KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "ZELENILO - BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 23/2006) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor) uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti rada i radnih odnosa zaposlenih, u JKP "Zelenilo - Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih, zarade, naknade zarade i ostala lična primanja zaposlenih, prava sindikata, obaveze poslodavca u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih po osnovu rada, međusobni odnosi potpisnika ovog ugovora i drugo.
Na prava, obaveze i odgovornosti koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona, posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu i ugovora.
Ovaj ugovor je obavezan za osnivača, poslodavca i sve zaposlene kod poslodavca. Prava, obaveze i odgovornosti generalnog direktora, uređuju se posebnim ugovorom u skladu sa zakonom.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji poslova i radnih mesta poslodavca.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi utvrđeni zakonom i ovim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca, odlučuje generalni direktor.
Ugovor o radu zaključuje zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.
Na radno mesto za koje je ugovorom o radu to predviđeno, zaposleni se prima na probni rad do 3 (tri) meseca.
Probni rad, u smislu stava 1. ovog člana, ne može se utvrditi za pripravnika.
Probni rad se prema stručnoj spremi utvrđuje u trajanju od:
- za radna mesta za koja se traži visoka stručna sprema - VII stepen |
tri meseca |
- za radna mesta za koja se traži viša i srednja stručna sprema VI, V i IV stepen |
dva meseca |
- za ostala radna mesta |
jedan mesec |
Za vreme probnog rada zaposleni i poslodavac mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom od pet radnih dana.
Probni rad prati i ocenjuje komisija koju imenuje generalni direktor, a ista je sastavljena od lica koja imaju najmanje isti stepen stručne spreme određene vrste zanimanja, kao i zaposleni koji je na probnom radu.
Na radna mesta utvrđena opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova, zaposleni može zasnovati radni odnos u svojstvu pripravnika.
Pripravnički staž za zaposlene sa visokom stručnom spremom traje dvanaest meseci, a sa višom i srednjom stručnom spremom šest meseci.
Za vreme trajanja pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu u iznosu od 80% zarade radnog mesta na koje je raspoređen i sva druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Pripravnik polaže stručni ispit pred komisijom za polaganje stručnog ispita, ukoliko ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Komisiju za polaganje stručnog ispita pripravnika imenuje generalni direktor, a sastavljena je od najmanje tri člana odgovarajuće školske spreme i struke, u odnosu na pripravnika koji polaže pripravnički ispit.
Po položenom stručnom ispitu pripravnik se raspoređuje na poslove radnog mesta za koje se u trajanju pripravničkog staža osposobljavao, a u skladu sa pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca.
U slučaju da ne položi stručni ispit pripravniku prestaje radni odnos.
Radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena, u okviru radne nedelje, utvrđuje generalni direktor.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog vremena, i to najviše do jednog i po časa rada.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Kad je rad organizovan u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pismenu saglasnost.
Zaposleni može radni odnos zasnovati i sa nepunim radnim vremenom na neodređeno vreme i određeno vreme u skladu sa zakonom, a svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom može za preostalo radno vreme, do punog radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Puno radno vreme može se skratiti zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, i to:
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja;
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja na kategorijama javnih zelenih površina (parkovi, skverovi, blokovsko zelenilo, park šume);
- za rad na čišćenju kanalizacione mreže;
- za rad u drvoredu sa upotrebom hidraulične platforme;
- za vozače specijalnih vozila;
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja u drvoredima u kategorijama linearnog zelenila;
- u slučaju izvođenja radova na terenu na naročito niskim ili visokim temperaturama.
Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka, najviše do deset časova nedeljno, a na osnovu stručne analize.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava kao da radi sa punim radnim vremenom.
Na zahtev poslodavca zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran, u skladu sa zakonom o radu.
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina.
Preduzeće može da uvede i rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od četiri časa dnevno, odnosno osam časova nedeljno, a najviše 240 časova u kalendarskoj godini.
Raspored radnog vremena utvrđuje generalni direktor.
Generalni direktor u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem, i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima kvaliteta usluga;
- organizacije rada i boljeg korišćenja sredstava rada;
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena;
- izvršavanje određenog posla u određenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena na osnovu stava 1. ovog člana mora se izvršiti tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.
