ZAKONO JAVNOM TUŽILAŠTVU("Sl. glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 39/2003, 44/2004, 61/2005, 46/2006 - dr. zakon i 106/2006 - odluka USRS) |
NAČELA
Javno tužilaštvo je samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela, ulaganjem pravnih sredstava štiti ustavnost i zakonitost i preduzima druge radnje na koje je zakonom ovlašćeno.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu ustava i zakona.
Vršenje nadležnosti javnog tužilaštva
Nadležnost javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac, okružni javni tužilac i opštinski javni tužilac.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Zabrana uticaja na javno tužilaštvo
Korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na javno tužilaštvo - zabranjeno je.
Zabranjen je i svaki drugi uticaj na javno tužilaštvo.
Dužnost dostavljanja spisa javnom tužilaštvu
Sudovi, drugi državni organi i pravna lica dužni su da javnom tužilaštvu, na njegov zahtev, dostave spise i obaveštenja potrebna za preduzimanje radnji za koje je nadležno.
Kad javno tužilaštvo vezuje zakonski rok za ulaganje vanrednog pravnog sredstva, sudovi i drugi državni organi dužni su da mu spise neodložno dostave.
Dužnost pružanja podataka i objašnjenja javnom tužilaštvu
Svi su dužni da javnom tužilaštvu, na njegov zahtev, neposredno pruže objašnjenja i podatke koji su mu potrebni za podnošenje predloga na koji je zakonom ovlašćeno.
Javno tužilaštvo dužno je da prima podneske i izjave u stvarima iz svoje nadležnosti, a može da traži i dopune i objašnjenja u vezi s primljenim podnescima i izjavama.
Javno tužilaštvo obaveštava javnost o stanju kriminala i drugim pojavama koje zapazi u radu.
Ako to ne šteti interesima postupka a ima društveni značaj, javno tužilaštvo može obaveštavati javnost o stvari u kojoj postupa.
UREĐENJE JAVNOG TUŽILAŠTVA
Javno tužilaštvo čine javni tužilac, zamenici javnog tužioca i osoblje.
Svi su u javnom tužilaštvu podređeni javnom tužiocu.
U Republici Srbiji postoje Republičko javno tužilaštvo, okružna javna tužilaštva i opštinska javna tužilaštva.
Republičko javno tužilaštvo osniva se za teritoriju Republike Srbije sa sedištem u Beogradu.
Okružno javno tužilaštvo osniva se za područje okružnog suda, a opštinsko javno tužilaštvo za područje jednog ili više opštinskih sudova.
Međusobni odnos javnih tužilaštava
Niži javni tužilac podređen je višem a niže javno tužilaštvo višem.
Svaki javni tužilac podređen je Republičkom javnom tužiocu i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužilaštvu.
Uređivanje sedišta i područja okružnih i opštinskih javnih tužilaštava
Osnivanje, sedišta i područja okružnih i opštinskih javnih tužilaštava uređuju se posebnim zakonom.
Obavezna uputstva
Viši javni tužilac može nižem izdati obavezno uputstvo za postupanje.
Obavezno uputstvo izdaje se u pisanoj formi.
Niži javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo suprotno zakonu može izjaviti prigovor Republičkom javnom tužiocu, preko javnog tužioca koji je izdao obavezno uputstvo.
Protiv obaveznog uputstva Republičkog javnog tužioca prigovor nije dopušten.
Devolucija i supstitucija
Viši javni tužilac može preduzeti sve radnje na koje je ovlašćen niži.
Viši javni tužilac može nižeg ovlastiti da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg javnog tužioca.
Uputstva Republičkog javnog tužioca
Republički javni tužilac izdaje obavezna uputstva za postupanje svih javnih tužilaca.
Svrha im je postizanje zakonitosti i jednoobraznosti u postupanju.
Pojam
Javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva neposredno ili preko zamenika.
Zamenik javnog tužioca može da bez posebnog ovlašćenja preduzme svaku radnju na koju je javni tužilac ovlašćen.
Zamenik javnog tužioca dužan je da izvrši sve radnje koje mu javni tužilac poveri.
