KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNO PREDUZEĆE "SRBIJAGAS" NOVI SAD("Sl. glasnik RS", br. 116/2006) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uređuju se, u skladu sa zakonom, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, međusobni odnosi učesnika ugovora, postupak izmena i dopuna ovog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i Javno preduzeće "Srbijagas" (u daljem tekstu: poslodavac).
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, koja nisu uređena ovim ugovorom, primenjuju se odredbe zakona, ratifikovane međunarodne konvencije, drugi propisi i odgovarajući akti poslodavca.
Učesnici ugovora i zaposleni su dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, ovim ugovorom i odgovarajućim aktima poslodavca.
Pored opštih uslova predviđenih zakonom, lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem mora da ispunjava i posebne uslove predviđene zakonom i aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
U ime poslodavca ugovor o radu zaključuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
2. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Poslovi sa nepunim radnim vremenom mogu se utvrditi pod uslovom da postoji potreba za obavljanje poslova u manjem obimu od punog radnog vremena, a to je neophodno zbog organizacije i prirode posla.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu.
Radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, može da se zasnuje samo ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno Zakonom ili aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž se obavlja saglasno posebnom aktu poslodavca o osposobljavanju pripravnika za samostalan rad, koji traje:
- na poslovima za koje se zahteva visoka stručna sprema - 9 meseci;
- na poslovima za koje se zahteva viša stručna sprema - 6 meseci;
- na poslovima za koje se zahteva srednja stručna sprema - 3 meseca.
Ugovorom o radu bliže će se urediti obaveza pripravnika da polaže pripravnički ispit.
III UPUĆIVANJE ZAPOSLENIH NA RAD U INOSTRANSTVO
Uslovi za upućivanje zaposlenog na rad u inostranstvo uređuju se posebnim aktom koji donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti, u skladu sa Zakonom.
IV OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje u skladu sa planom i programom obrazovanja i kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada.
Posebnim aktom, koji donosi generalni direktor, uređuju se prava i obaveze zaposlenih kod poslodavca, u vezi sa svim oblicima obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja.
Međusobna prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog koji je upućen na stručno osposobljavanje i usavršavanje uređuju se posebnim ugovorom.
Izdaci iz st. 1. i 2. ovog člana predviđaju se programom poslovanja poslodavca.
V RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVA
Na pisani zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).
Nadležni rukovodilac je dužan da izda zaposlenom pisani nalog o radu dužem od punog radnog vremena, neposredno pre upućivanja na rad, na osnovu kojeg se izdaje odgovarajuće rešenje, a ako nije u mogućnosti da izda pisani nalog, nadležni rukovodilac može izdati usmeni nalog na osnovu kojeg će posle izdati odgovarajuće rešenje.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno.
Zaposlenima koji po pisanom nalogu poslodavca, a iz tehnoloških potreba, moraju za vreme dnevnog ili nedeljnog odmora, odnosno za vreme praznika utvrđenih zakonom, biti u pripravnosti kod kuće da bi zbog otklanjanja kvarova ili iz drugih opravdanih razloga došli na rad, od ostvarenih sati pogonske pripravnosti, obračunski se priznaje dva sata radnim danom, četiri sata za vreme nedeljnog odmora i osam sati za vreme praznika.
Tako obračunati sati se koriste kao osnov za preraspodelu radnog vremena srazmerno broju dana provedenih u pripravnosti kod kuće, u toku tri meseca.
Za vreme pripravnosti zaposleni se ne može udaljiti iz mesta boravka.
Zaposlenom se pripravnost može odrediti najviše četiri dana u toku meseca, po unapred utvrđenom rasporedu.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili aktom poslodavca, na kojima i pored primene odgovarajućih mera zaštite na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno.
Skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu stručne analize.
Sindikat može da pokrene inicijativu za izradu stručne analize iz stava 2. ovog člana.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužinu i vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje poslodavac, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom i ovim ugovorom, a na osnovu plana korišćenja godišnjih odmora.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:
I. kriterijum po osnovu stručne spreme
- za I grupu poslova (NK, PK, NS) - 2 radna dana;
- za II grupu poslova (KV, SS, VK) - 3 radna dana;
- za III grupu poslova (VŠ) - 4 radna dana;
- za IV grupu poslova (VS) - 5 radnih dana;
II. kriterijum po osnovu doprinosa u radu
- za doprinos u radu po predlogu neposrednog rukovodioca - do 3 radna dana;
III. kriterijum po osnovu uslova rada
- zaposlenom koji radi na naročito teškim, po zdravlje štetnim poslovima za koje je utvrđeno skraćeno radno vreme i koji ima pravo na radni staž sa uvećanim trajanjem - 4 radna dana;
- za rad koji se pretežno obavlja na otvorenom prostoru, uz intenzivno i stalno fizičko naprezanje - 3 radna dana;
- za rad u uslovima kada tehnološki proces rada diktira tempo rada - 2 radna dana;
IV. kriterijum po osnovu radnog iskustva
- za svakih navršenih pet godina staža osiguranja - 1 radni dan;
V. ostalo
- invalidu rada i vojnom invalidu - 3 radna dana;
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života - 2 radna dana;
- roditelju koji ima dvoje i više dece do 14 godina života - 2 radna dana;
- teže oboljenje radnika na osnovu dijagnoze i mišljenja lekara - 2 radna dana;
- teže oboljenje člana porodičnog domaćinstva na osnovu dijagnoze i mišljenja lekara - 1 radni dan.
