ODLUKAO ADEKVATNOSTI KAPITALA BANKE("Sl. glasnik RS", br. 57/2006 i 116/2006) |
1. Ovom odlukom utvrđuje se način izračunavanja kapitala banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala.
2. Kapital banke čini zbir osnovnog i dopunskog kapitala, umanjen za odbitne stavke iz stava 2. ove tačke, s tim da je banka dužna da u svom poslovanju obezbedi da njen kapital uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.
Odbitne stavke od kapitala banke su:
1) direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu većem od 10% kapitala tih banaka, odnosno lica;
2) direktna ili indirektna ulaganja u banke i druga lica u finansijskom sektoru u iznosu do 10% njihovog kapitala koja prelaze 10% kapitala banke za koju se obračunava kapital a koji je izračunat pre umanjenja za odbitne stavke iz odredbe pod 1 ovog stava;
3) sva potraživanja i potencijalne obaveze od lica povezanih s bankom koje je banka ugovorila u svom poslovanju, i to pod uslovima koji su povoljniji od uslova ugovorenih s drugim licima koja nisu povezana s bankom;
4) iznos posebne rezerve za procenjene gubitke koji nedostaje;
5) iznos dopunskog kapitala koji prelazi iznos osnovnog kapitala banke.
3. Osnovni kapital banke, u smislu ove odluke, iznosi najmanje 50% njenog kapitala. Osnovni kapital banke čine sledeći elementi:
1) uplaćeni deo akcionarskog kapitala po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija;
2) emisiona premija po osnovu običnih i prioritetnih akcija banke, osim prioritetnih kumulativnih akcija;
3) sve vrste rezervi banke koje su formirane na teret dobiti nakon njenog oporezivanja, izuzev rezervi iz dobiti za procenjene gubitke koji nastaju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke;
4) deo neraspoređene dobiti iz ranijih godina i iz tekuće godine po godišnjem računu banke za koji je skupština banke odlučila da će biti raspoređen u okviru osnovnog kapitala;
5) kapitalni dobitak ostvaren na osnovu sticanja i otuđenja sopstvenih akcija banke.
Odbitne stavke od osnovnog kapitala banke su:
1) gubici iz proteklih godina,
2) gubitak tekuće godine,
3) kapitalni gubitak ostvaren na osnovu sticanja i otuđenja sopstvenih akcija,
4) nematerijalna ulaganja u obliku gudvila (goodwill), licenci, patenata i zaštitnih znakova,
5) stečene sopstvene akcije banke, isključujući prioritetne kumulativne akcije.
4. Dopunski kapital banke čine sledeći elementi:
1) uplaćeni deo akcionarskog kapitala po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke;
2) emisiona premija po osnovu prioritetnih kumulativnih akcija banke;
3) deo revalorizacione rezerve koji se odnosi na osnovna sredstva i učešće u kapitalu banke;
4) rezerva iz dobiti za opšte bankarske rizike - najviše do iznosa 1,25% ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom i izračunate u skladu sa ovom odlukom;
5) subordinirane obaveze.
Odbitne stavke od dopunskog kapitala banke su:
1) stečene sopstvene prioritetne kumulativne akcije banke;
2) iznos subordiniranih obaveza koji je veći od 50% osnovnog kapitala banke.
5. Pod subordiniranim obavezama, u smislu ove odluke, podrazumevaju se sredstva koja istovremeno imaju karakteristike kapitala i obaveza banke.
Subordiniranom obavezom banke smatra se obaveza:
- koja je uplaćena u celini;
- za koju je ugovoreno da se, u slučaju stečaja ili likvidacije banke, može izmiriti tek nakon izmirenja svih obaveza banke koje nisu subordinirane;
- kojoj je rok dospeća najmanje pet godina, računajući od dana uplate;
- po kojoj poverilac banke nije istovremeno i dužnik banke po njenom subordiniranom potraživanju;
- po kojoj banka nije izdala nikakav instrument obezbeđenja plaćanja;
- po kojoj isplata poveriocima ili otkup od same banke pre dospeća nisu mogući, osim u slučaju pretvaranja ovih instrumenata u akcije banke koje nisu prioritetne kumulativne akcije;
- koja je raspoloživa za pokriće gubitka tek pri stečaju, odnosno likvidaciji banke.
