PRAVILNIK

O PLANU I PROGRAMU OBRAZOVANJA I VASPITANJA ZA ZAJEDNIČKE PREDMETE U STRUČNIM I UMETNIČKIM ŠKOLAMA

("Sl. glasnik SRS - Prosvetni glasnik", br. 6/90 i "Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/2002, 5/2003, 10/2003, 24/2004, 3/2005, 6/2005, 11/2005, 6/2006 i 12/2006)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se plan i program obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama (u daljem tekstu: plan i program opšteobrazovnih predmeta) za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme i program za matematiku za II, III i IV razred kao zajednički opšteobrazovni i stručni predmet.

Plan i program obrazovanja iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

I PLAN OPŠTEOBRAZOVNIH PREDMETA

Član 2

Broj časova nastave srpskog jezika i književnosti za obrazovne profile III stepena stručne spreme (u daljem tekstu: III stepen), u I razredu iznosi po tri časa sedmično sa 105 časova godišnje, u II - po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje i III - po dva časa sedmično sa 60 časova godišnje.

Broj časova nastave srpskog jezika i književnosti za obrazovne profile IV stepena stručne spreme (u daljem tekstu: IV stepen), u sva četiri razreda iznosi po tri časa sedmično sa 105 časova godišnje, osim u IV razredu sa 90 časova godišnje.

Član 3

U stručnoj školi u kojoj učenici stiču obrazovanje na jeziku narodnosti, broj časova nastave srpskog jezika i književnosti za III stepen u sva tri razreda iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje, osim u III razredu - sa 60 časova.

U stručnoj školi iz stava 1. ovog člana broj časova nastave srpskog jezika i književnosti za IV stepen u sva četiri razreda iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje, osim u IV razredu - sa 60 časova.

Član 4

U stručnoj školi u kojoj učenici stiču obrazovanje na albanskom, mađarskom, rumunskom, bugarskom, rusinskom, odnosno slovačkom jeziku broj časova nastave jezika i književnosti narodnosti za III stepen iznosi u I razredu po tri časa sedmično sa 105 časova godišnje, u II - po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje i III - po dva časa sedmično sa 60 časova godišnje.

U stručnoj školi iz stava 1. ovog člana broj časova nastave jezika i književnosti narodnosti u sva četiri razreda iznosi po tri časa sedmično sa 105 časova godišnje, osim u IV razredu sa 90 časova godišnje.

Član 5

Broj časova nastave engleskog, francuskog, ruskog, odnosno nemačkog jezika za III stepen iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje, osim u III razredu - sa 60 časova.

Broj časova nastave stranog jezika iz stava 1. ovog člana za IV stepen iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje, osim u IV razredu - sa 60 časova.

Član 6

Broj časova nastave ustava i prava građana u III razredu za III stepen i IV razredu za IV stepen iznosi po jedan čas sedmično sa 30 časova godišnje.

Član 7

Broj časova nastave istorije za III stepen u I razredu iznosi po tri časa sedmično sa 105 časova godišnje.

Broj časova nastave istorije za IV stepen u I i II razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Član 8

Broj časova nastave geografije za III stepen u I razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Broj časova nastave geografije za IV stepen u I razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Član 9

Broj časova nastave matematike za III stepen u I razredu iznosi po tri časa sedmično sa 105 časova godišnje, a u II razredu po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Broj časova nastave matematike za IV stepen u I i II razredu iznosi po tri časa sedmično sa 105 časova godišnje.

Član 10

Broj časova nastave računarstva i informatike za III stepen u I razredu iznosi po jedan čas sedmično sa 35 časova godišnje i 60 časova u bloku.

Broj časova nastave računarstva i informatike za IV stepen u I razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje i 60 časova u bloku.

Član 11

Broj časova nastave hemije za III stepen u I razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Broj časova nastave hemije za IV stepen u I razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Član 12

Broj časova nastave ekologije i zaštite životne sredine za III stepen u I razredu iznosi po jedan čas sedmično sa 35 časova godišnje.

Broj časova nastave biologije za IV stepen u I razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Član 13

Broj časova nastave fizike za III stepen u I razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Broj časova nastave fizike za IV stepen u I i II razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Član 14

Broj časova nastave muzičke umetnosti za III i IV stepen u I razredu iznosi po jedan čas sedmično sa 35 časova godišnje.

Član 15

Broj časova nastave likovne kulture za III i IV stepen u II razredu iznosi po jedan čas sedmično sa 35 časova godišnje.

Član 16

Broj časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja za III stepen iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje, osim u III razredu - sa 60 časova.

Broj časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja za IV stepen iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje, osim u IV razredu - sa 60 časova.

Član 17

(Brisan)

Član 18

Broj časova nastave sociologije za IV stepen u III razredu iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje.

Član 19

Broj časova nastave filozofije za IV stepen u IV razredu iznosi po dva časa sedmično sa 60 časova godišnje.

Ia IZBORNI PREDMETI

Član 19a

Broj časova nastave verske nastave i građanskog vaspitanja, odnosno drugog predmeta etičko-humanističkog sadržaja u svim razredima iznosi po jedan čas nedeljno.

Verska nastava i građansko vaspitanje, odnosno drugi predmet etičko-humanističkog sadržaja ostvaruju se kao izborni predmeti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana verska nastava i građansko vaspitanje ostvaruju se kao fakultativni predmeti za učenike koji su upisani u prvi razred srednje škole školske 2001/2002. godine.

II OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

Član 20

Osim nastave, stručne škole ostvaruju:

- ferijalnu praksu i praktični rad prema posebnim zahtevima područja rada,

- dodatni rad do 60 časova u svakom razredu,

- društveno-korisni rad po dva radna dana u svakom razredu i

- pripremni i dopunski rad do 60 časova u svakom razredu.

III FAKULTATIVNE AKTIVNOSTI

1. Fakultativne nastavne aktivnosti

Član 21

Broj časova nastave jezika drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture za III stepen iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje u I i II razredu i 60 časova u III razredu.

Broj časova nastave iz stava 1. ovog člana za IV stepen iznosi po dva časa sedmično sa 70 časova godišnje u I, II i III razredu i 60 časova u IV razredu.

Član 22

Broj časova nastave drugog stranog jezika ima isti fond časova i raspored po razredima kao jezik iz člana 21. ovog pravilnika.

Član 23

Stručna škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjem učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni planom obrazovanja drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada.

2. Fakultativne vannastavne aktivnosti

Član 24

Za učenike koji stiču III stepen ekskurzije su predviđene do četiri radna dana u I, odnosno II razredu i do pet radnih dana u III razredu; za učenike koji stiču IV stepen - do četiri radna dana u I, II, odnosno III razredu, a u IV - do sedam radnih dana.

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika za III i IV stepen predviđene su od 30 do 60 časova u svakom razredu.

Za učenike koji stiču III stepen hor je predviđen sa 114 časova godišnje u svakom razredu, a za IV stepen sa 140 časova godišnje.

IV ZAVRŠNA ODREDBA

Član 25

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Socijalističke Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o planu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama i programu obrazovanja i vaspitanja u I razredu

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/91)

Član 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od početka školske 1991/92. godine.

Samostalni član Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim školama

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/93)

Član 17

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

PLAN OPŠTEG OBRAZOVANJA ZA TROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE

Područje rada: SVA PODRUČJA RADA

Obrazovni profil: SVI OBRAZOVNI PROFILI

STEPEN STRUČNE SPREME: III

PLAN OPŠTEG OBRAZOVANJA ZA TROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE

I OBRAZOVNI NASTAVNI PREDMETI	PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					UKUPNO
	razr. čas. nast.				nast. u bloku god.	razr. čas. nast.				nast. u bloku god.	razr. čas. nast.				nast. u bloku god.	razr. čas. nast.				nast. u bloku god.
	nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje			nedeljno		godišnje
	T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
A. Opšteobrazovni predmeti
A. Opšteobrazovni predmeti
a. Srpski jezik i književnost	3		105			2		70			2		60			7		235
b. Srpski jezik*	2		70			2		70			2		60			6		200
______ jezik i književnost**
Strani jezik	2		70			2		70			2		60			6		200
Ustav i prava građana											1		30			1		30
Istorija	3		105													3		105
Geografija	2		70													2		70
Muzička umetnost	1		35													1		35
Likovna kultura						1		35								1		35
Fizičko i zdravstveno vaspitanje	2		70			2		70			2		60			6		200
Matematika	3		105			2		70								5		175
Računarstvo i informatika	1		35		60											1		35		60
Fizika	2		70													2		70
Hemija	2		70													2		70
Ekologija i zaštita životne sredine	1		35													1		35
UKUPNO A:	22		770		60	9		315			7		210			38		1295		60

NAPOMENA:	* Za učenike naroda i narodnosti koji nastavu slušaju na maternjem jeziku
	** Za učenike naroda i narodnosti prema članu 5. Zakona o srednjoj školi

II OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

I razred

II razred

III razred

Ukupno

FERIJALNA PRAKSA I PRAKTIČAN RAD

prema zahtevima područja rada

DODATNI RAD

do 60 čas.

do 180 časova

DRUŠTVENO-KORISTAN RAD

2 radna dana

6 radnih dana

PRIPREMNI I DOPUNSKI RAD

do 60 čas.

do 180 časova

III FAKULTATIVNE AKTIVNOSTI

FAKULTATIVNE NASTAVNE AKTIVNOSTI

1.1. Jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedeljno

8 časova nedeljno

1.2. Drugi strani jezik

2 časa nedeljno

6 časova nedeljno

NAPOMENA:

Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada.

FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

2.1. EKSKURZIJE

do 4 radna dana

do 5 radnih dana

do 13 radnih dana

2.2. STVARALAČKE I SLOBODNE AKTIVNOSTI UČENIKA

30-60 časova

90-180 časova

2.3. HOR

114 ČASOVA GODIŠNJE

BROJ I RASPORED RADNIH SEDMICA ZA TROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE

Razred	Razredno-časovna nastava	Nastava u bloku		Obavezne i fakultativne vannastavne aktivnosti	Ukupno sedmica	Završni ispit
Razred	Razredno-časovna nastava	Računarstvo i informatika	Stručni predmeti	Obavezne i fakultativne vannastavne aktivnosti	Ukupno sedmica	Završni ispit
I	35 sedmica	2 sedmice	-	2 sedmice	39	-
II	35-37 sedmica	-	do 2 sedmice	2 sedmice	39	-
III	30-32 sedmice	-	4-2 sedmice	2 sedmice	39	3 sedmice

PLAN OPŠTEG OBRAZOVANJA ZA ČETVOROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE

Područje rada: SVA PODRUČJA RADA

Obrazovni profil: SVI OBRAZOVNI PROFILI

STEPEN STRUČNE SPREME: IV

PLAN OPŠTEG OBRAZOVANJA ZA ČETVOROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE

I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI	PRVI RAZRED					DRUGI RAZRED					TREĆI RAZRED					ČETVRTI RAZRED					UKUPNO
	razr. čas. nast.				nas. u bloku god.	razr. čas. nast.				nas. u bloku god.	razr. čas. nast.				nas. u bloku god.	razr. čas. nast.				nas. u bloku god.	razr. čas. nast.				nas. u bloku god.
	nedeljno		godiš.			nedeljno		godiš.			nedeljno		godiš.			nedeljno		godiš.			nedeljno		godiš.
	T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V		T	V	T	V
a. Srpski jezik i književnost	3		105			3		105			3		105			3		90			12		405
a. Srpski jezik i književnost	3		105			3		105			3		105			3		90			12		405
b. Srpski jezik*	2		70			2		70			2		70			2		60			8		270
____ jezik i književnost**
Strani jezik	2		70			2		70			2		70			2		60			8		270
Sociologija											2		70								2		70
Filozofija																2		60			2		60
Istorija	2		70			2		70													4		140
Muzička umetnost	1		35																		1		35
Likovna kultura						1		35													1		35
Fizičko i zdravstveno vaspitanje	2		70			2		70			2		70			2		60			8		270
Matematika	3		105			3		105													6		210
Računarstvo i informatika	2		70		60																2		70		60
Geografija	2		70																		2		70
Fizika	2		70			2		70													4		140
Hemija	2		70																		2		70
Biologija	2		70																		2		70
Ustav i prava građana																1		30			1		30
UKUPNO A:	23		805		60	15		525			9		315			10		300			57		1945		60

NAPOMENA:	* Za učenike naroda i narodnosti koji nastavu slušaju na maternjem jeziku
	** Za učenike naroda i narodnosti prema članu 5. Zakona o srednjoj školi

OSTALI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

I razred

II razred

III razred

IV razred

Ukupno

FERIJALNA PRAKSA I PRAKTIČNI RAD

Prema zahtevima područja rada u planu

DODATNI RAD

do 60 časova

do 240 časova

DRUŠTVENO-KORISTAN RAD

2 radna dana

8 radnih dana

PRIPREMNI I DOPUNSKI RAD

do 60 časova

do 240 časova

III

FAKULTATIVNE AKTIVNOSTI

I razred

II razred

III razred

IV razred

Ukupno

FAKULTATIVNE NASTAVNE AKTIVNOSTI

1.1. Jezik drugog naroda ili narodnosti sa elementima nacionalne kulture

2 časa nedelj.

8 časova

1.2. Drugi strani jezik

2 časa nedelj.

8 časova

NAPOMENA:

FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

2.1. Ekskurzije

do 4 radna dana

do 7 radnih dana

do 19 radnih dana

2.2. Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika

30-60 časova

120-240 časova

2.3. Hor

140 časova godišnje

BROJ I RASPORED RADNIH SEDMICA ZA ČETVOROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE

Razred	Razredno-časovna nastava	Nastava u bloku		Obavezne i fakultativne vannastavne aktivnosti	Ukupno sedmica	Matura
Razred	Razredno-časovna nastava	Računarstvo i informatika	Stručni predmeti	Obavezne i fakultativne vannastavne aktivnosti	Ukupno sedmica	Matura
I	35 sedmica	2 sedmice	-	2 sedmice	39	-
II	35-37 sedmica	-	do 2 sedmice	2 sedmice	39	-
III	35-37 sedmica	-	do 2 sedmice	2 sedmice	39	-
IV	30-32 sedmice	-	4-2 sedmice	2 sedmice	39	3 sedmice

PROGRAM ZAJEDNIČKIH PREDMETA ZA I RAZRED STRUČNIH ŠKOLA*

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave srpskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literaturnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književnoumetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnog proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitava u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi, uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima srpskog jezika;

- razvija umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (66 časova)

I UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (12 časova)

Priroda i smisao književnosti

Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pisana književnost uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti, nauke o književnosti: teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu.

Struktura književnog dela

Tema, motiv (manja tematska jedinica); fabula i siže; lik, karakter, tip, narator, pisac; ideje, misli i poruke, smisao književno-umetničkog dela; kompozicija književnog dela (na primerima lirskog, epskog i dramskog dela); jezik u književnoumetničkom delu (piščev izbor i raspoređivanje reči), sredstva umetničkog izražavanja.

Dela za obradu

Sunce se devojkom ženi - lirska narodna pesma

Banović Strahinja - epska narodna pesma

Devojka brža od konja - narodna pripovetka

Laza Lazarević: Prvi put s ocem na jutrenje - umet. pripov.

Sofokle: Antigona - tragedija

Ivo Andrić: O priči i pričanju (Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade)

II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (10 časova)

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Ep o Gilgamešu (odlomak)

Homer - Ilijada (odlomak - VI pevanje)

Biblija - iz Starog zaveta; Legenda o potopu; iz Novog zaveta; Jevanđelje po Mateju (Stradanje i vaskrsenje Hristovo).

III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (11 časova)

Počeci slovenske pismenosti, značaj rada Ćirila i Metodija i njihovih učenika. Najstarija slovenska pisma (glagoljica, ćirilica); staroslovenski jezik i recenzije staroslovenskog jezika; najstariji spomenici južnoslovenske kulture (Bašćanska ploča, Samuilov natpis, Brižinski spomenik, Miroslavljevo jevanđelje); međusobne veze i uticaji pisane i usmene književnosti.

Sava Nemanjić (Sv. Sava): Žitije sv. Simeona (odlomak) - Bolest i smrt sv. Simeona

Jefimija: Pohvala knezu Lazaru

Despot Stefan Lazarević: Slovo ljubve

Usmeno predanje o sv. Savi - (narodne pesme, priče i legende - izbor).

IV NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST (11 časova)

Narodna (usmena) književnost: pojam, bitne odlike, osnovne teme i motivi, umetnička vrednost i značaj (sinteza).

Narodna poezija i njen značaj u životu i istoriji srpskog naroda.

Srpska djevojka - narodna pesma

Kneževa večera - narodna pesma

Marko pije uz ramazan vino - narodna pesma

Dioba Jakšića - narodna pesma

Ropstvo Janković Stojana - narodna pesma

Boj na Mišaru - narodna pesma

V HUMANIZAM I RENESANSA (11 časova)

Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas i glavni predstavnici (pojam, osobenosti, značaj).

F. Petrarka: Kanconijer (izbor soneta)

V. Šekspir: Romeo i Julija

Servantes: Don Kihot (odlomak)

Š. Menčetić: Prvi pogled

Dž. Držić: Gorčije žalosti jesu li gdi komu

M. Držić: Novela od Stanca

VI BAROK I KLASICIZAM (6 časova)

Barok i klasicizam i njihovi glavni predstavnici u Evropi i kod nas (pojam, osobenosti, značaj).

I. Gundulić: Osman (odlomci iz I i VIII pevanja)

Molijer: Tvrdica

VII LEKTIRA (5 časova)

Dante Alegijeri: Božanstvena komedija (odlomak iz Pakla)

D. Kiš: Rani jadi

Izbor iz poezije savremenih pesnika prema izboru učenika i nastavnika (D. Radović, M. Antić, Lj. Simović i dr.).

VIII KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko, dramsko pesništvo.

Lirske ("ženske") i epske (junačke) pesme. Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Žitije (životopis, biografija), pohvala, slovo.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Farsa. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza. Metrika, heksametar, deseterac, cezura.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, lirski paralalizam. Simbol. Humanizam, renesansa, petrarkizam, barok, klasicizam.

B. JEZIK (25 časova)

I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Jezik kao sredstvo komunikacije (osnovni pojmovi).

Osnovni pojmovi o književnom (standardnom) jeziku. Njegov nacionalni i kulturni značaj.

II JEZIČKI SISTEM I NAUKE KOJE SE NJIME BAVE

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i fonologija, glas i fonema.

Morfologija. Reči i morfeme. Tvorba reči.

Sintaksa. Rečenica kao jezička i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Leksički fond (bogaćenje rečnika, stručna terminologija).

III PRAVOPIS

Osnovni principi pravopisa srpskog književnog jezika. Pisanje velikog slova.

KULTURA IZRAŽAVANJA (14 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književna akcentuacija, melodija rečenice, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat, reči, grupe reči, rečenice (smisaonice). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno čitanje i kazivanje napamet naučenih kraćih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni književnoumetnički jezik.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje velikog slova.

Stilske vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza).

Četiri pismena zadatka godišnje.

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

Cilj nastave srpskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave srpskog jezika i književnosti su da

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literaturnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na istraživački i kritički odnos prema književnosti; i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književno-umetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi, uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima srpskog jezika;

- razvija umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (66 časova)

I UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (12 časova)

Priroda i smisao književnosti

Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pisana književnost; uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti, nauke o književnosti: teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu.

Struktura književnog dela

Tema, motiv (manja tematska jedinica); fabula i siže; lik, karakter, tip, narator, pisac; ideje, misli i poruke, smisao književno-umetničkog dela; kompozicija književnog dela (na primerima lirskog, epskog i dramskog dela); jezik u književno-umetničkom delu (piščev izbor i raspoređivanje reči), sredstva umetničkog izražavanja.

Dela za obradu

Sunce se devojkom ženi - lirska narodna pesma

Banović Strahinja - epska narodna pesma

Devojka brža od konja - narodna pripovetka

Laza Lazarević - Prvi put s ocem na jutrenje - umetn. pripov

Sofokle: Antigona - tragedija

Ivo Andrić: O priči i pričanju (Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade)

II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (10 časova)

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Ep o Gilgamešu (odlomak)

Homer - Ilijada (odlomak - VI pevanje)

Biblija - iz Starog zaveta; Legenda o potopu; iz Novog zaveta; Jevanđelje po Mateju (Stradanje i vaskrsenje Hristovo).

III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (11 časova)

Počeci slovenačke pismenosti; značaj rada Ćirila i Metodija i njihovih učenika. Najstarija slovenska pisma (glagoljica, ćirilica); staroslovenski jezik i recenzije staroslovenskog jezika; najstariji spomenici južnoslovenske kulture (Bašćanska ploča, Samuilov natpis, Brižinski spomenik, Miroslavljevo jevanđelje); međusobne veze i uticaji pisane i usmene književnosti.

Sava Nemanjić (Sv. Sava) - Žitije sv. Simeona (odlomak), Bolest i smrt sv. Simeona

Jefimija - Pohvala knezu Lazaru

Despot Stefan Lazarević: Slovo ljubve

Usmeno predanje o sv. Savi (narodne pesme, priče i legende - izbor).

IV NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST (11 časova)

Narodna (usmena) književnost: pojam, bitne odlike, osnovne teme i motivi, umetnička vrednost i značaj (sinteza).

Narodna poezija i njen značaj u životu i istoriji srpskog naroda.

Srpska devojka - narodna pesma

Kneževa večera - narodna pesma

Marko pije uz ramazan vino - narodna pesma

Dioba Jakšića - narodna pesma

Ropstvo Janković Stojana - narodna pesma

Boj na Mišaru - narodna pesma

V HUMANIZAM I RENESANSA (11 časova)

Humanizam i renesansa u Evropi i kod nas i glavni predstavnici (pojam, osobenosti, značaj).

F. Petrarka - Kanconijer (izbor soneta)

V. Šekspir - Romeo i Julija

Servantes - Don Kihot (odlomak)

S. Menčetić - Prvi pogled

Dž. Držić - Gorčije žalosti jesu li gdi komu

M. Držić - Novela od Stanca

VI BAROK I KLASICIZAM (6 časova)

Barok i klasicizam i njihovi glavni predstavnici u Evropi i kod nas (pojam, osobenost, značaj).

I. Gundulić - Osman (odlomci iz I i VIII pevanja)

Molijer - Tvrdica

VII LEKTIRA (5 časova)

Dante Alegijeri: Božanstvena komedija (odlomak iz Pakla, pevanje V - Paolo i Frančeska)

D. Kiš - Rani jadi

Izbor iz poezije savremenih pesnika prema izboru učenika i nastavnika (D. Radović, M. Antić, Lj. Simović i dr.).

VIII KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književno-teorijski pojmovi.

Lirsko, epsko, dramsko pesništvo.

Lirske ("ženske") i epske (junačke) pesme. Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Žitije (životopis, biografija), pohvala, slovo.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Farsa. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza: Metrika, heksametar, deseterac, cezura.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, lirski paralelizam. Simbol. Humanizam, renesansa, petrarkizam, barok, klasicizam.

B. JEZIK (25 časova)

I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Jezik kao sredstvo komunikacije (osnovni pojmovi).

Osnovni pojmovi o književnom (standardnom) jeziku. Njegov nacionalni i kulturni značaj. Odnos književnog jezika i dijalekata. Književno-jezička kultura i njen značaj.

Srpski jezik (mesto u porodici slovenskih jezika, granice). Narečja srpskog jezika. Književni jezici na srpskom jezičkom području do XIX veka.

II JEZIČKI SISTEM I NAUKE KOJE SE NJIME BAVE

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i fonologija. Glasovi i foneme. Slog. Prozodija.

Morfologija. Reči i morfeme. Vrste morfema. Morfologija u užem smislu (promena reči). Tvorba reči.

Sintaksa. Rečenica kao jezička i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Lekseme. Leksički fond (rečnik, leksika).

Gramatike i rečnici srpskog jezika i način njihove upotrebe.

III FONETIKA

Glasovni i fonološki sistem srpskog književnog jezika (ponavljanje i utvrđivanje sistematizacije glasova i fonema i njihovih karakteristika).

Morfofonologija. Morfofonološke alternacije i njihova uloga u promeni i tvorbi reči. Alternacije u srpskom književnom jeziku (proširivanje i utvrđivanje ranije stečenih znanja). Pravopisna rešenja.

Akcenatski sistem srpskog književnog jezika (i njegovo obeležavanje). Klitike (proklitike i enklitike). Kontrastiranje akcenatskog sistema književnog jezika i regionalnog dijalekta (gde je to potrebno). Služenje rečnikom za utvrđivanje pravilnog akcenta.

IV PRAVOPIS

Osnovni principi pravopisa srpskog književnog jezika. Pravopisi i pravopisni priručnici (i služenje njima).

Pisanje velikog slova

KULTURA IZRAŽAVANJA (14 časova)

I USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književna akcentuacija, melodija rečenice, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat, reči, grupe reči, rečenice (smisaonica). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno čitanje i kazivanje napamet naučenih kraćih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni književno-umetnički jezik.

II PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje velikog slova.

Stilske vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

(III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave srpskog kao nematernjeg jezika je da učenici ovladaju ovim jezikom u okviru predviđenih jezičkih sadržaja i leksike, da upoznaju elemente kulture naroda koji govore srpskim jezikom i da se tako osposobe za zajedničko učešće u raznim vidovima društvenog i kulturnog života, kao i za lakše uključivanje u rad i društvene procese.

Zadaci nastave srpskog kao nematernjeg jezika su:

- ovladavanje standardnim jezikom u okviru 1200 novih reči i izraza uključujući i najfrekventniju stručnu terminologiju:

- dalje razvijanje sposobnosti učenika za razumevanje na sluh usmenih izlaganja;

- dalje usvajanje pravilnog izgovora i prozodijskih elemenata;

- upoznavanje sa gramatikom savremenog srpskog jezika;

- osposobljavanje učenika za samostalno izražavanje na srpskom jeziku;

- osposobljavanje učenika za razumevanje tekstova različitog žanra pisanih jezikom i stilom na višem nivou u odnosu na prethodni stupanj, kao i za razumevanje stručnih tekstova;

- osposobljavanje učenika za pravilno pismeno izražavanje;

- upoznavanje učenika sa značajnijim karakteristikama kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- upoznavanje učenika sa delima pisanim na srpskom jeziku iz savremene književnosti, kao i sa delima iz ranijih epoha jezički pristupačnih učenicima;

- razvijanje interesovanja učenika za dalje učenje ovoga jezika;

- sticanje sposobnosti i navike za dalje učenje ovoga jezika;

- omogućavanje boljeg sporazumevanja, zbližavanja i zajedničkih aktivnosti učenika različitih nacionalnosti u procesu učenja, rada i u drugim vidovima društvenog života.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- razvijati komunikativne sposobnosti učenika usvajanjem predviđene jezičke i leksičke građe od oko 400 novih reči i izraza uključujući i osnovnu terminologiju iz društvenih nauka:

- radom na tekstu obogaćivati jezička znanja učenika i upoznavati ih sa elementima kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- usmeravati učenike da samostalno čitaju tekstove različitog žanra;

- osposobljavati učenika za pismeno izražavanje na osnovu obrađene tematike;

- osposobljavati učenike da se koriste jezičkim priručnicima i rečnicima;

- uključivati učenike različitih nacionalnosti u razne vidove zajedničkih aktivnosti.

Tematika

Škola: iz života i rada učenika; novi nastavni predmeti; osnovna terminologija iz društvenih nauka.

Iz života mladih: zabavni i sportski život; učešće u društvenim aktivnostima; smotre; susreti; omladina u NOB-u.

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost); karakteristični običaji iz prošlosti u bližoj i široj okolini, o životu i radu najistaknutijih jugoslovenskih naučnika i umetnika; radio i TV-emisije iz kulture; značajnije kulturne manifestacije.

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja u zemlji; savremena otkrića; poljoprivredno-industrijski kombinat, zadruge.

Komunikativne funkcije: iskazivanje (ne) raspoloženja, iznenađenja, zabrinutosti, (ne) zadovoljstva, razočaranja, čuđenja, prekora, fizičkih tegoba; (ne) poželjnosti i prisustva neke osobe na nekom mestu; ubeđivanje, opraštanje.

Jezik (oko 24 časa)

Fonetika

Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika.

Akcenat: kvantitet i kvalitet akcentovanih slogova; distribucija akcenta; akcentogene reči, enklitike i proklitike.

Morfologija

Vrste reči: kriterijumi za podelu reči na vrste: reči sa deklinacijom; reči sa konjugacijom.

Obeležavanje roda u standardnom jeziku kod imenica i ostalih vrsta koje imaju obeležje roda.

Deklinacioni oblici: promena imenica; singularija i pluralija tantum; promena ličnih zamenica; zameničko-pridevska promena.

Glagoli: obeležavanje lica, broja i roda; glagolski vid, glagolski rod; glagoli s morfemom SE.

Građenje reči

Izvedene i složene reči (uloga prefiksa i sufiksa u građenju reči).

Pravopis

Utvrđivanje pravopisnih pravila u promeni i tvorbi reči.

Rad na tekstu (oko 22 časa)

(11 tekstova u toku školske godine)

V. St. Karadžić: O narodnim pevačima

S. Raičković: Prva zarada drvene Marije

B. Nušić: Sumnjivo lice (odlomak)

J. Popović: Istinite legende (po izboru)

B. Ćopić: Surovo srce

L. Lazarević: Na bunaru

S. Janevski: Violina

Pisma streljanih drugarica Srbe i Jovanke Bukmirović i Slavke Đurišić-Đurđević

J. J. Zmaj: iz Đulića

V. Ilić: Zimsko jutro

D. Tadijanović: Visoka, žuta žita

M. Antić: Rasejani dečaci

Đ. Jakšić: Na Liparu

D. Jevrić: pesma po izboru

Izbor iz narodne proze (pripovetka, anegdote)

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

Govorno i pismeno izražavanje (oko 24 časa)

Vežbe razumevanja saslušanog ili pročitanog teksta, dijaloga.

Davanje kompleksnijih odgovora na postavljeno pitanje i postavljanje pitanja.

Reprodukovanje u osnovnim crtama saslušanog ili napisanog teksta, dijaloga.

Rad na literarnom tekstu; reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr.

Pričanje o samostalno odabranoj temi na osnovu sačinjenog plana.

Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima uz davanje najosnovnijih podataka.

Razgovor o pročitanim tekstovima, TV-emisijama i drugim temama u okviru predviđene tematike.

Opisivanje slike, fotografije i sl.

Posle usmenog savladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

(IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Zadaci nastave srpskog kao nematernjeg jezika su:

- ovladavanje standardnim jezikom u okviru 1600 /2000/1) novih reči i izraza uključujući i najfrekventniju stručnu terminologiju;

- dalje razvijanje sposobnosti učenika za razumevanje na sluh usmenih izlaganja;

- dalje usvajanje pravilnog izgovora i prozodijskih elemenata;

- upoznavanje sa gramatikom savremenog srpskog jezika;

- osposobljavanje učenika za samostalno izražavanje na srpskom jeziku;

- osposobljavanje učenika za razumevanje tekstova različitog žanra pisanih jezikom i stilom na višem nivou u odnosu na prethodni stupanj, kao i za razumevanje stručnih tekstova;

- osposobljavanje učenika za pravilno pismeno izražavanje;

- upoznavanje učenika sa značajnijim karakteristikama kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- upoznavanje učenika sa delima pisanih na srpskom jeziku iz savremene književnosti, kao i sa delima iz ranijih epoha jezički pristupačnih učenicima;

- razvijanje interesovanja učenika za dalje učenje ovoga jezika;

- sticanje sposobnosti i navike za samostalno korišćenje rečnika i jezičkih priručnika;

- omogućavanje boljeg sporazumevanja, zbližavanja i zajedničkih aktivnosti učenika različitih nacionalnosti u procesu učenja, rada i u drugim vidovima društvenog života, u odbrani i zaštiti SFR Jugoslavije, u unapređivanju životne i radne sredine.

_____________
1) U kosim zagradama /.../ označeni su prošireni programski sadržaji za koje se opredeljuje škola na predlog predmetnog nastavnika u zavisnosti od nivoa znanja srpskog jezika učenika.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- razvijati komunikativne sposobnosti učenika usvajanjem predviđene jezičke i leksičke građe od oko 400/500 novih reči i izraza uključujući i osnovnu terminologiju iz društvenih nauka;

- radom na tekstu obogaćivati jezička (književno-estetska) znanja učenika i upoznavati ih sa elementima kulture naroda koji govore srpskim jezikom;

- usmeravati učenike da samostalno čitaju tekstove različitog žanra;

- osposobljavati učenike za pismeno izražavanje na osnovu obrađene tematike;

- osposobljavati učenike da se koriste jezičkim priručnicima i rečnicima;

- uključivati učenike različitih nacionalnosti u razne vidove zajedničkih aktivnosti.

Tematika

Škola: iz života i rada učenika; novi nastavni predmeti, osnovna terminologija iz društvenih nauka.

Iz života mladih:

Kulturni život: iz kulture (sadašnjost i prošlost); karakteristični običaji iz prošlosti u bližoj i široj okolini; o životu i radu najistaknutijih jugoslovenskih naučnika i umetnika; radio i TV-emisije iz kulture; značajnije kulturne manifestacije.

Društveni i privredni život: aktuelna zbivanja u zemlji; savremena otkrića; poljoprivredno-industrijski kombinat zadruge.

Komunikativne funkcije: iskazivanje (ne)raspoloženja, iznenađenja, zabrinutosti, (ne)zadovoljstva, razočarenja, čuđenja, prekora, fizičkih tegoba: (ne)poželjnosti i prisustva neke osobe na nekom mestu; ubeđivanje, opraštanje.

Jezik (oko 23 časa)

Fonetika

Vokalski i konsonantski sistem standardnog jezika. (Distribucija fonema).

