KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA DIREKCIJE ZA GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE I IZGRADNJU BEOGRADA JP("Sl. list grada Beograda, br. 23/2006) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, zarade, naknade i druga primanja zaposlenih, uslovi za rad sindikata, međusobni odnosi učesnika ovog ugovora i druga pitanja u vezi sa radom zaposlenih.
Zaposleni ostvaruju osnovna prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Na prava i obaveze koja nisu uređena ovim ugovorom i ugovorom o radu neposredno će se primenjivati zakon.
Prava i obaveze direktora i poslodavca regulišu se Ugovorom o radu, koji sa direktorom u ime poslodavca zaključuje Upravni odbor.
Osnivačem, u smislu ovog ugovora, smatra se grad Beograd.
Poslodavcem, u smislu ovog ugovora, smatra se Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP (u daljem tekstu: poslodavac), koga zastupa direktor.
Reprezentativnim sindikatom, u smislu ovog ugovora, smatra se sindikalna organizacija poslodavca (u daljem tekstu: sindikat).
Zaposlenim, u smislu ovog ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti kao i pravo na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na posebnu zaštitu radi nege deteta u skladu sa zakonom.
Zaposleni mlađi od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Zaposleni neposredno, odnosno preko svojih predstavnika, imaju pravo na udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora, mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje, informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti radnih odnosa.
Zaposleni odnosno predstavnik zaposlenih ne može biti pozvan na odgovornost, niti stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu uslova rada zbog aktivnosti iz prethodnog stava, ako postupa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposleni je dužan da:
- savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi;
- da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovorenih i drugih obaveza iz radnog odnosa;
- da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
- da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti za život i zdravlje, kao i nastanak materijalne štete.
Poslodavac je dužan da:
- zaposlenom za obavljen rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu;
- zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad, radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
- zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz tačke 2. člana 5. ovog ugovora i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
- zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
- zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom.
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, zdravstveno stanje, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, političko i drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo, u skladu sa zakonom.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova poslodavca (u daljem tekstu: pravilnik).
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i direktor poslodavca ili zaposleni koga direktor ovlasti.
Pravilnikom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se organizacioni delovi, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik donosi direktor poslodavca.
Ugovor o radu sadrži:
- naziv i sedište poslodavca;
- ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta ili boravišta;
- vrstu i stepen stručne spreme;
- mesto rada;
- vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
- način zasnivanja radnog odnosa (određeno ili neodređeno vreme);
- trajanje ugovora na određeno vreme;
- dan početka rada;
- radno vreme (puno, nepuno, skraćeno);
- novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja;
- rokove za isplatu zarade i drugih primanja;
- pozivanje na ugovor koji je na snazi;
- trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjivaće se odredbe zakona i ovog ugovora.
Radni odnos može da se zasnuje na neodređeno ili određeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Radni odnos na određeno vreme može da se zasnuje na način, pod uslovima i u dužini koji su utvrđeni zakonom i ugovorom o radu, u sledećim slučajevima:
- kad obavljanje određenog posla po svojoj prirodi traje određeno vreme;
- kad se privremeno poveća obim rada;
- kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan;
- rad na određenom projektu;
- sa pripravnikom, radi osposobljavanja za samostalan rad.
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, ili sa licem koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na poslovima predviđenim pravilnikom.
Pripravnički staž za zaposlene sa srednjom stručnom spremom traje šest meseci, sa višom stručnom spremom traje devet meseci, a za zaposlene sa visokom stručnom spremom 12 meseci.
Ugovorom o radu sa pripravnikom utvrđuje se mogućnost produžavanja pripravničkog staža u skladu sa zakonom i obaveza polaganja pripravničkog ispita.
Pripravnik može biti oslobođen polaganja pripravničkog ispita ukoliko komisija za praćenje rada pripravnika, formirana odlukom direktora, proceni da je sposoban za samostalan rad.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno, ako zakonom nije drugačije određeno.
Radno vreme se organizuje u pet radnih dana tako da radni dan traje osam časova.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Na zahtev i po rešenju poslodavca, zaposleni je u obavezi da radi duže od punog radnog vremena u slučajevima utvrđenim zakonom, ali ne duže od četiri časa dnevno, niti duže od osam časova nedeljno.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme određuje se posebnim rasporedom rada u skladu sa zakonom.
Odmori i odsustva
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta.
Za vreme od četiri časa rada i manje od šest časova rada dnevno, zaposleni ima pravo na odmor od 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.