Subordinirana obaveza banke može se uključiti u njen dopunski kapital nakon što Narodna banka Srbije, na osnovu dostavljene dokumentacije i ugovora, utvrdi da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ove tačke.
Iznos subordinirane obaveze banke koji se uključuje u njen dopunski kapital umanjuje se za po 20% uplaćenog iznosa godišnje u poslednje četiri godine pre dospeća te obaveze, a nakon njenog dospeća više se ne može uključivati u dopunski kapital banke.
6. Pod rizičnom aktivom banke, u smislu ove odluke, podrazumeva se zbir aktive ponderisane kreditnim rizikom uvećan za ukupnu otvorenu deviznu poziciju banke.
Kreditnim rizikom, u smislu ove odluke, smatra se rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.
Aktiva ponderisana kreditnim rizikom, u smislu ove odluke, predstavlja zbir knjigovodstvenih vrednosti pozicija bilansne aktive i vanbilansnih stavki umanjenih za iznose ispravke vrednosti i rezervi iz dobiti za procenjene gubitke i pomnoženih ponderima kreditnog rizika za bilansnu aktivu, odnosno faktorima kreditne konverzije za vanbilansne stavke.
Radi adekvatnog i efikasnog upravljanja kreditnim rizikom, banka je dužna da, u skladu sa odlukom kojom se uređuju kriterijumi za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, obračunava i izdvaja rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po ovom osnovu.
7. Rizičnom bilansnom aktivom banke, u smislu izloženosti kreditnom riziku, smatra se zbir bruto knjigovodstvenih vrednosti bilansnih potraživanja banke umanjenih za ispravke vrednosti i posebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i pomnoženih sledećim ponderima rizika:
1) ponderom 0%:
- gotovina u blagajni, sredstva na žiro računu, zlato i drugi plemeniti metali,
- hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije,
- potraživanja od Narodne banke Srbije ili Republike Srbije i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,
- potraživanja obezbeđena bezuslovnom garancijom fondova koje je osnovala Republika Srbija, plativom na prvi poziv,
- potraživanja osigurana kod fondova koje je osnovala Republika Srbija, u visini osiguranog iznosa,
- potraživanja od vlada i centralnih banaka zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,
- pokriveni akreditivi za koje je pokriće obezbeđeno na posebnom računu kratkoročnih depozita na ime pokrića po akreditivima, do visine pokrivenosti,
- potraživanja obezbeđena gotovinskim depozitom kod banke, u visini depozita, pod uslovom da je ugovoreno da depozit služi kao obezbeđenje za ta potraživanja, da rok dospeća depozita odgovara roku dospeća potraživanja i da jedino banka može raspolagati tim depozitom, u visini dospelog nenaplaćenog potraživanja,
- potraživanja obezbeđena zalogom na zlatu, drugim plemenitim metalima, kratkoročnim hartijama od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije, obveznicama Republike Srbije do visine njihove tržišne vrednosti ili hartijama od vrednosti koje su izdale vlade i centralne banke zemalja članica OECD-a, u vrednosti zaloge,
- odbitne stavke od osnovnog kapitala iz tačke 3. stav 2. odredba pod 4, i odbitne stavke od kapitala iz tačke 2. stav 2, odredbe pod 1, 2 i 3, ove odluke;
2) ponderom 20%:
- potraživanja od banaka koje su, prema poslednjem rangiranju koje su izvršili Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA, rangirane s najmanje BBB ili koje je izvršio Moody’s - s najmanje Baa3, kao i potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv,
- potraživanja od međunarodnih razvojnih finansijskih institucija (IBRD, EBRD, EIB, IFC i sl.), potraživanja obezbeđena njihovim bezuslovnim garancijama plativim na prvi poziv i potraživanja osigurana zalogom hartija od vrednosti koji su izdale ove banke;
3) ponderom 50%:
- sredstva na računima banaka koje Standard&Poor’s ili Fitch-IBCA nisu rangirali s najmanje BBB ili koje Moody’s nije rangirao s najmanje Baa3, osim dela sredstava koji služi za obezbeđenje izmirenja preuzetih obaveza,