Akcenti: kvantitet i kvalitet akcentovanih slogova; distribucija akcenta; akcentogene reči, enklitike i proklitike.

Morfologija

Osnovni pojmovi iz morfologije: morfema; korenske i afiksalne morfeme, alomorfi, supletivni alomorfi. Vrste reči; kriteriji za podelu reči na vrste; reči sa deklinacijom, reči sa konjugacijom.

Obeležavanje roda u standardnom jeziku kod imenica i ostalih vrsta koje imaju obeležje roda.

Deklinacioni oblici: promena imenica, singularija i pluralija tantum, promena ličnih zamenica, zameničko-pridevska promena, promena brojeva. Diferencijalna uloga prozodije u deklinaciji.

Glagoli. Ukazivanje na najkarakterističnije morfološke osobenosti: obeležavanje lica, broja i roda. Glagolski vid. Glagolski rod. Glagoli s morfemom SE.

Glagolske osnove: prezentska i infinitivna.

Nepravilni glagoli.

Bezlični (infinitni) glagolski oblici.

Sistem ličnih (finitnih) glagolskih oblika. (Diferencijalna uloga prozodije u konjugaciji).

Pravopis

Utvrđivanje pravopisnih pravila u promeni i tvorbi reči.

RAD NA TEKSTU (oko 20 časova)

(10 tekstova u toku školske godine)

V. St. Karadžić: O narodnim pevačima

S. Raičković: Prva zarada drvene Marije

B. Nušić: Sumnjivo lice (odlomak)

J. Popović: Istinite legende (po izboru)

B. Ćopić: Surovo srce

A. Kovačić: Djetinjstvo Ivice Kičmanovića (odlomak)

L. Lazarević: Na bunaru

S. Janevski: Violina

Pisma streljanih drugarica Srbe i Jovanke Bukmirović i Slavke Đurišić-Đurđević

V. Nazor: Baka Spasenija (iz dnevnika S partizanima)

J. J. Zmaj: iz Đulića

V. Ilić: Zimsko jutro

D. Tadijanović: Visoka, žuta žita

M. Antić: Rasejani dečaci

Đ. Jakšić: Na Liparu

D. Jevrić: pesma po izboru

Izbor narodne proze (pripovetka, anegdote)

Koristiti i tekstove drugih žanrova u skladu sa tematikom.

LEKTIRA (3 časa)

Dva (tri) dela u toku školske godine po izboru nastavnika i učenika.

I. Andrić: Most na Žepi

D. Ćosić: Daleko je sunce

M. Crnjanski: Lament nad Beogradom

Izbor iz savremene proze, naučno-popularne literature, omladinske štampe.

GOVORNO I PISMENO IZRAŽAVANJE (oko 23 časa)

Vežbe razumevanja saslušanog ili pročitanog teksta, dijaloga.

Davanje kompleksnijih odgovora na postavljeno pitanje i postavljanje pitanja.

Reprodukovanje u osnovnim crtama saslušanog ili napisanog teksta, dijaloga.

Rad na literarnom tekstu: reprodukovanje sadržine; analiza teme, mesta i vremena događaja, likova, opisa, ideje i dr; jezičko-stilska analiza.

Pričanje o samostalno odabranoj temi na osnovu sačinjenog plana. Obaveštavanje i izveštavanje o aktuelnim događajima i zbivanjima uz davanje najosnovnijih podataka.

Razgovor o pročitanim tekstovima, TV-emisijama i drugim temama u okviru predviđene tematike.

Opisivanje slike, fotografije i sl.

Posle usmenog savladavanja predviđenih oblika izražavanja uvežbavati odgovarajuće oblike u pisanoj formi.

Jedan pismeni zadatak u toku školske godine.

ALBANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave albanskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave albanskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima albanske, jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literarnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitava u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima albanske, jugoslovenske i svetske zajednice;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima albanskog jezika;

- razvija umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama.

I razred

(3 časa nedeljno, 105 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (oko 68 časova)

I NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST (14 časova)

Narodna književnost (usmena): pojam, razvoj i osnovne karakteristike, osnovne teme, motivi i ideje u delima albanske i jugoslovenskih narodnih književnosti; rodovi i vrste dela usmene književnosti.

Vrste narodne književnosti

Lirske narodne pesme: uspavanke - Nina nana; Mnogo se voleše devojka i junak; Pozdrav Selu; Majka oplakuje sina; Doviđenja, druže, doviđenja (albanske narodne pesme); Ljubavni rastanak (srpska narodna pesma).

Epske narodne pesme: osobenosti vrste u stihu - (neistorijska i istorijska): Martesa e Halilit;

Kenga o Emin Duraku (izbor iz epskih stihova iz usmene albanske književnosti): Marko Kraljević ukida svadbarinu i Smrt majke Jugovića (izbor iz srpske epske poezije).

Narodna epika u prozi: Vrste priča: basne, pripovetke, anegdote, legende (izbor).

Epsko-lirska poezija: osobenosti, vrste (balada i romansa), Balade: I ra mjegulla Bujenës, Đerzelez Alija, Çika patureshë; Hasanaginica, Romansa: Aga Imeri.

Napomena: Za obradu usmene književnosti jugoslovenskih naroda predviđena su 3 časa.

II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (3 časa)

Klasična grčka književnost, rimska i književnost drugih naroda. Značaj mitologije i književnosti za razvoj kulture i evropske književnosti.

Homer - Ilijada (šesto pevanje)

- Ep o Gilgamešu, Mahabharata, Kalevala (informativno).

III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (3 časa)

Počeci pisane književnosti jugoslovenskih naroda, značaj rada Ćirila i Metodija i njihovih učenika - informativno (1 čas).

Sava Nemanjić: Žitije sv. Simeona.

Počeci pismenosti na albanskom jeziku i književnosti (prvi spomenici) (1 čas)

IV HUMANIZAM I RENESANSA (8 časova)

Humanizam i renesansa (preporod) u Evropi (2 časa)

Frančesko Petrarka - Kanconijer (61 spev)

Đovani Bokačo - Dekameron (izbor novela)

Humanizam i renesansa u književnosti jugoslovenskih naroda - informativno (1 čas).

Marin Držić - Dundo Maroje (odlomak) (1)

Humanizam i renesansa u albanskoj književnosti (2 časa)

Marin Barleti - Istorija Skenderbega (odlomak)

Stara albanska književnost (2 časa)

Glavni predstavnici: Buzuku, Lek Matranga, Pjeter Bude, Frang Bardi, Pjeter Bogdani, Đon Nikol Kazazi, Julj Variboba

V BAROK, KLASICIZAM, RACIONALIZAM I PROSVETITELJSTVO (5 časova)

Barok, klasicizam, racionalizam i prosvetiteljstvo u Evropi.

Prosvetiteljstvo u književnosti jugoslovenskih naroda - informativno. Dositej Obradović - Pismo Haralampiju (1)

Prosvetiteljstvo u albanskoj književnosti (1 čas)

Kulturni pokret u Moskopolju u 18. veku: predstavnici Teodor Kavalioti, Teodor Hadžifilini - Dhanil Hadžiu (prikaz)

Bejtedžijska književnost (2 časa)

Ibrahim Nezimi, Sulejman Naibi, Hasan Zuko Kamberi, Muhamet Kučuku - Čami (informativno).

VI ROMANTIZAM (29 časova)

Romantizam u evropskoj književnosti (2 časa)

- Dž. G. Bajron: Putovanje Čajlda Harolda (odlomak)

- A. Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak)

Romantizam u književnosti jugoslovenskih naroda (bitne odlike, značajni pisci i dela i međusobne veze tih književnosti) (ukupno 8 časova)

Vuk Karadžić: Reformator jezika i sakupljač narodnog stvaralaštva

Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)

Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića

France Prešern: Sonetni venac

Laza Kostić: Santa Marija dela Salute

Đura Jakšić: Otadžbina

Romantizam u albanskoj književnosti (15 časova)

Značaj Prizrenske lige.

Škole, listovi i časopisi na albanskom jeziku. Skupljanje folklora (Thimi Mitko, Zef Jubani) - osvrt

- Predstavnici:

Naum Većiljhardži: (prosvetiteljska i književna delatnost);

Jeronim de Rada: Këngët e Milosaut

Gavril Dara i Riu: Kenga e spresme e Balës

Konstantin Kristoforidi: Rad u oblasti jezika (bukvar, gramatika, rečnik, prevodi) i književnosti (Lov brđana) - osvrt

Zef Serembe: "Vjersha" (Pesme) - prijateljstvo, Mojoj dragi (osvrt).

Naim Frašeri: Život i književno stvaralaštvo. "Bagëti o bujqësi" II deo (odlomak); "Lulet e verës" (Život, Srce, Lepota); Istorija Skenderbega (odlomak) - prikaz

Sami Frašeri: kulturna, jezička i književna delatnost (informativno)

Ndre Mjeda: Život i književno stvaralaštvo - "Juvenilia", (odlomak); Životni san, Putnik (osvrt)

Filip Široka: "Zani i zemrës" - Shko dallëndyshe - Një lules së vyshkun - uvelom cvetu (osvrt)

Ljuiđ Gurakući: "Vjersha" - pesma (izbor)

LEKTIRA2) (12)

Sofokle: Antigona

Šekspir: Hamlet

Njegoš: Gorski vijenac (2 časa)

Vedat Kokona: Na valovima života

Hivzi Suljejmani: Deca moje reke

Sinan Hasani: Vetar i hrast

___________
2) Za obradu jednog dela iz književnosti u domaćoj lektiri planirana su dva časa.

Pojmovi

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

- Umetnost - pojam, vrste, osobenosti; odnosi među umetnostima. Književna umetnost - pojam, podele, osobenosti. Književni rodovi i vrste. Književno (umetničko) delo - pisac (umetnik) - primalac (čitalac, slušalac, gledalac). Nauka o književnosti - pojmovi (književna kritika, teorija književnosti, istorija književnosti).

- Lirika - pojmovi. Struktura lirske pesme: tema, motivi, kompozicija, ritmička organizacija, jezik i stil. Lirske vrste u usmenoj i pisanoj književnosti - osnovne odlike (mitološke, obredne, običajne, porodične, posleničke, ljubavne, rodoljubive, opisne, satirične, misaone, elegične, ditiramb; sonet, sonetni venac). Analiza lirske pesme.

- Pesnički jezik - standardni jezik (odnos). Osnovne odlike pesničkog jezika. Epitet, personifikacija, poređenje, kontrast, metafora, hiperbola, gradacija.

Ritam glasova, slogova, reči, govornih celina, stihova, strofa; pauze; trohejski i jambski ritam. Stih - vrste. Slik ili rima.

- Epika - pojam. Struktura epskog dela, tema, kompozicija, lik, jezik i stil. Epska poezija i proza u usmenoj i pisanoj književnosti - osnovne odlike (epska pesma, ep; mit, legenda, bajka, basna, zagonetka, pripovetka, roman). Analiza epskog dela.

- Lirsko-epska poezija - pojam, osnovne odlike (balada, romansa, poema).

- Drama - pojam. Drama kao književni rod i drugi rodovi (lirika i epika). Drama i pozorište: drama kao književno i scensko delo. Struktura dramskog dela: popis dramskih lica, didaskalije, monolog, dijalog. Kompozicija dramskog dela: dramska radnja, jedinstvo dramske radnje, dramski sukob, dramska napetost. Faze razvoja dramske radnje: ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija, rasplet. Čin, slika, prizor (scena) i dramska situacija. Dramske (scenske) vrste (tragedija, komedija, ostale vrste). Analiza dramskog (scenskog) dela.

- Biografija. Književna kritika i studija, esej.

JEZIK (18 časova)

Opšta znanja o jeziku. Jezik kao sistem znakova komunikacije. Razvoj jezika. Kratak istorijat albanskog književnog jezika. Književni i narodni (govorni) jezik.

Fonetika: fonetika i fonologija, glasovi (akustične i artikulacione osobine); podela samoglasnika i grupe samoglasnika književnog albanskog jezika. Podela suglasnika (po mestu artikulacije, načinu tvorbe - formiranja, i dejstvu glasnih žica). Slova albanskog jezika. Fonetski fenomeni albanskog jezika (metafonija, apofonija, diftongizacija, rotacizam, palatalizam, asimilacija, motateza, smanjenje glasova, povećanje glasova). Dužina samoglasnika.

Slog i podela reči na slogove. Akcenat i njene vrste.

Morfologija: struktura reči - morfeme i njihove vrste (prema tvorbi, temi i obliku).

Gramatičke kategorije različitih rečeničkih delova: Imenica, pridevi, član, zamenice, brojevi i njihove gramatičke kategorije. Glagoli i njihove gramatičke kategorije. Nepromenljivi delovi rečenice.

KULTURA IZRAŽAVANJA (oko 22 časa)

1. Usmeno izražavanje (oko 8 časova)

Čitanje i kazivanje - nivoi konstatacije, informacije, naracije i identifikacije. Artikulacija glasova, književna akcentuacija, melodija rečenice. Jačina i visina tona; boja glasa; tempo izgovora konverzacionog i umetničkog teksta. Pauza - vrste, funkcija. Naglašavanje reči, grupa reči, rečenica (smisaonice u rečenici, rečeničkom nizu, odeljku i tekstu). Recitovanje odabranih stihova iz programa.

Pričanje o vlastitim i tuđim doživljajima, te stvarnim i izmišljenim događajima (prema unapred sačinjenom planu; s upotrebom dijaloga i bez dijaloga; hronološko i retrospektivno; u prvom i trećem licu).

Opisivanje predmeta, bića i pojava (prema unapred sačinjenom planu; statički i dinamički opisi; portretisanje; opisivanje enterijera i eksterijera).

Izveštavanje o različitim pojavama i događajima u društveno-političkom, ekonomskom i kulturnom životu škole i društvene zajednice.

Raspravljanje o raznim aktuelnim temama u vezi s programom književnosti i događajima u zemlji i svetu (postavljanje, dokazivanje i potvrđivanje ili odbacivanje teze; prikupljanje, grupisanje i korišćenje činjeničnog materijala; sučeljavanje različitih stavova i gledišta, sudova i ocena; dijaloška i monološka rasprava).

Praćenje književne periodike.

2. Pismeno izražavanje (oko 14 časova)

Uvežbavanje, proširivanje i sistematizovanje znanja i umenja u vezi sa izradom raznih vrsta pismenih sastava (naracija, deskripcija, izveštaj, rasprava).

Osam domaćih pismenih zadataka (čitanje i analiziranje na času).

Po dva školska pismena zadatka u polugodištu (jedan čas za izradu i dva časa za usavršavanje zadataka).

Napomena

ALBANSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave albanskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave albanskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima albanske, jugoslovenske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literaturnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književno-umetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije i književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznanje vidika učenika i podstiče na kritičko mišljenje;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi, uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima albanskog jezika;

- razvija umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama.

I razred

(3 časa nedeljno, 105 godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

KNJIŽEVNOST (oko 68 časova)

I Narodna (usmena) književnost (14 časova)

Narodna književnost (usmena): pojam, razvoj i osnovne karakteristike; osnovne teme, motivi i ideje u delima albanske i jugoslovenskih narodnih književnosti; međusobni uticaji i usmene i pisane književnosti; rodovi i vrste dela usmene književnosti.

Vrste narodne književnosti

Lirske narodne pesme: uspavanke - Nina nana; Mnogo se voleše devojka i junak; Pozdrav Selu; Majka oplakuje sina; Do viđenja, druže, do viđenja (albanske narodne pesme); Ljubavni rastanak (srpska narodna pesma).

Epske narodne pesme: osobenosti vrste u stihu - (neistorijska i istorijska): Martesa i Halilit.

Nena i Emin Durakut (izbor iz epskih stihova iz usmene albanske književnosti): Marko Kraljević ukida svadbarinu i Smrt majke Jugovića (izbor iz srpske epske poezije).

Narodna epika u prozi: Vrste priča: basne, pripovetke, anegdote, legende (izbor).

Epsko-lirska poezija: osobenosti, vrste (balada i romansa), Balade: I ra mjegulla Bujenës, Đerlez Alija, Cika patureshë; Hasanaginica, Romansa: Aga Imeri.

Napomena: Za obradu usmene književnosti jugoslovenskih naroda predviđena su 3 časa.

II KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (3 časa)

Klasična grčka književnost, rimska i književnost drugih naroda. Značaj mitologije i književnosti za razvoj kulture i evropske književnosti.

Homer - Ilijada (šesto pevanje)

- Ep o Gilgamešu, Mahabharata, Kalevala (informativno).

III SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (3 časa)

Počeci pisane književnosti jugoslovenskih naroda, značaj rada Ćirila i Metodija i njihovih učenika - informativno (1 čas).

Sava Nemanjić - Žitije sv. Simeona

Počeci pismenosti na albanskom jeziku i književnosti (prvi spomenici) (1 čas)

IV HUMANIZAM I RENESANSA (8 časova)

Humanizam i renesansa (preporod) u Evropi (2 časa)

Frančesko Petrarka - Kanconijer (61 spev)

Đovani Bokačo - Dekameron (izbor novela)

Humanizam i renesansa u književnosti jugoslovenskih naroda - informativno (1 čas).

Marin Držić - Dundo Maroje (odlomak) (1)

Humanizam i renesansa u albanskoj književnosti (2 časa)

Marin Barleti - Istorija Skenderbega (odlomak)

Stara albanska književnost (2 časa)

Glavni predstavnici: Buzuku, Lek Matranga, Pjeter Budi, Frang Bardi, Pjeter Bogdani, Đon Nikol Kazazi, Julj Variboba

V BAROK, KLASICIZAM, RACIONALIZAM I PROSVETITELJSTVO (5 časova)

Barok, klasicizam, racionalizam i prosvetiteljstvo u Evropi.

Prosvetiteljstvo u književnosti jugoslovenskih naroda - informativno. Dositej Obradović - Pismo Haralampiju (1)

Prosvetiteljstvo u albanskoj književnosti (1 čas)

Kulturni pokret u Moskopolju u 18. veku: predstavnici Teodor Kavalioti, Teodor Hadžifilini - Dhanil Hadžiu (prikaz)

Bejtedžijska književnost (2 časa)

Ibrahim Nezimi, Sulejman Naibi, Hasan Zuko Kamberi, Muhamet Kučuku - Čami (informativno).

VI ROMANTIZAM (29 časova)

Romantizam u evropskoj književnosti (2 časa)

- Dž. G. Bajron: Putovanje Čajlda Harolda (odlomak)

- A. Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak)

Romantizam u književnosti jugoslovenskih naroda (bitne odlike, značajniji pisci i dela i međusobne veze tih književnosti) (ukupno 8 časova)

Vuk Karadžić: Reformator jezika i sakupljač narodnog stvaralaštva

Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)

Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića

France Prešern: Sonetni venac

Laza Kostić: Santa Marija della Salute

Đura Jakšić: Otadžbina

Romantizam u albanskoj književnosti (15 časova)

Značaj Prizrenske lige.

Škole, listovi i časopisi na albanskom jeziku. Skupljanje folklora (Thimi Mitko, Zef Jubani) - osvrt

- Predstavnici:

Naum Većiljhardži: (prosvetiteljska i književna delatnost)

Jeronim de Rada: Kenget i Milosaut

Gavril Dara i Riu: Kënga e spresme e Balës

Konstantin Kristoforidi: Rad u oblasti jezika (bukvar, gramatika, rečnik, prevodi) i književnost (Lov brđana) - osvrt

Zef Serembe: "Vjersha" (Pesme) - Prijateljstvo, Mojoj dragi (osvrt).

Naim Frašeri: Život i književno stvaralaštvo. "Bagëti e bujqësi" II deo (odlomak); "Lulet e verës" (Život, Srce, Lepota); Istorija Skenderbega (odlomak) - prikaz

Sami Frašeri: kulturna, jezička i književna delatnost (informativno).

Ndre Mjeda: Život i književno stvaralaštvo - "Juvenilia", (odlomak); Životni san, Putnik (osvrt)

Filip Široka: "Zani i zemres" - Shko dallendyshe - Nje lules se vyshkun - uvelom cvetu (osvrt)

Ljuiđ Gurakući: "Vjersha" - pesma (izbor)

LEKTIRA4 (12)

Sofokle: Antigona

Šekspir: Hamlet

Njegoš: Gorski vijenac (2 časa)

Vedat Kokona: Na valovima života

Hivzi Suljejmani: Deca moje reke

Sinan Hasani: Vetar i hrast

_____________
4) Za obradu jednog dela iz književnosti u domaćoj lektiri planirana su dva časa.

POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

- Umetnost - pojam, vrste, osobenosti; odnosi među umetnostima. Književna umetnost - pojam, podele, osobenosti. Književni rodovi i vrste. Književno (umetničko) delo - pisac (umetnik) primalac (čitalac, slušalac, gledalac). Nauka o književnosti - pojmovi (književna kritika, teorija književnosti, istorija književnosti).

- Pesnički jezik - standardni jezik (odnos). Osnovne odlike pesničkog jezika. Epitet, personifikacija, poređenje, kontrast, metafora, hiperbola, gradacija.

Ritam glasova, slogova, reči, govornih celina, stihova, strofa; pauze; trohejski i jambski ritam. Stih - vrste. Slik ili rima.

- Epika - pojam. Struktura epskog dela tema, kompozicija, lik, jezik i stil. Epska poezija i proza u usmenoj i pisanoj književnosti - osnovne odlike (epska pesma, ep; mit, legenda, bajka, basna, zagonetka, pripovetka, roman). Analiza epskog dela.

- Lirsko-epska poezija - pojam, osnovne odlike (balada, romansa, poema).

- Drama - pojam. Drama kao književni rod i drugi rodovi (lirika i epika). Drama i pozorište: drama kao književno i scensko delo. Struktura dramskog dela: popis dramskih lica, didaskalije, monolog, dijalog. Kompozicija dramskog dela: dramska napetost. Faze razvoja dramske radnje ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija, rasplet. Čin, slika, prizor (scena) i dramska situacija. Dramske (scenske) vrste (tragedija, komedija, ostale vrste). Analiza dramskog (scenskog) dela.

- Biografija. Književna kritika i studija, esej.

JEZIK (18 časova)

Opšta znanja o jeziku. Jezik kao sistem znakova komunikacije. Razvoj jezika. Kratak istorijat albanskog književnog jezika. Književni i narodni (govorni) jezik.

Fonetika: fonetika i fonologija, glasovi (akustične i artikulacione osobine); podela samoglasnika i grupa samoglasnika književnog albanskog jezika. Podela suglasnika (po mestu artikulacije, načinu tvorbe - formiranja, i dejstvu glasnih žica). Slova albanskog jezika. Fonetski fenomeni albanskog jezika (metafonija, apofonija, diftongizacija, rotacizam, palatalizam, asimilacija, metateza, smanjenje glasova, povećanje glasova). Dužina samoglasnika.

Slog i podela reči na slogove. Akcenat i njene vrste.

Morfologija: struktura reči - morfeme i njihove vrste (prema tvorbi, temi i obliku).

Gramatičke kategorije različitih rečeničnih delova: Imenica, pridevi, član, zamenice, brojevi i njihove gramatičke kategorije. Glagoli i njihove gramatičke kategorije. Nepromenljivi delovi rečenice.

KULTURA IZRAŽAVANJA (oko 22 časa)

1. Usmeno izražavanje (oko 8 časova)

Pričanje o vlastitim i tuđim doživljajima te stvarnim i izmišljenim događajima (prema unapred sačinjenom planu; s upotrebom dijaloga i bez dijaloga; hronološko i retrospektivno; u prvom i trećem licu).

Opisivanje predmeta, bića i pojava (prema unapred sačinjenom planu; statički i dinamički opisi; portretisanje; opisivanje enterijera i eksterijera).

Izveštavanje o različitim pojavama i događajima u društveno-političkom, ekonomskom i kulturnom životu škole i društvene zajednice.

Praćenje književne periodike.

2. Pismeno izražavanje (oko 14 časova)

Uvežbavanje, proširivanje i sistematizovanje znanja i umenja u vezi sa izradom raznih vrsta pismenih sastava (naracija, deskripcija, izveštaj, rasprava).

Osam domaćih pismenih zadataka u polugodištu (jedan čas za izradu i dva časa za usavršavanje zadataka).

Napomena

BUGARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za trogodišnje školovanje - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave bugarskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave bugarskog jezika i književnosti su da:

- upoznaju učenike s književnom umetnošću;

- razviju humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima bugarske kulturne baštine;

- usavršavaju literaturnu recepciju, razvijaju književni ukus i stvaraju trajne čitalačke navike;

- upućuju učenike na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljavaju ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretaciju i vrednovanje književnoumetničkih dela;

- obezbeđuju funkcionalna znanja iz istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljavaju učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- šire saznajne vidike učenika i podstiču ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitavaju ih u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima svetske zajednice;

- uvode učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razvijaju jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljavaju učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitavaju ih u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima bugarskog jezika;

- razvijaju umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiču učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljavaju učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (32)

I KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (1)

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobenosti književnosti starog veka - informativno.

II SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST
(STAROBUGARSKA KNJIŽEVNOST) (8)

Počeci slovenske pismenosti; značaj rada Ćirila i Metodija i njihovih učenika. Najstarija slovenska pisma (glagoljica; ćirilica); staroslovenski jezik i recenzije staroslovenskog jezika; najstariji spomenici južnoslovenske kulture. Trnovska i Preslavska književna škola. Apokrifi. Bogumilska književnost. Tajna knjiga (odlomak)

Crnorizac Hrabar: Opismene

Prezviter Kozma: Beseda

Gligorije Camblak: Pohvalno slovo za Jeftimij

III NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST (10)

Narodna (usmena) književnost: pojam, bitne odlike, osnovne teme i motivi, umetnička vrednost i značaj (sinteza).

Narodna poezija i njen značaj u životu i istoriji bugarskog naroda.

Devojačka žalba - lirska narodna pesma

Stefan Karadža - epska narodna pesma

Kraljević Marko oslobađa tri sindžira roblja - epska pesma

Indže vojvoda - narodna epska pesma

U nedelju sunce greje - narodna pesma

Daješ li, daješ, Balkandži Jovo - narodna epska pesma

Zavoleo Stojan Borjanku - narodna balada

IV NASTANAK BUGARSKE KNJIŽEVNOSTI (2)

Glavni predstavnici: Pajsije Hilendarski, Sofronije Vračanski, Petar Beran (informativno)

V LEKTIRA

Elisaveta Bagrjana: Potomka

Boris Hristov: Konjče moje

Nikolaj Hajtev: Pripovetke (izbor)

Marin Mladenov: Pripovetke (izbor)

Izbor iz savremene poezije bugarske narodnosti u Jugoslaviji.

VI KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja se izučavaju u ovom razredu ponavljaju se, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko, dramsko pesništvo.

Lirske ("ženske") i epske (junačke) pesme. Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Žitije (životopis, biografija), pohvala, slovo.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Farsa. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza: Metrika, heksametar, deseterac, cezura.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, lirski paralelizam. Simbol. Humanizam, renesansa, petrarkizam, barok, klasicizam.

B. JEZIK (18)

I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Jezik kao sredstvo komunikacije (osnovni pojmovi).

Osnovni pojmovi o književnom (standardnom) jeziku. Njegov nacionalni i kulturni značaj. Mesto u porodici slovenskih jezika; narečja bugarskog jezika (istočno i zapadno). Dijalekatska osnova bugarskog književnog jezika.

II FONETIKA I FONOLOGIJA

1. Fonetika

Glas (akustičke i artikulacione osobine). Uloga govornih organa u stvaranju glasova. Osnovna klasifikacija glasova u rečima.

Podela suglasnika prema mestu i načinu tvorbe, učešću glasnih žica; dopunska artikulacija (neki tvrdi suglasnici).

Glasovne promene: palatalizacija; metateza glasa ъ; ispadanje samoglasnika u rečima i proširivanje reči samoglasnicima; promenljivo я; asimilacija suglasnika, mukli suglasnici (oni koji se pišu u rečima a ne izgovaraju).

Pojam sloga; vrste slogova; struktura slogova; podela reči na slogove.

Akcenat: karakteristike bugarskog akcenta; upoređivanje bugarskog akcenta sa akcentima srpskog jezika. Enklitike i proklitike. Akcentovane reči; reči sa dva akcenta; drugostepeni akcenat; dvojaki akcenti; semantička značenja akcenta; intonacija: komponente intonacije: melodija, pauza, intenzitet, tempo. Logički akcenat.

2. Fonologija

Pojam fonologije; pojam foneme (definicija) dinstinktivna uloga fonema. Fonološki sistem bugarskog jezika.

III PRAVOPIS

Osnovni principi pravopisa bugarskog književnog jezika. Tipovi pravopisa (fonološki, morfološki). Pisanje složenica i skraćenica. Pravilna upotreba nepostojanog я. Upotreba interpunkcije.

KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

1. Usmeno izražavanje

Artikulacija glasova, književna akcentuacija, melodija rečenice, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat, reči, grupe reči, rečenice (smisaonica). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno čitanje i kazivanje napamet naučenih kraćih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni književno-umetnički jezik.

2. Pismeno izražavanje

Pravopisne vežbe: pisanje velikog slova.

Stilske vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Dva pismena zadatka godišnje.

Napomena

BUGARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za četvorogodišnje školovanje - IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave bugarskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave bugarskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike s književnom umetnošću;

- razviju humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima bugarske kulturne baštine;

- usavršavaju literaturnu recepciju, razvijaju književni ukus i stvaraju trajne čitalačke navike;

- obezbeđuju funkcionalna znanja iz istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnijeg proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljavaju učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- šire saznajne vidike učenika i podstiču ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitavaju ih u duhu opšteg humanističkog progresa i na načelu poštovanja čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima svetske zajednice;

- uvode učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razviju jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljavaju učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitavaju u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima bugarskog jezika;

- razvijaju umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiču učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljavaju učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

A. KNJIŽEVNOST (32)

I KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (1)

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobenostima književnosti starog veka - informativno.

II SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST
(STAROBUGARSKA KNJIŽEVNOST) (8)

Počeci slovenske pismenosti; značaj rada Ćirila i Metodija i njihovih učenika. Najstarija slovenska pisma (glagoljica, ćirilica); staroslovenski jezik i recenzije staroslovenskog jezika; najstariji spomenici južnoslovenske kulture. Trnovska i Preslavska književna škola. Apokrifi. Bogumilska književnost. Tajna knjiga (odlomak).

Crnorizac Hrabar: O pismene

Prezviter Kazma: Beseda

Gligorije Camblak: Pohvalno slovo za Jeftimij

III NARODNA (USMENA) KNJIŽEVNOST (10)

Narodna (usmena) književnost: pojam, bitne odlike, osnovne teme i motivi, umetnička vrednost i značaj (sinteza).

Narodna poezija i njen značaj u životu i istoriji bugarskog naroda.

Devojačka žalba - lirska narodna pesma

Stefan Karadža - epska narodna pesma

Kraljević Marko oslobađa tri sindžira roblja - epska pesma

Indže vojvoda - narodna epska pesma

U nedelju sunce greje - narodna pesma

Daješ li, daješ, Balkandži Jovo - narodna epska pesma

Zavoleo Stojan Borjanku - narodna balada

IV NASTANAK BUGARSKE KNJIŽEVNOSTI (2)

Glavni predstavnici: Pajsije Hilendarski, Sofronije Vračanski, Petar Beran (informativno)

V LEKTIRA

Elisaveta Bagrjana: Potomka

Boris Hristov: Konjče moje

Nikolaj Hajtev: Pripovetke (izbor)

Marin Mladenov: Pripovetke (izbor)

Izbor iz savremene poezije bugarske narodnosti u Jugoslaviji.

VI KNJIŽEVNO-TEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja se izučavaju u ovom razredu ponavljaju se, usvajaju i sistematizuju osnovni književno-teorijski pojmovi.

Lirsko, epsko, dramsko pesništvo.

Lirske ("ženske") i epske (junačke) pesme. Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Žitije (životopis, biografija), pohvala, slovo.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Farsa. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza: Metrika, heksametar, deseterac, cezura.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, lirski paralelizam. Simbol. Humanizam, renesansa, petrarkizam, barok, klasicizam.

B. JEZIK (18)

I OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Jezik kao sredstvo komunikacije (osnovni pojmovi).

II FONETIKA I FONOLOGIJA

1. Fonetika

Glas (akustičke i artikulacione osobine). Uloga govornih organa u stvaranju glasova. Osnovna klasifikacija glasova u rečima.

Podela suglasnika prema mestu i načinu tvorbe, učešće glasnih žica; dopunska artikulacija (neki tvrdi suglasnici).

Glasovne promene: palatalizacija; metateza glasa ъ ispadanje samoglasnika u rečima i proširivanje reči samoglasnicima; promenljivo я asimilacija suglasnika, mukli suglasnici (oni koji se pišu u rečima a ne izgovaraju).

Pojam sloga; vrste slogova; struktura slogova; podela reči na slogove.

Akcenat: karakteristike bugarskog akcenta; upoređivanje bugarskog akcenta sa akcentima srpskog jezika. Enklitike i proklitike. Akcentovane reči; reči sa dva akcenta; drugostepeni akcenat; dvojaki akcenti; semantička značenja akcenta; intonacija; komponente intonacije: melodija, pauza, intenzitet, tempo. Logički akcenat.

2. Fonologija

Pojam fonologije; pojam foneme (definicija) dinstinktivna uloga fonema. Fonološki sistem bugarskog jezika.

III PRAVOPIS

Osnovni principi pravopisa bugarskog književnog jezika. Tipovi pravopisa (fonološki, morfološki). Pisanje složenica i skraćenica. Pravilna upotreba nepostojanog я. Upotreba interpunkcije.

