STRATEGIJA RAZVOJA ZVANIČNE STATISTIKE U REPUBLICI SRBIJI ("Sl. glasnik RS", br. 111/2006)

 

1. UVODNI DEO

U Republici Srbiji trenutno se odvijaju intenzivne aktivnosti na planu prilagođavanja i harmonizovanja sa standardima i praksom Evropske unije, s ciljem što bržeg pristupanja istoj.

Praćenje i merenje rezultata ovih aktivnosti, naročito u ekonomskoj sferi, predstavlja u velikoj meri, obavezu zvanične statistike. S obzirom na to da ova obaveza ima trajni karakter i da će izuzetan značaj imati i u periodu koji će uslediti nakon pristupanja EU, neophodno je da se ulože napori na jačanju i osavremenjivanju sistema zvanične statistike.

Prepoznavši potrebe statistike Republike Srbije, Evropska unija je već uložila značajna sredstva u prilagođavanje našeg statističkog sistema svom statističkom sistemu, kao i promenama uzrokovanim tranzicionim procesima.

Međutim, obaveze zvanične statistike Republike Srbije nisu posledica samo procesa pridruživanja EU, već i odnosa s drugim međunarodnim institucijama, kao što su Ujedinjene nacije, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, OECD i druge.

Ipak, najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji, i da obezbedi pouzdan osnov donošenju odluka na raznim nivoima, od državne uprave i drugih institucija preko privrednih subjekata, sve do zainteresovanih građana.

Zvaničnu statistiku sprovode i ovlašćene državne institucije kao što su Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Narodna banka Srbije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti (u daljem tekstu: Fondovi PIO), Nacionalna služba za zapošljavanje, i druge, a nosilac je Republički zavod za statistiku (u daljem tekstu: Zavod), koji realizuje preko 80% statističkih aktivnosti.

U skladu s tim, Zavod je zadužen za pripremu zakonskog osnova i institucionalnog okvira za delovanje zvanične statistike. Ovo se odnosi na Zakon o statistici, na Strategiju razvoja zvanične statistike, Višegodišnji program statističkih istraživanja i unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u Zavodu.

Ovaj dokument sadrži i Program razvoja zvanične statistike u narednom periodu (Master plan). U njemu je, pored osnovnih strateških pravaca razvoja, dat i konkretan program promena, s planom realizacije u narednom periodu, za koju je nadležan Republički zavod za statistiku kao nosilac razvoja zvanične statistike Republike Srbije.

2. MISIJA ZVANIČNE STATISTIKE

Osnovni je zadatak zvanične statistike da prikuplja, obrađuje, analizira i objavljuje statističke podatke i informacije, pri čemu je neophodno koristiti metodološko znanje, statističke standarde i modernu tehnologiju i tehniku. Podaci i informacije koje se objavljuju moraju biti kvalitetni, pravovremeni, nepristrasni, pristupačni i jednostavni za korišćenje.

Zvanična statistika treba da se u radu pridržava principa koji su definisani u dokumentu Ekonomskog i društvenog saveta UN "Fundamentalni principi zvaničnih statistika", kao i u dokumentu Evropske komisije "Kodeks prakse evropske statistike".

3. STRATEŠKI CILJEVI

Osnovni strateški ciljevi definišu prioritete, glavne pravce delovanja i ciljeve koje tim delovanjem zvanična statistika treba da postigne.

3.1. Razvoj i promene statističkog sistema u skladu s promenama u realnom okruženju

Osnovni zadatak statistike jeste da daje objektivnu sliku realnog okruženja u državi. Ostvarenje tog cilja podrazumeva da ona ima razvijen sistem za praćenje i merenje stanja i promena u vremenu, kao i adekvatan način informisanja javnosti o stanju i kretanju privrednog i društvenog života u državi.

Suština sistema za praćenje i merenje jeste statistička metodologija, na osnovu koje se, korišćenjem administrativnih izvora, sprovode statistička istraživanja i dolazi do podataka i informacija kao osnova za donošenje odluka ili za sprovođenje daljih analiza. Da bi se uspešno pratile promene u društvu, neophodno je povremeno prilagođavanje metodologija, što je posebno izraženo u periodu tranzicije, kada se, kao što je to slučaj kod nas, u relativno kratkom vremenu značajno menjaju ekonomski, zakonodavni i politički sistem.

Shodno tome, najznačajnije promene moraju se sprovesti prvo u oblasti nacionalnih računa i ekonomskih statistika, a potom u društvenim statistikama.

Pored navedenog, neophodno je nastaviti unapređivanje kvaliteta i ažurnosti podataka, primenom modernih tehnologija, daljom standardizacijom i unapređenjem organizacije prikupljanja, obrade i diseminacije podataka.

3.2. Razvoj međunarodne saradnje

Nastaviće se s razvojem međunarodne saradnje i ispunjavanjem obaveza prema organizacijama kao što su UN, MMF, Svetska banka, OECD, EUROSTAT i razne agencije UN.

Prvenstveno će se raditi na harmonizovanju standarda, klasifikacija i metodologija, kao i na preuzimanju dobre statističke prakse drugih zemalja, odnosno preuzimanju međunarodnih rešenja, u prvom redu rešenja Evropske unije, radi dobijanja međunarodno uporedivih pokazatelja.

Time će se lakše ispuniti zahtevi koje pred statistiku postavlja proces stabilizacije naše zemlje i njenog pridruživanja EU, što predstavlja značajan doprinos približavanju naše države toj zajednici država.

3.3. Unapređenje sistema zvanične statistike kroz saradnju i podršku drugim institucijama zaduženim za sprovođenje pojedinih delova statističkog programa

Zavod je nosilac sistema zvanične statistike u Republici Srbiji, dok su za pojedine oblasti zadužene druge institucije, kao što su Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Narodna banka Srbije, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Zavod za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: ovlašćeni organi).

Zavod objedinjuje dobijene podatke i informacije o svim oblastima i na taj način stvara kompletnu sliku privrednog i društvenog života države (kroz niz pokazatelja i indikatora, uz njihovu statističku analizu baziranu na standardnim metodima i postupcima).

Zvanični statistički sistem Republike Srbije predstavlja uređen sistem, u kome se, na osnovu Zakona o statistici, dugoročnog plana razvoja, i višegodišnjih i godišnjih programa statističkih istraživanja, kao i zakonskih akata i propisa po pojedinim oblastima, definišu uloga i konkretne obaveze svih organa, organizacija i institucija koje su proizvođači zvanične statistike u državi. Putem direktne saradnje s njima, Zavod će uticati na koherentnost, celovitost i primenu standardnih klasifikacija i definicija u formiranju statističkih pokazatelja. Ovakva vrsta uticaja od ključnog je značaja za statistički sistem, jer je samo primenom istih statističkih standarda u celom statističkom sistemu moguće dobiti celovitu i koherentnu sliku o društvenom i ekonomskom stanju u zemlji.

3.4. Jačanje poverenja u zvaničnu statistiku

Da bi statistička produkcija bila vrednovana na pravi način, Zavod i ovlašćeni organi moraju da stiču poverenje i razvijaju dobre odnose s glavnim korisnicima i davaocima podataka, kao i s predstavnicima svih medija.

Kvalitetni, pravovremeni i nepristrasni podaci i informacije ne mogu imati pravi efekat bez odgovarajuće prezentacije i distribucije.

S druge strane, statistika će striktno sprovoditi zaštitu individualnih podataka i voditi dijalog s davaocima podataka u cilju jačanja njihovog poverenja, bez čega nema daljeg razvoja statistike.

Uvođenjem istraživanja koja korisnicima omogućavaju da iskažu svoje mišljenje o uslugama koje im statistika pruža unaprediće se odnos s korisnicima i dobiće se informacije korisne za unapređenje diseminacije podataka.

4. STRATEŠKE OBLASTI DELOVANJA

Strateški ciljevi određuju osnovne pravce razvoja koji se realizuju u različitim strateškim oblastima, od kojih je najznačajnija proizvodnja statističkih podataka, a potom slede diseminacija podataka i informacija, korišćenje informacione tehnologije, organizacija i zaposleni, finansije i materijalni resursi, međunarodna saradnja i delovanje na regionalnom i lokalnom nivou.

4.1. Proizvodnja statističkih podataka

Proizvodnja statističkih podataka sastoji se od prikupljanja, obrade i analize podataka, a na osnovu statističke metodologije i uz korišćenje statističkih standarda (definicije, klasifikacije, identifikacije i dr.).

Kad je reč o oblastima - razlikujemo nacionalne račune, ekonomske i društvene statistike.

U oblasti nacionalnih računa i makroekonomskih bilansa implementiraće se kompletan sistem nacionalnih računa (SNA 93/ESA 95), kao i odgovarajući sistem praćenja cena.

U oblasti ekonomskih statistika povećaće se broj finansijskih pokazatelja na račun količinskih pokazatelja, uz razvoj statističkog poslovnog registra kao okvira za izbor jedinica posmatranja - poslovnih subjekata.

U oblasti društvenih statistika biće unapređena statistika radne snage, posebno u delu koji se odnosi na mesečne zarade.

Pored razvoja metodologije i usvajanja i razvoja novih standarda, neophodna je šira primena metoda uzorka za ekonomske statistike, kao i kontinuirano i redovno prikupljanje, obrada i objavljivanje statističkih podataka u skladu sa propisima.

Posebna pažnja biće posvećena razvoju odnosa s davaocima podataka, direktnim i selektivnim kontaktima na terenu, i većim uvažavanjem njihovih potreba.

4.2. Diseminacija podataka i informacija

Usvojiće se korisnički orijentisana diseminaciona politika, koja će u prvi plan staviti značajne korisnike podataka: državnu upravu, naučne institucije, univerzitete i sve oblike javnih medija.

Prioritet predstavlja razvoj veb sajta i elektronske komunikacije, kao i modernizacija stručne biblioteke.

Kao podrška efikasnom informisanju formiraće se diseminacione baze podataka.

4.3. Korišćenje informaciono-komunikacione tehnologije

Statistički sistem je veliki informacioni sistem čija je tehničko-tehnološka osnova informaciono-komunikaciona tehnologija (ICT). S obzirom na to da je razvoj moderne statistike vezan za razvoj ICT, biće usvojena politika razvoja ICT, u kojoj će posebna pažnja biti posvećena razvoju baza podataka kao osnove za racionalno održavanje statističke produkcije i brzo i jednostavno zadovoljavanje zahteva korisnika.

Zbog visokih troškova koje podrazumeva korišćenje ICT, analiziraće se i odabraće se najracionalnija rešenja budućeg koncepta razvoja ICT.

4.4. Organizacija i zaposleni

Dobra organizacija rada jedan je od ključnih elemenata racionalnog i efikasnog poslovanja. Ona se definiše Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji mora da prati dinamične promene u organizaciji i radu.

Zaposleni moraju imati dobre uslove za rad, a to podrazumeva tehničku opremljenost kao i mogućnost stalnog stručnog usavršavanja. S druge strane, biće uvedeno stalno praćenje i ocenjivanje rada zaposlenih s ciljem podsticanja na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odlučivanje o napredovanju i stručnom usavršavanju.

4.5. Međunarodna saradnja

Veoma je važno da Zavod i ovlašćeni organi razvijaju međunarodnu saradnju i da aktivno učestvuju u njoj. Zavod, kao nosilac zvanične statistike, aktivno će učestvovati u radu radnih grupa i u drugim aktivnostima pri EUROSTAT-u, u okviru harmonizacije s međunarodnim standardima i praksom.