- potraživanja od pravnih lica obezbeđena hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine, da u tom periodu na tržištu nije došlo do znatnih promena u cenama nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana,
- potraživanja banke po osnovu stambenih kredita obezbeđena hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine, da u tom periodu na tržištu nije došlo do znatnih promena u cenama nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana,
- potraživanja od poljoprivrednih gazdinstava u visini procenjene vrednosti uskladištene robe za koju je skladišnicu izdao ovlašćeni skladištar, umanjene za naknade skladištaru, pod uslovom da je skladišnica preneta indosamentom na banku i da banka raspolaže dokazom o prenosu te skladišnice na banku i njenom prepisu u registar skladišta;
4) ponderom 100%:
- ostala bilansna aktiva;
5) ponderom 125%:
- potraživanja u stranoj valuti ili u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom ili drugim osnovom indeksiranja i iznose najmanje 10.000.000 dinara u dinarskoj protivvrednosti - deo potraživanja koji dužnik nije zaštitio od promene kursa dinara u odnosu na stranu valutu ili promene vrednosti drugog osnova indeksiranja. Smatra se da je dužnik zaštitio to potraživanje od promene kursa dinara ili od promene vrednosti drugog osnova indeksiranja, ako je obezbedio priliv u istoj stranoj valuti, odnosno sa istim osnovom indeksiranja u roku dospeća tog potraživanja (priliv iz inostranstva, depozit, zarade i sl.) koju može dokumentovati na odgovarajući način.
8. Rizičnom vanbilansnom aktivom banke, u smislu izloženosti kreditnom riziku, smatra se zbir knjigovodstvenih vrednosti vanbilansnih stavki banke umanjenih za rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi i deo obrazovanih rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po vanbilansnim stavkama i pomnoženih sledećim faktorima kreditne konverzije:
1) faktorom 0%:
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine ili kredita koje banka može otkazati bezuslovno i bez najave,
- obveznice emitovane u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", broj 36/2002),
- vanbilansne stavke obezbeđene gotovinskim depozitom položenim kod banke, u visini depozita,
- vanbilansne stavke po kojima ne može doći do plaćanja;
2) faktorom 20%:
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća do jedne godine koje banka ne može otkazati bezuslovno i bez najave,
- dokumentarni akreditivi obezbeđeni zalogom na robi koja se plaća akreditivom;
3) faktorom 50%:
- dokumentarni akreditivi koji nisu obuhvaćeni faktorom konverzije 20%,
- činidbene garancije,
- neopozivi stendbaj akreditivi koji nemaju svojstvo kreditnih supstituta,
- neiskorišćeni iznos okvirnih kredita s rokom dospeća preko jedne godine ili kredita koje banka ne može otkazati bezuslovno i bez najave,
- vanbilansne stavke obezbeđene hipotekom na nepokretnosti čija vrednost, prema proceni ovlašćenog procenjivača, nije manja od ukupne visine potraživanja banke i drugih potraživanja obezbeđenih založnim pravom višeg reda prvenstva na istoj nepokretnosti, pod uslovom da je procena vrednosti nepokretnosti izvršena u poslednje tri godine, da u tom periodu na tržištu nije došlo do znatnijih promena u cenama nepokretnosti i da od prvobitnog datuma dospeća potraživanja nije prošlo više od 360 dana;
4) faktorom 100%:
- sve druge rizične vanbilansne stavke.
9. Devizni rizik, u smislu ove odluke, predstavlja rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa.
10. Otvorenom neto deviznom pozicijom banke, u smislu ove odluke, smatra se razlika između potraživanja i obaveza banke u jednoj stranoj valuti ili plemenitom metalu. Otvorena neto devizna pozicija banke može biti:
- otvorena duga pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti veća od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti,
- otvorena kratka pozicija - ako je vrednost potraživanja banke u određenoj stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.
