PRAVILNIKO STALNOM IZBRANOM SUDU (ARBITRAŽI) PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 1/2007 i 30/2007 - ispr.) |
Pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Komora) postoji Stalni izbrani sud (Arbitraža) za arbitražno rešavanje sporova u trgovinskim i drugim imovinsko-pravnim stvarima, bez stranog elementa, kada je sporazumom privrednih subjekata i drugih stranaka ugovorena nadležnost tog suda, kao i za sporazumno rešavanje sporova putem posredovanja.
Stalni izbrani sud (Arbitraža) pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Sud) je nezavistan i samostalan u svom radu.
Sedište Suda je u Beogradu, ul. Resavska br. 13-15.
Sud ima svoj pečat koji sadrži naziv i sedište Suda.
Sud po pravilu zaseda u svom sedištu.
Sud vrši svoju funkciju preko Predsedništva Suda, sekretara Suda, arbitražnih veća i arbitara pojedinaca, kao i arbitara posrednika.
Predsedništvo Suda, sastoji se od predsednika, zamenika predsednika i sekretara Suda.
Predsednika i zamenika predsednika Suda i sudije - arbitre bira i razrešava Skupština Komore, iz redova stručnjaka članova Komore, sudija trgovinskih sudova, advokata, naučnih i stručnih radnika sa fakulteta i drugih institucija koje se bave problemima poslovnih odnosa u privredi.
Mandat predsednika i zamenika predsednika Suda traje četiri godine.
Predsednik i zamenik predsednika Suda mogu biti birani najviše dva puta uzastopno.
Predsedništvo Suda vrši nadzor nad radom Suda, posebno u pogledu primene ovog pravilnika, učestvuje u donošenju odluka o svojoj nadležnosti, odlučuje o postojanju, odnosno punovažnosti sporazuma o arbitraži, odlučuje o izuzeću arbitara i vrši druge funkcije koje su određene ovim pravilnikom.
Stručna služba Suda vrši stručne i administrativne poslove za potrebe Suda.
Sekretar Suda rukovodi Stručnom službom i potpisuje tekuću prepisku suda, a može prisustvovati i sednicama Suda.
Sekretar Suda je diplomirani pravnik s pravosudnim ispitom, koji je zaposlen u Komori na neodređeno vreme i obavlja poslove za koje je ovlašćen ovim pravilnikom i aktom o organizaciji i sistematizaciji stručne službe Komore.
Arbitar može biti svako fizičko lice koje je poslovno sposobno i koje ima svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile.
Listu arbitara utvrđuje Skupština Komore, s tim da arbitri koji se nalaze na Listi arbitara mogu biti ponovo birani.
Mandat arbitara traje četiri godine.
Predsednik arbitražnog veća i arbitar pojedinac može da bude samo arbitar sa liste koju je utvrdila Skupština Komore. Arbitar može biti samo lice koje je dalo pismenu izjavu o prihvatanju dužnosti arbitra.
Svaka stranka, pored imenovanja arbitra sa liste arbitara, može imenovati i jednog arbitra van liste arbitara, u kom slučaju će se njegova pismena izjava o prihvatanju dužnosti priložiti uz tužbu ili uz odgovor na tužbu. U tom slučaju će se pozvati i druga stranka da van liste arbitara imenuje arbitra i da priloži njegovu pismenu izjavu o prihvatanju dužnosti arbitra.
Prilikom imenovanja arbitara, stranke su dužne da odmah imenuju i njihove zamenike sa kojima će se, u slučaju sprečenosti imenovanog arbitra, nastaviti arbitražni postupak.
Stranke sporazumno imenuju arbitra pojedinca, u roku od 30 dana od dana kada jedna stranka pozove drugu stranku da zajednički imenuju arbitra.
Ako spor rešava arbitražno veće, svaka stranka imenuje jednog arbitra u roku od 30 dana od dana kada je druga stranka pozove da to učini.
Trećeg arbitra, odnosno predsednika arbitražnog veća biraju imenovani arbitri u roku od 30 dana od dana njihovog imenovanja.
Ako stranke ne imenuju arbitre, u smislu člana 8. stav 2. ovog pravilnika, predsednik Suda će sa liste arbitara imenovati arbitre i njihove zamenike.