U tom cilju, koristiće se planirani programi međunarodne pomoći Republici Srbiji. Evropska komisija, preko Evropske agencije za rekonstrukciju u Republici Srbiji, uz tehničku pomoć EUROSTAT-a, finansira nacionalni CARDS program u statistici, a švedska organizacija SIDA (Švedska agencija za pomoć zemljama u razvoju), uz tehničku pomoć švedske statistike, finansira statistički program koji se dopunjuje sa CARDS programom.

Ovi programi obezbediće znatno brže usvajanje novih metodoloških rešenja i standarda i omogućiti Zavodu aktivno učešće u razvoju statističkog sistema EU i uporedivost statističkih podataka naše zemlje sa statističkim podacima zemalja članica EU i zemalja kandidata za prijem u EU.

5. PROGRAM PROMENA DO 2008. GODINE

5.1. Ciljevi razvoja

Značajan razvoj zvanične statistike u pravcu harmonizacije i stabilizacije sa standardima i praksom EU počeo je 2002. godine i zasnivao se na Master planu razvoja srpske statistike iz 2002. godine. Veći deo ciljeva iz Master plana je realizovan, tako da je neophodno postaviti nove, konkretne ciljeve i zadatke.

Realizacija navedenih promena bila je omogućena i uvođenjem novog sistema organizacije i planiranja rada, primenom projektne organizacije i timskog rada, kao i uvođenjem kontrole kvaliteta rada, odnosno podataka.

Ciljevi razvoja u narednom periodu su sledeći:

- da se ubrza tempo i održi smer razvoja zvanične statistike u pravcu harmonizacije metodologija, standarda i dobre statističke prakse sa zemljama EU;

- da se proširi osnova za dobijanje najznačajnijih statističkih pokazatelja, i

- da se poveća uporedivost podataka zvanične statistike Srbije sa statističkim podacima drugih evropskih zemalja.

Predloženi Program promena sastoji se od dve celine. U prvoj su obrađene: statističke oblasti, koncept razvojnih promena u njima i tabelarni pregled najznačajnijih statističkih pokazatelja, s rokovima objavljivanja i izvorima njihovog formiranja. U drugoj celini date su razvojne aktivnosti u pratećim oblastima koje su od ključnog značaja za razvoj statistike.

U ostvarivanju ovog programa i dalje se računa na ekspertsku pomoć koja se realizuje preko međunarodnih projekata finansiranih od CARDS-a i Švedske agencije za pomoć zemljama u razvoju (SIDA).

5.2. Planirane promene prikazane po statističkim oblastima

5.2.1. Koncept promena

Osnovni cilj promena jeste harmonizacija sa sistemom zvanične statistike EU i preuzimanje utvrđenih standarda i dobre prakse. Način ostvarivanja cilja je kompleksan, pa će i promene koje treba izvršiti biti raznovrsne i složene.

5.2.1.1. Statistički pokazatelji

Statistički pokazatelji su ciljni proizvod statistike i osnov za upoređivanje sa statistikama drugih zemalja.

Kod postojećih statističkih pokazatelja primeniće se nova metodološka rešenja, a kod novih preuzeće se standardna evropska rešenja, uz rešavanje mehanizma za njihovo formiranje, i to bilo uvođenjem novih istraživanja, bilo korišćenjem postojećih istraživanja i raznih administrativnih izvora.

Promene kod statističkih pokazatelja navedene su u tabelarnom pregledu.

5.2.1.2. Statistička istraživanja

Statistička istraživanja su najčešće korišćeni izvor za dobijanje statističkih pokazatelja. Potrebno je izvršiti racionalizaciju postojeće strukture i načina realizacije statističkih istraživanja spajanjem dva ili više istraživanja u jedno ili, kada je reč o prikupljanju podataka, prelaskom s punog obuhvata na sistem uzoraka, uz korišćenje uspešne prakse zemalja EU.

Ostala unapređenja statističkih istraživanja vezana su za modernizaciju primenjenih informatičko-tehnoloških rešenja u prikupljanju i obradi podataka.

Sva statistička istraživanja navedena su u godišnjem programu statističkih istraživanja.

5.2.1.3. Standardi

U ovom dokumentu pod standardima se podrazumevaju standardne definicije (pojmovi, klasifikacije i nomenklature), kao i standardne procedure za obračun statističkih pokazatelja. Korišćenjem standardnih definicija i klasifikacija, kao i postupaka za dobijanje složenijih statističkih pokazatelja, stvara se osnova za potpunu uporedivost podataka nacionalne statistike s podacima zemalja EU i za njihovu relevantnost i validnost sa stanovišta zakonske regulative EU, što je od velikog značaja za postizanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.

Sledeći praksu zemalja EU, Zavod će posvetiti veliku pažnju terminološkom usaglašavanju i metodološkom ujednačavanju definicija i pojmova, tako da je omogućeno obostrano korišćenje i međusobno upoređivanje statističkih pokazatelja naše zvanične statistike i statistika zemalja EU.

U oblasti klasifikacija i nomenklatura, nova klasifikacija delatnosti (KD) usklađena je s evropskom NACE klasifikacijom i zvanično se koristi od 2001. godine. U 2002. godini uvedena je Nomenklatura industrijskih proizvoda usklađena sa evropskom CPA klasifikacijom, a u 2004. godini klasifikacija građevinarstva usklađena je sa evropskom CC klasifikacijom. U Anketi o potrošnji domaćinstava koristi se evropska COICOP klasifikacija za robe i usluge, a u Popisu 2002. korišćena je klasifikacija zanimanja koja je usklađena sa ISCO-88 klasifikacijom.

U narednom periodu treba uskladiti KD sa NACE Rev. 2 klasifikacijom, na kojoj se upravo radi u EU, a koja će početi da se koristi u 2008. godini, kada će početi da se koristi klasifikacija proizvoda CPA 2008, s kojom treba da bude usklađena naša Nomenklatura industrijskih proizvoda, kao i nomenklature koje se primenjuju u drugim oblastima ekonomskih statistika.

Na osnovu smernica prethodnog Master plana, uz maksimalno respektovanje postojeće administrativne podele teritorije Republike Srbije i na bazi principa, kriterijuma i definicija EUROSTAT-a, urađen je predlog za primenu statističke klasifikacije prostornih jedinica - NUTS - koja je u upotrebi u EU. Ostaje da nadležni organi usvoje predloženi standard, u tom ili u izmenjenom obliku. Time bi se obezbedio jedan značajan instrument bitan za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju naše zemlje EU.

5.2.1.4. Statistički registri

Statistički registri, kao deo šireg sistema registara koji svaka država treba da u osnovi svog funkcionisanja ima, predstavljaju empirijski okvir i instrument za postavljanje i realizaciju različitih statističkih istraživanja.

Statistički poslovni registar nalazi se u osnovi svih statističkih istraživanja koja se bave poslovnim subjektima. EU je donela zakonsku regulativu kojom se definišu osnove i način formiranja statističkog poslovnog registra i ona je u celini primenjena kod nas.

Statistički poslovni registar (SPR) postavljen je krajem 2005. godine, a najvećim delom je formiran iz dva administrativna registra koje vodi Zavod, iz Registra jedinica razvrstavanja i Jedinstvenog registra radnji (privatnih preduzetnika). Naime, Zavod je jedino mesto u informacionom sistemu Republike Srbije gde se uređeno vode podaci o svim pravnim licima i drugim ekonomskim subjektima registrovanim po zakonu. Podizanje kvaliteta i ažurnosti SPR nastavljeno je tokom 2006. godine, a dostizanje evropskog nivoa očekuje se u 2007. godini. U tom cilju, neophodno je razviti i formalizovati stalnu saradnju s drugim organima i institucijama ovlašćenim za vođenje posebnih javnih evidencija i registara, čime će se obezbediti podaci neophodni za vođenje SPR. Od Agencije za registraciju privrednih subjekata dobijaju se identifikacioni i adresni podaci za pravna lica, od Narodne banke Srbije - podaci završnih računa, a od Poreske uprave - podaci poreske statistike, neophodni za održavanje kvaliteta okvira za uzorak i za ocenjivanje kvaliteta podataka. Razvijaće se saradnja i s drugim potencijalnim izvorima podataka radi što boljeg i kvalitetnijeg vođenja SPR.

Statistički registar farmi, kao deo SPR ili kao satelitski podregistar, moguće je uvesti kroz Popis poljoprivrede, što znači ne pre 2008. godine, pri čemu bi bio iskorišćen i postojeći administrativni registar poljoprivrednih gazdinstava.

5.2.2. Nacionalni računi i cene

Ovo je, svakako, najznačajniji segment makroekonomskih statistika, sa obračunom bruto domaćeg proizvoda (per capita) kao glavnog ekonomskog pokazatelja svake države. Prihvaćen je evropski koncept i nov način obračuna BDP, koji je postavljen u saradnji sa MMF, dok je Plan potpune implementacije sistema nacionalnih računa usklađen s međunarodnim standardima SNA 93 i ESA 95.

U narednom periodu radiće se na daljoj implementaciji međunarodnih standarda SNA 93 i ESA 95. Postojeći obračuni biće poboljšani, a posebna pažnja biće posvećena uvođenju novih makroekonomskih agregata i računa. Težište će biti na obračunu u tekućim i stalnim cenama, u godišnjoj i kvartalnoj periodici, kao i obračun BDP po rashodnom metodu, u kvartalnoj i godišnjoj periodici. Takođe, biće urađeni satelitski računi za oblast poljoprivrede i turizma.

U oblasti statistike cena, najznačajniji pomak predstavljaće prelazak na indeks potrošačkih cena (CPI), koji, kao mera inflacije, treba da zameni sadašnji indeks cena na malo. Ovim će se prihvatiti evropski standard u merenju i praćenju inflatornih kretanja.

Nastaviće se učešće u regionalnom projektu obračuna i upoređivanja pariteta kupovne moći sa zemljama u regionu, ali i sa članicama EU.

5.2.3. Ekonomske statistike

Najviše promena planirano je u okviru usaglašavanja kratkoročnih indikatora s EU standardima i preporukama - po definiciji i obuhvatu, u oblasti industrije, građevinarstva, trgovine i usluga. U Prilogu 5 dat je pregled kratkoročnih indikatora po EU standardima, s planiranim promenama, po godinama.

Najznačajnijom promenom smatra se uvođenje kompleksnog godišnjeg istraživanja, koje treba da upotpuni podatke koji se dobijaju iz završnih računa i poreske statistike, kao osnova za obračun pokazatelja o rezultatima poslovanja ekonomskih subjekata po EU standardima. Proširiće se skup pokazatelja po sektorima i uvesti novi - prema veličini preduzeća. Planira se i uvođenje osnovnih pokazatelja strukturnih poslovnih statistika (SPS) na kvartalnom nivou - investicija u 2006. godini, a ostalih u 2007. godini.

Zavod, Narodna banka Srbije i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom treba da razviju sistem praćenja direktnih stranih investicija, kao i statističko praćenje tekućeg i kapitalnog priliva deviznih sredstava.

U okviru strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Zavod u saradnji s Ministarstvom rudarstva i energetike, treba da razvije bazu podataka statistike energetike. Do 2008. godine planirana je izrada energetskih bilansa po energentima, u skladu s EU standardima i zahtevima Međunarodne agencije za energetiku.

Praktično, u svim ekonomskim statistikama nastaviće se rad na unapređivanju kvaliteta statističkih pokazatelja, što će doprineti i kvalitetnijem obračunu kvartalnih nacionalnih računa i godišnjeg BDP.

