekstu: zakon, odnosno zakoni).
Pod nadzorom poslovanja u smislu ovog pravilnika podrazumeva se i nadzor nad primenom Zakona o sprečavanju pranja novca i propisa donetih na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca ("Službeni glasnik RS", broj 107/2005) od strane obveznika: berzi, brokersko-dilerskih društava, kastodi banaka, ovlašćenih banaka za trgovanje hartijama od vrednosti i drugih subjekata, koji se bave transakcijama u vezi sa hartijama od vrednosti i odgovornih lica u ovim pravnim licima.
BLIŽI USLOVI I NAČIN SPROVOĐENJA OVLAŠĆENJA KOMISIJE
Komisija vrši:
1) posredni nadzor - analizom godišnjeg izveštaja, mesečnog izveštaja o poslovanju, podataka o svakoj promeni propisanih uslova za obavljanje delatnosti za koje je dobijena dozvola za rad, periodičnog izveštaja i drugih podataka i informacija po zahtevu Komisije, analizom mesečnog izveštaja s podacima o kapitalu, izloženosti riziku i likvidnost, uzimanjem izjava od odgovornih lica i ostalih zaposlenih u subjektu nadzora, kao i drugih lica koja imaju saznanje od interesa za nadzor, te pregledom dokumentacije i obaveštenja koja se dostavljaju Komisiji u vezi sa postupcima saglasno zakonu i propisima donetim na osnovu zakona;
2) neposredni nadzor uvidom u akte, poslovne knjige, izvode sa računa, korespodencije i druga dokumenta u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan, te uzimanjem izjava od odgovornih lica i ostalih zaposlenih u subjektu nadzora, kao i drugih lica koja imaju saznanje od interesa za nadzor, te pregledom dokumentacije.
Nadzor nad poslovanjem subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika Komisija vrši: po sopstvenoj inicijativi, ili na inicijativu člana Komisije, na zahtev nadležnog državnog organa i na predlog zainteresovanih lica (vlasnika hartija od vrednosti ili potencijalnog investitora u hartije od vrednosti, učesnika na finansijskom tržištu).
Komisija može odrediti nadzor poslovanja subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika na osnovu predstavke, pritužbe, i žalbe zainteresovanog lica, koje po svom predmetu ulaze u okvir nadležnosti Komisije.
Akti iz stava 1. ovog člana moraju biti obrazloženi tako da se iz njih jasno vidi u čemu se sastoji povreda propisa i posledice koje ona izaziva ili može izazvati.
Po nepotpisanim i anonimnim predstavkama, pritužbama i žalbama Komisija ne postupa.
Komisija može vršiti nadzor nad poslovanjem subjekata nadzora iz člana 2. ovog pravilnika i na osnovu zahteva, predloga i žalbe stranog organa, koji u svojoj zemlji ima analogna ovlašćenja i može mu dostaviti nalaz nadzora.
Subjekt nadzora i lica koja imaju podatke i saznanje od interesa za nadzor imaju obavezu da na zahtev i u roku koji odredi ovlašćeno lice Komisije da dostave Komisiji dokumenta, informacije i izveštaje o svim pitanjima iz njegovog poslovanja, a koja mogu biti predmet posrednog nadzora Komisije.
Zahtev za dostavljanje dokumenata, izveštaja i informacija iz stava 1. ovog člana ovlašćeno lice Komisije može saopštiti i telefonskim putem, o čemu će sačiniti belešku.
Ako Komisija posrednim nadzorom utvrdi određene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora, određuje neposredni nadzor radi utvrđivanja potpunog činjeničnog stanja.
Pre obavljanja neposrednog nadzora, na zahtev i u roku koji odredi ovlašćeno lice Komisije subjekt nadzora i druga lica koja imaju podatke i saznanje od interesa za neposredni nadzor imaju obavezu da dostave Komisiji kopije poslovnih knjiga, izvoda sa računa, korespodenciju, druga dokumenta, izveštaj i informacije.