Predsednik Suda će imenovati:
- predsednika arbitražnog veća, ako se arbitri ne slože oko njegovog izbora, ili ga ne izaberu u roku od 30 dana od dana njihovog imenovanja;
- arbitra pojedinca, ako ga stranke sporazumno ne izaberu;
O imenovanjima iz ovog člana, obavestiće se stranke.
Ako arbitar ili njegov zamenik, za vreme trajanja mandata, budu sprečeni u vršenju svojih funkcija, stranka koja ih je imenovala imenovaće drugog arbitra i njegovog zamenika, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema poziva sekretara Suda.
Ako je arbitra koji je sprečen da vrši svoju funkciju imenovao predsednik Suda, on će na njegovo mesto imenovati drugog arbitra.
Izuzeće arbitara može se tražiti samo ukoliko postoje činjenice koje mogu opravdano izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost, ili nezavisnost, ili ako nema svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile.
Pismeni zahtev za izuzeće arbitra stranka je dužna da podnese u roku od 15 dana od dana kada je saznala za imenovanje arbitra ili razloge za izuzeće.
Izuzeće arbitra može zahtevati stranka koja je sama ili sa protivnom strankom imenovala arbitra, pod uslovom da je razlog za izuzeće nastao ili je stranka za njega saznala nakon imenovanja arbitra.
O zahtevu za izuzeće arbitra odlučuje Predsedništvo Suda.
Sud može da nastavi arbitražni postupak iako je postupak izuzeća u toku.
Dužnost arbitra može prestati na osnovu pismene izjave arbitra ako postoje opravdani razlozi, uključujući i razloge iz člana 11. ovog pravilnika, zbog kojih nije više u stanju da obavlja svoju dužnost.
Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra, ako on zbog stvarnih ili pravnih razloga, uključujući i razloge iz člana 11. ovog pravilnika, nije više u stanju da obavlja svoju dužnost ili je ne izvršava u primerenom roku.
Predsedništvo Suda doneće odluku o prestanku dužnosti arbitra, ukoliko se stranke ne sporazumeju o opozivu arbitra.
Komora obezbeđuje sredstva i uslove za obavljanje poslova iz nadležnosti Suda i vrši nadzor nad administrativnim i materijalnim poslovanjem Suda.
Sud je nadležan, ako su se stranke o tome sporazumele, i ako se radi o pravima kojima stranke mogu slobodno raspolagati.
1. Posredovanje za sporazumno rešavanje sporova
U svim slučajevima u kojima Sud može biti nadležan za rešavanje sporova, svaka stranka, bez obzira da li je ugovorena nadležnost Suda, može se obratiti Sudu u cilju posredovanja po odredbama ovog pravilnika, za sporazumno rešavanje spora.
Postupak posredovanja sprovodi se pred arbitrom - posrednikom.
Postupak posredovanja je nezavistan od arbitražnog postupka. Ako postupak za posredovanje ne uspe, ništa od onog što je u toku tog postupka učinjeno i izjavljeno ne obavezuje stranke.
Pristanak na postupak posredovanja ne znači istovremeno i pristanak na nadležnost Suda, u slučaju neuspeha postupka za posredovanje.
Predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnosi se pismeno Sudu.
Predlog može podneti jedna stranka ili obe zajedno. U predlogu će se izložiti činjenično stanje stvari i gledišta predlagača, i priložiće se svi potrebni dokumenti koji se odnose na spor.
Svaka stranka može u svako doba odustati od postupka za posredovanje.
U postupku za posredovanje stranke mogu učestvovati lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.
Ako je predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnela jedna stranka, sekretar Suda će obavestiti o tome protivnu stranku i pozvaće je da se u roku od osam dana izjasni da li prihvata predlog. Ako stranka prihvati predlog, dužna je da u tom roku pismeno izloži činjenično stanje i svoje gledište i podnese sve potrebne isprave. Ako druga stranka u određenom roku ne odgovori ili ne prihvati predlog, sekretar Suda će obavestiti predlagača da se postupak za posredovanje ne može sprovesti.
Ako je druga stranka prihvatila predlog za posredovanje, kao i ako su predlog stavile obe stranke, a nisu imenovale arbitra - posrednika, arbitra - posrednika će imenovati predsednik Suda sa liste arbitara.
Stranke se mogu saglasiti da postupak za posredovanje izvrši sam predsednik Suda.
