PRAVILNIKO MERAMA ZA ODRŽAVANJE REDA I BEZBEDNOSTI U ZAVODIMA ZA IZVRŠENJE ZAVODSKIH SANKCIJA("Sl. glasnik RS", br. 105/2006) |
Ovim pravilnikom bliže se uređuju uslovi i način primene mera za održavanje reda i bezbednosti prema osuđenim licima u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija (u daljem tekstu: zavodi).
Tekst ovog pravilnika dostupan je osuđenom sve vreme izdržavanja kazne zatvora.
Tokom izvršenja kazne zatvora osuđeni je dužan da se ponaša u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, kao i po nalozima službenih lica, osim kada bi izvršenje naloga bilo protivpravna radnja.
U cilju održavanja reda i bezbednosti u zavodu, prema osuđenom se mogu primeniti mere za održavanje reda i bezbednosti.
Mere za održavanje reda i bezbednosti su mere prinude i posebne mere.
Mere prinude su:
1) upotreba fizičke snage;
2) vezivanje;
3) izdvajanje;
4) upotreba gumene palice;
5) upotreba šmrkova sa vodom;
6) upotreba hemijskih sredstava i
7) upotreba vatrenog oružja.
Posebne mere su:
1) pojačan nadzor;
2) oduzimanje ili privremeno zadržavanje stvari čije je držanje inače dozvoljeno;
3) smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari;
4) smeštaj pod pojačan nadzor;
5) usamljenje i
6) testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva.
U primeni mera za održavanje reda i bezbednosti ne sme se primeniti stroža mera od neophodno potrebne s obzirom na prirodu potrebe njene primene i sadržinu mere.
Prilikom upotrebe mera za održavanje reda i bezbednosti poštuje se ljudsko dostojanstvo osuđenog i vodi se računa o njegovom zdravstvenom stanju.
Lekarski nalazi bitni za primenu mera moraju biti dostupni ovlašćenom licu.
Bekstvom se smatra svako savladavanje prepreka u cilju protivpravnog napuštanja prostora zavoda ili drugog prostora u kome se osuđeni nalazi.
Fizički napad na drugo lice je svaka radnja kojom se ugrožava život ili telesni integritet drugog lica.
Nanošenje povrede drugom licu je lišavanje života ili telesna povreda.
Samopovređivanje je samoubistvo i nanošenje telesne povrede sebi.
Pod aktivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim službenim merama, radnjama i nalozima službenog ili ovlašćenog lica koje se vrši zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti ili preduzimanjem slične radnje.
Pod pasivnim otporom podrazumeva se svako suprotstavljanje osuđenog zakonitim službenim merama, radnjama i nalozima službenog ili ovlašćenog lica koje se vrši oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja.
Ovlašćeno lice je lice sa položenim stručnim ispitom za rad u službi za obezbeđenje zavoda.
Uslovi za primenu mera prinude
Mere prinude prema osuđenom se mogu primeniti samo kada je neophodno da se spreči:
1) bekstvo osuđenog;
2) fizički napad na drugo lice;
3) nanošenje povreda drugom licu;
4) samopovređivanje;
5) prouzrokovanje materijalne štete;
6) aktivan i pasivan otpor osuđenog.
Mera prinude se može primeniti i prema licu koje protivpravno oslobađa osuđenog ili protivpravno ulazi u prostorije zavoda. Ovo lice se zadržava do dolaska ovlašćenih lica organa unutrašnjih poslova.
Meru prinude može primeniti samo ovlašćeno lice.
O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava lice prema kojem će se mera primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojećem protivpravnom napadu.
Nakon primene mere prinude obavezan je lekarski pregled osuđenog prema kome je prinuda primenjena. U naredna dvadeset i četiri sata lekarski pregled se obavlja još dva puta u jednakim vremenskim intervalima.
O primeni mere prinude i obavljenom lekarskom pregledu iz stava 1. ovog člana podnosi se pismeni izveštaj upravniku zavoda.
Prilikom primene mera prinude obezbeđuje se dovoljan broj zaposlenih u službi za obezbeđenje kako bi se izbegla primena težih mera prinude.
Mere prinude, osim fizičke snage, neće se primeniti prema osuđenima koji su vidljivo stari, bolesni, teški invalidi, prema licima mlađim od 14 godina, kao ni prema osuđenicama čija je trudnoća vidljiva.