5.2.4. Monetarna statistika i statistika platnog bilansa

Narodna banka Srbije kao institucija odgovorna za razvoj finansijskih statistika koje obezbeđuju tekuće praćenje monetarnih indikatora i indikatora o finansijskih odnosima sa inostranstvom i dalje će raditi na unapređenju ove oblasti kao i na daljem prilagođavanju finalnih prikaza ovih indikatora međunarodnim standardima (IFS) odnosno standardima Međunarodnog monetarnog fonda.

Narodna banka Srbije, Zavod i Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom treba da razviju sistem praćenja direktnih stranih investicija, kao i statističko praćenje tekućeg i kapitalnog priliva deviznih sredstava.

Uspostavljena statistika platnog bilansa i dalje će biti značajan deo zvanične statistike koji vodi Narodna banka Srbije i koji će se i dalje usklađivati sa zakonodavnim promenama u ovoj oblasti.

5.2.5. Poljoprivreda i šumarstvo

U cilju praćenja usvojene Strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji, izrađena je Strategija razvoja poljoprivredne statistike, u kojoj se uvode značajne promene: uvođenje novog sistema statističkog praćenja biljne proizvodnje (prelazak s metoda procene na metod uzorka), obezbeđivanje podataka za izradu ekonomskih računa u poljoprivredi, kao i potpuna harmonizacija sa standarima EU u oblasti stočne proizvodnje i ribarstva.

Ključnu aktivnost predstavljaće pripremne radnje za organizaciju i sprovođenje Popisa poljoprivrede. Ovaj popis ima izuzetan značaj za sagledavanje poljoprivrednih fondova u Srbiji, a poslužiće, takođe, za uvođenje statističkog registra farmi, odnosno poljoprivrednih gazdinstava.

Ukoliko budu bila obezbeđena sredstva, probni popis bio bi izvršen u 2008. godini, a Popis u 2009. godini.

5.2.6. Zaštita životne sredine i vodoprivrede

Zaštita životne sredine posebno se potencira od strane EU, te se i poslednjih godina dosta radilo na uvođenju novih pokazatelja iz domena zaštite životne sredine. U narednom periodu planira se revizija većeg broja postojećih istraživanja i formiranje novih pokazatelja od posebnog značaja za zvanični statistički sistem, u saradnji sa Upravom za životnu sredinu i Agencijom za zaštitu životne sredine.

U oblasti vodoprivrede i korišćenja voda radiće se na razvoju baze podataka statistike vodoprivrede, u saradnji sa Republičkom direkcijom za vode, a u skladu sa EU standardima i zakonskom regulativom naše zemlje.

5.2.7. Tržište rada

Pod tržištem rada podrazumevaju se svi statistički podaci vezani za zapošljavanje, kao i podaci vezani za zaposlene i nezaposlene, uključujući, kao najznačajnije, podatke o zaradama i drugim vrstama primanja. Ova oblast je pokrivena Zakonom o evidencijama u oblasti rada i zapošljavanja, kao i propisima donetim na osnovu tog zakona. Na osnovu navedenih propisa vode se evidencije iz ove oblasti što omogućava Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i Zavodu, da veliki broj indikatora dobijaju na osnovu ovih evidencija, kao i putem punog obuhvata od pravnih lica i drugih organizacionih oblika. Jedan broj podataka, za koje su izvor domaćinstva ili lica, moraće se prikupljati putem reprezentativnih uzoraka. Ovi uzorci treba da budu sa redovnom tromesečnom dinamikom i dovoljno veliki da obezbede podatke do nivoa okruga.

Za potrebe praćenja statistike zaposlenosti potrebno je obezbediti nove statističke pokazatelje o broju zaposlenih u inostranstvu, kao i po vrsti radnog odnosa i vrsti radnog mesta, o prestancima radnog odnosa, radnim sporovima, ugovorima van radnog odnosa i povredama na radu i profesionalnim oboljenjima. Deo ovih podataka obezbediće se kroz redovna istraživanja gde su izveštajne jedinice pravna lica i drugi organizacioni oblici. Drugi deo će se obezbediti kroz postojeću ARS anketu koja treba sa godišnje da pređe na polugodišnju, a, zatim, i na kvartalnu periodiku, pri čemu treba povećati uzorak da bi se dobili relevantni podaci na nivou okruga.

U oblasti statistike zarada proširiće se postojeći skup pokazatelja radi što boljeg uvida u strukturu i obim celokupnih isplata za rad, kao i strukturu radnog vremena, odnosno njegovog korišćenja. Ovde se misli na isplate po osnovu vrste radnog vremena, isplate koje nisu zarade, isplaćene naknade zarada, kao i na obim odsustvovanja sa rada.

Nastaviće se sa objavljivanjem podataka o broju zaposlenih i prosečnih zarada na nivou okruga i opština, imajući u vidu zakonske obaveze određenih isplata, a vezanih za ove statističke podatke. U tom cilju moraće se unaprediti obim i način prikupljanja podataka od pravnih lica i drugih organizacionih oblika, a u okviru postojećeg mesečnog istraživanja o zaposlenima i zaradama.

5.2.8. Stanovništvo i domaćinstva

U najznačajnije razvojne aktivnosti u oblasti statistike stanovništva spada izrada projekcija stanovništva i radne snage od 2002. godine do 2032. godine, kao i metodološke pripreme za početak praćenja spoljnih migracija.

U narednom periodu planira se i početak priprema za Popis stanovništva 2011. godine, odnosno za probni popis 2009. godine.

U oblasti statistike zaposlenosti očekuje se uvođenje brojnih novih pokazatelja, usklađenih s međunarodnim standardima, a dobijenih iz Ankete o radnoj snazi, koja treba da s godišnje pređe na polugodišnju, a zatim i na kvartalnu periodiku.

U oblasti statistike zarada, sadašnja zakonska regulativa ne omogućava usklađivanje praćenja zarada sa standardima koji se primenjuju u EU, te se, stoga, očekuje da će se steći uslovi da promene u toj oblasti započnu u 2007. godini, kako bi novi pokazatelji bili obezbeđeni u 2008. godini.

Za potrebe praćenja i merenja rezultata sprovođenja strategije za smanjenje siromaštva, ključni pokazatelji obezbeđuju se Anketom o potrošnji domaćinstava (APD), odnosno podaci koji služe za izvođenje raznih mera siromaštva. Ovde treba spomenuti minimalnu i prosečnu potrošačku korpu, GINI koeficijent, decilnu analizu i dr.

Za potrebe praćenja socijalne zaštite stanovništva treba uvesti nove pokazatelje koji se odnose na broj i strukturu marginalizovanih i ugroženih društvenih grupa (Roma, izbeglih i interno raseljenih lica, maloletnih delikvenata, dece - žrtava zlostavljanja, invalida, žrtava trgovine ljudima i dece sa teškoćama u razvoju).

Dalji razvoj APD, za koji su vrlo zainteresovani Svetska banka, UNDP i UNICEF, ići će u pravcu obezbeđenja većeg broja pokazatelja uslova življenja, koji se u EU dobijaju sprovođenjem posebnog EU-SILC istraživanja.

5.3. Prateće aktivnosti

U prateće aktivnosti svrstavaju se sve aktivnosti koje direktno ili indirektno potpomažu rad na formiranju i istraživanju statističkih pokazatelja kao osnovnog cilja statističkih aktivnosti.

Bez razvoja pratećih aktivnosti nije moguć ni kvalitetan razvoj statistike, te im se mora pružiti odgovarajuća pažnja, pogotovo što one ne podležu u većoj meri ujednačavanju s pravilima EU, pa ih, shodno tome, predstavnici EU, odnosno EUROSTAT-a, nedovoljno uključuju u svoje programe stručne pomoći.

5.3.1. Diseminacija podataka

Diseminaciona politika treba da se orijentiše na korisnički pristup.

Razvoj diseminacije podataka, koji se sastoji od publikovanja podataka, razvoja odnosa s javnošću, marketinga, razvoja veb sajta i drugih oblika stavljanja podataka na raspolaganje korisnicima, neophodan je u funkcionisanju moderne statistike.

Potrebno je razviti diseminacione baze podataka, publikovanje sve više prebacivati na elektronsko, i to dvojezično (srpski - engleski), i stalno proširivati sadržaj veb sajta. Korisnik mora imati potpunu informaciju o izvorima podataka i informacijama koje se nude, načinima njihovog korišćenja i mogućnostima iskazivanja svog mišljenja i svojih potreba.

Zavod i drugi nadležni organi, preko marketiških aktivnosti i, posebno, preko razvoja kontakta s medijima, moraju jačati svoj ugled i sticati i jačati poverenje široke javnosti u zvaničnu statistiku.

Za navedene svrhe potrebno je uvesti kalendar s rokovima objavljivanja podataka u publikacijama i anketno istraživanje o mišljenju korisnika, i insistirati na daljem razvijanju analitičkog dela u publikacijama.

5.3.2. Informaciono-tehnološka podrška

Korišćenje računarske opreme i tehnologije ima dugu tradiciju u statističkom sistemu. Moderna statistika je nezamisliva bez široke upotrebe računarske opreme.

Dinamičan razvoj informatičke tehnologije nameće česte promene i, samim tim, potrebu za konstantnim obučavanjem informatičara i korisnika.

Osnovni pravac razvoja treba da bude u skladu s konceptom E-GOVERNMENT-a, a posebnu pažnju treba pokloniti razvoju baza podataka i odgovarajućih metabaza, kao i njihovom osavremenjivanju, radi omogućavanja jednostavnog i sveobuhvatnog pristupa korisnika podacima, u cilju povećanja racionalnosti i efikasnosti u radu.

Pored sadržinskog obogaćivanja, jedan od ciljeva jeste dalje tehničko unapređivanje veb sajtova i razvoj svih elektronskih formi diseminacije podataka.

Potrebno je razviti savremena aplikativna rešenja za automatizovan način kontrole i korigovanja podataka (DATA EDITING) kod istraživanja baziranih na uzorku.

Značajniji cilj biće i obezbeđivanje vrhunskog softvera za analize podataka, koji će omogućiti brži i kvalitetniji rad na statističkoj analizi podataka.

5.3.3. Saradnja s davaocima podataka

Uprkos tome što predstavljaju osnovni izvor podataka neophodnih za funkcionisanje zvaničnog statističkog sistema, davaoci podataka sve više postaju "slaba karika" u statističkom sistemu. Postoje tri osnovna razloga za to: 1) odbijanje davanja podataka, 2) kašnjenje u davanju podataka i 3) davanje nekvalitetnih, odnosno netačnih podataka.

Nepoverenje u zvaničnu statistiku i njenu zaštitu tajnosti individualnih podataka, trošenje mnogo vremena na popunjavanje upitnika i dostavljanje podataka najviše utiču na narušavanje discipline davalaca podataka. Inače, ovo su opštepoznati problemi i u zvaničnim statistikama drugih zemalja, mada postoji niz mehanizama za unapređenje saradnje s davaocima podataka.

Jedan od njih jeste pojednostavljivanje upitnika i načina davanja podataka, kao i smanjivanje traženog broja podataka, a drugi se sastoji u zadovoljenju potreba davalaca podataka za nekim određenim statističkim podacima.

Neophodno je: uspostavljanje dobrih odnosa s davaocima podataka, sticanje njihovog poverenja osmišljenim nastupom u javnosti i striktno čuvanje individualnih podataka. Potrebno je, takođe, obilaziti davaoce podataka i pružati im mogućnost da izraze svoje mišljenje i stavove, kao i predloge za racionalizaciju faze prikupljanja podataka, uz razvoj telefonski i kompjuterski podržanih popunjavanja i slanja upitnika. Aktivno uključivanje predstavnika davalaca podataka u fazi definisanja upitnika i obavezno sprovođenje probnog (pilot) istraživanja smanjilo bi otpor i nepoverenje izveštajnih jedinica prema zvaničnoj statistici.

