KOLEKTIVNI UGOVORza NIS a.d. Novi Sad("Sl. glasnik RS", br. 12/2007) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, obaveze NIS a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: poslodavac) u obezbeđivanju i ostvarivanju prava zaposlenih iz radnih odnosa, međusobni odnosi učesnika ugovora, postupak izmena i dopuna ovog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i učesnika ugovora, koja nisu uređena ovim ugovorom, primenjuju se odredbe zakona, ratifikovane međunarodne konvencije, drugi propisi i opšti akti poslodavca.
U postupku donošenja opštih akata poslodavca iz stava 2. ovog člana kojima se utvrđuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavac je dužan da zatraži mišljenje reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikati su dužni da mišljenje, iz stava 3. ovog člana, dostave u roku od 15 dana.
Reprezentativni sindikati učestvuju u izradi opštih akata kojima se regulišu pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i rešavanja stambenih potreba zaposlenih.
Učesnici ugovora i zaposleni su dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu i opštih akata poslodavca.
Pored opštih uslova predviđenih zakonom, lice koje zasniva radni odnos sa poslodavcem mora da ispunjava i posebne uslove predviđene zakonom i aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa novim zaposlenim, donosi izvršni direktor ogranka NIS-a, odnosno lice koje on ovlasti, uz saglasnost predsednika Upravnog odbora NIS-a ili generalnog direktora NIS-a na osnovu Programa poslovanja.
Na osnovu odluke iz stava 1. ovog člana, nadležnoj organizaciji za zapošljavanje dostavlja se odgovarajuća prijava sa uslovima koje kandidat treba da ispunjava, sa rokom za podnošenje prijave.
Predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste, dužan je da o podnetim prijavama odluči u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, o čemu se obaveštavaju podnosioci prijava i nadležna organizacija za zapošljavanje.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 3. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
U ime poslodavca ugovor o radu zaključuje predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku, čijom sadržinom u bitnim elementima se na isti način obezbeđuju prava i obaveze zaposlenih u NIS-u a.d. i ograncima NIS-a.
Ugovor o radu sadrži sledeće elemente:
1. naziv i sedište poslodavca,
2. ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog,
3. vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog,
4. vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja,
5. mesto rada,
6. način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme),
7. trajanje ugovora o radu na određeno vreme,
8. dan početka rada,
9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno),
10. novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog,
11. rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo,
12. pozivanje na Kolektivni ugovor, odnosno Pravilnik o radu koji je na snazi,
13. obaveze poslodavca oko obezbeđivanja zaštite života i zdravlja zaposlenog,
14. trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Pored navedenih, ugovorom o radu se mogu ugovoriti i druga prava i obaveze.
Poslodavac može zaposlenom ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada aneksom ugovora o radu u slučajevima predviđenim zakonom.
2. Radni odnos na određeno vreme
Radni odnos na određeno vreme zasniva se u slučajevima sezonskih poslova, rada na određenom projektu, povećanja obima posla koji traje određeno vreme - za vreme trajanja tih poslova, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, kao i u slučajevima predviđenim Planom razvoja i programom rada.
3. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Radni odnos se može zasnovati i sa nepunim radnim vremenom pod uslovom da su aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđeni poslovi sa nepunim radnim vremenom.
Poslovi sa nepunim radnim vremenom mogu se utvrditi pod uslovom da postoji potreba za obavljanje poslova u manjem obimu od punog radnog vremena, a to je neophodno zbog organizacije i prirode posla.
Prilikom raspoređivanja zaposlenog sa punog na nepuno radno vreme, odluka se donosi uz saglasnost reprezentativnog sindikata čiji je zaposleni član.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu.
Radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika, može da se zasnuje samo ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Pripravnički staž traje:
- na poslovima za koje se zahteva visoka stručna sprema - 9 meseci;
- na poslovima za koje se zahteva viša stručna sprema - 6 meseci;
- na poslovima za koje se zahteva srednja stručna sprema - 3 meseca.
Ugovorom o radu bliže će se urediti obaveza pripravnika da polaže pripravnički ispit, način obrazovanja komisije i postupak polaganja ispita.
III UPUĆIVANJE ZAPOSLENIH NA RAD U INOSTRANSTVO
Uslovi za upućivanje zaposlenih na rad u inostranstvo uređuju se posebnim aktom koji donosi Upravni odbor NIS-a uz saglasnost reprezentativnih sindikata.
IV OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje u skladu sa planom i programom obrazovanja i kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenja novog načina i organizacije rada.
Posebnim aktom, koji donosi Upravni odbor NIS-a, uređuju se prava i obaveze zaposlenih kod poslodavca, u vezi sa svim oblicima obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja.
Međusobna prava i obaveze između poslodavca i zaposlenog koji je upućen na stručno osposobljavanje i usavršavanje uređuju se posebnim ugovorom.
Izdaci iz st. 1. i 2. ovog člana predviđaju se Planom razvoja i Programom rada poslodavca.
Prava obaveze i odgovornosti zaposlenog, odnosno poslodavca iz oblasti pronalazaka i tehničkog unapređenja uređuju se posebnim aktom u NIS-u.
Za pronalazak ostvaren na radu ili u vezi sa radom, ili za primenjeno tehničko unapređenje koje je predložio, zaposleni ima pravo na naknadu utvrđenu posebnim aktom iz stava 1. ovog člana.
Posebni akt donosi Upravni odbor NIS-a.
V RADNO VREME, ODMORI I ODSUSTVA
Raspored, početak i završetak radnog vremena kod poslodavca utvrđuje se polazeći od sledećeg:
- na poslovima gde proces rada to dozvoljava, radno vreme je jednokratno,
- radna sedmica traje pet radnih dana, a subotom i nedeljom se ne radi;
- na poslovima gde proces rada traje neprekidno ili duže od punog radnog vremena, rad se organizuje u smenama ili turnusima.
Posebnim aktom, koji donosi predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste, bliže se uređuje raspored, početak, završetak i preraspodela radnog vremena u NIS-u i njegovim ograncima, u skladu sa zakonom, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnog sindikata.
Na pisani zahtev predsednika Upravnog odbora NIS-a ili generalnog direktora NIS-a, odnosno lica koje oni ovlaste, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad).
Nadležni rukovodilac je dužan da izda zaposlenom pisani nalog o radu dužem od punog radnog vremena, neposredno pre upućivanja na rad, na osnovu kojeg se izdaje odgovarajuće rešenje.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno.
Poslodavac je dužan da, svaka tri meseca, dostavi izveštaj o ostvarenim prekovremenim satima reprezentativnim sindikatima.
Zaposlenima koji po pisanom nalogu izvršnog direktora ogranka NIS-a ili lica koje on ovlasti, a iz tehnoloških potreba, moraju za vreme dnevnog ili nedeljnog odmora, odnosno za vreme praznika utvrđenih zakonom, biti u pripravnosti kod kuće da bi zbog otklanjanja kvarova ili iz drugih opravdanih razloga došli na rad, od ostvarenih sati pogonske pripravnosti, obračunski se priznaje dva sata radnim danom, četiri sata za vreme nedeljnog odmora i osam sati za vreme praznika.
Tako obračunati sati se koriste kao osnov za preraspodelu radnog vremena srazmerno broju dana provedenih u pripravnosti kod kuće, u toku tri meseca.
Za vreme pripravnosti zaposleni se ne može udaljiti iz mesta boravka.
Zaposlenom se pripravnost može odrediti najviše četiri dana u toku meseca, po unapred utvrđenom rasporedu.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđenim zakonom ili aktom poslodavca, na kojima i pored primene odgovarajućih mera bezbednosti i zdravlja na radu, sredstava i opreme lične zaštite, postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno.
