ODLUKAO UTVRĐIVANJU PROGRAMA MONETARNE POLITIKE NARODNE BANKE SRBIJE U 2007. GODINI("Sl. glasnik RS", br. 116/2006) |
1. Utvrđuje se Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2007. godini, koji je sastavni deo ove odluke.
2. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a primenjuje se od 1. januara 2007. godine.
PROGRAM
MONETARNE POLITIKE NARODNE BANKE SRBIJE U 2007. GODINI
1. U skladu sa članom 3. stav 1. Zakona o Narodnoj banci Srbije, "osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena". Istim članom predviđeno je da će "Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, podržati sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije".
Pod stabilnošću cena podrazumeva se inflacija koja je dovoljno niska da nema negativan uticaj na investicije, štednju i druge odluke koje donose učesnici u ekonomskom životu. Obezbeđenje tako shvaćene stabilnosti je osnovni način na koji Narodna banka Srbije svojim odlukama doprinosi postizanju održivog ekonomskog rasta.
2. Monetarna politika Narodne banke Srbije bazirana je na Memorandumu Narodne banke Srbije o principima novog okvira monetarne politike na putu ka ostvarenju ciljeva niske inflacije (u daljem tekstu: Memorandum). Ovim dokumentom definisani su principi monetarne politike u prelaznom periodu, odnosno do prelaska na režim ciljane inflacije.
U Memorandumu, koji je Monetarni odbor Narodne banke Srbije usvojio 30. avgusta 2006, predviđeno je da se inflacija održava "u okvirima definisanog inflacionog koridora uz korišćenje referentne kamatne stope kao osnovnog instrumenta i ostalih mera monetarne politike kao pomoćnog instrumentarijuma".
U Memorandumu je predstavljen novi okvir monetarne politike i način njegove implementacije:
- Koridor za baznu inflaciju se utvrđuje kao numerički interval za kalendarsku godinu (decembar tekuće u odnosu na decembar prethodne godine). U saradnji sa Vladom Republike Srbije, odnosno na bazi planiranih korekcija regulisanih cena, projektuje se godišnji rast cena na malo.
- Republički zavod za statistiku prikuplja i objavljuje informacije o kretanju cena. Kretanje cena po mesecima tekuće u odnosu na isti period prethodne godine je veoma važna referentna tačka za odluke Monetarnog odbora, budući da omogućava sagledavanje mogućih odstupanja inflacije od projektovanog koridora. Primenom godišnjih indeksa eliminišu se kratkoročna, slučajna i sezonska odstupanja inflacije od koridora.
- Održavanjem stope inflacije u okviru koridora povećava se kredibilitet monetarne politike i omogućava usidravanje inflacionih očekivanja.
- Projektovanje koridora obezbeđuje da se inflacioni cilj postigne i u uslovima šokova i promena ekonomskog ambijenta. Pretpostavlja se neutralan uticaj šokova, što ne zahteva promenu monetarne politike.
- Na neočekivane i jake šokove Narodna banka Srbije će reagovati jer mogu da dovedu inflaciju van projektovanog intervala. Odgovor monetarne politike na neočekivane šokove zavisiće od njihove jačine i karaktera, kao i od inercije inflacionih očekivanja. Reakcija na šokove tražnje su manji problem, jer se promene inflacije i ekonomske aktivnosti kreću u istom pravcu. Povećanje kamatnih stopa i inercija inflacionih očekivanja slabi ekonomsku aktivnost i inflacione pritiske. Reakcija na šokove ponude je znatno komplikovanija. U ovom slučaju, ekonomska aktivnost i inflacija se kreću u suprotnim pravcima. Pokušaj da se monetarnom politikom u celini neutrališe uticaj šoka ponude na inflaciju može voditi nepotrebnom smanjenju ekonomske aktivnosti. S druge strane, pokušaj da se kompletno amortizuju efekti šoka ponude povećanjem cena uzrokuje ubrzanje inflacije. To zahteva primenu restriktivnije monetarne politike u narednom periodu, a time i usporavanje ekonomskog rasta.
- Monetarna politika u slučaju šokova na strani ponude ima za cilj da spreči pojavu sekundarnih efekata. Rizik pojave ovih efekata je naročito visok u zemljama sa relativno kratkom istorijom niske inflacije. Razgraničenje ukupne i bazne inflacije Narodna banka Srbije koristi u analizi efekata šokova ponude, jer se time delimično olakšava razgraničenje privremenih od trajnih efekata.
