MIŠLJENJEo primeni člana 102. stav 3. Ustava Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 113/2006) |
I. Članom 102. stav 3. Ustava Republike Srbije predviđeno je da "narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa".
Postavlja se pitanje dometa zabrane prema kojoj "narodni poslanik ne može biti... funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa". Citirana ustavna formulacija ima za cilj da se personalno razgraniče različite vrste državne vlasti u Republici Srbiji (zakonodavna, izvršna i sudska ili pravosudna vlast) i time bolje osigura primena načela podele vlasti. Izvršnu vlast u Republici Srbiji predstavljaju predsednik Republike, ministri i funkcioneri i lica koja su na položaju u ministarstvima i drugim organima državne uprave. Pravosuđe u Republici Srbiji predstavljaju sudije, javni tužioci, zamenici javnih tužilaca i sudije Ustavnog suda. Stoga je po Ustavu funkcija narodnog poslanika nespojiva s funkcijom ili položajem u preostale dve vrste državne vlasti - u izvršnoj vlasti i pravosuđu Republike Srbije.
Organi lokalne samouprave (opština i gradova) nisu organi državne vlasti, pa ne mogu biti svrstani ni u izvršnu, ni u sudsku vlast. Prema tome, ustavna odredba uopšte ne uređuje nespojivost funkcije narodnog poslanika s jedne strane, i funkcionera lokalne samouprave, s druge strane. Zato ne postoje pravne smetnje da predsednik opštine ili gradonačelnik bude narodni poslanik.
Što se tiče pitanja nespojivosti funkcije odbornika skupštine opštine ili skupštine grada i funkcije narodnog poslanika, takva nespojivost nije utvrđena postojećim propisima Republike Srbije.
II. Ovo mišljenje objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".