UPUTSTVOO JEDINSTVENOJ METODOLOGIJI ZA PROCENU ŠTETA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA("Sl. list SFRJ", br. 27/87) |
1. Jedinstvenom metodologijom za procenu šteta od elementarnih nepogoda obezbeđuje se primena istih principa i metoda procenjivanja kod svih organizovanih procena šteta izazvanih različitim uzrocima, a naročito poplavama i zemljotresima većih razmera, kako bi mogao da se podnese zahtev za dodelu sredstava solidarnosti prema članu 2. Dogovora o utvrđivanju i proceni šteta od elementarnih nepogoda ("Službeni list SFRJ", br. 24/78).
2. Ova metodologija se primenjuje i na ostale štete koje nastaju usled dejstva drugih elementarnih nepogoda i drugih uzroka, kao što su: požari, suše, oluje i grad, klizanje zemljišta, epidemije, epizootije, štete od biljnih bolesti i raznih vrsta štetočina u poljoprivredi i druge nepogode (nesreće) koje prouzrokuju štete većih razmera.
3. Po ovoj metodologiji procenjuju se i štete prouzrokovane zagađenjem zemljišta, vode i vazduha, kao i druge štete većih razmera nastale usled tehničkih nedostataka ili zastarele tehnologije, kao i štete nastale usled drugih uzroka utvrđenih tačkom 39. ovog uputstva, a za koje društveno-politička zajednica organizuje procenu.
4. Cilj procene štete jeste utvrđivanje vrste i veličine šteta u naturalnim i vrednosnim pokazateljima, po teritorijama, sredstvima i drugim dobrima, vremenu i uzrocima nastanka šteta, i to po korisnicima i vlasnicima dobara. Rezultati procene koriste se za utvrđivanje konkretnih mera za otklanjanje nastalih šteta, kao i za utvrđivanje veličine gubitaka u društvenom bogatstvu.
5. Predmet procene su: (1) direktne, odnosno, neposredne štete na oštećenim i uništenim sredstvima, materijalnim i kulturnim dobrima (u daljem tekstu: sredstva i dobra), (2) troškovi izazvani direktnim štetama i (3) indirektne štete.
6. Direktne štete nastale na sredstvima i dobrima u društvenoj svojini i u svojini građana i građanskih pravnih lica procenjuju se na: a) osnovnim sredstvima (zemljište, objekti, oprema, dugogodišnji zasadi, osnovno stado, šume i divljač); b) obrtnim sredstvima (sirovine i reprodukcioni materijal, poluproizvodi i nedovršeni proizvodi, tekuća poljoprivredna proizvodnja, gotovi proizvodi i trgovačka roba) i v) kulturnim dobrima (objekti i predmeti) i dobrima u domaćinstvu (putnička prevozna sredstva, nameštaj i drugi predmeti u domaćinstvu).
7. Troškovi izazvani direktnim štetama obuhvataju troškove odbrane, zbrinjavanja stanovništva, zdravstvenih usluga i dr.
8. Od indirektnih šteta procenjuje se samo izgubljeni dohodak zbog smanjene proizvodnje izazvane elementarnom nepogodom ili nekim drugim uzrokom, i to za teritoriju na kojoj su se javile direktne štete.
9. Štete se procenjuju na svim sredstvima i drugim dobrima koja su pretrpela štetu, bez obzira na to da li su osigurana kod zajednica osiguranja imovine i lica. Predmet procene su i štete na objektima građenim bez građevinske dozvole i na objektima građenim bez konstrukcionih svojstava otpornosti na zemljotres.
10. Sva sredstva i druga dobra na kojima se procenjuje šteta detaljnije su razrađeni u Nomenklaturi sredstava i drugih dobara, koja se smatra sastavnim delom ove metodologije i koja je data kao Prilog br. 2. Korišćenje ove nomenklature je nužno kako bi se sredstva i druga dobra za koja se procenjuje šteta pravilno i jednoobrazno razvrstala.
Jedinice za koje se vrši procena
11. Procenom šteta obuhvataju se sredstva i dobra koja pripadaju jedinicama sa sedištem na teritoriji na kojoj se šteta dogodila. Štete na sredstvima (domaćim i stranim) i dobrima zatečenim na postradaloj teritoriji takođe se procenjuju, bez obzira na to što pripadaju jedinicama čije je sedište van teritorije zahvaćene štetom. Štete se procenjuju za sledeće jedinice:
- organizacije udruženog rada (svih oblika udruživanja) iz oblasti privrede (industrija i rudarstvo, poljoprivreda i ribarstvo, šumarstvo, vodoprivreda, građevinarstvo, saobraćaj i veze, trgovina, ugostiteljstvo i turizam, zanatstvo i lične usluge, komunalna delatnost i uređenje naselja i prostora, finansijske, tehničke i poslovne usluge);
- organizacije i zajednice u vanprivrednim delatnostima (obrazovanje, nauka, kultura i informacije, zdravstvena i socijalna zaštita);
- društveno-političke zajednice, samoupravne interesne zajednice, društvene i društveno-političke organizacije, verske zajednice, udruženja građana i sl;
- Jugoslovenska narodna armija;
- teritorijalna odbrana;
- individualna poljoprivredna gazdinstva;
- individualne zanatske, ugostiteljske, prevozničke, trgovinske i druge radnje u kojima se samostalno obavlja delatnost;
- domaćinstva (stambene zgrade, vikend-kuće, predmeti za domaćinstvo i predmeti za ličnu upotrebu);
- strane firme i organizacije koje su imale svoja sredstva na području za koje se šteta procenjuje.
Organizatori poslova na proceni šteta
12. Prema obimu šteta i nastalim posledicama, kao i prema veličini područja na kome se šteta dogodila, za organizovanje procene šteta nadležne su odgovarajuće društveno-političke zajednice, pa se na tom nivou imenuju i komisije za procenu šteta. Za štetu na sredstvima u nadležnosti Jugoslovenske narodne armije komisiju imenuje Savezni sekretarijat za narodnu odbranu. Za štetu na sredstvima teritorijalne odbrane opštine, republike, odnosno autonomne pokrajine komisiju imenuje nadležni komandant teritorijalne odbrane.