Skraćeno radno vreme iz stava 1. ovog člana utvrđuje se na osnovu stručne analize.
Sindikat može da pokrene inicijativu za izradu stručne analize iz stava 2. ovog člana.
Reprezentativni sindikati daju saglasnost na usvajanje akta iz stava 1. ovog člana.
Za svaku kalendarsku godinu zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.
Dužinu i vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje ovlašćeno lice, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom i ovim ugovorom, a na osnovu plana korišćenja godišnjih odmora.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava:
1. po osnovu doprinosa u radu, odnosno složenosti poslova koje zaposleni obavlja:
- za I i II grupu poslova (NK, PK) - 2 radna dana;
- za III i IV grupu poslova (NS, KV) - 3 radna dana;
- za V, VI i VII grupu poslova (SS, VK, VŠ) - 4 radna dana;
- za VIII grupu poslova (VS) - 5 radnih dana;
- za doprinos u radu po predlogu neposrednog rukovodioca - do 3 radna dana.
2. po osnovu uslova rada:
- četiri radna dana zaposlenom koji radi na naročito teškim, po zdravlje štetnim poslovima za koje je utvrđeno skraćeno radno vreme i koji ima pravo na radni staž sa uvećanim trajanjem;
- tri radna dana za rad koji se pretežno obavlja na otvorenom prostoru, uz intenzivno i stalno fizičko naprezanje;
- dva radna dana za rad u uslovima kada tehnološki proces rada diktira tempo rada.
3. po osnovu staža osiguranja:
- za svakih navršenih pet godina staža osiguranja - 1 radni dan;
- invalidu rada i vojnom invalidu - 3 radna dana;
- samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života - 2 radna dana;
- roditelju koji ima dvoje i više dece do 14 godina života - 2 radna dana.
4. po osnovu zdravstvenog stanja zaposlenog i članova njegovog porodičnog domaćinstva:
- hronično oboljenje radnika na osnovu dijagnoze i mišljenja lekara - 2 radna dana,
- hronično oboljenje člana porodičnog domaćinstva na osnovu dijagnoze i mišljenja lekara - 1 radni dan.
Godišnji odmor po svim osnovama, utvrđenim u članu 18. ne može biti duži od 30 radnih dana, osim u slučajevima utvrđenim u članu 19. ovog ugovora.
Pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana imaju:
- zaposleni koji rade na radnim mestima sa posebnim uslovima rada utvrđenim aktom poslodavca,
- zaposleni kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem,
- zaposleni muškarac sa navršenih 30 godina staža osiguranja ili navršenih 55 godina života,
- zaposlena žena sa navršenih 25 godina staža osiguranja ili sa navršenih 50 godina života, i
- zaposleni mlađi od 18 godina života.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodna tri meseca.
Visina štete se utvrđuje srazmerno broju dana neiskorišćenog odmora.
Zaposleni ima pravo, u toku kalendarske godine, na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u sledećim slučajevima:
- stupanja zaposlenog u brak - 5 radnih dana;
- stupanja u brak člana uže porodice - 2 radna dana;
- porođaja bračnog druga - 3 radna dana;
- smrti člana uže porodice, roditelja, braće i sestara zaposlenog - 5 radnih dana;
- smrti roditelja, braće i sestara bračnog druga - 2 radna dana;
- zbog nege teže obolelog člana uže porodice - do 30 radnih dana;
- zbog odlaska zaposlenog na oporavak i zdravstvenu rehabilitaciju - do 15 radnih dana;
- stručnog usavršavanja i osposobljavanja zaposlenog radi potrebe procesa rada kod Poslodavca - do 30 radnih dana;
- učešća na sportskim i kulturnim takmičenjima u organizaciji reprezentativnih sindikata u zemlji i inostranstvu - do 10 radnih dana;
- selidbe na području istog naseljenog mesta - 2 radna dana;
- selidbe iz jednog u drugo naseljeno mesto - 4 radna dana;
- zbog odlaska na neophodne lekarske preglede zaposlenog ili člana uže - do 3 radna dana;
- otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom - do 10 radna dana;
- zbog obavljanja neodložnih imovinsko-pravnih poslova i drugih neodložnih privatnih obaveza - do 3 radna dana;
- po osnovu svakog dobrovoljnog davanja krvi, ne računajući dan kada se daje krv - 2 radna dana.
Posebnim aktom o stručnom osposobljavanju i usavršavanju regulišu se prava zaposlenog u slučaju da stručno osposobljavanje i usavršavanje traje duže od 30 dana.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo, kada su ispunjeni uslovi za korišćenje plaćenog odsustva, ali je zaposleni iskoristio utvrđeni ukupan broj dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine po odgovarajućem osnovu i u drugim opravdanim slučajevima.
Neplaćeno odsustvo se može odobriti, u smislu stava 1. ovog člana, kada odsustvo sa rada ne remeti proces rada.
Neplaćeno odsustvo može trajati do godinu dana u toku trajanja radnog odnosa kod poslodavca.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom ili ugovorom o radu nije drugačije određeno.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koja se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom i ovim ugovorom drugačije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1. odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2. upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3. izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, političkoj ili sindikalnoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
4. izdržavanje kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci;
5. privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere i prestanka rada kod drugog poslodavca, vrati na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i zaposleni čiji je bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Zaposlenima iz tač. 2, 3. i 5. ovog člana - miruju prava i obaveze po osnovu rada, osim prava na rešavanje stambenog pitanja i prava na jubilarnu nagradu, odnosno prava po osnovu neprekidnog radnog staža kod poslodavca.
VI BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa zakonom.
Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom, drugim propisom, ovim ugovorom i Odlukom o bezbednosti i zdravlja na radu u NIS-u i Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu koji se donosi za svaki ogranak NIS-a.
Poslodavac je dužan da u pisanoj formi donese akt o proceni rizika za svako radno mesto i da utvrdi način i mere za otklanjanje rizika. Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu rada, mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.
Procena rizika obuhvata:
- opšte podatke o poslodavcu,
- opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad, njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu,
- snimanje organizacije na radu,
- prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini,
- procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti,
- utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika,
- zaključak,
- izmena i dopuna akta o proceni rizika.
Akt o proceni rizika izrađuje ekspertski tim za određene oblasti, u čiji sastav ulazi lice iz ovlašćenih stručnih organizacija, predstavnici poslodavca i reprezentativnih sindikata.
Ekspertski tim iz stava 1. ovog člana obrazuje se rešenjem predsednika Upravnog odbora NIS-a.
Akt o proceni rizika donosi Upravni odbor NIS-a.
Za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu u NIS-u odgovorni su predsednik Upravnog odbora NIS-a, generalni direktor NIS-a, izvršni direktori ogranaka NIS-a, rukovodioci organizacionih delova za bezbednost i zdravlje na radu i drugi zaposleni koji su odgovorni za sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Sredstva za sprovođenje programa mera i unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu utvrđuje se godišnjim Planom razvoja i programom rada.
Poslodavac je dužan da obezbedi uslove za organizovanje i sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu na savremenim principima, saglasno tehničko-tehnološkim potrebama.
Predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a, odnosno izvršni direktori ogranaka NIS-a, dužni su da obezbede opremu i sredstva lične zaštite zaposlenih, kao i mere i procedure iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih u skladu sa rizikom.
Zaposleni je dužan da radi sa punom pažnjom zbog bezbednosti svog života i zdravlja kao i života i zdravlja ostalih zaposlenih, da se u radu pridržava propisanih mera i normativa bezbednosti i zdravlja na radu, da pravilno rukuje oruđima za rad, opasnim materijama, kao i da se stara o sprovođenju i unapređenju bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni koji radi na radnim mestima sa povećanim rizikom, kao i drugi zaposleni, za koje je predviđen prethodni i periodični lekarski pregled, dužni su da iste obave na osnovu uputa NIS-a, odnosno ogranaka NIS-a.
