PRAVILNIKO INVESTICIONIM FONDOVIMA("Sl. glasnik RS", br. 110/2006) |
Ovim pravilnikom propisuju se:
1. bliži uslovi za kategorizaciju investicionih fondova (u daljem tekstu: fond);
2. sadržina i standardizovani format prospekta i tekst kojim se investitori upozoravaju o glavnim rizicima ulaganja;
3. način i učestalost obračunavanja tržišne vrednosti pojedinih kategorija imovine investicionog fonda (u daljem tekstu: imovina fonda), način obračunavanja neto vrednosti imovine fonda, utvrđivanje jedinstvene početne vrednosti investicione jedinice i pregled metoda procene vrednosti imovine fonda;
4. način obračunavanja prinosa, odnosno dobiti investicionog fonda (u daljem tekstu: fond), uključujući i načela zaokruživanja vrednosti;
5. način usaglašavanja razlika obračunatih neto vrednosti imovine investicionog fonda i izveštavanje kastodi banke;
6. uslovi i postupak za obustavu kupovine i otkupa investicionih jedinica;
7. uslovi za izbor društva za upravljanje u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu koje upravlja otvorenim fondom (u daljem tekstu: otvoreni fond);
8. postupak raspuštanja investicionih fondova;
9. uslovi i postupak sticanja sopstvenih akcija zatvorenog investicionog fonda (u daljem tekstu: zatvoreni fond).
II BLIŽI USLOVI ZA KATEGORIZACIJU FONDOVA
Kategorizacija otvorenih fondova
U skladu sa odabranim investicionim ciljem, odnosno investicionom politikom, otvoreni fondovi se prema tome gde pretežno ulažu svoju imovinu dele na:
- fond rasta vrednosti imovine;
- fond prihoda;
- balansirani fond;
- fond očuvanja vrednosti imovine.
Fond rasta vrednosti imovine ulaže najmanje 75% svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti koje izdaju:
1) akcionarska društva sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
2) strana akcionarska društva, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
3) akcionarska društva sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama.
Fond prihoda ulaže najmanje 75% svoje imovine u hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike i dužničke hartije od vrednosti koje izdaju:
1) Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;
2) Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;
3) međunarodne finansijske institucije;
4) države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
5) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici kojima se trguje na organizovanom tržištu;
6) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU i OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim državama.
Balansirani fond ulaže najmanje 85% svoje imovine u vlasničke hartije od vrednosti i dužničke hartije od vrednosti u koje mogu ulagati fond rasta vrednosti imovine i fond prihoda saglasno odredbama ovog pravilnika.
Ulaganje u dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite ne može biti manje od 35% ni više od 65% vrednosti imovine fonda.
Fond očuvanja vrednosti imovine
Fond očuvanja vrednosti imovine ulaže najmanje 75% svoje imovine u:
1) kratkoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;
2) kratkoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;
3) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija;
4) novčane depozite u bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
5) kratkoročne dužničke hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici.
Ulaganja u instrumente iz stava 1. ovog člana moraju imati rok dospeća do jedne godine.
Kategorizacija zatvorenih fondova
U skladu sa odabranim investicionim ciljem, odnosno investicionom politikom, zatvoreni fondovi se prema tome gde pretežno ulažu svoju imovinu dele na:
1) zatvorene fondove koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulažu u hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici, odnosno berzanskom tržištu u inostranstvu;
2) zatvorene fondove koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulažu u akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici;
3) zatvorene fondove za ulaganje u nekretnine koji više od 60% svoje imovine ulažu u nepokretnosti u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima (u daljem tekstu: Zakon) i ovim pravilnikom.
Bliži uslovi poslovanja zatvorenog fonda za ulaganje u nekretnine
Poslovno ime zatvorenog fonda za ulaganje u nekretnine
Poslovno ime zatvorenog fonda koji ulaže u nekretnine sadrži oznaku "zatvoreni investicioni fond za ulaganje u nekretnine".
Posebni uslovi za ulaganje u nekretnine
Imovina zatvorenog fonda može se ulagati u nepokretnosti samo ako cena koju treba platiti odgovara ili je do 5% veća od procenjene vrednosti koju je odredio ovlašćeni procenjivač.
Nepokretnost koja se nalazi u imovini zatvorenog fonda može se otuđiti samo po ceni koja odgovara ili je do 5% niža od procenjene vrednosti koju je odredio ovlašćeni procenjivač.
Procena ovlašćenog procenjivača iz stava 1. i 2. ovog člana ne može biti starija od 30 dana pre dana kupovine, odnosno prodaje predmetne nepokretnosti.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ukoliko nema okolnosti koje značajno mogu uticati na promenu cene predmetne nepokretnosti, procena ovlašćenog procenjivača ne može biti starija od 6 meseci.
Ograničenje ulaganja zatvorenog fonda za ulaganje u nekretnine
Imovina zatvorenog fonda za ulaganje u nekretnine ne može se ulagati u nekretnine u vlasništvu:
1) društva za upravljanje koje upravlja tim fondom;
2) banke koja obavlja kastodi usluge za taj fond;
3) brokersko-dilerskog društva, odnosno ovlašćene banke koja za društvo za upravljanje koje upravlja tim fondom obavlja poslove posredovanja u smislu Zakona;
4) akcionara društva za upravljanje koje upravlja tim fondom;
5) fonda kojim upravlja isto društvo za upravljanje;
6) povezanog lica sa licima iz tač. 1) do 4) ovog člana.
Nepokretnost koja se nalazi u imovini zatvorenog fonda za ulaganje u nekretnine, ne može se davati u zakup licima iz stava 1. ovog člana.