13. Članom 8. Dogovora predviđen je delokrug posla opštinske komisije, prema kome ona treba da uradi sledeće:
- obrazuje potreban broj stručnih komisija za procenu šteta;
- određuje svakoj stručnoj komisiji teritoriju na kojoj će vršiti procenu šteta;
- određuje rok do koga se mora završiti procena;
- stara se o primeni metodologije za procenu šteta;
- objedinjuje rad svih stručnih komisija za procenu šteta na teritoriji opštine i pruža im potrebnu pomoć;
- izrađuje zbirni izveštaj o procenjenim štetama na teritoriji opštine i dostavlja ga izvršnom organu skupštine opštine na usvajanje;
- usvojeni izveštaj dostavlja republičkoj, odnosno pokrajinskoj komisiji za procenu šteta.
14. Prema članu 9. Dogovora, zadaci republičke, odnosno pokrajinske komisije su sledeći:
- objedinjuje rad opštinskih komisija za procenu šteta na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine;
- pruža im potrebnu pomoć u primeni metodologije za procenu šteta;
- izrađuje zbirni izveštaj o procenjenim štetama na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine, u koji uključuje i štete koje su nastale na stvarima koje pripadaju Jugoslovenskoj narodnoj armiji na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine;
- zbirni izveštaj o procenjenim štetama na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine dostavlja izvršnom veću skupštine republike, odnosno izvršnom veću skupštine autonomne pokrajine;
- zbirni izveštaj o utvrđenim štetama na teritoriji republike, odnosno autonomne pokrajine dostavlja Saveznom izvršnom veću, zajedno s predlozima mera koje treba preduzeti za otklanjanje ili ublažavanje posledica šteta od zemljotresa i poplava (član 10. Dogovora).
15. Procenu štete mogu da organizuju i osnovne organizacije udruženog rada, samoupravne interesne zajednice i druge zajednice koje smatraju da nastalu štetu treba proceniti bez obzira na to da li će ona biti nadoknađena, pod uslovom da nadležna društveno-politička zajednica nije već organizovala procenu štete nastalu usled istog uzroka.
16. Na osnovu člana 5. Dogovora, procenu šteta vrše stručne komisije za procenu šteta.
17. Procenu šteta na sredstvima i dobrima u društvenoj svojini, odnosno na sredstvima organizacija udruženog rada, zajednica samoupravnih interesnih zajednica, društveno-političkih zajednica i društvenih organizacija vrše stručne komisije za procenu šteta obrazovane pri svakoj organizaciji i zajednici.
18. Procenu šteta na sredstvima i dobrima u svojini građana i građanskih pravnih lica vrše stručne komisije procenitelja, čiji broj i sastav određuje opštinska komisija za procenu šteta, zavisno od obima šteta i teritorije zahvaćene štetama. Komisije koje neposredno vrše procenu šteta moraju biti sastavljene od odgovarajućih kvalifikovanih stručnjaka, odnosno najužih specijalista, zavisno od vrste materijalnih dobara koja su pretrpela štete. Te komisije moraju proći kroz obuku (instruktaže), koju drže opštinski i republički, odnosno pokrajinski instruktori, radi obezbeđivanja jednoobraznog načina rada i poštovanja uputstava iz ove metodologije.
19. Preporučuje se da u stručnim komisijama za procenu šteta budu zastupljeni i predstavnici zajednice osiguranja imovine i lica, jer su oni najkvalifikovaniji za procenjivanje šteta.
20. Prema članu 6. Dogovora, procenu šteta na sredstvima Jugoslovenske narodne armije, po istoj metodologiji, vrše stručne komisije JNA.
21. Šteta na sredstvima i dobrima koja su u nadležnosti teritorijalne odbrane i civilne zaštite procenjuje društveno-politička zajednica na čijem je području organizovana teritorijalna odbrana.
Teritorija na kojoj se vrši procena
22. Procena štete se organizuje na celoj teritoriji koja je pretrpela štetu od elementarne nepogode ili usled nekog drugog uzroka iz tačke 39. ove metodologije. Štete se mogu javiti na teritoriji jedne opštine ili više opština u okviru republike, odnosno autonomne pokrajine. Međutim, štete koje su nastale usled istog uzroka mogu se javiti i na teritoriji dve republike, pa i više republika i autonomnih pokrajina. U tim štetama širokih razmera procena se organizuje u okviru svake republike, odnosno autonomne pokrajine.
23. Pošto su opštinske komisije organizatori poslova na neposrednoj proceni šteta, one, kao prvo treba da odrede da li se štete procenjuju na celoj teritoriji opštine ili u nekim njenim delovima.
24. U toku rada na organizovanju procene šteta na sredstvima i dobrima u svojini građana opštinska komisija određuje svakoj stručnoj komisiji teritoriju na kojoj će vršiti procenu. Te teritorije moraju biti precizno i jasno definisane, odnosno opisane, kako komisije ne bi došle u dilemu da li u toku rada zalaze na teritoriju koja je dodeljena drugoj komisiji i da li obuhvataju celu svoju teritoriju. Pošto je određivanje teritorije veoma složen posao, jer se mora obezbediti potpunost obuhvata a da se istovremeno isključi mogućnost dvostrukog obuhvata, trebalo bi koristiti statističke krugove na koje je podeljena cela teritorija Jugoslavije. U zavodima za statistiku za svaki statistički krug postoji tačan opis granica, u kome su naznačeni nazivi ulica ili objekata kojima su određene granice kruga.
25. Korišćenjem statističkih krugova obezbeđuje se da komisije koje rade jedna za drugom (na primer, kategorizacija oštećenja pa posle toga popisivanje zgrada) imaju na isti način opisanu teritoriju na kojoj će raditi. To je veoma važno ako se kasnije javi potreba da se na nekim zgradama (izabranim u uzorak), zbog kontrole procenjene štete ili zbog ponovljenog zemljotresa, ponovi kategorizacija oštećenja i procena štete.
26. Za svako sredstvo odnosno dobro za koje se procenjuje šteta treba obezbediti sledeće, i to:
27. Vrsta (naziv) objekta, opreme i drugih sredstava, odnosno dobara prema utvrđenoj Nomenklaturi (Prilog br. 2); njihova veličina, u naturalnim jedinicama mere iz iste nomenklature; kategorija oštećenja (oštećeno - uništeno, a ako se vrši kategorizacija zgrada - onda i broj kategorije oštećenja); iznos troškova za opravku oštećenog sredstva; revalizovana sadašnja vrednost uništenog društvenog sredstva, odnosno procenjena sadašnja vrednost sredstava i dobara u svojini građana; vrednost spasenog materijala i visina procenjene štete.