VII KULTURA IZRAŽAVANJA (20)

1. USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književne akcentuacije, melodija rečenice, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat, reči, grupe reči, rečenice (smisaonica). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno čitanje i kazivanje napamet naučenih kraćih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni književno-umetnički jezik.

2. PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje velikog slova.

Stilske vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Dva pismena zadatka godišnje.

Napomena

MAĐARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za trogodišnje školovanje)

Ciljevi i zadaci:

- sticanje znanja iz lingvistike,

- upoznavanje jezičkih pojava i njihova primena,

- razvijanje izražajnih sposobnosti učenika,

- korišćenje teorijskog znanja o jezičkim pojavama i pravopisu u praksi,

- vaspitavanje učenika u duhu jezičke tolerancije,

- upoznavanje književnih dela,

- razvijanje književne obrazovanosti putem upoznavanja najboljih dela mađarske, južnoslovenske i svetske književnosti,

- razvijanje književnog ukusa i stvaranje čitalačkih navika,

- razvijanje kritičkog stava prema književnosti,

- osposobljavanje za samostalno razumevanje, doživljavanje, prepričavanje i ocenjivanje pročitanog književnog dela,

- upoznavanje i usvajanje teoretskog znanja iz istorije književnosti potrebnog za razumevanje umetničkih dela,

- osposobljavanje za korišćenje stručne literature i drugih izvora,

- proširivanje vidokruga učenika,

- osposobljavanje za stvaranje kritičkog i ličnog stava o književnim delima,

- formiranje naučnog pogleda na svet,

- osposobljavanje za pravilno pismeno i usmeno izražavanje,

- osposobljavanje za samostalno razvijanje sposobnosti govorenja, pisanja i čitanja, kao i kulture dijaloga,

- osposobljavanje učenika za izražavanje svojih misli u raznim govornim situacijama kroz odgovarajuća jezička i stilska sredstva,

- vaspitanje učenika za napredno shvatanje u duhu humanosti, koji će na jugoslovenskom i svetskom nivou upoznati, poštovati i čuvati kulturne i umetničke vrednosti, dostignuća civilizacije i materijalna dobra.

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

Operativni zadaci:

- utvrđivanje nivoa znanja učenika iz sadržaja nastavnog plana mađarskog jezika i književnosti za osnovne škole, utvrđivanje sposobnosti samostalne primene znanja i književnosti, jezika i izražavanja, planiranje i realizacija konkretnih mera za prevazilaženje uočenih nedostataka,

- sistematizovanje, proširivanje i produbljivanje znanja o karakteristikama i vrednostima mađarske narodne književnosti i narodne književnosti naroda i narodnosti Jugoslavije,

- upoznavanje sa karakteristikama razvoja književnosti kroz obradu značajnih dela mađarske književnosti, književnosti naroda i narodnosti Jugoslavije i svetske književnosti,

- proširivanje kruga pojmova iz teorije književnosti u okviru dela umetničke književnosti,

- upoznavanje učenika sa proučavanjem književnog dela, sa metodima analize teksta i tipovima analize dela,

- osposobljavanje učenika za redovno i samostalno čitanje, tumačenje i analizu književnog dela iz više aspekata,

- upoznavanje fonetskog i fonološkog sistema mađarskog jezika,

- produbljivanje i sistematizovanje jezičkih znanja i umenja iz nastavnog plana,

- usvajanje raznih načina usmenog i pismenog izražavanja i saopštavanja,

- postepeno osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje udžbenika, priručnika i stručne literature u vezi sa književnošću, jezičkim znanjima i razvojem izražajnih sposobnosti,

- sistematsko razvijanje kritičkog razmišljanja, stvaralačkih sposobnosti, samostalnosti i odgovornog odnosa prema radu učenika.

JEZIČKA ZNANJA (25 časova)

Fonetika

Fond glasova mađarskog jezika.

Sistem mađarskih glasova.

Zakonski međusobni uticaji kod susreta glasova.

Vežbe iz pravila jezika i pravilnog izgovora povodom sadržaja iz gramatike. Isticanje trajanja glasova. Fonetske vežbe. Lektire iz negovanja jezika.

Život našeg jezika

Znanja iz istorije jezika. Srodni jezici i naše jezičko nasleđe. Promene u zvučenju našeg jezika. Proširivanje leksike pomoću interne tvorbe reči i tuđica. Raslojavanje jezika.

Stilistika

Stil. Jezik i stil. Izražajna sposobnost jezika. Slojevi u stilu. Karakteristike umetničkog korišćenja jezika.

Pravopis

Pravopisne vežbe u vezi sa fonetikom. Rastavljanje reči. Pravopis skraćenica od početnih slova reči i skraćenica koje sadrže više od jednog slova pojedine reči. Korišćenje pravopisnog rečnika.

KNJIŽEVNOST (60 časova)

Osnovni književni rodovi i vrste

Lirika, epika, drama. Lirske vrste. Tematika, kompozicija, motivi i stil lirske pesme. Epske vrste. Vrste epskih dela u stihu. Vrste dramskih dela. Kompozicija klasične drame (ekspozicija, sukob, katarza, rasplet).

Književnost starog veka

Opšte karakteristike razdoblja. Vrste klasične grčke književnosti: ep, lirika, drama, proza (informativno).

Dela za obradu

Homer: Ilijada (18. pevanje: Ahilov štit)

Književnost srednjeg veka

Glavne karakteristike srednjovekovne kulture. Glavne književne vrste srednjeg veka u Evropi i njegove vrednosti u svetskoj književnosti (informativno).

Dela za obradu

Vijon: Apró képek balladája (Balade)

Počeci mađarske pismenosti i nastanak crkvene literature.

Dela za obradu

Halotti Beszéd és Könyörgés (Beseda i molitva za mrtve)

Margit-legenda (Legenda o Margiti)

Priče i legende o Svetom Savi

Renesansa

Glavne karakteristike humanizma i renesanse u Evropi. Renesansa kao epoha istorije umetnosti i književnosti. Humanizam i reformacija kao svetovni odnosno crkveni pokret renesanse i njihov značaj u istoriji književnosti.

Dela za obradu

Bokačo: Davanje sokola za jelo dami (Dekameron, 5. dan, 9. priča)

Janus Panonius: Egy dunántúli mandulafáról (O bademu preko Dunava)

Mikor a táborban megbetegedett (Kad se razboleo u logoru)

Balint Balaši (Balassi Bálint): A végek dicsérete (Pohvala pograničnim utvrđenjima)

Hogy Júliára talála így köszöne néki (Susrevši Juliju tako ju je pozdravio)

Marin Držić: Dundo Maroje (odlomak)

Barok

Važnije književne vrste baroka: lirika, propoved, autobiografija, ep u stihu, "kurucke pesme". Lirika rokokoa i literarno pismo.

Dela za obradu

Kelemen Mikeš: 1. pismo

Ivan Gundulić: Osman (odlomak)

Narodna književnost

Pojam narodne književnosti, glavne karakteristike i veze sa drevnom književnošću i umetničkom književnošću. Književni rodovi mađarske narodne književnosti.

Klasicizam i prosvećenost

Karakteristike i periodika epohe i pokreta. Odnosi u kulturi (informativno).

Dela za obradu

Molijer: Tartif (odlomak)

Ferenc Kazinci (Kazinczy Ferenc): Fogságom naplója (Moja robija), Epigrammák (Epigrami)

Mihalj Viteh Čokonaji (Csokonai Vitéz Mihály): A tihanyi ekhóhoz (Eho u Tihanju), Dorottya (Doroća)

Romantizam

Pojam, nastanak, faze razvoja, umetničke karakteristike romantizma. Engleski, nemački, francuski i ruski romantizam (informativno).

Dela za obradu

Puškin: Evgenije Onjegin (Tatjanino pismo Onjeginu)

Edgar Alan Po: Gavran

Jožef Katona: Ban Bank

Mihalj Verešmarti (Vörösmarty Mihály): Késõ vágy (Kasna želja), Elöszó (Predgovor)

Šandor Petefi (Petöfi Sándor): Temetésre szól az ének (Samrtnicu pesmu), Egy estém otthon (Jedno veče kod kuće), A négyökrös szekér (Na volujskim kolima), A XIX. század költöi (Pesnicima XIX stoleća), Laza Kostić: Santa Maria della Salute (u originalu i u prevodu)

Realizam

Pojam i uslovljenost realizma u istoriji književnosti. Njegov povratni uticaj na romantizam (informativno).

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Gistav Flober: Gospođa Bovari

Mađarska i južnoslovenska književnost u drugom delu XIX veka

Političke, društvene i umetničke karakteristike druge polovine veka. Odnosi u kulturi. (Informativno)

Dela za obradu

Janoš Aranj (Arany János): V. László (Ladislav V), Õsszel (U jesen)

Imre Madač (Madách Imre): Az ember tragédiája (Čovekova tragedija)

Mor Jokai (Jókai Mór): Az aranyember (Zlatni čovek)

Kalman Miksat (Mikszáth Kálmán): Timár Zsófi özvegysége (Udovištvo Žofike Timar)

Simo Matavulj: Bakonja fra Brne

Uzajamne mađarsko-jugoslovenske književne veze

Uzajamne veze u narodnoj književnosti. Roman o Troji i Legenda o sv. Ladislavu u srpskoj književnosti. Mađarski junaci u južnoslovenskoj narodnoj književnosti.

Dela za obradu

Srpska legenda o sv. Ladislavu

Pojave u razdoblju prosvećenosti. Mađarski prevodioci srpske poezije. "Szerbus manier". Delo Jožefa Sekača (Székács József), Mihailo Vitković (Vitkovics Mihály), dvojezični poeta. (Informativno).

Dela za obradu

Zmajevo Pismo Janošu Aranju

Jakov Ignjatović: Találkozás Petöfivel (Susret sa Petefijem)

Branko Radičević: A leány a kútnál (Na studencu - u prevodu Janoša Vajde - Vajda János)

Prilikom analize predloženih književnih dela obraditi pojmove iz poetike.

Lektira

Šekspir: Romeo i Julija

J. V. Gete: Patnje mladog Vertera

Stendal: Crveno i crno

Mihalj Verešmarti: Csongor és Tünde (Čongor i Tinde)

KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

Usmeno izražavanje

Učenik treba da bude sposoban da iz aspekta stila oceni rečenice tekstova različitog sadržaja, a svoje rečenice da konstruiše pravilno i u dobrom stilu, redom reči koji odgovara težini sadržaja raznih delova saopštenja. Pravilna tvorba glasova, svesna primena normi izgovora u duhu zahteva regionalnog govornog jezika. Uvežbavanje govorenja u zavisnosti od situacije i događaja, odnosno u vezi sa temom. Podsticanje govorljivosti, oslobađanje od eventualnih kompleksa.

Kultura govornog ponašanja. Uvažavanje sagovornika.

Pismeno izražavanje

Jasno i precizno izražavanje u duhu mađarskog jezika.

Oblici razvijanja sposobnosti pismenog izražavanja: prepričavanje, opis, privatno pismo.

Pisano delo kao izvor informacija. Upotreba leksikona, rečnika, priručnika, pomoćne literature.

Dva školska pismena zadatka (jedan čas za izradu a dva za ispravku).

Napomena

MAĐARSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

(za četvorogodišnje školovanje)

CILJEVI I ZADACI

Nastava mađarskog jezika i književnosti ima sledeće ciljeve i zadatke:

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- uvodi učenike u sociolingvističko i lingvistička znanja;

- tumači jezičke pojave na osnovu istorije jezika;

- razvija izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnim normama uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava ih u duhu tolerancije i poštovanja jezika drugih;

- upoznaje učenike sa književnim vrednostima;

- razvija znanje i humanističko obrazovanje učenika na osnovu najboljih književnih dela;

- usavršava literarnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na analizu književnih dela;

- osposobljava učenike za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, interpretiranje i vrednovanje književnih dela;

- obezbeđuje znanje iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- podstiče učenike na individualan stav i originalna gledišta;

- izgrađuje naučni pogled na svet;

- razvija kulturu govora i pisanja;

- podstiče učenika na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- osposobljava učenike na doživljavanje umetničkih vrednosti i podstiče potrebu za tim, usmerava na poštovanje i čuvanje jezičke i kulturne baštine, vaspitava intelektualno zdravu, radno sposobnu generaciju koja je sposobna za razvijanje i bogaćenje materijalnih i kulturnih dobara, za vrednovanje tekovina civilizacije i vaspitava u duhu opšteg humanističkog progresa.

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

POZNAVANJE JEZIKA (30 časova)

JEZIK

Nastanak jezika. Govor, primena jezika. Jezik kao norma govora. Jezik i misao. Jezik, govor i pisanje. Odnos jezika i društva.

Znanje, odnosno poznavanje jezika. (Primena jezičkih elemenata, reči i dodataka, nastavaka.)

Maternji jezik - jezik sredine (nematernji jezik) i strani jezik. Jednojezični i dvojezični rečnici.

Helyesirasi tanacsado szotar (Savetodavni rečnik za pravopis);

A magyar helyesiras szobalyai. (Pravila mađarskog pravopisa)

Sistem jezičkih znakova: a) karakter i tipovi jezičkih znakova; odnos jezičkog znaka i onoga šta označava,

b) jezički znaci, njihovi pismeni oblici, elementi i njihova sistemska povezanost.

Jezička komunikacija: Pojam komunikacije. Verbalna i neverbalna komunikacija. Ciljevi saopštavanja. Činioci komunikacije.

Jezičke promene

Nužne promene u jeziku. Leksičke promene. Fonetičke i gramatičke promene. Razni slojevi jezika.

Pojam jezičke srodnosti. Ugro-finska jezičke grupa.

Svetski jezici. Grupa slovenskih jezika (najosnovnije sličnosti i razlike u poređenju sa ugro-finskom jezičkom grupom).

Sastavljanje teksta

Funkcija značenja reči i rečenice u tekstu. Značaj obogaćivanja lične leksike.

Unutrašnja organizacija, kompozicija teksta: raščlanjivanje i povezanost, vezni elementi i među rečenicama i stavovima. Razumevanje sadržaja pisanog teksta pomoću pravilnog načina čitanja.

Praktična pitanja sastavljanja krupnijih tekstova: razgraničavanje teme, davanje naslova, raščlanjivanje, sastavljanje i formiranje stavova, kompozicija.

Stil

Različita konstrukcija (kompozicija) i stilske karakteristike književnih, naučnih i službenih tekstova. Pojam i značaj terminologije.

Značenje reči i izreka. Proučavanje stilske vrednosti u tekstu reči sa jednim značenjem, sa više značenja, homonima, panonima i sinonima. Proučavanje stilskih vrednosti proste i složene rečenice u kontekstu.

Fonetika

Pojam foneme (glasa).

Jednačenje glasova: a) samoglasnici iste tvorbe u rečima i prilagođavanje samoglasnika, b) ponašanje suglasnika u grupi (jednačenje po zvučnosti, po mestu ili po načinu obrazovanja, stapanje - asimilacija i disimilacija - sažimanje - pravilan izgovor ovih glasovnih promena).

Muzikalnost mađarskog jezika.

Upoređivanje fonda glasova mađarskog i srpskog jezika.

Pravopis

Uvežbavanje pravopisnih pravila pisanja samoglasnika i suglasnika, vežbanje prepoznavanja njihovih stilskih vrednosti u datim (konkretnim) proznim i lirskim tekstovima.

KNJIŽEVNOST (55 časova)

1. Uvod u proučavanje književnog dela

I Mesto književnosti u sistemu umetnosti. Književna komunikacija (autor-pisac, delo, čitalac). Oblik književnog dela, kompozicija i struktura. Književno delo kao jezička struktura. Aristotelova Poetika.

II Osnovni književni rodovi i vrste

Lirika, epika, drama. Lirske vrste. Tematika, kompozicija, motivi i stil lirske pesme. Epske vrste. Naratorski stav, lik i fabula. Vrste epskih dela u stihovima. Vrste dramskih dela. Kompozicija klasične drame (ekspozicija, sukob, katarza, rasplet).

III Stilistika, retorika i poetika

Definicija stila. Stilske figure i tropi. Ritam i jedinice ritma. Versifikacija (tonska, antička, silabička).

2. Književnost starog veka

Opšte karakteristike razdoblja. Književnost starog veka na istoku. Književnost stare Grčke i vrste klasične književnosti: ep, lirika, drama, proza. Književnost starog Rima i glavne vrste te književnosti (informativno).

Dela za obradu

Ep o Gilgamešu (Stvaranje)

Homer: Ilijada (18. pesma: Ahilov štit)

Sapfo: Afroditi

Biblija (Pesma nad pesmama)

3. Književnost srednjeg veka

Glavne karakteristike srednjovekovne kulture. Srednji vek kao pojam u istoriji umetnosti i književnosti. Glavne književne vrste srednjeg veka u Evropi i njegove vrednosti u svetskoj književnosti (informativno).

Dela za obradu

Vijon: Večernja molitva sv. Ambrozija - Balade.

Počeci mađarske pismenosti i nastanak crkvene literature.

Dela za obradu

Priče i legende o svetom Savi

Képes Krónika (Slikovita hronika)

Halotti Beszéd és Könyögés (Beseda i molitva za mrtve)

Ómagyar Mária - siralom (Marijina tužbalica - Staromađarska Bogorodičina tužbalica)

Margit - legenda (Legenda o Margiti)

4. Renesansa

Glavne karakteristike humanizma i renesanse u Evropi. Renesansa kao epoha istorije umetnosti i književnosti. Humanizam i reformacija kao svetovni, odnosno crkveni pokreti renesanse i njihov značaj u istoriji književnosti (informativno).

Dela za obradu

Petrarka: Kanconijer (izbor)

Bokačo: A śolyom feláldozásánok története - Davanje sokola za jelo dami (Dekameron, 5. dan, 9. priča)

Informativno predavanje o odomaćenju humanističke literature u Mađarskoj, o njenim važnijim književnim vrstama i piscima. Životno delo Janusa Panoniusa.

Važnije književne vrste i pisci reformacije. Životno delo Balinta Balašija (Balassi Bálint)

Dela za obradu

Janus Panonius: Egy dunántúli manduláfaról (O bademu preko Dunava), Mikor o táborban megbetegedett (Kad se razboleo u logoru),

Gašpar Heltai (Heltai Gáspár): A farkasról meg a képröl (O vuku i o lisici)

Balint Balaši (Balassi Bálint): A végek dicsénete (Pohvala pograničnim utvrđenjima),

Hogy Júliána találo így köszöne néki (Susrevši Juliju, tako ju je pozdravio).

Marin Držić: Dundo Maroje (odlomak)

5. Barok

Barok kao epoha istorije umetnosti i književnosti. Pokušaj vraćanja srednjovekovnog pogleda na svet. Karakteristike ideala umetnosti i stila baroka. Važnije književne vrste baroka u Evropi i njegove vrednosti u svetskoj književnosti.

Milton: Izgubljeni raj (IX pevanje: Sagrešenje)

Glavne književne vrste baroka: lirska pesma, propoved, autobiografija, ep u stihovima, "kurucke pesme". Lirika rokokoa i literarno pismo.

Dela za obradu

Petar Pozmanj (Pózmány Péter): Az halálrul (O smrti)

Ivan Gundulić: Osman (odlomci)

Kelemen Mikeš (Mikes Kelemen): 1. pismo

6. Uzajamne mađarsko-jugoslovenske književne veze

Uzajamne veze u narodnoj književnosti. Roman o Troji i legenda o sv. Ladislavu u srpskoj književnosti. Mađarski junaci u narodnoj poeziji Južnih Slovena. Uzajamne veze u doba renesanse - Balint Balaši (Balassi Bálint) i Nikola Zrinski (Zrinyi Miklós) u jugoslovenskoj književnosti. Prevodi epova u stihovima (szephistania). Predanja o kralju Matiji (Mátyás - mandák) (informativno).

Dela za obradu

Srpska legenda o sv. Ladislavu.

Pesma Grgelja o mukama Dmitra Jakšića.

7. Narodna književnost

Pojam narodne književnosti, glavne karakteristike i veza narodne književnosti sa drevnom književnošću i umetničkom književnošću.

8. Lektira

Sofokl: Antigona

Dante: Božanstvena komedija (Pakao, 5. pevanje, Grešni ljubavnici)

Šekspir: Romeo i Julija

Nikola Zrinski (Zrinyi Miklós): Szigeti veszedelem (Odbrana Sigeta)

9. Sa predloženim književnim delima paralelno obraditi pojmove iz poetike.

KULTURA IZRAŽAVANJA (20 časova)

Usmeno izražavanje

Pravilno stvaranje glasova, svesna upotreba normi izgovora u duhu zahteva regionalnog govornog jezika. Vežbe konverzacije u zavisnosti od situacije i događaja, odnosno vezano za tematiku; upoznavanje sa sredstvima koja služe za postizanje željenog uticaja, verbalnog karaktera (gramatičke konstrukcije, ustaljene sintagme, red reči itd.), sredstva neverbalnog karaktera (nejezični znaci). Podsticanje usmenog opštenja i oslobađanje govornika od eventualnih kompleksa. Korišćenje odgovarajućih fraza i konteksa u cilju izražavanja mišljenja, suprotstavljanja, sumnje, odobravanja mišljenja drugih, za potvrđivanje i izražavanje zabrinutosti. Stvaranje govornih situacija u kojima je usmeno opštenje pogodnije, komunikativne prilike u kojima je pismeno opštenje uspešnije.

Kultura govornog ponašanja. Poštovanje sagovornika.

Pismeno izražavanje

Jasno i precizno pismeno izražavanje u duhu mađarskog jezika.

Razvijanje raznih formi pismenog izražavanja:

- pripovetka (prepričavanje),

- opis,

- privatno pismo i

- kratka studija (disertacija).

Pismeno delo kao izvor informacija i znanja. Upotreba leksikona, rečnika, priručne i pomoćne literature.

Dva školska pismena zadatka (jedan čas za izradu, a dva za ispravku).

Napomena

PLAN I PROGRAM**
TURSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI
(za trogodišnje školovanje)

TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

CILJ I ZADACI

Cilj nastave turskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave turskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenike sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima srpske, turske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literarnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na istraživački i kritički odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književnoumetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnog proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima turskog jezika;

- razvija umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (66)

I. UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (12 časova)

Priroda i smisao književnosti

Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pisana književnost; uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti; nauke o književnosti: teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu.

Struktura književnog dela

Tema, motiv (manja tematska jedinica); fabula i siže; lik, karakter, tip, narator, pisac; ideje, misli i poruke, smisao književnoumetničkog dela; kompozicija književnog dela (na primerima lirskog, epskog i dramskog dela); jezik u književnoumetničkom delu (piščev izbor i raspoređivanje reči), sredstva umetničkog izražavanja.

Turska književnost, pojam; osnovne epohe:

I Turska književnost pre prijema islama

II Turska književnost posle prijema islama

III Turska književnost pod uticajem zapada.

Dela za obradu

Ove crnobele turne dođoše - narodna pesma

Bogać Han - narodna pripovetka (Priče Dede Korkuta)

Sofokle: Antigona - tragedija

Ivo Andrić: Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade

Nusret Dišo Ulku: Jedna zemlja na Balkanu

II. KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (10 časova)

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Dela za obradu

Ep o Gilgamešu

Homer: Ilijada (odlomak - VI pevanje)

Epovi Huna i Oguza:

- Ep o stvaranju sveta

- Ep o Alp Er Tungi

- Ep o Šu'u

III. SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (10 časova)

Počeci slovenske pismenosti; značaj rada Ćirila i Metodija. Najstarija slovenska pisma (glagoljica, ćirilica). Bašćanska ploča. Brižinski spomenici.

Počeci pismenosti kod Turaka. Najstarija turska pisma - Gok-tursko pismo. Jenisejski, Orhunski i Talaski natpisi. Ujgursko pismo.

Dela za obradu

Epovi Gok-Turaka:

- Ep o Bozkurtu

- Ergenekonski ep

- Ep o selidbi

Turska književnost posle prijema islama (opšte karakteristike).

Dela za obradu

Kašgarli Mahmut: Divan-u Lugat-it Turk (izbor)

Jusuf Has Hadžip: Kutadgu Bilig (izbor)

IV. NARODNA KNJIŽEVNOST (11 časova)

Narodna književnost: pojam, bitne odlike, osnovne teme, umetnička vrednost i značaj (sinteza).

Narodna poezija i njen značaj u životu i istoriji turskog naroda.

Turska narodna književnost. Počeci turske narodne književnosti: a) Usmena književnost; b) Pisana književnost. Podela turske narodne književnosti: 1. Anonimna narodna književnost; 2. Književnost narodnih pesnika. Podela anonimne književnosti: a) Književnost ašika, b) Mistična književnost.

Jedinice turske narodne književnosti. Tema, motiv, jezik i stil turske narodne književnosti. Vrste poezije i proze.

Dela za obradu

Ališ - narodna pesma

U Milice duge trepavice - lirska narodna pesma

Priče Dede Korkuta - narodna pripovetka (izbor)

Ropstvo Stojana Jankovića - epska narodna pesma

Koroglu: Otvorite put maglene gore

Karadžaoglan: Tiho tiho pada sneg

Junus Emre: Opet si uzbuđeno ludo srce (pobožna pesma)

V. DIVANSKA KNJIŽEVNOST (5 časova)

Divanska književnost - pojam, pojava. Opšte karakteristike: jedinice poezije; metrika; verske poezije; tema, jezik i izražavanje; proza i vrsta proze; tema, jezik i stil u prozi.

Dela za obradu

Nesimi: Gazel

Fuzuli: Ljejlja i Medžnun

Baki: Hvalespev Kanuniju (izbor)

Evlija Čelebija: Putopis (izbor)

VI. HUMANIZAM I RENESANSA (7 časova)

Humanizam i renesansa u Evropi i u književnosti naroda i nacionalnih manjina u SRJ i njihovi predstavnici (pojam, osobenosti i značaj).

Dela za obradu

F. Petrarka: Kanconier (izbor soneta)

V. Šekspir: Romeo i Julija

Servantes: Don Kihot (odlomak)

Marin Držić: Dundo Maroje (odlomak)

VII. BAROK I KLASICIZAM (6 časova)

Barok i klasicizam i njihovi predstavnici u Evropi i kod nas.

Klasicizam u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Molijer: Tvrdica

Ahmet Vefik Paša: Venčanje na silu

Ivan Gundulić: Osman (odlomak iz I i VIII pevanja)

VIII. LEKTIRA (5 časova)

Dante Aligijeri: Božanstvena komedija (odlomak iz Pakla).

Izbor iz savremene turske poezije prema izboru učenika i nastavnika.

IX. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja su predviđena na izučavanje u ovom razredu ponavljaju se, proširuju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko i dramsko pesništvo.

Lirske (ženske) i epske (junačke) pesme. Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, predanje, bajka, priča. Biografija, pohvala, slovo.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Drama i pozorište. Dramski junak.

Stih i proza. Metrika. Slogovne i aruzna metrika.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, simbol. Humanizam, renesansa, barok, klasicizam.

B. JEZIK (25 časova)

I. OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Jezik kao sredstvo komunikacija (osnovni pojmovi).

Osnovni pojmovi o književnom (standardnom) jeziku. Njegov nacionalni i kulturni značaj.

II. JEZIČKI SISTEM I NAUKE KOJE SE NJIME BAVE

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i fonologija, glas i fonema.

Morfologija. Reči i morfema. Tvorba reči.

Sintaksa. Rečenica kao jezična i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Leksički fond (bagaćenja rečnika, stručna terminologija).

III. PRAVOPIS

Osnovni principi pravopisa turskog književnog jezika. Pisanja velikog slova.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (14 časova)

I. USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književna artikulacija, melodija rečenice, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza: logična i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat reči, grupa reči i rečenice (smisaonice). Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno čitanje i kazivanje napamet naučenih kraćih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni književnoumetnički jezik.

II. PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje velikog slova.

Stilske vežbe: Sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza).

Četiri pismena zadatka godišnje.

II razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (48 časova)

I. PROSVETITELJSTVO (5 časova)

Prosvetiteljstvo (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici).

Delo za obradu

Dositej Obradović: Pismo Haralampiju

II. ROMANTIZAM (19 časova)

Romantizam (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici).

Tragovi romantizma u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Džordž Gordon Bajron: Čajld Harold (odlomak)

Aleksandar Sergejevič Puškin: Cigani (odlomak)

Hajnrih Hajne: Lorelaj

Vuk Stefanović Karadžić: Reformator jezika i pravopisa, sakupljač narodnih umotvorina.

Branko Radičević: Đački rastanak (odlomak)

Đura Jakšić: Veče, Ponoć

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac (odlomak)

Ivan Mažuranič: Smrt Smail-age Čengića

Halide Edip Adivar: Handan

Nurulah Atač: Reformator turskog jezika, kritičar (Dani su doneli).

III. REALIZAM (19 časova)

Realizam (pojam, osobenosti, značaj i glavni predstavnici).

Tragovi realizma u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio (odlomak)

Nikolaj Vasiljevič Gogolj: Revizor (odlomak)

Radoje Domanović: Danga

Branislav Nušić: Narodni poslanik

Turska književnost pod uticajem zapada

Tanzimatska književnost

Objava tanzimatskog fermana; pojava tanzimatske književnosti; osobenosti tanzimatske književnosti: tema, sadržaj, pojmovi, jezik, književne vrste preuzete od zapada; novine u poeziji - tema, pesnički jezik, metar, rima, osnovna poetska jedinica i vrste, pojava neke vrste proze; tema, jezik i stil u prozi.

Dela za obradu

Ibrahim Šinasi: Pesnikova ženidba

Ahmet Mithat: Gospođa Durdane (odlomak)

Abuljhak Mahmut Ekrem: Grob (tužbalica)

Nova književnost (Edebijat-i Džedide)

Pojava nove književnosti i osobenosti; poetska jedinica, metar, rima; novine u temi i sadržaju; princip umetnost radi umetnosti; jezik i izražavanje; novine u prozi.

Realizam, parnasizam, simbolizam u novoj književnosti.

Dela za obradu

Tevfik Fikret: Ribe

Halit Zija Uškaligilj: Plavo i crno

Mehmet Rauf: Jesen (odlomak)

IV. LEKTIRA (5 časova)

Necati Zekerija: Romeo i Julija iz naše ulice

Hasan Merdžan: Na dugom putu

V. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju književnoteorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnički (pesnički) jezik: slikovnost (konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacija; trohej, jamb, daktil; stih; strofa; rima; tužbalica; 'oda (kaside).

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realistično, humoristično, satirično, groteskno.

Sredstva umetničkog izražavanja (stilske figure): metafora, personifikacija, alegorija, ironija, sarkazam, asindet, polisindet, anafora, epifora, simploha, onomatopeja, aliteracija, asonanca, igra rečima.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).

B. JEZIK (12 časova)

I. KNJIŽEVNI JEZIK

Osnovni principi jezičke kulture.

Jezička situacija u Srbiji.

Principi jezičke ravnopravnosti. Jezička tolerancija.

II. TVORBA REČI

Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.

III. LEKSIKOLOGIJA

Značenjski (semantički) i formalni odnosi među leksemama (sinonimija; anonimija; polisemija i homonimija; metaforična i metonimijska značenja).

Osnovni pojmovi o terminologiji i stručnim terminima. Terminološki rečnici.

IV. PRAVOPIS

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci.

Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju reda.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (10 časova)

I. USMENO IZRAŽAVANJE

Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećanja).

Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (tačno, verno, sažeto).

Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta. Uočavanje jezičkih postupaka i stilogenih mesta književnog teksta (čitanjem i obrazlaganjem). Dijalog u funkciji obrade teksta.

Izražajno kazivanje napamet naučenih lirskih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.

Stilske vežbe: funkcionalni stilovi: naučni.

II. PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje brojeva i odričnih oblika glagola.

Pisanje skraćenica.

Pismeni sastavi: izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).

Dva pismena zadatka godišnje.

III razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (41 čas)

I. MODERNA (18 časova)

Moderna u evropskoj i srpskoj književnosti.

Poetika moderne (impresionizam i simbolizam - opšti pojmovi).

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Aleksa Šantić: Moja otadžbina

Milan Rakić: Dolap

Borisav Stanković: U noći

Ahmet Hašim: Stepenice; Karanfil

Džahit Sitki Tarandži: Trideset pet godina života; Jutro je vedro.

Fazil Husnu Daglardža: Izbor pesama

II. MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (18 časova)

Književnost srpskog naroda i nacionalnih manjina - opšte odlike i glavni predstavnici.

Dela za obradu

Kosta Racin: Berači duvana

Desanka Maksimović: Izbor iz ratne poezije

Turska književnost XX veka (pojava, pokreti i struje; opšte osobenosti).

Književnost Fedžriata (pojava, novine u književnosti); princip umetnosti radi umetnosti.

Dela za obradu

Mehmet Emin Jurdakul: Anadolska žena

Jakup Kadri Karaosmanoglu: Tuđinac

Rešat Nuri Guntekin: Grmuša

Savremena turska književnost (Osnovne osobenosti i glavni predstavnici).

Dela za obradu

Aziz Nesin: Ludak na krovu

Džahit Kulebi: Mala česma

Jašar Komalj: Div na Torosu

III. LEKTIRA (5 časova)

Rabindranat Tagore: Gradinar

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

Nusret Dišo Ulku: More i ja

IV. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih: Jedanaesterac, dvanaesterac, slobodan stih. Sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinegdoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epika. Oblici umetničkog izražavanja: Pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.

Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.

B. JEZIK (15 časova)

I. SINTAKSA

Sintaksičke jedinice: rečenica u širem smislu i rečenice u užem smislu.

Padežni sistem. Pojam padežnog sistema, struktura padeža i promena. Višeznačajnost padeža. Prilozi sa nastavcima "-e, -de, -dan".

Složena rečenica - Vrste složene rečenice.

Zavisne rečenice i nezavisne rečenice. Vrste zavisne rečenice. Upotreba zareza u složenim (naporednim) rečenicama.