U godišnjem finansijskom izveštaju zatvorenog fonda za ulaganje u nekretnine objavljuju se i podaci o:
- dobiti, odnosno gubitku nastalom od prometa nepokretnosti za tu godinu;
- ukupnom i pojedinačnom iznosu naknada i troškova za svakog člana nadzornog odbora;
- broju akcija kojima pojedini član nadzornog odbora raspolaže u fondu.
III SADRŽINA I STANDARDIZOVANA FORMA PROSPEKTA
Cilj prospekta je da obezbedi da zainteresovano lice dobije najvažnije informacije o društvu za upravljanje, fondu kojim ono upravlja i glavnim rizicima ulaganja u taj fond.
Prospekt, odnosno skraćeni prospekt se štampa u jednom od standardnih formata, a mora biti dostupan i na internet stranici društva za upravljanje.
Prospekt i skraćeni prospekt se objavljuju na srpskom jeziku, a mogu biti objavljeni i na stranom jeziku.
Prospekt mora biti pregledan, jasan, nedvosmislen i jednostavan za razumevanje.
Nijedan podatak ili deo prospekta ne sme biti upadljiviji od ostalih, ukoliko nije drukčije propisano ovim pravilnikom.
Prospekt i skraćeni prospekt sadrže podatke propisane Zakonom i obrascima IFP i IFSP, koji su dostupni na sajtu Komisije.
Skraćeni prospekt se isključivo koristi radi oglašavanja investicionog fonda i mora odgovarati sadržini prospekta.
Javni poziv za upis investicionih jedinica u postupku organizovanja otvorenog fonda sadrži podatke iz skraćenog prospekta fonda.
Javni poziv za upis i uplatu akcija zatvorenog fonda sadrži podatke propisane Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima i odgovarajućim odredbama akata Komisije.
Podaci u prospektu i skraćenom prospektu se unose u rubrike po redosledu utvrđenom u obrascima.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, prospekt i skraćeni prospekt mogu sadržati i dodatne informacije, odnosno pojedini podaci predviđeni obrascima iz stava 1. ovog člana mogu biti izostavljeni, ukoliko Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) odobri njihovo uključivanje, odnosno izostavljanje.
Posebno pravilo za prospekt otvorenog fonda
U prospektu i skraćenom prospektu otvorenog fonda moraju se jasno naznačiti:
- okolnosti pod kojima može doći do obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica tog fonda;
- postupak raspuštanja tog fonda u slučaju isteka vremena na koji je fond organizovan.
Posebno pravilo za prospekt zatvorenog fonda
U prospektu i skraćenom prospektu zatvorenog fonda koji više od 50% vrednosti svoje imovine ulažu u akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu i udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici i zatvorenog fonda za ulaganje u nekretnine mora se jasno naznačiti da je rizik, vezan za investiranje u tu vrstu fonda, veći od prosečnog.
Komisija odobrava prospekt i skraćeni prospekt rešenjem o davanju dozvole za organizovanje otvorenog fonda, odnosno osnivanje zatvorenog fonda.
Društvo za upravljanje je dužno da do 31. marta tekuće godine, Komisiji podnese zahtev za odobrenje izmene prospekta i skraćenog prospekta za svaki fond kojim upravlja radi inoviranja postojećih podataka sa podacima sa stanjem na dan 31. decembra prethodne godine.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od tri dana od dana nastanka značajnije promene usled kojih podaci u prospektu i skraćenom prospektu ne odgovaraju stvarnom stanju, podnese Komisiji zahtev za odobrenje izmene prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda.
Komisija u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 2. i 3. ovog člana, donosi rešenje o odobrenju izmena prospekta i skraćenog prospekta kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni Zakonom i da prospekt sadrži tačne i potpune podatke, kao i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju a u vezi sa rizicima ulaganja imovine investicionog fonda.
Na postupak davanja odobrenja prospekta, odnosno izmena prospekta shodno se primenjuju odredbe Pravilnika koje se odnose na izmene opštih akata društva, odnosno odredbe Zakona o tržištu hartija od vrednosti koje se odnose na odobrenje prospekta.
IV NAČIN I UČESTALOST OBRAČUNAVANJA TRŽIŠNE VREDNOSTI ZA POJEDINE KATEGORIJE IMOVINE I OBRAČUNAVANJE NETO VREDNOSTI IMOVINE INVESTICIONOG FONDA
Imovina fonda može se ulagati u skladu sa članom 29. Zakona, uz ograničenja propisana članom 30. Zakona.
Imovina fonda može se ulagati u inostranstvu u skladu sa stavom 1. ovog člana, ali ne više od 30% imovine fonda osim ukoliko aktom Narodne banke Srbije o ograničenju ulaganja u inostranstvu nije propisan veći procenat, i uz ispunjenje sledećih kriterijuma:
1) za hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama - uslov da se trguje na ogranizovanom tržištu u tim zemljama najmanje 2 godine;
2) u finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU, odnosno OECD-a, može se ulagati do 1% imovine fonda.
Vrednost imovine fonda koju čine hartije od vrednosti utvrđuje se na sledeći način:
- u trenutku kupovine, vrednost se obračunava po ceni kupovine, koja uključuje troškove kupovine i prenosa tih hartija;
- svi naknadni obračuni vrednosti hartija od vrednosti koje čine imovinu fonda se zasnivaju na poštenoj (fer) vrednosti, koja se određuje na osnovu tržišne cene hartija od vrednosti na organizovanom tržištu u 15,00 časova po našem vremenu na dan obračuna, osim u slučajevima određenim ovim pravilnikom.