Mere prinude primeniće se i prema licima iz stava 1. ovog člana ako vatrenim oružjem ili drugim opasnim sredstvom neposredno ugrožavaju život drugih lica.
Pod upotrebom fizičke snage smatra se primena različitih propisanih i uvežbanih tehnika i zahvata borilačkih veština na telu osuđenog, kojima je cilj odbijanje napada ili savlađivanje otpora osuđenog.
Fizička snaga se upotrebljava radi savlađivanja aktivnog ili pasivnog otpora osuđenog, sprečavanja bekstva osuđenog, fizičkog napada na drugo lice, nanošenja povrede drugom licu, samopovređivanja ili prouzrokovanja materijalne štete od strane osuđenog i napada na objekat koji čuva ovlašćeno lice.
Ovlašćeno lice dužno je da prestane sa upotrebom fizičke snage čim prestane napad ili otpor lica prema kome je upotrebljena.
Propisana gumena palica može se upotrebiti ako je upotreba fizičke snage ostala bezuspešna ili ne jamči uspeh da se odbije napad ili savlada otpor.
Pod primenom gumene palice smatra se udarac gumenom palicom po telu osuđenog. Udarci gumenom palicom ne nanose se u predelu glave, vrata, kičmenog stuba, genitalija, bubrega i zglobova, osim kao krajnja mera.
Ovlašćeno lice dužno je da prestane sa upotrebom gumene palice čim prestane napad ili otpor lica prema kome je upotrebljena.
Propisana specijalna palica može se upotrebiti po naređenju neposrednog rukovodioca, u slučaju težeg ugrožavanja reda i bezbednosti u zavodu od strane više osuđenih istovremeno i na istom mestu.
Zabranjena je upotreba električne palice.
Sredstva za vezivanje su: lisice, plastične lisice za jednokratnu upotrebu i kožni kaiševi posebno namenjeni za vezivanje. Ostala sredstva za vezivanje i sputavanje su zabranjena.
Osuđeni koji izdržava kaznu u odeljenju zatvorenog tipa, prilikom izvođenja iz zavoda, po bilo kom osnovu, mora biti vezan.
Ovlašćeno lice vezuje osuđenog prilikom sprovođenja ako dobije pisani nalog rukovodioca službe za obezbeđenje.
Ovlašćeno lice može, i ako nije dobilo pisani nalog, vezati osuđenog ako prilikom njegovog sprovođenja osuđeni pokuša bekstvo ili napad na drugo lice, odnosno pruža otpor ili pokuša da se samopovredi.
O načinu na koji će osuđeni biti vezan (sa rukama napred ili nazad), odlučuje ovlašćeno lice na osnovu podataka o sklonostima osuđenog, koji se upisuju u nalog za sprovođenje osuđenog, na osnovu fizičke konstitucije osuđenog i drugih saznanja do kojih ovlašćeno lice dođe.
Vezivanje osuđenih lica se može vršiti pojedinačno ili grupno.
Vezivanje ruku i nogu vrši se sredstvima za vezivanje na način kojim se ne nanose telesne povrede licu koje se vezuje.
Vezivanje nogu vrši se samo izuzetno kada je to izričito navedeno u nalogu za sprovođenje.
Prilikom sprovođenja, osuđeni se može vezati za levu ruku ovlašćenog lica, a u prevoznom sredstvu za pogodan deo vozila, tako da mu položaj ruke ili tela ne nanosi telesni bol.
Ovlašćeno lice može vezati osuđenog u zavodu kada pruža otpor koji se na drugi način ne može savladati, o čemu odmah obaveštava rukovodioca službe za obezbeđenje.
Vezivanje iz stava 1. ovog člana traje do prestanka otpora ili izdvajanja.
Osuđeni može biti vezan kožnim kaiševima samo kada je to jedino preostalo sredstvo da se spreči samopovređivanje osuđenog ili napad na druga lica.
Mera iz stava 1. ovog člana može se primeniti samo ukoliko zavod poseduje posebnu prostoriju za primenu ove mere i samo na osnovu lekara psihijatra ili neuropsihijatra.
U izuzetnim slučajevima, mera iz stava 1. ovog člana može se primeniti i bez prethodnog mišljenja lekara psihijatra ili neuropsihijatra, s tim da se u roku od dva sata od momenta vezivanja obezbedi pregled od strane lekara psihijatra ili neuropsihijatra.