28. Za građevinske objekte i kulturna dobra prikupljaju se i drugi podaci neophodni za što realnije procenjivanje štete.
29. U sadržaj istraživanja ulaze i svi troškovi izazvani direktnom štetom (navedeni u obrascu Š-06), kao i indirektna šteta do kraja godine u kojoj se šteta dogodila, eventualno za 12 meseci od dana nastanka štete.
Opis osnovnih pojmova i uzroka šteta
30. U ovom delu metodologije daju se definicije i opisi pojmova koji važe za celu metodologiju. Definicije i opisi osnovnih pojmova vezanih za konkretna sredstva i dobra daju se i u uputstvima za obrasce na kojima se šteta procenjuje.
31. Štetom se smatraju gubici izraženi u naturalnom i vrednosnom izrazu, koji se javljaju na sredstvima i drugim dobrima usled dejstva elementarne nepogode ili drugog uzroka. Štetu sačinjavaju: (1) direktne štete na oštećenim i uništenim sredstvima i dobrima, (2) troškovi nastali kao posledica direktnih šteta i (3) indirektne štete.
32. Direktna šteta je šteta koja je neposredno nanesena sredstvu, odnosno dobru i izražava se u novčanom iznosu potrebnom za njegovu opravku i dovođenje u prvobitno stanje ili se izražava u iznosu revalorizovane sadašnje vrednosti uništenog sredstava, odnosno dobra.
33. Troškovi su posredna šteta koja se javlja kao posledica direktne štete. Troškovi obuhvataju sve izdatke za privremene mere odbrane, za spasavanje i zbrinjavanje stanovništva, stoke i drugih dobara u vreme trajanja ili neposredno posle nastanka elementarne nepogode ili drugog uzroka koji je prouzrokovao direktnu štetu.
34. Indirektna šteta, u smislu člana 4. Dogovora, jeste izgubljeni dohodak zbog smanjene proizvodnje ili neostvarenog prihoda kao posledica direktnih šteta na sredstvima za obavljanje delatnosti.
35. U štete većeg obima obavezno se svrstavaju štete od poplava i zemljotresa, za koje se oceni da će biti približne ili veće od procenta društvenog proizvoda republike iz prethodne godine, koji se utvrđuje dogovorom republika i autonomnih pokrajina. Isti uslov važi i za štete prouzrokovane drugim uzrocima, bez obzira na to da li će se nadoknađivati.
36. Štetama manjeg obima smatraju se štete niže od utvrđenog obima iz prethodne tačke, kao i sve štete koje redovno procenjuju stalne komisije za štete ili nadležne službe u skupštinama opština, kao i štete koje evidentiraju i procenjuju organi unutrašnjih poslova i koje takođe treba da se procenjuju prema ovoj metodologiji. Donji nivo šteta manjeg obima određuje se na taj način što se prethodno oceni da li nastale štete premašuju visinu od 100 prosečnih godišnjih ličnih dohodaka po radniku u privredi SFRJ, za prethodnu godinu.
37. Nabavna (nova) vrednost osnovnih sredstava i drugih materijalnih dobara jeste vrednost na dan nastanka štete. Za društvena sredstva to je knjigovodstvena revalorizovana nova vrednost, a za sredstva u svojini građana to je procenjena vrednost u cenama koje su važile u vreme nastanka štete.
38. Sadašnja vrednost osnovnih sredstava i drugih materijalnih dobara jeste nabavna vrednost umanjena za iznos ispravke vrednosti (amortizacije). Sadašnja vrednost u društvenom sektoru praktično predstavlja revalorizovanu nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju. U ovoj metodologiji ona se naziva i revalorizovana sadašnja vrednost.
39. Za uzroke šteta daju se sledeće definicije ili opisi:
01. Zemljotres je prirodna pojava koja prouzrokuje manje ili veće pomeranje tla, usled čega dolazi do rušenja i oštećenja objekata, uređaja i drugih dobara, a često ima poginulih i ranjenih lica.
02. Poplavom od dejstava spoljnih voda smatra se (povremeno) stihijsko plavljenje terena (doline većih vodotoka) usled izlivanja velikih voda iz prirodnih i veštačkih vodotoka, prelivanja vode preko odbrambenih nasipa i brana ili proboja nasipa, odnosno rušenja brana i drugih zaštitnih hidrograđevinskih objekata, uključujući i poplave koje nastaju pri stvaranju ledenih barijera na vodotocima.
03. Poplavom od dejstva unutrašnjih voda smatra se plavljenje terena (nizinska područja) od suvišnih površinskih voda i visokih podzemnih voda usled nenormalne hidrološke situacije, kao i od sporog odvođenja tih voda (neizgrađenost i nedovoljan kapacitet odvodne mreže).
04. Poplavom od bujičnih i brdskih voda smatra se neočekivano plavljenje terena vodenom masom koja se obrazuje na bujičnim tokovima i usled koncentracije brdskih voda, zbog naglih nadolazaka voda, velike količine kamenog nanosa i mulja i velike rušilačke snage neposredno posle jakih lokalnih pljuskova i naglog topljenja snega, što može prouzrokovati štete i na ovakvim vodotocima.
05. Sušom se smatra duže razdoblje bez dovoljnih količina padavina za normalni razvoj i sazrevanje poljoprivrednih kultura, čija se posledica negativno odražava na visinu prinosa i kvalitet proizvoda sa bitnim odstupanjem od trogodišnjeg proseka.
06. Olujom se smatra vetar brzine 17,2 metra u sekundi, odnosno 82 km na čas (jačine 8 stupnjeva po Boforovoj skali) ili više, koji lomi grane i stabla, valja i lomi useve, otresa plodove voća i nanosi štetu dobro održavanim građevinskim objektima.
07. Grad je atmosferska padavina u čvrstom stanju (led), prečnika 5 mm ili više, koji svojim udarom izaziva velika oštećenja ili uništenja poljoprivrednih kultura, a može da prouzrokuje štete i na drugim objektima (građevinskim i sl.).
