Prethodni

NASTAVNI PROGRAM

ZA TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(oba tipa gimnazije)

Turski jezik i književnost

CILJ I ZADACI

Cilj nastave turskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i plemenitog jezika i ukusa.

Zadaci nastave turskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literaturnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenika na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književno-umetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitava ih u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- uvodi učenike u lingvistička znanja i pojmove;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima turskog jezika;

- razvija umenja i pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)**

A. KNJIŽEVNOST (88 časova)

I UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (30 časova)

Priroda i smisao književnosti

Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pismena književnost; uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti, nauke o književnosti: teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu.

Tema, motivi, fabula i siže u književnom delu

Tema (naslov - odnos prema temi); motiv (manja tematska jedinica); fabula i siže; pojam varijanata (usmena tvorevina jednakih fabula različitih sižea).

Lik u književnom delu

Lik, tip (tipski likovi u narodnoj poeziji), pričalac (narator) pisac; funkcija i značaj lika.

Misli i ideje u književnom delu

Ideje, misli, poruke, smisao književnoumetničkog dela. Misli i ideje - pobuđene i razvijene u čitaocu.

Kompozicija

Kompozicione celine (na primerima lirskog, epskog i dramskog dela); jedinstvo motiva (statički, dinamički, vezivni, slobodni; kompoziciono-motivacioni sklad).

Jezik književnoumetničkog dela

Jezik u književnoj umetnosti (umetnosti reči) i jezičko opštenje izvan književnog dela. Jezičke jedinice u književnoumetničkom delu (piščev izbor i raspoređivanje reči, služba reči).

Tehnika istraživanja književnoumetničkog dela

Književno delo i literatura o delu - primarni izvori (književno delo), sekundarni izvori (literatura o delu); tehnika čitanja književnog dela; vođenje beležaka, rad u biblioteci, izbor i raspored prikupljenih podataka, naučna aparatura (bibliografija, fus-nota). Samostalni pismeni rad učenika.

Turska književnost, pojam; osnovne epohe:

I. Turska književnost pre prijema islama;

II. Turska književnost posle prijema islama;

III. Turska književnost pod uticajem zapada.

Dela za obradu

Tužbalica devojke za umrlim verenikom - narodna lirska pesma.

Ove crnobele turne dođoše - narodna pesma.

Koroglu: Kirat.

Bogać Han - narodna pripovetka. (Priče Dede Korkuta)

Anton P. Čehov: Tuga - novela.

Aziz Nesin: Gospodin Duduk.

Sofokles: Antigona - tragedija.

Ivo Andrić: Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade.

Nusret Dišo Ulku: Pesma junaka.

II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (10 časova)

Osnovne informacije o razvoju, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Turska književnost pre primanja islama - osnovne karakteristike.

Dela za obradu

Ep o Gilgamešu

Homer: Ilijada (odlomak - VI pevanje)

Epovi Huna i Oguza:

Ep o stvaranju sveta (turska epopeja)

Ep o Alp Er Tungi

Ep o Šu'u

III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (12 časova)

Počeci slovenske književnosti; značaj rada Ćirila i Metodija. Najstarija slovenska pisma (glagolica, ćirilica). Bašćanska ploča. Brižinski spomenici.

Počeci pismenosti kod Turaka. Najstarija turska pisma - Gok-tursko pismo. Jenisejski, Orhunski i Talaski natpisi. Ujgursko pismo.

Dela za obradu

Epovi Gok-Turaka:

Ep o Bozkurtu

Ergenekonski ep

Ep o selidbi

Sava Nemanjić: Narodna pesma (odlomak)

Turska književnost posle primanja islama. (opšte karakteristike)

Dela za obradu

Kašgarli Mahmut: Divan-u Lugat-it - Turk (izbor)

Jusuf Has Hadžip: Kutadgu Bilig (izbor)

Edip Ahmet: Atabet-ul Akajik

IV NARODNA KNJIŽEVNOST (12 časova)

Narodna književnost - pojam, bitne odlike, osnovne teme i motivi. Poetika narodne književnosti. Sinkretizam, animizam, magijski način mišljenja, magična moć reči; intenzivnost kolektivnih osećanja, niveliranost mišljenja. Proces oblikovanja usmenih tvorevina. Verovanje u vanrednu snagu stvaraoca. Usmeni stvaralac kao predstavnik svoje sredine. Odnos: stvaralac-delo-slušaoci; opštenje i vaspitanje usmenim putem; individualnost usmenog stvaraoca i nasleđivanje obrazaca; pevač kao čuvar društvenog, moralnog i nacionalnog kodeksa. Istorijsko predanje.

Tipologija jednostranih usmenih oblika. Trajnost vrsta usmenih književnosti. Njihova osnovna obeležja i razlike u funkciji. Tematski krugovi epske poezije. Junaci kao vaspitni uzori svoje sredine. Narodna poezija kao usmena istorija višeg reda u formiranju i trajanju istorijske svesti - sa širim izborom poezije i proze.

Turska narodna književnost. Počeci turske narodne književnosti: a) Usmena književnost, b) Pisana književnost. Podela turske narodne književnosti: 1. Anonimna narodna, 2. Književnost narodnih pesnika. Podela anonimne književnosti: a) Književnost ašika, b) Mistična književnost.

Jedinice turske narodne književnosti. Tema, motiv, jezik i stil turske narodne književnosti. Vrste poezije i proze.

Dela za obradu

Ališ - narodna pesma

U Milice duge trepavice - lirska narodna pesma

Keloglan - narodna priča

Priče Dede Korkuta - narodna pripovetka (izbor)

Nasredin Hodža: Priče (izbor)

Ropstvo Stojana Jankovića - narodna epska pesma

Koroglu: Otvorite put maglene gore

Karadžaoglan: Tiho, tiho pada sneg

Junus Emre: Opet si uzbuđeno ludo srce (pobožna pesma)

Turska narodna književnost Kosova (izbor) - pripremio:

Prof. dr Nimetulah Hafiz

V DIVANSKA KNJIŽEVNOST (5 časova)

Divanska književnost - pojam, pojava. Opšte karakteristike: jedinice poezije; metrika; vrste poezije (pesma); tema, jezik i izražavanje; proza i vrste proze; tema, jezik i stil u prozi.

Dela za obradu

Nesimi: Gazel

Fuzuli: Ljejlja i Medžnun

Baki: Hvalospev Kanuniju (izbor)

Evlija Čelebija: Putopis (izbor)

Šejh Galip: Lepota i ljubav

VI HUMANIZAM I RENESANSA (8 časova)

Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas (pojmovi, osobenosti, značaj).

Dela za obradu

F. Petrarka: Kanconier (izbor soneta)

V. Šekspir: Romeo i Julija

Servantes: Don Kihot (odlomak)

Marin Držić: Dundo Maroje (odlomak)

VII BAROK I KLASICIZAM (7 časova)

Barok i klasicizam i njihovi predstavnici u Evropi i kod nas.

Klasicizam u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Molijer: Tvrdica

Ibrahim Šinasi: Prevedena dela od La Fontena

Ahmet Vefik Paša: Venčanje na silu

Zija Paša: Poezija i razvoj (odlomak)

Ivan Gundulić: Osman (odlomci iz I i VIII pevanja)

VIII LEKTIRA (4 časa)

Dante Aligijeri: Božanstvena komedija (odlomak iz Pakla, pevanje V).

Đovani Bokačo: Dekameron (Federiko i dona Đovana, dan peti, priča deveta)

Izbor iz savremenih pesnika turske književnosti (prema izboru učenika i nastavnika).

IX KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja su predviđena za izučavanje u ovom razredu ponavljaju se, proširuju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko i dramsko pesništvo.

Lirske (ženske) i epske (junačke) pesme. Vrste narodne lirske poezije, tematski krugovi epske poezije. Lirsko-epska pesma, balada.

Epska poezija (odlike i podela na stih i prozu).

Epska poezija u stihu: epska pesma, ep (epopeja). Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Životopis (biografija) pohvala i slova.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza. Metrika, cezura.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, simbol. Metrika: slogovna i aruzna ametrika; pauza - stanka, rima.

Humanizam, renesansa, barok, klasicizam.

B. JEZIK (32 časa)

I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Mesto jezika u ljudskom životu. Bitna svojstva jezika. Jezik i komunikacija.

II KNJIŽEVNI JEZIK

Raslojavanje jezika. Jezik, dijalekt i sociolekt. Jezička norma i standardizacija. Književni jezik. Književnojezičke varijante. Funkcionalni stilovi. Nestandardni jezički varijeteti.

Turski jezik - mesto u porodici uralo-altajskih jezika, granice. Narečja turskog jezika (kriterijumi, podele, nazivi). Npr.: istanbulsko narečje, provincijska narečja, Gaziantepsko narečje, Rumelijsko narečje. Dijalekatska osnovica turskog književnog jezika.

Književni jezik turskog jezika od početka do VIII veka. (povezivati sa nastavom književnosti).

III JEZIČKI SISTEM I NAUKE KOJE SE NJIME BAVE

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i morfologija. Glasovi i foneme. Slog. Kratki i duži slogovi. Slogovi prema tvorbi. Slogovi koji privlače i neprivlače akcenat.

Morfologija. Reči i morfeme. Vrste morfema. Morfologija u užem smislu (promene reči). Tvorba reči.

Sintaksa. Rečenica kao jezička i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Koren, afiks, sufiksi za promenu i sufiksi za tvorbu reči. Sematem. Leksički fond (rečnik, leksika).

Gramatika i rečnici turskog jezika i način njihove upotrebe.

IV FONETIKA (SA FONOLOGIJOM I MORFOFONOLOGIJOM)

Glasovni sistem turskog književnog jezika (ponavljanje i utvrđivanje sistematizacije glasova i njihova karakteristika).

Glasovi koji se upotrebljavaju na turskom jeziku i njihova podela. Podela samoglasnika prema položaju jezika, usana i donje vilice. Velika vokalna harmonija. Reči i afiksi koji ne podležu velikoj vokalnoj harmoniji.

Podela suglasnika.

Labijalni, dentalni, palatalni suglasnici i laringalni suglasnik. Suglasnici po načinu izgovora: trajni, eksplozivni, oštri, meki. Asimilacija suglasnika; suglasnici sa dvojnim izgovorom (g, k, l).

Fonološki sistem turskog književnog jezika. Distinktivna funkcija turskih fonema. Distinktivne opozicije i distinktivne crte (pokazati na odabranim primerima).

Morfofonologija. Morfofonološke alternacije i njihova uloga u promeni i tvorbi reči. Alternacije u turskom književnom jeziku (proširivanje i utvrđivanje ranije stečenih znanja). Pravopisna rešenja.

Akcenatski sistem turskog književnog jezika (i njegovo obeležavanje). Klitike (proklitike i enklitike). Kontrastiranje akcenatskog sistema književnog jezika i regionalnog dijalekta (gde je to potrebno). Služenje rečnikom za utvrđivanje pravilnog akcenta.

V PRAVOPIS

Osnovni principi turskog književnog jezika. Pravopisi i pravopisni priručnici (i služenje njima).

Pisanje velikog slova.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književna artikulacija, melodija rečenica, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat reči, grupe reči i rečenice (misaonica). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno kazivanje napamet naučenih kratkih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni, književnoumetnički.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Akcentovanje reči i obeležavanje akcenatskih celina.

Pravopisne vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

Napomena

Prvi strani jezik

(oba tipa gimnazije)

I razred

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1.200 reči i izraza što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2.600 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje posebne pažnje na one ritmičke i prozodijske sheme koje su bitne pri usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru tema iz svakodnevnog života i osnovne tematike iz prirodnih i društvenih nauka;

- ovladaju tehnikom informativnog čitanja i razumeju složenije jezičko-stilske strukture u tekstu, kao i upoznaju osobenosti jezika čitanjem odlomaka iz poznatih književnih i naučno-popularnih dela;

- razvijaju sposobnosti pravilnog pismenog izražavanja, pisanja kraćih samostalnih sastava i njihove usmene interpretacije;

- stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji se jezik uči, posebno onih koje su bitne za razumevanje jezika i kulture tog naroda;

- upoznaju one istorijske događaje koji su od značaja i u svetskim okvirima i naučno-tehničkih dostignuća zemalja čiji se jezik uči, uz izbor odgovarajućih sadržaja i u korelaciji s drugim obrazovno-vaspitnim područjima;

- osposobe se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- stiču opštu kulturu i razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju, moralne, radne i estetske vrednosti, kao i intelektualne sposobnosti, maštu i kreativnost;

- osposobe se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

I razred

SADRŽAJ PROGRAMA

Tematika

Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.

Porodica i društvo: spoljni izgled i osobine članova porodice; članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života i na radnom mestu; odnosi u porodici i društvu.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; iz istorijske i kulturne prošlosti; kulturne i privredne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz života i rada poznatih ljudi; aktuelne teme od vaspitnog značaja.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Lektira: do 15 stranica tematski zanimljivog, jezički pristupačnog teksta koji odgovara interesovanju i predznanjima učenika.

Engleski jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

- Pitanja

a) "WH" questions

"Where are you going?" How can we get there?"

b) Alternativna pitanja

"Did you take a bus or did you walk?"

v) Učtiva pitanja

"Would you open the window, please?"

g) Pitanja sa predlogom na kraju

"Who are you looking at?"

- Indirektni govor

a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

"I'll do it as soon as I can." He says that he will do it as soon as he can.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Come back!" He told me to come back.

"Pass me the bread, please". He asked me to pass him the bread.

v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena).

- Yes/No questions

"Have you seen Mary?" He wants to know if I have seen Mary.

- "WH" questions

"What do you want?" He asks me what I want.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz imena godišnjih doba, obroka i naziva zemalja.

The winter of 1978 was very cold. The lunch we had yesterday was very good. He lives in the USA.

- Neodređeni član u izrazima za meru, vreme i količinu

two pounds a yard, 50 miles an hour, 15 dinars a kilo

- Nulti član uz zajedničke imenice

go by car, be in bed, go to school i dr.

2. Imenice

- Množina imenica - obnoviti

- Kongruencija imenica sa glagolom u jednini

information, news, furniture, luggage, mathematics i dr.

The news is on at ten o'clock. Mathematics deals with space and number.

- Sinkretizam jednine i množine

sheep, deer, trout

- Saksonski genitiv

a) kod imenica na -s

Jones' dictionary, St. James's Park

b) u koordinativnim strukturama

John's and Mary's book, John and Mary's book

- Drugi nominali - gerund

a) u funkciji subjekta

Swimming is my favourite sport.

b) u funkciji objekta (posle glagola like, hate, start, stop i dr.) She likes cooking.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Obnoviti one lične, pokazne, prisvojne, relativne i odrične zamenice predviđene programom za osnovnu školu.

- Uzajamno-povratne zamenice -each other, one another

Mary and Peter see each other every day. The students from different countries couldn't understand one another.

- IT uz kopulativne glagole

It is raining. It is cold.

- Neodređeno one

I lost a friend but you gained one.

- Odrična zamenica none

She has a lot of friends, but I have none. He asked for food but got none.

b) Determinatori

- Neodređeni determinatori - some, any

They want some paper. I don't have any bread left.

- Odrični determinator no

There are no eggs in the fridge. There's no milk in the cup.

4. Pridevi

Obnoviti poređenje prideva

5. Brojevi

Decimali, razlomci; četiri računske radnje

6. Kvantifikatori

Obnoviti many/much, a lot of/lots of; few/little

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola

- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu

- The Present Perfect Tense - proširiti upotrebu priloškim odredbama lately, recently

I haven't seen him recently. Have you seen a good film lately?

- The Present Perfect Continuos Tense (P)3)

3)P = receptivno

He has been working in that factory for ten years now.

- The Past Perfect Tense

When we came the train had already left.

- Modalni glagoli

a) can (be able to, be allowed to), could

Sorry, but I can't come again next week. Can I smoke in here?

Could I smoke in here?

b) must (have/got/to, be obliged to)

I've got to go now.

- Pasivne konstrukcije - za isticanje bezličnosti i za navođenje naučnih činjenica

The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found in the air.

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

apply for, shout for, bring up i dr.

2. Prilozi

Poređenje priloga

IV TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorba prideva

il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, i dr.

V ORTOGRAFIJA

Osnovna pravila interpunkcije. Pisanje velikih slova.

VI LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i frazeologizmi

VII LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Nemački jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Sadržaji programa obrađeni u osnovnoj školi integrišu se s novim elementima u sistematizovane šire celine na višem nivou.

Postavljanje pitanja i davanje odgovora

Novi modeli

Disjunktivna pitanja

Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?

Negativno pitanje

Hast du dieses Buch noch nicht gelesen?

Doch, ich habe es gelesen.

Izrična rečenica kao pitanje

Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?

Pitanja u neupravnom govoru

Ich frage dich, ob er kommt.

Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was usw)

Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)

Kazivanja radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

- radnja izražena pluskvamperfektom

Er hatte das schon längts gesehen.

- radnja zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice

veznici: während, solange. seit (dem)

Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solange ich ihn kenne, sammelter Briefmarken.

- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice

veznici: nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, preterit u glavnoj rečenici)

Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon obgefahren war.

- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice

veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)

Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, bevor (ehe) ich ins Kino gehe.