Zahtev za dostavljanje izveštaja i informacija iz stava 1. ovog člana ovlašćeno lice Komisije može saopštiti i telefonskim putem, o čemu će sačiniti belešku.
Neposredni nadzor započinje izdavanjem naloga za nadzor, a isti izdaje predsednik Komisije ili član Komisije koga on ovlasti.
Ovlašćeno lice Komisije, pre započinjanja nadzora, uručuje odgovornom licu subjekta nadzora ili drugom licu koje prisustvuje nadzoru, kod kojeg se vrši nadzor, pismeni nalog o neposrednom nadzoru iz člana 10. ovog pravilnika.
Neposredni nadzor vrši se na licu mesta u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan.
Neposredni nadzor se može obaviti u prisustvu subjekta nadzora i u poslovnim prostorijama Komisije ako su prethodno pribavljene sve poslovne knjige, izvodi sa računa, korespodencija i druga dokumenta, a posebno u slučaju kada je subjekt nadzora fizičko lice u delu poslova koje ono obavlja na tržištu hartija od vrednosti.
Subjekt nadzora je dužan da ovlašćenom licu Komisije omogući da nadzor nad njegovim poslovanjem izvrši u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan.
Subjekt nadzora je dužan da ovlašćenom licu Komisije stavi na uvid poslovne knjige, izvode sa računa, korespodenciju i druga dokumenta u pismenoj, odnosno elektronskoj formi.
Za poslovne knjige i druga dokumenta koje subjekt vodi i obrađuje u elektronskom obliku dužan je da ovlašćenom licu Komisije na njegov zahtev pruži neophodnu tehničku podršku u kontroli tih knjiga, odnosno tih dokumenata.
Subjekt nadzora je dužan da imenuje svog predstavnika koji će ovlašćenom licu Komisiji pružiti svu neophodnu pomoć da nesmetano vrši nadzor.
Neposredni nadzor ovlašćeno lice Komisije vrše radnim danom u toku radnog vremena, a kada je to neophodno zbog obima i prirode nadzora, isti se može vršiti i nakon radnog vremena.
Ovlašćena lica Komisije mogu da:
1) pristupaju svim organizacionim delovima i prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan;
2) zahtevaju da im se stavi na raspolaganje zasebna prostorija za obavljanje poslova nadzora;
3) zahtevaju da im se obezbede kopije dokumenata;
4) neposredno komuniciraju sa rukovodiocima subjekta nadzora i zaposlenima u subjektu nadzora i licima koja su ovlašćena da prisustvuju neposrednom nadzoru radi dobijanja neophodnih pojašnjenja.
Ovlašćeno lice Komisije ima pravo da, pri vršenju neposrednog nadzora, traži potrebne izjave i objašnjenja od odgovornih lica subjekta nadzora i svih drugih lica koja im mogu dati podatke i informacije u vezi sa svrhom i predmetom nadzora, podacima ili činjenicama o njihovom poslovanju.
Pismene izjave se mogu uzimati i od trećih lica koja su od značaja za nadzor. Izjave i objašnjenja se mogu dati pismeno ili uzeti na zapisnik.
Odgovorna lica subjekta nadzora su obavezna da daju potrebne izjave i objašnjenja.
Subjekt nadzora dužan je da obezbedi, da u vreme u kome ovlašćena lica Komisije vrše nadzor u prostorijama u kojima se vrši nadzor, budu prisutni direktor, odnosno predsednik upravnog odbora i ovlašćena lica subjekta nadzora koja, na zahtev ovlašćenih lica Komisije, mogu dati izjave i objašnjenja.
Subjekt nadzora dužan je da ovlašćenom licu Komisije, na njegov zahtev, preda odgovarajući izvod iz baze podataka u elektronskom obliku i kopije opštih akata, poslovnih knjiga, izvoda sa računa, korespodencije i drugih dokumenata.
U vršenju nadzora ovlašćeno lice Komisije ima pravo privremeno uzeti originalne: opšte akte, poslovne knjige, izvode sa računa, korespodenciju i druga dokumenta subjekta nadzora.