08. Mraz, slana i inje nastaju pri temperaturi vazduha nižoj od 0°C. Tada se obrazuju ledeni kristali koji se u različitim vidovima hvataju i slažu na vodoravnim i uspravnim površinama. Na stranama okrenutim vetru led može obrazovati vrlo debele naslage. Mraz, slana i inje mogu prouzrokovati znatne štete na poljoprivrednim kulturama i građevinskim objektima.
09. Klizanjem tla smatraju se iznenadni geološki pokreti zemljine površine na kosim terenima, a sa jasnim manifestacijama lomova na površini tla i srozavanja koji, s pojavom jakih deformacija i širokim pukotinama na građevinskim objektima, nastaju u kratkom vremenskom intervalu.
10. Ostale elementarne nepogode. Ovim pojmom obuhvaćene su elementarne nepogode koje se češće javljaju (snežni nanosi, lavine - snežne i kamene, erozije zemljišta i sl.).
11. Epidemijom se smatra porast obolenja od zarazne bolesti neuobičajen po broju slučajeva, vremenu, mestu i obuhvaćenosti stanovništva, kao neuobičajeno povećanje broja obolenja sa komplikacijama ili smrtnim ishodom. Epidemijom se smatra i pojava dva ili više međusobno povezanih obolenja od zaraznih bolesti koja se nikada ili se više godina nisu pojavljivala na jednom području, kao i pojava većeg broja obolenja čiji je uzročnik nepoznat, a prati ih febrilno stanje. Masovna pojava tih bolesti može dovesti do poremećaja u funkcionisanju privrednih i društvenih delatnosti i prouzrokovati znatne štete.
12. Epizootijom se smatra neuobičajeni porast obolenja životinja od zaraznih bolesti koje mogu prouzrokovati velike ekonomske štete.
13. Biljne štetočine i bolesti izazivaju štete koje se javljaju kao posledica pojave najezde dudovca, gubara, skakavaca, i sl, kao i štete od biljnih bolesti koje nanose štetni insekti, grinje, stonoge, nematode, puževi, sisari i ptice.
14. Požarom se smatra svaka vatra koja je nastala van kontrolisanog ognjišta ili vatra koja je ovo mesto napustila i sposobna je da se dalje razvija sopstvenom snagom, pri čemu nanosi materijalnu štetu.
15. Zagađenost zemljišta javlja se zbog izlivanja zagađenih i otrovnih voda iz rudničkih flotacija i raznih drugih proizvodnih postrojenja, zbog neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivrednoj proizvodnji i iz drugih uzroka. Ova zagađivanja, kad pređu mere dozvoljene koncentracije, izazivaju velike, pa čak i dugotrajne štete na zemljištu, flori i fauni, vodi i zdravlju stanovništva.
16. Zagađenost voda (kopnenih voda i mora) nastaje kao rezultat prirodnog i mnogo intenzivnijeg zagađivanja od industrije, poljoprivrede i drugih vidova proizvodnje i usluga, iz urbanih sredina itd., unošenjem organskih supstancija, raznih hemijskih jedinjenja, radioaktivnih i drugih opasnih materija (teški metali, pesticidi, herbicidi itd.), bilo da su to namerna ili slučajna akcidentna havarijska zagađenja. Sve to prouzrokuje smanjenje upotrebljivosti vode ne samo za piće već i za druge namene. Nepovratno ili za duži period uništava floru i faunu u vodama i ugrožava zdravlje i život stanovništva.
17. Zagađenost vazduha nastaje emitovanjem gasovitih materija i čvrstih čestica iz procesa sagorevanja, industrijskih procesa i motornih vozila. Usled emitovanja zagađujućih materija u atmosferu (vazduh) javljaju se kisele kiše i smog. Zagađeni vazduh izaziva štete na objektima, površinskim i podzemnim vodama, šumama i ostaloj vegetaciji, vodenim biljkama i životinjama, a narušava i zdravlje stanovništva.
18. Tehnički nedostaci, zastarela tehnologija, nedovoljne mere zaštite i pogrešna primena materijala javljaju se u raznim vidovima havarija (kvarova), usled čega dolazi do eksplozija, požara, prskanja sudova i izlivanja njihovog sadržaja i rušenja i mogu da izazovu znatne materijalne štete u rudnicima, privrednim postrojenjima i drugim privrednim i javnim objektima. Neki od navedenih uzroka mogu dovesti do sudara, iskliznuća i prevrtanja drumskih i železničkih prevoznih sredstava, pada letilice ili potapanja plovnog objekta. Usled navedenih uzroka može doći i do ozračenja predmeta, stanovnika, flore i faune.
19. Drugi uzroci šteta (koji nisu navedeni) mogu izazvati znatne štete, koje takođe treba procenjivati.
40. Pošto se često događa da dva uzroka proizlaze jedan iz drugog, jedan se javlja kao primarni, a drugi kao sekundarni (npr. usled udara groma nastaje šumski požar, ili rušenje brane prouzrokuje poplavu), kao uzrok štete treba uzeti onaj koji je izazvao štetu koja se procenjuje. U navedenim primerima to su požar, poplava i drugo.
Osnovni principi procene šteta
41. Šteta se procenjuje komisijski, i to direktnim uvidom u svako sredstvo i dobro društvene svojine, odnosno u svojini građana, koje je pretrpelo bilo kakvu štetu. Za svako pregledano sredstvo treba utvrditi da li je oštećeno ili uništeno. Za teže oštećena sredstva treba utvrditi da li je njihovo oštećenje tako veliko da se opravka ne može izvršiti ili su troškovi opravke toliko visoki da se ona ne isplati, pa ih u tom slučaju treba tretirati kao uništena sredstva.
42. Za svako oštećeno sredstvo i dobro izradi se predračun troškova potrebnih za dovođenje sredstava u prvobitno stanje, odnosno stanje u kome je bilo pre nastanka oštećenja. Predračun se vrši po pozicijama radova koje treba izvesti na oštećenom objektu, odnosno po vrstama radova koje treba izvršiti na oštećenoj opremi ili bilo kom drugom sredstvu ili dobru, pri čemu se koriste cene koje su važile na teritoriji dotične opštine, u vreme nastanka štete, odnosno neposredno pred nastanak štete.