Kazivanje zapovesti

Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Izražavanje jednakosti-nejednakosti

Er ist genau so alt wie du.

Er ist älter als ich.

Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i atributivnoj funkciji.

Mein jüngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heilesten. Der heileste Monat Juli...

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili su bitno različite

Član

Određeni, neodređeni

Određeni član uz geografske pojmove: nazive planina, mora, jezera, reka, zemalja muškog i ženskog roda, zatim uz imena dana u nedelji, meseci u godini, godišnjih doba

Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der erste Arbeitstag in der Woche. Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.

Bez člana

-lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice; uzvici i izrazi

Hans ist Student. Jugoslawien ist line Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tag um Tag; weder Mansch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.

Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze

Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, keinen Wunsch) tanzen zu gehen.

Orijentacija u vremenu i prostoru

Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi sa orijentacijom u vremenu i prostoru

Wann...

heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. Juni 1976

Wie lange...?

Seit wann...?

eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegung.

Wo...?

drauben, drinnen, überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends

Wohin...?

dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin

Woher...?

Propozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za mesto

hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür usw.

Kazivanje pretpostavki, uzroka, namere

Modalni glagoli u službi izražavanja pretpostavki ili namere.

Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.

Konjuktiv prezenta i preterita pomoćnih i modalnih glagola

- u rečenicama i frazama za izražavanje želje i mogućnosti, sumnje, nestvarnosti

So wäre es vielleicht besser.

- pluskvamperfekt u pomenutim slučajevima (receptivno)

Hätte ich ihn nie gesehen!

Tvorba reči

Složenica (imenica i pridev), prefeksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi

Schule, Schulzimmer, Schulhof; Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.

Sinonimi, homonimi i antonimi, fraze i leksikolizovani spojevi reči

lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nhmen; in Bewegung setzen.

Izgovor

Odnos glasova i slova.

Podela glasova. Dužina i kvalitet vokala. Diftonzi.

Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenica.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Podele reči na slogove.

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

Ruski jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

Napomena

Francuski jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.

Pasivne konstrukcije

est + particip perfekta

La Bastille est prise en 1789.

La Tour Eiffel est construite en 1889.

- ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva

ll a été/il fut élu président;

Elle sera/elle serait recompensée...

Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.

Infinitivne rečenice - tipa

Je le vois venir.

Pitanja:

Qui est - ce qui/que

Qu'est - ce qui/que

Que;

Qui est-ce qui ira au musée? Qu'est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vous vu? A qui vas-tu téléphoner? - A mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?

Odgovori:

C'est... qui/que; A qui/quoi; Avec qui; Pour qui i druge ranije naučene konstrukcije

Indirektna pitanja:

Dis-moi à quoi tu penses. Je te demande se que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce remède?

Negacija

pas du tout, non plus, personne, quelqu'un, quelque chose

Ce film ne me plaît pas du tout!

A moi non plus!

Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.

Kazivanje pretpostavke

si + imperfekt/kondicional

Si nous étudiions, nous réussirions.

Kazivanje vremena

avant de...

quand

Avant de partir il lui a donné son adresse. Quand la guerre éclata, il partit avec ses camarades. Quand l'as tu rencontré? Je l'ai rencontré quand je suis rentré.

Kazivanje želje, volje, namere

a) subjunktivom

b) infinitivom

J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d'oeuvre du Louvre.J'aimerais que vous visitiez le Louvre pour y admirer les chefs-d'oeuvre d'art. Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau. Il faut que nous luttions... Que voulez-vous qu'il fasse? Qu'il obéises parents. Il travaille beaucoup pour gagner sa vie et pour faire instruire ses enfants. Il travaille beaucoup pour que ses enfants obtiennent une bonne éducation.

Odredbe kvaliteta i kvantiteta - značenje prideva zavisno od mesta

un homme pauvre - le pauvre homme; un soldat brave - un brave soldat; un homme d'âge moyen - le Moyen âge i sl.

Odredbe za vreme

- dani u nedelji, prochain/dernier;

il y a/dans;

pendant/depuis;

dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine dernière; l'année prochaine. Le lundi et le jeudi il travaille jusqu'a cinq heures. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce congres aura lieu dans dix mois ou dans un an...

Poređenje

C'est l'usine la plus moderne et la plus importante de la région. Cette foire n'est pas aussi intéressante que celle de l'année dernière.

Odredbe za način

In conduit prudemment/de maniere prudente/avec prudence. Elle parle français couramment, sans difficulté...

Izrazi za meru i količinu

une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... i sl.

Combien d'eleves ont vu cette émission Une trentaine./Environ 30. Il y a pas mal de livres a ce sujet; j'en ai lu plusieurs...

Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:

Présent - présent (istovremena radnja)

Présent - Passé composé (pre,

Present - Futur (posle);

Il me dit qu'elle part,

Il me dit qu'elle est partie.

Il me dit qu'elle partira.

Imenička grupa

Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.

les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs

Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de sympathie.

les déterminants indéfinis quelques, plusieurs, certains, autre, tout - u različitim značenjima

tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...

Nastavci imenica i prideva

teur/trice

acteur - actrice

al/aux, ail/aux i neki izuzeci na -s), ou -s/x

trou, genoux

Glagolska grupa

Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima.

Prosti perfekt (passé simple) - princip tvorbe, prepoznavanje u tekstu i razumevanje.

Kazivanje svršene i nesvršene radnje u govoru (passé composé-imparfait) - naučeno u osnovnoj školi primenjivati i usavršavati, a u tekstu ukazivati i na analognu upotrebu prostog perfekta i imperfekta.

Slaganje participa perfekta sa subjektom

ORTOGRAFIJA

Interpunkcija - osnovna pravila.

Pisanje velikog slova.

Podela reči na slogove.

LEKSIKOLOGIJA

Derivacija: sufiksi i prefiksi

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima

Napomena:

Način ostvarivanja programa (uputstvo) i obrazovni standardi od I-IV razreda za Program stranih jezika za gimnazije kao prvog stranog jezika dati su nakon Programa stranih jezika za gimnazije kao prvog stranog jezika za II, III i IV razred.

Drugi strani jezik

(oba tipa gimnazije)

I razred

Cilj i zadaci

Cilj nastave drugog stranog jezika je sticanje novih znanja i ovladavanje novim jezičkim sistemom što doprinosi proširivanju i bogaćenju opštih izražajnih i intelektualnih mogućnosti učenika, upoznavanje kulture, običaja, i načina života naroda čiji se jezik uči kao i razvijanje estetskih i moralnih vrednosti.

Zadaci nastave drugog stranog jezika su da učenici:

- upoznaju osnovne karakteristike sistema jezika i jezičkih struktura i usvoje oko 1.400 najfrekventnijih reči i izraza;

- usvoje pravilni izgovor i intonaciju;

- razumeju sagovornika i usmeno izlaganje o temama iz svakodnevnog života;

- ovladaju tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i razumeju jednostavne tekstove s temama iz svakodnevnog života, tekstova sa naučno-popularnim sadržajima i sl.;

- savladaju osnove ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;

- osposobe za davanje informacija o sebi, o svom domu, o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim tekovinama;

- upoznaju sa načinom života naroda čiji jezik uče i tekovinama njihove kulture i civilizacije;

- razviju intelektualne osobenosti i podignu opšti obrazovni i kulturni nivo;

- izgrade svest o potrebi saradnje i tolerancije među narodima;

- ovladaju metodama za dalji samostalan rad na bogaćenju i usavršavanju stečenog jezičkog znanja.

Komunikativne funkcije

Govorne modele koji se upotrebljavaju u komunikaciji u realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znanja jezika proširivati, obogaćivati i nijansirati iz razreda u razred: privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja odnosno neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste, prihvatanje odnosno neprihvatanje poziva; izražavanje mogućnosti, nemogućnosti, obaveze i nepostojanja obaveze da se nešto uradi; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka, prigovora; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane, naredbe; izražavanje iznenađenja, čuđenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, neraspoloženja, radosti, zabrinutosti, iskazivanje simpatije; davanje prednosti, saveta.

I razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Tematika

Teme iz oblasti školskog, porodičnog i društvenog života u zemljama čiji se jezik uči i u našoj zemlji.

Iz života mladih: raspored časova; situacije u razredu; svečanosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlet - ekskurziju; druženje.

Porodica i društvo: predstavljanje članova porodice, njihove osobine i interesovanja; dnevni poslovi članova porodice u kući i van nje; kupovina - u samousluzi i robnoj kući; obroci i jela; odlazak u goste, prijem gostiju; praznici, saobraćajna sredstva; traženje i davanje informacija.

Uz navedenu tematiku obraditi i: dane u nedelji, mesece, godišnja doba, vreme na časovniku, vremenske prilike.

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Engleski jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična.

John buys newspapers every day.

Is he going to finish the work soon? When did you arrive home?

Tom wasn't at home. I don't like milk.

2. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

The train arrived late this morning.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz redne brojeve, superlativ, nazive reka, mora i okeana.

the second, the tallest, the Danube, the Adriatic, the Pacific

- Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseca i godišnjih doba.

Peter Jones, milk, Lunch, Sunday, June, summer

2. Imenice

- Pravilna množina imenica

book/books, box/boxes, lady/ladies, shelf/shelves

- Najčešći primeri nepravilne množine

man/men, woman/women, child/children, foot/teet, tooth/teeth

- Izražavanje pripadanja i svojine

Saksonski genitiv

Tom's dog; our neighbours' car (R)*

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta

I meet him at school every day.

- Pokazne zamenice

This is my book and these are Peter's books.

- Upitne zamenice

What is your father? Which of the boys is your brother?

b) Determinatori

- Pokazni determinatori

This book is Mary's.

- Prisvojni determinatori

My books are on the shelf.

- Neodređeni determinatori

some, any

They usually lend me some money. There isn't any flour in the house.

4. Pridevi

- Najfrekventniji opisni pridevi

I've got yellow tulips in my garden.

- Sintetički komparativ i superlativ

Dick's brother is jonger than Peter's.

5. Brojevi

Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.

6. Kvantifikatori

much, many; little, fes; a lot of, lots of

I don't have much time hos. He doesn't have many friends.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje.

John always gets up late.

- The Present Continuous Tense

a) za radnju u toku

John is singing now.

b) za radnju koja će se dogoditi u skoroj budućnosti

John is leaving Belgrade tomorrow.

- Imperativ - drugo lice jednine i prvo i drugo lice množine

Come here! Go home at once.

Don't stay too late, John. Let's go out.

- The Simple Past Tense (pravilni glagoli i glagoli be i have)

- BE GOING TO za izražavanje namere u budućnosti.

- Modalni glagoli

can, must - simple present

She can speak English well. She can't come today.

I must work hard. You must not keep it for ever.

- Dvočlani glagoli - look out, get on, get off, remind of i dr.

2. Prilozi

Vrste priloga (za način, mesto i vreme)

He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.

3. Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

IV TVORBA REČI

Tvorba imenica sufiksima -er/-or, -ess

V LEKSIKOLOGIJA

Najjednostavniji idiomi i frazeologizmi

VI LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

(Uputiti učenike na fonemsku transkripciju).

Nemački jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

- Prosta, proširena i nezavisno složena rečenica

Das ist (mein, sein, dein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den Gästen) ihren Garten. Das ist kein Fehler. Niemand wird kommen. Es gibt nicht Neues. Es ist warm und wir gehen Baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.

- Postavljanje pitanja i davanje pozitivnih i negativnih odgovora

Was ist das? Ist das ein (eine...)? Nein, das ist kein (keine ...). Kommst du mit? Ja, ich komme mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche keinen Bleistift. Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Schneit es? Nein, es schneit nicht. Was machst du? Was liest er? Wer singt dieses Lied? Wem zeigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu säpt?

- Izražavanje sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fubball auf dem Schulhof. Mein Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das Autowerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.

- Izražavanje zapovesti

Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepabt! Du bleibst hier! Er soll lesen!

- Izražavanje želje, molbe

Ich möchte ins Theater gehen. Möchten Sie mir helfen, bitte!

- Izražavanje kvaliteta i kvantiteta

Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleibig wie sein Bruder. Der Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkte mir viele Bücher. Dort waren nur einige Besucher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hundert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.

- Izražavanje vremenskih, prostornih i načinskih odnosa

Wie spät ist es? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, früh). Um wieviel Uhr ...? Heute ist der 12. September 1985. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstrabe 19. Wo wohnt er? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?

Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:

Imenice. Usvajanje roda, broja, i padeža imenica uz pomoć člana, nastavaka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.

Član. Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana sa predlogom im, ins, zum, ans...

Zamenice. Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima. Jemand, niemand, etwas, nichts.

Pridevi. Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno. Opisna komparacija sa "ebenso... wie" i "nicht so... wie". Osnovni i redni brojevi.

Predlozi. Predlozi sa dativom, sa akuzativom i predlozi sa oba padeža.

Glagoli. Prezent jakih, slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli. Bezlični glagoli. Futur i perfekt najfrekventnijih glagola; preterit samo pomoćnih i slabih glagola.

Veznici. U nezavisno složenoj rečenici und, aber, oder, denn, itd.

Fonetika i ortografija. Izgovor glasova i intonacija. Abeceda, čitanje i pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ei, (h kao znak za dužinu vokala), ch, sch, tsch, s (na početku reči i između dva vokala), sp, st, b, z, tz, udvojeni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.

Leksikografija. Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Ruski jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

Napomena

Francuski jezik

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Iskazi, pitanja i odgovori u prostim i prostoproširenim, potvrdnim i odrečnim rečenicama - u sledećim govornim modelima: C'est/ce n'est pas

a) determinant + nom

C'est la salle. C'est un beau restaurant.

C'est ma place. C'est notre professeur.

b) determinant + nom + de...

C'est l'hôtel de mon père. C'est un café - bar.

v) adjectif + adverbe

C'est bon, ce n'est pas occupé.

g) présentations

C'est Paul. C'est le père de Marie.

C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).

C'est...? Qui, c'est...

Non, ce n'est pas...

Est-ce que c'est...? Oui,

Non,..

Qu'est-ce que c'est?

Qui est-ce? C'est...

Ce sont... Ce ne sont pas...

Ce sont....? Est-ce que ce sont...

Sujet + Verbe être + Attribut

a) determinant + nom

Paris est une grande ville.

Michel est un bon élève.

b) adjectif qualificatif

Notre école est moderne. Sa classe est grande.

v) nom (profession, nationalité)

Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière.

Nous sommes Yougoslaves. Ils sont Français.

Pitanja: Est-ce que... i pozitivan i negativan odgovor

Es-ce que son père est gar çon au restaurant? Oui... Non...

Sujet + Verbe + Complêment d'objet direct - uglavnom avoir, prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, ecrire i sa upotrebom partitivnog "de"

Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.

Je lis roman intéressant.

Sujet + Verbe + Complement d'objet indirect - uglavnom sa glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...

Je vais téléphoner à ta chambre.

Le client désire un café.

Pitanja: A qui...,?

A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.

Sujet + Verbe + Complément circonstanciel

a) de lieu:

aller, à ... Venir de... se trouver... habiter... sa predlozima i prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, à gauche, à droite, ici, loin; à (en), au - za gradove i zemlje;

b) de temps:

sa najčešćim odredbama za vreme, kao: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...

Pitanja: Quand...? A quelle heure est-il?

Il part à trois heures. Il arrive damain. Il est quatre heures.

Quel jour... Quelle date...

Aujourd'hui, c'est lundi, le...

Comment...?

Comment allez-vous?

Il y a/II n'y a pas

Pitanja: Est-ce qu'il y a, y a t-il de...?

Il y a du... de la... des... un, une, beaucoup de..., assez de...; il n'y a pas de...,

Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)

Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?

Dans ce super-marhé il y a...

Izražavanje želje, molbe, zapovesti

Viens, ici! Ecoutez attentivement!

Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle.

Veuillez me suivre, suivez-moi...

Impératif + complément

Dites - lui de venir...

Imperatif + complément d'objet (direct, indirect)

Montrez-moi votre passeport.

Il faut + infinitif

Il faut mettre la table... servir des clients...

Najčešći oblici opisnog kazivanja, bez tumačenja gram. oblika:

Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...

Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji, uvežbava se na raznim primerima sledeće gramatičko gradivo:

Groupe du nom

Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - razlikovanje roda i broja u govoru i u pisanju.

Les pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).

Les déterminants: possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel, numeraux; les articles/défini, indéfini, contracte)

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju uz uočavanje razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.

Groupe du verbe

Présent et Futur prochain, Passé récent.

Compléments: direct, indirect, circonstanciels - sa imenicama i determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (Montrez-moi... dites-moi... donnez-moi... apportez-moi)

Najčešći glagolski izrazi:

Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud, froid, faim, soif. Najčešći izrazi i fraze: (pri pozdravljanju, zahvaljivanju iz vokabulara sa radnog mesta)

Bonjour, bonsoir, au revoir, à bientôt, bon voyage, s'il vous plait, je vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); plait-il...? comment?... pardon... vous dites.

Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Très bien, merci... ça va... voilà la carte... voilà votre clé ... je vous sers... i sl.

être présent (absent, assis, debout).

prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train l'avion) i sl.