Arbitar - posrednik će ispitati stavljene predloge, proučiće podnete isprave i prikupiće sva potrebna obaveštenja. Na osnovu podnetih isprava i prikupljenih obaveštenja, arbitar će podneti strankama svoj predlog za rešavanje spora.
Stranke ne moraju da prihvate predlog arbitra - posrednika.
Stranke mogu zaključiti poravnanje o predmetu spora.
Poravnanje je zaključeno kada ga stranke potpišu. Ako su stranke odsutne, dostaviće im se poravnanje radi potpisa sa upozorenjem da će se smatrati, da posredovanje nije uspelo, ako ga u roku od osam dana od dana prijema ne vrate potpisano Sudu.
Postignuto poravnanje u postupku posredovanja ima snagu vansudskog poravnanja.
Arbitar - posrednik koji je sprovodio postupak posredovanja ne može biti imenovan za arbitra, ako bi se spor po kome nije postignuto poravnanje iz člana 22. ovog pravilnika rešavao pred arbitražnim većem, odnosno pred arbitrom pojedincem, shodno odredbama ovog pravilnika o rešavanju sporova odlučivanjem.
Potpisivanjem poravnanja smatra se da su se stranke saglasile da sve eventualne sporove koji bi nastali oko tumačenja ili oko prava i obaveza iz poravnanja, rasprave u svemu po odredbama ovog pravilnika.
Na saglasan predlog stranaka, poravnanje postignuto u postupku za posredovanje može se doneti u vidu arbitražne odluke.
Pre početka postupka za posredovanje, sekretar Suda će odrediti predujam troškova, koji će u jednakim delovima položiti obe stranke.
2. Rešavanje sporova odlučivanjem
Sporazum o arbitraži može biti sadržan u odredbi ugovora (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru.
Sporazum o arbitraži može se zaključiti i ako je nastali spor već iznet na rešavanje sudu.
Sporazum o arbitraži je punovažan, ako je zaključen u skladu sa Zakonom o arbitraži i ovim pravilnikom.
Tuženi može osporiti nadležnost Suda podnošenjem prigovora, koji mora da podnese najkasnije kad i odgovor na tužbu. Ovo pravo tuženi ima i kada je imenovao arbitra ili učestvovao u njegovom imenovanju, a najkasnije do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari.
Prigovor da je Sud prekoračio granice svojih ovlašćenja stranka mora da podnese, čim pitanje za koje se tvrdi da prelazi granice ovlašćenja Suda bude izneto u arbitražnom postupku, odnosno odmah po saznanju za prekoračenje ovlašćenja Suda.
Sud može dozvoliti, iz opravdanih razloga, da se prigovor iz st. 1-2. ovog člana podnese i kasnije.
O svojoj nadležnosti, uključujući i odlučivanje o prigovoru ili punovažnosti sporazuma o arbitraži i prigovoru prekoračenja ovlašćenja Suda, Sud može odlučiti kao o prethodnom pitanju ili odlukom o predmetu spora.
O prigovoru nenadležnosti Suda i prigovoru o postojanju ili punovažnosti sporazuma o arbitraži, kao prethodnom pitanju, pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, odlučuje Predsedništvo Suda.
Ukoliko Predsedništvo Suda utvrdi da je Sud nadležan, postupak će se nastaviti i ako tuženi odbije da učestvuje u njemu, kao i u slučaju kada je stranka zahtevala od suda određenog zakonom, da odluči o prigovorima iz stava 1. ovog člana.
Ukoliko Predsedništvo Suda utvrdi da Sud nije nadležan, sekretar Suda će obavestiti stranke da Sud nije nadležan za rešavanje konkretnog spora.
Sud neće prihvatiti svoju nadležnost ako sporazum o arbitraži nije u skladu sa funkcijama Suda.
Odluku o tome pre zakazane rasprave donosi Predsedništvo Suda.
Stranke su saglasne da su, zasnivajući nadležnost Suda, ovlastile arbitre da rasprave sve sporove koji bi proistekli iz pravnog odnosa na koji se odnosi sporazum o arbitraži, kao i da odluče o prigovoru nenadležnosti Suda, prigovoru postojanja ili punovažnosti sporazuma o arbitraži i prigovoru prekoračenja ovlašćenja Suda.