O privremenom uzimanju originalnih dokumenata ovlašćeno lice Komisije izdaje potvrdu.
Za ostvarivanje prava uvida u skladu sa članom 12. st. 2. i 3. ovog pravilnika i davanje originalne dokumentacije u skladu sa članom 17. ovog pravilnika, odgovoran je direktor, odnosno predsednik upravnog odbora subjekta nadzora.
Za vršenje određenih stručnih poslova kod nadzora (analize i veštačenja) predsednik Komisije može ovlastiti specijalizovanu ustanovu ili drugo lice, ako su za njihovo obavljanje potrebna posebna znanja.
Ako ovlašćeno lice Komisije ne zatekne odgovorno lice subjekta nadzora, izvršiće nadzor bez njegovog prisustva.
Kad nije moguće izvršiti nadzor, u smislu stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice Komisije će na licu mesta nadzora ostaviti poziv odgovornom licu da u određeno vreme bude prisutno radi vršenja nadzora.
Kasnije oštećenje, uništenje ili uklanjanje ovog poziva ne utiče na valjanost dostavljanja.
Ako se pozvano lice ne odazove pozivu iz stava 2. ovog člana, ovlašćeno lice Komisije će nadzor izvršiti i bez njegovog prisustva.
Ako ovlašćeno lice Komisije bude onemogućeno da pri obavljanju nadzora pregleda akte, poslovne knjige, izvode sa računa, korespodenciju i druge dokumente ili bude onemogućeno da izvrši nadzor, sastaviće o tome zapisnik, a protiv odgovornih lica subjekta nadzora i protiv subjekta nadzora preduzeće se mere u skladu sa Zakonom.
Smatra se da subjekt nadzora nije omogućio ovlašćenom licu Komisije da izvrši nadzor ako postupi kao u članu 21. ovog pravilnika i u sledećim slučajevima:
1) ako u određenom roku ne dostavi sve tražene dokumente i podatke, a naročito podatke kojima je subjekt nadzora dužan da raspolaže prema zakonu, podzakonskim aktima i pravilima poslovanja;
2) ako namerno ili grubom nepažnjom dostavi podatke koji nisu tačni;
3) ako ovlašćenim licima ne obezbedi neophodne uslove za vršenje nadzora, odnosno ne obezbedi da ih ne ometaju zaposleni u subjektu nadzora i druga lica;
4) ako ne dostavi tri uzastopna izveštaja o mesečnom poslovanju u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima i ako na ponovljeni zahtev ovlašćenog lica Komisije u za to određenom roku ne dostavi tražene izveštaje ili podatke.
BLIŽI USLOVI I NAČIN VRŠENJA NADZORA
O izvršenom nadzoru nad poslovanjem subjekta nadzora ovlašćeno lice Komisije sačinjava zapisnik, a o manje važnim radnjama u toku postupka službenu zabelešku.
Ukoliko ovlašćeno lice Komisije prati stanje poslovanja subjekta nadzora sačinjava se službena beleška o stanju poslovanja subjekta nadzora.
U toku nadzora, Komisija može doneti zaključak kojim će naložiti subjektu nadzora da privremeno obustavi izvršenje određenih radnji do završetka nadzora.
Ako je potrebno da subjekt nadzora izvrši neku radnju, dostavi Komisiji izveštaj, dokumentaciju ili podatke o svom poslovanju ili je u toku nadzora potrebno odlučiti o pitanjima koja se tiču postupka nadzora, ovlašćeno lice Komisije zaključkom odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka nadzora i nalaže subjektu nadzora izvršenje radnje, dostavljanje izveštaja, odnosno dokumentacije ili podataka o poslovanju i određuje rok u kome se ta radnja ima izvršiti. Zaključak se upisuje u zapisnik, a protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
Danom završetka nadzora smatra se poslednji dan vršenja nadzora nad poslovanjem subjekta nadzora.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je potrebno izvršiti dodatne provere podataka u vezi sa predmetnim nadzorom, danom završetka nadzora smatra se dan kada je obavljena dodatna provera podataka.