Pre nego što se primeni mera iz stava 1. ovog člana, osuđeni će biti jasno upozoren da će se navedena mera primeniti.
Odluku o daljoj primeni i prekidu mere vezivanja kožnim kaiševima donosi upravnik ili lice koje on odredi, na osnovu predloga psihijatra ili neuropsihijatra koji i nadzire njenu primenu.
Mera iz stava 1. ovog člana ukinuće se čim prestanu razlozi za njenu primenu, a može trajati najduže do 24 časa.
Tokom trajanja mere iz stava 1. ovog člana obavezno je stalno praćenje telesnog i duševnog stanja te osobe od strane medicinskog osoblja.
Osuđeni vezan kožnim kaiševima odvezaće se tokom obroka i radi obavljanja fizioloških potreba.
Razlozi, datum i čas početka i završetka primene mere kao i ime psihijatra ili neuropsihijatra koji je predložio njenu primenu, obavezno se upisuju u knjigu evidencije ove mere.
Vezivanje osuđenog za predmete u prostorijama suda i drugim prostorijama nije dozvoljeno.
Sud odlučuje o tome da li će privedeni osuđeni, dok je u sudnici, biti vezan ili ne.
Ovlašćeno lice koje privodi osuđenog može predložiti sudu da osuđeni bude vezan.
Ovlašćeno lice dužno je da prestane sa upotrebom sredstava vezivanja čim prestane potreba za vezivanjem.
Ovlašćeno lice može, u cilju održavanja reda i bezbednosti u zavodu, izdvojiti osuđenog do 24 časa.
Izdvajanje iz stava 1. ovog člana može da se izvrši u posebnoj prostoriji ili u drugoj prostoriji u kojoj borave osuđeni sa odgovarajućim tretmanom.
Upotreba šmrkova sa vodom i hemijskih sredstava
Šmrkovi sa vodom i hemijska sredstva mogu se upotrebiti u slučaju težeg narušavanja reda i bezbednosti u zavodu od strane više osuđenika istovremeno i na istom mestu.
Primena hemijskih sredstava dopuštena je i u slučajevima rešavanja talačkih situacija kao i u situacijama kada se osuđeni zatvorio (zabarikadirao) u prostoriju ili je na drugi način zaprečio ulaz ili izlaz iz prostorije.
Upotrebu šmrkova sa vodom i hemijskih sredstava može narediti samo upravnik zavoda.
Upotrebom šmrkova sa vodom i hemijskih sredstava neposredno rukovodi upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti.
Ovlašćeno lice može upotrebiti sprej bez prethodne odluke upravnika pod uslovima za upotrebu gumene palice iz člana 16. ovog pravilnika.
Pod šmrkovima sa vodom podrazumevaju se uređaji za izbacivanje vode pod pritiskom.
Pod hemijskim sredstvima podrazumevaju se suzavci za kratkotrajnu primenu, koji po prestanku dejstva ne ostavljaju bilo kakve posledice za psihifizičko i opšte zdravstveno stanje, kao i hemijske i organske materije blažeg dejstva od suzavca (sprej).
Hemijska sredstva se ne mogu upotrebiti prema osuđenima koji se nalaze u blizini eksplozivnih ili lako zapaljivih materija, na velikoj visini i na sličnim mestima gde bi mogao biti ugrožen život ljudi.
Pri upotrebi hemijskih sredstava vodi se računa o meteorološkim prilikama.
Prilikom upotrebe hemijskih sredstava potrebno je obezbediti tri grupe za realizaciju plana upotrebe hemijskih sredstava i to: grupu koja upotrebljava hemijska sredstva, grupu koja obezbeđuje akciju i grupu za pružanje prve pomoći.
Vatrenim oružjem u smislu ovog pravilnika, smatra se vatreno oružje kojim su naoružani pripadnici u službi za obezbeđenje zavoda, u skladu sa propisima kojim se uređuje naoružanje i oprema zaposlenih u službi za obezbeđenje u zavodima.
Upotrebom vatrenog oružja smatra se pucanje prema licu.
Upotrebom vatrenog oružja smatra se i: potezanje, punjenje, stavljanje u položaj za neposrednu upotrebu, kao i pucanje u bezbednom pravcu u cilju upozorenja ili signalizacije.