Za zaposlene kod kojih se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjavaju posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla na taj način što će ga rasporediti na poslove koji odgovaraju njegovim zdravstvenim sposobnostima, u vremenu trajanja nesposobnosti.
Dok rade na drugim poslovima iz razloga navedenih u prethodnom stavu, zaposlenom pripada zarada za poslove sa kojeg je raspoređen, ako je to za njega povoljnije.
Zaposleni imaju pravo i obavezu da namenski koriste sredstva i opremu lične zaštite na radu, da na propisan način rukuju njima i da ih održavaju u ispravnom stanju.
Zaposleni mora biti upoznat sa merama iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, svojim pravima i obavezama u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno mora biti upoznat sa upotrebom sredstava i opreme lične zaštite na poslovima koje će obavljati.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po život ili zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene propisane mere iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, sve dok se ne otklone opasnosti i ne sprovedu odgovarajuće mere.
Za vreme neobavljanja radne obaveze iz stava 2. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu svog radnog mesta kao da je radio.
Odbijanje zaposlenog da radi na osnovu stava 2. ovog člana, ne može se smatrati povredom radne obaveze i ne može mu se otkazati ugovor o radu.
Zaposleni mlađi od 18 godina, trudnice i majke sa decom do tri godine života ne smeju raditi na poslovima sa štetnim uticajima.
Ako se na poslovima na kojima rade osobe iz stava 1. ovog člana, uoče opasnosti koje mogu ugroziti njihov život i zdravlje, poslodavac je dužan da ih premesti na druge poslove dok traje opasnost.
Dok rade na drugim poslovima iz razloga navedenih u prethodnom stavu, zaposlenom pripada zarada za poslove koje je ranije obavljao na kojima je utvrđena opasnost za život i zdravlje, ako je to za njega povoljnije.
Predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a, odnosno izvršni direktor ogranka NIS-a, dužan je da utvrdi program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan rad i obezbedi uslove za realizaciju obuke o sprovođenju mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite od požara i fizičkog obezbeđenja imovine i lica.
Obuka i provera osposobljenosti zaposlenih za sprovođenje mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu vrši se u skladu sa zakonom.
Odbori za bezbednost i zdravlje na radu, imaju pravo da se neposredno upoznaju sa preduzetim merama bezbednosti i zdravlja na radu i uslovima rada na svakom radnom mestu i da predsedniku Upravnog NIS-a i generalnom direktoru NIS-a, odnosno izvršnim direktorima ogranaka NIS-a predlažu preduzimanje mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
O preduzetim merama po predlogu iz stava 1. ovog člana, predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno izvršni direktor ogranka NIS-a, dužan je da u roku od 15 dana obavesti reprezentativni sindikat.
Predsednik upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno izvršni direktor ogranka NIS-a, dužni su da Odboru za bezbednost i zdravlje na radu omoguće uvid u sve elaborate, u izvornom obliku, koje sačine stručne ustanove, nalaze i rešenja inspekcijskih organa, a koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
Radi praćenja sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih kod poslodavca, koje su predviđene zakonom, ovim ugovorom i aktima o bezbednosti i zdravlju na radu u NIS-u i njegovim ograncima obrazuju se odbori za bezbednost i zdravlje na radu.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca obrazuje predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, a odbore za bezbednost i zdravlje na radu u ograncima obrazuju izvršni direktori ogranaka NIS-a.
Odbori za bezbednost i zdravlje na radu imaju 5 članova, s tim da sindikati predlažu tri člana.
U odbore za bezbednost i zdravlje na radu moraju biti izabrana najmanje dva člana koji su stručnjaci iz oblasti bezbednost i zdravlje na radu.
Odbori za bezbednost i zdravlja na radu donose poslovnik o radu i biraju predsednika odbora.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu učestvuje u izradi i prati realizaciju plana i programa, a posebno:
- razmatra pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i daje predloge u vezi sa njima,
- razmatra predloge posebnih akata koje bitno utiču na uslove rada, bezbednost i zdravlje na radu,
- razmatra i učestvuje u izradi akta o opremi i sredstvima lične zaštite,
- ostvaruje saradnju sa stručnim službama iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i prati primenu odredbi ovog ugovora kojim je utvrđena ova oblast,
- analizira stanje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže mere za njeno poboljšanje,
- analizira obavljanje periodičnih pregleda mašina, uređaja i ispitivanje fizičkih i hemijskih štetnosti mikroklime u radnim sredinama, a po potrebi predlaže vanredna ispitivanja i kontrole,
- predlaže i zahteva uvođenje preventivnih mera zaštite zaposlenih,
- pokreće inicijativu za utvrđivanje poslova sa povećanim rizikom i programa zaštite zaposlenih na takvim poslovima,
- razmatra izveštaje o zdravstvenom stanju zaposlenog na osnovu periodičnih lekarskih pregleda i kontroliše urednost obavljenih pregleda zaposlenih,
- razmatra povrede na radu i profesionalna oboljenja, izvore i uzroke njihovog nastanka i predlaže mere za njihovo sprečavanje,
- posreduje u pregovorima za naknadu štete koju zaposleni pretrpi usled povrede na radu ili profesionalne bolesti,
- razmatra i druga pitanja značajna za ostvarivanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih.
Izvršni direktor ogranka NIS-a je dužan da članovima Odbora za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi potrebne uslove za nesmetani rad.
O svom radu Odbor za bezbednost i zdravlje na radu podnosi šestomesečni izveštaj izvršnom direktoru ogranka NIS-a i reprezentativnim sindikatima.
Izvršni direktor ogranka NIS-a dužan je da razmotri stavove i mišljenja Odbora za bezbednost i zdravlje na radu i da o svom stavu izvesti ovaj odbor.
Predstavnici Odbora za bezbednost i zdravlje na radu biraju se na tri godine.
Poslodavac je dužan da zaposlenom invalidu rada i profesionalno obolelom zaposlenom obezbedi radno mesto koje odgovara telesnim, psihičkim mogućnostima i zdravstvenom stanju zaposlenog.
Zaposlenom invalidu rada, profesionalno obolelom, poslodavac je dužan da isplaćuje "stalni dodatak po osnovu invalidnosti tj. profesionalnog oboljenja" u iznosu razlike zarada između iznosa zarade koji je zaposleni ostvario pre nastanka invalidnosti, profesionalnog oboljenja i iznosa zarade, odnosno naknade zarade koju zaposleni ostvaruje posle nastanka invalidnosti, odnosno profesionalnog oboljenja bez obzira, da li je razlika u zaradi nastala zbog nemogućnosti ostvarivanja prosečnih rezultata rada ili zbog premeštaja na druge poslove, po osnovu rešenja nadležnog organa - invalidske komisije.
Obim i postupak ostvarivanja prava invalida rada i profesionalno obolelih iz ovog člana uređuje se posebnim aktom koji donosi Upravni odbor NIS-a uz saglasnost reprezentativnih sindikata.
Poslodavac je dužan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za slučaj smrti, posledica nezgode i dnevne naknade, odnosno bolničkog lečenja.
Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povrede na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom radi obezbeđivanja naknade pretrpljene štete.
Poslodavac je dužan, da dodatno osigura zaposlene po osnovu dopunskog dobrovoljnog penzijskog osiguranja kod osiguravača registrovanog za poslove penzijskog osiguranja. Visina mesečne premije po zaposlenom ne može biti manja od 75% maksimalno neoporezivog iznosa, a utvrđuje se odlukom Upravnog odbora.