Zapisnik se sastavlja u toku vršenja nadzora.
Na činjenično stanje konstatovano zapisnikom direktor ili ovlašćeno lice subjekta nadzora može staviti primedbe pre zaključenja zapisnika.
Kada, zbog obima i složenosti, prirode i uslova nadzora, nije moguće sačiniti zapisnik u toku nadzora, zapisnik se može sačiniti naknadno po sprovedenoj analizi poslovnih knjiga, izvoda sa računa i dokumenata o poslovanju koje su predmet nadzora.
Zapisnik se sačinjava u prisustvu direktora, zakonskog zastupnika, odnosno ovlašćenog lica subjekta nadzora.
Ako se zapisnik sačinjava naknadno bez prisustva, direktora, zakonskog zastupnika, odnosno ovlašćenog lica zapisnik se dostavlja subjektu nadzora u roku od 15 dana od dana izvršenog nadzora.
Na činjenično stanje konstatovano zapisnikom direktor, zakonski zastupnik ili ovlašćeno lice subjekta nadzora može staviti primedbe pisanim podneskom u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika.
O stavljenim primedbama na zapisnikom konstatovano činjenično stanje odlučuje Komisija.
Ako subjekt nadzora svojim primedbama osnovano ospori navode iz zapisnika, u tom slučaju sastaviće se dopuna zapisnika koja se dostavlja subjektu nadzora u roku od 15 dana od dana izjavljenih primedbi na zapisnik, odnosno uloženih primedbi.
Ako Komisija ne dostavi dopunu zapisnika subjektu nadzora u utvrđenom roku smatra se da je njegove primedbe ocenila neosnovanim.
Subjekt nadzora može staviti primedbe i na dopunu zapisnika iz stava 2. ovog člana u roku od tri dana od dana prijema dopune zapisnika.
Stav 3. ovog člana shodno se primenjuje na stavljene primedbe na dopunu zapisnika.
POSTUPAK IZDAVANJA NALOGA I PREDUZIMANJA MERA
U toku vršenja neposrednog nadzora ovlašćeno lice Komisije može za utvrđene nepravilnosti, koje su očigledne, izreći usmeno rešenje, pod uslovom da subjekt nadzora nije osporio razloge za takvo rešenje ili ako zakonom nije drukčije propisano.
Dispozitiv usmenog rešenja unosi se u zapisnik o izvršenom nadzoru. Usmenim rešenjem nalaže se subjektu nadzora da otkloni nepravilnosti i određuje se i rok za otklanjanje nepravilnosti.
Subjekt nadzora je dužan da u roku određenom za izvršenje mera iz usmenog rešenja pismeno obavesti ovlašćeno lice Komisije da li su naložene mere izvršene.
Ako subjekt nadzora ne postupi po usmenom rešenju o preduzimanju mera Komisija će doneti rešenje kojim će subjektu nadzora naložiti da utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otkloni u određenom roku i eventualno preduzeti jednu ili više mera propisanih zakonom.
Nepravilnostima u poslovanju subjekta nadzora smatra se postupanje subjekta nadzora suprotno odredbama zakona, propisima Komisije i drugim propisima, kao i standardima obavljanja poslova na finansijskom tržištu.
Nakon sprovedenog neposrednog nadzora, ako Komisija na osnovu nalaza iz zapisnika utvrdi da nije bilo nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora i kada subjekt nadzora, u roku propisanom ovim pravilnikom, svojim primedbama osnovano ospori nalaz iz zapisnika o izvršenom nadzoru, Komisija usvaja zapisnik i izveštaj o izvršenom nadzoru.