5.3.4. Analitičko-razvojni rad

Proces pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji pred zvaničnu statistiku postavlja zadatke prilagođavanja standardima koji važe u okviru evropskog statističkog sistema, i to ne samo u pogledu prihvatanja definicija, klasifikacija i nomenklatura, već i u ostalim metodološkim normama, kao što su standardizacija postupaka, ujednačavanje nivoa obrade podataka namenjenih razmeni, praćenje i merenje kvaliteta, modeli izveštavanja i ostale norme. Sve će to, podižući pouzdanost, relevantnost, tačnost i ostale dimenzije kvaliteta statističke proizvodnje, obezbediti i multilateralnu uporedivost podataka.

Analiza vremenskih serija predstavlja važan element u procesu priprema materijala za donošenje odluka u okviru ekonomske, socijalne i populacione politike. Rad na vremenskim serijama uključuje njihovo redovno prevođenje na revidirane klasifikacije delatnosti, kao i usklađivanje s teritorijalnim promenama na raznim nivoima.

Desezonizacija vremenskih serija je važan deo prilagođavanja podataka promenama u vremenu.

Analiza makroekonomskih podataka je nova aktivnost u razvoju, koja treba da upotpuni podatke i informacije koji se pripremaju radi donošenja važnih odluka u Vladi i organima državne uprave.

Neophodan je razvoj INPUT-OUTPUT tabela kao nezaobilaznog instrumenta u analizi ekonomskih kretanja i osnove za makroekonomska planiranja. Pored toga, u saradnji s odgovarajućim ministarstvima, radiće se na razvoju satelitskih računa za oblasti turizma i zdravstva.

Obezbeđenje neophodne softverske podrške (prvenstveno SAS paketa za PC), naročito kada je reč o poslovima uzorka - počev od dizajniranja i izbora, do obrade i analize rezultata, značilo bi veoma mnogo za ozbiljan i dinamičan budući razvoj analitičkog rada. Nabavka programskog paketa kojim bi se omogućio kvalitetan analitički rad jedan je od prioritetnih koraka u razvojnom radu.

Planirani sistematski razvoj analitičkog rada, uz podizanje kvaliteta podataka, poboljšaće opštu sliku i ugled u javnosti zvanične statistike.

5.3.5. Međunarodna saradnja

Statistički sistem ostvaruje svoje učešće u međunarodnoj saradnji kroz aktivnu participaciju u sledećim međunarodnim forumima:

- Konferencija evropskih statističara - organizator: UN/Ekonomska komisija za Evropu;

- Konferencija direktora nacionalnih statističkih institucija (DGINS Meetings) - organizator: EUROSTAT, i

- Sastanci grupe za statističku kooperaciju (Policy Group Meetings) - organizator: EUROSTAT.

S obzirom na posebno naglašen značaj regionalne saradnje, statistički sistem je obuhvaćen regionalnom saradnjom sa zemljama:

- zapadnog Balkana - kroz CARDS i druge programe Evropske unije ili drugih organizacija;

- jugoistočne Evrope, i

- centralne i istočne Evrope.

Poseban oblik saradnje odvija se s međunarodnim organizacijama koje su, u ulozi donatora, zadužene za pojedine namenske projekte (EU CARDS, Sida, World Bank, itd.), koji su utvrđeni prvenstveno na bazi kratkoročnih i srednjoročnih prioriteta, definisanih u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja EU. Izgradnja institucionalnih kapaciteta, kroz ovakve projekte, treba značajno da doprinese proizvodnji i objavljivanju osnovnih statističkih podataka, koji su u skladu s evropskim standardima u oblasti poslovne statistike, tržišta rada i nacionalnih računa, što je u više dokumenata naznačeno kao prioritet u ovom trenutku.

Stručnjaci iz statističkog sistema treba da učestvuju u radu raznih seminara, radnih grupa i sl., koji su sastavni deo međunarodnih projekata u oblasti statistike.

Statistički sistem treba da učvršćuje bilateralnu saradnju sa statistikama drugih zemalja, a posebno onu koja se zasniva na potpisanim dokumentima o saradnji u oblasti statistike između naše države i sledećih zemalja: Albanije, Bugarske, Makedonije, Rumunije, Rusije i Hrvatske. Drugi vidovi saradnje uspostavljeni su sa statistikama Bosne i Hercegovine, Mađarske, Poljske, Češke i Slovenije.

Posebna pažnja biće posvećena obezbeđivanju dokumentacionih i metodoloških osnova za potrebe drugih nadležnih organa u međunarodnoj saradnji.

6. USLOVI ZA REALIZACIJU STRATEGIJE

U protekle dve godine, u skladu s Master planom iz 2002. godine, u zvaničnoj statistici pokrenuto je niz promena koje su dovele do harmonizacije osnovnih pokazatelja, pre svega, u oblasti nacionalnih računa i ekonomskih statistika. Ove promene sprovedene su brzo i efikasno, a prema Programu promena do 2008. godine treba da se dovrši harmonizacija nacionalnih računa i ekonomskih statistika, da se harmonizuje oblast cena i zarada, kao i pokazatelji vezani za zaposlenost.

Pored toga, predviđene su razvojne aktivnosti u statistici poljoprivrede, a posebno su važne pripreme za dve statističke akcije od kapitalnog značaja: Popis poljoprivrede i Popis stanovništva, domaćinstava i stanova.

Uložiće se napor da se obezbede potrebna sredstva i kadar radi obezbeđenja kvalitetne, ažurne i sveobuhvatne statistike.

Vlada i drugi nadležni organi državne uprave stvoriće ambijent za promene u statistici i adekvatno merenje socioekonomskih pojava.

To znači da se zakonodavnom aktivnošću i aktivnom politikom izvrše promene u skladu s regulativom i praksom u Evropskoj uniji, kako bi i zvanična statistika Srbije mogla da se harmonizuje sa statističkim sistemom EU. Primeri zastarelih rešenja jesu npr. traženje podataka za "privredu", koja kao takva ne postoji u EU, ili nemogućnost praćenja cena rada, jer kod nas još nema takve zakonske regulative.

Drugi aspekt bio bi pružanje javne podrške statistici u odnosu na davaoce podataka, kako propagandom, tako i kroz zakonodavno-sudsku zaštitu. Ovo jeste nepopularan čin, ali se primenjuje i u svim zemljama EU.

U pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju EU biće sve više zahteva za različitim statističkim pokazateljima, kao i u razgovorima u okviru očekivanog STAND-BY aranžmana s MMF-om, tako da zvanična statistika mora spremno da dočeka sve te zahteve, jer je ona, u očima međunarodne javnosti, jedina kompetentna i merodavna da daje objektivne statističke informacije o društveno-ekonomskim kretanjima u državi. Međutim, da bi državna statistika ispunila ovu ulogu, nužno je da raspolaže savremenom metodologijom i prikladnim mehanizmima za njenu primenu, koje priznaju i prihvataju EUROSTAT, MMF, OECD i druge relevantne međunarodne organizacije i institucije.

Navedeni poslovi i zadaci su obimni, a realizacija mora biti značajno brže izvedena nego u zemljama u okruženju, jer se u startu kasni pet do deset godina u odnosu na njih.

Potrebno je stvoriti pogodan ambijent za planirane promene, što znači ulaganje u materijalne i kadrovske resurse, i odgovarajuća zakonodavno-institucionalna aktivnost.

7. ZAVRŠNI DEO

Ova strategija sadrži Prilog 1 (Pregled skraćenica u tekstu), Prilog 2 (Osnovni principi zvanične statistike), Prilog 3 (Kodeks prakse Evropske statistike), Prilog 4 (Tabelarni pregled promena kod statističkih pokazatelja) i Prilog 5 (Plan harmonizacije kratkoročnih indikatora sa standardima Evropske unije, po godinama), koji su odštampani uz nju i čine njen sastavni deo.

Ovu strategiju objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

PRILOG 1

PREGLED SKRAĆENICA U TEKSTU

 

EU	Evropska unija
UN	Ujedinjene nacije
UNDP	Organizacija UN za pomoć zemljama u razvoju
UNICEF	Fond UN za pomoć deci
OECD	Međunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
MMF	Međunarodni monetarni fond
EUROSTAT	Statistički zavod EU
CARDS	Program pomoći EU za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju
SIDA	Državna švedska agencija za pomoć u razvoju drugih zemalja
ILO	Međunarodna organizacija rada
NACE	Opšta klasifikacija delatnosti EU
SNA93	Klasifikovani sistem nacionalnih računa
ESA95	Evropski sistem nacionalnih i regionalnih računa
BDP	Bruto domaći proizvod
KD	Klasifikacija delatnosti Srbije
CPA	Klasifikacija proizvoda prema delatnosti
CC	Klasifikacija vrsta građevina
COICOP	Klasifikacija individualne potrošnje prema nameni
ISCO-88	Međunarodna standardna klasifikacija zanimanja
NUTS	Nomenklatura prostornih jedinica u statistici
CPI	Indeks potrošačkih cena
EU-SILC	Istraživanje EU o prihodima i standardu stanovništva
SAS	Programski paket za analitički rad u statistici
INPUT-OUTPUT	Tabele međusobnih odnosa proizvodnje i potrošnje po proizvodima i uslugama

 

PRILOG 2

OSNOVNI PRINCIPI ZVANIČNE STATISTIKE

Izvod iz izveštaja Statističke komisije Ujedinjenih nacija s njene Specijalne sednice, održane u Njujorku, 11-14. aprila 1994. Zvanični izveštaj Ekonomskog i socijalnog saveta, 1994, prilog br. 9.

Komisija je usvojila osnovne principe zvanične statistike koji su navedeni u ECE odluci C (47), ali uključujući revidiranu preambulu. Preambula i principi koji su usvojeni navedeni su u daljem tekstu:

Osnovni principi zvanične statistike

Statistička komisija,

Imajući u vidu da zvanične statističke informacije čine neophodnu osnovu za razvoj u ekonomskoj, demografskoj i socijalnoj oblasti i oblasti životne sredine i za uzajamno razumevanje i trgovinu između država i naroda sveta,

Imajući u vidu da neophodno poverenje javnosti u zvanične statističke informacije u velikoj meri zavisi od poštovanja osnovnih vrednosti i principa koji su osnova svakog društva koje teži da razume sebe i da poštuje prava svojih članova,

Imajući u vidu da kvalitet zvanične statistike, a tako i kvalitet informacija koje su na raspolaganju vladi, ekonomiji i javnosti, umnogome zavisi od saradnje građana, preduzeća i drugih respondenata u prikupljanju odgovarajućih i pouzdanih podataka za neophodne statističke kompilacije i od saradnje korisnika i proizvođača statistike u cilju zadovoljavanja potreba korisnika,

Pozivajući se na napore vladinih i nevladinih organizacija iz oblasti statistike da ustanove standarde i koncepte koji omogućavaju poređenja između zemalja,

Pozivajući se, takođe, na Deklaraciju o profesionalnoj etici Međunarodnog statističkog instituta,

S obzirom na izražen stav da je rezolucija C (47), koju je usvojila Evropska ekonomska komisija 15. aprila 1992, od univerzalnog značaja,

S obzirom na to da se na svojoj osmoj sednici, održanoj u Bangkoku u novembru 1993, Radna grupa statističkih eksperata, koju je Statistički komitet Komisije za ekonomska i socijalna pitanja za Aziju i Pacifik zvanično imenovao da ispita osnovne principe, u načelu složila sa ECE verzijom i naglasila da su ovi principi primenljivi za sve nacije,

S obzirom na to da se, takođe na svojoj osmoj sednici, održanoj u Adis Abebi u martu 1994, Zajednička konferencija Afričkih planera, statističara i demografa složila da su Osnovni principi zvanične statistike od univerzalnog značaja,

Usvaja sledeće principe zvanične statistike:

1. Zvanična statistika jeste neophodan element u informacionom sistemu demokratskog društva koji snabdeva vladu, ekonomiju i javnost podacima o ekonomskoj, demografskoj i socijalnoj situaciji i stanju životne sredine. U tom cilju, zvanične statističke agencije obezbeđuju i na nepristrasnoj osnovi čine dostupnom zvaničnu statistiku koja ispunjava zahtev praktične korisnosti, uvažavajući pravo građana na javnu informaciju.