Poslodavac je dužan, u cilju sprovođenja kvalitetne socijalne zaštite, kolektivno osigurati zaposlene za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija na način utvrđen u stavu 1. ovog člana uz prethodno pribavljenu saglasnost reprezentativnih sindikata.
VII ZARADA, NAKNADA ZARADE I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod Poslodavca.
Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.
Zaradu zaposlenog u smislu stava 1. ovog člana čini:
1. zarada koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
2. zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca,
3. druga primanja, u skladu sa zakonom i odredbom člana 58. tač. 1, 2, 3. i 4. ovog ugovora.
Zarada zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:
1. osnovne zarade,
2. dela zarade za radni učinak, i
3. uvećane zarade.
1.1. Osnovna zarada
Osnovnu zaradu u smislu ovog ugovora, čini proizvod vrednosti radnog časa, prosečnog mesečnog fonda časova od 174 časa i koeficijenta posla.
Proizvod vrednosti radnog časa i prosečnog mesečnog fonda časova od 174 časa predstavlja koeficijent 1.
Koeficijent poslova koje zaposleni obavlja zavisi od stručne spreme, složenosti poslova, odgovornosti i uslova rada.
Svi poslovi su grupisani u osam grupa.
Za svaku grupu poslova, u skladu sa stavom 1. ovog člana, utvrđuje se najniži i najviši koeficijent, i to:
Grupa posla |
Najniži |
Najviši |
||
I grupa, NK |
1,30 |
2,01 |
||
II grupa, PK |
1,43 |
2,32 |
||
III grupa, NS |
1,82 |
2,39 |
||
IV grupa, KV |
2,03 |
4,02 |
||
V grupa, SS |
2,28 |
4,60 |
||
VI grupa, VK |
2,91 |
4,71 |
||
VII grupa, VŠ |
2,96 |
5,00 |
||
VIII grupa, VS |
3,58 |
11,50 |
||
Koeficijentima iz stava 3. ovog člana vrednovani su i uslovi rada koji se odnose na: rad na terenu, rad u turnusu, rad u smenama i druge poslove štetne po zdravlje zaposlenih.
U skladu sa odredbama člana 43. ovog ugovora, poslodavac ili lice koje on ovlasti i reprezentativni sindikati, aneksom ovog ugovora, utvrdiće tabelarni pregled tipičnih radnih mesta u NIS-u sa koeficijentima i prosečne koeficijente po grupama poslova u NIS-u u roku od 60 dana od dana potpisivanja ovog ugovora.
Koeficijenti za sva radna mesta u NIS-u utvrdiće se u roku od 90 dana od dana potpisivanja, u skladu sa prethodnim stavom i činiće sastavni deo Kolektivnog ugovora.
U zavisnosti od uslova rada prosečan koeficijent grupe poslova može odstupiti od prosečnog koeficijenta NIS-a od -5% do +5%.
Koeficijenti za poslove proizvodnog rada, koji se obavljaju pod posebno teškim uslovima, biće dodatno uvećani kod utvrđivanja uslova rada do 5%.
Spisak poslova proizvodnog rada, koji se obavljaju pod posebno teškim uslovima, sastavni je deo tabelarnog pregleda iz stava 1. ovog člana.
Vrednost radnog časa sporazumno utvrđuju ugovorne strane istovremeno sa donošenjem godišnjeg Plana razvoja i programa rada, a najkasnije do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu. Vrednost radnog časa utvrđuje se na bazi sledećih elemenata: dostignutog nivoa zarada uvećanog za planirani rast troškova života, plus planirani rast fizičkih i finansijskih rezultata poslovanja NIS-a.
Ukoliko se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa, iz stava 1. ovog člana, ugovorne strane se mogu sporazumeti o promeni vrednosti radnog časa.
1.2. Deo zarade za radni učinak
Radni učinak zaposlenog utvrđuje se na osnovu standarda i normativa za rezultate koji se mogu egzaktno meriti, odnosno na osnovu ocene rezultata rada.
Normative i standarde, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a uz prethodnu saglasnost reprezentativnih sindikata.
Na osnovu ostvarenog radnog učinka i ocene rezultata rada, osnovna zarada zaposlenog koji ostvari radni učinak iznad standardnog, može se uvećati do 10%, a osnovna zarada zaposlenog, čiji je radni učinak ispod standardnog može se umanjiti do 10%.
1. Smatra se da je zaposleni ostvario veći radni učinak od standardnog ako:
- ostvari veći obim radnih zadataka od planiranih;
- obavi poslove iznad standardnog kvaliteta;
- obavi poslove pre roka;
- ostvari veće rezultate od standardnih na preventivnoj zaštiti i kvalitativnom održavanju pogonske spremnosti postrojenja;
- ostvari bolje rezultate od standardnih u otklanjanju kvarova i havarija na postrojenjima i uređajima, uz redovno obavljanje svojih poslova, obavi poslove koje drugi zaposleni nije mogao u roku i kvalitetno da izvrši.
2. Smatra se da je zaposleni ostvario manji radni učinak od standardnog ako:
- tokom meseca ostvari manji obim poslova od planiranih;
- poverene poslove ne obavi kvalitetno, odnosno ako ih obavi sa kvalitetom koji je ispod standardnog za tu vrstu poslova;
- deo poslova ne obavi u roku.
Utvrđivanje rezultata rada vrši se ocenjivanjem obima i kvaliteta rada zaposlenog.
3. Ocenjivanje obima rada vrši se na osnovu:
- svih poslova koje je zaposleni izvršio u odgovarajućem periodu;
- obima iskorišćenog radnog vremena;
- vremena provedenog na radu.
4. Ocenjivanje kvaliteta rada vrši se na osnovu:
- kvaliteta izvršenog posla sa stanovišta odgovarajućih propisa, tehnoloških uputstava, standarda, stručne metodologije i izdatih naloga;
- složenosti izvršenih poslova;
- stručnosti, kreativnosti i inicijative ispoljene pri izvršavanju poslova;
- stepena ispoljene odgovornosti u radu;
- poštovanje rokova određenih za izvršavanje poslova;
- racionalno angažovanje zaposlenih, sredstava rada, materijala, rezervnih delova i učinjenih usluga;
- poslovnog odnosa prema korisnicima usluga;
- stepena ispoljene radne i tehnološke saradnje sa ostalim učesnicima u procesu rada;
- tačnosti i preciznosti ispoljenih u radu;
- broja grešaka i obima pogrešno urađenih poslova, radnih zadataka, odnosno radnih operacija.
Ocenu radnog učinka rada zaposlenog u pisanoj formi, na osnovu standarda i normativa iz člana 46. ovog ugovora, utvrđuje komisija koju obrazuje izvršni direktor ogranka NIS-a ili lice koje on ovlasti, na obrazložen predlog neposrednog rukovodioca organizacionog dela u kome zaposleni obavlja poslove, uz prethodno pribavljeno mišljenje reprezentativnih sindikata.
Osnovna zarada pripravnika utvrđuje se u visini 80% od osnovne zarade za odgovarajuće poslove za koje se pripravnik osposobljava.
Isplata zarada vrši se u dva dela. Prvi deo isplaćuje se do 25. u mesecu za tekući mesec u visini do 60% od isplaćene zarade kod poslodavca u poslednjem mesecu za koji je izvršen konačan obračun, a drugi deo se isplaćuje do 10. u mesecu za prethodni mesec.
1.3. Uvećana zarada
Osnovna zarada zaposlenog se uvećava za 0,5% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem.