Zaposleni ima pravo na dnevni i nedeljni odmor u skladu sa zakonom.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposleni ne može da se odrekne ovog prava, niti mu se to pravo može uskratiti.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava:
- |
po osnovu doprinosa na radu |
|
|
- složenosti posla za koje se zahteva I i II stepen stručne spreme |
1 radni dan |
- |
po osnovu doprinosa na radu |
|
|
- složenosti posla za koje se zahteva III i IV stepen stručne spreme |
2 radna dana |
- |
po osnovu doprinosa na radu |
|
|
- složenosti posla za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
- |
po osnovu doprinosa na radu |
|
|
- složenosti posla za koje se zahteva VII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
- |
po osnovu doprinosa na radu |
|
|
- složenosti posla za obavljanje rukovodećih poslova od direktora poslodavca do nivoa rukovodioca odeljenja |
5 radnih dana |
- |
po osnovu radnog iskustva: za svakih navršenih pet godina staža |
1 radni dan |
- |
po osnovu uslova rada: svi zaposleni |
1 radni dan |
- |
invalidu, samohranom roditelju deteta do 14 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom do sedam godina, zaposlenoj sa dvoje ili više dece do 14 godina, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana |
Ukoliko se istovetno stiču dva ili više uslova iz tačke 8. onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava za pet radnih dana.
Uvećanje po osnovu kriterijuma predviđenih stavom 2. vrši se najviše do 30 radnih dana za godinu dana rada. Zaposleni muškarac sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili 50 godina života i zaposlena žena sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili 50 godina života, stiče pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos, ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini:
- ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;
- ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu stava 1. ovog člana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Plan korišćenja godišnjeg odmora donosi direktor sektora uz prethodnu konsultaciju zaposlenih, a rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor poslodavca ili zaposleni koga direktor ovlasti.
Rešenje se dostavlja zaposlenom najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Zaposleni u toku kalendarske godine ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade najviše do 7 radnih dana u sledećim slučajevima:
- |
sklapanja braka |
7 radnih dana |
- |
rođenja deteta |
7 radnih dana |
- |
smrt člana uže porodice |
7 radnih dana |
- |
smrti roditelja, usvojioca, staraoca, brata ili sestre bračnog druga |
2 radna dana |
- |
teža bolest člana uže porodice |
5 radnih dana |
- |
dobrovoljnog davanja krvi, dva radna dana, računajući i dan davanja krvi |
|
- |
selidbe sopstvenog domaćinstva |
5 radnih dana |
- |
otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama |
5 radnih dana |
- |
učestvovanja na takmičenjima koje organizuje sindikat |
5 radnih dana |
Odsustvo u slučaju rođenja deteta, smrti člana uže porodice i dobrovoljnog davanja krvi, ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog i druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju od najviše 15 radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju: polaganja stručnog ispita, državnog ispita, završnog ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, učešća u studijskim i ekspertnim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja, i najviše 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju polaganja pravosudnog ispita, izrade magistarske i doktorske disertacije, ukoliko je to uslov za obavljanje poslova.
Rešenje o korišćenju plaćenog odsustva i njegovom trajanju u smislu stava 1. ovog člana i člana 22. ovog ugovora, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i potrebama procesa rada donosi direktor ili lice koje on ovlasti, a na osnovu dokumentovanog zahteva zaposlenog.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
- |
zbog odlaska u inostranstvo radi stručnog usavršavanja |
do 1 godine |
- |
radi lečenja u inostranstvu zaposlenog ili člana uže porodice |
do 1 godine |
- |
za negovanje teško obolelog člana uže porodice |
do 3 meseca |
- |
smrt srodnika koji nisu obuhvaćeni članom 22. ovog ugovora |
do 5 radnih dana |
- |
učešće u sportskim i drugim manifestacijama, koje nisu u organizaciji poslodavca |
do 7 radnih dana |
- |
radi pripreme i polaganja stručnog ispita, pravosudnog, diplomskog, magistarskog rada ili doktorske disertacije |
do 30 dana |
- |
u drugim slučajevima kad to ne remeti proces rada |
do 30 dana |
Članom uže porodice u smislu ovog člana smatraju se bračni drug, deca i roditelji.
Odsustvo se može odobriti, samo ako ne remeti proces rada, a odluku donosi direktor poslodavca na predlog direktora sektora.
Zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ukoliko odsustvuje sa rada u slučajevima predviđenim zakonom i ovim ugovorom, ako za pojedina prava i obaveze zakonom nije drugačije određeno.
III - ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično);
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
- osnovne zarade;
- dela zarade za radni učinak;
- uvećane zarade.
Pod zaradom u smislu ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti posla koja se utvrđuje na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova svakog radnog mesta;
- vrednosti radnog časa;
- broja ostvarenih časova rada (vremena provedenog na radu).
Masa sredstava za isplatu zarada kod poslodavca utvrđuje se mesečno rešenjem direktora, a na osnovu:
- planiranih namenskih sredstava godišnjim programom poslovanja i finansijskim planom;
- ostvarenih poslovno finansijskih rezultata preduzeća;
- saglasnosti osnivača.
Osnovna zarada za puno radno vreme utvrđuje se u novčanom iznosu u posebnoj tabeli koju će utvrditi reprezentativni sindikat i poslodavac.