Obavezna uputstva
Javni tužilac može svome zameniku izdati obavezna uputstva za postupanje.
Obavezna uputstva javni tužilac izdaje u pisanoj formi.
Zamenik javnog tužioca koji smatra da je uputstvo suprotno zakonu dužan je da pre njegove primene zatraži mišljenje neposredno višeg javnog tužioca.
Mišljenje se traži preko javnog tužioca koji je uputstvo izdao.
Postupanje pred sudom i drugim organom
Pri gonjenju za krivična dela, privredne prestupe i prekršaje, javni tužilac postupa pred sudom i drugim državnim organom, preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.
Javni tužilac postupa u parničnom, upravnom, izvršnom, vanparničnom i drugom postupku, vršeći pri tome radnje na koje je posebnim zakonima ovlašćen.
Javni tužilac postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadležnosti, u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.
Zahtev za odlaganje i prekid izvršenja
Kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku, javni tužilac može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke.
Zahtev se podnosi organu koji dopušta izvršenje odluke, a ako je izvršenje počelo - organu koji ga sprovodi.
Posledice usvajanja zahteva
Ako zahtev javnog tužioca bude usvojen, odlaganje ili prekid izvršenja traje do donošenja odluke o vanrednom pravnom sredstvu javnog tužioca.
Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaje da važi ako javni tužilac u roku od trideset dana od njenog prijema ne izjavi vanredno pravno sredstvo.
2. Nadležnost pojedinih javnih tužilaca
Nadležnost Republičkog javnog tužioca
Republički javni tužilac nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici Srbiji i da preduzima sve radnje na koje je javno tužilaštvo ovlašćeno.
Nadležan je i da propiše okvirna merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca i osoblja u javnom tužilaštvu, merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja dužnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, propiše koji su postupci oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i štetni po ugled javnog tužilaštva, odlučuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenje uputstava, prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova i vrši druge poslove određene zakonom.
Nadležnost okružnog i opštinskog javnog tužioca
Okružni javni tužilac nadležan je da postupa pred okružnim sudom i da nadzire i usmerava područna opštinska javna tužilaštva.
Opštinski javni tužilac postupa pred opštinskim sudom.
Opštinski javni tužilac u sedištu trgovinskog suda postupa i pred tim sudom, a opštinski javni tužilac u sedištu odeljenja trgovinskog suda postupa i pred odeljenjem tog suda.
Prenošenje nadležnosti
Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost, Republički javni tužilac može preneti njegovu nadležnost na drugo javno tužilaštvo istog ili višeg ranga.
Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog javnog tužilaštva.
Odlučivanje o zahtevu za izuzeće
O zahtevu za izuzeće zamenika javnog tužioca rešava javni tužilac, a o zahtevu za izuzeće javnog tužioca neposredno viši javni tužilac.
Visoki savet pravosuđa rešava o zahtevu za izuzeće Republičkog javnog tužioca ako se postupak vodi za krivično ili drugo kažnjivo delo određeno propisima Republike Srbije.
IV UPRAVA U JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Rukovođenje javnim tužilaštvom
Javni tužilac je nosilac uprave u javnom tužilaštvu i kao takav odgovoran je za pravilan, tačan i blagovremen rad javnog tužilaštva.
On određuje organizaciju i rad javnog tužilaštva, odlučuje o radnim odnosima zamenika javnog tužioca i osoblja, otklanja nepravilnost i odugovlačenje u radu, stara se o održavanju samostalnosti i ugleda javnog tužilaštva i vrši druge poslove na koje je ovlašćen zakonom ili drugim propisom.
Zamenjivanje javnog tužioca u upravi
Kad je javni tužilac odsutan ili sprečen da rukovodi, javnim tužilaštvom rukovodi zamenik koga on odredi.
Ako nije određeno ili nema uslova da se odredi ko rukovodi umesto javnog tužioca, neposredno viši javni tužilac određuje rukovodioca iz reda zamenika javnih tužilaca.
Vršilac dužnosti javnog tužioca
Ako javnom tužiocu prestane dužnost, Republički javni tužilac postavlja vršioca dužnosti javnog tužioca dok novi javni tužilac ne stupi na dužnost, a najviše na godinu dana.
Vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca postavlja Visoki savet pravosuđa.
Raspoređivanje zamenika Republičkog javnog tužioca
Republički javni tužilac može svog zamenika rasporediti izvan sedišta javnog tužilaštva, bez obrazovanja posebnih organizacionih jedinica.
Raspoređivanje traje kao upućivanje u javno tužilaštvo.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe vodi lični list za svakog javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i zaposlenog u javnom tužilaštvu.
Podatke koje lični list sadrži ministarstvu prosleđuje javni tužilac i odgovoran je za njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.
Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se koriste samo u svrhu primene ovog zakona.
Obaveze javnih tužilaca pri dostavljanju podataka potrebnih za vođenje ličnih listova propisuje ministar nadležan za pravosuđe.
Lični list zaposlenog u javnom tužilaštvu sadrži ime i prezime i podatke o rođenju, prebivalištu, završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i druge podatke koje propiše ministar nadležan za pravosuđe.
Lični list javnog tužioca i zamenika javnog tužioca sadrži ime, prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ispunjavanju norme, upućivanju na rad u drugo javno tužilaštvo, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama, vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim ili naučnim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju i stambenim prilikama.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave ministarstvu nadležnom za pravosuđe.
Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima
Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima detaljnije se uređuje uprava u javnim tužilaštvima, pre svega: okvirna merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca i osoblja u javnom tužilaštvu, odnos javnog tužilaštva prema drugim državnim organima, građanima i javnosti, način vođenja evidencija, rukovanje predmetima, postupanje sa arhivskim materijalom i druga pitanja značajna za rad javnih tužilaštava.
Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima donosi Republički javni tužilac i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Nadzor nad primenom Pravilnika
Primenu Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Nadzornik može biti samo onaj ko ispunjava uslove za izbor u javno tužilaštvo čiji rad nadzire.
Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja javnom tužiocu, neposredno višem javnom tužiocu, Republičkom javnom tužiocu i ministru nadležnom za pravosuđe.
Javni tužilac dužan je da neposredno višeg javnog tužioca, Republičkog javnog tužioca i ministra obavesti o tome šta je preduzeto da se uočeni nedostaci otklone.
Rok za obaveštavanje određuje se Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima.
POLOŽAJ JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA
Niko izvan javnog tužilaštva nema pravo da određuje poslove javnim tužiocima i zamenicima, niti da upravlja njihovim predmetima.
Oni samo nadležnom javnom tužiocu moraju da obrazlažu svoje činjenične i pravne stavove.
Održavanje poverenja u samostalnost
Javni tužilac i zamenik dužni su da održe poverenje u svoju samostalnost.
Službe, poslovi i postupci nespojivi sa njihovom dužnošću određuju se ovim zakonom.
Javni tužilac i zamenik imaju pravo na platu dovoljnu da održi njihovu samostalnost i sigurnost njihovih porodica.
Javni tužilac i zamenik nikome nisu odgovorni za mišljenje dato u vršenju dužnosti.
U postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju dužnosti ne mogu biti pritvoreni bez odobrenja Narodne skupštine.
Za štetu koju javni tužilac i zamenik prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom, Republika Srbija može od javnog tužioca i zamenika tražiti naknadu isplaćenog iznosa.
Javni tužioci i zamenici imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa.
Mogu da preduzimaju mere radi zaštite i održanja svoje samostalnosti.
Javni tužilac i zamenik imaju pravo na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije.
Dužnost javnog tužioca traje neprekidno od prvog izbora do navršenja radnog veka.
Zamenik javnog tužioca bira se na osam godina i može biti ponovo izabran.
Pre navršenja radnog veka ili vremena na koje su izabrani dužnost im može prestati samo pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Uticaj promena u uređenju javnih tužilaštava
Zamenik javnog tužioca nastavlja dužnost ako bude smanjen broj zamenika u javnom tužilaštvu.
Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, javni tužilac nastavlja dužnost u javnom tužilaštvu koje odredi Visoki savet pravosuđa.