Osnovna zarada zaposlenog iz člana 42. ovog ugovora uvećava se:
- za rad na dan državnog i verskog praznika koji je po zakonu neradni dan - za 150%;
- za rad noću (rad koji se obavlja u vremenu od 22 do 6 časova) - za 45%;
- za prekovremeni rad, koji se ne uračunava u radno vreme unapred određeno na osnovu izvršene godišnje preraspodele radnog vremena - za 45%;
- za rad nedeljom - za 15%.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat uvećanja jednak je zbiru procenata uvećanja po svakom od osnova.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% prosečne zarade zaposlenog u prethodna tri meseca u sledećim slučajevima:
1. državnog i verskog praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi i korišćenja prava odsustvovanja sa posla u dane verskih praznika, u skladu sa zakonom,
2. korišćenja godišnjeg odmora,
3. za vreme trajanja vojne vežbe i odazivanja na poziv vojnih i drugih organa,
4. korišćenja plaćenog odsustva u slučajevima koji su utvrđeni zakonom i ovim ugovorom,
5. prava zaposlenih u sledećim slučajevima:
- prisustvovanja, u svojstvu poslanika, odbornika ili člana, sednici Narodne skupštine, odnosno skupštine autonomne pokrajine, grada ili opštine ili njihovih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata, osim sednicama sindikata kod poslodavca, kada se smatra da je na radu;
- za odlazak na sistematske i specijalističke preglede na koje poslodavac upućuje zaposlene;
- za vreme boravka zaposlenog na oporavku i rehabilitaciji, zbog povreda koje su prouzrokovane povredom na radu na koje je upućen od strane poslodavca na predlog sindikata najduže 30 dana u toku kalendarske godine; i za vreme privremene nesposobnosti iz člana 30. stav 4, a u slučaju raspoređivanja na manje vrednovana radna mesta.
- zbog prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa, ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i ovim ugovorom;
- ako zaposleni odbije da radi zbog nesprovedenih propisanih mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade usled prekida rada bez krivice radnika u visini od 85% prosečne zarade u prethodna tri meseca, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana:
- ako je sprečenost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, u visini od 80% prosečne zarade zaposlenog u prethodna tri meseca,
- ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću naknada iznosi 100% od prosečne zarade zaposlenog u prethodna tri meseca.
Naknada zarade zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede, invalidima rada usled profesionalnih oboljenja, trudnicama ili drugih razloga predviđenih u Zakonu o zdravstvenom osiguranju, kada obavezu isplate ima Republički zavod za zdravstveno osiguranje ili Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje isplaćuje se kod poslodavca, u visini utvrđenoj zakonom.
2.1. Zarada iz dobiti
Zaposleni ima pravo na zaradu ili na prihod od kapitala iz dobiti ostvarene po godišnjem računu.
Učešće zarade ili prihoda od kapitala iz ostvarene dobiti utvrđuje se odlukom nadležnog organa, s tim što ne može biti manja od 10% od iznosa ostvarene dobiti.
Učešće zaposlenog u raspodeli dela dobiti je srazmerno učešću njegove zarade u godišnjem fondu zarada u preduzeću.
2.2. Naknada troškova
Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi sledeće troškove:
1. troškove prevoza u javnom saobraćaju, radi odlaska na rad i povratka sa rada, u visini od 100% cene prevozne karte u javnom saobraćaju,
2. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, na osnovu naloga za službeno putovanje, u visini 3% od prosečne mesečne zarade kod poslodavca kao i putne troškove i troškove noćenja, osim noćenja u hotelu "de luks" kategorije, prema priloženom računu. Dnevnica za službeno putovanje računa se od časa polaska na službeno putovanje do časa povratka sa službenog putovanja. Cela dnevnica isplaćuje se za vreme od 12 do 24 časa provedenih na službenom putovanju, a polovina dnevnice isplaćuje se za vreme od osam do 12 časova provedenih na službenom putovanju,
3. dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo, na osnovu naloga za službeno putovanje, u skladu sa odgovarajućim propisima,
4. zaposleni, kome je u nalogu za službeni put naznačeno da prilikom putovanja koristi sopstveni automobil kao prevozno sredstvo ima pravo na troškove u visini 25% cene litra pogonskog goriva vozila koje koristi, po pređenom kilometru,
5. dnevnu naknadu smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu van sedišta poslodavca, odnosno organizacionog dela NIS-a, a na osnovu naloga za rad na terenu u trajanju preko pet radnih dana, u visini 6% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca ostvarene za prethodni mesec, u slučaju da zaposlenom nisu obezbeđeni ni smeštaj ni ishrana na terenu,
6. dnevnu naknadu smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu van sedišta poslodavca, odnosno organizacionog dela NIS-a, na osnovu naloga za rad na terenu u trajanju preko pet radnih dana, u visini 3,5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca ostvarene za prethodni mesec, u slučaju da su zaposlenom obezbeđeni na teret poslodavca, ili smeštaj ili ishrana na terenu.
O opravdanosti korišćenja vozila iz tačke 4. ovog člana, odlučuje zaposleni koji je ovlašćen za izdavanje naloga za službeni put.
Podnošenje netačnog obračuna troškova i davanje netačnih podataka, u smislu stava 1. ovog člana u cilju pribavljanja materijalne koristi, predstavlja povredu radnih obaveza zaposlenog i može biti razlog otkaza ugovora o radu.
Bliži uslovi za ostvarivanje prava iz ovog člana urediće se posebnim aktom koji donosi Upravni odbor NIS-a.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:
1. naknadu za ishranu u toku rada, u visini od 0,95 koeficijenta od vrednosti koeficijenta 1 isplaćenom u NIS-u u prethodnom mesecu;
2. 1/12 regresa mesečno za korišćenje godišnjeg odmora, u visini od 0,25 koeficijenta od vrednosti koeficijenta 1; isplaćenom u NIS-u u prethodnom mesecu;
3. dnevnu naknadu (terenski dodatak) za rad na terenu u trajanju od najmanje pet dana, u visini od 2% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca, ostvarene za prethodni mesec;
4. naknadu troškova za odvojeni život od porodice u trajanju najmanje 30 dana neprekidno, u iznosu od 45% prosečne mesečne zarade po zaposlenom kod poslodavca, ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu za koji se vrši isplata,
- naknada za odvojeni život i terenski dodatak se međusobno isključuju;
5. otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, u visini tri zarade koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca, za mesec koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata otpremnine;
6. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti bračnog druga, dece i usvojenika, pomoć članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog; najviše do iznosa dvostruke prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu;
7. naknadu štete zbog povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili teže telesne povrede sa posledicama invalidnosti, u skladu sa posebnim aktom poslodavca;
8. deci zaposlenih u skladu sa Zakonom o radu, prigodan poklon za Novu godinu na osnovu odluke, predsednika Upravnog odbora NIS-a u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana. Pravo na poklon imaju i deca umrlih zaposlenih.
Bliži uslovi za ostvarivanje prava iz stava 1. ovog člana, urediće se posebnim aktom koji donosi Upravni odbor NIS-a.
Poslodavac može na osnovu odluke Upravnog odbora NIS-a zaposlenima obezbediti i druga primanja.