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

Program španskog jezika kao drugog stranog jezika za gimnaziju

(2. strani jezik - I, II, III i IV godina učenja)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave španskog jezika

Osnovni ciljevi nastave španskog jezika u gimnazijama jesu: osposobljavanje učenika za uspešnu komunikaciju na španskom jeziku; sticanje i produbljivanje poznavanja španskog jezika u svim jezičkim veštinama i aktivnostima; upoznavanje osnovnih elemenata španske kulture i civilizacije.

Zadaci nastave španskog jezika

Zadaci nastave španskog jezika jesu osposobljavanje učenika da razume španski jezik i da taj jezik aktivno koristi. Učenik treba da u što većoj meri ovlada veštinama razumevanja, govorenja, čitanja i pisanja i da se osposobi da uočava jezičke zakonitosti i specifičnosti prisutne u materijalu koji se koristi u nastavi. Učenik treba da stekne svest i saznanja o osnovnim civilizacijskim specifičnostima Španije i ostalih zemalja hispanskog govornog područja, o sličnostima i razlikama u pogledu navika i običaja, mentaliteta i institucija u odnosu na našu sredinu.

Posebnu pažnju treba posvetiti podsticanju učenika na samostalni rad i proširivanje stečenih znanja.

I razred

(prva godina učenja)

(dva časa nedeljno - 70 časova godišnje)**

A/ Operativni zadaci

Tokom prvog razreda učenik treba da savlada osnovne jezičke veštine na način i u obimu koji su niže navedeni:

Razumevanje govora

Učenik treba da:

- poznaje glasove španskog jezika, sa posebnim osvrtom na one koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema;

- da bude u stanju da razume jednostavnu izvornu usmenu poruku (leksički i sintaksički primerenu nivou znanja koji je predviđen za prvu godinu učenja) iskazanu na standardnom španskom jeziku i da, pri tome, pokaže globalno razumevanje poruke;

- da razume one izraze koje nastavnik upotrebljava za vreme časa da bi dao uputstva za rad i drugo;

- da razume kratke dijaloge i monološka izlaganja iskazana prirodnim tempom od strane nastavnika, drugih učenika i preko zvučnog materijala a koje sadrže isključivo građu obrađenu tokom prvog razreda.

Usmeno izražavanje

Učenik treba da:

- pravilno izgovara glasove, posebno one koje naš jezik ne poznaje,

- prepoznaje osnovne intonacijske šeme,

- razume i koristi ustaljene izraze učtivosti, postavlja pitanja i daje imperativne iskaze u osnovnoj komunikaciji na času;

- stupi u dijalog u okviru četiri do pet replika, postavljanjem pitanja i odgovaranjem na njih, vodi razgovor u okvirima komunikativnih funkcija (govornih činova) i leksike obrađenih tokom prvog razreda;

- monološki, bez prethodne pripreme ali uz nastavnikov podsticaj, u tri do pet rečenica predstavi sebe ili drugoga, podstaknut pitanjima saopšti sadržaj narativnog teksta, ili opiše situaciju, sliku i lice, predmet itd.;

Treba da bude u stanju da postigne osnovne dogovore neophodne za elementarni društveni život.

Razumevanje pisanog teksta

Učenik treba da:

- upozna i savlada tehnike čitanja u sebi i glasnog čitanja;

- upozna osnovna pravila grafije i ortografije;

- razume uputstva za izradu vežbanja u udžbeniku i priručnicima;

- razume smisao kratke pisane poruke, čestitke i razglednice;

- razume globalno i selektivno sadržaj nepoznatog teksta koji se sastoji od isključivo poznate jezičke građe.

Pisano izražavanje

Učenik treba da:

- upozna osnovna pravila grafije, ortografije i interpunkcije u okviru usmeno stečenih jezičkih znanja;

- piše kratke rečenice ili kraće tekstove do 50 reči na osnovu datog modela;

- kratko odgovori na jednostavna pitanja (ko, šta, gde) koja se tiču obrađene teme, situacije u razredu, okolini ili njega lično;

- piše reči i kratke rečenice ili tekst do 50 reči na osnovu date slike ili drugog vizuelnog podsticaja;

- piše kratku poruku, pismo, e-mail poruku, čestitku, razglednicu;

- izdvoji i napiše ključne reči iz obrađenog dijaloga ili teksta.

B/ Sadržaji programa jezika i civilizacije

Govorni činovi

Tematika

Tematski, nastava jezika i civilizacije treba da obuhvati sledeće sadržaje: porodica (odnosi u porodici), stanovanje, ishrana, opis mesta, škola, slobodno vreme, druženje, muzika, sport, merenje vremena, vremenski uslovi, praznici, običaji.

U realizaciji ovog segmenta nastave aktivnosti treba organizovati i uz pomoć izvornih materijala koji će na verodostojan način prikazati svakodnevni život i savremenu civilizaciju Španije i ostalih zemalja hispanskog govornog područja.

Morfosintaksički i fonetski sadržaji

Fonetika i ortografija

Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (ce, ci, ge, gi, güe, güi, ch, que, qui, ñ, ll, rr). Položaj tonskog akcenta. Beleženje akcenta. Intonacija odričnih, upitnih i izjavnih iskaza.

Morfosintaksa

Član

Određeni i neodređeni član. Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

Član spojen s predlozima del, al

Imenica

Rod imenica. Imenice muškog roda na -o, -or, i ženskog roda na -a, -tad, -dad, -ción, -sión, -zón. Imenice muškog roda na -a (el día, el tema, el problema...) i ženskog roda na -o (la mano).

Broj imenica. Imenice koje se završavaju nenaglašenim vokalom, naglašenim vokalom i konsonantom. Imenice koje se završavaju na -s.

Zamenice

u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes

u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los

u funkciji objekta, naglašene: a mi, a ti, a el, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes

povratne zamenice: me, te, se nos, os, se;

upitne zamenice: ¿quién? ¿qué?

pokazne zamenice: este, ese, aquel

neodređene zamenice: alguien, nadie

Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju.

Neodređeni pridev todo.

Prisvojni pridevi: mi/mio, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, yestro, vuestro, su/suyo.

Neodređeni pridevi ninguno/a (ningún), alguno/a (algún)

Brojevi

glavni brojevi, redni brojevi (do deset), Upotreba glavnih i rednih brojeva pri označavanju datuma.

Glagol

Sadašnje vreme (Presente del Indicativo) triju konjugacija.

Sadašnje vreme nepravilnih glagola: ser, estar, tener, haber, ir, dar, hacer, venir, decir, querer.

Sadašnje vreme frekventnih glagola sa diftongcijom i podizanjem vokala: poder, sentir, seguir...

Upotreba glagola gustar i encantar.

Osnovne upotrebe glagola ser i estar.

Imperativ pravilnih glagola (formalno i neformalno obraćanje uz: tú, vosotros, Usted, Ustedes)

Imperfekat i prosto prošlo vreme (Pretéríto imperfecto y pretérito indefinido) pravilnih glagola i najfrekventnijih nepravilnih glagola

Prošlo složeno vreme (Pretérito perfecto compuesto)

Particip prošli pravilnih glagola

Perifraza za izražavanje budućnosti IR + A + Infinitivo

Buduće vreme glagola s pravilnim i nepravilnim osnovama.

Prilozi

Vrste priloga: za način, mesto i vreme; tvorba priloga na mente

¿Cómo, cuándo, dónde?

Predlozi

Prosti predlozi de, a, en, con, sin, por, para, entre, i njihova osnovna upotreba. Predlozi dentro, fuera, sobre, encima, bajo, ante, alrededor, hacia, durante.

Sintaksa

Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična. Soy española. No, no soy española. ¿Eres española?

Red reči u rečenici. Subjekat, glagol, objekat (direktni, indirektni, "a" acusativa objekat sa predlogom).

Složena rečenica: nezavisna, sastavna i rastavna (sa veznicima y i o).

Leksikografija

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika.

Učeniku treba pokazati i stalno ga podsticati na posedovanje, upotrebu i pravilno korišćenje rečnika (dvojezičnog i, kasnije, jednojezičnog), dati osnovne podatke o rečničkoj literaturi odgovarajućeg kvaliteta. Podsticati ga na promišljanje o španskom jeziku, stranim jezicima, maternjem jeziku i jeziku uopšte kao izražajnom sredstvu. Podsticati ga na kontakt sa pisanom literaturom, elektronskim sadržajima i sl.

Napomena:

*Način ostvarivanja programa drugog stranog jezika (uputstvo) za španski jezik dat je nakon programa španskog jezika kao drugog stranog jezika za gimnaziju za IV razred.

Latinski jezik

Cilj

Prevođenje rečenica i lakših originalnih tekstova sa latinskog jezika na srpski (i obratno), bolje razumevanje gramatičkih i drugih modela u srpskom i stranom jeziku te snalaženje u internacionalnom rečniku nauka i umetnosti.

Zadaci

Učenici treba da:

- steknu osnovna gramatička i leksička znanja;

- utvrde i prošire gramatička i leksička znanja srpskog i stranog jezika;

- usvoje određen fond reči (350) i izraza, poreklom iz klasičnih jezika, koji se koriste u terminologiji nauka i umetnosti;

- upoznaju geografske i istorijske okvire u kojima se razvila rimska civilizacija, da uoče njenu posredničku ulogu između grčke i evropske civilizacije i značaj antike za razvoj naše kulture na primerima tekstova, originalnih ili prevedenih;

- steknu osnovna znanja o rimskoj religiji, mitologiji, institucijama, običajima svakodnevnog života i drugim oblastima rimske, odnosno antičke kulture.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJ PROGRAMA

Latinski jezik i njegova rasprostranjenost. Abeceda. Izgovor. Naglasak. Vrste reči i njihova promena. Kategorije nominalne i verbalne promene. (4)

Imena

I a - deklinacija imenica i prideva (2)

II o - deklinacija imenica i prideva muškog i srednjeg roda. (6)

III - deklinacija imenica i prideva muškog, ženskog i srednjeg roda konsonantskih i vokalske osnove. (9)

IV u - deklinacija. (2)

V e - deklinacija. (1)

Najvažniji izuzeci u deklinaciji. (2)

Komparacija prideva. Supletivna i opisna komparacija. (4)

Zamenice: lične, prisvojne, povratne, pokazne, odnosne, upitne. (6)

Brojevi: osnovni i redni. (3)

Glagoli

Indikativ vremena prezentske osnove aktiva i pasiva glagola I-IV konjugacije i glagola III konjugacije na - io. Indikativ vremena prezentske osnove glagola esse. Indikativ vremena perfekatske osnove glagola I-IV konjugacije, glagola III konjugacije na - io i glagola esse. Particip perfekta pasiva. Indikativ vremena složenih s participom perfekta pasiva i glagolom esse. (20).

Imperativ prezenta i futura aktiva glagola svih konjugacija i imperativ prezenta i futura glagola esse.(4)

Nepromenljive vrste reči

Prilozi; tvorba i komparacija. (1)

Pismeni zadaci: u prvom polugodištu predviđen je programom jedan kontrolni zadatak (test), u drugom polugodištu dva pismena zadatka (prevod rečenica sa latinskog na srpski jezik i obratno).(6)

Lektira: Grimal, Pjer: Rimska civilizacija (u prevodu)

Istorija

Cilj: nastave istorije je da doprinese kulturnom napretku učenika usvajanjem znanja iz prošlosti ljudskog društva.

Zadaci: nastave istorije su:

- da doprinese razumevanju istorijskog prostora i vremena

- da putem uzročno-posledičnih veza doprinese razumevanju istorijskih procesa, tokova i ličnosti koji su odredili razvoj ljudskog društva

- da kod učenika razvija kritično i kreativno mišljenje

- da razvija duh tolerancije

- da razvija nacionalni, evropski i svetski identitet

- da usvoji znanja iz nacionalne istorije: političke, društvene, kulturne, ekonomske

- da usvoje znanja iz prošlosti susednih naroda i država, kao i iz opšte istorije

- da doprinese humanističkom razvoju učenika

Prvi razred gimnazije

društveno-jezičkog smera i gimnazija opšteg tipa

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

1. tema: UVOD U ISTORIJU

- Istorija kao nauka i nastavni predmet; odnos istorije prema drugim naukama

- Istorijski izvor, računanje vremena, istorijska razdoblja (periodizacija)

2. tema: PRAISTORIJSKA ZAJEDNICA

- Život ljudi u starijem i mlađem kamenom i u metalnom dobu

- Verske predstave i počeci likovnih umetnosti u praistorijskim zajednicama

- Praistorijska nalazišta i narodi na centralnom Balkanu

3. tema: STARI VEK

- Opšte odlike Starog veka (vreme, prostor i narodi; struktura društva, verovanja, kulture)

Stari Istok

- Opšte osobine istorije Starog Istoka (hronološki, geografski i etnički okviri, društveno ustrojstvo)

- Egipat, Staro, Srednje i Novo Carstvo

- Države Mesopotamije, Male Azije i Bliskog Istoka (Levanta)

- Pismenost, kultura i pravo naroda Starog Istoka

- Religije naroda Starog Istoka

Grčka

- Najstarija istorija Grčke (doseljavanje Grka na Balkan, Minojski Krit, Mikenska Grčka, Trojanski rat)

- Od Mikenskog ka homerskom dobu. Dorska i Jonska seoba, društvi IX i VIII vek

- Nastanak polisa i grčka kolonizacija Sredozemlja, društvene i državne promene od VIII do VI veka

- Sparta: osobenosti uređenja i života (Likurg, Agoge, Peloponeski savez)

- Atina: počeci, društvene borbe, reforme i demokratski razvoj

- Grčko-persijski ratovi. Početak i tok ratova, uticaj ratova na društvene i privredne odnose u polisu, Atinski pomorski savez

- Perikle i atinsko-spartanski sukobi

- Religija i mitovi kod Grka

- Kriza polisa i uspon Makedonije

- Filozofija, nauka, kultura, istoriografija, medicina

- Umetnosti (likovne umetnosti, pozorište, lepa književnost)

- Aleksandrova osvajanja

- Nastanak i opadanje helenističkih monarhija

- Helenistička kultura

Rim

- Najstarija istorija Rima

- Rano zakonodavstvo, državno uređenje, particiji i plebejci

- Rimska osvajanja u Italiji

- Rimska osvajanja u Sredozemlju

- Društvene borbe i kriza Republike (reforme braće Graha, Marije i Sula, Spartakov ustanak)

- Rimska kultura u doba Republike

- Prvi i Drugi trijumvirat

- Avgustov Principat, kultura Avgustovog doba

- Avgustovi naslednici od I do III veka; Trajanova osvajanja

- Reforme Dioklecijana i Konstantina: Dominat

- Rimska religija i kultura u razdoblju od I do IV veka

- Rano Hrišćanstvo

- Balkanske provincije

4. tema: KASNA ANTIKA I RANI SREDNJI VEK

- Podela Carstva. Opadanje i propast Zapadnog Carstva. Od Konstantinovih naslednika do Romula Avgustula

- Seoba naroda i stvaranje "varvarskih" država na Zapadu

- Kultura ranog srednjeg veka u Zapadnoj Evropi

- Istočno Carstvo, IV-VI vek. Justinijanska obnova

- Avarska osvajanja i slovenska kolonizacija Balkana. Kraj antičkog sveta

- Kultura ranovizantijskog doba

Prvi razred gimnazije

prirodno-matematičkog smera

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

1. tema: UVOD U ISTORIJU

- Istorija kao nauka i nastavni predmet; odnos istorije prema drugim naukama

- Istorijski izvor, računanje vremena, istorijska razdoblja (periodizacija)

2. tema: PRAISTORIJSKA ZAJEDNICA

- Život ljudi u starijem i mlađem kamenom i u metalnom dobu. Praistorijska nalazišta i narodi na centralnom Balkanu.

- Verske predstave i počeci likovnih umetnosti u praistorijskim zajednicama

3. tema: STARI VEK

- Opšte odlike Starog veka (vreme, prostor i narodi; struktura društva, verovanja, kulture)

Stari Istok

- Opšte osobine istorije Starog Istoka (hronološki, geografski i etnički okviri, društveno ustrojstvo i pismenost). Religija naroda Starog Istoka.

- Egipat, Staro, Srednje i Novo Carstvo

- Države Mesopotamije, Male Azije i Bliskog Istoka (Levanta)

- Umetnost, kultura i pravo naroda Starog Istoka

Grčka

- Najstarija istorija Grčke (doseljavanje Grka na Balkan, Minojski Krit, Mikenska Grčka, Trojanski rat)

- Od Mikenskog ka homerskom dobu. Dorska i Jonska seoba, društvi IX i VIII vek

- Nastanak polisa i grčka kolonizacija Sredozemlja, društvene i državne promene od VIII do VI veka

- Sparta: osobenosti uređenja i života (Likurg, Agoge, Peloponeski savez)

- Atina: počeci, društvene borbe, reforme i demokratski razvoj

- Grčko-persijski ratovi. Početak i tok ratova, uticaj ratova na društvene i privredne odnose u polisu, Atinski pomorski savez

- Perikle i atinsko-spartanski sukobi

- Religija i mitovi kod Grka

- Kriza polisa i uspon Makedonije

- Filozofija, nauka, kultura, istoriografija, medicina

- Umetnosti (likovne umetnosti, pozorište, lepa književnost)

- Aleksandrova osvajanja

- Nastanak i opadanje helenističkih monarhija. Helenistička kultura i nauka

Rim

- Najstarija istorija Rima

- Rano zakonodavstvo, državno uređenje, particiji i plebejci

- Rimska osvajanja u Italiji

- Rimska osvajanja u Sredozemlju

- Društvene borbe i kriza Republike (reforme braće Graha, Marije i Sula, Spartakov ustanak)

- Rimska kultura u doba Republike

- Prvi i Drugi trijumvirat

- Avgustov Principat, kultura Avgustovog doba

- Avgustovi naslednici od I do III veka; Trajanova osvajanja

- Reforme Dioklecijana i Konstantina; Dominat

- Rimska religija i kultura u razdoblju od I do IV veka

- Rano Hrišćanstvo

- Balkanske provincije

4. tema: KASNA ANTIKA I RANI SREDNJI VEK

- Podela Carstva. Opadanje i propast Zapadnog Carstva. Seoba naroda i stvaranje "varvarskih" država na Zapadu

- Franačka država i ujedinjenje Zapadne Evrope pod Karlom Velikim.