Razlozi za udaljenje
Javni tužilac i zamenik udaljuju se sa dužnosti kad im je određen pritvor.
Mogu biti udaljeni sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njihovo razrešenje ili krivični postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.
Odlučivanje o udaljenju
O obaveznom udaljenju zamenika odlučuje javni tužilac, a o obaveznom udaljenju javnog tužioca neposredno viši javni tužilac.
Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje Republički javni tužilac.
O udaljenju Republičkog javnog tužioca odlučuje ministar nadležan za pravosuđe.
Pravo na prigovor
Na odluku o udaljenju dopušten je prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od tri dana.
Trajanje udaljenja
Udaljenje sa dužnosti traje do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka.
Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i Visoki savet pravosuđa mogu, zavisno od toga ko od njih vodi postupak za razrešenje, ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za razrešenje.
Zamenik javnog tužioca može biti premešten u drugo javno tužilaštvo istog ranga, samo uz svoju pismenu saglasnost.
Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet pravosuđa.
Zamenik javnog tužioca trajno nastavlja dužnost u drugom javnom tužilaštvu.
2. Upućivanje u drugo javno tužilaštvo
Javni tužilac i zamenik mogu uz svoju pismenu saglasnost biti upućeni u drugo javno tužilaštvo istog ili nižeg ranga, najduže na devet meseci u dve kalendarske godine.
Upućuju se u javno tužilaštvo čije potrebe to iziskuju.
Rešenje o upućivanju donosi Republički javni tužilac.
IV NESPOJIVOST DUŽNOSTI S DRUGIM SLUŽBAMA, POSLOVIMA I POSTUPCIMA
1. Odnos drugih službi, poslova i postupaka sa dužnošću javnog tužioca i zamenika javnog tužioca
Javni tužilac i zamenik ne mogu biti na dužnostima u organima koji donose ili izvršavaju propise, biti članovi političke stranke, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Sa njihovom dužnošću nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužilaštva ili štete njegovom ugledu.
Koji su postupci oprečni dostojanstvu i samostalnosti javnog tužilaštva i štetni po njegov ugled propisuje Republički javni tužilac.
Javni tužilac i zamenik mogu da se bez ičijeg odobrenja bave naučnom i stručnom delatnošću uz naknadu.
2. Postupak odlučivanja o nespojivosti
Dužnost obaveštavanja
Zamenik javnog tužioca dužan je da pismeno obavesti javnog tužioca o svakoj službi ili poslu za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njegovom dužnošću.
Javni tužilac o takvoj svojoj službi ili poslu obaveštava neposredno višeg javnog tužioca, a Republički javni tužilac obaveštava ministra nadležnog sa pravosuđe.
Pokretanje postupka
Javni tužilac dužan je da pred Republičkim javnim tužiocem pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti čim sazna da javni tužilac ili zamenik javnog tužioca vrše službe ili poslove ili čine postupke za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa njihovom dužnošću.
Ministar nadležan za pravosuđe pokreće i vodi postupak odlučivanja o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi sa dužnošću Republičkog javnog tužioca.
Izricanje mere upozorenja
Istovremeno sa utvrđivanjem nespojivosti može biti izrečena mera upozorenja koja se upisuje u lični list.
Na odluku kojom je izrečena mera upozorenja dopušten je prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Javni tužilac i zamenik mogu svoje tvrdnje usmeno da izlože, sami ili preko zastupnika.
Osnovna plata javnog tužioca i zamenika izračunava se isto kao osnovna plata sudije.
Osnovna plata javnog tužioca i zamenika javnog tužioca
Osnovna plata javnog tužioca istovetna je sa osnovnom platom predsednika suda pred kojim postupa.
Osnovna plata zamenika javnog tužioca istovetna je sa osnovnom platom sudije suda pred kojim postupa.
Visoki savet pravosuđa može, zavisno od obima i složenosti poslova, odlučiti da neki javni tužioci imaju osnovnu platu jednaku osnovnoj plati sudije neposredno višeg suda.
Osnovna plata javnog tužioca upućenog u drugo javno tužilaštvo
Javni tužilac i zamenik koji su upućeni u drugo javno tužilaštvo imaju pravo na osnovnu platu koja odgovara osnovnoj plati u javnom tužilaštvu u koje su upućeni, ako je za njih povoljnija.