Upotreba vatrenog oružja sa gumenim zrnom smatra se lakšom upotrebom vatrenog oružja.
Vatreno oružje dozvoljeno je upotrebiti samo ako se drugim merama ne može:
1) odbiti istovremen ili neposredno predstojeći protivpravni napad kojim se ugrožava život osuđenog, zaposlenog ili drugog lica zatečenog u zavodu;
2) onemogućiti bekstvo osuđenog iz zavoda zatvorenog tipa;
3) onemogućiti prilikom sprovođenja bekstvo osuđenog koji izdržava kaznu zatvora od deset godina ili težu kaznu.
Vatreno oružje se neće upotrebiti ako bi se time ozbiljno ugrozio život drugog lica.
Ako se službena radnja preduzima pod neposrednim rukovodstvom upravnika zavoda ili rukovodioca službe za obezbeđenje, vatreno oružje se može upotrebiti samo po njihovom naređenju.
Svrha upotrebe vatrenog oružja je onesposobljavanje napadača. Pri upotrebi vatrenog oružja ovlašćeno lice nastojaće da ne ozledi vitalne organe osuđenog, odnosno ciljaće u noge.
Smrtonosna upotreba vatrenog oružja dozvoljena je samo u slučaju ozbiljne opasnosti po ljudski život.
Upotreba vatrenog oružja u cilju odbijanja istovremenog ili neposredno predstojećeg protivpravnog napada kojim se ugrožava život osuđenog, zaposlenog ili drugog lica zatečenog u zavodu dozvoljena je kad ga je jedan ili više osuđenih fizički napalo oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom kojim se može ugroziti život, odnosno ako je broj napadača takav da se napadnuti ne može drugačije odbraniti, ili ako se napad desio na mestu, u vreme i pod drugim okolnostima u kojima se ne može očekivati pomoć.
Napadom vatrenim oružjem u smislu stava 1. ovog člana smatra se i potezanje vatrenog oružja. Potezanjem vatrenog oružja smatra se pokret vatrenim oružjem radi njegovog stavljanja u položaj za upotrebu.
U nalogu za sprovođenje osuđenog izričito se navodi da ovlašćeno lice može upotrebiti vatreno oružje u slučaju bekstva osuđenog. Osuđeni će se, pre sprovođenja, upozoriti na tu mogućnost.
Ako osuđeni koji se sprovodi beži, ovlašćeno lice pokušava da ga uhvati, ukoliko za to postoji mogućnost, uz istovremeni poziv: "Stoj, pucaću". Ako osuđeni u bekstvu ne stane, ovlašćeno lice će ponoviti poziv, a ako ni na ponovljeni poziv ne stane i ne postoji druga mogućnost da se spreči bekstvo, ovlašćeno lice će upotrebiti vatreno oružje pucanjem u pravcu osuđenog.
Posle drugog poziva osuđenom da stane, ovlašćeno lice pucaće u bezbednom pravcu radi upozorenja, pre nego što puca na osuđenog koji beži.
Noću ili u gustoj magli, odnosno na nepreglednom terenu ili u šumi, kao i kad osuđeni beži prema šumi ili u pravcu objekta gde može da se sakrije, vatreno oružje ovlašćeno lice može upotrebiti pucajući u osuđenog i posle prvog poziva da osuđeni stane, odnosno nakon upozoravajućeg hica.
Ako osuđeni beži prema grupi ljudi ili se skriva u grupi, pa usled toga postoji opasnost da bi neko u grupi mogao da bude pogođen, ovlašćeno lice ne sme upotrebiti vatreno oružje.
Ovlašćeno lice, nakon prethodnog upozorenja i upozoravajućeg hica, upotrebiće vatreno oružje pucanjem ako se osuđeni penje uz ogradni zid zavoda, odnosno ako su mu obe noge odvojene od tla, ili se nalazi na ogradnom zidu.
Ako osuđeni iz stava 1. ovog člana uđe u zabranjeni prostor neposredno ispred ogradnog zida zavoda, ovlašćeno lice će ga upozoriti da se udalji.
Zabranjeni prostor iz stava 2. ovog člana mora biti jasno obeležen, uz vidljiv znak upozorenja da je u označenom prostoru zabranjen ulaz i kretanje.