3.1. Solidarna pomoć
Poslodavac je dužan da obezbedi:
1. solidarnu pomoć zaposlenom u slučaju smrti roditelja ili usvojioca zaposlenog - u visini troškova pogrebnih usluga, a najviše do visine jedne i po prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu. Ukoliko je roditelj ili usvojilac zaposlenog bio korisnik penzije, zaposleni ima pravo na naknadu pogrebnih troškova u visini razlike između jedne i po prosečne zarade (isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu) i naknade pogrebnih troškova koje isplaćuje Fond PIO;
2. solidarnu jednokratnu pomoć porodici u slučaju da je smrt zaposlenog nastupila kao posledica nesreće na poslu kao i posledice profesionalnog oboljenja, u visini pet prosečnih zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu u kome se vrši isplata pomoći, a za slučaj smrti u visini tri prosečne zarade kod poslodavca;
3. solidarnu pomoć porodici ili licu koje izvrši sahranu u slučaju smrti penzionera NIS-a pripada naknada pogrebnih troškova u visini razlike između jedne i po prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u prethodnom mesecu i naknade pogrebnih troškova koje isplaćuje Fond za PIO;
4. solidarnu pomoć zaposlenom, članu njegove porodice, kao i penzionisanom zaposlenom za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti u punom iznosu nastalih troškova (nabavka lekova, naknada troškova lečenja i ortopedskih pomagala);
5. solidarnu pomoć zbog uništenja ili oštećenja objekta za stanovanje zaposlenog, usled elementarnih i drugih vanrednih događaja, ako je činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja objekta za stanovanje zaposlenog utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa;
6. solidarnu pomoć zaposlenom za rođenje trećeg i svakog sledećeg deteta u visini dve prosečne zarade kod Poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate;
7. finansijsku pomoć i stipendiju tokom redovnog školovanja deci poginulih ili umrlih zaposlenih, i to:
- za decu predškolskog uzrasta u visini od 0,60 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u osnovnoj školi u visini od 0,80 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u srednjoj školi u visini vrednosti koeficijenta 1,
- za školovanje u višoj školi ili na fakultetu (za vreme redovnog školovanja, najviše do 26 godina starosti), u visini od 1,20 koeficijenata od vrednosti koeficijenta 1.
Finansijska pomoć, odnosno stipendija iz stava 1. tačka 7. ovog člana isplaćuje se u visini isplaćenog koeficijenta 1 za prethodni mesec u odnosu na mesec u kom se vrši isplata.
Pravo iz stava 1. tačka 4. ovog člana može se ostvariti na osnovu priložene medicinske dokumentacije i mišljenja nadležnih organa, koja se ne mogu obezbediti na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako uopšte nema mogućnosti za njihovu nabavku, u skladu sa postupkom utvrđenim posebnim aktom poslodavca.
Odluku o visini pomoći donosi nadležni organ poslodavca.
Odluku o visini pomoći za težu telesnu povredu sa posledicama invalidnosti, naknade troškova lečenja i nabavke lekova i naknade štete usled elementarnih nepogoda donosi predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste, na predlog komisije sastavljene od predstavnika reprezentativnih sindikata i poslodavca.
Predlog iz stava 1. ovog člana komisija priprema na osnovu pisanog zahteva zaposlenog i priložene dokumentacije.
Za neprekidni radni staž kod poslodavca i njegovih pravnih prethodnika, zaposlenom pripada po osnovu jubilarne nagrade:
- za 10 godina - jedna zarada;
- za 20 godina - dve zarade;
- za 30 godina - tri zarade;
- za 35 godina - tri i po zarade;
- za 40 godina - četiri zarade.
Isplata jubilarne nagrade iz stava 1. ovog člana, vrši se zaposlenom sa konačnom obračunatom zaradom za mesec u kome je zaposleni ispunio uslov za sticanje prava iz stava 1. ovog člana.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se ostvarena prosečna zarada kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate.
Uslov koji se odnosi na dužinu neprekidnog rada iz stava 1. ovog člana ispunjava i zaposleni koji bi u godini u kojoj odlazi u penziju ispunio navedeni uslov bez obzira da li taj uslov ispunjava u trenutku kada mu prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju.
Za neprekidni rad kod poslodavca i njegovih pravnih prethodnika, pored prava iz člana 61. ovog ugovora, zaposlenima pripada:
- za 20 godina neprekidnog rada - ručni sat u vrednosti čiju visinu utvrđuje predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a posebnom odlukom;
- za 40 (odnosno 35 za žene) godina neprekidnog rada - ručni sat u vrednosti čiju visinu utvrđuje predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a posebnom odlukom.
Poslodavac je dužan da zaposlenima obezbedi zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u NIS-u koja prethodi mesecu isplate.
Zaposleni su dužni da zajam iz stava 1. ovog člana vrate u roku od deset meseci.
Zabrana konkurencije, ukoliko je utvrđena ugovorom o radu u skladu sa zakonom, važi u zemlji i u inostranstvu, zavisno od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje utvrđuje komisija, koju za svaki pojedinačni slučaj obrazuje predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste.
Predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste, pokreće postupak za utvrđivanje odgovornosti za štetu u što kraćem roku od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je šteta prouzrokovana i obrazuje komisiju iz stava 1. ovog člana.
Na osnovu izveštaja komisije iz stava 1. ovog člana predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste, donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti da naknadi štetu.
Rešenjem kojim se zaposleni obavezuje da naknadi štetu utvrđuje se način i rok za naknadu štete.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama ovog člana, o šteti odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
O zahtevu zaposlenog za naknadu štete iz stava 1. ovog člana odlučuje predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a ili lice koje oni ovlasti, na predlog komisije, koja utvrđuje sve činjenice u vezi sa podnetim zahtevom, postojanje odgovornosti poslodavca ili drugog zaposlenog kod poslodavca za nastalu štetu kao i visinu štete.
Na osnovu predloga komisije iz stava 2. ovog člana, predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a ili lice koje oni ovlaste, donosi rešenje kojim se utvrđuje pravo zaposlenih na naknadu štete, visina štete i rok u kome se šteta isplaćuje ili kojim se podneti zahtev odbija kao neosnovan.
Ako se naknada štete ne ostvari u smislu st. 2. i 3. ovog člana, zaposleni može svoje pravo ostvarivati kod nadležnog suda.
1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
Radni odnos prestaje:
1. istekom roka na koji je zasnovan;
2. kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju;
3. sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4. otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6. smrću zaposlenog, i
7. drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1. ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti, danom dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;
2. ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravosnažne odluke;
3. ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4. ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;
5. u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposlenom se može izreći:
1. upozorenje zaposlenom da će mu biti otkazan ugovor o radu ako ponovi istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja;
2. privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju od jednog do tri radna dana;
3. otkaz ugovora o radu.