Naknade i njihova ostala primanja propisuje Visoki savet pravosuđa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.
Visoki savet pravosuđa može odlučiti da se osnovna plata u javnom tužilaštvu u kome se ne mogu popuniti upražnjena mesta uvećava do 50%.
Visoki savet pravosuđa može, zavisno od obima poslova, javnom tužiocu određenog tužilaštva da poveća osnovnu platu do 10%.
Osnovna plata javnog tužioca i zamenika koji postupa po predmetima u krivičnim delima sa elementima organizovanog kriminala može se uvećati, pored uvećanja iz stava 2. ovog člana još do 100%.
Odluku o uvećanju osnovne plate propisane ovim članom Visoki savet pravosuđa donosi uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa.
(Brisano)
IZBOR
Javnog tužioca i zamenika bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo određuje Narodna skupština, na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je dužnosti javnog tužioca.
Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci:
- četiri godine za opštinskog javnog tužioca i dve godine za zamenika opštinskog javnog tužioca;
- šest godina za okružnog javnog tužioca i četiri godine za zamenika okružnog javnog tužioca;
- dvanaest godina za Republičkog javnog tužioca i osam godina za zamenika Republičkog javnog tužioca.
Izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca oglašava Visoki savet pravosuđa.
Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja.
Prijave se podnose Visokom savetu pravosuđa, u roku od petnaest dana od objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.
Pribavljanje podataka i mišljenja
Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.
Pri predlaganju javnih tužilaca i zamenika Visoki savet pravosuđa uzima u obzir stručnost i dostojnost.
Svaki predlog za izbor mora biti obrazložen.
Izbor javnih tužilaca i zamenika
Narodna skupština može da za javnog tužioca i zamenika izabere samo kandidata koga Visoki savet pravosuđa predloži.
Ako on ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa predlaže drugog kandidata.
IV ZAKLETVA I STUPANJE NA DUŽNOST
Javni tužilac i zamenik pre stupanja na dužnost polažu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Republički javni tužilac polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.
Javni tužilac koji je izabran iz reda javnih tužilaca ne polaže ponovo zakletvu.
Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću ustavnost i zakonitost štititi predano, savesno i nepristrasno".
Javni tužilac i zamenik stupaju na dužnost na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su izabrani.
Stupanjem na dužnost prestaje im druga dužnost u javnom tužilaštvu.
Kad se smatra da nije bilo izbora
Smatra se da javni tužilac odnosno zamenik nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na dužnost u roku od dva meseca od izbora.
Odluku o tome donosi Republički javni tužilac i o njoj obaveštava Narodnu skupštinu.
Na odluku je dopušten prigovor Visokom savetu pravosuđa u roku od osam dana.
O odluci Visokog saveta pravosuđa Republički javni tužilac obaveštava Narodnu skupštinu.
PRESTANAK DUŽNOSTI
I RAZLOZI ZA PRESTANAK DUŽNOSTI
Dužnost javnog tužioca i zamenika prestaje na njegov zahtev, kad navrši radni vek ili kad bude razrešen.
Zameniku javnog tužioca dužnost prestaje i kad istekne vreme na koje je izabran i ako bude ukinuto javno tužilaštvo.
2. Posebno o navršenju radnog veka
Javnom tužiocu i zameniku prestaje radni vek kad navrše šezdeset pet godina života ili četrdeset godina staža osiguranja.
Radni vek ne može im biti produžen.
Javni tužilac najkasnije do 1. oktobra pismeno obaveštava Republičkog javnog tužioca o tome koji njegovi zamenici i neposredno niži javni tužioci naredne godine navršavaju radni vek i kada.
3. Posebno o razlozima za razrešenje
Svi razlozi
Javni tužilac i zamenik razrešavaju se kad su osuđeni za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostojnim dužnosti, kad nesavesno ili nestručno vrše dužnost ili kad trajno izgube radnu sposobnost za vršenje dužnosti.