Poslodavac može, zaposlenom kojem se vrši preraspodela radnog vremena, odnosno koji u kalendarskoj godini u određenom periodu radi duže, a u drugom kraće, da odredi da na drugi način i u drugom periodu koristi dnevni i nedeljni odmor, pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom, ali u periodu koji ne može da bude duži od 30 dana.
Za vreme rada na poslovima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna dana u trajanju od najmanje deset časova neprekidno.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela, ima pravo da mu se časovi rada duži od punog radnog vremena preračunaju u puno radno vreme i priznaju u staž ili da mu se računaju kao časovi rada duži od punog radnog vremena.
5.1. Odmor u toku rada
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, s tim da se ne može koristiti na početku ili kraju radnog vremena.
Zaposleni koji rade duže od četiri sata, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od petnaest minuta.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje dvanaest časova neprekidno, osim ako se radi o sezonskim poslovima, kada taj odmor može da bude i deset časova i nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
5.2. Godišnji odmor
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih dana, a najviše do 35 radnih dana po svim osnovima.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
- radnog iskustva;
- doprinosa zaposlenog na radnom mestu, odnosno složenosti poslova radnog mesta;
- invalidnosti, zdravstvenog stanja zaposlenog ili člana uže porodice;
- posebnih otežanih uslova rada.
Pod radnim iskustvom zaposlenog smatraju se godine provedene na radu.
Pod zdravstvenim stanjem zaposlenog ili člana uže porodice smatraju se invalidi rada II i III kategorije i zaposleni koji imaju rešenje Komisije fonda penzijsko invalidskog osiguranja za rad na lakšem radnom mestu, izdržavano dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju, samohrani roditelj ili roditelj sa više dece.
Pod posebnim uslovima rada smatra se težina poslova i uticaj rada i radne okoline na zdravlje zaposlenog.
Ako u kalendarskoj godini zaposleni nema godinu dana rada, ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo na godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora u trajanju od 20 radnih dana uvećanog po osnovu:
- radnog iskustva - za svakih navršenih pet godina rada po jedan dan, a najviše sedam radnih dana; |
|
- doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova radnog mesta do pet radnih dana i to: |
|
- za poslove za koje se zahteva I-IV stepen stručne spreme |
2 radna dana |
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
3 radna dana |
- zaposlenom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina starosti, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana |
U slučaju da se istovremeno stiču dva ili više osnova iz tačke 3, godišnji odmor se po svim osnovama uvećava za pet radnih dana.
- za radna mesta sa posebnim uslovima rada, a u skladu sa rešenjem nadležne zdravstvene ustanove da može raditi na radnim mestima sa posebnim uslovima rada zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora sedam radnih dana.
Zaposlenom koji u toku kalendarske godine ima manje od šest meseci rada na radnom mestu sa posebnim uslovima rada godišnji odmor po ovom osnovu se uvećava srazmerno vremenu rada na tom radnom mestu.
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom, koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje generalni direktor, prema planu korišćenja godišnjeg odmora za tekuću godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi generalni direktor u pisanoj formi i isto uručuje zaposlenom.
5.3. Odsustvovanje sa rada
Generalni direktor je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini po svim osnovama u sledećim slučajevima:
- stupanja u brak |
7 radnih dana |
- rođenje deteta |
7 radnih dana |
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) |
7 radnih dana |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
- smrti roditelja bračnog druga, usvojioca, brata ili sestre, zaposlenog i smrti lica koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
- teža bolest člana uže porodice |
7 radnih dana |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
- polaganja stručnog ispita |
7 radnih dana |
- praznovanje krsne slave |
1 radni dan |
- elementarnih nepogoda |
3-5 radnih dana |
- korišćenje organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 radnih dana |
- učestvovanje na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3-7 radnih dana |
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Vreme provedeno na plaćenom odsustvu smatra se kao vreme provedeno na radu.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 25. |
2 radna dana |
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo do godinu dana u toku kalendarske godine kada generalni direktor oceni da to ne remeti proces rada.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene zakonom i u sledećim slučajevima:
- Neizvršenje, nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršenje radnih obaveza i dužnosti;
- Odbijanje naloga direktora ili neposrednog rukovodioca za izvršenje određenog radnog zadatka;
- Dolazak na rad u pijanom stanju ili upotreba alkohola za vreme rada;
- Neopravdano i uzastopno izostajanje sa rada dva radna dana;
- Prekoračenje službenih ovlašćenja u radu;
- Nezakonito raspolaganje sredstvima;
- Necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada i opreme;
- Zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja;
- Odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene posebnim aktom poslodavca;
- Povreda propisa o zaštiti na radu i preduzimanja mera radi zaštite na radu, sredstava rada i životne sredine;
- Ometanje drugog zaposlenog u procesu rada;
- Nanošenje materijalne štete poslodavcu ili zaposlenima;
- Raspolaganje sredstvima poslodavcu i angažovanje zaposlenih radi obavljanja privatnih poslova u radno vreme odnosno bez pismene saglasnosti;
- Kršenje odredaba o zabrani konkurencije;
- Nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda, kleveta i dr.);
- Krađa, bez obzira na vrednost;
Takođe radni odnos zaposlenom prestaje:
- Istekom roka na koji je zaključen ugovor o radu;
- Sporazumom poslodavca i zaposlenog;
- Na zahtev roditelja zaposlenog koji je mlađi od 18 godina;
- Smrti zaposlenog.
Nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog radni odnos prestaje zbog:
- Gubitka radne sposobnosti zaposlenog;
- Pravosnažne presude kojom je zaposleni osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci;
- u drugim slučajevima predviđenim odredbama zakona o radu.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu poslodavca u visini najmanje tri prosečne zarade kod poslodavca, za prethodna tri meseca.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu, posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju bezbednosti i zaštite na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja po život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti radnih mesta kod poslodavca.
Opštim aktom na osnovu veštačenja nadležne ustanove utvrdiće se radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje; da se podvrgnu redovnim i vanrednim preventivnim zdravstvenim pregledima; da svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno usavršavaju; da obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine; da pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o i zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran: ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi određene poslove ako mu zbog vršenja tih poslova preti opasnost po zdravlje ili život, u skladu sa zakonom.
Predsednik reprezentativnog sindikata ima pravo da se neposredno upozna sa primenjenim merama zaštite na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da nadležnom organu poslodavca predloži preduzimanje propisanih mera zaštite na radu.
U cilju prevencije radne invalidnosti poslodavac će izdvajati sredstva u visini 0,20% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec korišćenja organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
Zaštita žena, omladine i invalida kod poslodavca ostvaruje se u skladu sa zakonom.
V - ZARADA, NAKNADE ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu (nagrade, bonusi i slično);
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade;
- dela zarade za radni učinak;
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog se utvrđuje na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenata posla i vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Masa zarada za zaposlene kod poslodavca utvrđuje se u skladu sa čl. 9. i 10. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Zaposleni ostvaruju pravo na zaradu iz mase sredstava za isplatu zarada na osnovu:
- Ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada).
- Prosečno isplaćene zarade po zaposlenim u privredi grada u prethodnom mesecu.
- Procenta korekcije iskazane u tabeli, član 10. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak kod poslodavca.
Ukoliko prosečna ciljna zarada zaposlenih kod poslodavca bude isplaćivana ispod prosečne ciljne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti kontinuirano.
Napred navedeni kriterijumi za utvrđivanje mase zarada primenjivaće se pod uslovom da se isplata zarada za zaposlene kod poslodavca vrši u skladu sa važećim propisima u ovoj oblasti.
Masa zarada iz prethodnog člana, ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada kod poslodavca i prosečno ostvarivane zarade u privredi grada, a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja poslodavca, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Vrednost posla - koeficijent utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova poslodavca, utvrđenih pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta.
Osnovna zarada zaposlenih kretaće se u rasponu od jedan prema šest.
Osnovna zarada iz člana 40. ovog ugovora, može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu.
Osnovna zarada iz člana 40. ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvalitet i blagovremenost u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova;
- radne discipline;
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada;
- radnog iskustva, dužine rada kod poslodavca;
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi;
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti poslodavca.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Uvećanje zarada - stimulacija može se vršiti na osnovu kriterijuma iz sredstava izdvojenih najviše do 1% od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Kriterijumi za umanjenje zarada su: nezadovoljavajući kvalitet rada, stručnost u radu, odnos prema sredstvima rada i radna disciplina zaposlenih.