Dužnost obaveštavanja o upotrebi vatrenog oružja
Upravnik zavoda je dužan da odmah dostavi obaveštenje o upotrebi vatrenog oružja i zapisnik o lekarskom pregledu, direktoru Uprave i nadležnom tužiocu.
Postupanje prilikom bekstva osuđenog
Pripadnik službe za obezbeđenje bez odlaganja preduzima radnje da osuđenog onemogući u bekstvu.
Ukoliko ovlašćeno lice koje nije na dužnosti primeti lice za koje zna da se nalazi u bekstvu, obaveštava o tome najbliži organ unutrašnjih poslova ili dežurnog u zavodu. Ako proceni da može lišiti slobode odbeglo lice bez opasnosti po svoj ili tuđi život, pristupa lišavanju slobode.
Ako ovlašćeno lice oceni da mu je život neposredno ugrožen, može odustati od onemogućavanja osuđenog u bekstvu.
O svakom pokušaju bekstva i bekstvu osuđenog, pripadnik službe za obezbeđenje odmah obaveštava upravnika zavoda, koji je dužan da o tome obavesti direktora Uprave.
U slučaju bekstva osuđenog, upravnik zavoda obaveštava nadležni organ unutrašnjih poslova, naređuje izdavanje poternice i preduzima druge radnje koje su neophodne da se osuđeni u bekstvu liši slobode.
Korišćenje saobraćajnih sredstava i sredstava veze
U cilju lišavanja slobode neposredno odbeglog osuđenog, ovlašćeno lice se može poslužiti dostupnim prevoznim sredstvom i sredstvom veze, ako na drugi način ne može da izvrši prevoz, odnosno uspostavi vezu neophodnu radi hvatanja odbeglog.
O upotrebi sredstava veze iz stava 1. ovog člana izdaje se potvrda. Vlasnik prevoznog sredstva i sredstva veze kojim se posluži ovlašćeno lice ima pravo na naknadu troškova i štete prouzrokovane njihovom upotrebom.
Ovlašćeno lice može u cilju lišavanja slobode neposredno odbeglog osuđenog, legitimisati lice za koje postoji osnovana sumnja da pomaže odbeglom.
Ovlašćeno lice dužno je da upozna legitimisano lice sa razlogom provere njegovog identiteta. Provera identiteta vrši se uvidom u ličnu kartu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom.
Ovlašćeno lice može legitimisati lice samo ako je uniformisano i ako licu koje namerava da legitimiše pokaže službenu legitimaciju.
Pretres stana i drugih prostorija
U slučaju neposrednog bekstva osuđenog iz zavoda ili prilikom sprovođenja osuđenog, ovlašćeno lice može bez odluke suda ući u stan ili druge prostorije i vršiti pretres ako je to neophodno za lišavanje slobode osuđenog.
Pre početka pretresa pozvaće se držalac stana ili druge prostorije da dobrovoljno preda odbeglog osuđenog.
Pretresanju stana ili druge prostorije prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci. Svedoci će se pre početka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapitnika o pretresanju stave svoje primedbe, ako smatraju da sadržina zapisnika nije tačna.
Pretres se može izvršiti i bez svedoka, ako nije moguće obezbediti njihovo prisustvo a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez prisustva svedoka moraju se označiti u zapisniku.
Pretresanje stana ili druge prostorije ograničava se isključivo na pronalaženje odbeglog osuđenog.
Pretresanje stana ili druge prostorije sprovodi se obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez neposrednog remećenja kućnog reda i oštećenja stvari.
O ulasku u stan izdaće se potvrda, u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja u stan, odnosno druge prostorije, a ako je izvršen pretres sastaviće se zapisnik.
Držalac stana, ako je prisutan, ima pravo da protiv postupka ovlašćenog lica izjavi prigovor. Ovlašćeno lice dužno je da držaoca stana obavesti o ovom pravu i da njegov prigovor unese u potvrdu o ulasku u stan, odnosno zapisnik o pretresanju stana.
Uslovi za primenu posebnih mera
Posebne mere mogu se primeniti prema osuđenom za koga postoji opasnost od bekstva, nasilničkog ponašanja, samopovređivanja ili ugrožavanja reda i bezbednosti druge vrste.
Mere iz stava 1. ovog člana su preventivne i mogu se primeniti samo izuzetno, ukoliko se opasnost ne može otkloniti na drugi način.