Godišnji odmor po svim osnovama utvrđenim ovim članom ne može biti duži od 30 radnih dana.
Pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana imaju:
- zaposleni koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada utvrđenim aktom poslodavca,
- zaposleni mlađi od 18 godina života.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca.
Visina štete se utvrđuje srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora.
Zaposleni ima pravo, u toku kalendarske godine, na odsustvo sa rada u trajanju do sedam radnih dana, uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u sledećim slučajevima:
- stupanja zaposlenog u brak - 5 radnih dana;
- stupanja u brak člana uže porodice - 2 radna dana;
- porođaja bračnog druga - 3 radna dana;
- selidbe na području istog naseljenog mesta - 2 radna dana;
- selidbe iz jednog u drugo naseljeno mesto - 4 radna dana;
- zbog odlaska na neophodne lekarske preglede zaposlenog ili člana uže porodice - do 3 radna dana;
- zbog obavljanja neodložnih imovinsko-pravnih poslova i drugih neodložnih privatnih obaveza - do 3 radna dana;
- otklanjanja štetnih posledica na objektu za stanovanje prouzrokovanih elementarnom nepogodom - 3 radna dana;
- zbog nege teže obolelog člana uže porodice - 7 radnih dana.
Pored prava iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u sledećim slučajevima:
- smrti člana uže porodice, roditelja, braće i sestara zaposlenog, usvojioca, usvojenika, staratelja i drugog lica koje živi u zajedničkom domaćinstvu - 5 radnih dana;
- smrti roditelja, braće i sestara bračnog druga - 2 radna dana;
- po osnovu svakog dobrovoljnog davanja krvi, računajući dan kada se daje krv - 2 radna dana.
Zaposleni može da odsustvuje sa rada uz naknadu zarade, uz saglasnost poslodavca, ukoliko to ne remeti proces rada u sledećim slučajevima:
- zbog odlaska zaposlenog na oporavak i zdravstvenu rehabilitaciju - do 15 radnih dana;
- stručnog usavršavanja i osposobljavanja zaposlenog radi potrebe procesa rada kod poslodavca - do 30 radnih dana;
- učešća na sportskim i kulturnim takmičenjima u organizaciji reprezentativnog sindikata u zemlji i inostranstvu - do 10 radnih dana;
- zbog nege teže obolelog člana uže porodice - do 30 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo ako to potrebe procesa rada dozvoljavaju, kada su ispunjeni uslovi za korišćenje plaćenog odsustva, ali je zaposleni iskoristio utvrđeni ukupan broj dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine po odgovarajućem osnovu i u drugim opravdanim slučajevima.
Zaposleni je dužan da dostavi dokaze o osnovu korišćenja neplaćenog odsustva.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.
VI BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuju preventivne mere zaštite života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom, drugim propisom, ovim ugovorom i posebnim aktima o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu ocene službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.
Spisak poslova, odnosno radnih mesta sa povećanim rizikom, uslovi koje zaposleni moraju da ispunjavaju da bi bili raspoređeni na ova radna mesta i spisak sredstava i opreme lične zaštite, utvrđuju se aktom o proceni rizika koji donosi generalni direktor.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i drugim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, obezbedi korišćenje sredstava i opreme lične zaštite prema propisima o bezbednosti i zdravlja na radu i standardnim tehničkim normativima.
Za sprovođenje bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu odgovorni su generalni direktor, rukovodioci organizacionih delova, lice za bezbednost i zdravlje na radu.
Sredstva za sprovođenje programa mera i unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu utvrđuju se godišnjim programom poslovanja.
Poslodavac je dužan da obezbedi uslove za organizovanje i sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu na savremenim principima, saglasno tehničko-tehnološkim potrebama.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Zaposleni koji radi na radnim mestima sa povećanim rizikom, kao i drugi zaposleni, za koje je predviđen prethodni i periodični lekarski pregled, dužni su da obave lekarski pregled na koji ih upućuje poslodavac.
Zaposleni je dužan da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.
Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.
Neispunjavanje posebnih zdravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.
Zaposleni mora biti upoznat sa merama bezbednosti i zdravlja na radu i svojim pravima i obavezama u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme za ličnu zaštitu kao i sredstava za rad.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne otkloni opasnost i ne sprovedu odgovarajuće mere.
Za vreme neobavljanja radne obaveze iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na zaradu svog radnog mesta kao da je radio.
Odbijanje zaposlenog da radi na osnovu stava 2. ovog člana ne može se smatrati povredom radne obaveze i ne može mu se otkazati ugovor o radu.