Deo zarade za radni učinak
Zarada svakog zaposlenog, može se umanjiti, odnosno uvećati do 20%, na osnovu:
- obima izvršenih poslova u odnosu na planirane;
- kvaliteta izvršenih poslova u odnosu na standardni kvalitet uobičajen za određenu vrstu posla, zainteresovanost za rad, stručnost, ažurnost i izvršavanje poslova u određenim rokovima;
- odnos zaposlenog prema radu podrazumeva odgovornost, pouzdanost, obavljanje dodatnih poslova pored redovnih zadataka, prisutnost na radu, radnu disciplinu i prihvatanje da se po potrebi ostane i posle radnog vremena.
Odluku o uvećanju, odnosno o smanjenju zarade zaposlenog, donosi direktor na predlog direktora sektora, a na osnovu procenjenih rezultata obima i kvaliteta rada zaposlenih i odnosa zaposlenih prema radnim obavezama.
Uvećanje zarade po osnovu radnog učinka može iznositi najviše do 0,5% raspoložive bruto mase zarada za tekući mesec.
Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za 0,5% zarade za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja, koji se računa sa uvećanim trajanjem i ostvarenu u samostalnoj delatnosti.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, i to prema sledećem:
- za prekovremeni rad za 26%;
- za rad na dan praznika (koji je neradni dan) za 110%;
- za noćni rad (od 22 časa do 6 časova) za 26%.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade po više osnova, procenat uvećanja iznosi zbir procenata uvećanja po svakom od osnova.
Zarada pripravnika utvrđuje se u visini od 80% od zarade izvršioca posla za koji se pripravnik priprema za vreme trajanja pripravničkog staža.
Osnivač i poslodavac obavezuju se da obezbede isplatu zarade zaposlenima u sledećim rokovima:
- akontaciju zarade za tekući mesec do 25. u mesecu;
- konačni obračun zarade do 10. u narednom mesecu.
Poslodavac može zaposlenima, na kraju budžetske godine, u skladu sa programom poslovanja i finansijskim planom za tu godinu, a na osnovu ostvarenih rezultata rada isplatiti dodatnu zaradu, po prethodno pribavljenoj saglasnosti osnivača.
Kriterijum za isplatu dodatne zarade iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se na bazi broja ostvarenih časova rada (vremena provedenog na radu), kumulativno za period januar-novembar budžetske godine u kojoj se ova zarada isplaćuje.
Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme za zaposlene kod poslodavca uvećava se za 20% u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene odlukom socijalno-ekonomskog saveta.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da naknada ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom, i to u sledećim slučajevima:
- na dan praznika koji je neradni dan;
- godišnjeg odmora;
- plaćenog odsustva;
- vojne vežbe;
- odsustvovanja na poziv državnog organa;
- prekida rada do kog je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;
- ako poslodavac nije sproveo propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje zaposlenih ili drugih lica, sve dok se te mere ne obezbede;
- privremene sprečenosti za rad, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodna tri meseca ulaze sva primanja koja čine zaradu.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odsustvovanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, u visini 75% prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno.
U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodna tri meseca ulaze zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade.
Naknade za porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta, invaliditet II kategorije i bolovanje preko 30 dana isplaćuju se iz sredstava poslodavca, a refundiraju od nadležnog isplatioca.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu troškova za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok).
Zaposleni ostvaruje pravo po osnovu toplog obroka za dane provedene na radu.
Pod danima provedenim na radu ne podrazumevaju se, u smislu ovog člana, dani provedeni na službenom putu.
Topli obrok utvrđuje se u dnevnom iznosu od 233 dinara (bruto).
Topli obrok se isplaćuje po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade za taj mesec, na osnovu evidencije o prisustvu na radu zaposlenog za taj mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za godišnji odmor u visini od 25.620 dinara (bruto) na godišnjem nivou.
Pravo na pun iznos regresa pripada zaposlenom koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Zaposlenom koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, kao i zaposlenom koji kod poslodavca iskoristi manji broj dana od punog prava na godišnji odmor, utvrđuje se pravo na srazmerni iznos regresa.
Pripadajući iznos regresa isplaćuje se mesečno, u visini 1/12 pripadajućeg regresa utvrđenog u stavu 1. ovog člana, odnosno u iznosu od 2.135 dinara (bruto).
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove za dolazak i odlazak sa rada do visine stvarnih troškova prevoza u javnom saobraćaju koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni prigradski, gradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza.
Stvarni troškovi prevoza obezbediće se kada zaposleni kadrovskoj službi dokumentuje mesto stanovanja i linije prevoza koje koristi do posla, kao najkraći prevoz, a isplaćuju se zaposlenom samo za dane provedene na radu i na osnovu evidencije o dolasku i odlasku sa rada za mesec isplate.
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove za vreme provedeno na službenom putu, i to:
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelima "A" ili "B" kategorije.