- Život Zapadne Evrope u ranom Srednjem veku (VI-XII vek)

- Kultura ranog srednjeg veka u Zapadnoj Evropi (VI-XII vek)

- Istočno Carstvo, IV--VI vek. Justinijanska obnova

- Kultura ranovizantijskog doba

- Avarska osvajanja i slovenska kolonizacija Balkana. Kraj antičkog sveta

- Pokrštavanje Srba i njihova rana pismenost.

- Srbi i srpske države do kraja XII veka. Odnosi sa Vizantijom, Bugarima i Ugrima.

Napomena:

* Način ostvarivanja programa (uputstvo) predmeta istorija dat je posle sadržaja programa predmeta istorija za IV razred gimnazije društveno-jezičkog smera

Geografija

(oba tipa gimnazije)

Cilj i zadaci

Cilj nastave geografije u gimnaziji je da učenik stekne nova i produbljena znanja, umenja i navike iz fizičke, društvene i nacionalne geografije - Jugoslavije i Srbije (pojmovi, zakonitosti razvoja i teritorijalnog rasporeda geografskih objekata, pojava i procesa) neophodna za naučno tumačenje savremene svetske i jugoslovenske stvarnosti i razvoj patriotizma.

Zadaci nastave geografije su da učenik:

- upozna predmet i metode proučavanja prirodno - geografskih i društveno - geografskih objekata, pojava i procesa i njihovo delovanje na svojstva geografske sredine;

- uočava i shvata korelativne odnose između geografije i drugih prirodnih i društvenih nauka;

- stiče globalne predstave o fizičko - geografskim karakteristikama zemlje;

- shvata i razume zakonomerni razvoj geografske sredine kao rezultat delovanja prirodnih pojava, procesa i čoveka;

- upoznaje aktuelnu i kompleksnu geografsku stvarnost savremenog sveta;

- stiče nova znanja o svojoj otadžbini, njenom položaju, mestu i ulozi u savremenom svetu;

- stiče nova znanja o prirodi, stanovništvu, naseljenosti i privredi Jugoslavije i Srbije;

- vaspitava se na stečenim geografskim znanjima u duhu pripadnosti nedeljivom globalnom svetu;

- vaspitava se u duhu ljubavi prema otadžbini i prema svemu što je lepo i plemenito.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

FIZIČKA GEOGRAFIJA

SADRŽAJ PROGRAMA

Uvod (1)

I UVOD U FIZIČKU GEOGRAFIJU (2)

1. Fizička geografija - predmet, podela i zadatak proučavanja: kratak pregled istorije fizičke geografije. Veze sa srodnim naukama.

II OPŠTE FIZIČKO-GEOGRAFSKE ODLIKE ZEMLJE (3)

1. Zemlja u kosmosu: savremene hipoteze o postanku Zemlje i Sunčevog sistema.

2. Geografske posledice Zemljinog oblika i njenih kretanja: posledice rotacije i revolucije.

III UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE (6)

1. Zemljine sfere: unutrašnje geosfere: jezgro, omotač jezgra. Zemljina kora (litosfera): metode upoznavanja Zemljine unutrašnjosti; spoljašnje sfere - atmosfera, hidrosfera, biosfera.

2. Zemljina kora: mineralna građa Zemljine kore; minerali i njihove osobine.

3. Stene: magmatske, sedimentne i metamorfne stene; rude i mineralni resursi.

4. Geološki razvoj Zemljine kore: kratak pregled po erama, periodima i epohama.

IV RELJEF ZEMLJINE POVRŠINE (16)

1. Reljef litosfere: morfostrukture; unutrašnje sile (pojam); pirogeni pokreti - postanak kontinenata i okeanskih basena.

2. Orogeni pokreti - vertikalni i horizontalni: rasedanje - stvaranje gromadnih planina i kotlina; nabiranje - stvaranje venčanih planina; osnovni oblici reljefa: planine i ravnice.

3. Vulkanizam: elementi vulkana; vulkanski oblici reljefa, tipovi vulkana; vulkanske zone na Zemlji.

4. Zemljotresi: podela zemljotresa; jačina zemljotresa; zemljotresi - najstrašnije prirodne katastrofe; trusne zone na Zemlji; trusna područja u Jugoslaviji, metode predviđanja zemljotresa.

5. Oblici reljefa nastali radom spoljašnjih sila: morfoskulpture: pojam spoljašnjih sila, raspadanje stena, denudacija, akumulacija.

6. Rečna erozija (rad tekućih voda): oblici reljefa nastali radom rečne erozije; tipovi dolina; akumulativni rečni oblici.

7. Kraška erozija: površinski kraški oblici; podzemni kraški oblici reljefa; Dinarski kraš.

8. Glacijalna erozija: erozivni i akumulativni oblici reljefa.

9. Eolska erozija: erozivni i akumulativni oblici reljefa.

10. Abrazija: abrazioni oblici reljefa; tipovi morskih obala; morski sedimenti ogromno skladište mineralnih sirovina.

V ATMOSFERA (10)

1. Atmosfera: struktura atmosfere i sastav vazduha.

2. Klimatski elementi: temperatura vazduha; zagrevanje i hlađenje vazduha; merenje temperature vazduha; dnevni i godišnji tok; termički gradijent i temperaturna inverzija (pojmovi); geografski raspored temperature - izotermne karte.

3. Vazdušni pritisak: merenje vazdušnog pritiska; cikloni i anticikloni; opšta cirkulacija atmosfere.

4. Vetrovi: planetarni, periodični (monsuni) i lokalni vetrovi.

5. Vodena para u atmosferi: isparavanje i vlažnost vazduha; magle i oblaci (tipovi oblaka); trajanje sunčeva sjaja (insolacija).

6. Padavine: niske (rosa, slana, inje i poledica) i visoke padavine (kiša, sneg i grad); merenje padavina; godišnje sume padavina; geografski raspored padavina na Zemlji - izohijetne karte.

7. Vreme: pojam vremena u meteorološkom smislu; vazdušne mase i vazdušni frontovi; meteorološke stanice; prognoza vremena; nagle promene vremena - atmosferske nepogode.

8. Klima: osnovni klimatski pojasevi i tipovi na Zemlji; pojmovi - mikroklima i klima gradova.

9. Čovek i klima: uticaj ljudske delatnosti na promenu (zagađivanje) vazduha i kolebanje klimata; otopljavanje klimata ("efekat staklene bašte"), kisele kiše, uništavanje ozonskog omotača: uzroci i posledice.

VI HIDROSFERA (14)

1. Svetsko more: horizontalna podela (mora, zalivi, moreuzi); reljefi dna okeanskih i morskih basena.

2. Fizičke i hemijske osobine morske vode: temperatura, providnost, boja, svetlucanje i slanost (salinitet); led u moru.

3. Kretanje morske vode: talasi, morske struje, plima i oseka; sistem struja Atlantskog okeana.

4. Značaj mora: more kolevka života i neiscrpni izvor slatke vode i energije, ogroman rezervoar hrane i najbogatiji "rudnik" sveta; saobraćajni značaj mora: zaštita svetskog mora.

5. Vode na kopnu: podzemne vode; izdan i izvori; termo-mineralne vode (klasifikacija i značaj); korišćenje podzemnih voda i neophodnost njihove zaštite.

6. Reke: osnovni elementi vodotoka; rečni sistem, rečni sliv i rečna mreža.

7. Osnovne hidrološke karakteristike reka: promene vodostaja i proticaja na rekama; rečni režimi; vodne snage; korišćenje i značaj vodotoka; zaštita od zagađivanja.

8. Jezera: način postanka; klasifikacija (podela) jezera, živi svet jezera; značaj jezera i njihova zaštita; pravni aspekt zaštite voda naše zemlje.

9. Led na kopnu: snežna granica i stalni sneg; lavine; postanak lednika i njihovi tipovi; savremeno geografsko rasprostiranje lednika; značaj lednika - klimatski i ekonomski.

VII BIOSFERA (7)

1. Biljni i životinjski svet: uticaj prirodnih i društvenih činilaca na rasprostranjenje biljnog i životinjskog sveta.

2. Zemljište: osnovni tipovi tla: zaštita zemljišta od erozije, zagađivanja, zaslanjivanja, uništavanja.

3. Rasprostranjenje biljnih zajednica i životinjskog sveta na Zemlji: geografski raspored biljnih zajednica i životinjskog sveta (horizontalno i vertikalno rasprostranjenje); zaštita šuma i pojedinih retkih biljnih i životinjskih vrsta.

VIII FIZIČKO - GEOGRAFSKE ZAKONITOSTI U GEOGRAFSKOM OMOTAČU (5)

1. Fizičko - geografski (prirodno - teritorijalni) kompleksi: prirodni pojasevi i zone - najkrupniji i najsloženiji prirodno - teritorijalni kompleksi na Zemlji; zone hladnog, umerenog i žarkog pojasa.

2. Osnovne fizičko - geografske zakonitosti u geografskom omotaču: zonalnost, integralnost (jedinstvo), ritmičnost (periodičnost), kruženje materije i energije; zaštita prirodno - teorijskih kompleksa.

3. Prirodna sredina i čovek. Vidovi uticaja čoveka na prirodu; uloga prirodne sredine u razvoju društva: prirodni resursi Zemlje (rezerve, obnavljanje, korišćenje i zaštita).

Godišnja sistematizacija (4)

Biologija

(oba tipa gimnazije)

Cilj i zadaci4)

Cilj nastave biologije u gimnazijama je da u sklopu opštih ciljeva nastave doprinese razvoju kompletne ličnosti učenika, kako u obrazovnom tako i u vaspitnom smislu. To podrazumeva usvajanje nastavnih sadržaja biologije sa naučnog aspekta uz istovremeno razvijanje psihofizičkih sposobnosti učenika na saznajnom i psihomotornom planu.

Zadaci nastave biologije su da učenici:

- steknu opšta naučna znanja iz oblasti biološke nauke i prakse;

- razumeju opšte zakonitosti koje vladaju u živoj prirodi i prihvate ih kao osnovu za formiranje sopstvenih i opštih normi ponašanja prema okolini u kojoj žive;

- poznaju činjenice i generalizacije koje će usvojiti kao nove informacije i koje su osnova za dalje sticanje znanja;

- razviju perceptivno saznavanje objektivne stvarnosti;

- steknu sposobnost misaonog uopštavanja saznanja u obliku pojmova, pravila, principa, zakonitosti, definicija, zaključaka, dokaza, hipoteza, teorija, sistema vrednosti itd;

- razviju svoje misaone i izražajne sposobnosti;

- razviju sposobnost za samoinicijativno i samostalno istraživanje;

- prihvate da je očuvanje, unapređivanje i zaštita životne sredine njihov prioritetni zadatak;

- osposobe se za samoobrazovanje i samostalan izbor zanimanja u toku daljeg školovanja.

_______________________
4) Cilj i zadaci nastave biologije identični su za sve smerove gimnazija

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred 5)

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje, 9 vežbi)**

I OSNOVI CITOLOGIJE (20)6)

Biologija ćelije. Hemijski sastav ćelije, organska i neorganska jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija.

Prokariotska i eukariotska ćelija.

Ćelijska membrana. Građa ćelijske membrane.

Jedro. Građa i uloga jedra. Membrana jedra i plazma jedra. Hromozomi, hromatin (organizacija hromatina, DNK, histoni, RNK, nehistonski proteini). Jedarce.

Ćelijske organele. Citoplazma. Ribozomi. Polizomi. Citoplazmatične membrane (endoplazmatične mreže; goldzijev sistem; lizozomi, specifične granule). Plastidi. Mitohondrije. Centrozom. Citoskelet.

Razlike između ćelija jednoćelijskih i višećelijskih organizama. Razlike između biljne i životinjske ćelije.

Ciklus ćelije. Deoba ćelije: amitoza, mitoza i mejoza.

Vežba: Metode izučavanja ćelije pomoću svetlosnog i elektronskog mikroskopa.

Razdeo virusi. Poreklo i značaj.

_______________________
5) Program za I razred je identičan za sve smerove gimnazija
6) Broj u zagradi iza nastavne oblasti ili teme predstavlja orijentacioni broj časova za oblast ili temu u celini (obrada novog gradiva, vežbe, utvrđivanje, obnavljanje)

PROKARIOTA

Razdeo bakterije (Bacteriophyta). Opšte odlike bakterija - građa i hemijski sastav bakterijske ćelije. Promet materije u bakteriji. Oblici i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija, ekologija i rasprostranjenost. Bakterije izazivači bolesti biljaka, životinja i ljudi.

Razdeo modrozelene alge (Cyanophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost modrozelenih algi. Značaj modrozelenih algi u prirodi.

EUKARIOTA

II MORFOLOGIJA, SISTEMATIKA I FILOGENIJA NIŽIH BILJAKA (20)

Zadaci morfologije i sistematike i njihov značaj. Taksonomske kategorije. Metode sistematike. Botanička nomenklatura. Principi filogenetske sistematike. Pregled viših taksona.

Vežba: osnovni principi i metode determinacije biljaka.

Razdeo silikatne alge ili dijatomeje (Bacillariophyta). Opšte odlike - građa ćelije i razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj dijatomeja u prirodi i njihov praktični značaj.

Razdeo mrke alge (Phaeophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj mrkih algi.

Razdeo crvene alge (Rhodophyta). Opšte odlike - građa, oblici i razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj crvenih algi.

Razdeo euglenoidne alge (Euglenophyta). Opšte odlike na primeru zelene euglene. Ekologija i rasprostranjenost.

Razdeo zelene alge (Chlorophyta). Opšte odlike - građa, oblici i razmnožavanje. Sistematika. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj zelenih algi u prirodi.

Vežba: determinacija nekih algi pomoću ključa.

Razdeo hara (Charophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija algi. Ekologija i rasprostranjenost.

Razdeo gljive (Mycophyta ili mycota). Opšte odlike gljiva - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj gljiva u prirodi i privredi. Gljive kao izazivači bolesti kultivisanih biljaka, domaćih životinja i čoveka.

Razdeo lišaji (Lichenophyta). Opšte odlike - komponente lišaja, građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost lišaja. Značaj lišaja u prirodi i privredi.

Vežba: determinacija lišaja iz najbliže okoline škole.

III MORFOLOGIJA, SISTEMATIKA I FILOGENIJA VIŠIH BILJAKA (30)

Biljna tkiva. Tvorna tkiva (meristemi). Pokorična, mehanička, apsorpciona, fotosintetička i provodna tkiva. Provodni snopići. Tkiva za magaciniranje, provetravanje i izlučivanje.

Morfologija vegetativnih organa. Koren, delovi, oblici, građa i metamorfoza. Izdanak, kratki i dugi, pupoljak. Stablo, oblici, grananje, koegzistentnost u građi, metamorfoza, anatomska građa (primarna i sekundarna). List, delovi, oblici, obod liske, složeni listovi, nervatura, anatomska građa, metamorfoza.

Razdeo riniofite (Rhyniophyta). Opšte odlike na primeru rinije.

Razdeo mahovine (Bryophyta). Opšte odlike - građa, razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost. Značaj mahovina u prirodi.

Vežba; determinacija mahovina iz najbliže okoline škole.

Razdeo prečice (Lycopodiophyta). Fosilne prečice. Odlike na primeru asteroksilona. Opšte odlike recentnih prečica - građa, razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija. Ekologija i rasprostranjenost.

Razdeo rastavići (Equisetophyta). Opšte odlike - građa i razmnožavanje. Sistematika. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.

Razdeo paprati (Polypodiophyta). Opšte odlike - građa (koren, stablo i list), razmnožavanje i razviće. Sistematika. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.

Vežba: determinacija paprati iz najbliže okoline škole.

Razdeo golosemenice (Pinophyta). Klasa izumrlih semenih paprati (Lyginopteriodopsida) - odlike na liginopterisu.

Klasa cikasa (Cicadopsida). Odlike. Ekologija i rasprostranjenost.

Klasa gingkoa (Gingkopsida). Odlike. Ekologija i rasprostranjenost.

Klasa četinara (Pinopsida). Opšte odlike - koren, stablo, list, reproduktivni organi, oprašivanje i oplođenje. Seme. Ciklus razvića. Sistematika. Filogenija golosemenica. Značaj.

Vežba: determinacija četinara iz najbliže okoline škole.