Rečenice po značenju: Potvrdne, odrične, upitne, zapovedne, uzročne, uslovne, odnosne.

Glagoli: morfološke glagolske kategorije: vreme, način i lice kod glagola; glagolski oblici. Odrični i upitni oblik (način) prosti vremenski glagoli.

Složeni vremenski oblik glagola: imperfekt, narativ, kondicional.

II. PRAVOPIS

Interpunkcija.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (8 časova)

I. USMENO IZRAŽAVANJE

Kazivanje i recitovanje napamet naučenih književno-umetničkih tekstova.

Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.

II. PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačnost reči, izbor reči (preciznost). Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublaženo i uvećano značenje reči; prenesena značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).

Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Dva pismena zadatka.

Napomena

PLAN I PROGRAM**
TURSKOG JEZIKA I KNJIŽEVNOSTI
(za četvorogodišnje obrazovanje)

TURSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST

CILJ I ZADACI

Cilj nastave turskog jezika i književnosti jeste obrazovanje i vaspitanje učenika kao slobodne, kreativne i kulturne ličnosti, kritičkog uma i oplemenjenog jezika i ukusa.

Zadaci nastave turskog jezika i književnosti su da:

- upoznaje učenika sa književnom umetnošću;

- razvija humanističko i književno obrazovanje na najboljim delima srpske, turske i svetske kulturne baštine;

- usavršava literarnu recepciju, razvija književni ukus i stvara trajne čitalačke navike;

- upućuje učenike na istraživački i kritični odnos prema književnosti i osposobljava ih za samostalno čitanje, doživljavanje, razumevanje, tumačenje i ocenjivanje književno-umetničkih dela;

- obezbeđuje funkcionalna znanja iz teorije i istorije književnosti radi boljeg razumevanja i uspešnog proučavanja umetničkih tekstova;

- osposobljava učenike da se pouzdano služe stručnom literaturom i drugim izvorima saznanja;

- širi saznajne vidike učenika i podstiče ih na kritičko mišljenje i originalna gledišta;

- vaspitava u duhu opšteg humanističkog programa i na načelu poštovanja, čuvanja i bogaćenja kulturne i umetničke baštine, civilizacijskih tekovina i materijalnih dobara u okvirima srpske i svetske zajednice;

- uvodi učenike u proučavanje jezika kao sistema;

- razvija jezički senzibilitet i izražajne sposobnosti učenika;

- osposobljava učenike da teorijska znanja o jezičkim pojavama i pravopisnoj normi, uspešno primenjuju u praksi;

- vaspitava u duhu jezičke tolerancije prema drugim jezicima i varijantnim osobenostima turskog jezika;

- razvija umenja u pismenom i usmenom izražavanju;

- podstiče učenike na usavršavanje govorenja, pisanja i čitanja, kao i na negovanje kulture dijaloga;

- osposobljava učenike da se uspešno služe raznim oblicima kazivanja i odgovarajućim funkcionalnim stilovima u različitim govornim situacijama;

- podstiče i razvija trajno interesovanje za nova saznanja, obrazovanje i osposobljavanje za stalno samoobrazovanje.

SADRŽAJ PROGRAMA

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (66)

I. UVOD U PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (12 časova)

Priroda i smisao književnosti

Pojam i naziv književnosti; književnost kao umetnost; književnost i druge umetnosti; usmena i pismena književnost; uloga književne umetnosti u društvu; književnost i proučavanje književnosti; nauke o književnosti i teorija, istorija književnosti i književna kritika.

Umetnički doživljaj, utisci, razumevanje, saznavanje i doživljavanje umetničkih vrednosti u književnom delu.

Struktura književnog dela

Turska književnost, pojam; osnovne epohe:

I. Turska književnost pre prijema islama

II. Turska književnost posle prijema islama

III. Turska književnost pod uticajem zapada.

Dela za obradu

Ove crnobele turne dođoše - narodna pesma

Bogać Han - narodna pripovetka (Priče Dede Korkuta)

Sofokles: Antigona - tragedija

Ivo Andrić: Beseda prilikom primanja Nobelove nagrade

Nusret Dišo Ulku: Jedna zemlja na Balkanu

II. KNJIŽEVNOST STAROG VEKA (10 časova)

Osnovne informacije o razvoju, vrstama, tematici i osobenostima književnosti starog veka.

Turska književnost pre prijema islama - osnovne karakteristike.

Dela za obradu

Ep o Gilgamešu

Homer: Ilijada (odlomak - VI pevanje)

Eposi Huna i Ogusa:

- Ep o stvaranju sveta

- Ep o Alp Er Tungi

- Ep o Šu'u

III. SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST (10 časova)

Počeci slovenske pismenosti; značaj rada Ćirila i Metodija. Najstarija slovenska pisma (Glagoljica, ćirilica). Bašćanska ploča. Brižinski spomenici.

Počeci turske pismenosti. Najstarija turska pisma - Gok-tursko pismo. Jenisejski, Orhunski i Talaski natpisi, Ujgursko pismo.

Dela za obradu

Epovi Gok-Turaka:

- Ep o Bozkurtu

- Krgenekonski ep

- Ep o selidbi

Turska književnost posle prijema islama (opšte karakteristike).

Dela za obradu

Kašgarli Mahmut: Divan-u Lugat-it Turk (izbor)

Jusuf Has Hadžip: Kutadgu Bilig (izbor)

IV. NARODNA KNJIŽEVNOST (11 časova)

Narodna književnost: pojam, bitne odlike, osnovne teme, umetnička vrednost i značaj (sinteza).

Narodna poezija i njen značaj u životu i istoriji turskog naroda.

Jedinice turske narodne književnosti. Tema, motiv, jezik i stil turske narodne književnosti. Vrste poezije i proze.

Dela za obradu

Ališ - narodna pesma

U Milice duge trepavice - lirska narodna pesma

Priče Deda Korkuta - narodna pripovetka (izbor)

Ropstvo Stojana Jankovića - epska narodna pesma

Koroglu: Otvorite Put maglene gore

Karadžaoglan: Tiho tiho pada sneg

Junus Emre: Opet si uzbuđeno ludo srce (pobožna pesma)

V. DIVANSKA KNJIŽEVNOST (5 časova)

Divanska književnost - pojam, pojava. Opšte karakteristike: jedinice poezije; metrika; vrste poezije; jezik i izražavanje; proza i vrste proze; tema, jezik i stil u prozi.

Dela za obradu

Nesimi: Gazel

Fusuli: Ljejlja i Medžnun

Baki: Hvalespev Kanuniju (izbor)

Evlija Ćelebija: Putopis (izbor)

VI. HUMANIZAM I RENESANSA (7 časova)

Humanizam i renesansa u Evropi i u književnosti naroda i nacionalnih manjina i njihovi predstavnici (pojam, osobenosti i značaj).

Dela za obradu

F. Petrarka: Kanconier (izbor soneta)

V. Šekspir: Romeo i Julija

Servantes: Don Kihot (odlomak)

Marin Držić: Dundo Maroje (odlomak)

VII. BAROK I KLASICIZAM (6 časova)

Barok i klasicizam u Evropi i kod nas; njihovi predstavnici.

Klasicizam u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Molijer: Tvrdica

Ahmet Vefik Paša: Venčanje na silu

VIII. LEKTIRA (5 časova)

Dante Aligijeri: Božanstvena komedija (odlomak iz Pakla).

Izbor iz savremene turske poezije prema izboru učenika i nastavnika.

Sulejman Čelebi: "Medid"

IX. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na delima koja su predviđena na izučavanju u ovom razredu ponavljaju se, proširuju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirsko, epsko i dramsko pesništvo.

Lirske (ženske) i epske (junačke) pesme. Epski junak.

Epska poezija u prozi: pripovetka, novela, roman; jednostavniji oblici epske proze: mit, bajka, priča. Biografija, pohvala, slovo.

Dramska poezija (odlike, podela): tragedija, komedija, drama u užem smislu reči. Drama i pozorišta. Dramski junak.

Stih i proza. Metrika. Slogovna i aruzna metrika.

Sredstva umetničkog izražavanja

Epitet, poređenje, personifikacija, hiperbola, gradacija, antiteza, metafora, simbol. Humanizam, renesansa, barok, klasicizam.

B. JEZIK (25 časova)

I. OPŠTI POJMOVI O JEZIKU

Jezik kao sredstvo komunikacije (osnovni pojmovi).

Osnovni pojmovi o književnom (standardnom) jeziku. Njegov nacionalni i kulturni značaj. Odnos književnog jezika i dijalekata. Književno-jezička kultura i njen značaj.

Mesto turskog jezika u porodici uralo-altajskih jezika - granice. Narečje turskog jezika. Turski književni jezik od početka do VIII veka. Književni jezici na turskom jezičkom području od VIII do XIX veka.

II. JEZIČKI SISTEM I NAUKE KOJE SE NJIME BAVE

Jezik kao sistem znakova.

Fonetika i fonologija. Glasovi foneme. Glasovi turskog jezika, podela ovih glasova.

Podela samoglasnika: prema položaju jezika, usana i donje vilice. Velika vokalna harmonija. Reči i efiksi koji ne podležu pravilima velike vokalne harmonije. Mala vokalna harmonija. Reči i afiksi koji ne podležu pravilima male vokalne harmonije.

Podela suglasnika.

Labialni, dentalni, palatalni suglasnici i laringalni suglasnik. Suglasnici po načinu izgovora: Trajni, eksplozivni, oštri, meki. Asimilacija suglasnika. Reči i afiksi koji ne podležu pravilima asimilacije suglasnika. Suglasnici sa dvojnim izgovorom (g, k, 1). Slog. Dugi i kratki slogovi. Vrste slogova po tvorbi.

Morfologija. Reči i morfeme. Vrste morfeme. Morfologija u užem smislu (promena reči). Tvorba reči.

Sintaksa. Rečenica kao jezička i komunikativna jedinica.

Leksikologija. Leksički fond (rečnik, leksika).

Gramatike i rečnici turskog jezika i način njihove upotrebe.

III. FONETIKA

Glasovi i fonološki sistem turskog jezika (ponavljanje i utvrđivanje glasova i fonema i njihovih karakteristika).

Morfologija. Morfološke alternacije i njihova uloga u promeni i tvorbi reči. Alternacije u turskom književnom jeziku (proširivanje i utvrđivanje ranije stečenih znanja). Pravopisna rešenja.

Akcenatski sistem turskog književnog jezika (i njegovo obeležavanje). Klitike (proklitike i enklitike). Kontrastiranje akcenatskog sistema književnog jezika i regionalnog dijalekta (gde je to potrebno). Služenje rečnikom za utvrđivanje pravilnog akcenta.

IV. PRAVOPIS

Osnovni principi pravopisa turskog književnog jezika. Pravopisi i pravopisni priručnici (i služenje njima).

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (14 časova)

I. USMENO IZRAŽAVANJE

Artikulacija glasova, književna akcentuacija, melodija rečenice, jačina, visina tona, boja glasa, tempo izgovora; pauza - logička i psihološka i njihova izražajna funkcija. Akcenat reči, grupe reči, rečenice. Otklanjanje nestandardne akcentuacije iz učeničkog govora.

Izražajno čitanje i kazivanje napamet naučenih kraćih proznih i dijaloških tekstova. Recitovanje stihova.

Korišćenje gramofonskih ploča, zvučnih zapisa i magnetofonskih traka u podsticanju, proceni i snimanju izražajnog čitanja, kazivanja i recitovanja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi: razgovorni književno-umetnički jezik.

II. PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: Pisanje velikog slova.

Stilske vežbe: sažimanje pismenog sastava uz pojačavanje njegove informativnosti, otklanjanje suvišnih reči i neprikladnih izraza.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

II razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (72 časa)

I. PROSVETITELJSTVO (5 časova)

Prosvetiteljstvo - reformatorski pokret u Evropi: kult razuma, progresa, prirodnog prava, osećajnosti; verska tolerancija. Između srednjovekovnih i modernih pojava u književnosti. Književnost epohe prosvetiteljstva (sentimentalizam, klasicizam).

Dela za obradu

Dositej Obradović: Pismo Haralampiju.

II. ROMANTIZAM (32 časa)

Romantizam u Evropi i kod srpskog naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika romantizma: odnos prema tradiciji i prosvetiteljstvu, odlike stila, žanrova i motivsko-tematskih tendencija, razvoj lirike, drame - tragedije i mešovitih oblika.

Poetika romantizma (V. Igo - "Predgovor Kromvelu" - odlomak).

Tragovi romantizma u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Džordž Gordon Bajron: Čajld Harold (odlomak)

Aleksandar Sergejevič Puškin: Evgenije Onjegin (odlomak).

Šandor Petefi: Sloboda sveta

Hajnrik Hajne: Lorelaj

Vuk Stefanović Karadžić: reformator jezika i pravopisa (iz predgovora Srpskom rečniku); sakupljač narodnih umotvorina.

Petar Petrović Njegoš: Gorski vijenac

Branko Radičević: Đački rastanak

Đuro Jakšić: Veče; Ponoć

Laza Kostić: Santa Maria della Salute

Ivan Mažuranić: Smrt Smail-age Čengića

France Prešern: Sonetni venac

Halide Edip Adivar: Handan

Namik Kemal: Oda slobodi

Nurullah Atač: Reformator turskog jezika, kritičar (Dani su doneli).

III. REALIZAM (30 časova)

Realizam u Evropi i kod srpskog naroda i nacionalnih manjina (pojam, osobenosti, značaj, glavni predstavnici). Poetika realizma: odnos prema stvarnosti, oslonac na pozitivističku sliku sveta, dominacije proze, obeležje književnog lika (motivisanost, tipičnost, individualnost) i realističkog stila. Realizam u Evropi - poetika realizma (Balzak: Predgovor ljudskoj komediji - odlomak).

Tragovi realizma u turskoj književnosti.

Dela za obradu

Onore de Balzak: Čiča Gorio

Nikolaj Vasiljevič Gogolj: Revizor

Gi de Mopasan: Dva prijatelja (novela)

Radoje Domanović: Danga

Branislav Nušić: Narodni poslanik

Simo Matavulj: Povareta

Turska književnost pod uticajem zapada

Tanzimatska književnost

Dela za obradu

Ibrahim Šinasi: Pesnikova ženidba

Ahmet Mithat: Gospođa Durdane

Abdulhak Hamit Tathan: Grog (tužbalica)

Redžaizade Mahmut Ekrem: Ljubav prema kolima (odlomak).

Samipašazade Sezai: Doživljaj (odlomak)

Nova književnost (Edebijat-i Džedide)

Pojava savremene književnosti i osobine; poetska jedinica, metar, rima; novine u temi i sadržaju; princip umetnost radi umetnosti; jezik i izražavanje; novine u prozi.

Realizam, parnasizam, simbolizam u novoj književnosti.

Dela za obradu

Tevfik Fikret: Ribe

Halit Zija Ušakligil: Plavo i crno

Dženap Šehabetin: Za tebe

Mehmet Rauf: Jesen (odlomak)

IV. LEKTIRA (5 časova)

Lav Nikolajevič Tolstoj: Ana Karenjina ili Rat i mir

Nedžati Zekerija: Romeo i Julija iz naše ulice

Hasan Merdžan: Na dugom putu

V. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirska poezija (osobenosti književnog roda); lirska pesma; kompoziciona struktura lirske pesme; pesnička slika; književnoumetnični (pesnički) jezik: slikovitost; konkretnost), emocionalnost, simboličnost, preobražaj značenja, ritmičnost i harmoničnost; versifikacija; sistemi versifikacije; trohej, jamb, daktil; strofa; rima; tužbalica; oda (kaside).

Realistička pripovetka i roman.

Romantično, realističko, humoristično, satirično, groteskno.

Pismo, autobiografija, sonet, sonetni venac.

Lirsko-epska poezija (balada, romansa, poema).

B. JEZIK (20 časova)

I. KNJIŽEVNI JEZIK

Početak standardizacija književnog jezika i pravopisa kod Turaka (XIX i XX vek).

Prelazak sa osmanskog na latinično pismo.

Funkcionalni stilovi turskog književnog jezika.

Osnovni principi jezičke kulture. Priručnici za negovanje jezičke kulture (i način njihovog korišćenja).

Jezička situacija u Srbiji. Principi jezičke ravnopravnosti, jezička tolerancija.

II. MORFOLOGIJA (U UŽEM SMISLU)

Vrste reči. Promenljive i nepromenljive reči.

Imenice - pojam. Vrste imenice - imenice prema osobinama: vlastite imenice i zajedničke imenice; vlastite imenice u množini; stvarne i misaone imenice; imenice prema broju: jednine i množine; zbirne imenice. Padeži i promena imenica; determinantiv kod imenica i vrste determinativa; deminutiv kod imenica.

Pridevi - pojam; vrste prideva (opisni, determinativni pridevi i vrste determinativnih prideva). Brojevi i vrste brojeva; pravila u vezi s brojevima;

Poređenje prideva i intenzitet; deminutiv kod prideva; determinativ kod prideva.

Zamenice - pojam; vrste zamenica; lične zamenice; promena ličnih zamenica; pokazne zamenice i promena; neodređene zamenice; upitne zamenice; prisvojne zamenice; odnosne zamenice, pisanje rečce "ki"; povratne zamenice; osnovne karakteristike zamenica i njihova promena.

Glagoli - pojam; morfološke glagolske kategorije: vreme i način; lice i broj; glagolski oblici: pokazni način, pogodbeni način, zapovedni način i subjonktiv. Potvrdni, odrični i upitni oblik (način) glagola.

Supstantivni glagol i promena; potvrdni, odrečni i upitni način subetantivnog glagola. Reči "var - jok".

Složeni vremenski oblik glagola: imperfekt, narativ, kondicional. Potvrdni, odrečni i upitni način, složeni vremenski glagol.

Pomoćni glagoli.

Propozicije (verbalije): infinitiv, particip, gerondiv.

Prilozi. Vrste priloga. Predlozi. Veznici. Uzvici.

III. PRAVOPIS

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Pravopisni znaci. Skraćenice. Rastavljanje reči na kraju retka.

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (13 časova)

I. USMENO IZRAŽAVANJE

Pričanje događaja i doživljaja (prikazivanje osećaja).

Opisivanje bića, predmeta, radnji, pojava (tačno, verno, sažeto).

Samostalno izlaganje u funkciji interpretacije književnog teksta. Uočavanje jezičkih postupaka i stilogenih mesta književnog teksta (čitanjem i obrazloženjem). Dijalog u funkciji obrade teksta.

Izražajno nazivanje napamet naučenih pesama i kraćih monoloških tekstova. Dosledno usvajanje ortoepske norme i usvajanje veštine govorenja.

Stilske vežbe. Funkcionalni stilovi; naučni.

II. PISMENO IZRAŽAVANJE

Pravopisne vežbe: pisanje brojeva i odričnih oblika glagola. Pisanje skraćenica.

Pismeni sastavi: Izrada plana pismenog sastava, usavršavanje teksta; pisanje poboljšane verzije pismenog sastava (unošenje novih podataka, otklanjanje beznačajnih pojedinosti).

Četiri školska pismena zadatka.

III razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (69 časova)

I. MODERNA (29 časova)

Moderna u evropskoj i srpskoj književnosti.

Poetika moderne (impresionizam i simbolizam)

Dela za obradu

Šarl Bodler: Albatros

Anton Čehov: Ujka Vanja

Aleksa Šantić: Pretprazničko veče

Jovan Dučić: Zalazak sunca

Milan Rakić: Dolap

Anton Gustav Matoš: Jesenje veče

Borisav Stanković: Koštana

Ivan Cankar: Kralj Betajnove

Ahmet Hašim: Sati na jezero

Ahmet Hardi Tanpinar: Letna kiša

Ahmet Muhip Dranas: Senke

Džahit Sitki Tarandži: Trideset pet godina života, Jutro je vedro.

Zija Osman Saba: U vremenu (izbor pesme)

Fazil Husnu Daglardža: Izbor pesama

II. MEĐURATNA I RATNA KNJIŽEVNOST (30 časova)

Evropska književnost u prvim decenijama XX veka (pojam, osobenosti i značaj); manifest futurizma, ekspresionizam i nadrealizam; književni pokreti i struje u srpskim književnostima između dva rata (ekspresionizam, nadrealizam, socijalna literatura). Ratna književnost.

Dela za obradu

Vladimir Majakovski: Oblak u pantalonama

Federiko Garsija Lorka: Romansa mesečarka

Rabindranat Tagore: Gradinar

Milutin Bojić: Plava grobnica

Miloš Crnjanski: Seobe I

Kosta Racin: Berači duvana

Turska književnost XX veka (pojava, pokreti i struje, opšte osobenosti).

Književnost Fedžriata (pojava, novine u književnosti, umetnost radi umetnosti).

Dela za obradu

Ahmet Hašim: Stepenice; Karanfil

Mehmet Emin Jurdakul: Anadolska žena

Omer Sejfedin: Visoke potpetice

Faruk Nafis Čamlibel: Čobanska česma

Jusuf Zija Ortač: Moja kuća

Organ Sejfi Orgon: Pesma; Misao

Halide Edip Adivat: Rabija

Jakup Kadri Karaosmanoglu: Tuđinac

Rešat Nuri Guntekin: Grmuša

Jahja Kemal Bejatli: Noć

Aldun Taner: Kiše padaju na Šišhane

Omer Bedretin Ušakli: Magla na visoravni

Menduh Šefket Esendal: Kuća mu je lepo pristajala.

III. LEKTIRA (10 časova)

Izbor iz lirike evropske moderne (Rilke, A. Blok, Apoliner).

Izbor iz međuratne poezije (D. Maksimović, R. Petrović).

Ernest Hemingvej: Starac i more

Mihail A. Šolohov: Tihi Don (odlomak)

Ivo Andrić: Na Drini ćuprija

Ahim Rifat Ješeren: Još Lepša

Rešit Hanadan: Poplava

IV. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Moderna lirska pesma (struktura). Pesma u prozi.

Stih: jedanaesterac, dvanaesterac, slobodni stih. Sredstva književnoumetničkog izražavanja (stilske figure): metonimija, sinedoha, paradoks, aluzija, apostrofa, retorsko pitanje, inverzija, elipsa, refren.

Epika. Oblici umetničkog izražavanja: pričanje (naracija), opisivanje (deskripcija), dijalog, monolog, unutrašnji monolog, doživljeni govor, piščev komentar; kazivanje u prvom, drugom i trećem licu.

Drama: Drama u užem smislu (osobine): moderna drama (psihološka, simbolistička, impresionistička); dramska situacija; scenski jezik (vizuelni i akustični scenski znakovi); publika, glumac, gluma, režija, lektor, scenograf.

B. JEZIK (20 časova)

I. TVORBA REČI

Osnovni pojmovi o izvođenju (derivaciji) reči. Važniji modeli za izvođenje imenica, prideva i glagola.

Osnovni pojmovi o tvorbi složenica. Pravopisna rešenja.

II. LEKSIKOLOGIJA (SA ELEMENTIMA TERMINOLOGIJE I FRAZEOLOGIJE)

Značenjski (semantički) i formalni odnosi među leksemama (sinonimija; antonimija; polisemija i homonimija; metaforična i metonimijska značenja).

Stilska vrednost leksema: leksika i funkcionalni stilovi; poetska leksika, varijanska leksika, dijalektizmi i regionalizmi; arhaizmi i istorizmi; neologizmi; žargonizmi, vulgarizmi. (Povezati sa upotrebom rečnika).

Poreklo leksičkog fonda turskog jezika. Etimologija. Bogaćenje leksičkog fonda: tvorba reči, semantični neologizmi, pozajmljivanje iz drugih funkcionalnih stilova; reči iz stranih jezika i kalkovi i odnos prema njima.

Osnovni pojmovi o terminologiji i terminima. Terminološki rečnici. Razumevanje najvažnijih sufiksa i prefiksa.

Osnovni pojmovi o frazeologiji i frazeološkim jedinicama. Stilska vrednost frazeoloških jedinica. Klišei i modni izrazi.

III. SINTAKSA

Sintaksičke jedinice; rečenice u širem smislu, rečenice u užem smislu; reči (lekseme i morfološke reči); Uočavanje izvedene reči.

Sintagma. Vrste sintagme (imeničke, pridevske, priloške i glagolske).

Rečenice po konstrukciji: regularne i anakolutne; rečenice po predikatu; imenske i glagolske; imenske rečenice sa i bez kopule. Skraćene rečenice i vrste skraćene rečenice.

Imeničke sintagme. Tipovi atributa. Apozitiv i apozicija.

IV. PRAVOPIS

Transkripcija reči iz stranih jezika (osnovni principi i primeri).

V. KULTURA IZRAŽAVANJA (16 časova)

I. USMENO IZRAŽAVANJE

Kazivanje i recitovanje napamet naučenih književno-umetničkih tekstova.

Stilistika. Funkcionalni stilovi: publicistički.

II. PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika. Leksička sinonimija i višeznačajnost reči, izbor reči (preciznost). Pojačavanje i ublažavanje iskaza; obično, ublažene i uvećano značenje reči; prenesena značenja reči (figurativna upotreba imenica, glagola i prideva).

Pismene vežbe: novinarska vest, članak, izveštaj, intervju, komentar i dr. Prikaz književno-scenskog ili filmskog dela. Uvežbavanje tehnike izrade pismenih sastava.

Domaći pismeni zadaci (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka.

IV razred

(3 časa nedeljno, 96 časova godišnje)

A. KNJIŽEVNOST (60 časova)

I. PROUČAVANJE KNJIŽEVNOG DELA (10 časova)

Smisao i zadaci proučavanja književnosti

Stvaranje književnoumetničkog dela i proučavanje književnosti (stvaralački, produktivni i teorijski odnos prema književnoj umetnosti).

Čitalac, pismo i književno delo. Recepcijski (primalački) odnos prema književnosti.

Dela za obradu

Desanka Maksimović: Tražim pomilovanje (izbor)

Branko Ćopić: Bašta sljezove boje

Vladan Desnica: Proljeća Ivana Galeba (odlomci)

Ahmet Hamdi Trnpinar: Sve na svom mestu

Orhan Veli Kanik: Istanbula slušam; Jadni Sulejman efendija.

II. SAVREMENA KNJIŽEVNOST (35 časova)

Bitna obeležja i najznačajniji predstavnici evropske i srpske i turske književnosti.

Dela za obradu

Alber Kami: Stranac

Luis Borhes: Čekanje (kratka priča)

Beket: Čekajući Godoa

Vesna Parun: Ti koja imaš nevinije ruke

Meša Selimović: Derviš i smrt

Mihailo Lalić: Lelejska gora

Dobrica Ćosić: Koreni

Dušan Kovačević: Balkanski špijun

Azis Nesin: Ludak na krovu

Džahit Kuljebi: Mala česma

Abdulhak Šinasi Hisar: Gospodin Fahim i mi

Jašar Kemalj: Div na Torosu

Sait Faik Abasijanik: Čajnik

Kemalj Tahir: Kiše su presekli puteve

Orhan Kemalj: Džemile

Sureja Jusuf: Ali aga

III. LEKTIRA (15 časova)

Viljem Šekspir: Hamlet

Fjodor M. Dostojevski: Braća Karamazovi

Nusret Diše Uljku: More i ja

Iskender Muzbeg: Pesma o kamenu

Zejnelj Beksač: Nezgodna ljubav

Izbor iz savremene lirike XX veka (Odn, Sezar, Prever, Pasternak).

Izbor iz savremene srpske književnosti

Izbor iz književnih kritika i eseja

Izbor iz književnosti jugoslovenskih Turaka

IV. KNJIŽEVNOTEORIJSKI POJMOVI

Na navedenim delima ponavljaju se, proširuju, usvajaju i sistematizuju osnovni književnoteorijski pojmovi.

Lirika. Lirsko izražavanje: stvaralačke mogućnosti posredovanja jezika između svesti i zbilje; asocijativno povezivanje raznorodnih pojmova; sugerisanje; podsticanje i upućivanje; čitaočeva recepcija; jedinstvo zvukova, ritmova, značenja i smisla.

Epika: Strukturni činioci proznog književnoumetničkog dela; objektivno i subjektivno pripovedanje; fiktivni pripovedač; pomeranje pripovedačevog gledišta; sveznajući pripovedač; tok svesti; umetničko vreme; umetnički prostor; načelo integracije.

Tipovi romana: roman lika, prostora, stepenasti, prstenasti, paralelni; roman toka svesti; roman - esej; defabuliziran roman.

Drama: Struktura i kompozicija drame; antidrama; antijunak.

Drama i pozorište, radio, televizija, film.

Putopis. Esej, Književna kritika.

B. JEZIK (20 časova)

I. SINTAKSA

Padežni sistem. Pojam padežnog sistema, struktura padeža i promena. Višeznačajnost padeža. Prilozi sa nastavcima "-e, -de, -den".

Rečenice po sadržini: prosta rečenica i složena rečenica.

Složena rečenica - pojam, propozicije u složenoj rečenici; uloga propozicije u složenoj rečenici. Vrste složene rečenice.

Zavisne rečenice i nezavisne rečenice. Vrste zavisne rečenice. Upotreba zareza u složenim (naporednim) rečenicama.

Rečenice po značenju: Potvrdne, odrične, upitne, zapovedne, uzročne, uslovne, odnosne.

Glagoli: Pomoćni glagoli; odrični oblik pomoćnih glagola.

Složeni glagoli; vrste složenih glagola; pozibilitivni, hativni, durativni i aproksimativni glagoli. Odrični oblik pozibilitivnih i hativnih glagola.

Glagolski oblici: prelazni i neprelazni glagoli; aktivni i pasivni glagoli; povratni i recipročni glagoli.

Raspoređivanje sintaksičkih jedinica u rečenici (osnovni pojmovi).

Komunikativna kohemija.

II. PRAVOPIS

Interpunkcija

B. KULTURA IZRAŽAVANJA (16 časova)

I. USMENO IZRAŽAVANJE

Retorika; razgovor, kratak monolog. Govor. Odnos između govornika i auditorija. Vežbe javnog govorenja pred auditorijom (upotreba podsetnika, improvizovano izlaganje; korišćenje mikrofona).

II. PISMENO IZRAŽAVANJE

Stilistika. Funkcionalni stilovi: administrativno-poslovni (molba, žalba, poslovno pismo).

Oblici pismenog izražavanja: prikaz, osvrt, rasprava, esej.

Pravopis: interpunkcija (vežbanje)

Domaći pismeni zadaci složenijih zahteva (čitanje i analiza na času).

Četiri pismena zadatka godišnje.

Napomena

PRVI STRANI JEZIK

III stepen

(peta godina učenja)

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranih jezika je da učenici utvrde i sistematizuju znanja stečena u prethodnom školovanju i da ovladaju standardnim govornim jezikom do nivoa koji će im omogućiti da se služe tim jezikom u jednostavnom sporazumevanju s ljudima iz drugih zemalja i da se preko jezika upoznaju sa načinom života i kulturom naroda čiji jezik uče, kao i sa osnovnim karakteristikama procesa proizvodnje i radnog mesta.

Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:

- usvoje predviđene morfosintaksičke strukture i oko 750 novih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;

- praktično ovladaju jednostavnim govornim jezikom i steknu nova jezička znanja neophodna za rad u struci;

- neguju pravilan izgovor, usavršavaju ortografiju i utvrđuju i proširuju osnove gramatike stranog jezika;

- ovladaju stranom stručnom terminologijom u toj meri da mogu da koriste razna uputstva i druge pisane materijale na stranom jeziku uz korišćenje rečnika i drugih izvora informacija.

Komunikativne funkcije:

Govorne modele koji se upotrebljavaju pri komuniciranju u realnim životnim situacijama uvežbavati i proširivati iz razreda u razred; privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje obaveštenja; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; čuđenja, iznenađenja; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, zabrinutosti.

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

I razred

SADRŽAJ PROGRAMA

Tematika

Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.

Porodica i društvo: članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; pojedinosti iz istorijske i kulturne prošlosti.

Školski pismeni zadaci: po 1 pismeni zadatak u svakom polugodištu.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

I REČENICA

Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu.

- Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

- Tag questions

- Indirektni govor

a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

"I live in Liverpool". He says that he lives in Liverpool.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Come back!" He told me to come back.

"Don't do it, please." He asked me not to do it.

v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena).

- Yes/No questions

"Do you like to swim?" He asks me if I like to swim.

- "WH" questions

"Where do you live?" He asks me where I live.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti upotrebu određenog i neodređenog člana

- Nulti član uz gradivne i apstraktne imenice

art, love, milk, bread i dr.

2. Imenice

- Množina imenica - obnoviti

- Izražavanje pripadanja i svojine - saksonski genitiv

Mary's book, boy's dog

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta

I Met him yesterday.

- Pokazne zamenice

This is my book and these are Peter's books.

b) Determinatori

- Pokazni determinatori

This book is Peter's.

- Prisvojni determinatori

My books are in the room.

- Neodređeni determinatori - some, any

They usually lend me some money. There isn't any butter in the fridge.

4. Pridevi

Obnoviti komparaciju prideva

5. Brojevi

Obnoviti proste i redne brojeve

6. Kvantifikatori

much, many; little, few; a lot of/lots of

I don't have much money now. He doesn't have many friends.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu.

- Modalni glagoli

a) can, must - simple present/past

Can I take your book, please? I couldn't come yesterday.

I must go now. You didn't have to get up so early.

b) may

May I use your phone, please?

- Pasivne konstrukcije - simple present/past (R)6)

It is made of silk. She was taken to hospital last week.

2. Prilozi

Izvođenje priloga i njihova upotreba

3. Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

_____________
6) R = receptivno

IV TVORBA REČI

Tvorba najčešćih složenica

grandfather, armchair, passer-by i dr.

V LEKSIKOLOGIJA

Najčešći idiomi i frazeologizmi

VI LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Sadržaj programa obrađeni u osnovnoj školi integriše se s novim elementima u sistematizovane celine na višem nivou.

Postavljanje pitanja i davanje odgovora

Novi modeli

Disjunktivna pitanja

Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?