Pod službenim putem u zemlji podrazumeva se put, koji je na osnovu naloga za službeni put izvršio zaposleni u obavljanju poslova u ime i za račun poslodavca, izvan svog mesta rada, ako neprekidno traje najduže 15 dana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj uredbom o izdacima za službeno putovanje.
Zaposleni ima pravo na punu dnevnicu ako na službenom putu provede više od 12 časova, a na 50% dnevnice ako na putu provede više od osam, a manje od 12 časova.
Dnevnica se, u smislu odredbi ovog člana, može isplatiti i licu koje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje je poslodavac angažovao radi obavljanja određenog posla, odnosno vršenja funkcije.
Poslodavac je dužan zaposlenom da nadoknadi troškove obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i organizacije rada. Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Pod stručnim osposobljavanjem i usavršavanjem podrazumevaju se:
- polaganje stručnih ispita, ukoliko je to uslov za obavljanje poslova;
- kompjuterska i drugi oblici obuke za obavljanje poslova zbog uvođenja tehničkih, tehnoloških i drugih inovacija u procesu rada;
- prekvalifikacija i dokvalifikacija zbog smanjenja broja zaposlenih, tehnoloških i drugih promena.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
Odluku o obrazovanju, stručnom osposobljavanju i usavršavanju donosi direktor poslodavca na predlog direktora sektora, a isplata troškova vršiće se na osnovu priložene dokumentacije.
Poslodavac može zaposlenom da nadoknadi troškove stručnog usavršavanja ukoliko je to potreba procesa rada u sledećim slučajevima:
- specijalizacije, magisterijumi, doktorati, ako su uslov za obavljanje poslova;
- učenje stranih jezika, uslovljeno naknadno nastalim potrebama u procesu rada;
- izdavanje licenci, kao i obnova istih.
Odluku o obrazovanju i usavršavanju donosi direktor poslodavca na predlog direktora sektora, a isplata troškova vršiće se na osnovu priložene dokumentacije.
U slučaju iz alineje 1. ovog člana, prava i obaveze poslodavca i zaposlenog regulisaće se aneksom ugovora o radu.
Poslodavac je dužan da isplati zaposlenom:
- otpremninu pri odlasku u penziju u visini tri prosečne zarade za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije;
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice u visini troškova pogrebnih usluga, a prema priloženim računima;
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja u visini stvarne štete koja se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju, a na osnovu priložene dokumentacije.
Članovima uže porodice, u smislu ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac zaposlenom može da isplati solidarnu i drugu pomoć u sledećim slučajevima:
- slučaj duže ili teže bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana uže porodice, na osnovu medicinske dokumentacije, do iznosa troškova prema priloženim računima;
- teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice zaposlenog, koja zahteva operativne zahvate ili lečenje po mišljenju ili preporuci lekara, na osnovu medicinske dokumentacije, do iznosa troškova prema priloženim računima;
- nabavke ortopedskih pomagala za zaposlenog i člana uže porodice zaposlenog u visini cene ortopedskog pomagala po računu;
- smrti zaposlenog u visini prosečne zarade u privredi grada za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- smrti člana uže porodice zaposlenog u visini od 50% od prosečne zarade u privredi Republike Srbije za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- smrti roditelja zaposlenog u visini od 25% prosečne zarade u privredi Republike Srbije za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata;
- ublažavanje posledica, zbog oštećenja i uništenja imovine usled elementarnih nepogoda ili vanrednih događaja, prema priloženoj dokumentaciji, a na osnovu izveštaja i predloga komisije za utvrđivanje štete, obrazovane od strane direktora;
- rođenja deteta zaposlenog u visini jedne prosečne zarade u preduzeću;
Pod težim bolestima, u smislu ovog člana, smatraju se maligna oboljenja i bolesti tumora, sida, leukemija, paraliza, distrofija, paraplegija, multiple skleroza, epilepsije, TBC, teška oštećenja jetre, meningitis sa posledicama, teška psihička i duševna oboljenja, šećerne bolesti insulin zavisne, hemofilije i aplazije koštane srži, hronične bubrežne insuficijencije na dijalizi i posle transplantacije organa i tkiva, teške urođene i stečene srčane mane, teški oblici astme, cistične fibroze, kao i druga teška hronična i profesionalna oboljenja, koja se kao takva dokazuju dokumentacijom nadležne specijalizovane zdravstvene ustanove.
Članovima porodice, u smislu ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenima isplatiti i druga primanja, i to:
- zaposlenim ženama povodom 8. marta;
- deci zaposlenih do navršene 15. godine jednokratno povodom Nove godine i Božića.
Odluku o isplati, načinu i visini isplate donosi direktor, na predlog sindikata, u okviru finansijskih i zakonskih mogućnosti. Isplata zaposlenim ženama povodom 8. marta, izvršiće se po prethodno dobijenoj preporuci od osnivača.