Razdeo skrivenosemenice (Magnoliophyta). Reproduktivni organi: cvet (građa, simetrija, oprašivanje i oplođenje), cvasti (vrste), seme i plod (vrste plodova, rasejavanje plodova i semena).

Odlike dikotila i monokotila. Sistematika.

Klasa dikotila (Magnoliopsida). Familije: ljutića, bukava, breza, kupusa, ruža, boba, pomoćnica, usnatica i glavočika. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.

Vežba: determinacija rodova dikotila iz familija koje su izučavane.

Klasa monokotila (Liliatae). Familije: ljiljana, šašena i trava. Filogenija. Ekologija, rasprostranjenost i značaj.

Vežbe: determinacija rodova monokotila iz familija koje su izučavane.

Matematika

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike u gimnaziji je:

- sticanje matematičkih znanja i umenja neophodnih za razumevanje zakonitosti u prirodi i društvu, za primenu u svakodnevnom životu i praksi, kao i za uspešno nastavljanje obrazovanja;

- razvijanje mentalnih sposobnosti učenika, pozitivnih osobina ličnosti i naučnog pogleda na svet.

Zadaci nastave matematike u gimnaziji jesu:

- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i postornih odnosa, kao i problema iz raznih područja;

- sticanje opšte matematičke kulture, uz shvatanje mesta i značaja matematike u progresu civilizacije;

- osposobljavanje učenika za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se matematika primenjuje;

- doprinos formiranju i razvijanju naučnog pogleda na svet;

- doprinos radnom i politehničkom obrazovanju učenika;

- razvijanje logičkog mišljenja i zaključivanja, apstraktnog mišljenja i matematičke intuicije;

- doprinos izgrađivanju pozitivnih osobina ličnosti kao što su: upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalan rad, kritičnost;

- dalje razvijanje radnih, kulturnih, etičkih i estetskih navika učenika;

- dalje osposobljavanje učenika za korišćenje stručne literature i drugih izvora znanja.

REDOVNA NASTAVA

Utvrđena su tri modela nastavnih planova i programa matematike za gimnazije:

M1 (4 + 4 + 4 + 4 = 16) - za opšti tip gimnazije;

M2 (4 + 3 + 2 + 2 = 11) - za društveno-jezički smer gimnazije;

M3 (4 + 5 + 5 + 4 =18) - za prirodno-matematički smer gimnazije;

Za I razred u sva tri modela program je isti.

Gimnazija - svi modeli

I razred

(4 časa nedeljno, 140 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Logika i skupovi (15)

Osnovne logičke i skupovne operacije. Važniji zakoni zaključivanja.

Osnovni matematički pojmovi, definicija, aksioma, teorema, dokaz.

Dekartov proizvod; relacije, funkcije.

Elementi kombinatorike (prebrojavanje konačnih skupova: pravilo zbira i pravilo proizvoda).

Realni brojevi (9)

Pregled brojeva; operacije, polje realnih brojeva.

Približne vrednosti realnih brojeva (greške, granica greške, zaokrugljivanje brojeva; osnovne operacije sa približnim vrednostima.

Proporcionalnost (8)

Razmera i proporcija, proporcionalnost veličina (direktna, obrnuta, uopštenje); primene (srazmerni račun, račun podele i mešanja).

Procentni račun, kamatni račun.

Tablično i grafičko prikazivanje stanja, pojava i procesa.

Uvod u geometriju (8)

Osnovni i izvedeni pojmovi i stavovi geometrije. Osnovni objekti geometrije: tačka, prava, ravan.

Osnovni stavovi o relacijama pripadanja, rasporeda i paralelnosti.

Međusobni položaji tačaka, pravih i ravni.

Duž, mnogougaona linija. Poluprava, poluravan, poluprostor. Ugao, diedar. Mnogougao. Orijentacija.

Podudarnost (36)

Osnovni stavovi o podudarnosti. Izometrije, podudarnost geometrijskih objekata. Podudarnost duži, uglova, trouglova.

Prav ugao. Normalnost pravih i ravni. Ugao između prave i ravni.

Vektori i operacije sa njima.

Direktne i indirektne izometrije. Simetrije, rotacije i translacije ravni i prostora.

Odnosi stranica i uglova trougla.

Kružnica i krug.

Značajne tačke trougla. Četvorougao.

Primene.

Konstruktivni zadaci (trougao, četvorougao, mnogougao, kružnica)

Racionalni algebarski izrazi (30)

Polinomi i operacije sa njima; deljivost polinoma. Rastavljanje polinoma na činioce.

Operacije sa racionalnim algebarskim izrazima (algebarski razlomci).

Primena transformacija racionalnih algebarskih izraza kod rešavanja linearnih jednačina i nejednačina; linearne jednačine sa parametrima7).

Važnije nejednakosti.

__________________
7) Tema "Linearne jednačine i nejednačine; linearna funkcija", kao posebna tema, izostavljena je. Ti sadržaji su obrađeni u VIII razredu osnovne škole i ovde se obavlja samo njihovo produbljivanje i manje proširivanje (jednačine s parametrima, sistemi s tri nepoznate).

Sličnost (14)

Merenje duži i uglova.

Proporcionalnost duži: Talesova teorema.

Homotetija. Sličnost. Pitagorina teorema.

Potencija tačke.

Primene.

Trigonometrija pravouglog trougla (8)

Trigonometrijske funkcije oštrog ugla; osnovne trigonometrijske identičnosti.

Rešavanje pravouglog trougla.

NAPOMENA: Obavezna su četiri dvočasovna školska pismena zadatka sa jednočasovnim ispravkama (12)

Fizika

(za oba tipa gimnazije)

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizike u gimnaziji jeste da učenici steknu osnovna znanja iz fizike (pojave, pojmovi, zakoni, teorijski modeli) i osposobe se za njihovu primenu, kao i da steknu osnovu za nastavljanje obrazovanja na višim školama i fakultetima, na kojima je fizika jedna od fundamentalnih disciplina.

Zadaci nastave fizike jesu da učenici:

- upoznaju najbitnije pojmove i zakone fizike kao i najvažnije teorijske modele;

- upoznaju metode fizičkih istraživanja;

- razumeju fizičke pojave u prirodi i svakodnevnoj praksi;

- razvijaju naučni način mišljenja, logičko zaključivanje i kritički prilaz rešavanju problema;

- osposobe se za primenu fizičkih metoda merenja u svim oblastima fizike;

- osposobe se da rešavaju fizičke zadatke i probleme;

- shvate značaj fizike za ostale prirodne nauke i za tehniku;

- upoznaju stav čoveka prema prirodi i razvijaju pravilan odnos prema zaštiti čovekove sredine;

- steknu navike za racionalno korišćenje i štednju svih vidova energije, a posebno električne energije;

- steknu radne navike i praktična umenja.

I razred

(2 časa nedeljno, 40 + 30 godišnje)**

1. Uvod (3)

1.1. Predmet, metode i zadaci fizike. Veza fizike sa drugim prirodnim naukama i sa tehnikom.

1.2. Vektori i osnovne operacije sa vektorima (P).

2. Kretanje (10)

2.1. Relativnost kretanja. Referentni sistemi. Vektor položaja. Ravnomerno i neravnomerno kretanje (pravolinijsko i krivolinijsko) (R).

2.2. Srednja brzina (P). Trenutna brzina. Ubrzanje (P).

2.3. Pravolinijsko kretanje sa stalnim ubrzanjem. (Pređeni put i srednja brzina pri ravnomerno ubrzanom kretanju) (P).

2.4. Kretanje materijalne tačke po kružnoj putanji. Ugaona brzina (P). Ugaono ubrzanje (P). Translaciono i rotaciono kretanje čvrstog tela.

2.5. Galilejev princip relativnosti kretanja. Klasični zakon sabiranja brzina (R).

Demonstracioni ogledi:

1. Operacije s vektorima (pomoću dinamometra na magnetnoj tabli).

2.1. Ravnomerno i ravnomerno ubrzano kretanje (Atvudova mašina, strma ravan).

2.2. Merenje brzine i ubrzanja pomoću kolica, valjka ili kuglice na strmoj ravni. Snimanje slobodnog pada kuglice pomoću stroboskopa. Brzina, trenutna brzina i ubrzanje pomoću elektronskih sekundomera (skalera).

2.3. Kružno kretanje (centrifugalna mašina). Rotacija tela (put, brzina i ubrzanje).

3. Sila (21)

3.1. Uzajamno delovanje tela. Masa, impuls, sila. II Njutnov zakon (osnovni zakon dinamike)

3.2. Zakon akcije i reakcije (III Njutnov zakon) (P). Osnovna jednačina dinamike

3.3. Zakon inercije (R) (Galilejev zakon, I Njutnov zakon). Inercijalni i neinercijalni referentni sistemi. Sile inercije. Dinamika kretanja po kružnici. Centripetalna sila (P) (sateliti, I kosmička brzina) (P).

3.4. Skalarni i vektorski proizvod vektora (P)

3.5. Dinamika rotacije. Moment sile. (P) Moment inercije. (R) Moment impulsa (R). Osnovni zakon dinamike rotacije (Žiroskopski efekat). (P)

3.6. Zakoni statike. (P). Primene zakona statike. Ravnoteža. (Strma ravan, poluga).

3.7. Trenje. Sila trenja. (P)

Demonstracioni ogledi:

3.1. II Njutnov zakon (kolica za različite sile i mase tegova). Galilejev eksperiment (kretanje kolica po žlebu niz i uz strmu ravan).

3.2. III Njutnov zakon (kolica povezana spiralnom oprugom ili dinamometrom).

3.3. Fukoov ogled. Centripetalna sila.

3.4. Moment sile, moment inercije (Oberbekov točak), moment impulsa (žiroskopski efekat).

3.5. Slaganje i razlaganje sila. Ravnoteža poluge (na kantaru i na terazijama).

3.6. Klizanje tela niz strmu ravan.

4. Gravitacija (5)

4.1. Keplerovi zakoni. Njutnov zakon gravitacije. Kevendišov ogled. (1)

4.2. Gravitaciono polje. Jačina gravitacionog polja (R). Kretanja u gravitacionom polju (kosi horizontalan hitac). Slobodan pad (P). Bestežinsko stanje (R).

Demonstracioni ogledi:

4.1. Težina (telo obešeno o dinamometar), slobodan pad (Njutnova cev, metalna pločica i papirna pločica).

4.2. Bestežinsko stanje.

5. Zakoni održanja (16)

5.1. Uvod (o zakonima održanja). Izolovan sistem, Zakon održanja impulsa (P). Kretanje raketa. Pojam centra inercije i kretanje centra inercije

5.2. Rad sile (P). Kinetička energija i rad (P). Snaga (P). Konzervativne sile. Potencijalna energija gravitacije (P) i sila elastičnosti. Potencijal gravitacionog polja. Kinetička energija rotacije i moment inercije (R). Zakon održanja energije u mehanici (P). (Elastičan i neelastičan sudar, kosmičke brzine, "mrtva petlja", potencijalne krive).

5.3. Rotacija tela i stabilnost ose rotacije. Zakon održanja momenta impulsa (P). (piruete, II Keplerov zakon)

Demonstracioni ogledi:

5.1. Zakon održanja impulsa (pomoću kolica sa oprugom), (kretanje kolica sa epruvetom). Neelastičan sudar (kuglice od plastelina).

5.2. Model "mrtve petlje", Maksvelov disk, elastičan sudar čeličnih kuglica. Snimanje elastičnih sudara pomoću stroboskopa.

5.3. Održanje momenta impulsa (Prantlova stolica, točka od bicikla).

6. Granice primenljivosti klasične mehanike (3)

6.1. Relativistički efekti i ograničenje zakona klasične mehanike.

6.2. Fizika mikrosveta i granice klasične mehanike.

Laboratorijske vežbe (10)

- Proučavanje ubrzanog kretanja Atvudovom mašinom ili skalerom.

- Zakon održanja energije u mehanici (kolica sa tegom).

- Određivanje koeficijenta statičkog trenja pomoću strme ravni.

- Zakon održanja impulsa (kolica i tela).

Dva pismena zadatka (2)

Hemija

Cilj i zadaci

Cilj nastave hemije u gimnaziji je da učenici steknu produbljena znanja iz hemije (opšte, neorganske, organske, biohemije i primenjene hemije) neophodna za naučno tumačenje i razumevanje pojava i promena u prirodi i na taj način steknu osnovna znanja za nastavak obrazovanja na višim školama i fakultetima.

Zadaci nastave hemije u gimnaziji su da učenik:

- stekne šira i produbljena znanja o strukturi supstance, hemijskim elementima, neorganskim i organskim jedinjenjima;

- usvoji osnovna znanja o principima hemijske tehnologije i značaj proizvoda hemijske industrije;

- sagleda značaj i mesto hemije i hemijske industrije s aspekta zaštite i unapređivanja radne i životne sredine;

- ovlada osnovnim znanjima neophodnim za razumevanje i primenu proizvoda hemijske industrije u svakodnevnom životu;

- postupno upoznaje metode hemijskih istraživanja;

- razvija kritičku i stvaralačku maštu putem eksperimentalne nastave i formira pravilan odnos prema radu;

- razvija pozitivne osobine ličnosti, kao što su: tačnost, preciznost, sistematičnost, urednost, upornost, odgovornost, smisao za samostalan rad i kritičnost;

- razvija sposobnost za naučnu aktivnost i umenje da samostalno uči (posmatraju, eksperimentišu i razmišljaju o tekstu udžbenika i stručne literature);

- razvija sposobnosti za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se hemija primenjuje.

Opšti smer

I razred 8)

(2 časa nedeljno, 70 godišnje, 60 teorije, 10 vežbi)**

________________
8) Program je isti i za prirodno-matematički smer.

MATERIJA (2)

Vrste materije. Smeše i čiste supstance. Odvajanje čistih supstanci. Elementi i jedinjenja.

ATOMSKA STRUKTURA MATERIJE (10)

Agregatna stanja materije - molekuli i atomi. Atomska masa i atomski broj. Struktura atoma. Izotopi. Relativna atomska masa. Energetski nivoi elektrona i atomske orbitale. Izgradnja elektronskog omotača atoma. Paulijev princip isključenja i izgradnja periodnog sistema. Periodične osobine elemenata i energija jonizacije. Afinitet prema elektronima.

Demonstracioni ogledi:

Reaktivnost elemenata Ia grupe, bojenje plamena.

Reaktivnost elemenata VIIa grupe.

Promenljivost svojstava elemenata II periode.

HEMIJSKA VEZA, MOLEKULI I KRISTALI (11)

Tipovi hemijskih veza. Kovalentna veza. Polarnost hemijske veze. Polarnost molekula. Molekulski kristali. Atomski kristali. Jonska veza. Metalna veza. Jonski kristali. Vodonična veza. Formule jedinjenja.

Demonstracioni ogledi

Rastvaranje vodonika i hlorovodonika u vodi i provođenje struje kroz ove rastvore.

Reakcija amonijaka s vodom i hlorovodonikom.

Sublimacija joda.

Nastajanje kristala natrijum-hlorida.

Elektroprovodljivost čvrstog i rastopljenog nalijum-nitrata.

HEMIJSKE REAKCIJE (16)

Kvantitativno značenje simbola i formula. Relativna molekulska masa, mol, molarna masa i molarna zapremina. Stehiometrijska izračunavanja.

Kretanje čestica kao uslov za hemijsku reakciju. Energetske promene u hemijskim reakcijama (agzotermne i endotermne reakcije, reakciona toplota). Brzina hemijske reakcije. Uticaj prirode reaktanata, koncentracije (zakon o dejstvu masa), temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije. Povratne i nepovratne hemijske reakcije. Hemijska ravnoteža. Konstanta ravnoteža. Činioci koji utiču na hemijsku ravnotežu. Le Šateljeov princip. Primena hemijske ravnoteže u hemijskoj tehnologiji.

Demonstracioni ogledi

Dejstvo metanske kiseline različite koncentracije i temperature na iste zapremine bromne vode.

Razlaganje vodonik-peroksida.

Vežbe (5)

Uticaj koncentracije, temperature i prirode reaktanata na brzinu hemijske reakcije.

Uticaj koncentracije na hemijsku ravnotežu.

RASTVORI (12)

Disperzni sistemi. Pravi rastvori, koloidni rastvori. Rastvorljivost. Količinska koncentracija.

Rastvori elektrolita. Elektrolitička disocijacija. Stepen disocijacije. Konstanta disocijacije. Jaki i slabi elektroliti. Jonske reakcije.

Demonstracioni ogledi

Određivanje električne provodljivosti vodenih rastvora: amonijaka, amonijum-hlorida, glacijalne etanske kiseline, razblaženog rastvora etanske kiseline i natrijum-hlorida.

Reakcija bakar (II) - sulfata sa gvožđem.

Elektroliza cink-jodida.

Vežbe (3)

Pripremanje rastvora određene koncentracije.

Reakcija sulfatne kiseline s karbonatima i acetatima.

OKSIDACIONO-REDUKCIONE REAKCIJE (6)

Osnovni pojmovi redoks reakcija. Redoks potencijal i oksidacioni broj. Naponski niz metala. Hemijski izvori električne struje. Korozija. Elektroliza.

Demonstracioni ogledi

Elektroliza cink-jodida.