Negativno pitanje

Hast du dieses Buch noch nicht gelesen? Doch, ich habe es gelesen.

Izrična rečenica kao pitanje

Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?

Pitanja u neupravnom govoru

Ich frage dich, ob er kommt. Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was, usw)

Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)

Kazivanje radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

- radnja izražena pluskvamperfektom

Er hatte das schon Längst gesehen.

- radnje zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice.

Veznici: während, solange, seit (dem)

Währed ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater.

Solange ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.

- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice. Veznici: nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, preterit u glavnoj rečenici)

Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen.

Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon abgefahren war.

- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice

Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)

Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, bevor (ehe) ich ins Kino gehe.

Kazivanje zapovesti

Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Izražavanje jednakosti - nejednakosti

Er ist genau so alt wie du.

Er ist älter als ich.

Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i atributivnoj funkciji.

Mein jüngerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heissesten. Der heissesten Monat Juli...

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili su bitno različite.

Član

Određeni, neodređeni

Određeni član uz geografske pojmove; nazive planina, mora, jezera, reka, zemalja muškog i ženskog roda, zatim uz imena dana u nedelji, meseci u godini, godišnja doba.

Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der erste Arbeitstag in der Woche. Dr Frühling ist die schönste Jahreszeit.

Bez člana

- lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice; uzvici i izrazi

Hans ist Student. Jugoslawien ist eine Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die Hauptstadt der Bundesrepublik Deutschland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tam um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.

Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze (receptivno)

Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, kein Wunsch) tanzen zu gehen.

Orijentacija u vremenu i prostoru

Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi s orijentacijom u vremenu i prostoru

Wann...

Heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in Zehn Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. Juni 1976

Wie lange...?

Seit wann...?

Eine Woche, einem Monat, eine zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegnung.

Wo...?

draussen, drinnen, überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends

Wohin...?

dorthin, aufwärts, heimwärts, fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin

Woher...?

Propozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznaku za mesto

hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lande, am Fenster, vor der Tür usw.

Kazivanje pretpostavki, uzroka, namere (receptivno)

Modalni glagoli u službi izražavanja pretpostavki ili namere

Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.

Konjunktiv prezenta i preterita pomoćnih i modalnih glagola

- u rečenicama i frazama za izražavanje želje i mogućnosti, sumnje, nestvarnosti

So wäre es vielleicht besser.

- pluskvamperfekt u pomenutim slučajevima (receptivno)

Hätte ich ihn nie gesehen!

Tvorba reči

Složenice (imenica i pridev), prefiksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi

Schulzimmer, Schulhof, Hochhaus; aufstehen, beantworten, einziehen, Einheit, Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.

Sinonimi, homonimi i antonimi, fraze i leksikolizovani spojevi reči

(receptivno)

lieb, warm, kalt, frisch, auf Scrhitt und Tritt, in Anspruch nehmen; in Bewegung setzen.

Izgovor

Odnos glasova i slova

Podela glasova. Dužina i kvalitet vokala. Diftonzi.

Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenice.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Podela reči na slogove.

Pisanje velikih slova.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno složene i zavisno složene rečenice (na konkretnim primerima u tekstu). Upravni i neupravni govor.

Imenice

Varijante padežnih nastavaka na najfrekventnijim primerima: lokativ jednine na - y:0 береге (на берегу, о лесе/в лесу, о крае) на краю; nominativ množine na -a, -я, -ья, -e: города, учителя, деревья, граждане.

Promena imenica na -ия, -ие, -мя. Imenice pluralija tantum (receptivno). Nepromenljive imenice (receptivno). Prezimena na -ов, -ев (Петров, Тургенев i sl.). Obnavljanje osnovnih imeničkih promena.

Zamenice

Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей. Neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудъ, некоторый, несколько. Obnavljanje obrađenih zamenica u osnovnoj školi.

Pridevi

Poređenje prideva: komparativ prideva tipa: старший, младший; prost oblik superlativa: ближайший, простейший, худший. Prisvojni pridevi na -ов, -ев, -ский. Pridevi za označavanje prostora i vremena: сегоднаяшний, здешний.

Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika na najfrekventnijim primerima (больной чем, готовый к чему, способный к чему i sl.).

Brojevi

Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4; 5-20 i 30; 40, 90,100; 500-900; 1000 i njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje količine (broja) i vremena s predlozima: s predlozima: с -до, с - по, от - до, к i dr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Glagoli

Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom budućem vremenu. Tvorba vida pomoću prefiksa, sufiksa, osnove. Potencijal - građenje i upotreba. Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca; aktiviranje do sada obrađenih glagola kretanja (идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плыть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить).

Glagolski prilozi (receptivno).

Reakcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika na najfrekventnijim primerima (поблагодарить кого за что, пожертвовать кем-чем, напоминать о ком-чем i sl.).

Prilozi

Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu.

Predlozi

Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i odredbi uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi, по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl.).

Veznici

Najfrekventniji prosti i složeni veznici u nezavisno složenim i zavisno složenim rečenicama (а, и, но, или, если, пока, потому что, так как).

Rečenični modeli

Rečenične modele predviđene programom za osnovnu školu i dalje primenjivati u različitim varijacijama i kombinacijama. Pri tom težiti da se uoče sličnost i razlike u izražavanju istih odnosa u ruskom i maternjem jeziku. U ovom razredu posebnu pažnju posvetiti modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:

Subjekatsko-predikatski odnosi

Rečenice sa imenskim predikatom

a) kopule: быть, стать, являться

Его отец был врачом, а он станет инженером.

Это утверждение является спорным.

b) otsustvo kopule

Его брат токарь по металлу.

Она сегодня вецёлая.

Он сильнее всех.

Objekatski odnosi

Rečenice sa:

a) direktnim objektom

Мы купили новый учебник.

Я не получил ответа.

b) indirektnim objektom

Он их поблагодарил за помощь.

Это фотография напоминает о прошлом.

Prostorni odnosi

Rečenice s odredbom

a) izraženom prilogom

Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).

Он остался там (внизу, наверху, внутри).

b) izraženom zavisnim padežom.

Машина появилась из-за угла.

Кошка вылезла из-под дивана.

Мы долго гуляли по городу.

Vremenski odnosi

Rečenice sa odredbom

a) izražena prilogom

Я пришол раньше тебя.

b) izraženom zavisnim padežom.

Они вернулись к вечеру (к трем часам).

Я сегодня работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi

Rečenice sa odredbom izraženom prilogom

Он хорошо говорит по-русски.

Он пишет более красиво, чем ты.

Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi

Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom

Он не приехал в срок по болезни.

Atributivni odnosi

Rečenice s atributom

a) u superlativu

А. С. Пушкин является величайшим русским поэтом.

b) u zavisnom padežu

Я забыл тетрадь по русскому языку.

Ortografija

Podela reči na slogove. Pisanje velikih slova.

Leksikologija

Najčešći prefiksi i sufiksi (u usvojenoj leksici).

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.

Pasivne konstrukcije

est + particip perfekta

La Bastille est prise en 1789.

La Tour Eiffel est construite en 1889.

- ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva

Il a été / était / élu président.

Elle sera / serait / recompensée.

Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.

Infinitivne rečenice - tipa

Je le vois venir.

Pitanja:

Qui est-ce qui / que

Qu'est-ce qui / que

Que;

Qui est-ce qui ira au musée? Qu'est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vouz vu? A qui vas-tu téléphoner? - A mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?

Odgovori

C'est... qui / que, A qui / quoi; Avec qui; Pour qui i druge ranije naučene konstrukcije

Indirektna pitanja

Dis-moi é quoi te penses. Je te demande ce que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce reméde?

Negacija

pas du tout, non plus, personne, quelqu'un, rien, quelque chose

Ce film ne me plait pas du tout!

A moi non plus!

Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.

Kazivanje pretpostavke

si + imperfekt / kondicional

Si nous étudiions, nous réussirions.

Kazivanje vremena

avant de...

quand

Avant de partir il lui a donné son adresse.

Quand l'as - tu rencontré?

Je l'ai rencontré, quand je suis rentré.

Kazivanje želje, volje, namere

Infinitivom

J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d'oevre du Louvre.

Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau.

Il travaille beaucoup pour gagner sa vie.

Odredbe kvaliteta i kvantiteta - značenje prideva

zavisno od mesta

un homme pauvre - le pauvre homme, un soldat brave - un rave soldat, un homme d'âge moyen - le Moyen âge i sl.

Odredbe za vreme

- dani u nedelji, prochain / dernier;

il y a /dans;

pendant / depuis;

dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine derniére; l'année prochaine. Le lundi et le jeudi l travaille jusqu'á cinqheres. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce congrés aura lieu dans dix mois ou dans un an...

Odredbe za način

Il conduit prudemment / de maniére prudente / avec prudence. Elle parle français couramment, sans difficulté...

Izrazi za meru i količinu

une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... i sl.

Combien d'élèves ont vu cette émission? Une trentaine. / Environ 30. Il y a pas mal de livres à ce sujet; j'en ai lu plusieurs...

Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:

Présent - présent (istovremena radnja)

Présent - Passé composé (pre)

Présent - Futur (posle);

Il me dit qu'elle part,

Il me dit qu'elle est partie.

Il me dit qu'elle partira.

Imenička grupa

Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.

les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs

Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de sympathie).

les déterminants indéfinis: quelques, plusieurs, certains, autre, tout - u različitim značenjima

tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...

Nastavci imenica i prideva

teur / trice

acteur - actrice

all / aux, ail / aux i neki izuzeci na - s), ou - s / X

genoux, trous

Tvorba reči

Najčešći prefiksi i sufiksi.

Glagolska grupa

Subjektiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. (R)

Kazivanje svršene i nesvršene radnje u govoru (passé composé - imparfait) - naučeno u osnovnoj školi primenjivati i usavršavati.

Slaganje participa perfekta sa subjektom

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Pisanje velikog slova.

Podela reči na slogove.

Leksikologija

Derivacija: sufiksi i prefiksi.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika.

PRVI STRANI JEZIK

IV stepen

(peta godina učenja)

Cilj i zadaci

Cilj nastave stranih jezika je sticanje, proširivanje i produbljivanje znanja i umenja u svim jezičkim aktivnostima, upoznavanje kulturnog nasleđa stvorenog na datom stranom jeziku i osposobljavanje za dalje obrazovanje i samoobrazovanje.

Zadaci nastave stranih jezika su da učenici:

- usvoje govorni jezik u okviru novih 1000 reči i izraza uključujući i terminologiju značajnu za datu struku, što u toku osam godina učenja jezika čini ukupan fond od oko 2400 reči i izraza produktivno, a receptivno i više;

- neguju pravilan izgovor i intonaciju uz obraćanje posebne pažnje na one ritmičke i prozodijske sheme koje su bitne u usmenom izražavanju;

- razumeju govor (neposredno i putem medija) i spontano se izražavaju u okviru teme iz svakodnevnog života i opštih tema struke, uz iskazivanje ličnog stava i raspoloženja;

- ovladaju tehnikom informativnog čitanja, razumeju složenije jezičke strukture u tekstu i upoznaju osobenosti jezika struke čitanjem tekstova vezanih za teme iz oblasti date struke;

- dalje savlađuju osnove ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okviru usvojene leksike i jezičkih;

- razvijaju razumevanje pisanog stručnog teksta, pisanje rezimea, nalaza, izveštaja i osposobljavaju se za njihovu usmenu interpretaciju; stiču nova saznanja o karakteristikama zemalja i naroda čiji jezik uče, njihovog načina života i običaja;

- osposobljavaju se za vođenje razgovora o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama, kulturnim i istorijskim tekovinama;

- šire svoju opštu kulturu, razvijaju međukulturnu saradnju i toleranciju i svoje intelektualne sposobnosti;

- osposobljavaju se za dalje obrazovanje i samoobrazovanje u oblasti jezika i struke korišćenjem rečnika, leksikona i druge priručne literature.

Komunikativne funkcije: obnavljanje, utvrđivanje i proširivanje onih komunikativnih jedinica sa kojima se učenik upoznao u osnovnoj školi: oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; iskazivanje sviđanja i nesviđanja, slaganja i neslaganja sa mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; prigovori, žalbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke ili sumnje; davanje saveta; iskazivanje simpatija, preferencije, saučešća; izražavanje fizičkih tegoba, raspoloženja.

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

I razred

SADRŽAJ PROGRAMA

Opšta tematika

Iz života mladih: nova sredina i drugovi; sportska takmičenja.

Porodica i društvo: spoljni izgled i osobine članova porodice; članovi porodice u kući i van nje; situacije iz svakodnevnog života i na radnom mestu; odnosi u porodici i društvu.

Iz savremenog života i tekovina kulture i nauke naroda čiji se jezik uči i naših naroda: prirodne lepote i zaštita čovekove sredine; putovanje i korišćenje saobraćajnih sredstava; iz istorijske i kulturne prošlosti; kulturne i privredne manifestacije koje su postale tradicionalne; iz života i rada poznatih ljudi; aktuelne teme od vaspitnog značaja. Stručna tematika (do 10% od ukupnog godišnjeg fonda časova). Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku. (Sa uvođenjem stručne tematike počinje se u drugom polugodištu).

Školski pismeni zadaci: po jedan pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Objašnjenje programa

Predloženi program prvog stranog jezika predviđen je za fond od dva časa nedeljno. Kod fonda većeg od dva časa nedeljno za stručnu terminologiju predviđa se do 15% od ukupnog godišnjeg fonda časova, a kod školskih pismenih zadataka po dva pismena zadatka u svakom polugodištu.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

I REČENICA

Obnoviti rečenične modele obuhvaćene programom za osnovnu školu. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

- Pitanja

a) "WH" questions

"Where are you going?" "How can we get there?"

b) Alternativna pitanja

"Did you take a bus or did you walk?"

v) Učtiva pitanja

"Would you open the window, please?"

g) Pitanja sa predlogom na kraju (R)

"What are you looking for?"

- Indirektni govor

a) izjave - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

"I'll come as soon as I can". He says that he will come as soon as he can.

b) molbe, zahtevi, naredbe

"Come back!" He told me to come back.

"Pass me the bread, please." He asked me to pass him the bread.

v) pitanja sa promenom reda reči - bez promene glagolskog vremena (glagol glavne rečenice u jednom od sadašnjih vremena)

- Yes/No questions

"Have you seen Mary?" He wants to know if I have seen Mary.

- "WH" questions

"Where are you going?" He aks where I am going.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Obnoviti i utvrditi upotrebu određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz imena godišnjih doba, obroka, naziva država.

The spring of 1957 was very warm. The breakfast we had yesterday was very good. He lives in the USA.

- Neodređeni član u izrazima za vreme, količinu, meru i u uzvičnim rečenicama

50 miles an hour, 16 dinars a kilo, two pounds a yard;

What a mess!

- Nulta član uz imena sportova i igara

He plays volleyball.

2. Imenice

- Množina imenica - obnoviti

- Kongruencija imenica sa glagolom u jednini

news, information, furniture, mathematics, i dr.

The news is on at ten o'clock. Mathematics is a difficult subject.

- Zbirne imenice sa glagolom u množini

people, cattle, police i dr.

There were a lot of people in the street. The cattle are sold.

- Sinkretizam jednine i množine

sheep, deers, trout i dr.

- Drugi nominali - gerund

a) u funkciji subjekta

Swimming is my favourite sport.

b) u funkciji objekta (posle glagola like, hate, start, sopt i dr.)

She likes cooking.

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Obnoviti one lične, pokazne, prisvojne, relativne i odrične zamenice predviđene programom za osnovnu školu.

- Uzajamno-povratne zamenice - each other, one another

Mary and Peter see each other almost every day. People from different countries can hardly understand one another.

- IT uz kopulativne glagole

It is raining. It is cold.

- Neodređeno ONE

I lost a friend but you gained one.

b) Determinatori

- Neodređeni determinatori - some, any

They want some paper. I don't have any bread left.

- Odrični determinator no

There are no eggs in the fridge. There's no water in the glass.

4. Pridevi

Obnoviti poređenje prideva

5. Brojevi

Decimali, razlomci; četiri računske radnje

6. Kvantifikatori

Obnoviti many/much, a lot of/lots of; few/little

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- Vreme i aspekt glagola

- Obnoviti glagolske oblike predviđene programom za osnovnu školu

- The Simple present Tense za izražavanje buduće radnje

What time does your plane take off?

- The Present Perfect Tense - proširiti upotrebu priloškim odredbama lately, recently

The Present Perfect Continuous Tense (R)

She has been living in London for two years now.

- The Past Perfect Tense

When we came the train had already left.

- Modalni glagoli

a) can (be able to, be allowed to), could

Sorry, but I can't come tomorrow. Can I smoke in here?

Could I smoke in here?

b) must (have/got/to, be obliged to)

I've got to go now.

- Pasivne konstrukcije - za isticanje bezličnosti i za navođenje naučnih činjenica

The new motorway has been opened to traffic. Oxygen is found in the air.

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

apply for, shout for, bring up i dr.

2. Prilozi

Poređenje priloga

3. Predlozi

Obnavljanje

IV TVORBA REČI

Najčešći prefiksi i sufiksi za tvorbu prideva

il-, im-, ir-, un-; -able, -ful, -less, i dr.

V ORTOGRAFIJA

Osnovna pravila interpunkcije. Pisanje velikih slova.

VI LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i frazeologizmi

VII LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Sadržaji programa obrađeni u osnovnoj školi integrišu se s novim elementima u sistematizovane šire celine na višem nivou.

Postavljanje pitanja i davanje odgovora

Novi modeli

Disjunktivna pitanja

Wirst du hier bleiben oder kommst du mit?

Negativno pitanje

Hast du dieses Buch noch nicht gelesen? Doch, ich habe es gelesen.

Izrične rečenice kao pitanje

Du bleibst zu Hause? Er hat etwas gesagt?

Pitanja u neupravnom govoru

Ich frage dich, ob er kommt. Er fragte mich (warum, wo, wann, wie, wer, wohin, was, usw...)

Odgovori puni ili eliptični (uvek u dijalogu)

Kazivanje radnji i stanja u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

- radnja izražena pluskvamperfektom

Er hatte das schon Längst gesehen.

- radnja zavisne rečenice dešava se istovremeno sa radnjom glavne rečenice

Veznici: während, solange, seit (dem)

Während ich in Belgrad studierte, ging ich oft ins Theater. Solange ich ihn kenne, sammelt er Briefmarken.

- radnja zavisne rečenice dešava se pre radnje glavne rečenice

Veznici - nachdem, als (pluskvamperfekt u sporednoj, preterit u glavnoj rečenici)

Nachdem er das Haus verlassen hatte, begann es zu regnen. Sie kam zum Bahnhof, als der Zug schon abgefahren war.

- radnja zavisne rečenice dešava se posle radnje glavne rečenice.

Veznici: bis, bevor, als (isto vreme u obe rečenice)

Sie blieb bei uns, bis der Regen vorbei war. Ich komme zu dir, be (ehe) ich ins Kino gehe.

Kazivanje zapovesti

Er soll lesen! Du kommst nicht mit! Zurück! Du wirst jetzt gehen! Rauchen verboten!

Odredbe kvaliteta i kvantiteta

Izražavanje jednakosti - nejednakosti

Er ist genau so alt wie du.

Er ist älter als ich.

Upotreba komparativa i superlativa u predikativnoj i atributivnoj funkciji.

Mein jügerer Bruder ist acht Jahre alt. Der Monat Juli ist am heißesten. Der heißeste Monat Juli...

Sistematizacija kategorija kojih u maternjem jeziku nema ili su bitno različite

Član

Određeni, neodređeni

Određeni član uz geografske pojmove: nazive planina, mora, jezera, reka, zemalja muškog i ženskog roda, zatim uz imena dana u nedelji, meseci u godini, godišnjih doba

Das ist ein Haus. Das Haus ist neu. Ich habe die Alpen gesehen. Die Save mündet in die Donau. Die Sowjetunion liegt im Osten. Der Balkan ist eine Halbinsel. Der Montag ist der esate Arbeitstag in der Woche. Der Frühling ist die schönste Jahreszeit.

Bez člana

- lična imena, imena zemalja srednjeg roda, imena gradova, kontinenata; predikativno upotrebljeni nazivi poziva; gradivne imenice; uzvici i izrazi

Hans ist Student. Jugoslawien ist eine Sozialistische föderative Republik. Bonn ist die Haupstadt der Bundesrepublik Deutshland. Kaufst du Brot? Hilfe! Feuer! Tag um Tag; weder Mensch noch Tier; zu Bett gehen; zu Wort kommen.

Infinitiv sa "zu" uz neke glagole i izraze (receptivno)

Du brauchst nicht zu kommen. Ich habe viel zu tun. Sie hat keine Zeit (Lust, kein Wunsch) tanzen zu gehen.

Orijentacija u vremenu i prostoru

Proširiti moguće odgovore na ranije obrađena pitanja u vezi s orijentacijom u vremenu i prostoru.

Wann...

Heute abend, morgen früh, voriges Jahr, um acht Uhr, in zehn Minuten, diesen Sommer, am 1. September 1976, den 1. juni 1976.

Wie lange...?

Seit wann...?

eine Woche, einen Monat, eine Zeitlang, seit gestern, seit 5 Uhr, seit zwei Wochen, seit unserer Begegung.

Wo...?

drau Ben, drinnen, Überal, irgendwo, anderswo, nirgendwo, nirgends.

Wohin...?

dorthin, aufwärts, heimwärts fort, bergauf, bergab, überallhin, nirgendwohin

Woher...?

Prepozicije koje u sintagmi sa imenicom daju oznake za mesto

hierher, daher, dorther; aus der Schule, bis zur Ecke, auf dem Lade, am Fenster, vor der Tür, usw.

Kazivanje pretpostavki, uzroka, namere (receptivno)

Modalni glagoli u službi izražavanja pretpostavki ili namere.

Er dürfte zu Hause sein. Das müsste wahr sein. Ich möchte hier bleiben.

Konjuktiv prezenta i pretvorite pomoćnih i modelnih glagola

- u rečenicama i frazama za izražavanje želje i mogućnosti, sumnje, nestvarnosti

So wäre es vielleicht besser.

- pluskvamperfekt u pomenutim slučajevima (receptivno)

Hätte ich ihn nie gasehen!

Tvorba reči

Složenica (imenica i pridev), prefiksiranje glagola, izvedene imenice i pridevi

Schule, Schulzimmer, Schulhof, Hochhaus; aufstehen, beantworten ainziehen, Einheit Schönheit, Mannschaft, medizinisch, europäisch, chemisch.

Sinonimi, homonimi i antonimi, fraze i leksikolizovani spojevi reči (receptivno)

lieb, warm, kalt, frisch, auf Schritt und Tritt, in Anspruch nehmen; in Bewegung setzen.

Izgovor

Odnos glasova i slova.

Podela glasova. Dubina i kvalitet vokala. Liftonzi.

Akcenat reči. Melodija osnovnih tipova rečenica.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Podela reči na slogove.

Pisanje velikog slova.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Odnos rečenica u složenoj rečenici: nezavisno-složene i zavisno-složene rečenice. Upravni i neupravni govor.

Imenice

Varijante padeških nastavaka: lokativ jednine na -у: о береге/на берегу, о лесе/в лесу, о крае/на краю; nominativ množine na -a, -я, -ья, -e: города, учителя, деревья, граждане.

Imenice kojima se označavaju profesije ljudi, njihova nacionalna i teritorijalna pripadnost. Promena imenica na - ия, -ие, - мя.

Imenice pluralija tantum (receptivno).

Nepromenljive imenice (receptivno).

Prezimena na -ов, -ев (Петров, Фадеев i sl.).

Obnavljanje i sistematizacija osnovnih imeničkih promena.

Zamenice

Odrične zamenice: никто, ничто, никакой, ничей. Neodređene zamenice: кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько.

Obnavljanje i sistematizacija obrađenih zamenica u osnovnoj školi.

Pridevi

Rekcija prideva: uočavanje razlika između ruskog i maternjeg jezika (больной чем, готовшй к чему, способный к чему i sl.)

Brojevi

Principi promene osnovnih brojeva: 1, 2, 3, 4; 5-20 i 30; 40, 90, 100; 500-900; 1000 i njihova upotreba u najčešćim strukturama za iskazivanje količine (broja) i vremena s predlozima: с - дo, с - пo, от - дo, к i dr. Iskazivanje vremena po satu u razgovornom i službenom stilu.

Četiri osnovne računske radnje (receptivno).

Glagoli

Najčešće alternacije osnove u prezentu i prostom budućem vremenu. Tvorba vida pomoću prefiksa, sufiksa, osnove.

Potencijal - građenje i upotreba.

Glagoli kretanja: kretanje u određenom pravcu, neodređeno kretanje i kretanje jednom u oba pravca; aktiviranje do sada obrađenih glagola kretanja /идти - ходить, ехать - ездить, бегать - бежать, плышть - плавать, лететь - летать, нести - носить, вести - водить, везти - возить; receptivno usvajanje novi glagola kretanja: гнать - гонять, ползти - ползать.

Glagolski prilozi (receptivno).

Rekcija glagola: uočavanje razlika između ruskog i mаternjeg jezika (поблагодарить кого за что, пожертвовать кем-чем, напоминать о ком-чём i sl.).

Prilozi

Prilozi i priloške odredbe za mesto, vreme, način i količinu.

Poređenje priloga.

Predlozi

Najfrekventniji predlozi čija se upotreba razlikuje u odnosu na maternji jezik (для s genitivom, из-за s genitivom u odredbi odvajanja od mesta i uzroka, из-под s genitivom u odredbi odvajanja od mesta, к s dativom u vremenskoj odredbi по s dativom u atributskoj, prostornoj i uzročnoj odredbi i sl.).

Veznici

Najfrekventniji prosti i složeni veznici u nezavisno-složenim i zavisno-složenim rečenicama (а, да, и, но, или, если, пока, потому что, так как, перед тем как i sl.).

Rečenični modeli

Rečenične modele predviđene programom za osnovnu školu i dalje primenjivati u različitim varijacijama i kombinacijama. Pri tom težiti da se uoče sličnosti i razlike u izražavanju istih odnosa u ruskom i maternjem jeziku. U ovom razredu posebnu pažnju posvetiti modelima u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku za iskazivanje sledećih odnosa:

Subjekatsko-predikatski odnosi

Rečenice sa imenskim predikatom

a) kopule: быть, стать, являться

Его отец был врачом, а он станет инженером.

Это утверждение являеться спорным.

b) odsustvo kopule

Его брат токарь по металлу.

Она сегодня веселая.

Он сильнее всех.

Objekatski odnosi

Rečenice sa:

a) direktnim objektom

Мы купили новый учебник.

Я не получил ответа.

b) indirektnim objektom

Он их поблагодарил за помощь.

Эта фотография напоминает о прошлом.

v) zavisnom rečenicom

Брат в письме сообщает, что он летом приедет к нам.

Prostorni odnosi

Rečenice s odredbom

a) izraženom prilogom

Я иду туда (вниз, наверх, внутрь, домой).

Он остался там (внизу, наверху, внутри).

b) izraženom zavisnim padežom

Машина появилась из-за угла.

Кошка вылезла из - под дивана.

Мы долго гуляли по городу.

Vremenski odnosi

Rečenice sa odredbom

a) izraženom prilogom

Я пришёл раньше тебя.

b) izraženom zavisnim padežom.

Они вернулись к вечеру (к трем часам).

Я сегодня работал с пяти до семи часов.

Načinski odnosi

Rečenice sa odredbom izraženom prilogom

Он хорошо говорит по-русски.

Он пишет более красиво, чем ты.

Она поёт красивее всех.

Uzročni odnosi

Rečenice sa odredbom izraženom zavisnim padežom

Он не приехал в срок по болезни.

Atributivni odnosi

Rečenice s atributom

a) u superlativu

А. С. Пушкин явлаяется величайшим русским поэтом.

b) u zavisnom padežu

Я забыл тетрадь по русскому языку.

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila. Podela reči na slogove. Pisanje velikih slova.

Leksikologija

Najčešći prefiksi i sufiksi.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Jezička građa savladana u osnovnoj školi integriše se sa novom građom i neprestano primenjuje, proširuje i usavršava.

Pasivne konstrukcije

est + particip perfekta

La Bastille est prise en 1789.

La Tour Eiffel est construite en 1889.

- ukazati na princip tvorbe ostalih oblika pasiva

Il a été (était) élu président.

Elle sera (serait) recompensée...

Finalne rečenice sa upotrebom pour + inf.

Infinitivne rečenice - tipa

Je le vois venir.

Pitanja:

Qui est-ce qui / que

Qu'est-ce qui / que

Que;

Qui est-ce qui ira au musée? Qu' est-ce qui vous intéresse au musée? Qui est-ce que vous y avez rencontré? Qu'est-ce que vous avez vu? / Qui avez-vous vu? A qui vas-tu téléphoner? - A mon... A quoi pensez-vous? De quoi s'agit-il?

Odgovori

C'est... qui /que, A qui/ quoi; Avec qui; Pour qui i druge ranije naučene konstrukcije

Indirektno pitanje

Dis-moi á quoi tu penses. Je te demande ce que tu penses. Savez-vous qui a inventé ce reméde?

Negacija

pas du tout, non plus, personne, quelqu'un rien, quelque chose

Ce film ne me plait pas du tout!

Á moi non plus.

Quelqu'un est venu? - Non, personne n'est venu.

Kazivanje pretpostavke

si + imperfekt (kondicional)

Si nous étudiions, nous réussirions.

Kazivanje vremena

avant de...

quand

Avant de partir il lui a donné son adresse.

Quand l'as - tu rencontré?

Je l'ai rencontré, quand je suis rentré.

Kazivanje želje, volje, namere

infinitivom

J'aimerais (je voudrais) voir les chefs-d' oeuvre du Louvre.

Il faut lutter contre la pollution de l'air et de l'eau.

Il travaille beaucoup pour gagner sa vie.

Odredbe kvaliteta i kvantiteta - značenje prideva zavisno od mesta

un homme pauvre - le pauvre homme; un soldat brave - un brave soldat; un homme d'âge moyen - le Moyen âge i sl.

Odredbe za vreme

- dani u nedelji, prochain / dernier;

il y a / dans;

pendant / depuis;

dimanche prochain, jeudi dernier; la semaine derniére;

l'année prochaine. Le lundi et le jeudi il travaille jusyu'a cinq heures. Elle est sortie il y a vingt minutes; elle revient dans une heure. Ce congrès aura lieu dans dix mois ou dans un an...

Odredbe za način

Il conduit prudemment (de maniére prudente) avec prudence.

Elle parle francais couramment, sans difficulté...

Izrazi za meru i količinu

une douzaine, une centaine, une livre, une foule de, un tas de, pas mal de, environ... i sl.

Combien d'éléves ont vu cette émission? Une trentaine. (Environ 30. Il y a pas mal delivres á ce sujet; j'en ai lu plusieurs...

Slaganje vremena - samo sa indikativom, i to:

Présent - présent (istovremena radnja)

Présent - Passé compose (pre)

Présent - Futur (posle);

Il me dit qu'elle part,

Il me dit qu'elle est partie.

Il me dit qu'elle partira.

Imenička grupa

Slaganje determinanata i imenica u rodu i broju; razlike u izgovoru (gde postoje) i razlikovanje nastavaka u tekstu.

les déterminants interrogatifs - exclamatifs - relatifs

Quel film avez-vous vu? Quel beau film! C'est un artiste pour qui les jeunes ont beaucoup de sympathie.

les déterminants indéfinis: quelques, plusieurs, certains, autre, tout - u različitim značenjima

tous les pays; tous les soirs, toute la journée; tout le monde...

Nastavci imenica i prideva

teur / trice

acteur - actrice

al/aux, ail /aux i neki izuzeci na -s), ou - s / X

genoux, trous

Tvorba reči

Najčešći prefiksi i sufiksi.

Glagolska grupa

Subjunktiv prezenta - objasniti princip tvorbe, a primenjivati samo u datim rečeničnim modelima. (R)

Kazivanje svršene i nesvršene radnje u govoru (passé composé - imparfait) - naučeno u osnovnoj školi primenjivati i usavršavati,

Slaganje participa perfekta sa subjektom

Ortografija

Interpunkcija - osnovna pravila.

Pisanje velikog slova.

Podela reči na slogove.

Leksikologija

Derivacija: sufiksi i prefiksi

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika

DRUGI STRANI JEZIK

III stepen

(prva godina učenja)

Cilj i zadaci

Usvajanje drugog stranog jezika obezbeđuje sticanje novih znanja i ovladavanje novim jezičkim sistemom što doprinosi proširivanju i bogaćenju opštih izražajnih mogućnosti učenika, podizanju opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa, kao i upoznavanje kulture, običaja i načina života naroda čiji se jezik uči.

Zadaci učenja drugog stranog jezika su da učenici:

- upoznaju osnovne karakteristike sistema jezika i jezičkih struktura i usvoje oko 750 najfrekventnijih reči i izraza uključujući i terminologiju vezanu za struku;

- usvoje pravilan izgovor i intonaciju;

- osposobe se za razumevanje sagovornika i usmenog izlaganja o temama iz svakodnevnog života;

- ovladaju tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i osposobe se za razumevanje jednostavnih tekstova sa temama iz struke i svakodnevnog života;

- savladaju osnove ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;

- ovladaju jednostavnim govornim jezikom i steknu jezička znanja neophodna za rad u struci.

Komunikativne funkcije: privlačenje pažnje; oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja i neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje i neprihvatanje poziva; obaveštenje i upozorenje; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane ili naredbe; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, neraspoloženja, radosti, zabrinutosti; započinjanje i završavanje pisama.

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

I razred

Sadržaj programa

Tematika

Teme iz oblasti školskog, porodičnog i društvenog života u zemljama čiji jezik uče i u našoj zemlji.

Iz života mladih: raspored časova; situacije u razredu; svečanosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlet-ekskurziju; druženje.