Posebno o nesavesnom i nestručnom vršenju dužnosti
Javni tužilac i zamenik nesavesno vrše dužnost ako odugovlače rešavanje predmeta, zanemaruju propisane rokove ili na drugi način postupaju protivno merilima koja odredi Republički javni tužilac.
Smatra se nesavesnim vršenjem dužnosti i ako nastave službe, poslove ili postupke iste ili slične onima za koje je utvrđeno da su nespojivi s njihovom dužnošću, ili bez opravdanih razloga ne stupe na dužnost.
Nestručnim se smatra nedovoljno uspešno vršenje dužnosti, shodno merilima koja propiše Republički javni tužilac.
II UTVRĐIVANJE RAZLOGA ZA PRESTANAK DUŽNOSTI
1. Utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje
Nadležnost pokretanja postupka
Navršenje radnog veka i razloge za razrešenje utvrđuje Republički javni tužilac.
Postupak pokreću javni tužilac, neposredno viši javni tužilac, Republički javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.
Ministar pokreće i vodi postupak u kome utvrđuje da li je Republički javni tužilac navršio radni vek i postoje li razlozi za njegovo razrešenje, po pravilima kad postupak vodi Republički javni tužilac.
Postupak i pravo na prigovor
Republički javni tužilac utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.
Odluka Republičkog javnog tužioca mora biti obrazložena.
Na odluku je dopušten prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Položaj u postupku
Javni tužilac i zamenik imaju pravo da odmah budu obavešteni o razlozima pokretanja postupka, da se upoznaju s predmetom i pratećom dokumentacijom, tokom postupka i izveštajem izvestioca i da sami ili preko zastupnika pruže objašnjenja i dokaze za svoje tvrdnje.
Svoje tvrdnje mogu usmeno da izlože.
Isti položaj ima Republički javni tužilac kad postupak vodi ministar nadležan za pravosuđe.
Obaveštavanje o odluci
Ako na odluku kojom je utvrđeno navršenje radnog veka ili postojanje razloga za razrešenje javni tužilac odnosno zamenik ne izjave prigovor, Republički javni tužilac o navršenju radnog veka ili postojanju razloga za razrešenje obaveštava Narodnu skupštinu.
Isto čini i ministar nadležan za pravosuđe, ako utvrdi da je Republički javni tužilac navršio radni vek ili da postoje razlozi za njegovo razrešenje, a on ne izjavi prigovor.
Ako prigovor javnog tužioca ne bude usvojen, o navršenju radnog veka ili postojanju razloga za razrešenje Visoki savet pravosuđa obaveštava Narodnu skupštinu.
Izricanje mera
Republički javni tužilac može u postupku za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti izreći meru upozorenja ili meru uklanjanja iz javnog tužilaštva, od jednog meseca do jedne godine.
Iste mere može izreći i Visoki savet pravosuđa kad rešava o prigovoru na odluku kojom je utvrđeno da postoje razlozi za razrešenje zbog nesavesnog ili nestručnog vršenja dužnosti.
Republičkom javnom tužiocu mere u prvom stepenu izriče ministar nadležan za pravosuđe.
Na odluku kojom je izrečena mera dopušten je prigovor Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Dejstvo mera
Mera upozorenja i mera uklanjanja iz javnog tužilaštva upisuju se u lični list.
Dok mera uklanjanja traje, javni tužilac i zamenik imaju položaj kao da su udaljeni sa dužnosti.
Javnom tužiocu i zameniku ne može dva puta biti izrečena mera upozorenja.
2. Prestanak dužnosti na zahtev javnog tužioca ili zamenika
Javni tužilac koji želi da mu dužnost prestane podnosi pismeni zahtev Visokom savetu pravosuđa, koji valjan zahtev javnog tužioca i zamenika odmah prosleđuje Narodnoj skupštini.
Zahtev može biti povučen dok dužnost javnog tužioca ili zamenika ne prestane odlukom Narodne skupštine ili istekom roka predviđenog ovim zakonom.
Ako posle pokrenutog postupka za razrešenje bude podnet zahtev za prestanak dužnosti, on se ne razmatra do okončanja postupka za razrešenje.