Ako je obim transakcija hartijama od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji i susednim državama, a kojima se trguje na organizovanim tržištima, na dan određivanja vrednosti veći od 1% njihove tržišne kapitalizacije u slobodnom prometu na organizovanom tržištu Republike, odnosno susedne države - poštena vrednost tih hartija od vrednosti obračunava se kao prosečna ponderisana preovlađujuća cena, odnosno cena na zatvaranju.
Ako je obim transakcija hartijama od vrednosti iz stava 1. ovog člana na dan određivanja vrednosti ovih hartija manji od 1% njihove tržišne kapitalizacije u slobodnom prometu na organizovanom - poštenom vrednošću tih hartija smatra se njihova poštena vrednost obračunata prethodnog dana na način iz stava 1. ovog člana.
U slučaju da je u periodu od 30 uzastopnih dana trgovanja hartijama od vrednosti iz ovog člana obim transakcija ovim hartijama manji od 1% njihove tržišne kapitalizacije u slobodnom prometu na organizovanom tržištu - poštena vrednost tih hartija obračunava se na način koji je propisan članom 23. ovog pravilnika.
Za dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika Srbija ili Narodna banka Srbije a kojima se trguje na međubankarskom tržištu u Republici - poštenom vrednošću tih hartija smatra se njihova cena u trenutku zatvaranja trgovanja na sastanku međubankarskog tržišta u Republici na dan obračunavanja.
Ako se ovim hartijama od vrednosti nije trgovalo na dan utvrđivanja vrednosti, poštenom vrednošću tih hartija smatra se njihova cena u trenutku zatvaranja prethodnog sastanka međubankarskog tržišta.
Ako se ovim hartijama od vrednosti nije trgovalo poslednjih 30 uzastopnih dana, njihova poštena vrednost obračunava se na način koji je propisan članom 23. ovog pravilnika.
Za hartije od vrednosti kojima se trguje na tržištima država članica Evropske unije i država članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) - poštenom vrednošću tih hartija smatra se njihova poslednja cena koja je na organizovanim tržištima, na kojima se njima trgovalo, ponuđena u 15.00 časova po našem vremenu na dan utvrđivanja vrednosti.
Ako na dan utvrđivanja vrednosti nije ponuđena cena za ove hartije od vrednosti, poštenom vrednošću tih hartija smatra se poslednja ponuđena cena tih hartija.
Ako nije ponuđena nijedna cena za ove hartije u poslednjih 30 uzastopnih dana trgovanja - poštena vrednost tih hartija obračunava se na način koji je propisan članom 23. ovog pravilnika.
U slučaju da se poštena vrednost hartija od vrednosti ne može utvrditi na način propisan čl. 20. do 22. ovog pravilnika, ista se utvrđuje na sledeći način:
- poštenom vrednošću akcija koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici Srbiji i akcija stranih pravnih lica sa sedištem u državama članicama Evropske unije, OECD-a i susednim državama smatra se poslednja cena ponuđena za te hartije u toku poslednjih pet uzastopnih dana trgovanja, a ako nije realizovana nijedna transakcija poštenom vrednošću ovih akcija smatra se njihova cena utvrđena metodom neto knjigovodstvene vrednosti;
- poštena vrednost dužničkih hartija od vrednosti izdatih u zemlji obračunava se diskontovanjem tokova gotovine, pri čemu se u obračunu kao diskontna stopa koristi šestomesečna repo stopa Narodne banke Srbije;
- poštena vrednost dužničkih hartija od vrednosti izdatih u inostranstvu obračunava se diskontovanjem tokova gotovine, pri čemu se u obračunu kao diskontna stopa koristi preovlađujuća tržišna kamatna stopa za te dužničke hartije od vrednosti koje imaju isti ili približan rok dospeća i izdavaoca sa istim kreditnim rejtingom.
Poštena vrednost novčanih depozita kod banaka obračunava se u skladu sa stanjem na njihovom računu, uključujući i dospelu i nenaplaćenu kamatu.
Za procenu vrednosti nekretnina, koje se ulažu u imovini fonda, društvo mora imenovati odbor od najmanje tri ovlašćena procenitelja koji utvrđuje vrednost nekretnine.
Ovlašćeni procenitelji iz stava 1. ovog člana mogu biti ovlašćena fizička lica, odnosno privredna društva ovlašćena za reviziju u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji.
O imenovanju odbora i svakoj izmeni članova odbora, društvo za upravljanje mora obavestiti Komisiju.
Poštenu vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina fonda utvrđuje odbor procenjivača iz stava 1. ovog člana na kraju svake kalendarske godine.
Poštena vrednost se kvartalno usklađuje sa indeksom cena na malo.
Poštena vrednost nepokretnosti iz stava 4. ovog člana, u slučajevima kada indeks cena na malo pređe 10% od poslednje procene, odnosno usklađivanja procene, utvrđuje se novom procenom.
Poštenu vrednost finansijskih derivata predstavlja dnevna cena na saldiranju.
Poštena vrednost akcija akcionarskih društava kojima se ne trguje na organizovanom tržištu kao i udela ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću obračunava se upotrebom metoda neto knjigovodstvene vrednosti.
Vrednost imovine fonda koja je iskazana u stranoj valuti preračunava se u dinarsku protivvrednost, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.
Društva za upravljanje su obavezna da čuvaju u papirnom i elektronskom obliku informacije o cenama i izvorima na osnovu kojih je izvršen obračun vrednosti imovine fonda najmanje pet godina.
Neto vrednost imovine fonda se izračunava kao razlika vrednosti imovine fonda i obaveza fonda.