Za učinjene povrede radnih obaveza poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u sledećim slučajevima:
1. ako je utvrđeno da zaposleni svojom krivicom ne ostvaruje rezultate rada na poslovima koje obavlja pod uslovom da su mu omogućeni svi uslovi za normalan rad;
2. ako zaposleni učini krivično delo na radu i u vezi sa radom ili ako zaposleni učini bilo koju od povreda radne obaveze koja istovremeno ima i obeležje bilo kog krivičnog dela, privrednog prestupa ili prekršaja predviđenog zakonom;
3. ako zaposleni ne sprovodi ili povredi propise o zaštiti od požara, eksplozije i elementarnih nepogoda i štetnih delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povredu propisa i nepreduzimanja mera radi zaštite zaposlenih, sredstava na radu i životne sredine;
4. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, odgovarajućim aktom i odlukom poslodavca o čemu je zaposleni na vreme i pisanim putem upoznat;
5. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata;
6. prouzrokovanje imovinske štete namerno ili iz grube nepažnje;
7. krađa (otuđivanje imovine i sredstava za rad, sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, utaja ili posluga novcem ili hartijama od vrednosti);
8. davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica kojima se zaposleni obmanjuju u pogledu ostvarivanja njihovih prava iz radnog odnosa;
9. zaključivanje nepovoljnih ugovora kojima se nanosi imovinska šteta i štete interesi poslodavca;
10. zloupotreba službenog položaja u nameri da se za sebe ili drugog pribavi imovinska korist;
11. propuštanje zaposlenog da najkasnije u toku od 24 časa prijavi štetu koja je nastupila za poslodavca ili prikrivanje nastale štete;
12. onemogućavanje sindikatima da učestvuju u postupku utvrđivanja prava, obaveza i odgovornosti zaposlenog;
13. neizvršenje pravosnažnih sudskih presuda;
14. primanje i davanje mita u vezi sa radom;
15. ako je učinjenom povredom ugrožen život ili zdravlje drugih zaposlenih ili građana ili je učinjenom povredom došlo do prekida procesa proizvodnje što ima za posledicu neispunjenje plana, ugovorenih obaveza ili narušavanje ugleda poslodavca;
16. odavanje ili prodaja tehnologije konkurentskom preduzeću;
17. nepridržavanje, odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane organa preduzeća;
18. sprečavanje unutrašnje kontrole u izvršavanju zadataka;
19. prikrivanje ili uništavanje poslovne dokumentacije u cilju prikrivanja činjeničnog stanja;
20. usled nepoštovanja odredbe o zabrani konkurencije;
21. neizvršavanje odluka i naloga direktora ili naloga neposrednog rukovodioca datih u skladu sa zaključenim ugovorom o radu;
22. davanje netačnih podataka koji su uticali na donošenje odluka organa NIS-a.
Pored povreda radnih obaveza iz stava 1. ovog člana, ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca mogu se utvrditi i druge povrede radne obaveze u zavisnosti od opisa i vrste posla koji zaposleni obavlja.
Poslodavac je dužan, da pre otkaza ugovora o radu u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od 10 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje naveden u stavu 1. ovog člana.
Poslodavac je dužan da upozorenje dostavi na mišljenje sindikatu čiji je član zaposleni. Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.
Zaposlenom se ne može otkazati ugovor o radu pre isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac će u upozorenju zaposlenog obavestiti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja.
Upozorenje iz stava 1. ovog člana prestaje da važi istekom jedne godine od dana kada je zaposlenom upozorenje dostavljeno i ono se nakon isteka povlači iz dosijea radnika.
Zaposlenom se može otkazati ugovor o radu, ako ne poštuje radnu disciplinu i to naročito u sledećim slučajevima:
1. neopravdano izostajanje sa rada pet radnih dana u kontinuitetu ili sa prekidima u toku 12 meseci;
2. ometanje drugih zaposlenih u radu;
3. dolazak na rad u alkoholisanom stanju, pod dejstvom opojnih droga ili konzumacija alkohola i opojnih droga na radnom mestu;
4. izazivanje tuče ili učestvovanje u tuči na radu;
5. izlazak sa posla u toku rada pre završetka radnog vremena bez saglasnosti neposrednog rukovodioca;
6. ponašanje prema ostalim zaposlenima i strankama suprotno odredbama zaključenog ugovora o radu;
7. nenošenje ili otuđenje službene odeće, obuće ili zaštitnih sredstava za bezbednost i zdravlje na radu.
Poslodavac ne može, u slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka roka iz prethodnog stava nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima lice kome je prestao radni odnos, ako ispunjava utvrđene uslove.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu ovog ugovora ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenog;
6. obraćanje zaposlenog sindikatu, organima nadležnim za zaštitu prava iz rada i po osnovu rada, u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Ako zaposleni, u periodu od najmanje tri meseca uzastopno, ne ostvaruje predviđene rezultate rada ili ne pokaže potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi, u smislu tačke 1. člana 72. ovog ugovora, pokreće se postupak za utvrđivanje ili proveru znanja i sposobnosti, odnosno utvrđivanje rezultata rada tog zaposlenog.
Predlog neposrednog rukovodioca kojim se inicira pokretanje postupka iz stava 1. ovog člana daje se u pisanoj formi i sadrži razloge zbog kojeg se pokretanje postupka predlaže.
Poslodavac obrazuje posebnu komisiju za proveru znanja i sposobnosti, odnosno za utvrđivanje rezultata rada zaposlenog.
Komisija se sastoji od tri člana koji moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme koja se traži za poslove koje zaposleni obavlja, s tim što jednog člana predlaže organizacija sindikata dela u kome zaposleni radi.
Komisija je dužna da u roku od najviše 15 dana utvrdi činjenično stanje, odnosno podnese izveštaj o utvrđenim znanjima i sposobnostima, odnosno rezultatima rada zaposlenog i konstatuje opravdanost ili neopravdanost zahteva za pokretanje postupka za proveru znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog.
Komisija utvrđuje činjenično stanje na sledeće načine:
- uvidom u radnu dokumentaciju zaposlenog (radni nalozi, planovi rada, radne liste i sl.);
- neposrednim uvidom u rad zaposlenog;
- pisanim obrazloženjem neposrednog rukovodioca zaposlenog;
- uzimanjem izjava od zaposlenog, neposrednog rukovodioca zaposlenog i od drugih zaposlenih koji su imali uvid u rad zaposlenog.
Ukoliko komisija utvrdi opravdanost zahteva za pokretanje postupka za proveru znanja i sposobnosti, odnosno rezultata rada zaposlenog, u roku od sledeća tri meseca, ista komisija prati rad zaposlenog na sličan način kao što je opisano u prethodnom stavu ovog člana.
Komisija nakon toga donosi ocenu, odnosno odluku većinom glasova od ukupnog broja članova komisije i dostavlja je poslodavcu koji je komisiju obrazovao.
Ukoliko komisija utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koje je raspoređen ili da ne ostvaruje odgovarajuće rezultate rada, poslodavac može zaposlenog da rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovom znanju i sposobnostima, odnosno poslove za koje je potrebna niža stručna sprema od one koju zaposleni poseduje, uz njegovu saglasnost.
Ukoliko zaposleni nije saglasan sa ponuđenim predlogom iz prethodnog stava, poslodavac zaposlenom otkazuje ugovor o radu.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dužnost da ostane na radu u skladu sa zakonom.
Program rešavanja viška zaposlenih donosi se u skladu sa zakonom.
Zaposlenom se ne može otkazati ugovor o radu zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena do donošenja programa iz stava 1. ovog člana, u roku od 3 godine od dana potpisivanja Kolektivnog ugovora.
Aneksom ovog ugovora utvrdiće se visina otpremnine po godini staža zaposlenog u roku od 90 dana od dana potpisivanja ovog kolektivnog ugovora.
Pored otpremnine iz stava 3. ovog člana isplatiće se i jednokratna otpremnina čija visina će biti predmet pregovora ovlašćenih učesnika u izradi Socijalnog programa.
Ne može se zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena do potpisivanja aneksa iz stava 3. ovog člana.
XII REŠAVANJE STAMBENIH POTREBA
Sporazumom između poslodavca i reprezentativnih sindikata, u skladu sa Planom razvoja i programom rada, utvrđuju se sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih, u skladu sa opštim aktom o rešavanju stambenih potreba zaposlenih u NIS-u.
XIII OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste u pisanom obliku, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Ako nastane spor između poslodavca i zaposlenog, poslodavac i zaposleni sporazumno rešavaju sporno pitanje.
Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu podneti i poslodavac i zaposleni u roku od tri dana od dana nastanka spornog pitanja.
Predlog iz prethodnog stava podnosi se u pisanom obliku.
Ako se poslodavac i zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od pet dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumno u roku od 10 dana, rešava arbitar.
Arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.