43. Za uništeno sredstvo i dobro šteta je jednaka njegovoj revalorizovanoj sadašnjoj vrednosti na dan nastanka štete. Za uništena sredstva društvene svojine preuzima se iz knjigovodstva njihova revalorizovana sadašnja vrednost. Ali pošto se revalorizacija vrši samo u godišnjoj periodici, trebalo bi, ako je šteta nastala sredinom godine ili kasnije, da se u slučajevima visoke inflacije, izvrši tekući obračun revalorizovanih nabavnih vrednosti i revalorizovanih sadašnjih vrednosti primenom indeksa cena investicionih dobara za dotičnu godinu, koji treba da obezbedi statistika.
44. Za uništena sredstva i dobra u svojini građana procenjuje se njihova sadašnja vrednost, na taj način što se najpre obračuna njihova nabavna vrednost u tržišnim cenama koje su važile u vreme nastanka štete i ta vrednost umanji za ukupni iznos amortizacije prema stepenu istrošenosti sredstava na dan nastanka štete.
45. Za obrtna sredstva (zalihe sirovina i reprodukcionog materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i trgovinske robe), mora se izvršiti inventarisanje (popis) i da se na već postojećim knjigovodstvenim obrascima utvrde nastale štete zbog oštećenja ili uništenja.
46. Štete na objektima i predmetima kulturnih dobara utvrđuju se u visini iznosa troškova (materijala i rada) potrebnih za vraćanje dobara u pređašnje stanje. Za uništena kulturna dobra, ako je ta dobra moguće delimično rekonstruisati ili konzervirati, iznos štete jednak je predračunskim troškovima za te radove. Međutim, za uništena kulturna dobra koja se ne mogu rekonstruisati vrednost štete se ne procenjuje već se samo u izveštaju o procenjenoj šteti pojedinačno navodi svako uništeno kulturno dobro, sa kratkim opisom osnovnih karakteristika svakog od tih dobara.
47. Štete na prirodnim bogatstvima (zagađenom zemljištu, rekama, jezerima, priobalnom moru i vazduhu) procenjuju se primenom ove metodologije pod uslovom da su merljive, odnosno da mogu konkretno da se procene.
48. Obračunati iznosi šteta umanjuju se za vrednost spasenog materijala, čija se vrednost obračunava tako što se spasene količine dobara po pojedinim vrstama pomnože utvrđenim tržišnim cenama po jedinici mere tih materijala, koje bi se mogle ostvariti prodajom u vreme nastanka štete.
49. Troškovi društveno-političkih zajednica, organizacija udruženog rada i drugih, izazvani direktnim štetama, evidentiraju se u tabelama iz Priloga br. 5. Zbirni radovi tih tabela prenose se u obrazac Š-06.
50. Indirektne štete javljaju se samo u obrascu Š-06, pa su u uputstvima za taj obrazac data objašnjenja kako se te štete obračunavaju.
51. Jedinstvenom metodologijom za procenu šteta, u principu su predviđene mogućnosti sprovođenja detaljnih procena šteta, pa su na osnovu toga sastavljeni obrasci, kao i način obračuna i iskazivanja šteta.
52. Pošto za štete većeg obima nema uslova za sprovođenje predloženih detaljnih procena na svakom sredstvu ili dobru pojedinačno, potrebno je izvršiti globalne procene šteta. One se, u principu, zasnivaju na prikupljenim naturalnim podacima za svako oštećeno ili uništeno sredstvo, a vrše se na obrascima koji se koriste za individualnu procenu šteta. To praktično znači da se i za globalnu procenu šteta mora popisati svako oštećeno i uništeno sredstvo, odnosno dobro.
53. Odluku o sprovođenju globalne procene za konkretno sredstvo i dobro donosi nadležna komisija za procenu šteta.
54. Globalna procena šteta predviđa se, u principu, samo za sredstva i dobra u svojini građana, i to za: stambene i druge vrste zgrada, dugogodišnje zasade, šume, tekuću poljoprivrednu proizvodnju, kao i za dobra u domaćinstvima (nameštaj, aparati i drugi predmeti).
55. Samo u izuzetnim slučajevima, ako je društveni stambeni fond veoma veliki, pa iz čisto tehničkih razloga ne može proceniti šteta za svaku zgradu pojedinačno, izvršiće se globalna procena šteta, o čemu odluku donosi nadležna komisija za procenu šteta.
56. Globalna procena šteta na zgradama u svojini građana izvršiće se u tabeli Š-01/1, prema uputstvima koja su data uz tu tabelu. Pošto se podaci za tu procenu prikupljaju na obrascu Š-01, pomenuta tabela data je neposredno iza uputstva za popunjavanje tog obrasca.
57. Da bi se mogla izvršiti globalna procena šteta na zgradama, neophodno je da se pre popisivanja tih zgrada, odnosno pre popunjavanja obrasca Š-01 izvrši kategorizacija oštećenja zgrada. Kategorizaciju oštećenja vrše stručne ekipe sastavljene od građevinskih stručnjaka, prema uputstvima i opisima kategorija oštećenja datim u Prilogu br. 4. Te ekipe moraju da pregledaju svaku zgradu, da odrede kategoriju oštećenja, koju će zapisati na samoj zgradi, jer popisivač mora da je unese u obrazac Š-01 kao odgovor na pitanje 10. Ako se globalna procena vrši i za društvene stambene zgrade, neophodno je da se za te zgrade izvrši kategorizacija oštećenja.
58. Postupak za globalnu procenu šteta na dugogodišnjim šumama i tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji objašnjen je na odgovarajućim mestima uputstva za obrazac Š-03, jer će se u tabelu 2 toga obrasca uneti naturalni podaci, a obračun globalne procene izvršiti u istoj tabeli i na pomoćnom obrascu za obračun troškova opravke oštećenog sredstva (obrazac Š-POM).
59. Globalna procena štete na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima izvršiće se u tabeli Š-03/1, prema uputstvima datim uz tu tabelu.
60. Za svaku globalnu procenu potrebne su odgovarajuće cene, koje obezbeđuje opštinska komisija za procenu šteta.
Cene potrebne za procenu šteta
61. Da bi se mogla izvršiti bilo koja procena štete, osim podataka u naturalnim veličinama oštećenih i uništenih sredstava i dobara i o prirodi oštećenja kod oštećenih sredstava, neophodne su i odgovarajuće cene. To su, u principu, tržišne cene koje su važile u vreme nastanka štete, odnosno neposredno pred nastanak štete, na području za koje se šteta procenjuje.