Vrednost investicione jedinice
Jedinstvena početna vrednost investicione jedinice za otvorene investicione fondove utvrđuje se u iznosu od 1.000 dinara.
Vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda se izračunava kao neto vrednost imovine fonda podeljena sa brojem investicionih jedinica.
Vrednost imovine fonda po akciji fonda se izračunava kao neto vrednost imovine fonda podeljena sa ukupnim brojem izdatih akcija.
Ukupan broj investicionih jedinica fonda je jednak zbiru investicionih jedinica na individualnim računima članova fonda i investicionih jedinica na "računu za neraspoređene jedinice".
Vrednost investicione jedinice se zaokružuje na pet decimala, s tim što se objavljuje vrednost sa dve decimale.
Dnevnu vrednost investicione jedinice, društva za upravljanje objavljuju do 21,00 istog dana na svojoj internet stranici, ali pre objavljivanja ispravnost obračuna vrednosti investicione jedinice mora potvrditi kastodi banka.
V NAČIN OBRAČUNAVANJA PRINOSA INVESTICIONOG FONDA
Stopa prinosa fonda za poslednjih dvanaest meseci obračunava se prema sledećoj formuli:
Ra = {A - B + Da}/ B
pri čemu je:
Ra - stopa prinosa fonda za poslednjih dvanaest meseci,
A - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda odnosno vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji poslednjeg dana perioda od dvanaest meseci za koji se obračunava prinos fonda,
B - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda odnosno vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji prvog dana perioda od dvanaest meseci za koji se obračunava prinos fonda,
Da - iznos koji je fond isplatio investitorima po osnovu prihoda od kamata, dividendi i kapitalne dobiti od hartija od vrednosti u portfoliju fonda u toku poslednjih dvanaest meseci, po investicionoj jedinici, odnosno po akciji zatvorenog fonda.
Stopa prinosa fonda za period od pet godina obračunava se prema sledećoj formuli:
R5 = {(A - C + D5)/C}1/5
pri čemu je:
R5 - stopa prinosa fonda za period od pet godina,
A - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, odnosno vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji poslednjeg dana perioda od pet godina za koji se obračunava prinos fonda,
C - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, odnosno vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji prvog dana perioda od pet godina za koji se obračunava prinos fonda,
D5 - iznos koji je fond isplatio investitorima po osnovu prihoda od kamata, dividendi i kapitalne dobiti od hartija od vrednosti u portfoliu fonda u toku poslednjih pet godina po investicionoj jedinici, odnosno po akciji zatvorenog fonda.
Stopa prinosa fonda od početka njegovog poslovanja obračunava se prema sledećoj formuli:
Rn = {(A - D + Dn)/D}1/n
pri čemu je:
Rn - stopa prinosa fonda od početka njegovog poslovanja,
A - vrednost investicione jedinice otvorenog investicionog fonda, odnosno vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji poslednjeg dana perioda za koji se obračunava prinos fonda,
D - početna vrednost investicione jedinice, odnosno vrednost neto imovine zatvorenog fonda po akciji,
Dn - iznos koji je fond isplatio investitorima po osnovu prihoda od kamata, dividendi i kapitalne dobiti od hartija od vrednosti u portfoliu fonda od svog osnivanja, po investicionoj jedinici, odnosno po akciji zatvorenog fonda,
n - količnik broja dana za koje se obračunava stopa prinosa fonda i broja 365,25 (kao broja dana u godini).
Prinos fonda očuvanja vrednosti imovine se može obračunavati (i objavljivati) za periode kraće od godinu dana, odnosno za periode od 30 i 90 dana.
Prinos obračunat za periode kraće od dvanaest meseci se svodi na godišnji nivo upotrebom sledeće formule:
Tekući prinos: R = (Rn x 365.25/k) x 100
Efektivni prinos: R = (Rn + 1)365.25/k
pri čemu je:
k - broj dana za koje je izračunat prinos u skladu sa stavom 1.
Tekući prinos predstavlja godišnji prinos koji investitor ostvari ulaganjem u novčani fond, pod uslovom da fond ne reinvestira prihode od kamata tokom perioda za koji se prinos izračunava.
Efektivni prinos predstavlja godišnji prinos pod uslovom da fond reinvestira sav prihod od kamate koji dobije tokom perioda za koji se prinos izračunava.
Društvo za upravljanje je dužno da za zatvoreni investicioni fond, pored prinosa izračunatog na način iz čl. 33–35. ovog pravilnika izračunava i prinos po osnovu promene tržišne cene akcija tog fonda.
Društvo za upravljanje dužno je da stopu prinosa fonda obračunava posebno za svaki fond kojim upravlja.
Društvo za upravljanje koje upravlja s više fondova ne može objavljivati prosečan prinos tih fondova.
Stopa prinosa fonda izražava se u procentima, zaokruživanjem na pet decimala, osim pri oglašavanju fonda i objavljivanju na internet stranicama - kada se zaokružuje na dve decimale.
VI NAČIN USAGLAŠAVANJA RAZLIKA OBRAČUNATIH NETO VREDNOSTI IMOVINE INVESTICIONOG FONDA I IZVEŠTAVANJE KASTODI BANKE
Kastodi banka je dužna da za svaki fond odvojeno vodi elektronski registar imovine tog fonda.
Pristup registru iz stava 1. ovog člana može biti dozvoljen samo zaposlenima u banci koji su naznačeni internom odlukom.
Kastodi banka je dužna da Komisiji dostavi:
- procedure o merama za čuvanje i zaštitu informacija o imovini investicionih fondova;
- imena zaposlenih iz stava 2. ovog člana;
- procedure za izradu back up podataka iz registra i njihovo čuvanje.