2. Da bi se sačuvalo poverenje u zvaničnu statistiku, neophodno je da statističke agencije odlučuju o metodima i procedurama prikupljanja, obrade, čuvanja i prezentacije statističkih podataka po strogo profesionalnim kriterijumima, uz poštovanje naučnih principa i profesionalne etike.

3. Da bi se omogućila korektna interpretacija podataka, statističke agencije prezentuju informacije o statističkim izvorima, metodima i procedurama prema naučnim standardima.

4. Statističke agencije su ovlašćene da objašnjavaju pogrešne interpretacije i zloupotrebe statistike.

5. Podaci za statističke svrhe mogu se uzimati iz svih vrsta izvora, bilo da su to statistička istraživanja ili administrativni podaci. Statističke agencije biraju izvore imajući u vidu kvalitet, rokove, troškove i opterećenost respondenata.

6. Individualni podaci koje statističke agencije prikupljaju za statističku kompilaciju, bilo da se odnose na fizička bilo na pravna lica, strogo su tajni i koriste se isključivo u statističke svrhe.

7. Zakoni, propisi i mere po kojima funkcionišu statistički sistemi moraju biti javni.

8. Koordinacija između statističkih agencija unutar zemalja je suštinska za postizanje konzistentnosti i efikasnosti u statističkom sistemu.

9. Upotreba međunarodnih koncepata, klasifikacija i metoda od strane statističkih agencija u svim zemljama unapređuje konzistentnost i efikasnost statističkih sistema na svim zvaničnim nivoima.

10. Bilateralna i multilateralna saradnja u statistici doprinosi unapređenju sistema zvanične statistike u svim zemljama.

 

PRILOG 3

Eurostat

KODEKS PRAKSE EVROPSKE STATISTIKE

Za nacionalne statističke institucije i statističke institucije EU

Kodeks je usvojen od strane odbora za statistički program, 24. februara 2005. godine i ozvaničen u preporuci evropske komisije od 25. maja 2005. Godine o nezavisnosti, integritetu i pouzdanosti nacionalnih statističkih institucija i statističkih institucija EU.

Kodeks prakse evropske statistike je zasnovan na 15 principa. Vlade i statističke institucije i organi Evropske unije prihvataju poštovanje principa koji su određeni ovim kodeksom, koji pokriva institucionalno okruženje, statističke procese i proizvodnju. Određeni broj indikatora pozitivne prakse za svaki od 15 principa predstavlja referentni nivo za sagledavanje primene ovog Kodeksa.

Institucionalno okruženje

Institucionalni i organizacioni faktori imaju značajan uticaj na efikasnost i pouzdanost statističke institucije koja proizvodi i vrši diseminaciju evropske statistike. Relevantna pitanja su profesionalna nezavisnost, mandat za sakupljanje podataka, adekvatnost izvora podatka, posvećenost kvalitetu, poverljivost statističkih podataka, nepristrasnost i objektivnost.

Princip 1: Profesionalna nezavisnost

Profesionalna nezavisnost statističkih institucija od drugih političkih, regulatornih ili administrativnih državnih organa i tela, kao i od činilaca privatnog sektora, obezbeđuje pouzdanost evropske statistike.

Indikatori

- Nezavisnost statističkih organa od političkih i drugih spoljašnjih mešanja u proizvodnju i diseminaciju zvanične statistike određena je zakonom.

- Direktor statističke institucije ima odgovarajući hijerarhijski položaj da osigura pristup na visokom nivou političkim institucijama i javnoj administraciji. Ovaj funkcioner treba da ima najviši profesionalni rang.

- Direktor statističke institucije i rukovodioci njenih statističkih tela, kada je to potrebno, imaju odgovornost da obezbede da se proizvodnja i diseminacija evropske statistike obavljaju na nezavisan način.

- Direktor statističke institucije i rukovodioci njenih statističkih tela, kada je to potrebno, imaju isključivu odgovornost da odlučuju o statističkim metodima, standardima i procedurama, i o sadržaju i vremenskom planiranju statističkih saopštenja.

- Objavljuju se statistički programi, a periodični izveštaji opisuju ostvareni napredak.

- Statistička saopštenja se jasno razlikuju i izdaju nezavisno od političkih / politikantskih izjava.

- Statističke institucije, kada je potrebno, javno daju komentar o statističkim pitanjima, uključujući i kritike i ukazivanje na zloupotrebu zvanične statistike.

Princip 2: Mandat za sakupljanje podataka

Statističke institucije moraju da imaju jasan zakonski mandat za sakupljanje informacija za potrebe evropske statistike. Za državnu administraciju, preduzeća i domaćinstva, a i javnost u celini može se zakonom predvideti obaveza da dozvole pristup ili da dostave podatke za potrebe evropske statistike na zahtev statističkih organa.

Indikatori

- Mandat za sakupljanje informacija za proizvodnju i diseminaciju zvanične statistike određen je zakonom.

- Zvaničnoj statističkoj instituciji je republičkim zakonima dozvoljeno da koristi administrativne podatke za statističke potrebe.

- Na osnovu zakonskog propisa, zvanična statistička institucija može da traži odgovor tj. saradnju u statističkim istraživanjima.

Princip 3: Adekvatnost izvora podataka

Izvori koji su na raspolaganju statističkim institucijama moraju biti dovoljni da zadovolje zahteve evropske statistike.

Indikatori

- Zaposleni radnici, finansijska sredstva i računarska opremljenost, adekvatnog obima i kvaliteta stoje na raspolaganju radi zadovoljenja potreba evropske statistike.

- Obim, detaljnost i troškovi evropske statistike su u skladu sa potrebama.

- Postoje procedure kojima se ocenjuju i podešavaju potrebe za novom evropskom statistikom prema njenim troškovima.

- Postoje procedure kojima se ocenjuju stalne ukupne potrebe za evropskom statistikom, da bi se utvrdilo da li prikupljanje nekih podataka može da se ukine ili smanji da bi se oslobodila sredstva.

Princip 4: Posvećenost kvalitetu

Sve članice ESS prihvataju da rade i sarađuju u skladu sa principima postavljenim u "Deklaraciji kvaliteta Evropskog statističkog sistema".

Indikatori

- Kvalitet statističkih proizvoda se redovno prati u skladu sa komponentama kvaliteta ESS.

- Postoje procesi za praćenje kvaliteta sakupljanja, obrade i diseminacije statističkih podataka.

- Postoje procesi kojima se razmatra kvalitet, uključujući odmeravanje ustupaka u kvalitetu, i kojima se vodi planiranje postojećih i novih istraživanja.

- Smernice kvaliteta su date u vidu dokumenata a zaposleni radnici su dobro obučeni za zadatke. Ove smernice postoje u pisanoj formi i objavljene su u javnosti.

- Postoji redovan i detaljan pregled osnovnih statističkih proizvoda, a po potrebi se angažuju eksperti sa strane.

Princip 5: Poverljivost statističkih podataka

Privatnost davalaca podataka (domaćinstva, preduzeća, administrativna tela i drugi davaoci podataka), poverljivost informacija koje oni daju i njihovo korišćenje samo u statističke svrhe, moraju u potpunosti biti garantovani.

Indikatori

- Poverljivost statističkih podataka je garantovana zakonom.

- Zaposleni u zvaničnim statističkim institucijama po preuzimanju ovlašćenja potpisuju zvanične izjave o poštovanju poverljivosti podataka.

- Predviđene su velike kazne za svako namerno kršenje poverljivosti statističkih podataka.

- Obezbeđene su instrukcije i smernice o zaštiti poverljivosti statističkih podataka u procesima proizvodnje i diseminacije. Ove smernice postoje u pisanoj formi i objavljene su u javnosti.

- Postoji fizička i tehnološka opremljenost za zaštitu bezbednosti i integriteta statističkih baza podataka.

- Primenjuje se strogi protokol za spoljašnje korisnike koji pristupaju statističkim mikropodacima u istraživačke svrhe.

Princip 6: Nepristrasnost i objektivnost

Statističke institucije moraju da proizvode i diseminiraju evropsku statistiku uz poštovanje naučne nezavisnosti i na objektivan, stručan i transparentan način gde su svi korisnici jednako tretirani.

Indikatori

- Statistički podaci se prikupljaju na objektivnoj osnovi koju određuju statistički organi.

- Izbor izvora i statističke tehnike saopštavaju statistički zvaničnici.

- Greške otkrivene u objavljenim statističkim podacima se ispravljaju što je pre moguće i o tome se daje javno saopštenje.

- Informacije o metodima i procedurama koje koriste statističke institucije dostupne su javnosti.

- Datumi i vreme statističkih saopštenja se najavljuje.

- Svi korisnici imaju jednak pristup statističkim saopštenjima u isto vreme i svaki privilegovani raniji pristup za spoljnog korisnika je ograničen, kontrolisan i javno objavljen. U slučaju da informacije procure, aranžmane o prethodnim saopštenjima treba pregledati da bi se obezbedila nepristrasnost.

- Statistička saopštenja i izjave date na konferencijama za štampu su objektivne i planirane.

Statistički procesi

Evropski i drugi međunarodni standardi, smernice i pozitivna praksa moraju se u potpunosti poštovati u procesima koje sprovode statističke institucije u organizovanju, sakupljanju, obradi i diseminaciji zvanične statistike. Kredibilnost statistike se proširuje sticanjem reputacije za dobro rukovođenje i efikasnost. Relevantni aspekti su dobra metodologija, odgovarajuće statističke procedure, odmerena opterećenost davalaca podataka i ekonomičnost troškova.

Princip 7: Dobra metodologija

Dobra metodologija mora da se nalazi u osnovi kvalitetne statistike. Za to su potrebna adekvatna sredstva, procedure i stručnost.

Indikatori

- Ukupni metodološki okvir zvanične statističke institucije prati evropske i druge međunarodne standarde, smernice i pozitivnu praksu.

- Postoje procedure koje obezbeđuju da se standardni pojmovi, definicije i klasifikacije konzistentno primenjuju u celoj statističkoj instituciji.

- Poslovni registri i okvir za istraživanje stanovništva se redovno procenjuju i usklađuju ukoliko je potrebno, a da bi se obezbedio visoki kvalitet.

- Postoji puna detaljna saglasnost između domaćih klasifikacija i sistema sektorske podele i odgovarajućih evropskih sistema.

- Angažovani su univerzitetski obrazovani stručnjaci iz odgovarajućih akademskih oblasti.

- Zaposleni pohađaju međunarodno priznate kurseve obuke i konferencije i održavaju veze sa kolegama statističarima na međunarodnom nivou, da bi sticali znanja od vrhunskih stručnjaka i da bi usavršili svoju stručnost.

- Organizovana je saradnja sa naučnom zajednicom da bi se usavršila metodologija, a spoljni saradnici ocenjuju kvalitet i efikasnost primenjenih metoda i promovišu bolja sredstva kada je to moguće.