- Usled kašnjenja efekata mera monetarne politike, ona ima relativno mali uticaj na tekuće kretanje inflacije. Vreme kašnjenja nije fiksno i zavisi od strukturnih i institucionalnih promena. Promene u transmisionom mehanizmu zahtevaju pažljivu procenu vremena u kome donete odluke imaju značajniji uticaj na inflaciju.
- Monetarna politika se primenjuje u uslovima visoke neizvesnosti. Visoka neizvesnost znači, pored ostalog, da model za projekciju inflacije koji koristi Narodna banka može prestati da odražava kretanja u ekonomiji na adekvatan način, usled strukturnih promena koje se dešavaju u ekonomiji. To znači da će Narodna banka, pri odlučivanju, uzeti u obzir sve dostupne informacije, a ne samo rezultate projekcije inflacije. Pored toga, monetarna politika će biti saopštena javnosti kao pokušaj da se balansiraju faktori rizika povezani sa implementacijom inflacionog koridora.
- Pri ocenjivanju restriktivnosti monetarne politike, treba uzeti u obzir ne samo realne kamatne stope, već i realni devizni kurs.
3. Monetarna politika Narodne banke Srbije je orijentisana ka budućnosti. Pri odlučivanju o monetarnoj politici, razmatraju se projekcije inflacije. Ako je projektovana stopa inflacije ispod (iznad) cilja, preispituje se nivo kamatnih stopa, odnosno stepen restriktivnosti monetarne politike.
Bazna inflacija (tj. rast cena na malo koje su pod uticajem instrumenata Narodne banke Srbije) za 2007. definisan je u intervalu 6±2% (decembar tekuće prema decembru prethodne godine). Narodna banka Srbije će nastojati da ostvari i druge ciljeve pod uslovom da to ne ugrožava ostvarenje ciljane stope inflacije.
4. Narodna banka Srbije će radi realizacije postavljenih ciljeva koristiti sve dostupne informacije i primeniti odgovarajuću kombinaciju instrumenata monetarne politike, pri čemu će referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije - dvonedeljna kamatna stopa na repo operacije, biti osnovni instrument monetarne politike.
5. U zavisnosti od monetarnih kretanja i projekcija kretanja inflacije Narodna banka Srbije će menjati referentnu kamatnu stopu i prilagođavati je nivou koji doprinosi održavanju bazne inflacije u projektovanom okviru.
6. Kurs dinara formiraće se slobodno, na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu.
7. Narodna banka Srbije će nastojati da politikom kamatnih stopa determiniše ponudu i tražnju deviza na deviznom tržištu tako da se kurs dinara indirektno usmerava ka ostvarivanju postavljenih ciljeva, uz zadržavanje prava intervencija u slučaju značajnih oscilacija na deviznom tržištu koje mogu da ugroze srednjoročno održivu platnobilansnu poziciju zemlje. Prema novom okviru, Narodna banka Srbije interveniše na deviznom tržištu samo iz tri razloga: (1) da ograniči dnevne oscilacije, ali ne i istrajni kumulativni pritisak u dužem vremenskom periodu, (2) da smanji eventualno ugrožavanje finansijske i cenovne stabilnosti (ukoliko je iscrpljen uticaj promena referentne kamatne stope) ili da spreči ostvarenje niže inflacije od planirane, i (3) da zaštiti adekvatan nivo deviznih rezervi. Dodatno, u prelaznom periodu koji uključuje 2007. godinu (kada će se okončati proces prenošenja menjačkog posla na poslovne banke), Narodna banka Srbije interveniše u procesu interakcije sa menjačnicama.
8. Narodna banka Srbije će u 2007. godini nastaviti da razvija i jača tržišne instrumente monetarnog regulisanja i da podstiče dalji razvoj međubankarskog tržišta novca, radi boljeg upravljanja likvidnošću bankarskog sektora.
9. Radi regulisanja likvidnosti bankarskog sistema, Narodna banka Srbije će u 2007. godini omogućiti bankama efikasnije korišćenje kreditnih i depozitnih olakšica uz istovremeno korišćenje koridora kamatnih stopa kao mehanizma za upravljanje kamatnim stopama na novčanom tržištu.
10. Narodna banka Srbije će stopu obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije koristiti kao instrument u zavisnosti od efekata ostalih, tržišnih instrumenata monetarnog regulisanja.
11. Narodna banka Srbije pratiće kretanje kreditne aktivnosti banaka i ukoliko oceni da je kreditna aktivnost banaka pretnja za ostvarivanje osnovnog cilja monetarne politike, u okviru svojih nadležnosti preduzeće prudencijalne i dodatne mere monetarnog regulisanja.