Primenu posebnih mera, na predlog stručnih službi zavoda, određuje upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti.
Prema osuđenom je moguće primeniti više posebnih mera istovremeno.
Izvršenje posebne mere se odmah obustavlja ako su prestali razlozi za njenu primenu.
Pojačan nadzor je učestalo posmatranje osuđenog bez remećenja njegovih svakodnevnih aktivnosti.
Mera iz stava 1. ovog člana primenjuje se u cilju praćenja i kontrole opasnog stanja osuđenog.
Nalogom se daju osnovne smernice o sadržini i pravcu pojačanog nadzora.
Oduzimanje i privremeno zadržavanje stvari
Stvar čije je držanje inače dozvoljeno može se rešenjem oduzeti od osuđenog ako se proceni da je opasno da osuđeni tu stvar drži.
Žalba na rešenje iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Oduzeta stvar vratiće se osuđenom nakon prestanka opasnosti.
Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju
Osuđenom za koga se oceni da se nalazi u stanju povećane opasnosti, može se rešenjem, na osnovu prethodnog mišljenja lekara psihijatra ili neuropsihijatra odrediti smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari. Stepen opasnosti ocenjuje lekar psihijatar ili neuropsihijatar.
Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari može trajati najduže do četrdeset osam sati odjednom.
Žalba na rešenje iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.
Uz smeštaj u posebno osiguranu prostoriju bez opasnih stvari određuje se pojačan nadzor.
Smeštaj u posebno osiguranu prostoriju može se odrediti samo ukoliko zavod poseduje posebnu prostoriju za primenu ove mere.
Pre nego što se odredi mera smeštaja u posebno osiguranu prostoriju, osuđeni će biti jasno upozoren da će se mera primeniti.
Posebno osigurana prostorija mora imati najmanje četiri kvadratna metra i deset kubnih metara prostora. Prostorija mora biti prozračna, osvetljena dnevnim i veštačkim osvetljenjem, opremljena posebnim sanitarnim uređajima, zagrejana u skladu sa klimatskim uslovima i opremljena krevetom, stolom i stolicom od mekog materijala koji ne može da izazove povrede kod osuđenog.
Zidovi, pod i vrata posebno osigurane prostorije moraju biti obloženi mekim materijalom koji se lako održava, a prozor i veštačko svetlo obezbeđeno zaštitnom mrežom.
Posebno osigurana prostorija mora imati prizmatično staklo koje obezbeđuje vizuelni nadzor nad celom prostorijom.
Ovlašćeno lice je dužno da svakih 15 minuta proveri osuđenog koji je smešten u posebno osiguranu prostoriju.
Lekar posećuje i pregleda osuđenog koji je smešten u posebno osiguranu prostoriju najmanje na svakih 12 sati.
Osuđenom koji remeti red ili podstiče druge na remećenje reda pa zbog toga predstavlja opasnost za bezbednost u zavodu, može se rešenjem odrediti smeštaj pod pojačan nadzor.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti, na predlog službe za prevaspitavanje ili službe za obezbeđenje.
Cilj smeštaja pod pojačan nadzor je sprečavanje osuđenog da remeti red ili podstiče druge na remećenje reda, kako bi se time otklanjala opasnost za bezbednost u zavodu.
Prilikom podnošenja predloga za smeštaj pod pojačan nadzor, produžavanje ili ukidanje smeštaja, navode se činjenice i okolnosti koje su bitne za ocenu opravdanosti donošenja odgovarajućeg rešenja, a naročito podaci o njegovom disciplinskom kažnjavanju, vrsti disciplinskog prestupa, okolnostima pod kojima je prestup učinjen, pobudama iz kojih je prestup učinjen, njegovom ponašanju tokom izdržavanja kazne, iskazanoj agresivnosti, nalozima psihologa, odnosu prema drugim osuđenima i drugim bitnim okolnostima.
Smeštaj pod pojačan nadzor može se primeniti samo u odeljenju zatvorenog tipa i može da traje najduže šest meseci u toku godine.
Smeštaj pod pojačan nadzor preispituje se svaka tri meseca. Rešenjem se može produžiti trajanje smeštaja pod pojačan nadzor.
Na rešenje o produženju trajanja smeštaja osuđeni ima pravo žalbe u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Žalba na rešenje o smeštaju pod pojačan nadzor, odnosno rešenje o produženju trajanja smeštaja ne odlaže izvršenje rešenja.