Zaposleni mlađi od 18 godina, trudnice i majke sa decom do tri godine života ne smeju raditi na poslovima sa štetnim uticajima.
Ako se na poslovima na kojima rade osobe iz stava 1. ovog člana, uoče opasnosti koje mogu ugroziti njihov život i zdravlje, poslodavac je dužan da ih premesti na druge poslove dok traje opasnost.
Dok rade na drugim poslovima iz razloga navedenih u prethodnom stavu, zaposlenom pripada zarada za poslove koje je ranije obavljao na kojima je utvrđena opasnost za život i zdravlje, ako je to za njega povoljnije.
Generalni direktor, dužan je da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad i obezbedi uslove za realizaciju obuke o sprovođenju mera zaštite od požara, bezbednosti i zdravlja na radu i mera fizičkog obezbeđenja imovine i lica.
Obuka i provera osposobljenosti zaposlenih za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu vrši se u skladu sa zakonom.
Zaposleni imaju pravo da se neposredno upoznaju sa preduzetim merama bezbednosti i zdravlja na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu, odnosno aktom o proceni rizika i da nadležnom organu, predlažu preduzimanje propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
O preduzetim merama po predlogu iz stava 1. ovog člana, generalni direktor, dužan je da u roku od 15 dana obavesti reprezentativni sindikat.
Generalni direktor, na zahtev predstavnika zaposlenih za zdravlje i bezbednost na radu, dužan je da dostavlja u izvornom obliku sve stručne nalaze koje sačine stručne ustanove, nalaze i rešenja inspekcijskih organa, a koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, u roku od tri dana od dana prijema navedenih dokumenata.
Radi praćenja sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih kod poslodavca, koje su predviđene zakonom, ovim ugovorom i aktima o bezbednosti i zdravlja na radu, Odbor za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca obrazuju zaposleni uz saglasnost reprezentativnog sindikata.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu ima pet članova, s tim da reprezentativni sindikat predlaže tri člana iz reda svih zaposlenih, a generalni direktor dva predstavnika poslodavca.
U Odbor za bezbednost i zdravlje na radu mora biti izabran najmanje po jedan član od ugovornih strana koji su stručnjaci iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu donosi poslovnik o radu i bira predsednika odbora.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu učestvuje u izradi i prati realizaciju plana i programa koje je doneo, a posebno:
- ostvaruje uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- učestvuje u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu;
- zahteva od poslodavca informacije o svim podacima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- daje predloge o svim pitanjima koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu;
- zahteva od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih;
- zahteva vršenje inspekcijskog nadzora ako smatra da nisu sprovedene odgovarajuće mere bezbednosti i zdravlja na radu;
- zahteva da se upozna sa nalozima i predlozima ili preduzetim merama inspekcije rada od strane poslodavca;
- zahteva da se upozna sa izveštajima o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu od strane poslodavca;
- zahteva da se upozna o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje od strane poslodavca.
Poslodavac je dužan da članovima odbora za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi potrebne uslove za nesmetan rad.
O svom radu odbor za bezbednost i zdravlje na radu, podnosi šestomesečni izveštaj poslodavcu i reprezentativnom sindikatu.
Poslodavac je dužan da razmotri stavove i mišljenja odbora i da o svom stavu izvesti odbor.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode i dnevne naknade, odnosno bolničkog lečenja.
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete.
Poslodavac može, do neoporezivog iznosa na svoj teret, da dodatno osigura zaposlene po osnovu dobrovoljnog penzijskog osiguranja kod društva za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom koje je registrovano na teritoriji Republike Srbije.
Poslodavac može, u cilju sprovođenja kvalitetne socijalne zaštite, kolektivno osigurati zaposlene za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
Poslodavac je u obavezi da pre sklapanja ugovora o osiguranju pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata kod poslodavca o premijama, odnosno polisama osiguranja iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog člana.
VII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.
Zaradu zaposlenog u smislu stava 1. čini:
1. zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2. zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca,
3. druga primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
1. osnovne zarade,
2. dela zarade za radni učinak, i
3. uvećane zarade.
Osnovnu zaradu, u smislu ovog ugovora, čini proizvod vrednosti radnog časa, koeficijenta posla i prosečnog mesečnog fonda časova od 174 časa.
Koeficijent poslova koje zaposleni obavlja zavisi od stručne spreme, složenosti poslova, odgovornosti i uslova rada.
Svi poslovi su grupisani u četiri grupe.
Za svaku grupu poslova, u skladu sa stavom 1. ovog člana, utvrđuje se najniži, najviši, kao i prosečan koeficijent, i to:
Grupa poslova |
Najniži |
Najviši |
Prosečni |
I grupa, NK, PK, NS |
1,30 |
2,50 |
1,94 |
II grupa, KV, SS, VK |
2,50 |
4,44 |
3,21 |
III grupa, VŠ |
3,29 |
5,80 |
4,20 |
IV grupa, VS |
3,92 |
9,20 |
5,30 |
Koeficijentima iz stava 3. ovog člana vrednovani su i uslovi rada koji se odnose na: rad na terenu, rad u smenama i druge poslove štetne po zdravlje zaposlenih.