Otvorena neto devizna pozicija banke iskazuje se odvojeno za sledeća potraživanja i obaveze: u evrima, u SAD dolarima, u švajcarskim francima, zbirno u ostalim stranim valutama i zbirno u zlatu i drugim plemenitim metalima. U obračun otvorene neto devizne pozicije banke uključuju se i potraživanja u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom, pri čemu se pod deviznom klauzulom podrazumeva odredba u ugovoru kojom se vrednost ugovorena u dinarima vezuje za vrednost neke druge valute.
11. Ukupnom otvorenom deviznom pozicijom banke, u smislu ove odluke, smatra se zbir dugih i kratkih otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i plemenitim metalima.
Pri obračunu ukupne otvorene devizne pozicije banke ne mogu se međusobno prebijati otvorene kratke i duge pozicije po različitim valutama.
12. Deviznim potraživanjima, u smislu ove odluke, smatraju se potraživanja banke u stranoj valuti, potraživanja u dinarima koja su indeksirana deviznom klauzulom, kao i potraživanja u zlatu i drugim plemenitim metalima - umanjena za posebne rezerve za procenjene gubitke, i to:
1) gotovina, gotovinski ekvivalenti, zlato i drugi plemeniti metali,
2) potraživanja po kreditima,
3) potraživanja po hartijama od vrednosti,
4) potraživanja po finansijskim derivatima,
5) potraživanja po sporazumima o rekupovini,
6) ostala devizna potraživanja.
13. Deviznim obavezama, u smislu ove odluke, smatraju se obaveze banke u stranoj valuti, obaveze u dinarima koje su indeksirane deviznom klauzulom, kao i obaveze u zlatu i drugim plemenitim metalima, i to:
1) obaveze po depozitima,
2) obaveze po kreditima,
3) obaveze po hartijama od vrednosti,
4) obaveze po finansijskim derivatima,
5) obaveze po sporazumima o rekupovini,
6) ostale devizne obaveze.
14. Iz obračuna devizne pozicije banke izuzimaju se potraživanja od Republike Srbije u skladu sa Odlukom o načinu i uslovima regulisanja obaveza Republike Srbije prema ovlašćenim bankama iz člana 16. Zakona o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana ("Službeni glasnik RS", broj 92/2002).
Dinarska protivvrednost potraživanja i obaveza u stranoj valuti utvrđuje se prema zvaničnom srednjem kursu dinara na dan obračuna devizne pozicije banke.
Dinarska vrednost potraživanja u zlatu i drugim plemenitim metalima utvrđuje se prema poslednjoj ceni fine unce zlata, odnosno drugog plemenitog metala utvrđenoj na Londonskoj berzi.
15. Pokazatelj adekvatnosti kapitala banke jednak je odnosu kapitala i rizične aktive banke.
Banka je dužna da, radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima - pokazatelj adekvatnosti svog kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%.
16. Narodna banka Srbije može odrediti da pokazatelj adekvatnosti kapitala banke bude veći od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke, a na osnovu vrste i stepena rizika i poslovnih aktivnosti banke, utvrdi da je to potrebno radi njenog stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima.
Pokazatelj adekvatnosti kapitala iz stava 1. ove tačke određuje se ako su vrsta i stepen rizika i poslovnih aktivnosti banke prouzrokovani:
- snažnom ekspanzijom njene kreditne aktivnosti;
- neadekvatnim internim procedurama i kontrolama banke;
- neadekvatnim upravljanjem rizicima;
- padom depozitnog potencijala;
- ekspanzijom njenih trajnih ulaganja u sopstvena osnovna sredstva ili u druge pravne subjekte;
- neadekvatnom ročnom i valutnom strukturom izvora i plasmana njenih sredstava;
- neadekvatnom kamatnom politikom banke i dr.
Povećani pokazatelj adekvatnosti kapitala banke, odnosno pokazatelj adekvatnosti kapitala banke iznad propisanog nivoa određuje se povećanjem visine kapitala ili smanjenjem nivoa rizične aktive.
17. Za sprovođenje ove odluke, Narodna banka Srbije donosi uputstvo.
18. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", a primenjivaće se od 1. oktobra 2006. godine.
Samostalna odredba Odluke o izmeni
Odluke o adekvatnosti kapitala
banke
("Sl. glasnik RS", br. 116/2006)
2. Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".