Poslodavac može zaposlenima, povodom 1. januara, Dana osnivanja poslodavca, isplatiti:
- jubilarnu nagradu u iznosu do jedne prosečne zarade zaposlenih kod poslodavca, isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu isplate;
- nagradu najboljem radniku sektora, u visini do jedne i po prosečne zarade zaposlenih kod poslodavca, isplaćene u mesecu koji prethodi mesecu isplate, prema predlogu sektora.
Odluku o iznosu i isplati nagrade povodom dana osnivanja poslodavca, uz prethodno pribavljenu saglasnost osnivača, donosi direktor u zavisnosti od ekonomsko-finansijskih mogućnosti preduzeća.
Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Premije za napred navedena osiguranja posebno se ugovaraju sa nadležnim fondovima i osiguračima.
Odluku o iznosu premije donosi direktor na predlog sindikata u zavisnosti od ekonomsko-finansijskih mogućnosti preduzeća.
Poslodavac može da stipendira školovanje potrebnih kadrova i školovanje dece preminulih zaposlenih na način i pod uslovima koji se utvrđuju ugovorom između direktora i korisnika stipendije.
Opšti i posebni oblici zaštite zaposlenih obezbeđuju se u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom o radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i opštim aktom preduzme sve neophodne mere u pogledu bezbednosti i zdravlja zaposlenih, sprečavanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i za poboljšanje uslova rada na poslovima sa posebnim uslovima rada, a zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zdravlju na radu, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
Bliže obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu i pripadajuća zaštitna sredstva i oprema za ličnu zaštitu uređuju se Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zaposleni i poslodavac, obavezni su da se pridržavaju svih predviđenih mera u skladu sa zakonom i Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zaposleni biraju tri predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: predstavnik zaposlenih), koji obrazuju Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: odbor).
Poslodavac u odbor imenuje jednog svog predstavnika.
Mandat odbora traje četiri godine.
Postupak za izbor predstavnika zaposlenih organizuje i vodi sindikat.
Zaposleni u okviru sektora, na skupu, predlažu po jednog predstavnika zaposlenih, a izbor se vrši neposrednim glasanjem.
Odbor ima pravo:
- da poslodavcu daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- da zahteva od poslodavca preduzimanje odgovarajućih mera za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
- da zahteva vršenje nadzora od strane inspekcije rada i prisustvuje inspekcijskom nadzoru.
Poslodavac je dužan da upozna odbor:
- sa nalazima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada;
- sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
- o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.
Poslodavac je dužan da odboru omogući:
- uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- da učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
- informisanje o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Odbor bira predsednika na prvoj sednici koju saziva sindikat.
Predsednik odbora ne može biti predstavnik poslodavca.
Predsednik odbora saziva sednice odbora pisanim putem sa predlogom dnevnog reda.
Sednice odbora održavaju se po potrebi.
Odbor donosi odluke većinom glasova svojih članova i tromesečno obaveštava zaposlene i sindikat o svom radu.
Poslodavac, odbor i sindikat, dužni su da međusobno sarađuju o pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, da održavaju zajedničke sastanke u cilju preduzimanja zajedničkih mera i koordinacije poslova vezanih za bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i drugim propisima.
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete.
U cilju prevencije radne sposobnosti, poslodavac može u skladu sa finansijskim mogućnostima izdvajati sredstva za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da ovo odsustvo koriste u skladu sa uslovima koje utvrdi sindikat.
Za sve zaposlene poslodavac može, u zavisnosti od ekonomsko finansijske mogućnosti, jedanput godišnje organizovati sistematske lekarske preglede kojima se utvrđuje zdravstveno stanje zaposlenih.
Zdravstveni pregled vrši se na teret poslodavca.
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora) u sledećim slučajevima:
- radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada;
- radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca u skladu sa zakonom;
- ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 67. tačka 5. ovog ugovora;
- iz člana 9. tač. 10, 11. i 12. ovog ugovora;
- kad dođe do promena u organizaciji i tehnologiji rada;
- kad je to potrebno radi potpunijeg korišćenja stručne spreme, odnosno radne sposobnosti zaposlenog;
- kad zaposleni ne ostvaruje prosečne rezultate rada na poslovima koje obavlja ili nema sposobnost da ih ostvari;
- kad se smanji ili poveća obim posla;
- nastupanja drugih okolnosti koje utiču na poslovanje.
Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan zaposlenom da dostavi u pisanom obliku i razloge za ponudu, rok u kome je dužan da se izjasni i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.
Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja ponude.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana.
Ako je kod poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, usled kojih će prestati potreba za radom određenog broja zaposlenih, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu program) u slučajevima i na način predviđen zakonom.
Poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom poslodavca i republičkom organizacijom za zapošljavanje, preduzme mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Poslodavac će formirati komisiju za socijalni dijalog sastavljenu od predstavnika poslodavca i sindikata.
Zadatak komisije je izrada socijalnog programa, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa restrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Program sadrži:
- razloge za prestanak potrebe za radom zaposlenih;
- ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
- broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, staž osiguranja, i poslove koje obavljaju zaposleni koji su višak;
- kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
- mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druga prava u skladu sa zakonom;
- sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih;
- rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Predlog programa dostavlja se na mišljenje sindikatu i republičkoj organizaciji za zapošljavanje u roku od osam dana od dana utvrđivanja predloga, radi davanja mišljenja.