U skladu sa odredbama člana 33. poslodavac ili lice koje on ovlasti i reprezentativni sindikat, utvrđuju koeficijente za sve poslove kod poslodavca.
Zarada poslovodstva preduzeća, u skladu sa Zakonom, programom poslovanja i posebnim propisima, utvrđuje se odlukom Upravnog odbora poslodavca, kojom se utvrđuje krug lica koja čine poslovodstvo u Javnom preduzeću "Srbijagas" i način utvrđivanja i obračuna zarada tih lica.
Vrednost radnog časa sporazumno utvrđuju ugovorne strane istovremeno sa donošenjem godišnjeg programa poslovanja, a najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu.
Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa, iz stava 1. ovog člana, ugovorne strane se mogu sporazumeti o promeni vrednosti radnog časa.
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu standarda i normativa za rezultate koji se mogu egzaktno meriti, odnosno na osnovu ocene rezultata rada.
Normative i standarde, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje generalni direktor uz prethodnu saglasnost reprezentativnog sindikata.
Utvrđivanje rezultata rada vrši se ocenjivanjem obima i kvaliteta rada zaposlenog.
Ocenjivanje obima rada vrši se na osnovu:
- svih poslova koje je zaposleni izvršio u odgovarajućem periodu;
- obima iskorišćenog radnog vremena;
- vremena provedenog na radu.
Ocenjivanje kvaliteta rada vrši se na osnovu:
- kvaliteta izvršenog posla sa stanovišta odgovarajućih propisa, tehnoloških uputstava, standarda, stručne metodologije i izdatih naloga;
- složenosti izvršenih poslova;
- stručnosti, kreativnosti i inicijative ispoljene pri izvršavanju poslova;
- stepena ispoljene odgovornosti u radu;
- poštovanje rokova određenih za izvršavanje poslova;
- racionalno angažovanje zaposlenih, sredstava rada, materijala, rezervnih delova i učinjenih usluga;
- poslovnog odnosa prema korisnicima usluga;
- stepena ispoljene radne i tehnološke saradnje sa ostalim učesnicima u procesu rada;
- tačnosti i preciznosti ispoljenih u radu;
- broja grešaka i obima pogrešno urađenih poslova, radnih zadataka, odnosno radnih operacija.
Na osnovu ostvarenog radnog učinka i ocene rezultata rada, osnovna zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak iznad standardnog, može se uvećati do 10%, a osnovna zarada zaposlenog, čiji je radni učinak ispod standardnog može se umanjiti do 10%.
Odluku o oceni rezultata rada donosi poslodavac na obrazloženi predlog neposrednog rukovodioca zaposlenog.
Zarada pripravnika utvrđuje se u visini 80% od osnovne zarade za odgovarajuće poslove za koje zaključuje ugovor o radu.
Isplata zarada vrši se u dva dela. Prvi deo isplaćuje se do 25. u mesecu za tekući mesec u visini do 60% od isplaćene zarade kod poslodavca u poslednjem mesecu za koji je izvršen konačan obračun, a drugi deo se isplaćuje do 10. u mesecu za prethodni mesec.
Osnovna zarada zaposlenog iz člana 32. uvećava se:
- za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem - za 0,4%;
- za rad na dan državnog i verskog praznika koji je po zakonu neradni dan - za 150%;
- za rad noću (rad koji se obavlja u vremenu od 22 do 6 časova) - za 45%;
- za prekovremeni rad, koji se ne uračunava u radno vreme unapred određeno na osnovu izvršene godišnje preraspodele radnog vremena - za 45%;
- za rad nedeljom - za 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat uvećanja jednak je zbiru procenata uvećanja po svakom od osnova.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca u sledećim slučajevima:
1. državnog i verskog praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi i korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika, u skladu sa zakonom,
2. korišćenja godišnjeg odmora,
3. za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa,
4. korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i ovim ugovorom,
5. prava zaposlenih u sledećim slučajevima:
- prisustvovanja, u svojstvu poslanika, odbornika ili člana, sednici Narodne skupštine, odnosno skupštine autonomne pokrajine, grada ili opštine ili njihovih tela, sednici organa društvenog fonda;
- prisustvovanja ovlašćenih predstavnika sindikata sednicama organa sindikata i Saveza sindikata, osim sednicama sindikata kod poslodavca, kada se smatra da je na radu;
- za odlazak na sistematske i specijalističke preglede na koje poslodavac upućuje zaposlene;
- zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa, ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom;
- ako zaposleni odbije da radi zbog nesprovedenih propisanih mera zaštite na radu, a u skladu sa propisima koji regulišu bezbednost i zdravlje na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade usled prekida rada bez krivice radnika u visini od 85% prosečne zarade u prethodna tri meseca, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana:
- ako je sprečenost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, u visini od 75% prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila sprečenost za rad;
- ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću naknada iznosi 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad.
Naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede, invalidima rada usled profesionalnih oboljenja, trudnicama ili drugih razloga predviđenih u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, isplaćuje se kod poslodavca i kada obavezu isplate ima Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Zaposleni ima pravo na deo prihoda od kapitala iz dobiti ostvarene po godišnjem računu.
Učešće u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini utvrđuje se odlukom nadležnog organa i Statutom poslodavca uz saglasnost osnivača, s tim što ne može biti manja od 10% od iznosa ostvarene dobiti.
Učešće zaposlenog u raspodeli dela dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini je srazmerno učešću njegove zarade u godišnjem fondu zarada u preduzeću.
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi sledeće troškove:
1. troškove prevoza u javnom saobraćaju, radi odlaska na rad i povratka sa rada, u visini od 100% cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, na osnovu naloga za službeno putovanje, u visini 3% od prosečne mesečne zarade kod poslodavca kao i putne troškove i troškove noćenja, osim noćenja u hotelu "de luks" kategorije, prema priloženom računu. Dnevnica za službeno putovanje računa se od časa polaska na službeno putovanje do časa povratka sa službenog putovanja. Cela dnevnica isplaćuje se za vreme od 12 do 24 časa provedenih na službenom putovanju, a polovina dnevnice isplaćuje se za vreme od osam do 12 časova provedenih na službenom putovanju;
3. dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, na osnovu naloga za službeno putovanje, u skladu sa odgovarajućim propisima;
4. zaposleni, kome je u nalogu za službeni put naznačeno da prilikom putovanja koristi sopstveni automobil kao prevozno sredstvo ima pravo na troškove u visini 25% cene litra pogonskog goriva vozila koje koristi, po pređenom kilometru;
5. naknadu za ishranu u toku rada, u visini od 0,95 koeficijenta od vrednosti koeficijenta 1;
6. 1/12 regresa mesečno za korišćenje godišnjeg odmora, u visini od 0,25 koeficijenta od vrednosti koeficijenta 1;
7. naknadu troškova za odvojeni život od porodice u trajanju najmanje 30 dana neprekidno, u iznosu od 45% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu za koji se vrši isplata.
O opravdanosti korišćenja vozila iz tačke 4. ovog člana, odlučuje zaposleni koji je ovlašćen za izdavanje naloga za službeni put.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:
1. jednokratnu naknadu za primenjeno tehničko-tehnološko unapređenje procesa rada koje je zaposleni predložio, u visini dve prosečne zarade kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata;
2. otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju u visini tri zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca, za mesec koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine, odnosno tri prosečne zarade na nivou Republike;
3. deci zaposlenih do deset godina života, prigodan paketić za Novu godinu, u vrednosti neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Pravo na paketić imaju i deca umrlih zaposlenih;
4. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti bračnog druga, dece i usvojenika, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
5. naknadu štete zbog povrede na radu, profesionalnog oboljenja.
Poslodavac je dužan zaposlenom da obezbedi:
1. solidarnu jednokratnu pomoć porodici u slučaju da je smrt zaposlenog nastupila kao posledica nesreće na poslu kao i posledice profesionalnog oboljenja, u visini pet prosečnih zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata pomoći, a za slučaj prirodne smrti u visini tri prosečne zarade kod poslodavca;
2. solidarnu pomoć zaposlenom, članu njegove uže porodice za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti u visini jedne prosečne mesečne zarade kod poslodavca, najviše tri puta godišnje po ovom osnovu (nabavka lekova, naknada troškova lečenja i ortopedskih pomagala);
3. solidarnu pomoć u visini jedne prosečne zarade kod poslodavca, zbog uništenja ili oštećenja objekta za stanovanje zaposlenog, usled elementarnih i drugih vanrednih događaja, ako je činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja objekta za stanovanje zaposlenog utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa;
4. finansijsku pomoć i stipendiju tokom redovnog školovanja deci poginulih ili umrlih zaposlenih, i to:
- za decu predškolskog uzrasta u visini od 0,60 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u osnovnoj školi u visini od 0,80 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u srednjoj školi u visini vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje na višoj školi ili fakultetu (za vreme redovnog školovanja po programu više škole odnosno fakulteta, a najduže do 26 godina starosti), u visini od 1,20 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1.
Finansijska pomoć, odnosno stipendija iz stava 1. tačka 6. ovog člana isplaćuje se na osnovu vrednosti radnog časa za prethodni mesec u odnosu na mesec u kom se vrši isplata.
Pravo iz stava 1. tačka 2. ovog člana može se ostvariti na osnovu priložene medicinske dokumentacije i mišljenja nadležnih organa, koja se ne mogu obezbediti na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako uopšte nema mogućnosti za njihovu nabavku.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi:
1. solidarnu pomoć zaposlenom, u visini do 50 % prosečne zarade kod poslodavca, u slučaju smrti roditelja ili usvojioca zaposlenog;
2. solidarnu pomoć zaposlenom za rođenje trećeg i svakog sledećeg deteta u visini dve prosečne zarade kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate.