Kontrola i potvrđivanje neto vrednosti imovine i prinosa fonda
Kastodi banka i društvo za upravljanje odgovarajućim pisanim procedurama uređuju način dostavljanja podataka i način usaglašavanja razlika u obračunu:
- neto vrednosti imovine fonda;
- neto vrednosti investicione jedinice otvorenog fonda;
- neto vrednosti imovine po akciji zatvorenog fonda;
- prinosa investicionog fonda.
Kastodi banka kontroliše i potvrđuje neto vrednost imovine otvorenog fonda svakog radnog dana, odnosno neto vrednost imovine zatvorenog fonda najmanje jednom mesečno.
Podatke o vrednostima iz stava 1. ovog člana kastodi banka dostavlja Komisiji, svakog radnog dana za prethodni radni dan, a podatke iz stava 2. ovog člana narednog radnog dana, nakon utvrđivanja tih vrednosti.
Kastodi banka radi kontrole obračuna vrednosti društva za upravljanje iz člana 41. ovog pravilnika, preko finansijsko-informativnih servisa obezbeđuje podatke o tržišnoj vrednosti hartija od vrednosti i drugoj imovini koje čine imovinu fonda.
Kastodi banka može od društva za upravljanje zahtevati da joj dostavi i podatke koje ona ne može pribaviti na način iz stava 1. ovog člana, kao i dokaze koji potvrđuju te podatke.
Na osnovu podataka iz stava 1. i 2. ovog člana, kastodi banka obračunava vrednosti iz člana 41. ovog pravilnika.
Kastodi banka vrši usaglašavanje svojih podataka o neto vrednosti imovine, neto vrednosti investicione jedinice, odnosno neto vrednosti imovine po akciji i prinosu fonda s podacima društva za upravljanje fondom u toku dana kada je društvo dostavilo te podatke.
Podaci se usaglašavaju na nivoima preciznosti koji su određeni ovim pravilnikom.
Ako utvrdi razlike u obračunu, kastodi banka je dužna da o tome odmah obavesti društvo za upravljanje, radi utvrđivanja razloga neusaglašenosti.
Nakon obaveštenja iz stava 1. ovog člana, društvo za upravljanje i kastodi banka su dužni da provere da li su greške učinjene i u nekom od prethodnih obračuna.
U slučaju da se utvrdi da su greške učinjene i u nekom od prethodnih obračuna, društvo za upravljanje istog dana objavljuje na svojoj internet stranici obaveštenje o tim greškama i njihovom uticaju na obračun, kao i o merama koje se preduzimaju da se greške isprave a to obaveštenje dostavlja članovima fonda uz prvi naredni izvod sa računa.
Društvo za upravljanje, odnosno kastodi banka dužni su da uočene greške isprave istog dana kada se utvrdi razlika u obračunu, odnosno razlog neusaglašenosti.
Ako greške nije moguće otkloniti istog dana, kastodi banka odmah obaveštava Komisiju o nemogućnosti otklanjanja grešaka, odnosno usklađivanja obračuna vrednosti, razlozima neusaglašenosti i merama koje se preduzimaju radi usaglašavanja.
Neto vrednost imovine fonda, neto vrednost investicione jedinice, odnosno neto vrednost imovine po akciji i prinos fonda koji nisu usaglašeni između kastodi banke i društva, odnosno koje kastodi banka ne može potvrditi, ne mogu se objavljivati.
Obustava prodaje i otkupa investicionih jedinica
Ukoliko do kraja sledećeg dana kastodi banka i društvo za upravljanje ne razreše razlike u obračunu neto vrednosti imovine fonda i neto vrednosti investicione jedinice:
- društvo za upravljanje je dužno da naloži kastodi banci obustavljanje prodaje i otkupa investicionih jedinica, kao i da obaveštenje o privremenoj obustavi odmah javno objavi na način predviđen zakonom i aktima Komisije o javnom oglašavanju;
- kastodi banke je dužna da istog dana obavesti Komisiju o privremenoj obustavi, razlozima koji su do toga doveli i merama koje se preduzimaju.
U roku od 30 dana od identifikacije razloga neslaganja obračuna koji potiču od društva, društvo za upravljanje je dužno da sprovede korektivne mere kojima će se razlog neslaganja otkloniti.
Društvo za upravljanje pisanim putem obaveštava Komisiju o razlogu neslaganja i preduzetim korektivnim merama.
Društvo za upravljanje je dužno da vodi evidenciju o razlikama u obračunu vrednosti iz člana 41. ovog pravilnika.
Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži:
- datum kada kastodi banka i društvo nisu mogli da usaglase obračune,
- detaljni opis razlika u obračunu;
- mere koje su preduzete radi otklanjanja razlika u obračunu,
- transakcije koje treba da budu ispravljene;
- korektivne mere koje su sprovedene kako bi se sprečilo ponovno pojavljivanje razlika u obračunu iz istog razloga.
Društvo za upravljanje je dužno da trajno čuva svu pisanu i elektronsku dokumentaciju u vezi sa neusaglašenošću obračuna i procesom usaglašavanja.
VII USLOVI I POSTUPAK OBUSTAVE KUPOVINE I OTKUPA INVESTICIONIH JEDINICA
Obustava prodaje i otkupa investicionih jedinica
Prospekt investicionog fonda sadrži uslove pod kojima može doći do obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica.
Kupovina i otkup investicionih jedinica obustavljaju se istovremeno.