KISELINE I BAZE (13)

Pojam kiselina i baza. Protolitička teorija kiselina i baza. Protolitička ravnoteža u vodi. pH vrednosti. Jačina kiselina i baza.

Vežbe (2)

Određivanje pH vodenih rastvora: hlorovodonika, natrijum-hidroksida, amonijaka, etanske kiseline, natrijum-karbonata, amonijum-hlorida, natrijum-hidrogen-karbonata, natrijum-acetata i amonijum-acetata univerzalnim indikatorom. Dobijanje aluminijum-hidroksida, ispitivanje njegove rastvorljivosti u kiselinama i bazama.

Društveno-jezički smer

I razred

(2 časa nedeljno, 70 godišnje)**

MATERIJA (4)

Vrste materije. Smeše i česta jedinjenja. Odvajanje čistih materija. Elementi i jedinjenja.

ATOMI (7)

Veličina, masa i struktura atoma. Izotopi. Elektronski omotač. Energetski nivoi i atomske orbitale. Paulijev princip isključenja i izgradnja periodnog sistema. Periodična svojstva elemenata. Energija jonizacije i afinitet prema elektronima.

HEMIJSKA VEZA I HEMIJSKE REAKCIJE (16)

Tipovi hemijskih veza: kovalentna veza, jonska veza, metalna veza. Polarnost molekula. Kristali.

Kvantitativno značenje simbola i formula. Atomska masa, molekulska masa, mol, molarna masa, molarna zapremina. Stehiometrijska izračunavanja.

Energetske promene u hemijskim reakcijama. Brzina hemijske reakcije. Hemijska ravnoteža.

Demonstracioni ogledi:

Dejstvo hloridne kiseline različitih koncentracija na metalni magnezijum ili cink. Razlaganje vodonik-peroksida.

RASTVORI (9)

Disperzni sistemi. Rastvorljivost. Količinska koncentracija. Rastvori elektrolita. Elektrolitička disocijacija. Protolitička teorija kiselina i baza. Jonski proizvod vode i pH. Jačina kiselina i baza. Indikatori. Puferski rastvori.

Demonstracioni ogledi:

Određivanje električne provodljivosti vodenih rastvora: amonijaka, amonijum-hlorida glacijalne etanske kiseline, razblaženog rastvora etanske kiseline i natrijum-hlorida.

Određivanje pH indikatorom.

OKSIDACIONE I REDUKCIONE REAKCIJE (5)

Redoks potencijal. Naponski niz metala. Elektroliza. Korozija.

Demonstracioni ogledi:

Elektroliza cink-jodida.

NEMETALI (12)

Vodonik, voda, zaštita vode od zagađenja, jedinjenja vodonika.

Halogeni elementi, jedinjenja s vodonikom i kiseonikom. Primena.

Kiseonik i sumpor: jedinjenja sa kiseonikom i vodonikom. Primena.

Azot i fosfor: jedinjenja sa vodonikom i kiseonikom. Primena važnijih jedinjenja.

Ugljenik i silicijum: jedinjenja sa kiseonikom i vodonikom. Karbonati. Silikati.

Demonstracioni ogledi:

Reaktivnost elemenata VIIa grupe.

Sagorevanje sumpora i ugljenika u čistom kiseoniku.

Rastvaranje bakra u azotnoj kiselini.

Dobijanje i ispitivanje svojstva amonijaka.

Reaktivnost belog i crvenog fosfora.

METALI (8)

Elementi Ia grupe (natrijum i kalijum).

Elementi IIa grupe (kalcijum i magnezijum).

Elementi IIIa grupe (aluminijum).

Uporedni pregled i opšte karakteristike elemenata i jedinjenja.

Demonstracioni ogledi:

Dejstvo natrijuma i kalijuma s vodom.

PRELAZNI METALI (9)

Opšta svojstva. Proizvodnja metala. Gvožđe, proizvodnja, jedinjenja, čelik.

Kobalt i nikal. Hrom i mangan. Bakar i srebro. Cink i živa. Jedinjenja. Primena.

Računarstvo i informatika

(za prvi razred gimnazije)

CILJ I ZADACI

Cilj nastavnog predmeta Računarstvo i informatika je sticanje osnovne računarske pismenosti i osposobljavanja učenika za korišćenje računarau daljem školovanju i budućem radu.

Zadaci nastave Računarstva i informatike su:

- upoznavanje učenika sa unutrašnjom organizacijom računarskih sistema;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje operativnih sistema;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje programa za obradu teksta;

- upoznavanje i osposobljavanje učenika za korišćenje multimedijalnih aplikacija;

- sticanje slike kod učenika o mogućnostima primene računarskih sistema.

Prvi razred

(0+2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

1. RAČUNARSTVO I INFORMATIKA (2)

Predmet izučavanja. Informatika i društvo.

2. RAČUNARSKI SISTEMI (16)

Struktura računarskog sistema

Hardver. Softver. Odnos hardvera i softvera.

Struktura hardvera

Procesor. Radna memorija. Interfejs i periferijski uređaji. Arhitektura PC računara.

Struktura softvera

Operativni sistemi, razvojni softver, korisnički softver. Licence, zaštita softvera i hardvera.

Kako radi računar?

Način funkcionisanja procesora. Podizanje računarskog sistema. Uloga ROM-a. Pokretanje operativnog sistema. Uloga operativnog sistema. Prekid rada.

3. OPERATIVNI SISTEMI (14)

Osnovni pojmovi (datoteka, fascikla, prečica, ikona, prozor, meni). Upotreba miša i tastature. Pokretanje aplikacija operativnog sistema. Rad sa prozorima. Komponente prozora i njihova uloga.

Organizacija podataka na disku. Pokretanje programa. Rad sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva).

Korišćenje dodatnih programa (beležnica, crtanje, igre, kalkulator...).

Rad sa spoljašnjim memorijama (flesh memorija, CD, diskete...).

Podešavanje parametara radnog okruženja. Održavanje sistema.

4. OBRADA TEKSTA (22)

Osnovni pojmovi (pasus, margina, zaglavlje, podnožje). Struktura teksta. Podešavanje radnog okruženja. Unošenje teksta. Čuvanje dokumenta. Zatvaranje dokumenta. Učitavanje dokumenta i izmena u dokumentu.

Rad sa blokovima (označavanje, kopiranje, isecanje, lepljenje). Rad sa više dokumenata.

Nabrajanje u tekstu. Rad sa tabelama. Umetanje slika u tekst.

Obeležavanje stranica. Kreiranje zaglavlja i podnožja. Fusnote.

Oblikovanje dokumenta. Stilovi. Štampanje dokumenta.

5. RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE (14)

Načini komunikacije između računara. Pojam računarske mreže. Internet i intranet.

Povezivanje računara i Interneta. Uspostavljanje veze, podešavanje parametara i prekidanje veze.

Servisi interneta (www, e-mail, FTP...). Rad sa čitačima interneta. Otvaranje Web strana. Korišćenje pretraživača.

Snimanje Web strana, snimanje slika. Prebacivanje sadržaja Web strane u tekst procesor. Štampanje.

Elektronska pošta (pokretanje programa, postavljanje elektronske adrese, prijem i slanje elektronske pošte, pravljenje i korišćenje adresara).

Rad u mreži. Deljenje mrežnih resursa.

6. MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE (6)

Multimedija. Osnovne funkcije aplikacija za rad sa multimedijom. Organizacija multimedijalnih sadržaja. Primena multimedije u nastavi. Korišćenje CD-a i DVD-a sa audio i video sadržajima, knjigama, enciklopedijama i atlasima.

NAČIN IZVRŠAVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava se realizuje u kabinetu za računarstvo i informatiku.

Pri realizaciji sadržaja programa ovog predmeta odeljenje se deli u dve grupe, tako da nastavnik svake nedelje sa svakom grupom realizuje po dva vezana časa.

Broj učenika za jednim računarom je najviše dva.

Pri sastavljanju programa vodilo se računa o obezbeđivanju postupnosti u ostvarivanju sadržaja, te je neophodno da nastavnik poštuje redosled tematskih celina.

Uz svaku tematsku celinu dat je broj časova za njeno ostvarivanje. Nastavnik može da izvrši manja odstupanja od predviđenog broja časova ukoliko se ukaže za tim potreba.

Za sve škole, koje u nastavnim planovima imaju u prvom razredu 35, odnosno 36 nastavnih nedelja zbog blok nastave, realizovati sadržaje ovog predmeta sa 70, odnosno 72 časa godišnje. Nastavniku se ostavlja da redukuje tematske celine (2 ili 4 časa) onako kako smatra da je najbolje.

U uvodnom delu dvočasa nastavnik ističe cilj i zadatke odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan za rad učenika na računarima. Uvodni deo dvočasa, u zavisnosti od sadržaja nastavne jedinice, može da traje najduže 30 minuta.

Za vreme rada nastavnik će voditi računa o stečenom znanju iz računarske tehnike svakog učenika. Učenicima koji brže savladavaju postavljeni cilj i zadatke predviđene za dvočas, dati složenije primere vezane za obrađivanu nastavnu jedinicu.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSTVO I INFORMATIKA" nastavnik će upoznati učenike sa ciljevima i zadacima ovog predmeta. U kratkim crtama razmotriće se značaj primene računara u savremenom društvu i informatičkog obrazovanja kao neophodnog uslova za dalje školovanje, budući rad i svakodnevni život.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSKI SISTEMI" objasniti u kratkim crtama strukturu računarskog sistema, a zatim osnovne pojmove o hardverskim uređajima i softveru.

U okviru hardvera objasniti procesor i radnu memoriju kao osnovne elemente svakog računara, kao i principe konfigurisanja računarskog sistema. Objasniti značaj i ulogu periferijskih uređaja i interfejsa. Pri izlaganju posebnu pažnju treba posvetiti arhitekturi PC računara, ulozi i zadacima pojedinih elemenata sistema, bez ulaska u detalje, pri čemu će nastavnik pojedine elemente računarskog sistema pokazati učenicima, bilo otvaranjem uređaja ili pokazivanjem pojedinačnih elemenata koje poseduje van uređaja.

U okviru softvera upoznati učenike sa ulogom programa u radu računarskog sistema i podelom programskih proizvoda. U kratkim crtama prikazati funkcije i razvoj operativnih sistema, zatim operativne sisteme koji su danas u upotrebi, kao i njihove karakteristike. Objasniti značaj razvojnog softvera. Za najčešće korišćene aplikativne programe (tekst procesore, radne tabele, grafičke pakete, sisteme za upravljanje bazama,...) prikazati u kratkim crtama osnovnu namenu. Od uslužnih programa prikazati nekoliko najčešće korišćenih (kompresiju podataka, zaštitu od virusa, narezivanje diskova...). Posebnu pažnju posvetiti potrebi korišćenja licenciranih programa, zaštiti programa i podataka, virusima i zaštiti od njih.

U delu pod nazivom "Kako radi računar?" učenicima objasniti logičke komponente I, ILI i NE i integrisana kola. Objasniti način na koji računar prima informaciju od korisnika, obrađuje je i beleži rezultat. Objasniti učenicima pojam bita, bajta i registra.

Pri realizaciji tematske celine "OPERATIVNI SISTEMI" ukazati na načine komunikacije korisnika i računara. Prilikom realizacije ove tematske celine posebnu pažnju posvetiti karakteristikama i elementima grafičkog okruženja koje se prezentuje. Izbor operativnog sistema ostavlja se nastavniku koji realizuje nastavu. Imajući u vidu široku rasprostranjenost operativnog sistema Windows, preporuka je da se koristi neki od navedenih verzija ovog operativnog sistema: Windows XP, Windows 2000, Windows Me, Windows 98. Posebnu pažnju treba posvetiti postupcima rada u grafičkom okruženju, a naročito korišćenju miša, radu sa prozorima, pokretanju više aplikacija istovremeno i razmeni podataka. U cilju uvežbavanja učenika u radu sa mišem i tastaturom treba omogućiti pokretanje i korišćenje "igrica", kao i standardnih programa: Calculator, Paint i drugih.

U okviru ove tematske celine treba objasniti i organizaciju podataka na disku, kao i način rada sa CD medijumima (čitanje i narezivanje diska, razlika između CD-R i CD-RW diskova,) i disketama (formatiranje, kopiranje sadržaja, brisanje, preimenovanje).

Pri realizaciji tematske celine "OBRADA TEKSTA" obratiti pažnju na osnovne pojmove korišćene u obradi teksta, kao i značaju uočavanja strukture teksta. Objasniti značaj podešavanja radnog okruženja i odgovarajućih priprema pri unošenju teksta. Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom Word 2003, Word 2000 ili Word 97. Pri realizaciji pojedinih operacija učenicima skrenuti pažnju na one koje su opšteg karaktera i iste u gotovo svim savremenim programima, kao na primer za otvaranje, zatvaranje i čuvanje dokumenata, rad sa blokovima (kopiranje, isecanje, lepljenje). Pri definisanju svake pojedinačne komande, obavezno dati i njen prevod na engleski jezik. Sve vreme treba imati u vidu da učenici treba da shvate principe rada u grafičkom okruženju, i da je dovoljno da znaju da neka komanda postoji i kako i gde mogu da je pronađu.

Pri realizaciji tematske celine "RAČUNARSKE KOMUNIKACIJE" učenicima objasniti načine komunikacije između računara koji se danas koriste, kao i čemu služe računarske mreže. Posebnu pažnju posvetiti pretraživanju na Internetu korišćenjem različitih pretraživača, kao i snimanju pronađenih pojmova ili programa na neki od medijuma za njihovo skladištenje. Učenike osposobiti za osnovno korišćenje elektronske pošte i rad u mrežnom okruženju.

Pri realizaciji tematske celine "MULTIMEDIJSKE APLIKACIJE" učenike upoznati sa pojmom multimedija. Osposobiti učenike da koriste neke najčešće upotrebljavane aplikacije za rad sa multimedijom (npr. Media Player, Real Player, Micro DVD...). Dati im osnovne informacije o prenosu, obradi i reprodukciji slike i zvuka na računaru. Demonstrirati i praktično realizovati upotrebu edukativnih CD-a i DVD-a (elektronske knjige, enciklopedije, atlasi...).

Košarka

Cilj i zadaci

Cilj nastave iz predmeta Košarka je da se u toku školovanja učenika-košarkaša obezbedi zadovoljavanje njihovih osnovnih biopsiholoških i socijalnih potreba u oblasti sportskog košarkaškog vaspitanja i obrazovanja i formira pravilno shvatanje i odnos prema sportskoj košarkaškoj kulturi.

Zadaci nastave košarke su da se:

- kvalitativno i kvantitativno razvije sportsko-motoričko obrazovanje;

- razviju fizičke sposobnosti učenika;

- osposobi učenik za samostalan rad i samokontrolu u održavanju fizičkih i košarkaških sposobnosti u funkciji jačanja zdravlja;

- vaspitaju učenici kroz formiranje moralno-voljnih osobina;

- razvijaju higijenske i druge kulturne navike.

SADRŽAJI PROGRAMA

I godina učenja

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje)**

Odbrana (33 časa)

Osnovni stav. Kontrola napadača. Odbrambene aktivnosti na strani lopte. Odbrambene aktivnosti na strani pomoći.

Napad (78 časova)

Osnovni stavovi. Kontrola lopte. Dodavanja. Zaustavljanja. Dribling. Šutiranje. Individualna taktika u igri bez lopte. Individualna taktika u igri sa loptom.

Napomena:

Način ostvarivanja programa (uputstvo) za predmet Košarka dat je posle sadržaja programa za predmet Košarka za IV razred učenja.

Muzička kultura

(oba tipa gimnazije)

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta muzička umetnost je da podsticanjem, stvaranjem i daljim negovanjem interesovanja, navika i potreba za slušanje vrednih muzičkih ostvarenja razvija kod učenika ljubav prema muzičkoj umetnosti, doprinese njihovom estetskom i humanom razvoju i podizanju nivoa njihove muzičke i opšte kulture.

Zadaci nastave muzičke umetnosti su da:

- upozna učenika sa izražajnim sredstvima muzičke umetnosti i osobenostima osnovnih muzičkih stilova i žanrova;

- upozna učenika, kroz slušanje muzike, sa najvrednijim delima različitih stilova i oblika;

- usvaja i proširi osnovne muzičkoteorijske pojmove istorijskim redom;

- stvori i razvije navike kod učenika da slušaju vredna muzička dela, prate muzički život, izgrađuju pozitivan stav prema muzičkoj umetnosti i prave sopstvene diskoteke;

- bogati i oplemenjuje emocionalni život učenika i razvije sposobnosti za procenu umetničke vrednosti;

- vaspitava učenika u negovanju nacionalnog identiteta, patriotizma, humanizma i internacionalizma;

- neguje pevanje i sviranje poznatih primera iz dela srpske, jugoslovenske i svetske muzike;

- neguje horsko i orkestarsko muziciranje u školi.

Društveno-jezički tip

I razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Izražajna sredstva muzičke umetnosti (2 časa)

Uloga muzike u životu i društvu. Značaj usmenog predanja.

Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici i kulturama staroga veka (3)

Koreni muzike i njene prvobitne uloge, izvori, dokumenti, najstariji muzički instrumenti. Primeri za slušanje: snimci tradicionalne narodne muzike raznih naroda. Muzika u životu starih istočnih naroda, Grčke i Rima (uloga, oblici, instrumenti, teorija). Jevreji - Psalmi po izboru: Grci (napitnica Seikilosa).