Princip 8: Odgovarajuće statističke procedure

Odgovarajuće statističke procedure, primenjene od sakupljanja podataka do ocene podataka, daju osnovu kvalitetnoj statistici.

Indikatori

- Kada se evropska statistika bazira na administrativnim podacima, definicije i pojmovi koji se koriste za administrativne namene moraju da budu u dobroj saglasnosti sa onima koji se koriste u statističke svrhe.

- U statističkim istraživanjima, upitnici se sistematski testiraju pre sakupljanja podataka.

- Projekat istraživanja, izbor uzoraka i ponderi uzorka su dobro osmišljeni i redovno se po potrebi kontrolišu, revidiraju ili ažuriraju.

- Revizije se obavljaju po standardnim, dobro utemeljenim i transparentnim procedurama.

Princip 9: Bez suvišne opterećenosti davalaca podataka

Opterećenost obavezom davanja podataka treba da bude u skladu sa potrebama korisnika i ne treba da bude suvišna za davaoce podataka. Statistička institucija prati opterećenost davaoca podataka i postavlja ciljeve za njeno smanjenje tokom vremena.

Indikatori

- Zahtevi u vezi sa obimom i detaljnošću evropske statistike ograničeni su time šta je apsolutno neophodno.

- Obaveze podnošenja izveštaja raspoređene su što je šire moguće u populaciji koja se obrađuje istraživanjem i to putem odgovarajućih tehnika uzorkovanja.

- Informacije koje se traže od poslovnih preduzeća su koliko je god moguće dostupne sa njihovih računa, a koriste se elektronska sredstva za lakšu manipulaciju.

- Prihvataju se najbolje moguće procene i približne vrednosti kada ne postoje na raspolaganju tačni podaci.

- Administrativni izvori se koriste uvek kada je moguće da bi se izbeglo dupliranje zahteva za podacima.

- Podaci se zajednički koriste (data shering) među statističkim institucijama da bi se izbegla višestruka istraživanja.

Princip 10: Racionalni troškovi

Finansijska sredstva se moraju racionalno koristiti.

Indikatori

- Internim i nezavisnim spoljnim procedurama se prati kako statistička institucija koristi finansijska sredstva.

- Rutinski birokratski postupci (npr. prikupljanje podataka, kodiranje i ocenjivanje) su maksimalno automatizovani.

- Produktivni potencijal informacione i komunikacione tehnologije je optimalan za sakupljanje, obradu i diseminaciju podataka.

- Čine se aktivni napori da bi se poboljšali statistički potencijali administrativnih podataka i izbegla skupa direktna istraživanja.

Statistički proizvod

Statistički podaci koji su na raspolaganju moraju da zadovolje potrebe korisnika. Statistika je u skladu sa evropskim standardima kvaliteta i služi da zadovolji potrebe evropskih institucija, vlada, naučnih institucija, poslovnih koncerna i javnosti uopšte. Važna su pitanja koliko su statistički podaci relevantni, tačni i pouzdani, dati na vreme, koherentni, uporedivi među regionima i zemljama i dostupni korisnicima.

Princip 11: Relevantnost

Evropska statistika mora da odgovara potrebama korisnika.

Indikatori

- Postoje procesi koji se primenjuju u konsultacijama sa korisnicima, praćenju relevantnosti i praktične primenjivosti postojeće statistike za zadovoljenje njihovih potreba i obaveštavanju o nastalim potrebama i prioritetima.

- Prioritetne potrebe se zadovoljavaju i predviđene su radnim programom.

- Istraživanja o zadovoljstvu korisnika se periodično sprovode.

Princip 12: Tačnost i pouzdanost

Evropska statistika mora tačno i realno da prikazuje stvarnost.

Indikatori

- Izvorni podaci, preliminarni (prelazni) rezultati i gotovi statistički proizvodi se ocenjuju i vrednuju.

- Mere se greške uzorkovanja i druge greške (ne-uzorkovanja) i sistematski se dokumentuju u skladu sa predviđenim okvirom kvaliteta ESS (Evropskog statističkog sistema).

- Rutinski se sprovode revizione studije i analize i interno se koriste u statističkim procesima.

Princip 13: Poštovanje vremenskih rokova

Evropska statistika se diseminuje uz poštovanje vremenskih rokova.

Indikatori

- Vremenski rokovi se poštuju u skladu sa najvišim evropskim i međunarodnim standardima za diseminaciju podataka.

- Standardno dnevno vreme je određeno za saopštenja evropske statistike.

- Periodika evropske statistike se određuje maksimalno u skladu sa zahtevima korisnika.

- Sva odstupanja od vremenskog plana diseminacije se unapred najavljuju, daju se objašnjenja i određuju novi rokovi za saopštenja.

- Preliminarni rezultati koji su prihvatljivog ukupnog kvaliteta mogu da se diseminuju kada se to smatra korisnim.

Princip 14: Koherentnost i uporedivost

Evropska statistika treba da bude konzistentna interno u vremenu i uporediva među regionima i zemljama; treba omogućiti kombinovanje i zajedničko korišćenje određenih podataka iz različitih izvora.

Indikatori

- Statistika je interno koherentna i konzistentna (npr. uvaženi su aritmetički i računski identiteti).

- Statistika je koherentna i harmonizovana u razumnom vremenskom periodu.

- Statistika se kompilira na osnovu zajedničkih standarda u odnosu na opseg, definicije, jedinice i klasifikacije u različitim istraživanjima i izvorima.

- Statistika iz različitih istraživanja i izvora se poredi i harmonizuje.

- Uporedivost podatka među zemljama je obezbeđena kroz periodičnu razmenu između evropskog statističkog sistema i drugih statističkih sistema, metodološke studije se sprovode u bliskoj saradnji između zemalja članica EU i Eurostata.

Princip 15: Dostupni i jasni podaci

Evropska statistika treba da bude prezentovana jasno i razumljivo, diseminacija treba da se obavlja na odgovarajući i pogodan način, a podaci treba da su na raspolaganju i dostupni na nepristrasnim osnovama sa potpornim metapodacima i smernicama.

Indikatori

- Statistika se prezentuje u formi koja omogućava pravilno tumačenje i osmišljena poređenja.

- Usluge diseminacije koriste modernu informacionu i komunikacionu tehnologiju i, ako je pogodno, tradicionalnu hard kopiju.

- Analize prilagođene korisnicima se rade kada je to izvodivo i objavljuju se.

- Pristup mikropodacima se može dozvoliti u istraživačke svrhe. O ovakvim pristupima vode se detaljni zapisnici.

- Metapodaci se dokumentuju u skladu sa standardizovanim sistemima metapodataka.

- Korisnici se obaveštavaju o metodologiji statističkih procesa i kvalitetu statističke proizvodnje u odnosu na kriterijume kvaliteta ESS.

Definicije za potrebe ove strategije:

"Evropska statistika" podrazumeva statistiku Zajednice kako je definisano Pravilnikom Saveta (Evropske komisije) br. 322/97 od 17/02/1997 o statistici Zajednice, koju proizvode i diseminuju nacionalne, državne statističke institucije i Statistička institucija Zajednice (Eurostat) u skladu sa članom 285(2) Ugovora.

"Statistička institucija" podrazumeva, na nacionalnom nivou, državni statistički zavod (SZ) i druge statističke organe zadužene za proizvodnju i diseminaciju evropske statistike, a na nivou Zajednice to je Eurostat.

"Evropski statistički sistem", u tekstu označen kao ESS, znači partnerstvo koje objedinjuje Eurostat, nacionalne, državne statističke institucije i druge državne statističke organe koji su u državama članicama EU odgovorni za proizvodnju i diseminaciju Evropske statistike.

 

PRILOG 4

TABELARNI PREGLED PROMENA KOD STATISTIČKIH POKAZATELJA

 

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA NACIONALNIH RAČUNA
1.	Bruto domaći proizvod (rashodna metoda)	Novo	2006	2007	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
2.	Bruto domaći proizvod (rashodna metoda), stalne cene	Novo	2006	2007	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
3.	Regionalni bruto domaći proizvod	Novo	2006	2007	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
4.	Kvartalni bruto domaći proizvod (proizvodnom metodom)	Novo	2007	2007	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
5.	Kvartalni bruto domaći proizvod (rashodna metoda)	Novo	2007	2007	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
6.	Kvartalni bruto domaći proizvod (rashodna metoda), u stalnim cenama	Novo	2007	2007	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
7.	Promena bazne godine za sve agregate u stalnim cenama		Sve godine	2007, 2008	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
8.	Računi poljoprivrede	Novo	2006, 2007	2007, 2008	Svi raspoloživi	Svi raspoloživi
STATISTIKA CENA
1.	Indeks potrošačkih cena	Novi zvanični indikator inflacije usklađen s preporukama EU (godišnja promena pondera, geometrijska sredina)	2007	2007	- Anketa o potrošnji domaćinstava - Struktura lične potrošnje sektora domaćinstva - Statistika prometa na malo - Statistika cena na malo - Statistika usluga	Statistički biznis registar	Projekat u toku, u okviru nacionalnog CARDS projekta, probne obrade u 2006
2.	Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda, mesečno	Novo	2008	2008	Statistika spoljne trgovine Statistika cena proizvođača industrijskih proizvoda na domaćem tržištu Nacionalni računi	Statistika cena proizvođača za izvoz Statistički biznis registar	Kratkoročni indikator predviđen kao jedan od važnijih za EU U ovom periodu samo na nivou ukupne proizvodnje, kasnije po oblastima NACE klasifikacije
3.	Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda na domaćem tržištu, mesečno	Usklađivanje metodologije obračuna sa propisanim standardima EU. Novi IT program obrade Novi instrumenti za sprovođenje istraživanja	2007	2007	Statistika industrije Nacionalni računi	Statistički biznis registar	Projekat u toku, u okviru nacionalnog CARDS projekta, probne obrade u 2006
4.	Indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda za izvoz - mesečno	Prelazak sa obračuna indeksa preko jediničnih cena u odeljenju Spoljne trgovine na obračun preko metodologije usklađene sa metodologijom EU preko cena transakcija	2008	2008	Statistika spoljne trgovine Statistika cena Statistika industrije	Statistički biznis registar	U prvoj fazi planirano je izračunavanje indeksa na nivou ukupnog izvoza za naredni planski period planira se obračun po oblastima NACE klasifikacije
5.	Indeks cena proizvođača usluga - mesečno	Novo	2008	2008	Statistika cena Granske statistike	Statistički biznis registar	U početnom periodu na nivou najvažnijih oblasti iz sektora usluga, kasnije na nivou ukupnog
6.	Deflator prodaje, detaljni nivo NACE	Novo	2008	2008	Statistika cena Statistika prometa na malo		Kratkoročni indikator, prema EU standardima
7.	Pariteti kupovne moći	Prikupljanje podataka i obrada podataka iz oblasti statistike cena za izračunavanje PPP i indeksa nivoa cena za međunarodna poređenja za potrebe EUROSTAT-a	2005	2007	Statistika cena Nacionalni računi Dokumentacija EUROSTAT-a		Nastavak regionalnog projekta koji se do sada odvijao pod pokroviteljstvom OECD
STRUKTURNA POSLOVNA STATISTIKA
1.	Osnovni strukturni indikatori o poslovanju preduzetnika, godišnje	Po EU preporukama (do sada su rađeni po materijalnom konceptu)	2005	2006	Administrativni izvori podataka - završni računi preduzetnika: podaci Poreske uprave Statističko istraživanje DZ	Novo godišnje strukturno istraživanje o poslovanju preduzetnika (SBS-02); Novi administrativni (poreski) izvori podataka	Promet; vrednost proizvodnje; zalihe; investicije; zarade; broj vlasnika i zaposleni
2.	Strukturni indikatori o poslovanju - po delatnostima i veličini preduzeća, godišnje	SPS indikatori - po EU preporukama (umesto materijalnog koncepta)	2006	2007	Administrativni izvori podataka - završni računi preduzeća	Novo godišnje strukturno istraživanje o poslovanju preduzeća; zamenjuje istraživanja KGI-01 i deo KGI-03;	Promet; vrednost proizvodnje; zalihe; investicije; zarade; broj vlasnika i zaposleni; regionalni i indikatori po čistim delatnostima
3.	Strukturni indikatori o poslovanju preduzeća, kvartalno	Novi pokazatelji investicije rezultati poslovanja ekonomskih subjekata u kvartalnoj periodici	2006 2007	2006 2007		Izmenjena statistička istraživanja u sektorima Đ-3 i nova u sektorima A-D i I, J, L, LJ	Promet; vrednost proizvodnje; zalihe; investicije; zarade; broj vlasnika i zaposleni