Kupovina i otkup investicionih jedinica se obustavlja:
1) kada usled vanrednih situacija nije moguće izračunati neto vrednost imovine fonda;
2) kada su u jednom danu ispostavljeni zahtevi za otkup investicionih jedinica u iznosu većem od 10% vrednosti imovine fonda, a fond nije u mogućnosti da odmah realizuje takve zahteve;
3) po nalogu Komisije radi zaštite interesa investitora, u slučaju kada nije moguće izračunati neto vrednost imovine fonda a društvo ne reaguje blagovremeno.
Društvo za upravljanje obustavlja kupovinu i otkup investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava posrednike i kastodi banku.
Nakon prijema obaveštenja iz stava 3. ovog člana, kastodi banka obustavlja kupovinu i otkup investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava Komisiju.
Neto vrednost imovine fonda se ne može utvrditi u slučajevima iz člana 46. ovog pravilnika, kao i kada je tržište na kome se trguje materijalno značajnim delom imovine fonda zatvoreno ili se usled drugih vanrednih situacija koje utiču na društvo za upravljanje ili imovinu fonda, ne može utvrditi vrednost materijalno značajnog dela portfolija fonda.
Vanredne situacije u kojima dolazi do obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica su:
1) vanredne situacije i prirodne katastrofe u državama u kojima je uložena imovina fonda, a koji negativno utiču na funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti ili koje dovode do zatvaranja tržišta ili do obustave prometa ili usluga neophodnih za normalno poslovanje u tim državama;
2) vanredni događaji vezani za tržišta hartija od vrednosti (zatvaranje berze na kojoj se trguje velikim delom imovine fonda, izuzetno veliko osciliranje cene hartija od vrednosti i sl.) koji dovode do poremećaja na tržištu hartija od vrednosti zbog kojih je nemoguće tačno utvrditi vrednost imovine fonda;
3) vanredni događaji vezani za poslovanje društva za upravljanje i investicionog fonda (pad informacionog sistema, tehničke i tehnološke poteškoće usled kojih je nemoguće utvrđivanje individualnih uloga članova fonda i sl.) usled kojih je poslovanje fonda otežano.
Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji dostavi obaveštenje o obustavi otkupa investicionih jedinica sa razlozima za obustavu u roku od 24 sata od obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica.
U slučaju da obustavu treba izvršiti iz razloga navedenih u članu 51. stav 1. tačka 3, društvo je dužno da Komisiji dostavi i detaljno obrazloženje razloga za obustavu i plan za otklanjanje razloga obustave.
Komisija može zahtevati od društva za upravljanje da dostavi dodatnu dokumentaciju i informacije neophodne za procenu opravdanosti odluke o obustavljanju otkupa.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od 24 sata od stupanja na snagu obustave putem sredstava javnog informisanja i na svojoj internet stranici obavesti članove fonda o razlozima obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica i predviđenoj dužini trajanja obustave.
U slučaju obustave otkupa zbog nelikvidnosti fonda zbog vanrednih događaja na tržištu hartija od vrednosti iz člana 51. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika, obustava može trajati samo onoliko vremena koliko je društvu za upravljanje potrebno da unovči deo imovine fonda potreban za otkup investicionih jedinica, ali ne duže od 30 dana.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, obustava kupovine i otkupa investicionih jedinica zbog okolnosti iz člana 51. stav 1. tačka 3. ne može trajati duže od 15 dana.
U slučaju obustave otkupa zbog nelikvidnosti fonda usled vanrednih okolnosti iz člana 49. ovog pravilnika, Komisija može odobriti povećanje dozvoljenog nivoa zaduživanja otvorenih investicionih fondova radi obezbeđenja dodatnih likvidnih sredstava.
Obustava kupovine i otkupa investicionih jedinica mora prestati čim društvo za upravljanje ustanovi da su prošli razlozi za obustavu.
Pre nameravanog prestanka obustave otkupa investicionih jedinica, društvo za upravljanje mora obavestiti Komisiju o planiranom datumu prestanka obustave uz obrazloženje.
Kada ponovo otpočne kupovina i otkup investicionih jedinica, kastodi banka je dužna da istog dana obavesti Komisiju.
Ukoliko proceni da obustavljanje kupovine i otkupa investicionih jedinica ugrožava interese članova tog fonda, Komisija nalaže društvu za upravljanje i kastodi banci prestanak privremene obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica.
Komisija može naložiti prestanak privremene obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica u slučajevima kada zaključi da je moguće na fer način vršiti vrednovanje imovine fonda i otkup investicionih jedinica kao i da su time zaštićeni interesi članova fonda.
VIII BLIŽI USLOVI ZA IZBOR NOVOG DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE
U slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu koje upravlja otvorenim fondom, Komisija odmah raspisuje javni poziv za izbor novog društva za upravljanje koje mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da upravljaju barem jednim otvorenim fondom najmanje godinu dana;
2) da neto vrednost imovine kojom upravlja to društvo iznosi minimalno milion evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan dostavljanja ponude.
Do izbora novog društva za upravljanje kastodi banka sa kojom društvo ima zaključen ugovor obavlja samo neodložne poslove saglasno Zakonu.
Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i internet stranici Komisije.
Rok za prijavu na javni poziv navodi se u javnom pozivu, a može biti najduže 15 dana od dana objavljivanja.
Zainteresovana društva za upravljanje u svojoj ponudi Komisiji dostavljaju:
1) predloženu visinu naknade za upravljanje imovinom fonda, izraženu kao procenat vrednosti imovine fonda kojim namerava da upravlja;
2) nacrt ugovora sa kastodi bankom iz koga se vidi visina troškova kastodi banke;
3) imena lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera fonda kojim namerava da upravlja i njihovu poslovnu biografiju od momenta dobijanja dozvole;
4) plan aktivnosti društva za upravljanje u narednom periodu uključujući i preuzeti fond.