Smeštaj pod pojačan nadzor izvršava se pod nadzorom lekara.
Smeštaj pod pojačan nadzor izvršava se u posebnom objektu sa sopstvenim prostorom za boravak osuđenih izvan zatvorenih prostorija.
Objekat iz stava 1. ovog člana mora garantovati visok stepen bezbednosti.
U prostoriji za smeštaj može boraviti dva do šest osuđenika.
Za vreme boravka osuđenog u prostoriji, prostorija je zaključana.
Prostorija iz stava 2. ovog člana mora odgovarati opštim standardima prostorija u koje se smeštaju osuđeni, s tim da je snabdevena samostalnim sanitarnim uređajima.
Tokom smeštaja pod pojačan nadzor osuđeni učestvuje u svim aktivnostima utvrđenim programom postupanja organizovanim u okviru objekta, u kome se izvršava smeštaj pod pojačan nadzor.
Osuđeni koji je smešten pod pojačan nadzor uživa sva prava i ima sve obaveze koji su utvrđeni zakonom i pravilnikom o kućnom redu, osim ukoliko nije drugačije određeno zakonom ili pravilnikom.
Osuđenom koji svojim ponašanjem uporno remeti red, ugrožava bezbednost i predstavlja ozbiljnu opasnost za druge osuđene, može se rešenjem izreći mera usamljenja u neprekidnom trajanju najduže do tri meseca. Tokom kalendarske godine ova mera se može primeniti najviše dva puta.
Usamljenje se određuje uz prethodno mišljenje lekara.
Usamljenjem se osuđenom onemogućava veza s drugim osuđenim izdvajanjem iz zajedničkog načina izvršenja kazne i zajedničkih aktivnosti.
Osuđenom kome je izrečena mera usamljenja uživa sva ostala prava koja imaju osuđeni razvrstani u kategoriju V, u skladu sa pravilnikom o kućnom redu.
Usamljenje se izvršava u prostoriji koja ima uslove propisane u članu 152. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Izuzetno, ukoliko nema mogućnosti da se mera usamljenja izvrši u zavodu u kome je izrečena, meru je moguće izvršiti u drugom zavodu.
Pre izvršenja mere usamljenja, upravnik zavoda ili lice koje ga zamenjuje saopštava osuđenom sadržinu rešenja o usamljenju i ukazuje na razloge izricanja ove mere.
Osuđenom se za vreme izvršenja mere usamljenja mora osigurati boravak van prostorije na svežem vazduhu u trajanju od najmanje jedan sat dnevno.
Osuđenom se za vreme izvršenja mere usamljenja omogućava rad u prostorijama u kojima se mera primenjuje, a tokom njene primene osuđeni može koristiti lične stvari, čitati štampu i knjige, dopisivati se, slušati radio i pratiti televizijski program.
Na rešenje o određivanju mere usamljenja osuđeni ima pravo žalbe u roku od tri dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Uz meru usamljenja određuje se pojačan nadzor.
Osuđenog kome je izrečena mera usamljenja, posećuje najmanje: lekar jednom nedeljno, vaspitač dva puta nedeljno, a upravnik zavoda ili lice koje ga zamenjuje jedanput u 15 dana.
Mera usamljenja obustaviće se kada stručne službe ocene da ona više nije neophodna.
Testiranje na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva
U slučaju osnovane sumnje u postojanje zaraznih bolesti ili uzimanje opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava, moguće je od osuđenog uzimati uzorke krvi i mokraće u meri neophodnoj za ispitivanje prema pravilima medicinske struke, odnosno korišćenje odgovarajućeg testa.
Uzimanje uzoraka krvi i mokraće u cilju utvrđivanja postojanja zaraznih bolesti dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima u cilju sprečavanja opasnosti od zaraze.
Rezultati analize uzoraka krvi i mokraće su poverljive prirode. Lekar, shodno opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti i lekarskoj etici, odlučuje u kojoj meri će rezultati analize biti dostupni drugim zaposlenim licima.
Rezultati analize uzoraka krvi i mokraće vode se u posebnoj evidenciji koju vodi i čuva lekar. Evidencija je poverljive prirode.