Predviđenim aktivnostima uvode se indikatori rezultata poslovanja ekonomskih subjekata (finansijski) u kvartalnoj i godišnjoj periodici, usklađeni sa EU regulativom. Takođe, proširuje se obuhvat sektora u kvartalnoj periodici. Ovi indikatori, zajedno s administrativnim izvorima podataka iz poreskog sistema i statistike NB, najvažniji su input u obračunu BDP na kvartalnom i godišnjem nivou. U skladu sa EU regulativom, osnovni indikatori daju se i po veličini preduzeća, a planirano je uvođenje istih za preduzetnike, čime će se obezbediti indikatori neophodni za praćenje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA INDUSTRIJE - kratkoročni indikatori
1.	Promet - ukupno, Domaći, inostrani	Novo	2007	2007		Novo statističko istraživanje
2.	Nove narudžbine - ukupno, domaće, inostrane	Novo	2007	2007		Novo statističko istraživanje
STATISTIKA ENERGETIKE
1.	Godišnji energetski bilans uglja	Novo	2005	2006		Nova statistička istraživanja
2.	Godišnji energetski bilans prirodnog gasa	Novo	2006	2007		Nova statistička istraživanja
3.	Godišnji energetski bilans nafte i derivata nafte	Novo	2006	2007		Nova statistička istraživanja
4.	Godišnji energetski bilans obnovljivih izvora energije	Novo	2007	2008		Nova statistička istraživanja

U okviru statistike industrije planirano je uvođenje novih kratkoročnih indikatora - promet (3) i nove narudžbine (3), u skladu sa EU standardima, koji će omogućiti kompleksnije sagledavanje kratkoročnih kretanja u ovoj oblasti, a istovremeno promet je i input za obračun kvartalnog BDP. Indeksi novih narudžbina pripadaju primarnim ekonomskim indikatorima, po standardima EU.

Započet rad na energetskim bilansima u 2004, koji je rezultirao izradom bilansa električne i toplotne energije nastavlja se u ovom periodu na izradi bilansa ostalih energenata, u skladu sa EU standardima i zahtevima Međunarodne agencije za energetiku. U okviru strategije razvoja energetike do 2015. godine predviđeno je da Zavod, u saradnji s Ministarstvom rudarstva i energetike, razvije bazu podataka statistike energetike.

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA GRAĐEVINARSTVA
1.	Građevinarstvo, proizvodnja (indeks), kvartalno	Novo, podela na izgradnju zgrada i ostalih građevina, poboljšanje obuhvata	2006	2006	Godišnja istraživanja GRAĐ-11 i GRAĐ-11a, kvartalno istraživanje GRAĐ-31	Kvartalno istraživanje GRAĐ-10	Uvođenje uzorka u 2007. za kvartalno istraživanje GRAĐ-31
2.	Nove porudžbine (indeks vrednosti) - kvartalno	Novo	2006	2006	Kvartalno istraživanje GRAĐ-31		Uvođenje uzorka u 2007. za kvartalno istraživanje GRAĐ-31
3.	Građevinske dozvole korisne površine ili alternativna mera veličine - kvartalno	Novo	2006	2006		Kvartalno istraživanje GRAĐ-10, Godišnje istraživanje o upotrebnim dozvolama (GRAĐ-10a)	Od 2007 - mesečno

Planirane aktivnosti imaju za cilj uvođenje novih i usaglašavanje postojećih kratkoročnih indikatora u sektoru građevinarstva sa EU standardima, kao i podizanje kvaliteta obračunatih indikatora. Indikator proizvodnje (indeks) računaće se ukupno i odvojeno za zgrade i ostale građevine a prema Klasifikaciji vrsta građevina. Posebna pažnja i dalje će biti usmerena na što bolji obuhvat, što će se postići uvođenjem Statističkog poslovnog registra, koji će omogućiti primenu uzorka u kvartalnom istraživanju građevinarstva (GRAĐ-31). Sprovođenje novog istraživanja o građevinskim dozvolama (GRAĐ-10) pružiće informacije o tekućim kretanjima u građevinarstvu, kao i poboljšanje kvaliteta podataka u postojećim istraživanjima.

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA TRGOVINE
1.	Kratkoročni indikatori statistike trgovine na malo, kvartalno	Proširenje obuhvata (na preduzetnike)	2008	2008	Postojeća statistička istraživanja i administrativni izvori		Na uzorku
2.	Kratkoročni indikatori stat. trgovine na veliko, kvartalno	Nov indikator	2006	2006	Postojeća statistička istraživanja i administrativni izvori		Na uzorku
STATISTIKA UGOSTITELJSTVA
3.	Kratkoročni indikatori statistike ugostiteljstva, kvartalno	Proširenje obuhvata (na preduzeća svih oblika svojine)	2006	2006	Postojeća statistička istraživanja i administrativni izvori		Na uzorku
4.	Kratkoročni indikatori statistike ugostiteljstva, kvartalno	Proširenje obuhvata (na preduzetnike)	2007	2007	Postojeća statistička istraživanja i administrativni izvori		Na uzorku

U oblasti statistike trgovine i ugostiteljstva planirano je usklađivanje kratkoročnih indikatora sa EU regulativom, po definiciji i obuhvatu, kao i uvođenje novih indikatora.

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA SAOBRAĆAJA
1.	Prevoz, po vrsti robe u drumskom saobraćaju, godišnje	Novo: klasifikacije robe, NST/R, prevoz opasnih materija i prevoz kontenera	2005	2006		Godišnji izveštaj o drumskom saobraćaju (SA/G-11) - izmena	Izmene u skladu s preporukama EEK/UN i EUROSTAT-a
2.	Promet robe u pristaništima, godišnje	Novo: klasifikacije robe, NST/R, prevoz opasnih materija i prevoz kontenera	2005	2006		Izveštaj o prometu robe u pristaništima (SR/M-21) - izmena
3.	Prevoz robe i putnika u železničkom saobraćaju, godišnje	Novo: klasifikacije robe, NST/R, prevoz opasnih materija i prevoz kontenera	2005	2006		Prevoz robe i putnika u železničkom saobraćaju (SŽ/G-11) - izmena
4.	Indikatori o prevozu robe u drumskom saobraćaju za sopstvene potrebe	Proširenje obuhvata u drumskom saobraćaju	2007	2007. u kvartalnoj, a 2008. u godišnjoj periodici		Novo istraživanje i administrativni izvor (Ministarstvo unutrašnjih poslova - Evidencija o registraciji vozila)	Prevoz robe, po vrsti robe, tonski kilometri, pređeni kilometri, ukupno, s robom, prevoz po vrsti robe, po regionima utovara i istovara, utrošku goriva

U narednom periodu planirane su izmene u praćenju prevoza robe - uvođenjem nove klasifikacije robe, usklađene sa EU standardima, kao i novih vidova prevoza. Takođe, u drumskom saobraćaju proširuje se obuhvat na praćenje prevoza robe za sopstvene potrebe, bazirano na rotirajućem uzorku vozila iz Evidencije o registraciji vozila Ministarstva unutrašnjih poslova.

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA SPOLJNE TRGOVINE
1.	Uvoz po FOB paritetu, mesečno	Novo	2007	2007	Administrativni izvor - Carinska deklaracija (Uprava carine - Ministarstvo finansija)		Isključivanje iz vrednosti uvoza određenih elemenata koji se po VRM5 smatraju uslugama i kao takve trebalo bi da se tretiraju u platnom bilansu
2.	Uvoz i izvoz, po vrsti robe, mesečno	Uvođenje nove klasifikacije HS2002	2006	2006	Administrativni izvor - Carinska deklaracija (Uprava carine - Ministarstvo finansija)		Nacionalna CT uvedena u 2005.
3.	Uvoz i izvoz, po veličini preduzeća, godišnje	Novo	2006	2007	Administrativni izvor - Carinska deklaracija (Uprava carine - Ministarstvo finansija) i Statistički poslovni registar
4.	Pokazatelji za međunarodne pregovore (STO, SAA)		2006 i serije unazad	2006			Priprema pokazatelja za međunarodne pregovore

U okviru statistike spoljnotrgovinske robne razmene planirano je objavljivanje podataka po proizvodima, usaglašeno sa HS2002 od 2006, kao i obračun serija unazad, jer je nova nacionalna carinska tarifa usaglašena sa ovim standardom uvedena u julu 2005. godine. Uvoz po FOB paritetu obračunaće se u skladu sa zahtevom Narodne banke Srbije i MMF. Planirano je i uvođenje pokazatelja po veličini preduzeća (velika, srednja, mala).