62. Potrebne cene (tač. 69. do 76) obezbeđuje opštinska komisija. Te cene treba da odobri republička, odnosno pokrajinska komisija, kako bi se isključila neopravdana odstupanja u cenama među opštinama. Republička, odnosno pokrajinska komisija može i sama da obezbedi cene, koje će važiti za celo područje koje je pretrpelo štetu, ako smatra da ne postoje razlozi da cene po opštinama budu različite.
63. Cene se obezbeđuju na taj način što se preuzimaju cene koje prati statistika, cene kojima se služe procenitelji zajednica osiguranja, zatim cene odgovarajućih organizacija udruženog rada ili cene sa pijaca.
64. Prema vrsti procene štete za koju će se koristiti, cene se mogu svrstati u sledeće grupe:
a) cene po pozicijama radova za procenu šteta na oštećenim zgradama i drugim objektima;
b) cene po vrstama radova za procenu šteta na opremi;
v) cene po vrstama stoke za procenu šteta na stočnom fondu;
g) cene za sirovine, reprodukcioni materijal, gotove proizvode i trgovinsku robu, za procenu šteta na obrtnim sredstvima u svojini građana, dok za društveni sektor važe cene iz knjigovodstvene dokumentacije. Ovim su obuhvaćene i cene za procenu šteta na tekućoj poljoprivrednoj proizvodnji i dugogodišnjim zasadima;
d) cene po kojima bi mogla da se nabave, odnosno kupe uništena sredstva u svojini građana, radi utvrđivanja nabavne i sadašnje vrednosti zgrada, opreme i drugih materijalnih dobara.
65. Cene za stambene i druge zgrade treba da se diferenciraju na cene za gradsko i cene za seosko područje, ako između gradskog i seoskog stambenog fonda postoje osetne razlike u pogledu primenjenog građevinskog materijala, načina gradnje i opremljenosti instalacijama vodovoda i kanalizacije, kao i sanitarnom opremom. Ako nadležna komisija za procenu štete ne napravi razliku u cenama, dužna je da u izveštaju o procenjenoj šteti da odgovarajuće obrazloženje.
66. Pošto se najčešće raspolaže cenama za 1 m2 korisne površine za stanove u društvenoj svojini, predlaže se opštinskim komisijama da uz pomoć odgovarajućih stručnjaka, na osnovu tih cena, utvrde cene za 1 m2 korisne površine stambenih zgrada u svojini građana. Kao osnova za obračun uzima se cena građenja završenih stambenih zgrada, a ne ukupna cena koja sadrži troškove projektovanja, građevinskog opremanja zemljišta, učešće u izgradnji infrastrukture i dr. Konačna cena građenja za 1 m2 korisne stambene površine društvenih stanova može se uzeti iz statistike (ako postoje podaci za neko mesto u konkretnoj opštini) ili od izvođača radova koji su pre nastanka štete za investitore društvenog sektora završili stanove na području opštine.
67. Pri utvrđivanju cena za zgrade u svojini građana građene od tvrdih materijala, uz pretpostavku da je građevinska opremljenost stanova ista kao u društvenom sektoru, cenu stana treba umanjiti za 10 do 15%, prema tome kakav je odnos između korisne površine stana i korisne površine zgrade, pošto taj odnos zavisi od tipova zgrada koji se najčešće javljaju na području konkretne opštine.
68. Tako utvrđena cena za 1 m2 korisne površine zgrada od tvrdih materijala koristi se za dalje utvrđivanje cena prema vrsti materijala i vrsti zgrada.
69. Za stambene zgrade od slabih materijala ovu cenu bi trebalo umanjiti za procent koji treba da odrede stručnjaci. Taj procent mogao bi da iznosi oko 30%.
70. Za staje, zgrade za smeštaj poljoprivrednih proizvoda, garaže i drugo, cene treba da budu niže za oko 50% od cena za stambene zgrade, i to prema vrsti materijala.
71. Cene utvrđene za stambene zgrade važe i za vikend-kuće i za zgrade koje služe za obavljanje nekih delatnosti.
72. Na kraju ovog poglavlja o cenama, skreće se pažnja da sve cene primenjene u toku procene treba uneti u obrazac Š-08, koji je za to propisan ovom metodologijom.
Obrasci za evidentiranje i procenu šteta
73. Za evidentiranje i procenu šteta primenjuju se sledeći obrasci sa uputstvima:
1) Šteta na građevinskom objektu - obrazac Š-01.
Na ovom obrascu evidentira se i procenjuje šteta na svim oštećenim, odnosno uništenim građevinskim objektima društvene svojine i u svojini građana;
2) Štete na opremi društvene svojine - obrazac Š-02;
3) Štete na ostalim sredstvima i dobrima - obrazac Š-03.
Na ovom obrascu evidentira se i procenjuje šteta na sredstvima i dobrima u društvenoj svojini i u svojini građana, i to za: zemljište, dugogodišnje zasade, šume i divljač, stočni fond, obrtna sredstva (sirovine i materijal, tekuća poljoprivredna proizvodnja, poluproizvodi i nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi, trgovačka roba i sitan inventar). Na istom obrascu procenjuje se i šteta na opremi individualnih zanatlija, ugostitelja, poljoprivrednika i sl, kao i šteta na dobrima u domaćinstvu (uključujući i putničke automobile);
4) Štete na nepokretnim kulturnim dobrima - obrazac Š-04;
5) Štete na pokretnim kulturnim dobrima - obrazac Š-05;
6) Štete na ostalim sredstvima, troškovi i indirektne štete u organizacijama udruženog rada, zajednicama i društveno-političkim zajednicama - obrazac Š-06.
U obrazac se unose štete na dragocenostima, dokumentaciji i drugim neobuhvaćenim sredstvima, rekapitulacija troškova iz pomoćnih obrazaca za evidentiranje troškova i indirektne štete;
7) Pregled procenjenih šteta u organizacijama i zajednicama - obrazac Š-07.
U obrascu se daje zbirni pregled svih šteta procenjenih na obrascima Š-01, Š-02, Š-03, Š-04, Š-05 i Š-06;
8) Prosečne cene potrebne za procenu šteta - obrazac Š-08.
9) Obračun troškova za opravku oštećenog sredstva i utvrđivanje vrednosti spasenog materijala - obrazac Š-POM.