Kriterijumi za izbor najbolje ponude
Prilikom odlučivanja o najboljoj ponudi, Komisija naročito uzima u obzir visinu ponuđene naknade za upravljanje imovinom fonda i činjenicu da li je zainteresovano društvo za upravljanje kažnjavano za privredne prestupe, odnosno da li su protiv društva preduzimane mere nadzora iz člana 82. stav 2. Zakona.
Komisija takođe uzima u obzir:
1) visinu ostvarenih prinosa u upravljanju drugim fondovima u poslednjih pet godina i druge poslovne rezultate;
2) broj i neto vrednost imovine investicionih fondova kojima to društvo već upravlja;
3) kadrovsku, organizacionu i tehničku osposobljenost društva za upravljanje da upravlja fondom;
4) dužinu poslovanja društva za upravljanje.
Komisija u roku od 15 dana od dana isteka roka za prijavu na javni poziv a najkasnije u roku od 60 dana od dana oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, donosi:
- rešenje o izboru najbolje ponude i odobrenju ugovora o upravljanju novom društvu, ili
- rešenje o raspuštanju otvorenog fonda u slučaju neuspelog javnog poziva.
Rešenje iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može voditi upravni spor.
Rešenje iz člana 59. ovog pravilnika dostavlja se kastodi banci sa kojom je društvo, kome je oduzeta dozvola, imalo zaključen ugovor.
U slučaju da novo društvo zaključuje ugovor sa novom kastodi bankom, na obaveze kastodi banke iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 78. stav 4. Zakona.
Otvoreni fond se raspušta:
1) istekom roka ukoliko je organizovan na određeno vreme, ili
2) oduzimanjem dozvole za rad društvu za upravljanje, ukoliko se u roku od tri meseca ne izabere novo društvo za upravljanje.
Postupak raspuštanja fonda iz tačke 1. stava 1. ovog člana vrši društvo za upravljanje u skladu sa prospektom fonda, a iz tačke 2. kastodi banka.
Kastodi banka narednog dana nakon prijema rešenja Komisije o raspuštanju otvorenog fonda, obaveštava o tome javnost i članove fonda objavljivanjem oglasa u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svojoj internet stranici.
Kastodi banka unovčava imovinu fonda i vrši isplate članovima fonda najkasnije u roku od šest meseci od donošenja rešenja o raspuštanju fonda.
Zahtev za davanje saglasnosti na lice koje unovčava imovinu fonda
Kastodi banka pre unovčavanja imovine fonda dostavlja Komisiji zahtev za davanje saglasnosti na imenovanje/izbor lica koja će sprovesti unovčavanje imovine fonda koji se raspušta.
Lice koje unovčava imovinu fonda mora biti zaposleno na neodređeno vreme u kastodi banci i ispunjavati uslove propisane Zakonom za članove uprave društva za upravljanje.
Na postupak odlučivanja shodno se primenju odredbe akta Komisije koje se odnose na davanje saglasnosti na člana uprave društva za upravljanje.
U slučaju spora povodom potraživanja poverilaca prema imovini otvorenog fonda koji se raspušta, kastodi banka prilikom unovčavanja imovine fonda, vodi računa o iznosu prijavljenih potraživanja.
Kastodi banka može vršiti isplatu članova fonda koji se raspušta, vodeći računa da preostali iznos imovine fonda koji se raspušta, ne može biti manji od iznosa istaknutih potraživanja u sporu koji vode poverioci tog fonda.
Ukoliko su potraživanja poverilaca iz stava 1. ovog člana, po okončanju spora, priznata tim poveriocima, njihovo namirenje ima prioritet u odnosu na članove fonda koji se raspušta.
Namirenje poverilaca u slučaju raspuštanja fonda usled oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje
U slučaju kada je društvu za upravljanje oduzeta dozvola za rad, namirenje poverilaca se prvo vrši na teret društva za upravljanje ukoliko su potraživanja nastala kao posledica lošeg postupanja društva za upravljanje.
Ukoliko se namirenje potraživanja poverilaca ne može izvršiti na teret društva za upravljanje, namirenje se vrši na teret otvorenog fonda koji se raspušta, srazmerno visini njihovih priznatih potraživanja.
Kastodi banka sačinjava izveštaj o raspuštanju otvorenog fonda i dostavlja Komisiji.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži:
1) broj i vrstu imovine fonda prodatu po svakom mesecu;
2) kriterijume i smernice koji su rukovodili donošenje odluka u najboljem interesu članova fonda;
3) lica koja su donela odluke kojima se unovčava imovina fonda koji se raspušta;
4) specifikaciju izvršenih neodložnih poslova u vezi sa upravljanjem otvorenim fondom;
5) specifikaciju naknada i drugih troškova u vezi sa raspuštanjem fonda;
6) završni izveštaj revizora.
Brisanje iz Registra investicionih fondova
Nakon prijema izveštaja o raspuštanju otvorenog fonda, Komisija donosi rešenje o brisanju tog fonda iz Registra investicionih fondova.
Fond koji se raspušta prestaje da postoji danom donošenja rešenja Komisije iz stava 1. ovog člana.
Posebna pravila za zatvorene fondove
Na prestanak zatvorenih investicionih fondova shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnose na prestanak akcionarskih društava.
Odredbe ovog pravilnika o raspuštanju otvorenog fonda u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje shodno se primenjuju i na zatvorene fondove u slučaju iz člana 70. stav 7. Zakona.
X POSTUPAK I USLOVI POD KOJIMA ZATVORENI FOND MOŽE STICATI SOPSTVENE AKCIJE
Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije ako je to predviđeno osnivačkim aktom fonda.