Za neprekidni radni staž kod poslodavca i njegovih pravnih prethodnika, zaposlenom pripada po osnovu jubilarne nagrade:
- za 10 godina - jedna zarada;
- za 20 godina - dve zarade, i ručni sat u vrednosti čiju visinu utvrđuje generalni direktor posebnom odlukom;
- za 30 godina - tri zarade;
- za 35 i 40 godina - tri i po zarade.
Isplata jubilarne nagrade iz stava 1. ovog člana, vrši se zaposlenom sa konačnom obračunatom zaradom za mesec u kome je zaposleni ispunio uslov za sticanje prava iz stava 1. ovog člana.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se ostvarena prosečna zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate.
Uslov koji se odnosi na dužinu neprekidnog rada iz stava 1. ovog člana ispunjava i zaposleni koji bi u godini u kojoj odlazi u penziju ispunio navedeni uslov bez obzira da li taj uslov ispunjava u trenutku kada mu prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju.
Poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika - u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike, prema poslednjem podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni su dužni da zajam iz stava 1. ovog člana vrate u roku od šest meseci.
Zabrana konkurencije, ukoliko je utvrđena ugovorom o radu u skladu sa zakonom, važi u zemlji i u inostranstvu, zavisno od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje utvrđuje komisija, koju za svaki pojedinačni slučaj obrazuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Generalni direktor ili lice koje on ovlasti, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana i obrazuje komisiju iz stava 1. ovog člana.
Na osnovu izveštaja komisije iz stava 1. ovog člana generalni direktor ili lice koje on ovlasti, donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti da naknadi štetu.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu utvrđuje se način i rok za naknadu štete.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama ovog člana, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
O zahtevu zaposlenog za naknadu štete iz stava 1. ovog člana odlučuje generalni direktor ili lice koje on ovlasti, na predlog komisije koju imenuje u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva za naknadu štete. Komisija utvrđuje sve činjenice u vezi sa podnetim zahtevom, postojanje odgovornosti poslodavca ili drugog zaposlenog kod poslodavca za nastalu štetu kao i visinu štete.
Na osnovu predloga komisije iz stava 2. ovog člana generalni direktor ili lice koje on ovlasti, donosi rešenje kojim se obavezuje da naknadi štetu i rok u kome se šteta isplaćuje ili se podneti zahtev odbija kao neosnovan.
Ako se naknada štete ne ostvari u smislu st. 2. i 3. ovog člana, zaposleni može svoje pravo ostvarivati kod nadležnog suda.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposlenom se mogu izreći sledeće mere:
1. upozorenje zaposlenom da će mu biti otkazan ugovor o radu ako ponovi istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja u skladu sa Zakonom;
2. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju od jednog do tri radna dana;
3. otkaz ugovora o radu.
Za učinjene povrede radnih obaveza poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u sledećim slučajevima:
1. ako zaposleni učini krivično delo na radu i u vezi sa radom;
2. ako zaposleni ne sprovodi ili povredi propise o zaštiti od požara, eksplozije i elementarnih nepogoda i štetnih delovanja otrovnih i drugih opasnih materija;
3. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, odgovarajućim aktom i odlukom poslodavca o čemu je zaposleni na vreme i pisanim putem upoznat;
4. podnošenje netačnog obračuna troškova, predviđenih tač. 2. i 4. člana 46;
5. odbijanje izvršavanja radnih zadataka, ako za to ne postoje opravdani razlozi;
6. prouzrokovanje imovinske štete namerno ili iz grube nepažnje;
7. davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica kojima se zaposleni obmanjuju u pogledu ostvarivanja njihovih prava iz radnog odnosa;
8. propuštanje zaposlenog da najkasnije u toku od 24 časa prijavi štetu koja je nastupila za poslodavca ili prikrivanje nastale štete;
9. ako je učinjenom povredom ugrožen život ili zdravlje drugih zaposlenih ili građana ili je učinjenom povredom došlo do prekida procesa proizvodnje što ima za posledicu neispunjenje plana, ugovorenih obaveza ili narušavanje ugleda poslodavca;
10. odavanje ili prodaja tehnologije konkurentskom preduzeću;
11. nepridržavanje, odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane organa preduzeća;
12. sprečavanje unutrašnje kontrole u izvršavanju zadataka;
13. prikrivanje ili uništavanje poslovne dokumentacije u cilju prikrivanja činjeničnog stanja.
Pored povreda radnih obaveza iz stava 1. ovog člana, ugovorom o radu mogu se utvrditi i druge povrede radnih obaveza u zavisnosti od opisa i vrste posla koji zaposleni obavlja.
Poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 10 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje naveden u stavu 1. ovog člana.
Poslodavac je dužan da upozorenje dostavi na mišljenje sindikatu čiji je član zaposleni. Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.