Doprinos zaposlenih za uvećanje zarade utvrđuje se na osnovu kriterijuma:
- kvalitet rada što podrazumeva izuzetno kvalitetan rad, bez greške i škarta;
- stručnost u radu što podrazumeva posedovanje izuzetno visokog stručnog znanja, što omogućava sigurna i kvalitetna rešenja u obavljanju radnih zadataka;
- kreativnost i zainteresovanost u radu, podrazumeva da dobrim idejama i kvalitetnim rešenjima doprinosi realizaciji zadataka;
- odnos prema radu podrazumeva da pored redovnih zadataka prihvata i radi dodatne poslove i da je pouzdan za svaki neophodan posao;
- odnos prema sredstvima rada podrazumeva da zaposleni izuzetno vodi računa o sredstvima rada, o utrošku materijala i energije;
- radna disciplina podrazumeva da je zaposleni redovan na poslu, da pokazuje izuzetnu ažurnost, u potpunosti se pridržava propisanih rokova, spreman je uvek da ostane po potrebi i posle radnog vremena, angažovan je i zainteresovan.
Na osnovu predloga neposrednih rukovodilaca direktori sektora utvrđuju konačan predlog za umanjenje odnosno uvećanje zarade za prethodni mesec.
Odluku o umanjenju, odnosno uvećanju zarade donosi generalni direktor.
Radi značajnog, vanrednog doprinosa u povećanju ukupnog prihoda ili uspešnog poslovanja poslodavca, generalni direktor može doneti odluku o izuzetnom uvećanju zarada nagrade. Iznos izuzetne nagrade generalni direktor određuje na osnovu doprinosa zaposlenog.
Cena posla utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti - koeficijenta posla.
Na osnovu pravilnika o organizaciji rada i sistematizaciji poslova, koeficijenti radnih mesta utvrđeni su na osnovu složenosti poslova, odgovornosti, stručnosti i uslova rada.
Sva radna mesta utvrđena su u tabeli grupa poslova sa koeficijentima radnih mesta i razvrstana su u grupe poslova (I-VIII) sa koeficijentima radnih mesta, koju utvrđuju poslodavac i reprezentativni sindikati.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarada za zaposlene u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada kod poslodavca ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
- prekovremeni rad;
- rad na dan praznika koji je neradan;
- noćni rad;
- rad u smeni i;
- dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu, i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni za 140% od osnovice,
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla za 45% od osnovice,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena za 35% od osnovice,
- za rad u smeni 5% od osnovice,
- za rad nedeljom 15% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Zarada zaposlenih po osnovu posebnih uslova rada uvećava se za efektivne časove rada provedene na sledećim poslovima:
a) za 5% od osnovice i to:
- za rad u drvoredu na neobezbeđenoj visini;
- za sve radove na razdelnim trakama i kolovozu.
b) za 10% od osnovice i to:
- za rad sa hemijskim sredstvima za zaštitu bilja i na poslovima umnožavanja;
- za vozače specijalnih vozila;
- bravara - varioca;
- u drvoredu sa upotrebom hidraulično-tehničke platforme;
- rad sa hemijskim sredstvima;
- rad na čišćenju kanalizacione mreže.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Uvećanje osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog člana vršiće se na osnovu programa poslovanja o režimu rada kojim se utvrđuje ukupan fond časova rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog zaposlenog;
- neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih ili drugih lica;
- korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu i profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednicama Skupštine grada, njenih tela, organa društvenih fondova ili organa sindikata i saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovanom bolešću ili povredom van rada do trideset dana u visini od 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog rada, za svaku punu godinu rada ostvarenom u radnom odnosu u iznosu 0,5% od osnovice.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada do visine cene prevozne karte. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u iznosu 170-250 dinara, po radnom danu, koji utvrđuje poslodavac mesečno, odlukom;
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 1/12 mesečno od prosečne isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike, za septembar mesec 2005. godine;
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" i "B" kategorije;
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj uredbom o izdacima za službeno putovanje;
- troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak), u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
- troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom u iznosu od 30% cene jednog litra benzina, po pređenom kilometru.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine, ima pravo na naknadu štete za neisplaćeni regres u visini utvrđenoj u stavu 1. tačka 3. ovog člana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti u visini iznosa četiri zarade koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodni mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćene otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom, isplaćene kod poslodavca, za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog do neoporezivog iznosa. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog;
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
- nagradu povodom jubilarne godine rada zaposlenog u preduzeću kojima se smatraju 10, 15, 20, 25, 30, 35 i 40 godina rada u preduzeću, i to:
- za 10 godina rada 1 prosečna zarada kod poslodavca;
- za 15 godina rada 1,5 prosečna zarada kod poslodavca;
- za 20 godina rada 2 prosečne zarade kod poslodavca;
- za 25 godina rada 2,5 prosečne zarade kod poslodavca;
- za 30 godina rada 3 prosečne zarade kod poslodavca;
- za 35 godina rada 4 prosečne zarade kod poslodavca;
- za 40 godina rada 5 prosečnih zarada kod poslodavca, u mesecu koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje nagrada.
- jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja poslodavca u visini koju odredi Upravni odbor, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti od osnivača.
Pod jubilarnom godinom rada poslodavca podrazumeva se najmanje dvadeset godina postojanja poslodavca, a posle toga svaka naredna desetogodišnjica rada, uključujući i statusne promene kojim nastavlja rad kao pravni sledbenik.
Iznosi jubilarnih nagrada utvrđuju se u neto iznosu.
U skladu sa finansijskim mogućnostima poslodavca, a prema odluci o kriterijumima i visini koju odredi generalni direktor, poslodavac može da obezbedi pravo i isplati:
- solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili člana uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice, troškove operacija i stipendiranje dece umrlih zaposlenih;
- zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija a isplatu vrši poslodavac u saglasnosti sa gradonačelnikom grada Beograda.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada, u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene odlukom socijalno-ekonomskog saveta.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnog sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
VI - PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena potpisnici ovog ugovora dužni su da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu.
Program rešavanja viška zaposlenih donosi Upravni odbor.
Program iz stava 2. ovog člana sadrži: broj i strukturu zaposlenih, kriterijume, mere odnosno aktivnosti koje će se preduzeti u cilju rešavanja položaja i prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom.
Predlog programa rešavanja viška zaposlenih donosi generalni direktor i isti dostavlja reprezentativnim sindikatima, republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o radu i komisiji za socijalni dijalog.
Reprezentativni sindikat je u obavezi da Upravnom odboru dostavi mišljenje na predlog programa iz stava 2. ovog člana u roku od petnaest dana od dana dostavljanja.
Upravni odbor formiraće Komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od šest članova na paritetnom principu, od predstavnika poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Zadatak ove komisije je da razmotri program za rešavanje viška zaposlenih kod poslodavca, program prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti, kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca i o tome dostavi mišljenje Upravnom odboru.
U slučaju otkaza ugovora o radu, poslodavac je dužan da isplati zaposlenom otpremninu u visini od:
- do 10 godina provedenih u radnom odnosu tri iznosa zarade;
- od 10 do 20 godina provedenih u radnom odnosu sedam iznosa zarade;
- od 20 do 30 godina provedenih u radnom odnosu deset iznosa zarade,
- preko 30 godina provedenih u radnom odnosu, petnaest iznosa zarade, koju je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećina zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih deset godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu godinu rada u radnom odnosu preko deset godina provedenih u radnom odnosu, ako je to za zaposlenog povoljnije.
Invalidu rada, bez obzira na radni staž, otpremnina se uvećava za iznos tri zarade koji je zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome mu prestaje radni odnos.
U slučaju da sredstva za otpremninu po osnovu tehnološkog viška zaposlenih obezbeđuje osnivač, kriterijumi za visinu iste će se određivati u skladu sa odredbama programa koji zaključuju reprezentativni sindikati i osnivač.
Zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, na teritoriji Republike Srbije u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica bez saglasnosti poslodavca, poslove iz delatnosti poslodavca.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije dužan je da nadoknadi štetu poslodavcu.
Zaposleni koji na radu, odnosno u vezi sa radom namerno ili iz krajnje nepažnje prouzrokuje štetu poslodavcu dužan je da nastalu štetu i nadoknadi.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je nastala, ko je prouzrokovao, njenu visinu kao i način kako će se nadoknaditi utvrđuje Komisija za utvrđivanje štete.