Muzika srednjeg veka (3 časa)

Stara hrišćanska muzika: gregorijanski koral i vizantijsko pevanje.

Rani oblici višeglasja: organum, diskant, motet (starofrancuski).

Svetovna muzika srednjeg veka: trubaduri, minezengeri.

Počeci duhovne i svetovne muzike kod nas.

Primeri za slušanje: gregorijanski koral, vizantijsko pevanje, organum, Rambo de Vakeira - Kalenda maja; Adam de la Al - Igra o Robenu i Marioni; Kir Stefan Srbin - Ninja sili.

Muzika renesanse (8 časova)

Tri veka velikih dostignuća u umetnosti (14. 15 i 16.).

Razvoj duhovnog i svetovnog višeglasja. Motet, misa, madrigal.

Najveći predstavnici renesansne vokalne muzike: Palestrina, Orlando di Laso, Galus, Marencio, Da Venoza.

Instrumentalna muzika renesanse.

Renesansa kod nas: Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin.

Primeri za slušanje: Žaneken - Bitka kod Marinjana; Palestrina - Misa pape Marčela (odlomak); Laso - Matonda mia kara; Eho; Galus - Pater noster; Evo kako umire pravednik (Ecce quomodo moritur iustus); neki madrigal Marencija ili Da Venoze; Đ. Gabrijeli - Sonata pian e forte; neka tačka iz programa ansambla "Renesans"; Motovunjanin - Frotola (ansambl "Ars nova").

Muzika baroka i rokokoa (17 časova)

Nova muzička i umetnička stremljenja u epohi baroka.

Pojava opere i njen razvoj u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Engleskoj. Najistaknutiji predstavnici: Monteverdi, A. Skarlati, Lili, Persel.

Razvoj instrumentalne i vokalno-instrumentalne muzike u baroku i njeni oblici: svita, sonata, koncert, fuga; kantata, oratorijum, pasija.

Predstavnici instrumentalne muzike u baroku i rokokou: Koreli, Vivaldi, Bah, Hendl, Skarlati, Kupren.

Primeri za slušanje: Monteverdi - Arijadnina tužbalica (Lasciate mi morire); Lili - uvertira po izboru; Persel - Tužbalica Didone iz opere Didona i Enej"; Koreli - Končerto groso (po izboru); Koreli - La folia; Vivaldi - Godišnja doba (po izboru); Bah - Francuska ili Engleska svita, po izboru; Violinski koncert E-dur; Brandenburški koncert br. 2; Svita br. 2, h-mol; Tokata i fuga de-mol za orgulje; odlomci iz Pasije po Mateji i Mise, h-mol; Hendl - Muzika na vodi (odlomak); arija (Largo) iz opere "Kserks"; Aliluja iz oratorijuma "Mesija."

D. Skarlati - Sonate po izboru; Kupren - Žeteoci.

Razvoj opere u 18. veku (2 časa)

Kriza italijanske opere serije i Glukova reforma.

Rađanje komične opere i njeni prvi predstavnici: Pergolezi, Čimaroza.

Primeri za slušanje: Gluk - arija Orfeja i Hor duhova iz opere "Orfej i Euridika"; uvertira za operu "Alčeste" ili "Ifigenija u Aulidi"; Pergolezi - arija Serpine iz opere "Služavka gospodarica"; Čimaroza - uvertira za operu "Tajni brak".

Prirodno-matematički i opšti tip gimnazije

I razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

Izražajna sredstva muzičke umetnosti (1 čas)

Uloga muzike u životu pojedinca i društva. Značaj usmenog predanja.

Muzika u prvobitnoj društvenoj zajednici i kulturama starog veka (1 čas)

Koreni muzike i njene prvobitne uloge. Muzika u životu starih istočnih naroda, Grčke i Rima. Primeri: Jevreji - Psalmi po izboru; Grci -. napitnica Seikilosa.

Muzika srednjega veka (1 čas)

Počeci muzičke umetnosti u latinskoj i grčkoj tradiciji.

Stara hrišćanska muzika: gregorijanski koral i vizantijsko pevanje. Muzika trubadura. Rani oblici višeglasja. Počeci duhovne i svetovne muzike kod nas. Primeri: gregorijanski koral; vizantijsko pevanje: Rambo de Vakeira - Kalenda maja; Kir Stefan Srbin - Ninja sili.

Muzika renesanse (3 časa)

Razvoj duhovnog i svetovnog vokalnog višeglasja: motet, misa, madrigal. Najveći predstavnici vokalne muzike: Palestrina, Orlando di Laso, Galus, Marencio, Da Venoza.

Instrumentalna muzika renesanse.

Renesansa kod nas: Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin.

Primeri za slušanje: Palestrina - odlomak iz Mise pape Marčela; Di Laso - Matona mia kara; Galus - Evo kako umire pravednik (Ecce quomodo moritur iustus); neki madrigal Marencija ili Da Venoze; neka tačka iz programa ansambla "Renesans".

Muzika baroka i rokokoa (5 časova)

Pojava opere, njen razvoj i najistaknutiji predstavnici u 17. veku: Monteverdi, Lili, Persel.

Razvoj instrumentalne i vokalno-instrumentalne muzike u baroku i njeni glavni oblici: svita, sonata, koncert, fuga; kantata, oratorijum, pasija. Najvažniji predstavnici ovih muzičkih vrsta - Koreli, Vivaldi, Bah, Hendl, Skarlati, Kupren.

Primeri za slušanje: Monteverdi - Arijadnina tužbalica (Lasciate mi morire); Koreli - La folia; Vivaldi - Godišnja doba (po izboru); Bah - Brandenburški koncert (po izboru); Tokata i fuga de-mol, za orgulje; završni hor iz Pasije po Mateji; Hendl - arija (Largo) iz opere "Kserks"; Aliluja iz oratorijuma "Mesija", D. Skarlati - Sonata (po izboru); Kupren - Žeteoci.

Dalji razvoj opere u 18. veku (1 čas)

Rađanje komične opere (Pergolezi) i Glukova reforma.

Primeri: arija Serpine iz Služavka gospodarica" Pergolezija; Gluk - arija Orfeja iz opere "Orfej i Euridika".

Muzika pretklasike i klasike (8 časova)

Razvoj sonate i simfonije. Najistaknutiji predstavnici bečke klasike - Hajdn, Mocart i Betoven. Kompozitori klasičnog stila na tlu Jugoslavije - Sorkočević, Jarnović.

Primeri za slušanje: Hajdn - Simfonija sa udarcem timpana, II stav; Londonska simfonija, D-dur br. 104, I stav; Mocart - Simfonija g-mol, I stav; Mala noćna muzika; uvertira i neka arija iz opere "Figarova ženidba"; Betoven - Sonata cis-mol. "Mesečina"; Klavirski koncert br. 3, c-mol, III stav; Oda radosti iz 9. simfonije; 5. simfonija, I stav; Sorkočević - 3. ili 7. simfonija.

Romantizam u muzici (8 časova)

Opšta obeležja romantizma u muzici. Solo-pesma, klavirska minijatura, programska muzika.

Primeri: Šubert - Nedovršena simfonija, I stav; solo-pesme "Pastrmka" i "Vilenjak"; Mendelson - neka pesma bez reči; Violinski koncert e-mol, I stav; Šuman - Leptiri; Šopen - Poloneza As-dur; mazurka po izboru; Sonata b-mol, II i III stav; Grig - Klavirski koncert a-mol, I stav; I svita muzike za dramu "Per Gint"; Berlioz - Fantastična simfonija, II stav; List - simfonijska poema "Prelidi"; Mefisto-valcer; Brams - Violinski koncert, III stav; mađarska igra po izboru; III simfonija, F-dur, III stav; R. Štraus - Til Ojlenšpigl.

Opera, opereta i balet u 19. veku (7 časova)

Razvoj opere u Italiji (Rosini, Belini, Verdi), Nemačkoj (Veber, Vagner) i Francuskoj (Guno, Bize, Delib). Razvoj operete (Ofenbah, Štraus).

Primeri za slušanje: Rosini - uvertira i arija Figara iz Opere "Seviljski berberin"; Belini - arija "Kasta diva" iz opere "Norma"; Verdi - Hor Jevreja iz opere "Nabuko"; kvartet iz IV čina opere "Rigoleto"; trijumfalna scena iz opere "Aida"; Veber - uvertira za operu "Čarobni strelac"; Vagner - uvertira i hor mornara iz opere "Holanđanin lutalica"; svadbeni hor iz "Loengrina"; Jahanje Valkira iz muzičke drame "Valkira"; Guno - baletska muzika iz opere "Faust"; Bize - habanera i arija toreadora iz "Karmen"; Delib - odlomak iz baleta "Kopelija"; Ofenbah - barkarola iz "Hofmanovih priča"; J. Štraus - uvertira "Slepi miš".

Likovna kultura

(oba tipa gimnazije)

Cilj i zadaci

Cilj obrazovanja u likovnoj umetnosti je otkrivanje svih raspoloživih mogućnosti kod učenika za likovno izražavanje, osposobljavanje za razumevanje likovnih dela, kao i oplemenjivanje ličnosti učenika u skladu s društvenom, humanističkom i stručnom orijentacijom.

Zadaci nastave likovne umetnosti su da:

- uvodi učenika u svet vrednosti stvaralačkog mišljenja kroz problemske zadatke u praktičnom i teoretskom radu;

- uputi učenika da shvati umetničko delo u okviru društveno-istorijskih uslova;

- osposobi učenika da stečena praktična i teoretska znanja primeni u budućim zanimanjima;

- upozna učenika s likovnim zakonitostima kroz samostalna likovna ostvarenja;

- uvede učenika u svet opažanja i doživljavanja likovnih dela i uputi da se kritički odnosi prema vlastitim i tuđim likovnim delima;

- razvija lični odnos učenika prema slikarskim, grafičkim, vajarskim i arhitektonskim ostvarenjima, kao i ostvarenjima primenjenih umetnosti i dizajna;

- upozna učenika s osnovnim odlikama i razvojem umetnosti u društveno-istorijskim razdobljima u nas i u svetu;

- omogući svestrani razvoj učenikove ličnosti, kako emocionalno-doživljajnih tako i intelektualno-kreativnih sposobnosti;

- razvija potrebe i smisao za samostalno stvaranje obrazovanja i doživljavanja umetničkih dela u uslovima slobodnog izražavanja stvaralačkih mogućnosti pojedinca u našem društvu;

- uputi učenika da tumači umetnost na naučnim osnovama kako bi doprinosio oplemenjivanju međuljudskih odnosa;

- izgradi shvatanje kod učenika da isticanje univerzalnosti likovnog jezika utiče na ukidanje jezičkih, nacionalnih i rasnih razdvajanja;

- upozna učenika s likovnim nasleđem naše zemlje, kako bi se razvijali smisao, osećanja i potrebe negovanja kulturnih tekovina;

- izgradi shvatanja kod učenika da bavljenje likovnim umetnostima treba da postane navika neophodna za razvoj celovite ličnosti.

I razred

(društveno-jezički tip)

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA (12)

1.1. OPŠTI DEO

Šta je umetnost? Umetnost u prostoru i vremenu. Umetnost i društvo.

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Oblik: Konstrukcija i proporcija. Komponovanje slobodno obrazovanim uprošćenim oblicima na zadatim formatima. Utvrđivanje (vizitiranjem) i predstavljanje proporcija posmatranog predmeta u različitim položajima, komponovanje u iste formate. Predstavljanje predmeta posmatranog iz istog ugla, komponovanje u različite formate.

Trodimenzionalno oblikovanje (vajanje). Slobodno komponovanje. Predstavljanje osnovnih karakteristika (mere, pokret) posmatranog ili slobodno odabranog motiva.

1.3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Pojava umetničkog stvaranja. Epohe u umetnosti praistorije. Karakter praistorijske umetnosti. Tipična ostvarenja arhitekture, skulptura, slikarstva (Stounhendž, Vilendorska Venera, Altamira). Praistorijska umetnost u Jugoslaviji: Paleolit (Badanj), Mezolit (Lepenski vir), Neolit: (Vinča, Predionica, Butmir). Metalno doba.

2. OPAŽANJA I PREDSTAVLJANJE

3. MEDIJI: Crtanje, slikanje, vajanje, grafika i umetnička dela i spomenici kulture

4. SREDSTVA: likovno-tehnička i didaktičko-metodička

II CELINA (23)

1.1. OPŠTI DEO

Vrste likovnih i primenjenih umetnosti. Prostor. Perspektiva (inverzna, linearna, vazdušna).

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Oblik. Rad po prirodi (crtanje). Prostor. Linearna perspektiva. Predstavljanje jednostavnih pravougaonih predmeta. Predstavljanje dela unutrašnjeg ili spoljašnjeg prostora. Vazdušna perspektiva. Prostor. Rad po prirodi (crtanje). Linija, šrafura (grafika - priprema, izvođenje, štampanje).

1.3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Idejne osnove grčke civilizacije i umetnosti. Uticaji prethodnih civilizacija (Egipat, Krit, Mikena). Tri razdoblja u razvitku. Najznačajniji spomenici i umetnici. Slikarstvo vaza. Istorijski značaj grčke umetnosti.

Grčki spomenici na tlu Jugoslavije. Arhitektura (Herakleja Linkestis, Stobi). Skulptura i dela primenjenih umetnosti u jugoslovenskim muzejima.

Umetnost starog Rima. Nove pojave u arhitekturi i skulpturi (Pantenon, bazilike; portreti, istorijski reljefi. Slikarstvo (Pompeji). Značaj rimske civilizacije za kasniju umetnost Zapada. Rimske urbane celine na tlu Jugoslavije (Emona, Salona, Sirmijum, Viminacijum). Arhitektura (Dioklecijanova palata, Romulijana, Gamzigrad). Skulptura (portreti Konstantina, sarkofazi iz Salone). Mozaici (Risan, Romulijana). Slikarstvo grobnica (Bečka, Vinimacijum).

2. OPAŽANJE I PREDSTAVLJANJE

3. MEDIJI: Crtanje, slikanje, vajanje, grafika, umetnička dela i spomenici kulture

4. SREDSTVA: likovno-tehnička i didaktičko-metodička.

I razred

(za opšti i prirodno-matematički tip gimnazije)

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I CELINA (12)

1.1. OPŠTI DEO

Šta je umetnost? Umetnost u prostoru, i vremenu. Umetnost i društvo.

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Oblik: Konstrukcija i proporcija. Komponovanje slobodno obrazovanim uprošćenim oblicima na zadatim formatima. Utvrđivanje (viziranjem) i predstavljanje proporcija posmatranog predmeta u različitim položajima, komponovanje u iste formate. Predstavljanje predmeta posmatranog iz istog ugla, komponavanje u različite formate.

Trodimenzionalno oblikovanje (vajanje). Slobodno komponovanje. Predstavljanje osnovnih karakteristika (mere, pokret) posmatranog ili slobodno odabranog motiva.

1.3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Pojava umetničkog stvaranja. Epohe u umetnosti praistorije. Karakter praistorijske umetnosti. Tipična ostvarenja arhitekture, skulpture, slikarstva (Stounhendž, Vilendorfska Venera, Altamira). Praistorijska umetnost u Jugoslaviji: paleolit (Badanj), mezeolit (Lepenski vir), neolit (Vinča, Butmir).

Civilizacija starog Egipta. Arhitektura: mastabe, piramide, hramovi. Osobenosti skulpture: portret. Bojeni narativni reljef. Primenjena umetnost.

Civilizacije u predelu Tigra i Eufrata. Umetnost Sumera, Babilonaca, Asiraca i Persijanaca.

Idejne osnove grčke civilizacije i umetnosti i njihov značaj. Uticaji prethodnih civilizacija (Egipat, Krit, Mikena).

Počeci grčke umetnosti. Arhajsko razdoblje. Grčka umetnost klasičnog razdoblja. Dorski, jonski i korintski stil u arhitekturi. Helenističko razdoblje - glavni spomenici i umetnici.

Grčki spomenici na tlu Jugoslavije. Arhitektura (Herakleja, Linkestis, Stobi).

Umetnost starog Rima i njen značaj za kasniju umetnost. Nove pojave u arhitekturi i skulpturi (Panteon) bazilike; portreti, istorijski reljefi. Slikarstvo (Pompeji). Rimske urbane celine na tlu Jugoslavije (Salona, Sirmijum). Arhitektura (Dioklecijanova palata, Romulijana). Skulptura (portret Konstantina, sarkofazi iz Salone). Mozaici (Risan, Romulijana).

2. OPAŽANJE I PREDSTAVLJANJE I UOPŠTAVANJE.

3. MEDIJI: crtanje, slikanje, vajanje, istorija umetnosti.

4. SREDSTVA: likovno-tehnička i didaktička.

II CELINA (23)

1.1. OPŠTI DEO

Vrste likovnih i primenjenih umetnosti, prostor. Perspektiva (inverzalna, linearna, vazdušna).

1.2. SAMOSTALNO LIKOVNO IZRAŽAVANJE

Oblik. Rad po prirodi (crtanje). Prostor. Linearna perspektiva. Predstavljanje jednostavnih pravougaonih predmeta. Predstavljanje dela unutrašnjeg ili spoljašnjeg prostora. Vazdušna perspektiva. Prostor. Rad po prirodi (crtanje). Linija, šrafura (grafika - priprema, izvođenje, štampanje).