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA POLJOPRIVREDE
1.	Indikatori praćenja strukture poljoprivrednih gazdinstava	Novo	2007	2007 (pilot)		Istraživanja na bazi uzorka Podaci Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2002 (okvir za uzorak)
2.	Stočna proizvodnja	Usklađivanje sa EU standardima	2006	2006	Postojeća istraživanja stočne proizvodnje
3.	Godišnji izveštaj o slatkovodnom ribarstvu	Usklađivanje sa EU standardima	2006	2007	Postojeća statistička istraživanja
4.	Novi sistem statističkog praćenja biljne proizvodnje	Novi metod prikupljanja podataka u skladu sa EU (umesto procena)	2008	2008 (pilot)		Istraživanja na bazi uzorka. Podaci Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2002 (okvir za uzorak)
5.	Popis poljoprivrede - priprema probnog popisa poljoprivrede	Novo	2008	2008 (pilot)		Popis na izabranom uzorku	Organizaciono-metodološke pripreme
STATISTIKA ŠUMARSTVA
1.	Štete u privatnim šumama	Novo	2007	2008		Statistička istraživanja	Pilot, štete od insekata, elementarnih nepogoda, domaćih životinja, bespravnog zauzeća zemljišta
2.	Podaci o šumskom fondu	Novo	2006-2007	2008		Evidencija šumarskog fakulteta	Podaci o biomasi i strukturnom obliku šuma
3.	Istraživanje o tekućem - godišnjem zapreminskom prirastu	Novo	2007	2008		Statistička istraživanja	Pilot
STATISTIKA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
1.	Vrste i količine otpadaka	Proširenje obuhvata	2005	2006	Redovno statističko istraživanje		REVIZIJA (zamrznuto po MP 2003-2005) PILOT
2.	Vrste i veličina deponija	Usklađivanje sa EU standardima	2005	2006	Redovno statističko istraživanje		REVIZIJA (zamrznuto po MP 2003-2005)
3.	Emisije gasova iz industrije, energetike i saobraćaja	Usklađivanje sa EU standardima	2005	2006	Statistička istraživanja iz navedenih oblasti		REVIZIJA emisije SO2, NOx,
4.	Emisije gasova iz poljoprivrede, šumarstva, građevinarstva, vodoprivrede i domaćinstava	Usklađivanje sa EU standardima	2006	2007	Statistička istraživanja iz navedenih oblasti		REVIZIJA emisije SO2, NOx,
5.	Emisije gasova prema Konvenciji o prekograničnom zagađenju gasova	Novo	2006-2007	2007-2008		Dopunjena postojeća statistička istraživanja	REVIZIJA PILOT emisije CO3, NH3, NMVOC
6.	Emisije gasova "staklene bašte" iz industrije, energetike i saobraćaja	Novo	2006	2007		Dopunjena postojeća statistička istraživanja	PILOT emisije CO2
7.	Emisije gasova "staklene bašte" iz ostalih sektora	Novo	2007	2008		Dopunjena postojeća statistička istraživanja	PILOT emisije CO2
8.	Vodoprivreda i korišćenje voda u domaćinstvima i industriji	Usklađivanje sa EU standardima i zakonskom regulativom u zemlji	2006	2007	Statistička istraživanja		REVIZIJA
9.	Ekonomski pokazatelji u životnoj sredini	Novo	2007	2008		Dopunjena postojeća statistička istraživanja	PILOT Takse, kazne, davanja za uvođenje i primenu mera za poboljšanje stanja životne sredine, održavanje uređaja za prečišćavanje itd. (novo)
VITALNA STATISTIKA
1.	Projekcije domaćinstava, prema broju članova i tipu domaćinstva, 2002-2032	Rade se prvi put	2002-2032	2006	- Popis 2002 - Vitalna statistika
2.	Procene stanovništva, prema starosti, polu i bračnosti (godišnje istraživanje)	Novo obeležje - bračnost	2006	2006	- Popis 2002 - Vitalna statistika - Unutrašnje migracije
3.	Tablice fertiliteta, 2001-2003	Novo	2001-2003	31.06.2006	- Popis 2002 - Vitalna statistika
4.	Projekcije radne snage, 2002-2032	Novo	2002-2032	2006	- Popis 2002 - Vitalna statistika
5.	Spoljne migracije	Novo	2008	2008		Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova	U saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom unutrašnjih poslova
6.	Popis stanovništva Pripreme probnog popisa stanovništva, koji će, na izabranom uzorku, biti sproveden u aprilu 2009. god.	Novo	2009	2009			Organizaciono-metodološke pripreme probnog popisa i izbor odgovarajućih aplikacija za obradu podataka u periodu 2006-2008
7.	Tipologija naselja	Novo	2002	2008	- Popis 2002

Statistika spoljnih migracija je novo istraživanje koje je planirano da se uvede kao redovno godišnje istraživanje od 2008. godine, u saradnji s Ministarstvom spoljnih poslova i Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Savetovanje o predstojećem popisu stanovništva

S obzirom na to da se u junu 2006. godine očekuje usvajanje međunarodnih preporuka za popise stanovništva i domaćinstava oko 2010. godine, neophodno je da se tokom 2007. godine održi savetovanje o primeni novih metodološko-organizacionih rešenja za sprovođenje popisa stanovništva 2011. godine, koje podrazumeva učešće najistaknutijih institucija i najeminentnijih stručnjaka iz ove oblasti.

Tipologija naselja

Zbog sve veće potrebe da se statistički pokazatelji iskažu prema statističkoj tipologiji naselja, predviđeno je da se izvrši nova statistička klasifikacija naselja (do sada je za iskazivanje podataka korišćen pravni kriterijum, po kojem su sva naselja razvrstana na gradska i ostala).

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA ZAPOSLENOSTI
1.	Stopa aktivnosti	Novo	2005	2006	Anketa o radnoj snazi (ARS)		KILM indikatori. Za starost: 15+, 15-24, 15-64, 25-54, 25-34, 35-54, 55-64 i 64+
2.	Stopa zaposlenosti	Novo	2005	2006	ARS
3.	Profesionalni status	Novo	2005	2006	ARS		Prema ICSE
4.	Zaposlenost, po sektorima	Novo	2005	2006	ARS		Poljoprivreda, industrija i usluge, Prema ISIC
5.	Zaposleni s radnim vremenom kraćim od punog u odnosu na ukupnu zaposlenost	Novo	2005	2006	ARS		Ne postoji jedinstvena definicija minimalnog broja časova rada
6.	Časovi rada	Novo	2005	2006	ARS		Sedmično: manje od 20, manje od 30, 20-29, 30-39, 40+, 50+ Godišnje: godišnji prosek časova rada po licu
7.	Zaposlenost u neformalnom sektoru (sivoj ekonomiji) u odnosu na ukupnu zaposlenost	Novo	2007	2008	ARS		Pored izmene obrasca treba precizno definisati pojam neformalne ekonomije (u užem i u širem smislu)
8.	Nezaposlenost (stopa)	Novo	2005	2006	ARS
9.	Nezaposlenost mladih a) ukupna stopa nezaposlenosti mladih b) stopa nezaposlenosti kao procenat stope nezaposlenosti odraslih v) broj nezaposlenih mladih u ukupnom broju mladih	Novo	2005	2006	ARS
10.	Dugotrajna nezaposlenost a) kao procenat ukupne radne snage b) kao procenat ukupnog broja nezaposlenih	Novo	2005	2006	ARS
11.	Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja	Novo	2005	2006	ARS		ISCED
12.	Vremenski uslovljena podzaposlenost a) kao procenat ukupne radne snage b) kao procenat ukupnog broja zaposlenih	Novo	2006	2007	ARS
13.	Stopa neaktivnosti	Novo	2005	2006	ARS		Starost: 15+, 15-24, 15-64, 25-54, 25-34, 35-54, 55-64, 65+
14.	Stečeno obrazovanje i nepismenost	Novo Novo	2005 2002	2006 2006	ARS Popis stanovništva
15.	Pokazatelji zarada u proizvodnji	Novo	2005	2006	RAD ili ARS		ARS ima samo neto primanja i zarade
16.	Zarade, po zanimanjima, i pokazatelji plata (nominalne i realne plate i nominalna i realna ostale zarade)	Novo	2005	2006	ARS (RAD nema zarade po zanimanjima)		Raspoložive su samo neto zarade
17.	Cena po času rada	Novo	2006	2007			Izvori zavise od zakonske regulative
18.	Produktivnost rada i cena (troškovi) jedinice rada	Novo			RAD više službi
19.	Prilagodljivost zaposlenosti	Novo	2008	2009	ARS ili RAD i bilansi
20.	Siromaštvo, siromaštvo radnika i raspodela prihoda	Novo	2008	2009	ARS ili RAD i APD		Nemamo utvrđenu liniju siromaštva

Anketa o radnoj snazi za sada se sprovodi jednom godišnje. Planira se da u 2007. godini ovo istraživanje postane polugodišnje, dok bi se 2008. godine prešlo na kvartalno sprovođenje.

Oblast statistike/ statistički pokazatelji		Promene u odnosu na prethodno stanje	Godina na koju se odnosi pokazatelj	Godina realizacije	Izvori podataka		Dodatna objašnjenja
					postojeći	izmenjeni i novi
STATISTIKA ZARADA
1.	Novi indeks zarada - kvartalno	Bruto zarade po času (cena časa rada), po delatnostima, sektorima svojine i po polu, princip "za mesec"	2008	2008 ako se steknu uslovi "za mesec"		Poboljšanje obuhvata privatnog sektora, novi upitnik (zarade, časovi rada, zaposleni), indeks na bazi pondera	Nisu se stekli uslovi u okruženju
2.	Novi indeksi zaposlenih i časova rada - kvartalno	Novi indikatori usklađivanje s podacima ankete o radnoj snazi	2008	2008 ako ARS obezbedi kvartalne podatke		Novi upitnik (časovi rada po kategorijama: redovni, prekovremeni itd.)
3.	Mesečno istraživanje o zaradama i broju zaposlenih	Novi indikatori - isplate po vrsti radnog vremena - odsustvo sa rada - isplata drugih primanja	2008	2008		Novi upitnik
4.	Ukupni troškovi rada	Novo	2008	2008		Novi upitnik	Ukupni troškovi rada po osnovu angažovanja radne snage
5.	Indeks troškova rada	Novo	2008	2008		Istraživanje o ukupnim troškovima rada i drugi izvori
STATISTIKA PRAVOSUĐA
1.	Prijavljena, optužena i osuđena punoletna lica (SK-1, SK-2)	Novi indikatori - prema novoj klasifikaciji krivičnih dela	2006	2007	Postojeći izvori (sud, tužilaštvo)
2.	Osuđena punoletna lica (SK-2)	Uvode se podaci o oštećenom - pol i godine života	2007	2008	Postojeći izvori (sud, tužilaštvo)
3.	Prijavljena, optužena i osuđena maloletna lica (SK-3, SK-4)	Novi indikatori - prema novoj klasifikaciji krivičnih dela	2006	2007	Postojeći izvori (sud, tužilaštvo)
4.	Osuđena maloletna lica (SK-4)	Uvode se podaci o oštećenom (pol i godine života)	2007	2008	Postojeći izvori (sud, tužilaštvo)

 

PRILOG 5

PLAN HARMONIZACIJE KRATKOROČNIH INDIKATORA SA EU STANDARDIMA, PO GODINAMA

 

Šifra EU	Naziv indikatora	Obuhvat delatnosti NACE rev.1	Periodika	Stanje u 2005 X - potpuno D - delimično usklađeno	2006	2007	2008	2009
A110	Indeks industrijske proizvodnje	C, D, 40.1, 40.2	Mesečno	X
A120 A121 A122	Promet Unutrašnji promet Izvozni promet	C, D	Mesečno			D	X X X
A130 A131 A132	Novoprimljene porudžbine Domaće Izvozne	17, 18, 21, 24, 27 do 35	Mesečno			D	X X
A210 A220 A230	Broj zaposlenih osoba Odrađeni sati Bruto plate i nadnice	C do E	Kvartalno	D D			X X X
A310 A311 A312	Cene proizvođača industrijskih proizvoda Domaće tržište Inostrano tržište	C do E izuzev 12.0, 22.1, 23.3, 29.6, 35.1, 35.3	Mesečno	D D		X	X X
B110 B115 B116	Indeks građevinarstva Visokogradnja Ostala gradnja	45 (= deo F)	Kvartalno	D	D D	X X X
B130	Novoprimljene porudžbine	45.1, 45.2	Kvartalno		D	X
B210 B220 B230	Broj zaposlenih osoba Odrađeni sati Bruto plate i nadnice	45	Kvartalno	D D D			X X X
B320 B321 B322	Troškovi izgradnje Materijalni troškovi Troškovi rada	CC 111, 112	Kvartalno					X X X
B411 B412	Građevinske dozvole Građevinske dozvole: m2 korisne površine	CC 111, 112 CC 1	Kvartalno		X X
C120 C330	Promet - agregirani nivo NACE Deflator prodaje - agregirani nivo NACE	52	Mesečno	D D	X		X
C120 C330	Promet - detaljni nivo NACE Deflator prodaje - detaljni nivo NACE	52	Mesečno	D	X		X
C210	Broj zaposlenih osoba	52	Kvartalno	D	X
D120	Promet	50, 51, H, I, 72, 74	Kvartalno	D			X
D210	Broj zaposlenih osoba	50, 51, H, I, 72, 74	Kvartalno	D			X

U 2009. godini svi indikatori (32) biće usklađeni, 6 u 2006. godini, 11 u 2007. godini i 29 u 2008. godini.