Porodica i društvo: predstavljanje članova porodice; njihove osobine i interesovanje; dnevni poslovi članova porodice u kući i van nje; kupovina - u samoposluzi, robnoj kući; obroci i jela; odlazak u goste; praznici; saobraćajna sredstva.

Uz navedenu tematiku obraditi: dane u nedelji, mesece, godišnje doba, vreme na časovniku, vremenske prilike.

Školski pismeni zadaci: jedan pismeni zadatak u drugom polugodištu.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

I REČENICA

1. Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična.

John buys newspapers every day.

Is he coming today? When did you arrive home?

Tom wasn't at home. I don't like milk.

2. Red reči u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

The train arrived late this morning.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana

- Određeni član uz redne brojeve i superlativ

the first, the tallest

- Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseca i godišnjih doba

Peter Jones, milk, lunch, Sunday, June, summer

2. Imenice

- Pravilna množina imenica

book/books, box/boxes, lady/ladies, dress/dresses, shelf/shelves

- Najčešći primeri nepravilne množine

man/men, woman/women, child/children, tooth/teeth, foot/feet

- Izražavanje pripadanja i svojine

Saksonski genitiv (boy's friend, Tom's dog)

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta

I meet him at school every day.

- Pokazne zamenice

This is my book and these are Peter's books.

b) Determinatori

- Pokazni determinatori

This book is Mary's.

- Prisvojni determinatori

My books are on the shelf.

- Neodređeni determinatori (some, any)

They usually lend me some money. There isn't any flour in the house.

4. Pridevi

- Najfrekventniji opisni pridevi

I've got yellow tulips in my garden.

- Sintetički komparativ i superlativ

Dick's brother is younger than Peter's.

5. Brojevi

Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.

6. Kvantifikatori

much, many; little, few; a lot of, lots of

I don't have much time now. He doesn't have many friends.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje.

John always gets up early.

- The Present Continuous Tense

a) za radnju u toku

John is singing now.

b) za radnju koja će se dogoditi u skoroj budućnosti

John is leaving Belgrade tomorrow.

- The Future Simple Tense

I'll come tomorrow.

- The Simple Past Tense (pravilni glagoli, glagoli be, have)

The train arrived late. She was very ill. They had an accident.

- Imperativ - drugo lice jednine i prvo lice i drugo lice množine.

Come here! Let's go out. Don't stay long.

- Modalni glagoli

can, must - simple present

She can speak English well. She can't come today.

I must work hard. You must not keep it for ever.

2. Prilozi

Vrste priloga (za način, mesto i vreme)

He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.

3. Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru.

IV TVORBA REČI

Tvorba imenica sufiksima -er/-or/-ess

V LEKSIKOLOGIJA

Idiomi i frazeologizmi

VI LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

ISKAZ

PROSTA, PROŠIRENA I NEZAVISNO SLOŽENA REČENICA

Das ist (mein, sein, kein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den Gästen) ihren Garten. Das ist kein Fahler. Niemand wird kommen. Es gibt nichts Neues. Es ist warm und wir gehen baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.

POSTAVLJANJE PITANJA I DAVANJE POZITIVNIH I NEGATIVNIH ODGOVORA

Was ist das? Ist das ein (eine)...? Nein, das ist kein (keine)... Kommst du mit? Ja, ich komme mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche keinen Bleistift. Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Schneit es? Nein, es schneit nicht. Was machst du? Wes liest er? Wer singtdieses Lied? Wem zeigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu spät?

IZRAŽAVANJE SADAŠNJOSTI, PROŠLOSTI I BUDUĆNOSTI

Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fußball auf dem Schulhof. Mein Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das Autowerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.

IZRAŽAVANJE ZAPOVESTI

Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepaßt! Du bleibst hier! Er soll lesen!

IZRAŽAVANJE ŽELJE, MOLBE

Ich möchte ins Theater gehen. Möchten Sie mir helfen, bitte!

IZRAŽAVANJE KVALITETA I KVANTITETA

Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleißig wie sein Bruder. Der Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkte mir viele Bücher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hungert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.

IZRAŽAVANJE VREMENSKIH, PROSTORNIH I NAČINSKIH ODNOSA

Wie spät ist es? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, friíh). Um wieviel Uhr... Heute ist der 12. September 1990. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstraße 19. Wo wohnt er? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?

Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:

VRSTE REČI

Imenice: usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć člana, nastavaka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.

Član: Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navednim padežima. Sažimanje člana sa predlogom im, ins, zum, ans...

Zamenice: Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima "jemand, niemand, etwas, nichts".

Pridevi: Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno. Opisna komparacija sa "ebenso ... wie" i "nicht so ... wie". Osnovni i redni brojevi.

Predlozi: Predlozi sa dativom, s akuzativom i predlozi s oba ova padeža.

Glagoli: Prezent jakih, slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli. Bezlični glagoli. Futur, preterit i perfekt najfrekventnijih glagola.

Veznici: U nezavisno složenoj rečenici: und, aber, oder, denn usw.

FONETIKA I ORTOGRAFIJA

Stalno negovanje izgovora i intonacije. Abeceda, čitanje, pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ie, h - kao znak za dužinu vokala, - ch, sch, tsch, s - na početku reči i između dva vokala, sp, st, ß, z, tz - udvojeni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.

LEKSIKOGRAFIJA

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Rečenica

Prosta i proširena rečenica: izjavna, upitna i odrična. Intonacija izjavne i upitne rečenice sa upitnom rečju i bez nje. Nezavisno složene rečenice sa najčešćim veznicima. Najčešće zavisno složene rečenice (receptivno na konkretnim primerima u tekstu).

Imenice

Osnovni pojmovi o kategorijama imenica: rod, broj i padež imenica muškog roda na suglasnik (tvrd i mek), srednjeg roda, muškog roda na na -а, -я. Padeška paradigma. Nominativ u funkciji subjekta, imenskog dela predikata i vokativa. Osnovno značenje i funkcija ostalih padeža. Tipovi promena imenica (receptivno na konkretnim primerima u tekstu).

Zamenice

Promena ličnih zamenica. Upitne zamenice кто, что (cela paradigma); какой, чей. Prisvojne zamenice za sva tri lica i pokazne zamenice: этот, эта, это, эти uz imenice u nominativu.

Pridevi

Osnovni tipovi prideva i njihova promena.

Brojevi

Osnovni brojevi do 100. Desetice i stotine do 1000 (bez deklinacije). Redni brojevi - genitiv jednine i množine (u iskazivanju datuma i vremena po satu).

Glagoli

Osnovni pojmovi o kategorijama glagola: lice, vreme, vid, način. Glagolska vremena: sadašnje, prošlo, buduće (prosto i složeno). Infinitiv i njegova upotreba za građenje budućeg vremena. Zapovedni način (drugo lice jednine i množine). Povratni glagoli. Glagoli kretanja: идти-ходить, ехать-ездить, идти-ехать.

Prilozi

Upotreba najčešćih priloga za označavanje vremena, mesta i načina.

Predlozi

Najčešće upotrebljavani predlozi: в i на sa akuzativom i lokativom; у sa genitivom (posesivno značenje).

Izgovor, čitanje i pisanje

Praktično ovladati svim fonetskim jedinicama putem oponašanja nastavnikovog izgovora ili auditivnih sredstava (u okviru savladanih tema i govornih struktura), uz objašnjenje određenih fonetskih pojava.

Posebno uvežbati izgovor: ы, о, ч, щ, ш, ц, л i mekih suglasnika. Na kraju I godine učenja učenici treba:

- da znaju ruska slova i poseduju rutinsku naviku njihovog pisanja;

- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю; э, ы, щ, й; ь, ъ;

- da poznaju prirodu i funkciju akcenta u ruskom jeziku;

- da pravilno izgovaraju nenaglašeno o, a, e, я;

- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю na početku reči i posle samoglasnika;

- da poznaju prirodu izgovora mekih suglasnika i način njihovog obeležavanja pomoću я, е, ё, ю, и, ь;

- da vladaju izgovorom glagolskih završetaka -ся, -тся, -ться;

- da znaju pravilan izgovor г u nastavcima -ого, -его;

- da vladaju intonacijom potvrdne, upitne i odrične rečenice.

Ukazivati na izgovor i pisanje glasovnih grupa: ки, ги, хи; ств, вств, стх, здн, стл, лнц, рдц.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Iskazi, pitanja i odgovori u prostim i prostoproširenim, potvrdnim i odrečnim rečenicama - u sledećim govornim modelima:

C'est / ce n'est pas

a) determinant + nom

c'est la salle. C'est un beau restaurant.

c'est ma place. C'est notre professeur.

b) determinant + nom + de...

C'est l'hôtel de mon père. C'est un cafè - bar.

v) adjectif + adverbe

C'est bon, ce n'est pas occupè.

g) prèsentations

C'est Paul. C'est le père de Marie.

C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).

C'est...? Qui, c'est...

Non, ce n'est pas...

Est-ce que c'est...? Qui,

Non...

Qu'est-ce que c'est?

Qui est-ce? C'est... Ce sont... Ce ne sont

pas...

Ce sont...? Est-ce que

ce sont...

Sujet + Verbe être + Attribut

a) determinant + nom

Paris est une grande ville.

Michel est un bon élève.

b) adjectif qualificatif

Notre école est moderne. Sa classe est grande.

v) nom (profession, nationalité)

Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière.

Nous sommes Yougoslaves. Ils sont FranÇais.

Pitanja: Est-ce que... i pozitivan i negativan odgovor

Es-ce que son père est garÇon au restaurant? Oui... Non... Sujet + Verbe + Complément d'objet direct - uglavnom avoir, prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, écrire i sa upotrebom partitivnog "de"

Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.

Je lis un roman intéressant.

Sujet + Verbe + Complément d'objet indirect - uglavnom sa glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...

Je vais téléphoner à ta chambre.

Le client désire un café.

Pitanja: A qui...?

A qui vas-tu montrer la chambre? A un client. Sujet + Verbe + Complément circonstanciel

a) de lieu:

aller, à ... venir de ... se trouver ... habiter ... sa predlozima i prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, à gauche, à droite, ici, loin; à (en), au - za gradove i zemlje;

b) de temps:

sa najčešćim odredbama za vreme, kao: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...

Pitanja: Quand...? A quelle heure est-il?

Il part à trois heures. Il arrive demain. Il est quatre heures.

Quel jour... Quelle date...

Aujourd'hui, c'est lundi, le...

Comment...?

Comment allez-vous?

Il y a /Il n'y a pas

Pitanja: est-ce qu'il y a, y a t-il de...?

Il y a du ... de la ... des ... un, une, beaucoup de ... assez de...; il n'y a pas de...,

Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)

Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?

Dans ce super-marhé il y a...

Izražavanje želje, molbe, zapovesti

Viens, ici! Ecoutez attentivement!

Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle. Veuillez me suivre, suivez-moi...

Imperatif + complément

Dites - lui de venir...

Impératif + complément d'objet (direct, indirect)

Montrez-moi votre passeport.

Il faut + infinitif

Il faut mettre la table... servir des clients...

Najčešći oblici opisnog kazivanja, bez tumačenja gram. oblika:

Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...

Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji, uvežbava se na raznim primerima sledeće gramatičko gradivo:

Groupe du nom

Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - razlikovanje roda i broja u govoru i u pisanju.

Les pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).

Les déterminants: possessifs, démonstratifs, interrogatifs (quel, numéraux; les articles / défini, indéfini, contracté)

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju uz uočavanje razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.

Groupe du verbe

Présent et Futur prochain, Passé récent.

Compléments: direct, indirect, circonstanciels - sa imenicama i determinantama u okvirima navedenih modela, sa zamenicama uglavnom samo u datim primerima sa imperativom (montrez-moi... Dites-moi... donnez-moi... apportez-moi)

Najčešći glagolski izrazi:

Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud, froid, faim, soif.

Najčešći izrazi i fraze: (pri pozdravljanju, zahvaljivanju iz vokabulara sa radnog mesta)

Bonjour, bonsoir, au revoir, à bientôt, bon voyage, s'il vous plaĉt, je vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); comment... pardon... vous dites...

Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Très bien, merci... Ça va ... voilà la carte... voilà votre clé... je vous sers... i sl.

être présent (absent, assis, debout).

prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train, l'avion) i sl.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

DRUGI STRANI JEZIK#

IV stepen

(prva godina učenja)

#7) Ugostiteljsko-turistička struka (konobar: 2, 3, 3, 3; turistički tehničar: 4, 4, 4, 4).

Cilj i zadaci

Usvajanje drugog stranog jezika obezbeđuje sticanje novih znanja i ovladavanje novim jezičkim sistemom što doprinosi proširivanju i bogaćenju opštih izražajnih i intelektualnih mogućnosti učenika, podizanju opšteg obrazovnog i kulturnog nivoa, razvijanje estetskih i moralnih vrednosti i izgrađivanje svesti o potrebi saradnje i tolerancije među narodima.

Zadaci učenja drugog stranog jezika su:

- upoznavanje osnovnih karakteristika sistema jezika i jezičkih struktura i usvajanje oko 1500 najfrekventnijih reči i izraza;

- usvajanje pravilnog izgovora i intonacije;

- razumevanje sagovornika i usmenog izlaganja o temama iz svakodnevnog života;

- ovladavanje tehnikom glasnog čitanja i čitanja u sebi i razumevanje jednostavnih tekstova sa temama iz svakodnevnog života, kao i upoznavanje osobenosti jezika struke čitanjem lakših tekstova vezanih za teme iz oblasti struke;

- savladavanje osnova ortografije radi korektnog pismenog izražavanja u okvirima usvojene leksike i jezičkih struktura;

- osposobljavanje za davanje informacija o sebi, o našoj zemlji, njenim prirodnim lepotama i kulturno-istorijskim tekovinama;

- upoznavanje sa načinom života naroda čiji jezik uče i tekovinama njihove kulture i civilizacije;

- osposobljavanje za izvršavanje poslova i radnih zadataka u struci;

- ovladavanje metodama za dalji samostalan rad na bogaćenju i usavršavanju stečenog jezičkog znanja.

Komunikativne funkcije: govorne modele koji se upotrebljavaju u komunikaciji u realnim životnim situacijama u zavisnosti od konteksta i znanja jezika proširivati, obogaćivati i nijansirati iz razreda u razred; privlačenje pažnje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe; predstavljanje sebe i trećeg lica; iskazivanje dopadanja i nedopadanja, slaganja odnosno neslaganja s mišljenjem sagovornika; traženje i davanje dozvole; čestitanje i iskazivanje lepih želja; pozivanje u goste; prihvatanje odnosno neprihvatanje poziva; izražavanje mogućnosti i nemogućnosti da se nešto uradi; obaveštenje i upozorenje; predlaganje da se nešto uradi; odobravanje ili neodobravanje nečijih postupaka; izražavanje zadovoljstva ili nezadovoljstva; izricanje zabrane i naredbe; izražavanje čuđenja, iznenađenja, uverenosti, pretpostavke i sumnje; iskazivanje fizičkih tegoba, raspoloženja, neraspoloženja, radosti, zabrinutosti, upozorenja, davanje prednosti, saveta.

ZAJEDNIČKI DEO PROGRAMA

I razred

SADRŽAJI PROGRAMA

Opšta tematika

Teme iz oblasti školskog, porodičnog i društvenog života u zemljama čiji se jezik uči u našoj zemlji.

Iz života mladih: raspored časova; situacije u razredu; svečanosti; sportske aktivnosti; odlazak na izlet - ekskurziju; druženje.

Porodica i društvo: predstavljanje članova porodice, njihove osobine i interesovanja; dnevni poslovi članova u kući i van nje; kupovina - u samousluzi, robnoj kući i sl.; obroci i jela; odlazak u goste, prijem gostiju; praznici; saobraćajna sredstva; traženje i davanje informacija na ulici.

U okviru ove tematike obraditi: dane u nedelji, mesece, godišnja doba, vreme na časovniku, vremenske prilike.

Stručna tematika (do 10% od ukupnog godišnjeg fonda časova). Uvod u osnovnu terminologiju vezanu za struku - zvanje pojedinih hotelijersko-turističkih radnika; osnovni inventar hotela, restorana, agencije; osnovne informacije o obrocima; osnovne informacije o smeštaju

(Uvođenje situacija iz oblasti budućeg radnog mesta početi u drugom polugodištu.)

Školski pismeni zadaci: po 1 pismeni zadatak u svakom polugodištu.

Objašnjenje programa:

Kod fonda većeg od 2 časa nedeljno za stručnu tematiku predviđeno je do 15% od ukupnog godišnjeg fonda časova.

ENGLESKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

I REČENICA

1. Prosta rečenica: potvrdna, upitna, odrična.

He buys newspapers every day.

Is he going to finish the work soon? When did you arrive home?

Tom wasn't at home. I don't like milk.

2. Red u rečenici. Mesto priloga i priloških odredbi.

The train arrived late this morning.

II IMENIČKA GRUPA

1. Član

- Osnovna upotreba određenog i neodređenog člana.

- Određeni član uz redne brojeve, superlativ, nazive reka, mora i okeana

the first, the tallest, the Thames, the Black Sea, the Pacific

- Nulti član uz vlastite i gradivne imenice, nazive obeda, dana u nedelji, meseci i godišnjih doba.

Mary Smith, milk, dinner, Monday, May, winter.

2. Imenice

- Pravilna množina imenica

book/books, box/boxes, lady/ladies, shelf/shelves

- Najčešći primeri nepravilne množine

man/men, woman/women, child/children, foot/feet, tooth/teeth

- Izražavanje pripadanja i svojine

Saksonski genitiv

Tom's dog; our neighbours' car (R)

3. Zamenički oblici

a) Zamenice

- Lične zamenice u funkciji subjekta i objekta

I meet him at school every day.

- Pokazne zamenice

This is my book and these are Peter's books.

- Upitne zamenice

What is your father? Which of the boys is your brother?

b) Determinatori

- Pokazni determinatori

This book is Mary's.

- Prisvojni determinatori

My book are on teh shelf.

- Neodređeni determinatori

some, any

They usually lend me some money. There isn't any sugar left.

4. Pridevi

- Najfrekventniji opisni pridevi

I've got a red pencil.

- Sintetički komparativ i superlativ

Dick's brother is younger than Peter's.

5. Brojevi

Prosti brojevi do 100. Redni brojevi do 30.

6. Kvantifikatori

much, many; little, few; a lot of, lots of

I don't have much time now. He doesn't have many friends.

III GLAGOLSKA GRUPA

1. Glagoli

- The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje.

I always get up early.

- The Present Continuous Tense

a) za radnju u toku

John is singing now.

b) za radnju koja će se dogoditi u skoroj budućnosti

John is leaving Belgrade tomorrow.

- The future Simple Tense

He'll come next week.

- The Simple Past Tense (pravilni glagoli i glagoli be i have)

John worked hard yesterday. I was ill last week.

- Imperativ - drugo lice jednine, prvo i drugo lice množine

- Modalni glagoli

can, must - simple present

She can speak English well. She can't come today.

You must work hard. We must not cross the street now.

- Dvočlani glagoli (frazalni i predloški)

look, out, get on, get off, remind of i dr.

2. Prilozi

Vrste priloga (za način, mesto i vreme)

He worked hard last night. The bus stops here. He is working now.

3. Predlozi

Najčešći predlozi za orijentaciju u vremenu i prostoru

IV TVORBA REČI

Tvorba imenica sufiksima -er/-or, -ess

V LEKSIKOLOGIJA

Najjednostavniji idiomi i frazeologizmi

VI LEKSIKOGRAFIJA

Struktura i korišćenje dvojezičnih rečnika

(Uputiti učenike na fonemsku transkripciju.)

NEMAČKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Iskaz

- Prosta, proširena i nezavisno složena rečenica

Das ist (mein, dein, sein, kein, unser) Haus. Der Krieg dauerte vier Jahre. Es regnete. Helene lernt (spielt, singt). Mein Vater ist Mechaniker. Er (sie) schreibt einen Brief. Inge zeigt ihm (uns, den Gasten) ihren Garten. Das ist kein Fehler. Niemand wird kommen. Es gibt nichts Neues. Es ist warm und wir gehen-baden. Ich bin müde, aber ich komme doch mit. Er kam zu spät, denn seine Uhr ging nicht richtig.

- Postavljanje pitanja i davanje pozitivnih i negativnih odgovora

Wer ist das? Ist das ein (eine)...? Nein, das ist kein (keine)... Kommst du mit? Ja, ich komme mit. Nein, ich komme nicht mit. Brauchst du einen Bleistift? Ja, ich brauche... Nein, ich brauche keinen B... Kommt jemand? Nein, niemand kommt. Scheint es? Nein, es scheint nicht. Was machst du? Was liest du? Wer singt dieses Lied? Wem zigt Inge ihren Garten? Warum kam er zu spät?

- Izražavanje sadašnjosti, prošlosti i budućnosti

Die Gäste besichtigen unsere Stadt. Es ist kalt. Hans spielt Fussball auf dem Schulhof. Mein Freund reist morgen. Wir sehen uns heute abend. Wirst du bestimmt kommen? Sie werden das Autorwerk "Crvena zastava" besichtigen. Was sagte er? Wo warst du gestern? Wir gingen jeden Tag spazieren. Er hat sein Auto verkauft. Das Kind ist eingeschlafen.

- Izražavanje zapovesti

Seid ruhig! Hört zu! Antworte auf die Frage! Mach das Fenster zu! Aufstehen! Aufgepasst! Du bleibst hier! Er soll lesen.

- Izražavanje želje, molbe

Ich möchte ins Theater gehen.

Möchten Sie mir helfen, bitte!

- Izražavanje kvaliteta i kvantiteta

Das Wetter war schön. Klaras Bluse ist sehr teuer. Er ist nicht so fleissig wie sein Bruder. Der Baum ist ebenso hoch wie das Haus. Sie schenkt mir viele Bücher. Wie war das Wetter? Wieviel Geld hast du? Hundert Mark. Wie alt ist er (sie)? Er ist zehn Jahre alt.

- Izražavanje vremenskih, prostornih i načinskih odnosa

Wie spät ist er? Wieviel Uhr ist es? Es ist acht Uhr. Es ist halb neun. Wann kommt er? Er kommt um zehn Uhr (heute, morgen, früh). Um wieviel Uhr...? Heute ist der 12. September 1985. Der wievielte ist heute? Ich war gestern im Kino. Hans wohnt in der Steinstrasse 19. Wo vohnt er? Wo wohnst du? Wohin gehen wir? Wir gehen ins Theater. Dein Buch liegt dort auf dem Tisch. Sie spricht gut Deutsch. Er fährt zu schnell. Wie spricht sie Deutsch? Wie spielte eure Mannschaft?

Da bi se ostvarili postavljeni zahtevi, potrebno je da učenici savladaju sledeće gradivo:

Vrste reči

Imenice: usvajanje roda, broja i padeža imenica uz pomoć člana, nastavka i determinativa. Nominativ, dativ i akuzativ jednine i množine sa odgovarajućim predlozima i bez predloga. Saksonski genitiv.

Član: Usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana sa predlogom im, ina, zum

- Zamenice: Lične zamenice u nominativu, dativu i akuzativu. Prisvojne i pokazne zamenice kao determinativi uz imenice u navedenim padežima "jemand, niemand, etwas, nichts".

- Pridevi: Pridevi u sastavu imenskog predikata, a u atributivnoj funkciji samo receptivno. Opisna komparacija sa "ebenso"... Wie i "nicht so... wie". Osnovni i redni brojevi.

- Predlozi: Predlozi sa dativom, akuzativom i sa oba padeža.

- Glagoli: Prezent jakih, slabih i pomoćnih glagola. Modalni glagoli, složeni i refleksivni glagoli. Bezlični glagoli. Futur, preterit i perfekt najfrekventnijih glagola.

- Veznici: U nezavisnoj složenoj rečenici: und, aber, oder, denn, usw.

Fonetika i ortografija:

Stalno negovanje izgovora i intonacije. Abeceda, čitanje, pisanje svih glasova sa težištem na karakteristikama nemačke ortografije: ei, eu, äu, ü, ö, ie, h (kao znak za dužinu vokala) ch, sch, tsch, s (na početku reči i između dva vokala), sp, st, ß, tz - udvojeni vokali, udvojeni konsonanti. Veliko početno slovo svih imenica. Rastavljanje reči na slogove.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

RUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Rečenice

Prosta i proširena rečenica - izjavna, upitna i odrična. Intonacija izjavne i upitne rečenice sa upitnom rečju i bez nje. Nezavisno složene rečenice sa najčešćim veznicima. Najčešće zavisno složene rečenice.

Imenice

Osnovni pojmovi o kategorijama imenica: rod, broj i padež imenica muškog roda na suglasnik (tvrd i mek), srednjeg roda na -o, -e, ženskog roda -a, -я, muškog roda na -a, -я. Padeška paradigma. Nominativ u funkciji subjekta, imenskog dela predikata i vokativa. Osnovno značenje i funkcija ostalih padeža. Tipovi promene imenica.

Zamenice

Promena ličnih zamenica. Upitne zamenice: кто, что (cela paradigma); какой, чей. Prisvojne zamenice za svi tri lica i pokazne zamenice: этот, эта, это, эти uz imenice u nominativu.

Pridevi

Osnovni tipovi prideva i njihova promena. Slaganje prideva sa imenicom u rodu, broju i padežu.

Brojevi

Osnovni brojevi do 100. Desetice i stotice do 1000 (bez deklinacije) Redni brojevi - genitiv jednine i množine (u iskazivanju datuma i vremena po satu).

Glagoli

Osnovni pojmovi o kategorijama glagola: lice, vreme, vid, način. Glagolska vremena: sadašnje, prošlo, buduće (prosto i složeno). Infinitiv i njegova upotreba za građenje budućeg vremena. Zapovedni način: идти-ходить, ехать-ездить, идти-ехать.

Prilozi

Upotreba najčešćih priloga za označavanje vremena, mesta i načina.

Najčešće upotrebljavani predlozi: в i на sa akuzativom i lokativom с sa genitivom i instrumentalom; o s lokativom; у s genitivom (posesivno značenje).

Izgovor, čitanje, pisanje

Na kraju I godine učenja učenici treba:

- da znaju sva ruska slova i poseduju uvežbanost njihovog pisanja;

- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю, э, ы, щ, й, ь,ъ;

- da poznaju funkciju akcenata u ruskom jeziku;

- da pravilno izgovaraju nenaglašeno о, а, е, я;

- da poznaju funkciju slova я, е, ё, ю na početku reči i posle samoglasnika;

- da poznaju prigodu izgovora mekih suglasnika i način njihovog obeležavanja pomoću я, е, ё, ю, и, ь;

- da vladaju izgovorom glagolskih završetaka -ся, -тся, -ться;

- da znaju pravilan izgovor г u nastavcima -oгo, -eгo;

- da vladaju intonacijom potvrdne, upitne i odrične rečenice.

Ukazivati na izgovor i pisanje glasovnih grupa: ки, ги, хи, ств, вств, стн, здн, лн.

Leksikografija

Struktura dvojezičnih rečnika i služenje njima.

FRANCUSKI JEZIK

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

Iskazi, pitanja i odgovori u prostim i prostoproširenim, potvrdnim i odrečnim rečenicama - u sledećim govornim modelima:

C'est / ce n'est pas

a) determinant + nom

c'est la salle. C'est un beau restaurant.

C'est ma place. C'est notre professeur.

b) determinant + nom + de...

c'est l'hôtel de mon pére. C'est un café - bar.

v) adjectif + adverbe

C'est bon, ce n'est pas occupe.

g) présentations

C'est Paul. C'est le père de Marie.

C'est Monsieur... (Madame). C'est mon frère (ma soeur).

C'est...? Qui, c'est...

Non, ce n'est pas...

Est-ce que c'est...? Qui,

Non,...

Qu'est-ce que c'est?

Qui est-ce? C'est...

Ce sont... Ce ne sont

pas...

Ce sont...? Est-ce que

ce sont...

Sujet + verbe être + attribut

a) determinant + nom

Paris est une grande ville.

Michel est un bon élève.

b) adjectif qualificatif

Notre école est moderne. Sa classe est grande.

v) nom (profession, nationalité)

Son père est réceptionnaire. Sa mère est cuisinière. Nous sommes Yugoslaves. Ils sont Français.

Pitanja: Est-ce que... i pozitivan i negativan odgovor

Es-ce que son père est garçon au restaurant? Oui... Non... Sujet + verbe + complément d'objet direct - uglavnom avoir, prendre, vouloir, regarder, voir, acheter, manger, boire, lire, écrire i sa upotrebom partitivnog "de"

Je prends du thé. Je ne veux pas de café. Je mange beaucoup de pain.

Je lis un roman intéressant.

Sujet + verbe + complement d'objet indirect - uglavnom sa glagolima donner, montrer, parler, dire, apporter, servir, réserver, désirer, téléphoner...

Je vais téléphoner à ta chambre.

Le client désire un café.

Pitanja: A qui...,?

A qui vas-tu montrer la chambre? A un client.

Sujet + verbe + complément circonstanciel

a) de lieu:

aller, à ... venir de ... se trouver ... habiter ... sa predlozima i prilozima kao: dans, sur, devant, derrière, chez, en, á gauche, á droite, ici, loin; à (en), au - za gradove i zemlje;

b) de temps:

sa najčešćim odredbama za vreme, kao: aujourd'hui, maintenant, ce matin, demain, hier; lundi, mardi (jours de la semaine); janvier, novembre... (mois de l'année) et les saisons...

Pitanja: Quand...? A quelle heure est-il?

Il part à trois heures. Il arrive demain. Il est quatre heures.

Quel jour... Quelle date...

Aujourd'hui, c'est lundi, le...

Comment...?

Comment allez-vous?

Il ya / Il n'y a pas

Pitanja: est-ce qu'il y a, y a t-il de...?

Il y a du... de la... des... un, une, beaucoup de..., assez de...; il n'y a pas de...,

Qu'est-ce qu'il y a à (dans, sur, chez, etc)

Qu'est-ce qu'il y a dans notre hôtel?

Dans ce super-marhé il y a...

Izražavanje želje, molbe, zapovesti

Viens, ici! Ecoutez attentivement!

Parler bas, s'il vous plait! Ne fumez pas dans cette salle.

Veuillez me suivre, suivez-moi...

Impératiu + complément

Dites - lui de venir...

Imperatif + complément d'objet (direct, indirect)

Montrez-moi votre passeport.

Il faut + infinitif

Il faut mettre la table... servir des clients...

Najčešći oblici opisnog kazivanja, bez tumačenja gram. oblika:

Je vous prie de... J'aimerais... je voudrais...

Da bi se ovi modeli koristili u govornoj komunikaciji, uvežbava se na raznim primerima sledeće gramatičko gradivo:

Groupe du nom

Les substantifs et les adjectifs qualificatifs - razlikovanje roda i broja u govoru i u pisanju.

Lé pronoms: personnels atones et toniques (sujet, objet); interrogatifs (qui, que).

Les déterminants: possessifs, demonstratifs, interrogatifs (quel, numeraux; les articles (défini, indéfini, contracte)

Slaganje determinanta sa imenicom u rodu i broju uz uočavanje razlika u izgovoru i nastavaka u tekstu.

Groupe du verbe

Présent et Futur prochain, Passé récent.

Najčešći glagolski izrazi:

Il fait... chaud, froid, beau, mauvais; il pleut, il neige; quel temps fait-il?... avoir... chaud, froid, faim, soif. Najčešći izrazi i fraze: (pri pozdravljanju, zahvaljivanju iz vokabulara sa radnog mesta)

Bonjour, bonsoir, au revoir, a bientôt, bon voyage, s'il vous plait, je vous en prie, suivez-moi (Monsieur, Madame, Messieurs, Messieurs-Dames); plaît-il...? comment?... pardon... vous dites.

Aller... Comment allez-vous? Comment vas-tu? Tu vas bien? Tres bien, merci... ça va ... voila la carte... voila votre clé... je vous sers... i sl.

être présent (absent, assis, debout).

prendre un café (le petit déjeuner, le dîner, l'autobus, le train, l'avion) i sl.

Leksikografija

Struktura dvojezičkih rečnika i služenje njima.

ISTORIJA

(za trogodišnje stručne škole - III stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave istorije je da učenici steknu znanja o razvoju ljudskog društva izučavanjem sadržaja iz istorije naroda i narodnosti Jugoslavije, kao i da doprinese razvoju učenikove ličnosti i njegovom stvaralaštvu.

Zadaci su:

- sticanje znanja o istorijskim pojavama i procesima iz prošlosti naroda i narodnosti Jugoslavije;

- razvijanje kritičke svesti i istorijskog mišljenja kao osnove naučnog tumačenja razvoja ljudskog društva;

- doprinos radnom, moralnom, patriotskom, estetskom vaspitanju izučavanjem sadržaja istorije;

- usvajanje sadržaja koji se odnose na: osnovnu podelu prošlosti naroda i narodnosti Jugoslavije na periode u skladu sa periodizacijom svetske istorije; osnovne istorijske pojmove vezane za istoriju naroda i narodnosti Jugoslavije u srednjem, novom veku i savremenom dobu; najbitnije karakteristike razvoja društva i države Južnih Slovena i njihovih suseda u srednjem veku, novom veku i savremenom dobu; bitne odlike razvoja nacionalnih kultura južnoslovenskih naroda;

- upoznavanje sa najvažnijim događajima, pojavama i procesima iz istorije naroda i narodnosti Jugoslavije od doseljenja Slovena na Balkan pa do savremenog doba;

- upoznavanje osobenosti društvenih pokreta i oslobodilačkih borbi naših naroda.

I razred

(3 časa nedeljno, 105 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Praistorija i stari vek

Balkansko poluostrvo u praistoriji i antičkom dobu: praistorijska nalazišta i praistorijske "kulture" na Balkanu, posebno na tlu Jugoslavije; Balkanske posebno jugoslovenske teritorije u antičkom dobu i Iliri, Kelti, Tračani; Odnosi balkanskih plemena prema Grcima i Makedoncima; rimska osvajanja na Balkanu i romanizacija balkanskih plemena i naroda (2 + 1).