Obrazac Š-POM koristi se za obračun troškova za opravku građevinskih objekata, za opravku sredstava i dobara evidentiranih u obrascu Š-03 i za zaštitu i opravku kulturnih dobara.
74. Za procenu štete koriste se i dve tabele:
1) Globalna procena šteta na zgradama u svojini građana - tabela Š-01/1.
2) Globalna procena šteta na nameštaju i drugim predmetima u domaćinstvima - tabela Š-03/1.
75. Potreban broj obrazaca i uputstava obezbeđuje opštinska ili republička, odnosno pokrajinska komisija, pri čemu treba voditi računa o tome da se za sredstva i dobra u društvenoj svojini obrasci popunjavaju u dva primerka.
Izrada rezultata procene šteta
76. Stručne komisije za procenu šteta dužne su da komisiji koja organizuje procenu, predaju po jedan primerak pravilno popunjenih i šifriranih obrazaca na kojima su vršili procenu, a to su obrasci Š-01, Š-02, Š-03, Š-04, Š-05, Š-06, Š-07, uključujući i Š-POM, koji su pripojeni odgovarajućim obrascima. Radna grupa ili stručna organizacija koja je zadužena za obradu, treba da pregleda sve obrasce, da ih dopuni odgovorima koji nedostaju, ako je to mogućno, i da upiše šifre koje nisu upisane. Ako u obrascima neke od stručnih komisija postoje veliki propusti, treba ih vratiti konkretnoj komisiji na popravku.
77. Posle toga materijal se obrađuje na mašinama za automatsku obradu podataka ili ručno ako je mali broj obrazaca ili ako nema uslova za automatsku obradu.
78. Tabele rezultata izrađuju se za opštinu, kao najniži teritorijalni nivo, i celo područje republike, odnosno autonomne pokrajine za koju se šteta procenjuje. Ako nadležna komisija to želi, obrada se može vršiti i na nivou mesta (naselja), odnosno mesne zajednice. U tom programu obrade predviđena je samo jedna tabela po mesnim zajednicama - tabela 4.
79. Rezultati obrade za sve procene šteta iskazuju se u sledećim tabelama:
1) Zbirni pregled šteta, po vrstama sredstava i svojini;
2) Pregled šteta po oblastima delatnosti u društvenom sektoru;
3) Pregled šteta po organizacijama - zajednicama;
4) Pregled šteta po mesnim zajednicama i svojini;
5) Pregled šteta po vrstama i grupama sredstava i svojini;
6) Zgrade, stanovi i poslovni prostor, domaćinstva i lica u oštećenim i uništenim stanovima;
7) Štete na kulturnim dobrima;
8) Troškovi društveno-političkih zajednica, organizacija udruženog rada i zajednica, po vrstama troškova.
Ako se podnosi zahtev za dodelu sredstava iz fonda solidarnosti, neophodno je izraditi i dve sledeće tabele:
9) Pregled šteta na neosiguranim sredstvima i dobrima, po vrstama i grupama sredstava i svojini;
10) Pregled šteta na građevinskim objektima građenim posle 1964. godine.
80. Nadležna komisija za procenu šteta određuje u koliko će se primeraka raditi tabele rezultata, pri čemu treba da ima u vidu da se po jedan primerak svih tabela dostavlja odgovarajućem (nadležnom) zavodu za statistiku.
81. U skupštini opštine treba trajno čuvati najmanje jedan primerak svih tabela, zatim obrasce na kojima je vršena procena štete (a koji su vraćeni posle obrade), zapisnike sa sastanka opštinske komisije, zapisnike sa sastanaka republičke komisije sa opštinskim komisijama i druga značajnija dokumenta u vezi sa procenom šteta.
82. Pored obrazaca za procenu šteta, uputstava za njihovo popunjavanje i tabela rezultata procenjene štete, koji su sastavni deo ove metodologije, sastavnim delom metodologije smatraju se i sledeći prilozi:
1) Vrsta organizacija društvenog sektora (oblici udruživanja organizacija i zajednica);
2) Nomenklatura sredstava i drugih dobara;
3) Amortizacione stope za stambene i ostale zgrade u svojini građana;
4) Utvrđivanje kategorije i stepena oštećenja;
5) Tabele za evidentiranje troškova izazvanih štetom;
6) Procena štete u slučaju ponovljenog zemljotresa;
7) Metodologija za kontrolu procenjene štete;
8) Izbor uzorka.
Procena šteta u slučaju ponovljenog zemljotresa
83. Ako dođe do novog razornog zemljotresa u vreme dok još traje procena šteta od prvog razornog zemljotresa ili neposredno po završenoj proceni, ali dok rezultati te procene nisu prošli kroz sve faze usvajanja i još nisu usvojene mere za otklanjanje posledica zemljotresa, neophodno je utvrditi da li je taj novi zemljotres izazvao nova razaranja i uvećao razaranja nastala usled prvog zemljotresa. Ako se utvrdi da je ponovljeni zemljotres uvećao štetu, neophodno bi bilo da se u konačan obračun šteta uključe i te novonastale štete, o čemu odluku donosi nadležna komisija za procenu šteta.
84. S obzirom na to da je teško izvodljivo da se utvrde samo štete koje su izazvane novim zemljotresom, što bi uvećalo štete nastale usled prvog zemljotresa, u Prilogu br. 6 data su rešenja za utvrđivanje i zajedničko iskazivanje šteta prouzrokovanih prvim i ponovljenim zemljotresom približno istog intenziteta. Osnovni principi procene sastoje se u sledećem:
85. Za sredstva i dobra u društvenoj svojini treba ponovo izvršiti procenu štete za svako sredstvo, odnosno dobro na kome su povećana oštećenja, uključujući i ona sredstva koja usled prvog zemljotresa nisu bila oštećena, ali usled drugog to jesu.
86. Za sredstva u svojini građana, ako je vršena individualna procena šteta, obavezno je da se za stambene zgrade postupi na isti način kao i za društvena sredstva. Za ostale vrste zgrada i ostala sredstva i dobra nadležna komisija odlučuje da li će ih pregledati i ponoviti procenu, što zavisi od ocene koliko je njihovo učešće u ukupnoj šteti na sredstvima i dobrima u svojini građana.
87. Za zgrade u svojini građana, za koje se radi globalna procena štete, potrebni podaci se obezbeđuju putem uzorka. Ceo taj posao treba da obave stručnjaci za uzorak, organizatori automatske obrade podataka i komisije za kategorizaciju oštećenja, jer za zgrade izabrane u uzorak, kao i za novooštećene zgrade, treba da se odrede nove kategorije oštećenja.