Kada se od osuđenog traži uzorak krvi ili mokraće, odnosno da se na njemu primeni odgovarajući test, ovlašćeno lice će obavestiti osuđenog da se to čini na osnovu odredbe člana 141. Zakona o izvršenja krivičnih sankcija i da odbijanje osuđenog da to učini predstavlja teži disciplinski prestup u smislu odredbe člana 68. stav 2. tačka 12), odnosno tačka 16) Pravilnika o kućnom redu u kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima.
Osuđeni od koga se traži svež uzorak mokraće u cilju utvrđivanja prisustva opojnih droga ili psihoaktivnih sredstava obavezno se pretresa, a može biti odvojen od ostalih osuđenih najduže sat vremena pre testiranja.
Osuđeni koji ne može da da uzorak mokraće kada se to od njega traži, može biti izdvojen od ostalih osuđenih najduže pet sati u kom periodu će dati uzorak mokraće.
Osuđenom od koga se traži uzorak mokraće mora biti obezbeđena privatnost prilikom davanja uzorka, s tim da ovlašćeno lice istog pola može biti prisutno u toj prostoriji u cilju sprečavanja falsifikovanja, zamene ili zagađenja uzorka.
Falsifikovanje, zamena ili namerno zagađenje uzorka mokraće u cilju izbegavanja pozitivnog testa predstavlja teži disciplinski prestup u smislu člana 68. stav 2. tačka 12) odnosno tačka 16) Pravilnika o kućnom redu u kazneno-popravnim zavodima i okružnim zatvorima.
O svakom uzimanju krvi, mokraće ili drugom testiranju sačiniće se zapisnik. U zapisniku se navode lični podaci osuđenog, datum i čas uzimanja uzoraka odnosno korišćenja testa. Zapisnik potpisuje lekar, ovlašćeno lice koje je prisustvovalo uzimanju uzoraka ili testiranju i osuđeni. Ukoliko osuđeni odbije da potpiše zapisnik, to će se zabeležiti u zapisniku.
Uzorak krvi, mokraće ili drugog testa daje se i čuva u medicinskim pravilima propisanoj ambalaži, na koju se u prisustvu osuđenog lepi nalepnica sa njegovim imenom i prezimenom.
O rezultatima testiranja se vodi posebna evidencija. Posebnu evidenciju vodi lekar.
Ukoliko osuđeni smatra da je uzimanje uzorka krvi, mokraće ili drugo testiranje obavljeno nestručno, može zahtevati da se testiranje obavi u najbližoj bolnici ili zdravstvenom centru o njegovom trošku.
Pozitivan rezultat testa na opojna sredstva ili psihoaktivne supstance predstavlja osnov za podnošenje predloga za pokretanje disciplinskog postupka.
Pre podnošenja predloga proveriće se da li je pozitivan rezultat testa posledica propisane farmakološke terapije koju je osuđeni primao pre testiranja, nekog njegovog drugog akutnog ili hroničnog fiziološkog stanja ili bolesti ili posledica rada sa hemijskim supstancama koje mogu izazvati pozitivan rezultat testa.
Osuđeni može tokom disciplinskog postupka dokazivati da mu je opojna droga ili psihoaktivno sredstvo podmetnuto, da je prinuđen da ga konzumira, da ga je greškom uneo ili da je došlo do greške prilikom analize uzorka.
Upravnik zavoda ili lice koje ga zamenjuje može rešenjem izdvojiti osuđenog na njegovu molbu.
Izdvajanje na molbu osuđenog vrši se u cilju zaštite reda i bezbednosti u zavodu.
Izdvajanje na molbu osuđenog određuje se na osnovu prethodnog mišljenja lekara i službe za prevaspitavanje i može trajati dok postoji pristanak osuđenog i potreba za izdvajanjem.
Izdvajanje može biti pojedinačno i grupno.
O merama za održavanje reda i bezbednosti vodi se posebna evidencija.
Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se prema vrsti mere i osuđenom, shodno aktu o evidencijama.
Odredbe ovog pravilnika shodno se primenjuju prema prekršajno kažnjenim licima, ako posebnim pravilnikom nije drukčije određeno.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu i uslovima upotrebe sredstava prinude u ustanovama za izdržavanje kazne zatvora ("Službeni glasnik SRS", broj 30/78) i Pravilnik o načinu izvršenja mere usamljenja u ustanovama za izdržavanje kazne zatvora ("Službeni glasnik SRS", broj 30/78).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".