Program donosi Upravni odbor.
Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije za zapošljavanje i mišljenje sindikata i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana.
Ukoliko usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenih poslova zbog čega poslodavac namerava da otkaže ugovor o radu određenom broju zaposlenih, a nije u zakonskoj obavezi da donosi program, otkaz ugovora o radu može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova koji odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme zaposlenog i njegovim radnim sposobnostima.
Radni odnos prestaje u slučajevima, pod uslovima i na način predviđen zakonom.
Rešenje o prestanku radnog odnosa iz stava 1. donosi direktor ili zaposleni koga je direktor ovlastio.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu i to pisanim putem, najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog učinjene povrede obaveza od strane poslodavca, utvrđenih zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao i u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog, koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
- ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
- ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim ugovorom ili ugovorom o radu;
- ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
- ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
- ako se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog ugovora, odnosno zakona;
- ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad,
- ako zaposleni odbije zaključivanje aneksa ugovora o radu u smislu člana 63. tač. 1-3. i 5-9. ovog ugovora;
- ako zaposleni odbije zaključivanje aneksa ugovora o radu u smislu člana 9. tačka 10. ovog ugovora;
- ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Otkaz ugovora o radu u smislu tačke 1. člana 72. ovog ugovora, poslodavac može dati na osnovu obrazloženog predloga direktora sektora. Predlog treba da sadrži činjenice i dokaze o neispunjavanju radnih naloga, odnosno neostvarivanju rezultata rada po osnovu dnevne analize radnog angažovanja zaposlenog ili druge činjenice na osnovu kojih je evidentno neostvarivanje rezultata rada ili neposedovanje znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
Otkaz ugovora o radu, u smislu tačke 2. člana 72. ovog ugovora, poslodavac može dati kod sledećih učinjenih povreda radnih obaveza:
- neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza;
- neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga;
- nezakonito, necelishodno i neodgovorno korišćenje i raspolaganje sredstvima rada i zaključivanje štetnih poslova;
- zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja;
- narušavanje poslovnog ugleda poslodavca;
- odavanje poslovne tajne;
- organizovanje političkih organizacija kod poslodavca;
- organizovanje i vođenje štrajka suprotno zakonu;
- povreda propisa o zaštiti od požara i zaštiti na radu;
- obavljanje poslova konkurencije;
Pored napred navedenih, aktom poslodavca ili ugovorom o radu, mogu se predvideti i druge povrede radnih obaveza.
Otkaz ugovora o radu, u smislu tačke 3. člana 72. ovog ugovora, daje se kod sledećih učinjenih povreda radne discipline:
- neopravdano zakašnjavanje i odlazak sa posla u toku ili pre isteka radnog vremena bez dozvole pet puta u toku meseca ili 10 puta u periodu od tri meseca;
- neopravdano izostajanje sa rada i to, pet radnih dana uzastopno ili sedam radnih dana sa prekidima u toku godine;
- zloupotreba lične identifikacione kartice pri evidentiranju prisustva na radu.
Pored napred navedenih, pravilnikom mogu se predvideti i druge povrede radne discipline.
Otkaz ugovora o radu, u smislu tačke 3. člana 72. ovog ugovora, odnosno zbog ponašanja zaposlenog, daje se u sledećim slučajevima:
- upotrebe alkohola i narkotičkih sredstava u radno vreme, kao i dolazak na rad pod dejstvom navedenih sredstava;
- ometanje zaposlenih u procesu rada kojim se otežava izvršavanje radnih obaveza, nedolično ponašanje prema zaposlenima (svađe, uvrede, izazivanje nereda, učestvovanje u tuči i sl.);
- neposredna ili posredna diskriminacija lica s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo;
- uznemiravanje, odnosno neželjeno ponašanje uzrokovano nekim od osnova iz tačke 3. ovog člana, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje;
- seksualno uznemiravanje, odnosno svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Pored napred navedenih, pravilnikom mogu se predvideti i drugi slučajevi ponašanja zaposlenog.
Povreda radne obaveze, nepoštovanja radne discipline i ponašanje zaposlenog, na osnovu prijave ili neposrednog saznanja, utvrđuje se u postupku koji vodi zaposleni koga ovlasti direktor.
Postupak obuhvata saslušanje odgovornog zaposlenog, uzimanje izjava odgovornog zaposlenog i svedoka, ukoliko ih ima, kao i izvođenje drugih dokaza neophodnih za objektivno utvrđivanje eventualne krivice.
Poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz tačke 1. do 6. člana 72. ovog ugovora, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora. Upozorenje sadrži:
- osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz, kao i rok od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.