Ako se stranke nisu prethodno sporazumele o broju arbitara u sporovima u kojima dinarska protivvrednost spora ne prelazi 50.000,00 eura, arbitražni postupak će sprovoditi arbitar pojedinac, dok će u svim ostalim sporovima postupak sprovoditi arbitražno veće.
Ako među strankama nije ugovorena nadležnost Suda, a tuženi po pozivu sekretara Suda ne prihvati izričito nadležnost Suda, i s tim se ne saglasi u pismenoj formi ili u odgovoru na tužbu, sekretar Suda će obavestiti tužioca da se arbitražni postupak ne može sprovesti.
Ako Sud, nezavisno od razloga, ne prihvati nadležnost Suda, stranka koja je pokrenula arbitražni postupak dužna je da na zahtev protivne stranke istoj nadoknadi troškove.
Arbitražni postupak pokreće se tužbom koja treba da sadrži:
- imena i adrese stranaka;
- dokaz o zaključenom sporazumu o arbitraži;
- određen zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja;
- činjenice na kojima tužilac zasniva tužbeni zahtev;
- dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice;
- sporna pitanja;
- vrednost predmeta spora;
- imenovanje arbitra.
Ako tužilac zahteva arbitražno rešavanje spora, a nije podneo tužbu, tužba se podnosi u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Tuženi je dužan da odgovori na tužbu u roku od 30 dana, od dana dostavljanja tužbe i da se izjasni o zahtevima, navodima i dokazima tužbe.
U odgovoru, tuženi će izneti svoje navode sa odgovarajućim dokazima, odnosno ispravama u originalu, fotokopiji ili prepisu čiju tačnost može i sam overiti i imenovati svog arbitra.
U odgovoru na tužbu, tuženi može predložiti sprovođenje postupka posredovanja za sporazumno rešavanje spora.
Ako tužilac ne prihvati predlog tuženog ili ako se tužilac ne izjasni po ovom predlogu, Sud će nastaviti kao postupak za rešavanje spora odlučivanjem.
Tužbu i odgovor na tužbu stranke mogu u toku postupka izmeniti ili dopuniti, ukoliko Sud ne odluči drugačije.
Tuženi može do zaključenja rasprave pred Sudom podneti protivtužbu, ako zahtev protivtužbe proističe iz istog činjeničnog i pravnog osnova.
Na protivtužbu se primenjuju odredbe ovog pravilnika o tužbi.
U slučaju podnošenja protivtužbe, o sporu će odlučivati isto arbitražno veće koje je nadležno da raspravlja po tužbi.
Tužba, odgovor na tužbu i drugi podnesci sa svim prilozima, podnose se u potrebnom broju primeraka za Sud i protivnu stranu.
Ukoliko stranka ne dostavi potreban broj primeraka, sekretar Suda će pozvati stranku da u određenom roku dostavi i ostale primerke, a ako stranka u ostavljenom roku ne postupi po tom pozivu, Sud će ih umnožiti o trošku stranke koja je propustila obavezu.
Sud je ovlašćen da odlučuje da li će se održati usmena rasprava, ili će se postupak voditi na osnovu isprava i drugih pismenih dokumenata.
Ako jedna od stranaka traži održavanje usmene rasprave, Sud će održati raspravu, osim ako stranke nisu prethodno sporazumno isključile usmenu raspravu.
Rasprava je po pravilu javna, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
Raspravljanje je po pravilu usmeno.
Sud rukovodi raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje reč strankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomoćnicima i objavljuje odluke veća.
Na zahtev stranke može se odložiti rasprava, ako za to postoje opravdani razlozi.
Sekretar Suda blagovremeno obaveštava stranke o datumu održavanja usmene rasprave, kao i o svakom ročištu Suda koje se održava radi pregleda robe, drugih stvari ili isprava.
Svi podnesci, isprave i dokazi koje podnese jedna stranka, Sud dostavlja drugoj stranci.
Strankama se dostavlja svaki izveštaj veštaka, kao i sve isprave koje su podnete kao dokaz.
Ako se stranke nisu drugačije sporazumele i ako, bez navođenja opravdanih razloga tužilac posle podnošenja zahteva za arbitražu ne podnese tužbu, Sud će obustaviti postupak.
Ako tuženi ne podnese odgovor na tužbu, Sud će nastaviti postupak, pri čemu se ne smatra da propuštanje znači da tuženi priznaje navode i zahteve iz tužbe.