III ODLUČIVANJE O PRESTANKU DUŽNOSTI I POSLEDICE
O prestanku dužnosti javnog tužioca i zamenika odlučuje Narodna skupština.
Odluka o prestanku dužnosti objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Ako o zahtevu za prestanak dužnosti ne bude odlučeno u roku od mesec dana, smatra se da je dužnost javnom tužiocu i zameniku prestala istekom roka od mesec dana od podnošenja zahteva, što se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U ostalim slučajevima dužnost prestaje onog dana koji Narodna skupština navede u svojoj odluci.
3. Posledice prestanka dužnosti
Posledice razrešenja
Razrešenjem prestaju prava po osnovu rada javnom tužiocu i zameniku.
Posebne posledice po zamenika javnog tužioca
Zamenik javnog tužioca kome prestane dužnost zbog ukidanja javnog tužilaštva ima položaj kao javni tužilac kome dužnost prestane na njegov zahtev.
Zamenik javnog tužioca koji ne bude izabran prema odredbama ovog zakona, ima isti položaj kao da mu je dužnost prestala na njegov zahtev.
OSOBLJE U JAVNIM TUŽILAŠTVIMA
Osoblje u javnim tužilaštvima čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo.
Broj osoblja u javnom tužilaštvu određuje javni tužilac, aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta ne može stupiti na snagu bez odobrenja ministra nadležnog za pravosuđe.
Poslovi tužilačkog pomoćnika
Tužilački pomoćnik pomaže javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, izrađuje nacrte podnesaka, prima na zapisnik prijave, podneske i izjave građana i samostalno ili pod nadzorom i uputstvima vrši poslove predviđene zakonom i drugim propisima.
Javni tužilac nadzire blagovremenost i kvalitet rada tužilačkog pomoćnika.
Zvanja tužilačkog pomoćnika
Tužilački pomoćnici stiču sledeća zvanja: tužilački saradnik, viši tužilački saradnik i savetnik u javnom tužilaštvu.
Zvanje tužilačkog saradnika može steći onaj ko ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg tužilačkog saradnika onaj ko posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje savetnika u javnom tužilaštvu može steći onaj ko ispunjava uslove za okružnog javnog tužioca, a zvanje postoji u Republičkom javnom tužilaštvu.
Ocenjivanje rada tužilačkih pomoćnika
Rad tužilačkog pomoćnika ocenjuje javni tužilac, po pribavljenom mišljenju zamenika javnog tužioca s kojim tužilački pomoćnik radi.
Na vreme ocenjivanja, ocene i posledice ocenjivanja tužilačkog pomoćnika, shodno se primenjuju pravila o ocenjivanju sudijskog pomoćnika.
Republičko javno tužilaštvo ima sekretara, koga postavlja javni tužilac iz reda savetnika u javnom tužilaštvu.
Javno tužilaštvo s više od dvadeset zamenika može imati sekretara.
Sekretar pomaže javnom tužiocu u upravi i postavlja se iz reda tužilačkih pomoćnika.
Prijem tužilačkog pripravnika
Za tužilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.
Tužilački pripravnik prima se u opštinsko i okružno javno tužilaštvo.
Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Obuka i radni odnos tužilačkog pripravnika
Osnove programa obuke tužilačkih pripravnika određuje Republički javni tužilac, a program obuke, saglasno osnovama - javni tužilac.
Tužilački pripravnik može neko vreme biti upućen na obuku u drugo javno tužilaštvo ili drugi državni organ.
Na trajanje, mogućnost produženja radnog odnosa i na polaganje pravosudnog ispita tužilačkog pripravnika primenjuju se pravila o sudijskom pripravniku.
Volonter
Diplomirani pravnik može, radi sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita, biti primljen na obuku u javno tužilaštvo bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).
5. Ostala pravila o osoblju u javnom tužilaštvu
Osoblje u javnom tužilaštvu dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled javnog tužilaštva.
Na zasnivanje radnog odnosa i prava, obaveza i odgovornosti osoblja u javnom tužilaštvu primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima, ako ovim zakonom nije što drugo određeno.