Članove komisije iz stava 1. ovog člana imenuje Upravni odbor poslodavca, na period od dve godine.
Komisija ima predsednika i dva člana i isti broj zamenika.
Komisija radi u punom sastavu, a odlučuje većinom glasova.
U opravdanim slučajevima, kada bi plaćanjem štete porodica zaposlenog bila dovedena u tešku materijalnu situaciju, a na predlog organizacije sindikata čiji je zaposleni član, komisija može da predloži organu upravljanja da donese odluku kojom bi se zaposleni u celini ili delimično oslobodio obaveze plaćanja štete.
Za štetu koju je namerno pričinio, zaposleni se ne može osloboditi od obaveze nadoknađivanja štete.
Predstavnike zaposlenih u Upravni i Nadzorni odbor imenuje i razrešava osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u upravni i nadzorni odbor koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova upravni i nadzorni odbor, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa statutom preduzeća. Ukoliko je kod poslodavca organizovano više reprezentativnih sindikata a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova upravni i nadzorni odbor, predlozi zaposlenih će se dostavljati generalnom direktoru srazmerno broju članova reprezentativnog sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena poslodavca, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesije poslodavca i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Upravni odbor donosi pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i pravilnik o zdravlju i bezbednosti na radu, uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac je obavezan da sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van poslodavca omogući da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava izvrši uvid u primenu Kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanje prava zaposlenog pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima poslodavca.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanje njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena, ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima propisanim u zakonu i ovim ugovorom, i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve, predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima, za materijalni, socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa materijalima da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da bez naknade obezbedi sindikatu korišćenje prostorija, kao i da pruža potrebne stručne, administrativne i tehničke usluge neophodne za njegov rad;
- da omogući predsedniku ili ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju i da za to vreme prima naknadu zarade radnog mesta na koje je raspoređen;
- da ukoliko sindikat ne iskoristi pravo iz prethodne tačke ovog člana, obezbedi reprezentativnom sindikatu kao i drugom sindikatu koji je organizovan i deluje kod Poslodavca utvrđen broj plaćenih časova rada mesečno za obavljanje njegove funkcije u svemu prema odredbama sporazuma o uslovima za rad sindikata koji zaključuju poslodavac i sindikat, a ako se sporazum ne postigne u skladu sa odredbama zakona o radu i posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da predsednike reprezentativnog i drugih sindikata poziva na sednice Upravnog odbora kada se razmatraju inicijative upućene od strane određenog sindikata ili se odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih kao i da razmotri mišljenja i predloge reprezentativnog sindikata pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih kao i da se u odnosu na njih opredeli.
Predsednik ili ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata, koji obavlja svoju dužnost profesionalno, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen u skladu sa pravilnikom o organizaciji rada i sistematizaciji radnih mesta i ista se može uvećati u skladu sa pravilima o radu reprezentativnog sindikata i sredstvima sindikata.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca; imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati kod poslodavca dužni su da svoj rad organizuju tako da se time ne smeta redovnom radu i funkcionisanju poslodavca i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
1. Organizovanje procesa štrajka
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka.
O minimumu procesa rada obaveštavaju se pored javnih komunalnih preduzeća svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da poslodavac pruža usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog ne obezbeđenja prava zaposlenih iz ovog ugovora organizuje štrajk, sprovodiće se u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonom.
XI - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Za praćenje, primenu, sporna pitanja i tumačenje ovog ugovora nadležna je komisija koju imenuju potpisnici ovog ugovora.
U zajedničku komisiju imenuju se po dva predstavnika potpisnika ugovora koji između sebe biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike ovog ugovora.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona o radu i posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Ovaj ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Potpisnici mogu raskinuti ovaj ugovor sporazumno ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje do razrešenja spornih pitanja, a najduže šest meseci, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja radi razrešenja spornih pitanja započnu u roku od petnaest dana od dana podnošenja otkaza.
Potpisnici ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se po postupku po kojem je zaključen ovaj ugovor.
Zaključivanjem ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor JKP "Zelenilo - Beograd" broj 3237/1 od 30. maja 2003. godine.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda", a odredbe o zaradama, naknadama zarada i drugim primanjima primenjuje se počev od isplata za mesec oktobar 2006. godine.