Ako subjekt nadzora u propisanom roku ne dostavi primedbe na zapisnik ili primedbama osnovano ne ospori nalaz zapisnika kojima su konstatovane nezakonitosti, odnosno nepravilnosti, Komisija usvaja zapisnik i izveštaj o izvršenom nadzoru i donosi rešenje kojim nalaže subjektu nadzora da utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti otkloni u odgovarajućem roku i može preduzeti jednu ili više mera propisanih zakonom.
Rok za izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana počinje teći narednog dana od dana prijema rešenja.
Kada to oceni neophodnim, a u cilju uspostavljanja standarda za učesnike na finansijskom tržištu, Komisija može subjektu nadzora uputiti pismeno upozorenje da utvrđene nepravilnosti otkloni. Pismeno upozorenje sadrži rok za otklanjanje nepravilnosti.
Ukoliko subjekt nadzora ne postupi po upozorenju Komisije i ne otkloni utvrđene nepravilnosti, Komisija donosi rešenje kojim će naložiti subjektu nadzora da utvrđene nepravilnosti otkloni u odgovarajućem roku i može preduzeti jednu ili više mera propisanih Zakonom.
Pismeno upozorenje iz stava 1. ovog člana Komisija može uputiti i drugim učesnicima na finansijskom tržištu ukoliko oceni da je to neophodno u cilju preventivnog delovanja.
Povodom obavljenog nadzora nad poslovanjem subjekta nadzora Komisija može izdati pismeno uputstvo u vezi sa načinom poslovanja tog subjekta nadzora, a u cilju obezbeđenja zaštite investitora, drugih korisnika finansijskih usluga i ostalih učesnika na finansijskom tržištu.
Uputstvo iz stava 2. ovog člana je obavezujuće za subjekt nadzora i sadrži rok do koga je subjekt nadzora dužan da obavesti Komisiju o aktivnostima koje je preduzeo.
Ako Komisija prema subjektu nadzora rešenjem preduzme meru privremene zabrane obavljanja svih ili pojedinih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti ili privremenu zabranu raspolaganja sredstvima sa novčanog računa i računa hartija od vrednosti i drugom imovinom, rok za izvršenje rešenja može početi da teče odmah od prijema rešenja.
Iz preduzete mere prema subjektu nadzora - privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti, Komisija može zaključkom izuzeti određene započete poslove ili kontinuirane poslove, a čijom nemogućnošću obavljanja bi nastala šteta po klijente subjekta nadzora. Protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
U slučaju izuzimanja određenih poslova iz stava 2. ovog člana Komisija može, kada to oceni opravdanim, naložiti subjektu nadzora da ne naplaćuje troškove za preduzete radnje.
Ako Komisija utvrdi da rešenjem izrečni nalozi o otklanjanju nezakonitosti, odnosno nepravilnosti nisu otklonjene u roku koji je rešenjem određen, Komisija može izreći novu meru.
Rešenjem o izrečenoj novoj meri, Komisija izriče i novčanu kaznu shodnom primenom odredbi zakona koje se odnose na izvršenje mera licenciranim subjektima.
Za vreme trajanja preduzete mere privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti subjekt nadzora, pored zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova, ne može:
1) da preduzima radnje koje prethode poslovima ili koje su vezane za poslove za koje je izrečena mera privremene zabrane obavljanje pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti;
2) da poslovni prostor u kome obavlja delatnosti izdaje u zakup ili podzakup drugom subjektu radi obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za obavljanje delatnosti za koje je subjektu nadzora izrečena mera privremene zabrane obavljanja tog posla, odnosno poslova.
Kada Komisija rešenjem o naloženom preduzimanju radnji i mera za uspostavljanje zakonitosti i usklađivanju poslovanja sa zakonom i drugim propisima preduzima prema subjektu nadzora jednu ili više mera propisanih zakonom, Komisija odluku o preduzetim merama objavljuje u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike i na svojoj internet stranici. U slučaju da bi takvo objavljivanje ozbiljno ugrozilo finansijsko tržište ili prouzrokovalo nesrazmerne štete za subjekt nadzora.
Kada Komisija izrekne subjektu nadzora javnu opomenu Komisija će u jednom od dnevnih listova javno objaviti rešenje.