Poslodavac je dužan da upozorenje iz prethodnog člana dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član. Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline nije dovoljan razlog za davanje otkaza, poslodavac može u upozorenju da obavesti zaposlenog da će mu otkazati ugovor o radu ako učini istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja.
Zaposleni kome je ugovor otkazan iz razloga tačke 1. člana 72. ovog ugovora ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec, a najviše tri meseca od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora (u daljem tekstu: otkazni rok).
Otkazni rok se utvrđuje u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:
- mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja;
- dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;
- tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.
Zaposleni kome je ugovor otkazan iz razloga predviđenih tačkom 9. člana 72. ovog ugovora ima pravo na isplatu otpremnine, i to:
- kad ima do 10 godina radnog staža u visini od šest zarada zaposlenog;
- kad ima od 10 do 20 godina radnog staža u visini devet zarada zaposlenog;
- kad ima od 20 do 30 godina radnog staža u visini dvanaest zarada zaposlenog;
- kad ima preko 30 godina radnog staža, a manje od punog staža osiguranja za sticanje starosne penzije u visini petnaest zarada zaposlenog.
Zaradom u smislu stava 1. ovog člana, smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se otpremnina isplaćuje, s tim da isplaćena otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada.
Zaposleni kome je ugovor otkazan u smislu člana 72. tačka 9. ovog ugovora, a ima ostvaren pun staž osiguranja i godine starosti za sticanje starosne penzije, ima pravo na isplatu otpremnine u visini od pet prosečnih mesečnih zarada zaposlenog isplaćenih za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome se otpremnina isplaćuje.
Zaposlenom kome je poslodavac u smislu člana 67. tačka 5. ovog ugovora, obezbedio rad kod drugog poslodavca, može se isplatiti otpremnina u visini do tri prosečne mesečne zarade zaposlenog isplaćene za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome se otpremnina isplaćuje.
Odluku o visini isplate otpremnine iz stava 4. ovog člana, a u zavisnosti od finansijskih mogućnosti poslodavca, donosi direktor.
Otkaz ugovora o radu daje se pisanim putem i sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Otkaz je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
VIII - UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:
- ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu vrednosti veće od 100.000 dinara,
- ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 78. i člana 79. ovog ugovora.
Za vreme trajanja udaljenja, zaposlenom pripadaju prava utvrđena zakonom.
Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze, nepoštovanje discipline, ili ponašanje zaposlenog u smislu tačke 2. i 3. člana 72. ovog ugovora, umesto otkaza ugovora da izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada u smislu prethodnog stava može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.
IX - OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje direktor ili lice koje on ovlasti.
Zaposlenom se pisanim putem dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 63. ovog ugovora.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad zaposleni sazna za povredu prava, zaposleni ili predstavnik sindikata ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Zaposleni može biti privremeno premešten na druge poslove za čije se obavljanje traži niži stepen stručne spreme od onog koji on ima u slučajevima više sile koja je nastala ili neposredno predstoji (požara, zemljotresa, poplave i slično), zamene iznenadno odsutnog zaposlenog ili potrebe da se obavi vanredan posao.
Privremeno raspoređivanje u smislu prethodnog stava traje dok traju izuzetne okolnosti, a zaposlenom pripada pravo na zaradu koju bi ostvario na poslu sa kojeg je premešten.
Rešenje o premeštaju zaposlenog u smislu st. 1. i 2. ovog člana donosi direktor.
Za obavljanje poslova koji po prirodi posla ne traju duže od 120 radnih dana u toku kalendarske godine, poslodavac može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima u skladu sa zakonom.
Poslodavac može da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, ugovor o zastupanju i ugovor o posredovanju, u skladu sa zakonom.
Zaposleni ne može da radi u svoje ime i za svoj račun, kao i u ime i za račun drugoga pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca, a na teritoriji Beograda poslove pripreme i projektovanja, marketinga i rešavanja imovinsko-pravnih poslova. Ugovorom o radu sa zaposlenim utvrđuju se poslovi koje zaposleni ne može da obavlja kao i naknada štete ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom. Postojanje štete, visinu štete, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknađuje utvrđuje komisija koju formira direktor.
Ako zaposleni pretrpi povredu na radu ili štetu na radu, ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu je naknadi u skladu sa zakonom.
Reprezentativnim se smatra sindikat koji ispunjava uslove predviđene zakonom.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i delovanje, uz upis u registar.
Poslodavac se obavezuje da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima o kojima je po zakonu neophodno mišljenje sindikata;
- da se mišljenje i predlozi sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj radnika i da se u odnosu na njih opredeli;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj radnika;
- da se odazove pozivu radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima radnika.