Srednji vek

JUŽNI SLOVENI I NJIHOVI SUSEDI U SREDNJEM VEKU

Južni Sloveni i njihovi susedi u ranom srednjem veku (ranom feudalizmu):

- Stari Sloveni i naseljavanje Balkanskog poluostrva - život u domovini, uzroci i pravci seobe, naseljavanje Balkana, odnosi sa susedima i starosedeocima, plemenski savezi, pokrštavanje; doseljavanje Bugara i Mađara; prve države Južnih Slovena - Srbija, Zeta (4+2).

Južni Sloveni i njihovi susedi u poznom srednjem veku (razvijeni feudalizam):

- Srpska država u nemanjićkom periodu - obnova države (Nemanja); Proglašenje kraljevstva (Stevan Prvovenčani) i dobijanje nezavisne crkve (Sveti Sava), uspon Srbije i širenje (Uroš I, Milutin, Stefan Dečanski), proglašenje Carstva (Zakonik); Bosna od XII do XIV v. - Bogumilstvo, jačanje države (Stjepan II i Tvrtko I), Dubrovnik - Društveno i državno uređenje; Uloga Dubrovnika u privrednom i kulturnom životu Južnih Slovena; Srpski narod na prostorima Vojne krajine, civilne Hrvatske i Slavonije; Srednjovekovna kultura Južnih Slovena - Karakter i područja srednjovekovne kulture i njene osobenosti kod J. Slovena, književnost, umetnost, kulturne veze sa susedima (9 + 4).

Južni Sloveni i njihovi susedi u borbi protiv Turaka Osmanlija:

- Slabljenje balkanskih država (Srbije, Vizantije, Bugarske i Bosne) u drugoj polovini XIV veka; Turci Osmanlije i njihova prva osvajanja, Marička bitka i boj na Kosovu, pad Bugarske, Srpska despotovina; Bosna u XV veku, pad Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore; Osmanlijske provale u Hrvatsku i Ugarsku (Krbavska i Mohačka bitka), posledice osmanlijskih osvajanja. (3 + 1)

Novi vek

JUŽNI SLOVENI I NJIHOVI SUSEDI OD KRAJA XV DO KRAJA XVIII VEKA

Južni Sloveni i njihovi susedi pod osmanlijskom vlašću od XVI do XVIII veka:

- Državno i društveno uređenje Osmanlijske carevine, socijalna, etnička i verska porobljenost naših naroda; oblici otpora pokorenih naroda turskoj vlasti - hajduci, uskoci, ustanici (ustanak Srba u Banatu); uloga Pećke patrijaršije u istoriji srpskog naroda; ratovi hrišćanskih sila protiv Osmanlija od XVI do XVIII veka i učešće srpskog i ostalih naših naroda. Seoba Srba u XVI i XVII veku. (3 + 2).

Južnoslovenski narodi pod habzburškom i mletačkom vlašću od XV do kraja XVIII veka. Državno i društveno uređenje Austrije i položaj njenih naroda. Srbi u Ugarskoj; I i II seoba Srba, položaj srpskog naroda u Vojnoj granici i županijama; autonomija Karlovačke mitropolije i njena uloga u istoriji srpskog naroda. Srbi u Dalmaciji od XVI do XVIII veka, Bosanski pašaluk od XVI do XVIII veka; Mletačka vlast u Dalmaciji i Boki kotorskoj - privredno opadanje i turske provale, buna pučana na Hvaru; Dubrovnik kao jedina slobodna južnoslovenska država - odnosi sa Turskom, privredni uspon u 16. veku, slabljenje Dubrovnika u XVII i XVIII veku. (3 + 2)

JUŽNI SLOVENI KRAJEM XVIII I U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA

Stvaranje nacionalnih država u Srbiji i Crnoj Gori: Položaj srpskog naroda u Osmanlijskoj carevini krajem XVIII v, pokušaj reformi u Beogradskom pašaluku, dahijska uprava, buna protiv dahija i početak I srpskog ustanka; uspon ustanika 1806, rusko-srpska vojna saradnja 1806-1812, organizacija ustaničke države; slom I srpskog ustanka i njegov istorijski značaj. Drugi srpski ustanak - nastanak i razvoj srpske države - početak ustanka, sporazum Miloš - Marašlija, borba za dobijanje autonomije, hatišerifi od 1830. i 1833. Milošev apsolutizam i narodne bune, vladavina ustavobranitelja. Crna Gora - nastanak države (Petar I, Petar II Danilo) i borbe sa Osmanlijskom carevinom. (5 + 2)

Narodni preporodi kod Južnih Slovena i njihovih suseda:

Položaj Južnih Slovena u Austriji: Srbi u Južnoj Ugarskoj - vojska i prosvetna autonomija, crkvenonarodni sabori, školstvo, Matica srpska; uloga Srba u Ugarskoj u stvaranju nacionalne kulture srpskog naroda. Ilirski pokret kod Hrvata, narodni preporodi kod naroda kojima pripadaju današnje narodnosti Jugoslavije. (3 + 1)

Jugoslovenski narodi u revoluciji 1848/49. godine - Revolucija 1848. u Austriji, Hrvati u revoluciji, vojvođanski Srbi u revoluciji i odnos prema ostalim narodnostima Vojvodine; Značaj revolucije 1848/49. za naše narode. (2 + 1)

JUGOSLOVENSKI NARODI U DRUGOJ POLOVINI XIX I POČETKOM XX VEKA

Srbija 1858-1914: Druga vladavina kneževa Miloša i Mihaila, Namesništvo i ustav od 1869; oslobodilački ratovi od 1876. do 1878; privredni razvitak Srbije krajem XIX i početkom XX veka, formiranje političkih stranaka, apsolutizam i spoljna politika poslednjih Obrenovića, borba za ustavne reforme, vladavina Aleksandra Obrenovića i majski prevrat, zavođenje parlamentarizma i građanske demokratije (Petar I Karađorđević). (3 + 2)

Crna Gora u drugoj polovini XIX i početkom XX veka: oslobodilački rat 1876-1878. i dobijanje nezavisnosti i privredne i društvene promene, apsolutizam kneza Nikole; Ustav i političke borbe početkom XX veka. (1)

Balkanski ratovi: suprotnosti između balkanskih država i Balkanski savez, Prvi balkanski rat i pobede srpske i crnogorske vojske; Drugi balkanski rat; Istorijski značaj balkanskih ratova. (2 + 1)

Jugoslovenski narodi u Austrougarskoj u drugoj polovini XIX i početkom XX veka: Austrougarska posle Nagodbe, položaj potčinjenih naroda u dvojnoj Monarhiji; Srbi u Ugarskoj - položaj Srba i ostalih narodnosti, Miletićev pokret i srpske političke stranke. Položaj Srba u Hrvatskoj; Hrvatsko-srpska koalicija; srpski narod na prostorima Vojne krajine, civilne Hrvatske i Slavonije. Bosna i Hercegovina - okupacioni režim, nacionalni odnosi, agrarno pitanje, aneksija. (4 + 2)

Radnički pokret u jugoslovenskim zemljama krajem XIX i početkom XX veka. - Opšti uslovi delatnosti radničkog pokreta; prve radničke organizacije i socijalistička učenja; socijaldemokratske stranke; Socijaldemokratska stranka Srbije. (2+1)

Savremeno doba

Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu: Karakter rata i glavni frontovi oslobodilačke borbe, Srbija i Crna Gora u ratu (Cerska, Kolubarska i Mojkovačka bitka). Solunski front, naši narodi pod austrougarskom vlašću i okupacijom u toku rata. Rad na ujedinjenju Južnih Slovena, Krfska deklaracija. Raspad Austrougarske i stvaranje Kraljevine SHS. (3 + 2)

Jugoslavija od 1918. do 1941: Konstituisanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Vidovdanski ustav; ekonomski i kulturni razvoj i problemi, nacionalno pitanje; građanske stranke, KPJ i stranačke borbe; Šestojanuarska diktatura i ustav od 1931; spoljna politika za vreme vladavine kralja Aleksandra; i namesnički režim kneza Pavla - vlada Milana Stojadinovića, stvaranje Banovine Hrvatske i vlada Cvetković-Maček; spoljna politika Namesništva. (4 + 2)

Jugoslavija u II svetskom ratu, narodnooslobodilački rat i narodna revolucija: 25. i 27. mart 1941, aprilski rat i slom Kraljevine Jugoslavije, okupacija i podela Jugoslavije, kvislinški režim - Nezavisna Država Hrvatska i njena politika genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima; priprema KPJ za oružani ustanak i ustanci u našim zemljama 1941. NOR krajem 1941 - Užička republika i stvaranje proleterskih brigada; NOR u 1942. godini - fočanski period, veliki marš, Kozara; stvaranje narodne vlasti - I zasedanje AVNOJ-a; NOR 1943 - bitka za ranjenike i borba na Sutjesci, uspon NOP-a posle kapitulacije Italije, II zasedanje AVNOJ-a, NOR u 1944. godini - desant na Drvar, oslobođenje istočne polovine Jugoslavije; završne borbe za oslobođenje Jugoslavije; karakter NOR-a i revolucije i doprinos naroda Jugoslavije u borbi protiv fašizma. (7 + 4)

Opšti pregled razvoja Jugoslavije posle II svetskog rata: Konstituisanje FNRJ i njeno međunarodno priznavanje, privredna izgradnja - petogodišnji plan; Otpor Jugoslavije SSSR-u i borba za nezavisni put razvoja, politika nesvrstanosti; Samoupravljanje i protivurečnosti njegove realizacije. Ustav od 1974, osamostaljivanje republika i zavođenje dogovorne ekonomije kao osnove dezintegracije Jugoslavije. Neravnopravni položaj SR Srbije u federaciji i separatistički pokret na Kosovu. Savremena faza društveno-ekonomske i političke krize u Jugoslaviji i pokušaji reforme na principima pluralizma svojine, pravne države i političkog pluralizma. Uspostavljanje državnosti SR Srbije i političke i društvene reforme. (5 + 3)

Godišnja sistematizacija gradiva 5 časova.

DODATNI SADRŽAJI IZ ISTORIJE NARODNOSTI ZA TROGODIŠNJE STRUČNE ŠKOLE NA NASTAVNIM JEZICIMA NARODNOSTI

1. Za škole sa nastavom na albanskom jeziku I razred (5 nastavnih jedinica)

Albanci u srednjem veku: feudalizacija, Albanci pod vizantijskom, srpskom i anžujskom vlašću; jačanje albanskih kneževina krajem XIV veka; borba protiv Osmanlija (Skenderbeg); pad Albanije pod osmanlijsku vlast. Kultura.

Albanci pod osmanlijskom vlašću od XVI do kraja XVIII veka. Otpor albanskog naroda osmanlijskoj vlasti, islamizacija; albanski pašaluci u XVIII i početkom XIX veka. Kultura.

Albanci u XIX i početkom XX veka. Razvoj nacionalnog pokreta i pokret za autonomiju; ustanci protiv osmanlijske vlasti; politički i kulturni pokret početkom XX veka; proglašenje albanske države.

Albanci posle I svetskog rata. Razvoj albanske države 1919-1945; okupacija Albanije i razvoj NOR-a. Saradnja NOR-a Albanije i Jugoslavije.

Albanci u Jugoslaviji. Položaj u građanskoj Jugoslaviji; učešće albanske narodnosti u NOR-u. Razvoj u novoj Jugoslaviji.

2. Za škole sa nastavom na mađarskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)

Mađari u srednjem veku. Naseljavanje i širenje države, osobenosti feudalnog uređenja, slabljenje države u XV veku. Turska osvajanja dela Ugarske; Ugarska u sklopu Habzburške monarhije - osobenosti i položaj; borba protiv apsolutizma bečkog dvora, razvoj kapitalizma i reforme krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka.

Mađarska u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Položaj posle nagodbe od 1867. razvoj privrede i društva; odnos vladajućih krugova prema narodnostima Ugarske.

Mađarska između I i II svetskog rata. Revolucija, Hortijev režim, ulazak u savez sa fašističkim silama i učešće u II svetskom ratu, politika mađarskih fašista u anektiranim krajevima Jugoslavije i Rumunije.

3. Za škole sa slovačkim nastavnim jezikom I razred (četiri nastavne jedinice)

Slovaci u srednjem veku. Moravska država, pad pod mađarsku vlast; privredni i društveni razvoj u srednjem veku, odjek husitskog pokreta u slovačkim krajevima.

Slovaci od XVI do sredine XIX veka. Slovaci u Habzburškoj monarhiji, reformacija u slovačkim krajevima, položaj seljaka i seljački ustanci, razvoj kapitalizma i začeci narodnog preporoda.

Slovaci u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Nacionalni pokret, privredni razvoj, ugnjetačka politika ugarske vlade, uspon nacionalnog pokreta početkom XX veka.

Slovaci od 1919. do 1945. godine. Ujedinjenje Čeha i Slovaka, privredni razvoj, nacionalne suprotnosti i političke borbe; fašističko osvajanje Čehoslovačke i stvaranje kvislinške Slovačke države; antifašistički pokret i slovački narodni ustanak. Slovaci Jugoslavije u NOR-u.

4. Za škole sa nastavom na rumunskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)

Vlaška i Moldavija u srednjem veku. Hristijanizacija, razvoj feudalnih odnosa, odnosi sa Ugarskom i susednim državama, borba sa Osmanlijama i priznanje njihove vrhovne vlasti.

Rumunske zemlje od XVI do sredine XIX veka. Autonomija Vlaške i Moldavije, fanariotski režim, habzburški režim prema Rumunima u Transilvaniji, ustanak Tudora Vladimireskusa, revolucija 1848.

Rumunija od sredine XIX veka do 1914. Ujedinjenje Vlaške i Moldavije, ekonomski razvoj, nezavisnost, seljački ustanak početkom XX veka.

5. Za škole sa nastavom na rusinskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)

Prikarpatije u srednjem veku. Naseljavanje Slovena u Prikarpatiju. Prikarpatije u Kraljevini Ugarskoj do 1926.

Rusini u Habzburškoj monarhiji. Neravnopravni položaj; nastanak rusinske buržoazije i narodni preporod.

Rusini u drugoj polovini XIX i početkom XX veka. Položaj Rusina u Prikarpatiju; Rusini u Vojvodini.

Rusini od 1919. do 1945. Prikarpatije u okviru Čehoslovačke. Mađarska aneksija u II svetskom ratu. Rusini u Kraljevini Jugoslaviji. Učešće Rusina u NOR-u Jugoslavije.

6. Za škole sa nastavom na bugarskom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)

Bugari u srednjem veku. I i II bugarsko carstvo, osobenosti u razvoju feudalnih odnosa; slabljenje države u XIV veku; pad pod osmanlijsku vlast.

Bugari od XIV do sredine XIX veka. Osmanlijsko ropstvo i oblici otpora; politika Carigradske patrijaršije prema bugarskom narodu; narodni preporod u prvoj polovini XIX veka;

Bugari krajem XIX i početkom XX veka. Nacionalno-revolucionarni pokret; oslobođenje Bugarske i razvoj bugarske države krajem XIX i početkom XX veka; Bugarska u balkanskim ratovima i I svetskom ratu.

Bugarska od 1919. do 1945. Stranačke borbe i reakcionarni režimi; pristupanje trojnom paktu; okupatorski režim u delovima Jugoslavije i Grčke: oslobodilački pokret i ustanak 9. septembra 1944. Saradnja oslobodilačkih pokreta Jugoslavije i Bugarske.

7. Za škole na turskom nastavnom jeziku I razred (četiri nastavne jedinice)

Turci u srednjem veku. Najstarije države; primanje islama; države u Anadoliji i formiranje osmanlijske države.

Osmanlijska imperija od XIV do sredine XIX veka. Osobenosti razvoja. Slabljenje države u XVII i XVIII veku; reforme do sredine XIX veka.

Osmanlijska imperija od sredine XIX veka do 1919. Apsolutizam sultana Abdul-Hamida i nacionalni pokreti potčinjenih naroda; mladoturska revolucija i pokušaji buržoaskih reformi; Osmanlijska imperija u I svetskom ratu.

Turska od 1919. do 1945. Ataturkove reforme; privredni razvoj; spoljna politika; stav Turske prema zaraćenim stranama u II svetskom ratu.

ISTORIJA#

(za četvorogodišnje stručne škole - IV stepen stručne spreme)

#8) Sem za profile pravni tehničar i birotehničar

Cilj i zadaci

Cilj nastave istorije je da učenici ovladaju znanjima i umenjima o razvoju ljudskog društva od najstarijih vremena do savremenog doba kako bi, u sklopu ostalih predmeta, doprinela svestranom razvoju njihove ličnosti i stvaralaštva.

Zadaci:

- ovladavanje znanjima o istorijskim pojavama i procesima na sadržajima o prošlosti ljudskog društva u celini i prošlosti naroda i narodnosti Jugoslavije;

- razvijanje kritičke istorijske svesti i istorijskog mišljenja učenika kao osnove naučnog tumačenja razvoja ljudskog društva;

- negovanje na istorijskim sadržajima radnog, moralnog, patriotskog i estetskog vaspitanja;

- shvatanje osnovnih karakteristika istorijskih perioda (stari, srednji i novi vek) i osnovnih karakteristika njihovog razvitka;

- shvatanje funkcije i osnovnih odlika (tipova i oblika) države;

- upoznavanje osobenosti razvitka društva i države kod južnoslovenskih naroda i njihovih suseda do sredine XIX veka;

- shvatanje karaktera i posledica strane vlasti nad jugoslovenskim narodima i njihovim susedima i bitne odlike nacionalnooslobodilačkih pokreta naših naroda;

- uočavanje uloge kulture u istorijskom razvitku i njene zavisnosti od opšteg razvoja društva:

- upoznavanje osobenosti kulturnog razvitka jugoslovenskih naroda do sredine XIX veka;

- upoznavanje osobenosti društvenog razvitka naroda na vanevropskim kontinentima u starom, srednjem i novom veku i njihov doprinos opštem razvitku čovečanstva;

- shvatanje značaja društvenih pokreta i borbi za istorijski razvoj čovečanstva;

- produbljivanje poznavanja osnovnih istorijskih pojmova;

- osposobljavanje za samostalno korišćenje udžbenika, priručnika i ostalih nastavnih sredstava;

- negovanje lepog, skladnog i logičnog izlaganja, prema normama književnog jezika;

- osposobljavanje za samostalno korišćenje podataka i izvođenje sudova i zaključaka na osnovu prikladne izvorne građe i istorijske literature, enciklopedija, leksikona itd...

Time učenici stiču znanja iz istorije, proširuju opštu kulturu, što doprinosi njihovom svestranom obrazovanju i vaspitanju.

I razred

(2 časa nedeljno, 70 časova godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Istorija kao nauka i nastavni predmet: istorija kao proces i nauka o prošlosti, izvori, istorija kod antičkih i srednjovekovnih autora, moderna istoriografija. (1)

PRAISTORIJA

Prvobitne ljudske zajednice i opšte karakteristike rodovskog društva

Osnovne odlike društveno-ekonomskih odnosa u prvobitnim ljudskim zajednicama; začeci klasnog raslojavanja. Pojava plemenskih saveza. (1 + 1)

STARI VEK

Nastanak i razvoj starih civilizacija

Društvo i države starog istoka: teritorijalni pojam "Stari istok" i geografski uslovi tog područja. Nastanak država u dolinama velikih reka (Egipat i Indija) i osobenosti društvenog i državnog uređenja (istočnjačke despotije). (2 + 1)

Društvo i države starih Grka i Rimljana: odlike antičkog ropstva; Atina i Sparta kao dva tipa grčkog "polisa". Helenizam. Rim svetska robovlasnička država (državno uređenje - republika, principat i dominat). Društveni sukobi i političke borbe u rimskom društvu. Krize Rimskog Carstva (kolonat, podela carstva). Pad Zapadnog Rimskog Carstva kao kraj starog veka. Osobenosti privrednog, društvenog i kulturnog razvoja Balkanskog poluostrva u starom veku. (3 + 1).

Religija i kulturno nasleđe starih naroda: koreni verskih shvatanja, obeležja istočnih religija, grčka religija, rimska religija, pojava hrišćanstva i njegov razvoj u Rimskom Carstvu. Pisma istočnih naroda, Grka i Rimljana. Dostignuća istočnjačke i antičke filozofije, nauke, književnosti i umetnosti. Uticaj antičke kulture na razvoj svetske kulture. (2 + 1)

SREDNJI VEK

Društvo, država i kultura sveta u srednjem veku

Velika seoba naroda: varvarski narodi Evrope i njihove države na teritoriji Zapadnog Rimskog Carstva (privreda, društvo i uticaj rimskog nasleđa). Razvoj franačke države do sredine IX veka. (1)

Nastanak feudalnih odnosa u Zapadnoj Evropi: naturalna privreda i organizacija vlastelinskog poseda (obaveze seljaka i njihov pravni položaj); alodiji i seoske opštine, položaj crkvenih poseda i benificije. Feudalna hijerarhija. (1 + 1)

Začeci robne privrede u Zapadnoj Evropi: promene na feudalnom posedu; odvajanje zanatstva od poljoprivrede i obnova i razvoj gradova. Privreda i uređenje gradova. Društvena i politička uloga srednjovekovnih gradova. (1)

Državna organizacija u Zapadnoj Evropi: osnovne odlike ranofeudalne države - kraljevski dvor i družine. Staleška monarhija kao država razvijenog feudalizma na primeru Francuske XII-XV veka. (1 + 1)

Osobenosti razvoja društva i države u Vizantiji: uticaj rimskog nasleđa, pokušaj restauracije Rimskog Carstva (Justinijan), feudalizacija, uticaj crkve, slabljenje Vizantije, odnosi prema Južnim Slovenima i ostalim narodima Balkana. (1)

Osobenosti razvitka islamskog društva i države: Islam i stvaranje arabljanske države, društveno i državno uređenje Kalifata. Odnosi sa Vizantijom i državama Zapadne Evrope. Raspad Kalifata i nove muslimanske države. (1)

Nastanak feudalnog društva i države kod Istočnih i Zapadnih Slovena: Rusija, Poljska, Češka. (1 + 1)

Religija i njen uticaj na srednjovekovni svet: Hrišćanstvo, islam i budizam kao svetske religije. Hrišćanska crkva u zapadnoj Evropi - porast privredne i idejne moći, uloga papstva, crkveni redovi, jeresi, krstaški ratovi. Crkveni raskol 1054. Organizacija Pravoslavne crkve i njena uloga. (2 + 1)

Srednjovekovna kultura: tri kulturna područja (zapadnoevropsko; istočnoevropsko i islamsko-arapsko) i njihova obeležja. Zapadnoevropska kultura - karolinška renesansa, viteška i gradska kultura, škole i univerziteti, skolastika; umetnost. Vizantijska kultura - helenističko i rimsko nasleđe, prosveta, umetnost, književnost, istoriografija, renesansa paleologa, islamsko-arapska kultura - uticaj helenističkog nasleđa, nauka i filozofija, književnost i umetnost. (2 + 1)

Južnoslovenski narodi i njihovi susedi u srednjem veku

Doseljavanje i pokrštavanje: Slovensko naseljavanje Balkana i istočnih Alpa. Naseljavanje Mađara i Bugara. Odnos prema starosedeocima i susedima. Pokrštavanje iz različitih sredina. Posledice crkvenog raskola za razvoj Južnih Slovena. (1)

Razvoj feudalnih država Južnih Slovena: rane srednjovekovne države Južnih Slovena (srpske države - Srbija, Duklja, Raška). Južnoslovenske države u poznom srednjem veku (razvijenom feudalizmu): Srbija od XII do XV veka, Bosna od XII do XV veka, Dubrovnik u srednjem veku, Slovenci pod vlašću nemačkih feudalaca, Hrvatska u državnoj zajednici sa Ugarskom, državnopravni položaj jugoslovenskih zemalja u srednjem veku. (4 + 2)

Srednjovekovna kultura Južnih Slovena i njihovih suseda: bitna obeležja srednjovekovne kulture - njena autohtonost i strani uticaji. Značajni kulturno-istorijski spomenici. (2 + 1)

Osmanlijska osvajanja na Balkanu: osmanlijsko-turska osvajanja i seobe u XIV i XV veku, Srpska despotovina. Saradnja naših naroda i suseda u borbi protiv osmanlija. Istorijske posledice osmanlijskih osvajanja. (1 + 1)

NOVI VEK

Evropa u periodu od XVI do XVIII veka

Privredni razvoj od kraja XV do kraja XVIII veka: geografska otkrića i njihov uticaj na evropsku privredu. Začeci formiranja kapitalističke privrede - manufakture, porasta trgovine i bankarstva. Feudalni karakter agrarne privrede.

Kolonijalna osvajanja evropskih zemalja. (1)

Nove pojave u kulturi i religiji Zapadne Evrope: humanizam i renesansa - novi pogled na društvo i prirodu; razvitak umetnosti i nauke. Reformacija u Nemačkoj i seljački rat, kalvinizam; osobenosti reformacije u Engleskoj i skandinavskim zemljama. Reformacija u Habzburškoj Monarhiji. Protivreformacija (katolička reakcija) u Evropi. (2 + 1)

Svet u doba industrijske revolucije i liberalnog kapitalizma

Razvoj kapitalističke privrede, društva i države od kraja XVIII do sredine XIX veka: industrijska revolucija - istorijska uslovljenost i bitna obeležja; pojava industrijske buržoazije i industrijskog proleterijata; modernizacija agrarne proizvodnje; promene u saobraćaju i trgovini; ekonomski liberalizam; borba za prevlast na svetskom tržištu. Apsolutna monarhija, prosvećeni apsolutizam. Ustavna monarhija. (2 + 1)

Buržoaske revolucije i pojava nacije: ideologija buržoaskih revolucija. Osobenosti buržoaskih revolucija u pojedinim zemljama (Nizozemska, Engleska, Severna Amerika, Francuska). Društveni značaj buržoaskih revolucija. Ekonomski, društveni i kulturni koreni nastanka nacija. (2 + 1)

Radnički pokret i socijalistička misao: položaj radničke klase do sredine XIX veka. Rana socijalistička učenja Marksovo i Engelsovo učenje i delatnost u radničkom pokretu. (1)

Obeležje kulturnog razvoja: bitne odlike razvoja nauke i kulture u XVII i XVIII veka, prirodne nauke, društvene nauke. Prosvetiteljstvo, književnost i umetnost. (1 + 1)

Južnoslovenski narodi i njihovi susedi od XVI do sredine XIX veka

Južnoslovenski narodi i njihovi susedi pod osmanlijskom vlašću i stvaranje nacionalnih država: osobenost položaja pojedinih zemalja pod vlašću osmanlija. Raspadanje osmanlijskog feudalizma. Oblici otpora i karakter oružanih ustanaka. Položaj srpskog naroda od XVI do XVIII veka. Seobe, ustanci, učešće u ratovima hrišćanskih sila, Pećka patrijaršija i njena uloga u istoriji srpskog naroda. I i II ustanak i stvaranje države u Srbiji; stvaranje države u Crnoj Gori. Preporod Makedonaca. Položaj Bosne i Hercegovine pod turskom vlašću. Odnos nacionalnih pokreta naših naroda prema nacionalnim pokretima Albanaca, Bugara i Rumuna. (5 + 2)

Južnoslovenske zemlje pod vlašću Habzburgovaca i Mlečana: ekonomsko zaostajanje, nerazvijenost gradova i politička zavisnost. Jadransko primorje pod vlašću Mlečana. Humanizam i renesansa u našim zemljama. Srpski narod na prostorima Vojne Krajine, civilne Hrvatske i Slavonije; Srbi u Dalmaciji od XVI do XVIII veka; Bosanski pašaluk od XVI do XVIII veka. Počeci kapitalističke proizvodnje. (3 + 1)

Godišnja sistematizacija 4 časa.

GEOGRAFIJA

(za trogodišnje i četvorogodišnje srednje stručne škole)

CILJ I ZADACI

Cilj nastave geografije je sticanje novih i produbljenih znanja i objašnjenja o savremenim društveno geografskim pojavama, procesima i objektima, kao i opšta i posebna znanja o svetskoj privredi i njenim fundamentalnim vezama sa stanovništvom i prirodnom sredinom.

Nastava geografije treba da doprinese stvaranju realne i ispravne slike Srbije u svetskim razmerama po svim temama i aspektima društvene geografije. Oslanjajući se na prethodno stečena znanja i umenja učenika, društvena geografija omogućava razumevanje i savladavanje društveno geografskih specifičnosti savremenog sveta i doprinosi razvijanju učeničkih sposobnosti za naučno posmatranje, klasifikaciju, sistematizaciju, zaključivanje i uopštavanje.

Zadaci nastave geografije su višestruki. Njihovim ostvarivanjem učenici se osposobljavaju da stiču i razvijaju znanja i razumevanja, umenja i stavove prema svetskim i nacionalnim vrednostima i dostignućima. Kroz nastavu geografije učenici razvijaju znanja i razumevanja o:

- osnovnim pojmovima, pojavama i procesima iz oblasti društvene geografije njihovim uzajamnim odnosima i interaktivnim vezama sa prirodnim okruženjem;

- pozitivnim i negativnim uticajima čoveka na prirodnu sredinu na globalnom i lokalnom nivou;

- različitim oblicima ljudskih zajednica (porodica, lokalna zajednica, grad, država, Evropa, svet) i o različitim regionalnim celinama u svetu;

- međunarodnim odnosima i o globalnoj međuzavisnosti u savremenom svetu;

- osnovnim činiocima koji su povezivali i povezuju različite društvene i kulturne zajednice (proizvodnja, trgovina, migracije, saobraćaj i komunikacije, kulturna razmena i različiti vidovi političkih i privrednih integracija);

- prirodnim i društvenim karakteristikama određenog prostora koje su od značaja za upoznavanje načina života ljudi koji ga nastanjuju;

- porastu, kretanjima i teritorijalnom razmeštaju svetskog stanovništva;

- naučnim dostignućima i tehnološkom napretku i njihovom uticaju na društvene promene u svetu;

- međunarodnim organizacijama kao okviru za rešavanje ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema u savremenom svetu.

Kroz nastavu geografije učenici treba da se osposobe:

- za sticanje i primenu znanja iz geografije kroz samostalno učenje i istraživanje;

- da koriste pisane, grafičke i likovne izvore informacija, da ih analiziraju i primenjuju u procesu učenja i istraživanja (tekst, slika, dijagram, grafikon, tabela, karta, internet, anketa, statistički podaci, video i digitalni zapis...);

- da procenjuju vrednosti podataka na osnovu njihove unutrašnje i međusobne logičke koherentnosti, porekla i korisnosti (relevantnosti) za sticanje znanja i istraživanje;

- da se snalaze u institucijama koje pružaju informacije (arhivi, muzeji, biblioteke, statistički zavodi...);

- da prepoznaju činioce kontinuiteta i promena društvenih i kulturnih pojava, i da ih objasne na primerima: lokalna zajednica, država, region, kontinent, svet;

- da koriste znanja za objašnjavanje osnovnih demografskih i privrednih pojava i procesa u svetu i svom okruženju;

- da pomoću grafičkih metoda predstave osnovne pojave i procese iz društvene geografije, da ih objašnjavaju, vrše predviđanja i izvode zaključke;

- da prepoznaju pojave štetne po svoje prirodno i kulturno okruženje i da aktivno učestvuju u njihovoj zaštiti, obnovi i unapređivanju;

- da procenjuju kulturno i opšte društveno bogatstvo sveta i naše zemlje;

- da uočavaju uzročno-posledične veze i odnose između društvenih i kulturnih pojava i procesa u vremenu i prostoru.

Nastava geografije doprinosi razvijanju stavova i vrednosti o:

- geografskoj sredini, njenim elementima, njihovoj međusobnoj uslovljenosti i promenljivosti u prostoru i vremenu;

- jednakim pravima ljudi bez obzira na rasnu, nacionalnu, versku i drugu pripadnost;

- poštovanju istorije, tradicije, jezika, kulture i umetnosti svog i drugih naroda u užem i širem okruženju (etničke zajednice, Evropa, svet...);

- ekonomskoj i tržišnoj orijentaciji;

- značaju rada i razvijanju odnosa poštovanja prema različitim zanimanjima;

- međusobnom uvažavanju, saradnji, solidarnosti i toleranciji između pripadnika različitih socijalnih, etničkih i kulturnih grupa i o aktivnom doprinosu društvenoj koheziji;

- pojavama i oblicima diskriminacije i netrpeljivosti u svom užem i širem okruženju i načinima njihovog prevazilaženja i rešavanja;

- posledicama međuetničkih i međuverskih sukoba i o važnosti sporazumnog i nenasilnog rešavanja konflikata u odnosima među pojedincima, grupama, narodima, zajednicama, državama;

- pripadnosti svom narodu kao delu integralnog sveta i zajedničkom životu ljudi i naroda na ravnopravnim osnovama.

SADRŽAJI PROGRAMA

I ili II razred

(2 časa nedeljno 70 časova godišnje)

1. UVOD (2)

- Predmet proučavanja, podela i značaj društvene geografije;

- Društvena geografija u sistemu nauka.

2. STANOVNIŠTVO, RELIGIJA, KULTURA (20)

2.1. Demografski razvoj

- Uvod u demografiju (predmet proučavanja, mesto i uloga u sistemu nauka);

- Izvori podataka o demografskim pojavama (statistika, arhivi, naučne studije i ankete);

- Poreklo ljudske vrste na Zemlji;

- Ekumena i anekumena;

- Jedinstvo ljudskog roda i uloga kopnenih mostova u širenju čovečanstva na Zemlji;

2.2. Raspored stanovništva na Zemlji

- Broj stanovnika, gustina naseljenosti i porast svetskog stanovništva;

- Demografska tranzicija i projekcije stanovništva sveta;

- Regionalni kontrasti u reprodukciji stanovništva sveta;

- Prirodno kretanje stanovništva i populaciona politika;

- Strukture stanovništva;

2.3. Kulturni razvoj

- Religija i kultura, svetske religije;

- Jezik i kultura, jezici sveta;

2.4. Stanovništvo i društveno-ekonomski razvoj

- Ekonomske strukture stanovništva;

- Tendencije u regionalnom razvoju stanovništva sveta;

- Prostorna mobilnost stanovništva kao pokazatelj razvijenosti sveta (migracije: vrste, smer i frekvencija).