1.3. LIKOVNA DELA I SPOMENICI KULTURE

Osobenosti starohrišćanske umetnosti. Umetnost u doba seobe naroda. Umetničko stvaranje u razdoblju preromantike.

Spomenici starohrišćanske umetnosti na tlu Jugoslavije (Sv. Donat u Zadru), skulptura (Reljef iz Sv. Nedelje).

Odlike romantičke umetnosti. Novine u arhitekturi i glavni spomenici (Sv. Sernen, Piza). Skulptura i njena vezanost za arhitekturu (Vezlej).

Romantični stil u arhitekturi Jugoslavije (katedrale u Trogiru i Zadru). Kamena skulptura (Radovanov portal). Romantičko slikarstvo (Sv. Mihailo u Stonu).

Glavna obeležja gotičke umetnosti. Novine u arhitekturi i glavni spomenici (Šartr, Solzberi). Obeležja skulpture (spomenici Reme, Amijen). Vitraži.

Osobenosti gotike u Jugoslaviji. Obeležja gotike u Dalmaciji. Dela Jurja Dalmatinca i Andrije Alešija. Palate (Knežev dvor u Dubrovniku). Gotika u Sloveniji: crkve (Ptujska gora), slikarstvo Istre (Beram).

Odlike islamske umetnosti. Glavni spomenici arhitekture. Minijatura.

Islamska umetnost u Jugoslaviji. Arhitektura džamija (Sinan-pašina džamija u Prištini), amami (Daut-pašin amam u Skoplju).

Odlike vizantijske umetnosti. Glavni spomenici arhitekture (Sv. Luka u Fokidi) i slikarstva (Kahrije Džamija). Vizantijski uticaj na umetnost drugih zemalja (Rusija, Rubljov-Gruzija).

Vizantijski spomenici na tlu Jugoslavije. Srpska umetnost - kraj XII, XIII vek: arhitektura (Studenica, slikarstvo fresaka (Mileševa, Sopoćani). Umetnost 1300-1370, arhitektura (Gračanica), skulptura (Dečani), slikarstvo fresaka (Staro Nagoričene, Dečani). Ikone i minijature. Umetnost 1370-1459; arhitektura (Ravanica), osobenosti skulpture (Kalenić), slikarstvo fresaka (Manasija).

Slikarstvo u Makedoniji - XII vek (Sv. Kliment u Ohridu). Srednjovekovna utvrđenja. Postvizantijska umetnost na tlu Jugoslavije - XV - XVII vek (Novo Hopovo, Nikoljac), Lolgin, Jovan.

Umetnost stećaka (Kulinov stećak). Nekropolje.

Preteče renesanse (Đoto). Idejne osnove nastanka renesansne umetnosti. Glavne osobenosti. Renesansa u Italiji (Donatelo, Leonardo da Vinči, Mikelanđelo, Rafael, Ticijan).

Renesansa na severu Evrope: Nizozemska (braća Van Ajk, Brojgel), Nemačka (Direr, Hopbajn).

Manirizam. Njegove odlike. Glavni predstavnici.

Renesansa u Jugoslaviji i njene osobenosti.

Arhitektonsko-skulptoralno delo Nikole Firentinca (katedrala u Šibeniku). Dubrovački slikari (Nikola Božidarević).

2. OPAŽANJE I PREDSTAVLJANJE

3. MEDIJI: Crtanje, slikanje, vajanje, grafika, umetnička dela i spomenici kulture.

4. SREDSTVA: likovno-tehnička i didaktičko-metodička.

Fizičko vaspitanje

(oba tipa gimnazije)

Cilj i zadaci

Cilj nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je zadovoljavanje osnovnih biopsiho-socijalnih potreba učenika u oblasti fizičke kulture; formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizičkoj kulturi i trajno podsticanje učenika da te aktivnosti ugrade u svakodnevni život i kulturu življenja.

Zadaci nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja su da se:

- kvalitativno i kvantitativno prodube sportsko-motoričko obrazovanje;

- razviju fizičke sposobnosti učenika;

- osposobi učenik za samostalan rad i samokontrolu u održavanju fizičke kondicije, jačanju zdravlja i nezi tela;

- stvore uslovi u kojima učenik doživljava radost slobodnog angažovanja u sportskim i rekreativnim aktivnostima;

- prošire znanje koja doprinose objektivnom sagledavanju vrednosti i mogućnosti fizičke kulture;

- razviju higijenske i druge kulturne navike za očuvanje jačanje zdravlja učenika.

Sadržaji programa usmereni su na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti,

- sportsko-tehničko obrazovanje,

- povezivanje fizičkog i zdravstvenog vaspitanja sa životom i radom.

I RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI

Na svim časovima nastave fizičkog vaspitanja, predviđa se:

- razvijanje osnovnih elemenata fizičke kondicije karakterističnih za ovaj uzrast i pol, kao i drugih elemenata motorne umešnosti, koji služe kao osnova za povećanje radne sposobnosti, učvršćivanje zdravlja i dalje napredovanje u sportsko-tehničkom obrazovanju,

- preventivno-kompenzacijski rad u smislu sprečavanja i otklanjanja telesnih deformiteta,

- osposobljavanje učenika u samostalnom negovanju fizičkih sposobnosti, pomaganju rasta, učvršćenju zdravlja, kao i samokontroli i proveri svojih fizičkih i radnih sposobnosti.

Programski zadaci se određuju individualno, prema polu, uzrastu i fizičkom razvitku i fizičkim sposobnostima svakog pojedinca, na osnovu orijentacionih vrednosti koje su sastavni deo uputstva za vrednovanje i ocenjivanje napretka učenika kao i jedinstvene baterije testova i metodologije za njihovu proveru i praćenje.

II SPORTSKO-TEHNIČKO OBRAZOVANJE

Sportsko-tehničko obrazovanje se realizuje u I, II i III razredu kroz zajednički program (atletika, vežbe na spravama i tlu) i kroz program po izboru učenika, a u IV razredu kroz program po izboru učenika.

A. Zajednički program

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)**

SADRŽAJI PROGRAMA

I ATLETIKA

U atletskim disciplinama treba raditi na razvijanju vodećih motoričkih osobina za datu disciplinu.

1. Trčanje

Usavršavanje tehnike trčanja na kratke i srednje staze:

- na 100 m - učenici i učenice, na 800 m - učenice i na 1000 m - učenici, štafeta 4 x 100 m - učenici i učenice.

2. Skokovi:

Skok udalj racionalnom tehnikom,

skok uvis jednom od racionalnih tehnika.

3. Bacanje

Bacanje kugle, "racionalnom" tehnikom (učenici 5 kg, učenice 4 kg). Takmičenja u atletskim disciplinama.

II VEŽBE NA SPRAVAMA I TLU

1. Vežbe na tlu

Za učenike i učenice:

- premet napred, uz pomoć, dva premeta strance ulevo i udesno. Vaga pretklonom i zanoženjem i sp. postavljanje ruku na tlo, odrazom stajne noge kolut napred

2. Preskoci

Za učenike:

- konj u širinu (visine 120 cm), zgrčka, raznoška.

Za učenice:

- konj u širinu (visina 110 cm), zgrčka, raznoška, sklonka.

3. Krugovi:

Za učenike:

- iz mirnog visa vučenjem vis uzneto, spust uvis stražnji, izdržaj, vučenjem vis uzneto, spust uvis prednji (polako), saskok.

Za učenice:

- dohvatni krugovi - naskokom zgib, njih u zgibu, prednjihom spust uvis stojeći.

4. Razboj

Za učenike:

Paralelni razboj iz njiha u uporu, prednjihom saskok sa 1/1 okretom prema pritci; na početku razboja, iz njih u uporu u zanjihu sklek, prednjihom upor, zanjih u uporu, sklek, prednjihom, upor itd.

Za učenice:

Dvovisinski razboj: naskok uvis, osloniti jednu nogu o n/p i sp. odrazom zanjih, prednjihom premah zgrčeno u vis ležeći jašući; premah na n/p odnoženjem premah i saskok okretom za 90° (odnoška) bok uz pritku.

5. Vratilo

Za učenike:

Dohvatno vratilo: iz visa prednjeg potrkom, naupor jašući, prehvat u pothvat, kobrtljaj napred u uporu jašućem, uz pomoć, premah odnožno nazad do upora, odrivom od pritke saskok nazad uvito.

6. Greda

Za učenice:

Visoka greda: zaletom i sunožnim odrazom naskok u upor premah odnožni desnom (levom) u upor jašući, okret za 90° u uporu jašućem, upor sedeći prednožiti visoko, izdržaj, zamahom nazad i uz pomoć ruku u čučanj, usprav, vaga čeona, izdržaj, prinožiti, jelenski saskok strance, bok uz gredu.

7. Konj sa hvataljkama

Za učenike: premah odnožno desnom napred zamah ulevo, zamah udesno, zamah ulevo i spojeno premah levom napred, premah desnom nazad, zamah ulevo, zamah udesno i sp. odnoženjem desne, saskok sa 1/2 okretu ulevo, levoručke, do stava na tlu levi bok uz konja.

SPORTSKA IGRA (PO IZBORU)

Ponavljanje i učvršćivanje ranije obučavanih elemenata. Dalje proširivanje i produbljivanje tehničko-taktičke pripremljenosti učenika u skladu sa izbornim programom za datu igru.

Učestvovanje na takmičenjima na nivou odeljenja, škole i na međuškolskim takmičenjima.

Minimalni obrazovni zahtevi (provera)

Atletika: trčanje na 100 m za učenike i učenice, trčanje na 800 m za učenike i 500 m za učenice, skok udalj, skok uvis, bacanje kugle - na rezultat.

Vežbe na spravama i tlu: učenici: nastavni sadržaj programa vežbi na tlu, preskoka, jedne sprave u uporu i jedne sprave u visu; učenice: nastavni sadržaj programa vežbi na tlu, preskoka, grede i dvovisinskog razboja.

Građansko vaspitanje

CILJ PREDMETA

Opšti cilj predmeta je da učenici srednjih škola steknu saznanja, razviju sposobnosti i veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj ličnosti i za kompetentan, odgovoran i angažovan život u savremenom građanskom društvu u duhu poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva među narodima, etničkim, nacionalnim i verskim grupama.

I razred

(1 čas nedeljno, 35 časova godišnje)**

ZADACI NASTAVE PREDMETA

- da se kod učenika razvija samopoštovanje, osećanje ličnog i grupnog identiteta;

- da kod učenika razvija sposobnost razumevanja razlika među ljudima i spremnost da se razlike poštuju i uvažavaju;

- da kod učenika razvija komunikacijske veštine koje su neophodne za saradničko ponašanje i konstruktivno rešavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog mišljenja, aktivno slušanje, pregovaranje;

- da kod učenika razvija sposobnost kritičkog rasuđivanja i odgovornog odlučivanja i delanja;

- da učenici razumeju prirodu i moguće uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo rešavanje sukoba;

- učenici razumeju prirodu i način uspostavljanja društvenih, etičkih i pravnih normi i pravila i njihovu važnost za zajednički život;

- da se učenici obuče tehnikama grupnog rada i grupnog odlučivanja;

- da se izborom sadržaja i ukupnim načinom rada u okviru ovog predmeta poštuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

Uvod: Međusobno upoznavanje, upoznavanje učenika sa programom i načinom rada.

1. Ja, mi i drugi (6)

Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, ličnog i grupnih identiteta, razvijanja samopoštovanja i razumevanja i uvažavanja drugih.

- Lični identitet. Izrađujući "lični grb" i međusobnim poređenjem, učenici jačaju samopoštovanje, bolje se upoznaju i podstiču da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine.

- Otkrivanje i uvažavanje razlika. Kroz aktivnosti poređenja po različitim kriterijumima učenicima se omogućava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojeće sličnosti i razlike, kao i da sagledaju složenost i međusobna preklapanja vlastitih grupnih identiteta.

- Grupna pripadnost. Kroz izradu i poređenje "porodičnih stabala" ili porodičnih albuma i diskusiju o različitim grupama/udruženjima kojima učenici pripadaju učenici se uvode u problematiku ličnog i grupnog identiteta i njihovih međusobnih odnosa.

- Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tuđe grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uprošćenog opažanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opažanja tuđih grupa.

- Tolerancija i diskriminacija. Pomoću igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponašanja i da tolerancija nije uvek pozitivna.

Zadaci za vežbanje: Učenici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponašanja u školi, udžbeničkoj i drugoj literaturi, štampi, na TV i radiju i prikazuju ih na času.

2. Komunikacija u grupi (8)

Ova tematska celina bavi se načinima izražavanja i saopštavanja mišljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i veštinama nenasilne komunikacije.

- Samopouzdano reagovanje. Učenicima se predočava važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način. U malim grupama učenici isprobavaju ovakav samopouzdan način reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija.

- Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lančano prenosi od jednog do drugog učenika, demonstriraju se načini iskrivljavanja poruka, tj. šumovi u komunikaciji i ukazuje na važnost dobre komunikacije za međusobno razumevanje.

- Neslušanje. Radeći u parovima učenici prolaze kroz iskustvo loše komunikacije izazvane neslušanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi neslušanja, a zatim govore o primerima dobrog i lošeg sporazumevanja iz vlastitog iskustva.

- Aktivno slušanje. Učenici se upoznaju sa različitim tehnikama aktivnog slušanja kao načinima na koji se može poboljšati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraćim simulacijama.

- Neoptužujuće poruke. Učenicima se demonstriraju efekti optužujućih i neoptužujućih poruka i važnost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan način a zatim se model neoptužujućih poruka uvežbava kroz primenu na situacije iz vlastitog života.

- Izražavanje mišljenja. Nastavljajući započet dijalog suprotstavljenih mišljenja na primerima situacija iz porodičnog i školskog života, učenici stiču znanja o pravu na slobodno izražavanje mišljenja i vežbaju da svoje mišljenje obrazlože.

- Vođenje debate i dijaloga (2). Pošto se kontrastiraju karakteristike dijaloga i debate kao različitih komunikacijskih obrazaca, učenici se upoznaju sa uobičajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu.

3. Odnosi u grupi/zajednici (20)

Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, veština i izgrađivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajedništva, razumevanja, saradnje i mira među pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, sa jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom rešavanju sukoba i nesporazuma među ljudima, sa druge strane.

Saradnja i zajedništvo (5)

- Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog što vole da rade, učenici uviđaju lične i društvene razloge za saradnju i zajedništvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje.

- Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim časovima, učenici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu.

- Grupno odlučivanje. Učenici se upoznaju sa različitim načinima donošenja odluka u grupi i analiziraju njihove prednosti i nedostatke

- Učešće mladih: "Lestvica participacije". Učenici se upoznaju sa različitim mogućim stepenima učešća dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvazi učešća" do dečjeg samostalnog izbora i izvođenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogući stepen aktivne participacije i značaj koji ona ima za razvoj ličnosti i ostvarivanje prava.

- Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne školske situacije učenici se vežbaju u saradničkom ponašanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti.

Rešavanje sukoba (8)

- Dinamika i ishodi sukoba. Vežba u kojoj učenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da posluži kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i očekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim mogućim ishodima.

- Stilovi postupanja u konfliktima I II Pošto dobiju kraći opis uzrasno prilagođene situacije konflikta, učenici u malim grupama razmatraju moguće postupke strana u konfliktu i diskutuju od čega zavisi kako će se postupati u konfliktu.

- Sagledavanje problema iz različitih uglova. Učenicima se predočavaju primeri različitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamišljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz različitih perspektiva.

- Nalaženje rešenja. Analizirajući konflikte predočene u pričama učenici se vežbaju u nalaženju integrativnih rešenja, u kojima nema pobednika i poraženih već sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe.

- Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta između dve grupe od učenika se traži da putem pregovaranja postignu dogovor koristeći prethodno stečena znanja i veštine.

- Izvini. Kroz čitanje priča i igranje uloga učenici se uče da se pružanjem i prihvatanjem izvinjenja može izbeći da nesporazumi prerastu u sukobe.

- Posredovanje. Učenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju stečena znanja u jednoj situaciji simulirane svađe među drugovima.

Nasilje i mir (6)

- Nasilje u našoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz štampe, TV emisija, filmova) učenici uočavaju različite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), stiču svest da nasilje postoji u svim sferama društva i da u svesti većine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici.

- Vršnjačko nasilje I II. Kroz analizu različitih situacija učenici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja među vršnjacima, osećanje lične odgovornosti i spremnost na pružanje pomoći žrtvi nasilja.

- Nasilje u školi. Kroz analizu tipičnih slučajeva iz svakodnevnog života u školi (verbalna agresija učenika, omalovažavanje učenika...) učenici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i žrtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u školi.

- Postizanje mira I II. Na osnovu analize mišljenja naučnika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava"), misli o miru mislilaca iz različitih kultura i prikaze likova nekih od dosadašnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, učenici produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki za očuvanje i postizanje mira.

Napomena:

*Način ostvarivanja programa (uputstvo) predmeta Građansko vaspitanje i spisak priručnika i literature za nastavnike dati su posle Programa za predmet Građansko vaspitanje za II razred

Sledeći