88. Štete se procenjuju u cenama koje su važile u vreme nastanka štete od prvog zemljotresa. Ako su se cene na tržištu između dva zemljotresa znatno izmenile, to se može izneti u Izveštaju o procenjenoj šteti (tačka 98) i navesti za koliko je procenata cena povećana.
89. Po završnoj proceni štete, nadležna komisija za organizaciju procene treba da organizuje stručnu kontrolu procenjene štete. Ta kontrola sprovodi se uvek kad je šteta takvog obima da su ispunjeni uslovi za podnošenje zahteva za dodelu sredstava solidarnosti. Kontrola procenjene štete može se sprovoditi i pri procenama usled drugih uzroka šteta, ako za to ima potrebe, o čemu takođe odlučuje nadležna komisija za organizovanje procene šteta.
90. Kontrola procenjene štete sprovodi se radi provere da li je procena štete izvršena doslednom primenom ove metodologije i da li su obezbeđeni podaci koji mogu poslužiti za ocenjivanje realnosti procenjene štete. Iz te kontrole nadležna komisija treba da sazna da li je korektno obavljena procena i da li su dobijeni rezultati procene realni.
91. Rezultati te kontrole mogu korisno da posluže i Komisiji za razmatranje zahteva za dodelu sredstava solidarnosti koja, prema Dogovoru o davanju sredstava solidarnosti republika i autonomnih pokrajina za pružanje međusobne pomoći radi otklanjanja posledica zemljotresa i poplava većih razmera, treba da utvrdi da li je procena šteta utvrđena po dogovorenoj metodologiji, i kojoj je dato pravo da izvrši uvid u dokumentaciju, a po potrebi, i uvid u stvarno stanje nastale štete.
92. Kontrola se sprovodi na uzorku jedinica za koje je izvršena procena štete, ponovnim prikupljanjem podataka i procenama na obrascima: za građevinske objekte (Š-01), za opremu (Š-02), za nepokretna kulturna dobra (Š-04) i za pokretna kulturna dobra (Š-05). Na taj način obuhvaćena su sredstva i dobra čija oštećenja i uništenja predstavljaju skoro celokupnu štetu od zemljotresa.
93. U uzorak se biraju jedinice iz društvenog i individualnog sektora.
94. Kontrolu procenjene štete organizuju i sprovode stručnjaci za uzorak, koje odredi nadležna komisija za organizaciju procene šteta, uz saradnju organizatora automatske obrade podataka.
95. Metodi procene šteta u kontroli moraju biti isti kao kod osnovne procene štete, tj. moraju da odgovaraju uputstvima iz ove metodologije.
96. Rezultati kontrole mogu da služe za ocenjivanje realnosti procenjene štete na sredstvima i dobrima koja su navedena u tački 92.
97. U Prilogu br. 7 dati su osnovni principi organizacije i sprovođenja kontrole.
98. Izveštaj o procenjenoj šteti izrađuje se u vidu elaborata u kome se daju tabele rezultata navedene u tački 79. ove metodologije. Uz svaku tabelu treba dati i odgovarajući komentar. Osim toga, iz izveštaja treba da se vidi:
- vrsta uzroka štete (prema tački 39) i godina nastanka štete;
- osnovne karakteristike uzroka štete, kao što su: jačina zemljotresa, zatim prosečna visina vode i najviša visina vode na poplavljenom području, kao i dužina zadržavanja izlivene vode, ako je u pitanju poplava, dužina trajanja suše, stepen zagađenosti zemljišta, vode i vazduha i dužina trajanja, i slično;
- veličina zahvaćenog područja;
- broj ljudskih žrtava (nastradalih neposredno ili umrlih od povreda) prema polu, godinama starosti i zanimanju;
- broj teže i lakše povređenih lica;
- broj lica obolelih usled vanrednih uslova života;
- broj domaćinstava i lica zahvaćenih elementarnom nepogodom;
- da li je bilo organizovane odbrane;
- da li je pružena pomoć u spasavanju stanovništva i materijalnih dobara, njihovom smeštaju i ishrani, i ko je tu pomoć pružio;
- da li je bilo pojava epidemije, posebno kod stanovništva, a posebno kod stoke, jačih žarišta zaraznih bolesti i mere koje su preduzete da bi se oboljenja sprečila;
- da li je bilo potrebno izgraditi privremeni smeštaj i da li je to učinjeno;
- da li je bilo prekida u redovnom odvijanju privrednog i društvenog života, i za koje vreme;
- da li je bilo prekida u održavanju nastave i za koje vreme i da li se posle prekida nastava mogla produžiti u svim školskim zgradama;
- da li je skupština opštine ili neki republički, odnosno pokrajinski organ, odnosno organizacija donela odluku o otpisivanju nekih doprinosa (npr. otpis doprinosa iz dohotka zemljoradnika i drugih zanimanja), u kojoj visini i za koje vreme;
- da li je bilo diferenciranja cena na selo i grad za globalnu procenu štete na zgradama u svojini građana, ako nije, treba obrazložiti zašto nije;
- u izveštaju treba dati i sastav komisije, sa zanimanjima članova komisije, kao i ocenu o primeni metodologije i o kvalitetu izvršenih procena šteta;
- ako je bila organizovana stručna kontrola procenjene štete (Prilog br. 7), u izveštaju treba dati i rezultate, odnosno ocene te kontrole;
- u posebnom delu izveštaja treba za otklanjanje posledica šteta predložiti konkretne mere izražene u finansijskim i naturalnim pokazateljima;
- u prilogu izveštaja treba dati obrazac "Prosečne cene za procenu štete" (Š-08), iz koga će se videti koje su sve cene korišćene u proceni.
99. Ovo uputstvo stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
100. Danom stupanja na snagu ovog uputstva prestaje da važi Uputstvo o jedinstvenoj metodologiji za procenu šteta od elementarnih nepogoda ("Službeni list SFRJ", br. 17/79).
Obrasci i uputstva za evidentiranje i procenu šteta, tabele rezultata i prilozi od 1. do 8, koji su sastavni deo ove metodologije, objavljeni su u "Sl. listu SFRJ", br. 27/87, str. 660-712.