Zaposlenom se ne može otkazati ugovor o radu pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac će u upozorenju zaposlenog obavestiti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana poslodavac može zaposlenom da izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade u trajanju od 1 do 3 radna dana.
Upozorenje iz stava 1. ovog člana prestaje da važi istekom jedne godine od dana kada je zaposlenom upozorenje dostavljeno.
Zaposleni kome je otkazan ugovor o radu je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 65. ovog ugovora.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dužnost da ostane na radu u skladu sa Zakonom.
XI REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA
Poslodavac može na osnovu akta o rešavanju stambenih potreba, a u skladu sa programom poslovanja da obezbedi sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih.
Program rešavanja viška zaposlenih donosi se u skladu sa zakonom.
Utvrđuje se visina otpremnine u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena:
- do 10 godina radnog staža - 350 evra po godini staža;
- za svaku narednu godinu - 330 evra po godini staža.
Isplata se vrši u dinarskoj protivvrednosti po srednjem obračunskom kursu NBS na dan isplate.
XIII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje poslodavac u pisanom obliku u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
O pravima i obavezama zaposlenih iz oblasti stambenih odnosa, odlučuju i komisije obrazovane u skladu sa odgovarajućim aktom koji usvaja Upravni odbor poslodavca.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Zaposleni koji smatra da mu je povređeno pravo iz radnog odnosa može podneti poslodavcu zahtev za sporazumno rešavanje spornog pitanja pred arbitrom.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Poslodavac i zaposleni sporazumno određuju arbitra iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Arbitar utvrđuje činjenično stanje na osnovu podnetih dokaza, saslušanja stranaka u sporu i drugih lica.
Arbitar je dužan da donese odluku u roku od deset dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Kod poslodavca obezbeđuju se uslovi za rad i delovanje sindikata, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac je dužan da obaveštava reprezentativni sindikat o predlozima odluka značajnim za oblast rada, materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, a posebno o:
- isplaćenim prosečnim zaradama zaposlenih sa indeksom rasta u odnosu na prethodni mesec (mesečno, kvartalno i godišnje);
- polugodišnjem i godišnjem izveštaju o poslovanju poslodavca, odnosno njegovih delova, kao i učešću zarada i troškova rada u ukupnim troškovima poslovanja poslodavca;
- tromesečnom izveštaju o broju i strukturi zaposlenih sa kojima je zasnovan i prekinut radni odnos;
- tromesečnom izveštaju o ostvarenim prekovremenim satima zaposlenih;
- šestomesečnom i godišnjem izveštaju o stanju zaštite na radu, merama za poboljšanje uslova rada i zaštite zdravlja zaposlenih;
- raspodeli dobiti po godišnjem obračunu;
- predlogu strateškog i godišnjeg programa poslovanja poslodavca;
- predlozima odgovarajućih akata i odluka, kojima se u skladu sa ovim ugovorom uređuju pitanja iz oblasti rada, zarada, materijalno-socijalnog položaja kao i druga pitanja značajna za zaposlene.
U postupku donošenja odgovarajućih akata kojima se uređuju prava zaposlenih poslodavac je dužan da zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata.
Reprezentativni sindikat je dužan da mišljenje iz stava 1. ovog člana dostavi poslodavcu u roku od 15 dana.
Poslodavac je dužan da bez naknade troškova, obezbedi sledeće uslove za rad sindikata:
- korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u sedištu poslodavca;
- izradu periodičnih obračuna i završnog računa i materijalno-finansijske aktivnosti sindikalne organizacije;
- administrativnu i tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme poslodavca, umnožavanje i kopiranje materijala, daktilografske usluge, informisanje);
- obračun i naplatu članarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;
- organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 12 časova, pod uslovom da se time ne remeti proces rada;
- mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;
- samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži preduzeća, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Sporazumom između poslodavca i reprezentativnog sindikata, bliže se uređuju uslovi za rad sindikata, u smislu stava 1. ovog člana.
Ovlašćeni predstavnici sindikata, i to: predsednik i sekretar reprezentativnog sindikata kod poslodavca, kao i predsednici sindikalnih organizacija kod poslodavca, koji broje više od 300 članova imaju pravo da za vreme mandata ne obavljaju poslove utvrđene ugovorom o radu i da primaju naknadu zarade, kao da rade.
Izabrani predstavnici reprezentativnog sindikata u višim organima sindikata i saveza sindikata imaju pravo da za vreme mandata ne obavljaju poslove svog radnog mesta i da primaju zaradu kao da rade, uz saglasnost poslodavca i reprezentativnog sindikata.
Pored zarade, sindikalnim predstavnicima iz stava 1. ovog člana, kao i poverenicima reprezentativnog sindikata, sporazumno između reprezentativnog sindikata i poslodavca, može biti utvrđeno pravo na dodatnu naknadu.
Predsednicima sindikata i članovima odbora reprezentativnog sindikata za vreme obavljanja, kao i godinu dana nakon isteka funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne može se otkazati ugovor o radu, niti se mogu na drugi način staviti u nepovoljniji položaj.