Kada jedna od stranaka, iako uredno pozvana, ne dođe na usmenu raspravu ili ne podnese pismene dokaze, Sud može da nastavi postupak sa prisutnom strankom i donese odluku na osnovu dokaza koji su podneti.
Ako na zakazanu raspravu neopravdano izostanu stranke koje su uredno pozvane, smatraće se da je tužilac povukao tužbu.
Na raspravi se vodi zapisnik koji se sastavlja na taj način što predsednik veća, odnosno arbitar pojedinac, glasno kazuje zapisničaru šta će uneti u zapisnik.
Zapisnik potpisuje predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac, zapisničar i stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomoćnici, kao i svedoci i veštaci kada je to predviđeno zakonom.
Ako jedna od stranaka odbije da potpiše zapisnik, predsednik arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac, konstatovaće to u zapisniku.
Zapisničara određuje sekretar Suda.
Ako ovim pravilnikom nisu predviđeni rokovi za obavljanje pojedinih radnji, rokove će odrediti Sud ili sekretar Suda, u saglasnosti sa predsednikom arbitražnog veća, odnosno arbitrom pojedincem.
Rokovi će se produžiti uvek po saglasnom predlogu stranaka, a u ostalim slučajevima mogu se produžiti i po odluci sekretara Suda ili arbitražnog veća, odnosno arbitra pojedinca.
Ako je rok za podnošenje podneska ili stavljanje predloga o daljem toku postupka određen na usmenoj raspravi, a jedna ili obe stranke propuste taj rok, ili u okviru tog roka ne bude zatraženo produženje roka, arbitri će u nejavnoj sednici doneti arbitražnu odluku na osnovu stanja u spisima.
Podnesci podneti po isteku roka mogu se uzeti u obzir, ukoliko u međuvremenu nije doneta arbitražna odluka.
Dostavljanje poziva i drugih pismena vrši se ličnom predajom primaocu, preko pošte, upućivanjem na poštansku adresu primaoca, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja ili na drugi pouzdan način.
Smatra se da je pismeno primljeno na dan kada je lično predato primaocu, ili na dan kada je preporučenom pošiljkom upućeno na poštansku adresu primaoca.
Ako stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomoćnika, dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku.
Ako dostavljanje pismena zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku, ostane bez uspeha, dostavljanje će se izvršiti stranci.
Sekretar Suda ili arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu naložiti da stranke dostave jedna drugoj podneske, s tim da dostave potreban broj primeraka Sudu, kao i dokaze da su podnesci dostavljeni suprotnoj strani.
Po predlogu stranaka, Sud odlučuje koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja činjenica koje su važne za donošenje arbitražne odluke.
Sud je dužan da strankama omogući da iznesu svoje stavove i dokaze i da se izjasne o radnjama i predlozima protivne stranke.
Kao svedoci mogu se saslušati samo lica koja su sposobna da daju obaveštenja o činjenicama koje se dokazuju u arbitražnom postupku.
Saslušanje svedoka, po pravilu, obavlja se na raspravi, a van rasprave ako na to pristanu i stranke se tome ne protive.
Sud, uz saglasnost stranaka, može zahtevati da svedok u određenom roku preda svoju pismenu izjavu.
Sud će odrediti izvođenje dokaza veštačenjem, kada je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim Sud ne raspolaže.
Sud može imenovati jednog ili više veštaka radi davanja nalaza i mišljenja, s tim da može naložiti strankama da mu dostave sve potrebne informacije, isprave, omoguće pristup ispravama, robi i drugim stvarima.
Pod uslovom da usmena rasprava nije isključena, odnosno da sporazumom nisu drugo odredile, stranke mogu dovesti druge veštake da sa veštakom koga je Sud imenovao raspravljaju o spornim pitanjima.
Odredbe ovog pravilnika o izuzeću arbitara, shodno će se primenjivati i na veštake.
Lice koje ima pravni interes da u arbitražnom sporu između stranaka jedna od stranaka uspe, može se pridružiti ovoj stranci.
Učešće umešača se neće dozvoliti ako se tome protive obe stranke. Ako nema saglasnosti stranaka, odluku o učešću umešača donosi Sud.
Izjavu o stupanju u postupak umešač može dati na raspravi ili pismenim podneskom.