Troškove javnog objavljivanja rešenja Komisije iz stava 1. ovog člana snosi subjekt nadzora kojem je ta mera izrečena.
Zaključkom o izvršenju mere javne opomene obavezuje se subjekt nadzora da plati troškove javnog objavljivanja.
Zaključak iz stava 3. ovog člana predstavlja izvršnu ispravu.
O preduzetim merama, u zavisnosti ko je subjekt nadzora, Komisija izveštava berze, organizatore vanberzanskog tržišta, Centralni registar hartija od vrednosti i Narodnu banku Srbije, radi upoznavanja o preduzetim merama, odnosno radi sprovođenja rešenja u delu izrečenih mera prema subjektu nadzora.
Subjekt nadzora je dužan da u roku, utvrđenom rešenjem, otkloni utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju i postupi po izrečenim merama, i da Komisiji podnese izveštaj, a najkasnije odmah po isteku rokova utvrđenih rešenjem, u kome će navesti preduzete radnje i mere za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti. Uz izveštaj subjekt nadzora dostavlja dokumenta i druge dokaze iz kojih proizilazi da su utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti otklonjene i da je postupljeno po naloženim merama.
Ako je izveštaj iz stava 1. ovog člana nepotpun, odnosno iz izveštaja i priloženih dokaza ne proizilazi da su utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otklonjene i da je postupljeno po izrečenim merama Komisija će subjektu nadzora zaključkom naložiti dopunu izveštaja i odrediti rok za dopunu.
Ako iz izveštaja iz člana 40. ovog pravilnika proizilazi da je subjekt nadzora utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otklonio i da je postupio po preduzetim merama Komisija će usvojiti izveštaj i konstatovati da je subjekt nadzora postupio po rešenju Komisije.
Pre razmatranja izveštaja subjekta nadzora, ako je to potrebno određuje se kontrolni pregled poslovanja subjekta nadzora u obimu potrebnom za utvrđivanje da li su utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju otklonjene i da li je subjekt nadzora postupio po preduzetim merama.
Kontrolni pregled započinje izdavanjem naloga za nadzor, a isti izdaje predsednik Komisije ili član Komisije koga on ovlasti.
Ako Komisija utvrdi da subjekt nadzora ne postupi po izrečenim nalozima ili učini nove nezakonitosti, odnosno nepravilnosti ili ne postupi po preduzetim merama, Komisija može rešenjem naložiti otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i izreći nove mere u skladu sa zakonom.
Rešenjem iz stava 4. ovog člana Komisija izriče i novčanu kaznu shodno primenom odredbi zakona koje se odnose na izvršenje mera licenciranim subjektima.
Na vršenje nadzora (posrednog i neposrednog) obuhvaćenog ovim pravilnikom primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, ako Zakonom i ovim pravilnikom nije drukčije određeno.
ROKOVI ZA IZVRŠENJE NALOGA, TRAJANJE MERA I KRITERIJUMI ZA IZRICANJE NOVČANE KAZNE
Rok za izvršenje naloga u kome subjekt nadzora ima otkloniti utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i trajanje preduzetih mera određuje se u zavisnosti od prirode i obima obaveze, kao i od utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju.
Rok za trajanje mere privremene zabrane čije trajanje nije Zakonom ograničeno traju dok postoje razlozi za izrečenu meru.
Rok za trajanje mere privremene zabrane čije je maksimalno trajanje utvrđeno Zakonom utvrđuju se u okviru maksimalnog roka, a zavisno od utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti.
Ako subjekt nadzora u toku trajanja roka iz rešenja Komisije za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti i roka o preduzetim merama podnese zahtev za produženje utvrđenog roka za otklanjanje ustanovljenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti ili produženja trajanja roka o preduzetim merama, Komisija može zaključkom produžiti rok za izvršenje naloga i produžiti trajanje roka, ako oceni da za to postoje osnovani razlozi.