Osnivački akt zatvorenog fonda uređuje:
1) razloge za sticanje sopstvenih akcija;
2) uslove pod kojima se može vršiti sticanje sopstvenih akcija;
3) postupak sticanja sopstvenih akcija;
4) rokove i način najave procesa sticanja sopstvenih akcija;
5) način isplate akcija akcionarima.
Postupak odobrenja sticanja sopstvenih akcija
Društvo za upravljanje donosi predlog odluke o sticanju sopstvenih akcija za zatvoreni fond kojim upravlja.
Predlog odluke iz stava 1. ovog člana sadrži maksimalan broj akcija koje se stiču, otkupnu cenu akcija (ili način njenog utvrđivanja), trajanje perioda u kome će se izvršiti sticanje sopstvenih akcija a koji ne može biti duži od 18 meseci i razloge zbog kojih se predlaže sticanje sopstvenih akcija.
Po prijemu predloga odluke iz stava 1. ovog člana, nadzorni odbor zatvorenog fonda saziva skupštinu akcionara na način i u rokovima propisanim Zakonom o privrednim društvima.
Skupština akcionara fonda usvaja odluku o sticanju sopstvenih akcija glasovima koji predstavljaju najmanje 2/3 glasova fonda.
Cena po kojoj se stiču sopstvene akcije
Cena po kojoj fond može sticati sopstvene akcije ne može biti veća od neto vrednosti imovine po akciji fonda.
Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije samo putem pisane ponude svim akcionarima - pro rata.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije na organizovanom tržištu:
- kada je to neophodno zbog brzog reagovanja usled poremećaja na tržištu, ili
- nakon sprovedenog postupka sticanja akcija pro rata, a radi sticanja nedostajućeg broja akcija određenog odlukom o sticanju sopstvenih akcija.
Kada društvo za upravljanje utvrdi da je sticanje sopstvenih akcija fonda neophodno radi brzog reagovanja usled poremećaja na tržištu, a sa ciljem sprečavanja štete za akcionare, može po skraćenom postupku doneti odluku o sticanju sopstvenih akcija i sprovesti postupak sticanja sopstvenih akcija zatvorenog fonda kojim upravlja bez odobrenja skupštine akcionara.
Odluka društva za upravljanje iz stava 1. mora sadržati detaljno obrazloženje o razlozima sticanja sopstvenih akcija, odnosno poremećajima na tržištu kao i potrebi brzog reagovanja radi sprečavanja štete za akcionare.
Na odluku iz stava 1. ovog člana saglasnost daje nadzorni odbor.
Ukoliko se nadzorni odbor ne sastane i ne odluči o davanju saglasnosti u roku od tri radna dana od dana dostavljanja odluke, smatra se da je saglasnost data.
Posle sticanja sopstvenih akcija, društvo za upravljanje je dužno da podnese izveštaj nadzornom odboru i skupštini akcionara zatvorenog fonda na prvoj sledećoj sednici.
Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji podnese zahtev za davanje saglasnosti na odluku o sticanju sopstvenih akcija zatvorenog fonda.
Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži razloge, iznos i izvore sredstava koji će biti korišćeni za sticanje sopstvenih akcija.
Uz zahtev se dostavlja:
1. odluka o sticanju sopstvenih akcija sa obrazloženjem (koju je donela skupština akcionara, odnosno društvo za upravljanje u skladu sa članom 74. ovog pravilnika;
2. plan održavanja likvidnosti kojim će se osigurati da fond može odgovoriti na obaveze po osnovu otkupa i status stečenih akcija.
3. nacrt teksta javnog obaveštenja javnosti o nameri sticanja sopstvenih akcija i nacrt pisane ponude akcionarima ili odobrenje nadzornog odbora, odnosno dokaz da je odluka dostavljena nadzornom odboru u skladu sa članom 74. ovog pravilnika.
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti u roku koji ne može biti duži od 15 dana od dana prijema urednog zahteva, kada utvrdi da je odluka doneta u najboljem interesu akcionara zatvorenog fonda.
Objava odluke o sticanju sopstvenih akcija
Po prijemu rešenja o davanju saglasnosti Komisije, društvo za upravljanje je dužno da objavi obaveštenje o nameri fonda za sticanje sopstvenih akcija pro rata u dnevnim novinama u kojima vrši oglašavanje fonda.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1. poslovno ime zatvorenog fonda;
2. poslovno ime društva za upravljanje;
3. ukupan broj izdatih akcija, CFI kod i ISIN broj;
4. maksimalni broj i procenat akcija koje se stiču, CFI kod i ISIN broj;
5. cenu po kojoj se akcije stiču i osnov za određivanje;
6. knjigovodstvenu i tržišnu cenu akcija;
7. datum otvaranja i zatvaranja ponuda;
8. opis postupka otkupa;
9. troškovi koje snosi akcionar;
10. upozorenje akcionarima da se deponovanje smatra prihvatanjem ponude;
11. način i rok u kome se vrši plaćanje.
Obaveze društva za upravljanje
Društvo za upravljanje je dužno da dostavi Komisiji:
- kopiju objavljenog obaveštenja o sticanju sopstevnih akcija,
- izveštaj o stečenim sopstvenim akcijama.
Zatvoreni fond koji stekne sopstvene akcije dužan je da ih otuđi u skladu sa odlukom skupštine zatvorenog fonda i Zakonom o privrednim društvima.
Na postupak otuđenja sopstevnih akcija zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika o sticanju sopstvenih akcija zatvorenog fonda.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se početkom primene Zakona o investicionim fondovima ("Službeni glasnik RS", broj 46/06).