Podnesak umešača dostavlja se obema strankama, a ako je izjava umešača data na raspravi, prepis odnosnog dela zapisnika dostaviće se samo onoj stranci koja nije bila prisutna.
Ako jedna od stranaka treba da obavesti neko treće lice o arbitražnom postupku, ona to može učiniti sve do zaključenja rasprave podneskom preko Suda.
V OKONČANJE ARBITRAŽNOG POSTUPKA
Arbitražni postupak pred Sudom okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke.
Arbitražni postupak može biti okončan povlačenjem tužbe, izuzev ako se tuženi tome ne usprotivi, a Sud oceni da tuženi ima opravdan interes da se donese konačna arbitražna odluka.
Stranke mogu sporazumno odlučiti o okončanju postupka pred Sudom.
Arbitražni postupak Sud može okončati i u slučaju kada oceni da je isti postao nemoguć.
Arbitražnom odlukom Sud odlučuje o predmetu spora kojom rešava o svim zahtevima stranaka (konačna arbitražna odluka).
Sud može da donese delimičnu odluku ili međuodluku.
2. Odluka na osnovu prava ili pravičnosti
Sud odluku donosi primenom prava, odnosno pravnih pravila, kodeksa, ugovora i običaja.
Sud može da donese odluku na osnovu pravde i pravičnosti samo ako su se o tome stranke izričito sporazumele.
Arbitražna odluka se donosi posle zaključenja rasprave, odnosno u nejavnoj sednici arbitražnog veća.
Arbitražna odluka se donosi u pismenoj formi i mora biti potpisana od strane arbitara, odnosno arbitra pojedinca.
Arbitražna odluka se donosi posle većanja i glasanja u kome učestvuju svi arbitri, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
Odluka arbitražnog veća donosi se većinom glasova arbitara, osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
Odluka arbitražnog veća je punovažna i ako je potpiše većina arbitara i na odluci utvrdi uskraćivanje potpisa.
Arbitar koji nije saglasan sa izrekom ili obrazloženjem odluke, može pismeno da izdvoji svoje mišljenje, koje se strankama dostavlja uz odluku, samo ako taj arbitar to zatraži.
Pismeno izrađena odluka sadrži uvod, izreku o predmetu spora, troškove arbitraže, datum, mesto donošenja i obrazloženje, ukoliko ga stranke nisu sporazumno isključile.
4. Odluka na osnovu poravnanja
Stranke mogu u toku arbitražnog postupka da se poravnaju o predmetu spora.
Odluku na osnovu poravnanja Sud će doneti na zahtev stranaka, osim ako su dejstva poravnanja suprotna javnom poretku.
Odluka iz stava 2. ovog člana ne mora da sadrži obrazloženje.
Odluku o troškovima u postupcima pred Sudom (o nagradama i naknadama arbitrima, administrativnim troškovima, predujmu troškova, izvođenju dokaza i ostalim troškovima) sa Tarifom donosi nadležni organ Komore.
Prilikom podnošenja tužbe ili protivtužbe, stranka je dužna da unapred položi na račun Komore predujam troškova u visini određenoj Tarifom.
Pre nego što se uplate arbitražni troškovi, Sud nije u obavezi da preduzima bilo kakvu procesnu radnju.
Za izdatke koji budu nastali povodom predloga stranaka za izvođenje dokaza veštačenjem, saslušanjem svedoka, kao i za održavanje rasprava van sedišta Suda, stranka povodom čijeg predloga se izvode dokazi, dužna je da unapred položi potreban predujam troškova.
Ako se dokazi izvode na inicijativu Suda, Sud će odrediti koja stranka je i u kom roku dužna da položi potreban predujam.
Na sve što nije regulisano ovim pravilnikom, a stranke se nisu drugačije sporazumele, primenjivaće se odredbe Zakona o arbitraži, odnosno odredbe Zakona o parničnom postupku, ukoliko nisu u suprotnosti sa Zakonom o arbitraži.
Svi postupci koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, nastaviće se po odredbama ovog pravilnika, ukoliko se stranke nisu drugačije sporazumele.
Mandat predsednika i zamenika predsednika Suda i arbitara traje do isteka vremena na koje su imenovani Odlukom Skupštine Komore 60.01 broj 1089/V-2 od 15. juna 2004. godine.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Stalnom izbranom sudu (Arbitraži) pri Privrednoj komori Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 45/02).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".