Ako oceni neophodnim Komisija može odrediti da se, uz produženi rok za izvršenje naloga, produži i rok trajanja izrečenih mera do maksimalnog trajanja mera propisanih zakonom.
Protiv zaključka nije dozvoljena posebna žalba.
Rešenjem o izricanju novčane kazne u skladu sa članom 41. stav 5. ovog pravilnika, Komisija izriče subjektu nadzora novčanu kaznu koja ne može biti manja od 1% ni veća od 5% osnivačkog kapitala subjekta nadzora, a direktoru subjekta nadzora, odnosno zakonskom zastupniku novčanu kaznu koja ne može biti manja od jedne zarade ni veća od zbira dvanaest zarada koje je to lice primilo u periodu do dana donošenja rešenja.
Rešenje iz stava 1. ovog člana predstavlja izvršnu ispravu.
Visina novčane kazne za subjekt nadzora i direktora subjekta nadzora, odnosno zakonskog zastupnika zavisi od: težine utvrđenih nezakonitosti, odnosno utvrđenih nepravilnosti koje nisu otklonjene, broja utvrđenih nezakonitosti i njihova međusobna povezanost, trajanje i učestalost učinjenih nezakonitosti, odnosno nepravilnosti.
OVLAŠĆENA LICA ZA VRŠENJE NADZORA
Za obavljanje i sprovođenje nadzora iz ovog pravilnika Komisija ovlašćuje zaposlene u Komisiji - inspektore.
Inspektor je samostalni u vršenju nadzora u granicama ovlašćenja utvrđenim zakonom, propisima Komisije i ovim pravilnikom.
Inspektor ima službenu legitimaciju.
Radi identifikacije inspektor Komisije nose bedž Komisije, (čiji je oblik i izgled utvrđen aktom Komisije) i službenu legitimaciju zaposlenih u Komisiji.
Dimenzije legitimacije su 5,5 x 8,5 cm.
Službena legitimacija je sa hologramom i ista sadrži:
- na prvoj strani natpis "Republika Srbija", na sredini grb Republike Srbije, a ispod grba naziv "službena legitimacija", levo fotografija imaoca 3,0 x 3,5 cm, prezime i lično ime, stručno zvanje i registarski broj legitimacije;
- na poleđini mesto za upisivanje datuma izdavanja legitimacije, reči "u Beogradu", mesto za stavljanje otiska službenog pečata i mesto za potpis predsednika Komisije
O izdatim legitimacijama i bedževima vodi se evidencija.
Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u Komisiji. Evidencija sadrži: ime i prezime lica kome je izdata legitimacija i bedž, registarski broj, datum izdavanja i rubriku za napomene.
Ovlašćeno lice Komisije za vršenje nadzora dužno je da pre početka vršenja nadzora pokaže legitimaciju i bedž licu kod koga se vrši nadzor.
Legitimacija se zamenjuje ako:
1) zbog dotrajalosti ili oštećenja postane neupotrebljiva;
2) ovlašćeno lice Komisije za nadzor promeni ime ili prezime.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice za vršenje nadzora je dužno da preda legitimaciju koja se zamenjuje.
Ako se legitimacija i bedž izgubi, ovlašćeno lice Komisije za vršenje nadzora je dužno da u roku od tri dana pismeno obavesti predsednika Komisije, kao i da bedž i legitimaciju istovremeno oglasi nevažećim u "Službenom glasniku RS", i o tome podnese potvrdu.
Na osnovu potvrde o oglašavanju bedža i legitimacije nevažećim, predsednik Komisije izdaje novi bedž i novu legitimaciju.
Legitimacija prestaje da važi ako:
1) ovlašćenom licu Komisije za vršenje nadzora prestane radni odnos ili ovo lice prestane da obavlja poslove nadzora;
2) ako se izvrši njena zamena.
Zamenjene, oštećene i vraćene legitimacije uništava komisija koju imenuje predsednik Komisije.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se početkom primene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Službeni glasnik RS", broj 47/2006).