Članovima organa sindikata organizovanih kod poslodavca, kao i zaposlenom koji je izabran u organe sindikata van poslodavca, omogućava se odsustvovanje sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima, i drugim sindikalnim aktivnostima.
Poslodavac će se uzdržati da svojim delovanjem ne dovede pojedini sindikat u povlašćeni ili podređeni položaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatraće se i pritisak na zaposlene da se iščlane iz sindikata ili da se učlane u određeni sindikat.
Poslodavac se obavezuje da izdvaja sredstva za rad reprezentativnog sindikata na osnovu godišnjeg plana rada i finansijskog plana sindikata u visini od 0,10% mesečne mase sredstava za zarade.
Poslodavac može da prilikom isplate mesečne zarade zaposlenima uplati reprezentativnom sindikatu i sredstva u iznosu od 0,35% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade, za prevenciju radne invalidnosti, oporavak i rehabilitaciju zaposlenih, u skladu sa programom reprezentativnog sindikata.
Odnosi između reprezentativnog sindikata i poslodavca, uspostaviće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.
Reprezentativni sindikat odrediće svoje predstavnike u pregovarački odbor.
Pregovarački odbor je obavezan da najmanje jednom u dva meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje poslodavca, materijalni i socijalni položaj zaposlenih kao i međusobne odnose reprezentativnog sindikata i poslodavca i o tome redovno obaveštava organe koje predstavlja.
Međusobni odnosi iz stava 1. ovog člana urediće se sporazumom između poslodavca i reprezentativnog sindikata.
XVI VAŽENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA
Ovaj ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Svaki učesnik ovog ugovora može otkazati ovaj ugovor.
Otkaz ovog ugovora podnosi se u pisanoj formi.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici ovog ugovora dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 4. ovog člana ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog ugovora drugačije ne sporazumeju.
Izmene i dopune Kolektivnog ugovora
Potpisnici ovog ugovora mogu predložiti pokretanje postupka za izmene i dopune ovog ugovora.
Ukoliko se svi potpisnici ovog ugovora saglase sa predlogom iz stava 1. ovog člana obrazuje se pregovarački tim u koji svaki učesnik ovog ugovora imenuje po tri člana.
Nacrt izmena i dopuna ovog ugovora dostavlja se učesnicima pregovora na razmatranje.
Na osnovu datih sugestija i mišljenja pregovarački tim usaglašava tekst izmena i dopuna ovog ugovora i dostavlja ga na prihvatanje i potpisivanje učesnicima ovog ugovora.
XVII OSTVARIVANJE PRAVA NA ŠTRAJK
Zaposleni kod poslodavca mogu, pod uslovima i na način utvrđen zakonom, ovim ugovorom i posebnom odlukom o organizovanju štrajka organizovati štrajk i štrajk upozorenja.
Odluka o stupanju u štrajk ili štrajk upozorenja mora da sadrži:
- zahteve zaposlenih;
- vreme početka štrajka;
- mesto okupljanja učesnika u štrajku, ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih;
- sastav štrajkačkog odbora, koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk;
- sastav pregovaračkog odbora koji u ime zaposlenih pregovara o iskazanim zahtevima zaposlenih.
Odluka iz stava 1. ovog člana mora biti u pisanom obliku i potpisana od strane štrajkačkog odbora.
Radi zaštite interesa građana, preduzeća i drugih organizacija u snabdevanju prirodnim gasom, u slučaju štrajka ili štrajka upozorenja kod poslodavca, poslodavac utvrđuje delove procesa rada koji moraju raditi, kao i poslove koji se moraju obavljati u vreme štrajka ili štrajka upozorenja i način njihovog izvršavanja, uz prethodno mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će rešenjem odrediti zaposlene koji će raditi na izvršavanju poslova iz stava 1. ovog člana.
Po dostavljanju odluke o stupanju u štrajk, poslodavac je dužan da dostavi štrajkačkom odboru spisak zaposlenih iz stava 2. ovog člana.
Zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor ne mogu biti određeni za minimum procesa rada.
Broj zaposlenih u minimumu procesa rada se određuje srazmerno proizvodnim i drugim rezultatima rada u osnovnoj delatnosti poslodavca i ne može biti veći od 70 % u odnosu na zaposlene angažovane u prethodnom mesecu.
Organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji ne postupe u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, neće uživati zaštitu utvrđenu zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenima i članovima sindikata kod poslodavca, ne može prestati radni odnos, niti se mogu dovesti u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene zbog učešća u štrajku ili štrajku upozorenja, koji je održan u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpiše ovlašćeni predstavnik Vlade, ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata i ovlašćeni predstavnik poslodavca.
Odgovarajući akti predviđeni u ovom ugovoru, doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu.
Stupanjem na snagu ovog ugovora, prestaje da se primenjuje u Javnom preduzeću "Srbijagas", Kolektivni ugovor za NIS zaključen 19. septembra 2005. godine objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 81/2005.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".