SREDSTVA ZA RAD JAVNIH TUŽILAŠTAVA
Sredstva za rad javnih tužilaštava obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Sredstva moraju da obimom i vremenom priliva u svako doba održe samostalnost i uredan rad javnih tužilaštava.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca nastavljaju svoju dužnost u javnim tužilaštvima u koja su izabrani ili raspoređeni po Zakonu o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 43/91 i 71/92).
Imenovanje zamenika javnih tužilaca
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca koji su po prvi put izabrani odnosno imenovani na dužnost prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik RS", broj 39/2003), a ne budu izabrani prema odredbama ovog zakona do 15. jula 2004. godine, imaju prava po osnovu rada koja pripadaju izabranom odnosno postavljenom licu po prestanku funkcije na njegov zahtev.
Dok na snagu ne stupe podzakonski propisi čije je donošenje predviđeno ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa koje važe na dan stupanja ovog zakona na snagu, ako nisu suprotne odredbama ovog zakona.
Zakon o javnom tužilaštvu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 43/91 i 71/92) prestaje da važi stupanjem ovog zakona na snagu.
Ovaj zakon na snagu stupa 1. januara 2002. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o javnom tužilaštvu
("Sl. glasnik RS", br. 42/2002)
Član 26
Zamenici javnih tužilaca koji budu imenovani do 28. februara 2003. godine, od 1. marta 2003. godine nastavljaju svoju dužnost kao stalnu u javnim tužilaštvima u koja su imenovani.
Član 27
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba čl. 5, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 21. i 22, koje stupaju na snagu 1. marta 2003. godine.
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o javnom tužilaštvu
("Sl. glasnik RS", br. 39/2003)
Član 26
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni član Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o javnom tužilaštvu
("Sl. glasnik RS", br. 61/2005)
Član 6
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
* Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije IU broj 167/2003 od
22. aprila 2004. godine, objavljenom u "Sl. glasniku RS", br. 44/2004
od 22. aprila 2004. godine, utvrđeno je da odredbe čl. 4, 5, 8, 10, 11, 12,
člana 15. stav 3, člana 17. stav 3. u delu koji glasi "i Vladu",
čl. 19. i 20, člana 22. u delu koji glasi "...i zamenik", "...odnosno
Vladi", člana 23. u delu koji glasi: "a o prestanku dužnosti zamenika
odlučuje Vlada" i člana 24. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom
tužilaštvu ("Sl. glasnik RS", br. 39/2003), nisu u saglasnosti s
Ustavom.
Ustavnosudska odluka odnosi se na čl. 43, 44, 56, 58, 59, 60, 63, 66, 72, 74,
77, 78. i 79. ovog prečišćenog teksta.
Prečišćen tekst obuhvata:
- navedenu odluku USRS koja proizvodi pravno dejstvo, saglasno Ustavu i zakonu,
danom objavljivanja ove odluke u "Sl. glasniku RS", br. 44/2004 od
22. aprila 2004. godine i
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl. glasnik RS",
br. 44/2004), koji stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Sl.
glasniku RS", odnosno 23. aprila 2004. godine.
**Danom stupanja na snagu Zakona o obuci sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih
tužilaca i sudijskih i tužilačkih pomoćnika ("Sl. glasnik RS", br.
46/2006), odnosno 10. juna 2006. godine (koji se primenjuje od 1. marta 2007.
godine), prestaje nadležnost Republičkog javnog tužioca da utvrđuje i propisuje
vrste i načine stručnog usavršavanja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca
iz člana 19. stav 2. i člana 38. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl.
glasnik RS", br. 63/2001, 42/2002, 39/2003, 44/2004 i 61/2005).
*** Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije IU broj 193/2004
od 28. septembra 2006. godine, koja je objavljena u "Sl. glasniku RS",
br. 106/2006 od 24. novembra 2006. godine, utvrđeno je da odredba člana 28.
stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu ("Sl.
glasnik RS", br. 44/2004) u delu koji glasi: "ako u poslednjem mandatu
nije disciplinski kažnjavan, a ako jeste - prestaju mu prava po osnovu rada",
nije u saglasnosti s Ustavom (član 81. stav 2. prečišćenog teksta).