Poslodavac je dužan da:
- sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade;
- sindikatu, bez plaćanja naknade, pruža potrebne stručne, administrativne i tehničke usluge za rad;
- omogući predstavnicima sindikata isticanje odgovarajućih obaveštenja, na određenim mestima;
- predsedniku sindikata omogući odsustvovanje sa posla u trajanju od 40 časova mesečno ako sindikat ima 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova, odnosno srazmerno manje plaćenih časova, ako sindikat ima manje od 200 članova, radi obavljanja funkcije, prisustvovanja sindikalnim sastancima, seminarima, konferencijama i sednicama na koje su pozvani;
- predstavniku sindikata omogući odsustvovanje sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, seminarima, konferencijama i sednicama na koje su pozvani;
- da predsednika sindikata poziva na sednice Upravnog i Nadzornog odbora kad se razmatraju inicijative upućene od strane sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Sindikat svoj rad organizuje, po pravilu, van radnog vremena tako da ne ometa redovan rad i funkcionisanje poslodavca.
U izuzetnim slučajevima, sastanci odbora sindikata u dogovoru sa direktorom poslodavca, mogu se održavati u radno vreme.
Predsedniku sindikata, članovima izvršnog i nadzornog odbora sindikata, predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru, za vreme obavljanja funkcije i godinu dana nakon prestanka obavljanja ovih funkcija, ako postupaju u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu, ne može se ponuditi zaključivanje aneksa ugovora o radu ako je to za njega nepovoljnije, niti im se može otkazati ugovor o radu, ili se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog obavljanja aktivnosti.
Predstavnici sindikata koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. ovog člana su predsednik, devet članova izvršnog odbora i tri člana nadzornog odbora sindikata.
Odredbe iz stava 1. ovog člana ne odnose se na predstavnike sindikata koji ne pokazuju potrebna znanja i sposobnosti na svojim poslovima ili ne ostvaruju odgovarajuće rezultate u radu.
XIV - PRAVA I DUŽNOSTI U ŠTRAJKU
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Osnivač utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka i pravne posledice za slučaj neobezbeđivanja minimuma procesa.
Odluku o stupanju u štrajk kod poslodavca, po pravilu, donosi sindikat na način predviđen statutom sindikata.
Odluka o stupanju u štrajk mora da sadrži sve elemente utvrđene zakonom.
Štrajkački odbor, predstavnici Upravnog odbora, direktor i predstavnici osnivača, dužni su da odmah po prijemu odluke o stupanju u štrajk, otpočnu pregovore za sporazumno rešavanje spornih zahteva.
U slučaju da se sporazum oko spornih zahteva ne postigne najkasnije 48 časova pre dana određenog za početak štrajka, učesnici ovog ugovora saglasni su da u preostala dva dana obezbede izvršenje svih neophodnih radnji, poslova i zadataka za ostvarivanje minimuma procesa rada u smislu ovog ugovora.
Organizatori štrajka i učesnici u štrajku nemaju pravo na zaštitu predviđenu zakonom, u slučaju da:
- organizuju i učestvuju u štrajku suprotno zakonu i ovom ugovoru;
- ne obezbede minimum procesa rada iz člana 97. ovog ugovora;
- organizuju i učestvuju u štrajku na način kojim se ugrožavaju bezbednost i zdravlje lica, kao i bezbednost imovine;
- ometaju i sprečavaju zaposlene, koji ne učestvuju u štrajku, da rade;
- vrše i druge radnje kojima se onemogućava nastavak rada po okončanju štrajka.
Za vreme štrajka prouzrokovanog neobezbeđivanjem prava utvrđenih ovim ugovorom, svim zaposlenima koji učestvuju u štrajku, poslodavac je dužan da obezbedi prava u skladu sa zakonima.
XV - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Potpisnici ovog ugovora obavezuju se da prate njegovu primenu, a naročito način utvrđivanja i isplate zarade, naknade zarade i druga primanja.
Ovaj ugovor zaključuje se na period od tri godine, a smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika u njegovom zaključivanju.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ugovora drugačije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja ovog ugovora.
Važenje ovog ugovora može prestati pre isteka roka iz člana 103. ovog ugovora, sporazumom svih učesnika ili otkazom.
Sporazum se zaključuje u pisanoj formi i sadrži dan prestanka važenja ugovora.
Otkaz ovog ugovora svaki od učesnika podnosi ostalim učesnicima u pisanoj formi i sadrži razloge zbog kojih se ugovor otkazuje.
U slučaju otkaza, ugovor prestaje da važi po isteku šest meseci od dana kad je otkaz podnet, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog ugovora vrše se na način i po postupku po kome je zaključen.
Izmene i dopune ovog ugovora može tražiti, pisanim putem, svaki učesnik. U zahtevu se navode razlozi zbog kojih se traže njegove izmene i dopune.
Najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva učesnici su dužni da zajednički razmotre zahteve za izmene i dopune ovog ugovora i da odluče o zahtevu.
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, izmena i dopuna ili primene ovog ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.
Zaposleni, koji su do dana stupanja na snagu ovog ugovora zasnovali radni odnos sa poslodavcem, u obavezi su da sa poslodavcem zaključe ugovor o preuzimanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Danom stupanja na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP broj 15460/91019-I-8 od 4. aprila 2002. godine.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".