3. NASELJA (8)

- Položaj, tipovi i funkcionalna klasifikacija naselja;

- Urbanizacija kao svetski proces-uzroci i posledice;

- Konurbacije i megalopolisi;

- Gradska naselja i životna sredina (promene u prirodnoj sredini i društvu).

4. POLITIČKE I EKONOMSKE KARAKTERISTIKE SAVREMENOG SVETA (40)

4.1. Politička karta sveta

- Formiranje političke karte sveta;

- Savremeni političko geografski procesi u svetu;

4.2. Globalizacija i globalni procesi

- Posleindustrijsko doba, globalno povezivanje i odnos Severa i Juga;

- Globalna međuzavisnost faktora razvoja u geografskom prostoru;

- Globalizacija svetske privrede i njene posledice;

4.3. Industrijski razvoj i životna sredina

- Nova naučno tehnološka revolucija - integracija nauke, tehnologije i proizvodnje;

- Razvoj informatike - sastavni deo procesa globalizacije;

- Industrijska i životna sredina, industrijski i tehnološki parkovi;

- Problem lokacije i strukturne promene u industriji (usitnjavanje industrijskih pogona, koncentracija i disperzija, integracija nauke i proizvodnje, modernizacija);

4.4. Svetska trgovina i regionalna tržišta

- Svetska trgovina i svetska tržišta i uloga razvijenih zemalja;

- Tržište kapitala i razvijene zemlje;

4.5. Evropska unija

- Osnivanje, razvoj i cilj Evropske unije;

- Regionalni problemi Evropske unije;

- Evropsko ujedinjenje prema modelu koncentričnih krugova;

4.6. Ostale evropske i vanevropske ekonomske i političke integracije

- Ostale privredne integracije u Evropi i u svetu;

(CEFTA, NAFTA, ASEAN, APEK, OECD, STO, ...);

- Svetsko tržište kapitala (Svetska banka i Međunarodni monetarni fond);

- Ujedinjene nacije - struktura i međunarodni značaj;

4.7. Globalizacija i ekonomski makroregioni sveta

- Evropski makroregion;

- Jugoistočna i Evropa na putu stabilizacije i ekonomske konsolidacije;

- Rusija i njeno susedstvo (ZND);

- Pacifički region - region najdinamičnijeg razvoja;

- Kina - nova ekonomska sila;

- Južna Azija (Indija) - demografski i ekonomski problemi;

- Afrika južno od Sahare (Subsaharska Afrika) - region siromaštva;

- Angloamerika - postindustrijsko društvo;

- Latinska Amerika - ekonomski potencijali i političke promene;

4.8. Multinacionalne kompanije

- Multinacionalne kompanije: razvoj, organizacija proizvodnje i

- lokacijski faktori, profit i sedišta najvećih kompanija;

- Politički uticaj multinacionalnih kompanija;

4.9. Geografija svetske privrede

- Geografija i privreda - međusobni uticaji i zavisnosti;

- Faktori proizvodnje u tržišnoj privredi;

- Načini merenja i rangiranja ekonomskog razvoja;

- Svetska privreda i međunarodna podela rada;

- Globalna finansijska tržišta;

- Industrijske zone i industrijske regije (pojam, faktori koji utiču na razvoj i razmeštaj);

- Mesto poljoprivrede u prostornoj organizaciji privrede i značaj agroindustrije;

- Globalizacija u domenu proizvodnje i razmene hrane i uloga FAO;

- Saobraćaj i njegova uloga u prostornoj organizaciji privrede;

- Turizam i turistička kretanja u svetu i položaj Srbije;

4.10. Srbija i savremeni procesi u Evropi i svetu

- Demografski razvoj Srbije i njeno mesto u Evropi i svetu;

- Društveno ekonomski razvoj Srbije i njeno mesto u Evropi i svetu.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastavni program za predmet geografija u srednjem stručnom obrazovanju Srbije izmenjen je u potpunosti. Nastavni program društvene geografije tematski je koncipiran i u skladu je sa savremenom ulogom geografije u srednjem stručnom obrazovanju. Godišnji fond časova nije promenjen. Nastavnicima se preporučuje orjentacioni broj časova po nastavnim temama i nastavni sadržaji koje bi trebalo obraditi. Sloboda i kreativnost nastavnika ispoljiće se kroz samostalno planiranje i određivanje tipova časova, kao i izbora nastavnih metoda, tehnika, aktivnosti, didaktičkih sredstava i pomagala. U koncipiranju nastavnih sadržaja nastavnik treba da vodi računa o:

- opštim ciljevima i zadacima srednjeg stručnog obrazovanja;

- obrazovnim, vaspitnim i funkcionalnim zadacima savremene nastave geografije, uvažavajući sistem geografije kao naučne discipline, njene principe i njenu filozofsku osnovu;

- postizanju bolje ravnoteže između uzrastnih sposobnosti učenika, njihovih potreba i interesovanja;

- uslovima u kojima se realizuje nastavni predmet;

- raspoloživim nastavnim sredstvima.

Uvođenje učenika u nastavne sadržaje društvene geografije počinje sa definisanjem predmeta proučavanja, podelom i značajem društvene geografije, kao i njenim mestom u sistemu nauka.

Sadržaji iz geografije stanovništva osmišljeni su tako da se njihovom obradom ukaže na najvažnije demogeografske probleme savremenog sveta. Težište obrade treba da bude na osnovnim karakteristikama demografskog razvoja i merama koje se preduzimaju u cilju prevazilaženja postojećih razlika u pojedinim regijama sveta kao celine. U cilju objašnjavanja određenih demografskih pojava i procesa neizbežna je upotreba geografskih karata koje predstavljaju značajno sredstvo komunikacije u svim sferama društvenog života. Kartografska pismenost je potreba savremenog čoveka i zbog toga karta mora da bude prisutna u obrazovno-vaspitnom radu nastavnika geografije na svim tipovima časova. U nastavi geografije značajno mesto pripada statističkim pokazateljima koje treba koristiti u svrhu rangiranja, izdvajanja, grafičkog predstavljanja i analize određene pojave i zato se nastavnicima preporučuje da od učenika ne zahtevaju memorisanje brojčanih podataka. Stečena znanja treba da budu primenjiva a učenici osposobljeni da sami istražuju i analiziraju određene demografske pojave i procese.

U geografiji naselja potrebno je naglasiti: uticaj faktora prirodne sredine na postanak (genezu), rasprostranjenost i izgled naselja, funkcionalnu podelu naselja, urbanizaciju kao svetski proces i njene posledice, perspektive urbanizacije, trendove i faktore rasta gradova kao i razlika između ruralnih i urbanih naselja. Takođe, od značaja je ukazati na prostornu diferenciranost i specifičnosti pojedinih delova sveta i na tendencije razvoja naselja u savremenom svetu i u Srbiji.

Sadržaji političke i ekonomske geografije deo su građanskog vaspitanja i obrazovanja koje treba da ima svaki građanin Srbije.

Podsećamo nastavnike da dubinu sadržaja ove nastavne teme prilagode razvojnim sposobnostima učenika, potrebama njihovog užeg stručnog obrazovanja i njihovim interesovanjima. Ove sadržaje treba rasteretiti faktografije i zapamćivanja suvoparnih brojčanih podataka. Kroz ovu tematsku celinu učenike treba upoznati sa savremenom političkom kartom sveta koja je posledica političko geografskih procesa koji predstavljaju kompleksne i promenljive geografske kategorije. Procesi integracije i globalizacije karakterišu savremeno doba stoga je neophodno da se ovim procesima ukaže neophodna pažnja. Preporučuje se da težište bude na organizacionim i integracijskim procesima u Evropi (Evropska unija), mestom i ulogom naše zemlje u ovim procesima. Potrebno je objasniti ulogu, značaj i vidove delovanja Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Ujedinjenih nacija na globalnom nivou, i ukazati na ulogu i odnose Srbije u ovim organizacijama.

Privredne karakteristike sveta treba izučavati uz uvažavanje geografskih zakonitosti i ukazati na probleme i faze razvoja privrede u svetu i u Srbiji. Učenike treba upoznati sa razvojem, razmeštajem i organizacijom proizvodnje najvećih multinacionalnih kompanija, industrijskih zona, tehnoloških parkova i industrijskih regija. Posebno treba naglasiti faktore koji su doveli do njihovog razvoja i širenja i objasniti njihov politički i ekonomski uticaj na manje razvijeni deo sveta. Poljoprivredu i njeno mesto u prostornoj organizaciji privrede treba analitički izučavati, uz uvažavanje fizičkogeografskih i društvenih faktora. Potrebno je naglasiti probleme ishrane svetskog stanovništva i potrebe za hranom i vodom rastućeg broja svetskog stanovništva. Saobraćaj i turizam kao delatnosti tercijarnog sektora imaju značajnu ulogu u prostornoj organizaciji privrede, te je potrebno ukazati na razvoj ovih delatnosti i na njihove interaktivne odnose sa primarnim i sekundarnim delatnostima. Treba pomenuti najekonomičnije vidove saobraćaja i najfrekventnije saobraćajnice koji imaju veliki značaj za povezivanje i međunarodnu razmenu u svetu kao celini i u Srbiji. Turizam kao najmlađu privrednu delatnost treba obraditi što je moguće zanimljivije za učenike, zato se predlaže da se ukaže na vidove turizma i na najrazvijenije turističke regije u svetu i u Srbiji. Kroz ove sadržaje nastavnik može da sagleda obim i kvalitet samostalnog rada svakog pojedinca, tako što će učenici uraditi kratke prezentacije interesantnih turističkih destinacija pri čemu će koristiti stečena znanja i umenja postavljena zadacima nastave geografije.

MUZIČKA UMETNOST

(za trogodišnje i četvorogodišnje stručne škole - III i IV stepen stručne spreme)

Cilj i zadaci

Cilj nastave predmeta muzička umetnost je da podsticanjem, stvaranjem i daljim negovanjem interesovanja, navika i potreba za slušanjem vrednih muzičkih ostvarenja razvija kod učenika ljubav prema muzičkoj umetnosti, pomogne i doprinese njihovom humanom i estetskom razvoju i podizanju nivoa muzičke i opšte kulture.

Zadaci:

- upoznavanje učenika, uz slušanje muzike, s najvrednijim delima raznih vrsta i oblika, od antičkih do savremenih, i sa delima jugoslovenskih stvaralaca iz svih razdoblja;

- upoznavanje učenika s izražajnim osobenostima osnovnih muzičko-stilskih razdoblja u istorijskom razvoju;

- stvaranje i razvijanje navika kod učenika da slušaju vredna muzička dela, prate muzički život, izgrađuju pozitivan stav prema muzičkoj umetnosti i prave sopstvene diskoteke s najvrednijim svetskim i jugoslovenskim delima i izvođačima;

- vaspitavanje učenika u duhu bratstva i jedinstva naših naroda i narodnosti i razvijanje osećanja patriotizma, humanizma i internacionalizma;

- bogaćenje i oplemenjivanje emocionalnog života učenika i razvijanja sposobnosti za procenjivanje umetničkih vrednosti kao i izgrađivanje pozitivnih osobina volje i karaktera;

- negovanje horskog i orkestarskog muziciranja u školi;

- negovanje pevanja i sviranja poznatih primera iz dela svetske i jugoslovenske muzike.

I razred

(1 čas nedeljno - 35 godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

Značaj muzike u životu i društvu; značaj muzike kod starih naroda (prvobitna zajednica i stari vek) (1)

Počeci muzike. Izvori i dokumenta. Muzika i magija.

Primeri: Pesme i igre.

Muzika starih istočnih naroda. Muzika Grčke i Rima.

Razvoj muzike u srednjem veku (duhovna i svetovna muzika, pojava višeglasja) (1)

Muzički primeri: Gregorijanski koral, Vizantijsko pevanje, Staro glagoljacko pevanje; Adam de la Hale: Igra o Robinu i Marion; Rembo de Vakeras: Kalenda Maja; Kir Stefan Srbin: Ninja sili.

Razvoj muzike u XIV, XV i XVI veku (2)

Muzičko stvaralaštvo u doba renesanse u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i slovenskim zemljama - Palestrina, O. di Laso, Galus (Franjo Bosanac, Andrija Motovunjanin)

Izbor dela za slušanje: L. Palestrina: Misa papi Marčelu (odlomak); Orlando di Laso: Madona mia cara, Eho; Jakobus Galus: Pater Noster; F. Bosanac: Ričerkar br. 23/I, Frotola "Alla Guerra"; A. Motovunjanin: Tri frotole; Pesme i igre Trubadura.

Barok u muzici (4)

Opšte karakteristike. Nastanak opere, vokalno-instrumentalna i instrumentalna muzika. Opera u XVII veku - Monteverdi, Vivaldi, Bah i Hendl.

Barokna muzika na tlu Jugoslavije - Lukačić, Jelić, Donar.

Izbor dela za slušanje: Monteverdi: Arijadnina tužbalica "Lasciate mi marire" (monodijska ili horska verzija); Vivaldi: Godišnja doba (delovi); Koreli: Lafolia; J. S. Bah: Brandenbruški koncerti (izbor), Tokata i fuga d-mol (za orgulje), Pasija po Mateju (odlomak); G. F. Hendl: Mesija (Aleluja), Muzika na vodi (odlomak), Arija iz opere "Kserkses"; Vinko Jelić: Vesperas (Arion II); Ivan Lukačić: Sacres cantiones; J. K. Dolar: Sonata a 10.

Opera u XVIII veku (1)

Ozbiljna i komična opera - Gluk, Pergolezi

Izbor dela za slušanje: Gluk: Orfej (tužbalica Orfeja); Pergolezi: Služavka gospodarica (odlomci).

Muzičko stvaralaštvo pretklasike i klasike (4)

Opšte odlike, Instrumentalna muzika - Kupren, D. Skarlati, Hajdn, Mocart, Betoven. Klasična muzika na tlu Jugoslavije - L. Sorkočević, A. Ivančić, I. M. Jarnović.

Izbor dela za slušanje: Kupren: Žeteoci; D. Skarlati: Izbor iz sonate za čembalo; J. Hajdn: Simfonija D-dur br. 104 ("Londonska"), Simfonija sa udarcem timpana; V. A. Mocart: Simfonija g-mol op. 40, Odlomci iz opere "Čarobna frula", Koncert za klavir i orkestar d-mol, Mala noćna muzika; L. V. Betoven Sonata cis-mol op. 27 br. 2 ("Mesečina"), Simfonija br. 5 i 6, Simfonija br. 9 (Oda radosti), Koncert za klavir i orkestar br. 3; L. Sorkočević: III, IV ili VII simfonija; A. Ivančić: VIII simfonija; I. M. Jarnović: Kvartet u F-duru.

Romantizam u muzici (4)

Opšte karakteristike. Solo-pesma, klavirska minijatura, programska i apsolutna muzika - Šubert, Mendelson, Šopen, Šuman, Grig, Berlioz, List, R. Štraus, Brams.

Izbor dela za slušanje: Šubert: nedovršena simfonija, Pastrmka, Vilenjak solo-pesme; Mendelson: Violinski koncert, Pesma bez reči br. 9; Šopen: Poloneza A-dur i As-dur, Mazurke (izbor), Valceri (izbor), Sonata b-mol (posmrtni marš); Grig: Per Gint, Koncert za klavir i orkestar; Berlioz: Fantastična simfonija; List: Ljubavni san br. 3 (za klavir), Rapsodija br. 2, Prelidi, simfonijska poema, La campanella; R. Štraus: Til Ojlenšpigel, Don Žuan, Igra 7 velova iz "Salome"; Brams: Mađarske igre (izbor), Koncert za violinu i orkestar.

Romantična opera, opereta, balet (2)

Italijanska opera. Nemačka opera. Francuska opera i balet. Opereta kao poseban žanr. - Rosini, Verdi (Belini, Doniceti), Veber, Vagner, Guno, Bize, Delib, Ofenbah, H. Štraus (sin), Tijardović.

Izbor dela za slušanje: Belini: Norma (kavatina); Rosini: Seviljski berberin (odlomci); Doniceti: Ljubavni napitak; Verdi: Trubadur (hor cigana), Nabuko (hor zarobljenika), Rigoleto (kvartet), Aida (Slava Egiptu); Veber: Čarobni strelac (uvertira); Vagner: Tanhojzer (uvertira), Holanđanin lutalica (hor mornara), Leongrin (svadbeni hor); Guno: Faust (Valpurgijska noć); Bize: Karmen (habanera, marš toreadora); Delib: Odlomci iz baleta "Kopelija"; Ofenbah: Hofmanove priče (arija lutke, barkarola); J. Štraus: Na lepom plavom Dunavu, itd.; J. Tijardović: Mala Florami (odlomci).

Romantizam u slovenskim zemljama (2)

Ruska nacionalna škola. Češka nacionalna škola. - Glinka, Borodin, Musorgski, Rimski-Korsakov, Čajkovski, Smetana, Dvoržak.

Izbor dela za slušanje: Primeri iz crkvene muzike; Glinka: Ruslan i Ljudmila (uvertira); Borodin: Knez Igor (Polovecke igre); Musorgski: Boris Godunov (smrt Borisa, scena krunisanja), Slike sa izložbe (izbor) Rimski-Korsakov: Šeherezada; Čajkovski: Klavirski koncert u be-molu, V i VI simfonija, Labudovo jezero (odlomci), Evgenije Onjegin (arija Lenskog), Opelo; Smetana: Prodana nevesta (odlomci); Dvoržak: Slovenske igre (izbor), Simfonija iz Novog sveta.

Muzički romantizam u Jugoslaviji (1)

Opšte karakteristike. - Lisinski, Zajc, B. Ipavec, Jenko, K. Stanković, I. Bajić, Marinković, St. Mokranjac.

Izbor dela za slušanje: V. Lisinski: odlomci iz opere "Porin"; I. Zajc: odlomci iz opere "Nikola Šubić-Zrinjski" ili uvertira iz "Primorke"; D. Jenko: uvertira "Kosovo", "Đido" (jedna od pesama); K. Stanković: varijacije na pesmu "Što se bore misli moje", Srpske narodne pesme (izbor); J. Marinković: solo-pesme (izbor); St. Mokranjac: X, XI i XII ili XV rukovet, Kozar, Njet svjat (iz Opela), Heruvimska pesma (iz Liturgije).

Opera na početku XX veka (1)

Pučini i veristi.

Izbor dela za slušanje: Pučini: Toska (molitva Toske iz II čina, arija Kavaradosija iz III čina), Boemi (završni duet iz I čina); Leonkavalo: Prolog iz "Pajaca"; Maskanji: Kavalerija rustikana (Intermeco).

Impresionizam (1)

Opšte karakteristike. - Debisi, Ravel.

Izbor dela za slušanje: Debisi: Popodne jednog fauna, Mesečina, Arabeska; Ravel: Bolero, Dafnis i Kloe (odlomci).

Muzika XX veka u svetu (2)

Stilski pravci, ekspresionizam, dodekafonija, neoklasicizam, nova uloga folklora. - Šenberg, Prokofjev, Britn, Šostakovič, Stravinski, Bartok, muz. avangarda: Lutoslavski i Penderecki.

Izbor dela za slušanje: A. Šenberg: Pjero mesečar; S. Prokofjev: Klasična simfonija, Romeo i Julija (odlomci); B. Britn: Jednostavna simfonija; D. Šostakovič: V simfonija ili Lenjingradska simfonija; I. Stravinski: Posvećenje proleća (odlomak), Petruška (ruska igra); Bartok: Koncert za orkestar (odlomak) ili muzika za žičane instrumente, udaraljke i ćelestu; Lutoslavski: Žalobna muzika; Penderecki: Pasija (odlomci).

Jugoslovenska muzika u XX veku (2)

Počeci razvoja moderne muzike - Konjović, Milojević, S. Hristić, Baranović, Osterc. Muzičko stvaralaštvo između dva rata - Gotovac, Slavenski, Tajčević.

Izbor dela za slušanje: P. Konjović: Triptihon iz "Koštane"; M. Milojević: Kompozicije za klavir i solo pesme (izbor); S. Hristić: Odlomci iz baleta "Ohridska legenda" i izbor solo-pesama; K. Baranović: Licitarsko srce (izbor); S. Osterc: Koncert za klavir in pihala ili svita za orkestar; J. Gotovac: Ero s onoga svijeta (odlomci); J. Slavenski: Voda zvira, Simfonija Orijenta (odlomci); M. Tajčević: Sedam balkanskih igara (izbor) Vospojte (iz "Četiri duhovna stiha"); I. M. Ronjgov: Roženice.

Jugoslovenska savremena muzika (4)

Bjelinski, Šulek, Ristić, Logar, Rajičić, Lj. Marić, Vučković, Vukdragović, Hercigonja, V. Mokranjac, Radić, Obradović, Bruči, B. Antoni, Bećiri.

Muzička avangarda: Kelemen, Sakač.

Izbor dela za slušanje: B. Bjelinski: II simfonija; S. Šulek: II simfonija, odlomci iz opere "Koriolan"; M. Ristić: Suita đokoza (odlomak); S. Rajičić: Treći klavirski koncert (odlomci), Na liparu, ciklus za glas i orkestar, Lisje žuti - solo-pesma; Lj. Marić: Pesme prostora (odlomci); M. Logar: Zlatna ribica, balet (odlomci), Pokondirena tikva (Uvertira, duet Feme i Ančice iz I čina); V. Vučković: Bure-vesnik (odlomak); M. Vukdragović: Vezilja slobode; N. Hercigonja: Gorski vijenac - finale; V. Mokranjac: IV simfonija (odlomak), Etide za klavir (izbor) Odjeci, Sonata za violinu i klavir (IV stav); D. Radić: Spisak - ciklus pesama (izbor), Gungulice - mešoviti hor, Ćele-kula (finale); A. Obradović: VI simfonija (odlomci), Epitaf N (odlomak); R. Bruči: Simfonija lesta, III simfonija; L. Antoni: Šiptarske igre; P. Bećiri: Sonata za klarinet (III stav); M. Kelemen: Skolion; B. Sakač: Svemirski pejsaž.

Džez i ostali žanrovi (1)

Džez, mjuzikl, zabavna muzika, rok, pop i pank muzika. Narodna izvorna muzika, građanska pesma i novokomponovana narodna pesma.

Dela za slušanje: Geršvin: Porgi i Bes (odlomci), Rapsodija u plavom; Primeri za navedene žanrove; Mjuzikl - karakteristike i primeri; Dž. Geršvin, Z. Bernštajn, A. K. Menoti.

Primenjena muzika (1)

Filmska muzika: izbor iz filmova.

Scenska muzika: F. Mendelson: "San letnje noći" (izbor); E. Grig: Solvejgina pesna iz "Per Ginta", M. Ravel: Atlantida (izbor); V. Baronjan: Muzika kao primenjena umetnost - izdanje Univerziteta umetnosti, Beograd, 1981.

Muzičko stvaralaštvo i muzički život SR Srbije u drugoj polovini XX veka (1)

Muzički život u SR Srbiji sa pokrajinama u posleratnom razdoblju. - Muzičko školstvo, muzičke ustanove, najpoznatiji ansambli i solisti.

Izbor dela za slušanje: E. Josif: Dva psalma za klavir; D. Despić: Humorističke etide; K. Babić: Horske kompozicije (izbor); P. Ozgijan: Simfonija 75; R. Maksimović: Početak bune na dahije (odlomci); Mirj. Živković: Basma; Z. Hristić: Darinkin dar; N. Petin: Čovek i breg - pesma; E. Kiralj: Tokata dijatonika; I. Kovač: Serenada bukolika; E. Rizvanoli: Muzika simfonika.

SKUPNO MUZICIRANJE

Hor - izborna nastava (40-60 učenika od I do IV razreda)

Hor - 4 časa nedeljno = 140 godišnje

Svaka obrazovno-vaspitna organizacija ima hor. Nastava horskog pevanja izvodi se u kontinuitetu od početka do kraja školske godine na probama obeleženim u rasporedu.

Program rada hora usvaja vaspitno-obrazovno veće i ono predstavlja sastavni deo godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovne organizacije. Aktivnost nastavnika ulazi u njegov fond nastavnih časova a učenicima je deo radne obaveze. Horske probe se izvode odvojeno po glasovima i zajedno. Sadržaje horskog pevanja čine prvenstveno kompozicije koje su pisane za omladinske horove sa prigodnom tematikom za obeležavanje državnih i školskih praznika, kao i borbene i umetničke pesme srpskih i jugoslovenskih (a po slobodnom izboru dirigenta) i stranih autora.

SADRŽAJI RADA

- Odabiranje i razvrstavanje glasova,

- Vežbe disanja, dikcije i intonacije,

- Horsko raspevavanje i tehničke vežbe,

- Intonativne vežbe - rešavanje pojedinih problema iz horske partiture (intervalski, harmonski, stilski),

- Psihološko-muzička obrada pesme,

- Uvežbavanje horske deonice po glasovima i zajedno,

- Dorada jednoglasne, troglasne ili višeglasne kompozicije na zajedničkim probama,

- Ostvarivanje programa i nastupa prema godišnjem planu škole.

Orkestar - u zavisnosti od uslova vaspitno-obrazovnih organizacija može da formira orkestar ili kamerni sastav. Pod orkestrom se podrazumeva instrumentalni sastav od najmanje 10 izvođača koji sviraju bar u tri samostalne deonice. Mogu se formirati sledeće vrste orkestara: tamburaški, gudački, mešoviti, kao i orkestri harmonika, mandolina i drugih vrsta instrumenata. Prilikom izbora kompozicija treba se pridržavati sličnih zahteva kao za rad hora.

Za redovan rad orkestra treba obezbediti fond časova i uslove rada isto kao kod hora.

SADRŽAJI RADA

- Izbor instrumenata i izvođača u formiranju orkestra,

- Izbor kompozicija prema mogućnostima izvođača i sastavu orkestra,

- Tehničke i intonativne vežbe,

- Raspisivanje deonica i uvežbavanje po grupama (prstomet, intonacija, fraziranje),

- Spajanje po grupama (I-II; II-III; I-III),

- Zajedničko sviranje celog orkestra, ritmičko-intonativno i stilsko oblikovanje.

Kamerni sastavi vokalni (solo pevači, dua, tria, kvarteti ili okteti) ili instrumentalni (1-9 instrumenata), spadaju u jedan od vidova slobodnih aktivnosti.

Sadržaje za ove aktivnosti bira nastavnik u saradnji sa učenikom ili grupom učenika, iz domaće i svetske muzičke literature, vokalne ili instrumentalne, prema kvalitetu, sklonostima, sposobnostima i interesovanjima učenika, vrsti glasa i instrumentalnih sastava koji se neguju. Ova vrsta aktivnosti realizuje se u muzičkoj sekciji.

Organizovanje koncerata u školi, posete koncertima, operi, baletu (muzička omladina), vrednuje se kao dodatna nastava sa 1 časom nedeljno.

(1 koncert = 4 časa dodatne nastave).

LIKOVNA KULTURA

Cilj i zadaci

Otkrivati kod učenika sve raspoložive mogućnosti za likovne aktivnosti i za razumevanje likovnih dela i oplemenjivati ih u skladu s društvenom humanističkom i stručnom orijentacijom.

Zadaci nastave likovne kulture su:

- uvođenje učenika u svet likovnih vrednosti i stvaralačkog mišljenja kroz praktične i teorijske zadatke;

- omogućavanje shvatanja umetničkog dela u kulturno-istorijskim uslovima;

- omogućavanje učenicima da stečena praktična i teoretska znanja usvoje kao sistem primenljiv u budućim zanimanjima;

- poznavanje likovnog nasleđa naše zemlje, kako bi učenici razvijali smisao, osećanja i potrebu negovanja kulturnih tekovina;

- upoznavanje likovnih zakonitosti kroz samostalna likovna ostvarenja;

- uvođenje učenika u svet opažanja i doživljavanja likovnih dela i razvijanje ličnog odnosa prema vlastitim i tuđim likovnim delima;

- omogućavanje kritičkog odnosa prema delima likovnih umetnosti, kao i prema postavkama teorije i istorije umetnosti;

- upoznavanje osnovnih odlika i razvoja umetnosti u društveno-istorijskim razdobljima kod nas i u svetu;

- omogućavanje svestranog razvoja učenikove ličnosti, njegovih, kako emocionalno-doživljenih, tako i intelektualno-kreativnih sposobnosti;

- omogućavanje razumevanja umetnosti koje doprinosi oplemenjivanju međuljudskih odnosa;

- isticanje da univerzalnost likovnog jezika utiče na ukidanje jezičkih, nacionalnih i rasnih razdvajanja;

- praćenje likovnih događaja i posete muzejima i galerijama treba da postane navika neophodna za razvoj celovite ličnosti.

I ili II razred

(1 čas nedeljno - 35 do 39 časova godišnje prema vrsti škole)

Operativni zadaci

- prihvatanje praktičnog rada kao mogućnosti za sticanje slobode u pristupu uvek novim stvaralačkim problemima koje nameće stvarnost;

- shvatanje istorijskog i istorijsko-umetničkog konteksta dela, njegovog postojanja u vremenu i prostoru i njegove forme koja izražava društvene, ekonomske i kulturne osobenosti raznih epoha i naroda;

- shvatanje umetničkog dela kao samosvojne složene strukture i jedinstvene celine;

- razvijanje sposobnosti vizuelnog opažanja i razumevanja sveta oko sebe, kao i njegovog predstavljanja u raznim likovnim tehnikama i materijalima;

- upoznavanje problema svetlosti i senke i odnosa boja motiva u likovnim umetnostima kao i umetničkim delima;

- ugrađivanje estetskih vrednosti u praktičan rad u svakodnevnom životu i u uobličavanje svoje okoline;

- razvijanje opažanja i kritičkog odnosa prema likovnim vrednostima u svakodnevnom životu;

- razvijanje aktivnog odnosa prema kulturi svog i drugih naroda;

- korišćenje stečenih znanja kao osnove za dalje lično duhovno bogaćenje.

SADRŽAJI PROGRAMA

I Celina (9 časova) 6 + 3

1. a) Opšti pojmovi

Šta je umetnost. Umetnost u prostoru, umetnost u vremenu. Umetnost i društvo.

1. b) Samostalno likovno izražavanje

Oblik: konstrukcija i proporcija.

1. v) Umetničko nasleđe

Pojava umetničkog stvaranja. Epohe u umetnosti (praistorija, stare civilizacije, Grčka i Rim).

2. Opažanje, predstavljanje i uopštavanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, istorija umetnosti...

4. Sredstva: likovno-tehnička i didaktička

II Celina (9 časova) 6 + 3

1. a) Opšti pojmovi

Linija kao element umetničkog izraza. Boja kao sredstvo slikarskog oblikovanja. Perspektiva.

1. b) Umetničko nasleđe

Epohe u umetnosti (Romanika, Gotika, Vizantija, Islam i Renesansa).

1. v) Samostalno likovno izražavanje. Prostor. Perspektiva.

2. Opažanje, predstavljanje i uopštavanje.

3. Mediji. Istorija umetnosti, crtanje, slikanje, vajanje.

4. Sredstva: Likovno-tehnička i didaktičko-metodička.

III Celina (9 časova) 6 + 3

1. a) Opšti pojmovi

Svetlo i senka kao elementi slikarskog i skulptorskog oblikovanja.

1. b) Samostalno likovno izražavanje. Svetlinski odnosi. Boja.

1. v) Umetničko nasleđe

Epohe i pravci u umetnosti (Barok, Neoklasicizam, Romantizam i Realizam).

2. Opažanje i izražavanje

3. Mediji: crtanje, slikanje, vajanje, istorija umetnosti...

4. Sredstva: likovno-tehnička, likovno-izražajna i didaktičko-metodička.

IV Celina (10 časova) 6 + 4

1. a) Opšti pojmovi

Pravci i pojave u umetnosti (Impresionizam, Moderna umetnost i savremena umetnost)

1. v) Samostalno likovno izražavanje

Kompozicija (Komponovanje objekata u određenom prostoru s obzirom na namenu).

ORIJENTACIONI IZBOR LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE

- Sovnhendž, megalitski domeni, praistorija

- Lepenski vir, naselje, neolit

- Egipatske piramide, Giza

- Amonov hram u Luksoru, Egipat, XVII dinastija

- Kapija Boginje Ištar u Vavilonu (oko 580. god. st. ere)

- Palata u Knososu, Krit (oko 1700. god. st. ere)

- Tipične odlike stilova grčkih hramova, ilustracije

- Posejdonov hram u Pestumu (oko 450 god. pre nove ere)

- Erehtejon u Atini (420. god. st. ere)

- Pozorište Epidaurus

- Etrurska kapija s lukom, Voltera

- Hram fortune Virile i Vestin hram u Rimu

- Avgustov trijumfalni luk, Rim

- Dioklecijanova palata, Split

- Osnove starohrišćanskih i kasnijih bazilika

- Crkva Sv. Sofija u Carigradu, Vizantija (532-37)

- Crkva Gračanica, XIV vek

- Islamska džamija u Kajravanu

- Romanička katedrala Trijer na Mozelu, XI vek

- Crkva Notr Dam la Grand u Poatjeu, XII vek

- Osnove i uzdužni presek gotičkih katedrala

- Gotska katedrala Notr Dam, Pariz

- Bramante, crkva San Pietro in Montorio u Rimu

- Andrela Paladio, vila Rotonda, XVI vek

Sledeći