Postupak pred arbitrom može pokrenuti svaka od strana u sporu. Postupak pred arbitrom pokreće se u pisanom obliku u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Arbitar je dužan da završi postupak i donese odluku u roku od 10 dana od dana pokretanja postupka.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka pred arbitrom je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora je 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
U NIS-u se obezbeđuju uslovi za rad i delovanje sindikata, u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Predsednik Upravnog odbora NIS-a, generalni direktor NIS-a i izvršni direktori ogranaka NIS-a dužni su da obaveštavaju reprezentativne sindikate o predlozima odluka značajnim za oblast rada, materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, a posebno o:
- isplaćenim prosečnim zaradama zaposlenih sa indeksom rasta u odnosu na prethodni mesec (mesečno, kvartalno i godišnje);
- polugodišnjem i godišnjem izveštaju o poslovanju poslodavca, odnosno njegovih delova, kao i učešću zarada i troškova rada u ukupnim troškovima poslovanja poslodavca i njegovih delova;
- tromesečnom izveštaju o broju i strukturi zaposlenih sa kojima je zasnovan i prekinut radni odnos;
- šestomesečnom i godišnjem izveštaju o stanju bezbednosti i zdravlja, merama za poboljšanje uslova rada i zaštite zdravlja zaposlenih;
- raspodeli dobiti po godišnjem obračunu;
- predlogu strateškog i godišnjeg plana poslovanja poslodavca;
- predlozima odgovarajućih akata i odluka, kojima se u skladu sa ovim ugovorom uređuju pitanja iz oblasti rada, zarada, materijalno-socijalnog položaja kao i druga pitanja značajna za zaposlene.
Sindikatu se uručuju pozivi sa materijalima radi prisustvovanja sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih.
Stavove reprezentativnog sindikata, odnosno reprezentativnih sindikata, dostavljene pre ili na samoj sednici nadležni organ dužan je da razmotri pre donošenja odluka i da o njima zauzme stav.
Predsednik Upravnog odbora NIS-a, generalni direktor NIS-a i izvršni direktori ogranaka NIS-a dužni su da bez naknade troškova, obezbede sledeće uslove za rad sindikata:
- korišćenje odgovarajućih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u sedištu NIS-a, odnosno ogranka NIS-a i njihovih delova prema sedištu sindikata;
- izradu periodičnih obračuna i završnog računa i materijalno-finansijske aktivnosti sindikalne organizacije;
- stručnu i administrativnu pomoć (pravni i ekonomski poslovi, poslovi iz oblasti zaštite na radu i socijalne politike);
- tehničku pomoć (upotrebu telefona, telefaksa, računarske tehnike i opreme NIS-a, ogranka NIS-a i njihovih delova, umnožavanje i kopiranje materijala, daktilografske usluge informisanje);
- obračun i naplatu članarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;
- organizovanje i održavanje sindikalnih zborova članstva, koji na godišnjem nivou ne mogu trajati duže od 12 časova, pod uslovom da se time ne remeti proces rada;
- mogućnost isticanja obaveštenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim tablama poslodavca;
- samostalno uređivanje linka na internet mreži i internoj mreži preduzeća, kao i sopstvenu uređivačku politiku informisanja zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Sporazumom između predsednika Upravnog odbora NIS-a, generalnog direktora NIS-a (ili lica koja oni ovlaste) i reprezentativnih sindikata, bliže se uređuju uslovi za rad sindikata, u smislu stava 1. ovog člana.
Ovlašćeni predstavnici sindikata, i to: predsednik, potpredsednik i sekretar reprezentativnih sindikata u NIS-u, predsednici i sekretari sindikalnih organizacija u NIS-u, ograncima i delovima ogranaka NIS-a, a koji broje više od 1.000 članova; kao i predsednici sindikalnih organizacija u NIS-u, ograncima i delovima ogranaka NIS-a, koji broje više od 300 članova u kojima se delatnost, odnosno poslovi obavljaju u više mesta, imaju pravo da za vreme mandata ne obavljaju poslove utvrđene ugovorom o radu i da primaju zaradu kao da rade.
Izabrani predstavnici reprezentativnih sindikata u višim organima sindikata i Saveza sindikata imaju pravo da za vreme mandata ne obavljaju poslove svog radnog mesta i da primaju zaradu kao da rade, uz saglasnost predsednika Upravnog odbora NIS-a i generalnog direktora NIS-a i reprezentativnih sindikata.
Pored zarade, sindikalnim predstavnicima iz stava 1. ovog člana, kao i poverenicima reprezentativnih sindikata, sporazumno između reprezentativnih sindikata u NIS-u i predsednika Upravnog odbora NIS-a i generalnog direktora NIS-a može biti utvrđeno pravo na dodatnu naknadu.
Predsednici ostalih sindikalnih organizacija u NIS-u, ogranicima i njegovim delovima koje su članice reprezentativnih sindikata, a imaju manje od 500 članova, imaju prava utvrđena st. 1. i 3. ovog člana, ukoliko imaju najmanje 50% članova zaposlenih u tom delu.
Ovlašćeni predstavnici sindikata koji nisu obuhvaćeni st. 1. i 4. ovog člana imaju pravo na plaćeno odsustvo za obavljanje sindikalne funkcije srazmerno broju članova sindikata u skladu sa zakonom.
Predsednici sindikata i članovi organa sindikata za vreme obavljanja kao i godinu dana nakon isteka funkcije, ako postupaju u skladu sa zakonom i ovim ugovorom, ne mogu da se rasporede na druge poslove u NIS-u, drugo mesto rada, ili kod drugog poslodavca, da se utvrdi prestanak potrebe za njihovim radom, proglase tehnološkim viškom ili da se na drugi način stave u nepovoljniji položaj.
Članovima organa sindikata organizovanih u NIS-u, ograncima i njihovim delovima, kao i zaposlenom koji je izabran u organe sindikata van NIS-a, omogućava se odsustvovanje sa rada, radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima, i drugim sindikalnim aktivnostima.
Predstavnicima sindikata koji za potrebe sindikata odlaze van svog mesta rada, nalog za putovanje (na predlog neposrednog rukovodioca) izdaje izvršni direktor ogranka NIS-a ili lice koje ovlasti.
Sredstva za pokriće putovanja iz stava 2. ovog člana isplaćuju se na teret poslodavca.
Poslodavac će se uzdržati da svojim delovanjem ne dovede pojedini sindikat u povlašćeni ili podređeni položaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, između ostalog, smatraće se i pritisak na zaposlene da se isčlane iz sindikata ili da se učlane u određeni sindikat.
Poslodavac se obavezuje da izdvaja sredstva za rad reprezentativnih sindikata na osnovu godišnjeg plana rada i finansijskog plana sindikata u visini od 0,10% mesečne mase sredstava za zarade.
Raspodela sredstava iz stava 1. ovog člana vrši se srazmerno broju članova ovih sindikata.
NIS, ogranci NIS-a, odnosno delovi ogranka NIS-a, su dužni da prilikom isplate mesečne zarade zaposlenima uplate reprezentativnim sindikatima i sredstva u iznosu od 0,35% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade, za prevenciju radne invalidnosti, oporavak i rehabilitaciju zaposlenih, u skladu sa programom reprezentativnog sindikata.
Odnosi između reprezentativnih sindikata i poslodavca, uspostaviće se i rešavati pregovaranjem i usklađivanjem zajedničkih i posebnih interesa, uz puno uvažavanje argumenata, realnih odnosa, uslova i mogućnosti na principima pune ravnopravnosti i partnerstva.
Reprezentativni sindikati odrediće svoje predstavnike u pregovarački odbor.
Pregovarački odbor je obavezan da najmanje jednom u dva meseca razmatra aktuelna pitanja vezana za poslovanje poslodavca, materijalni i socijalni položaj zaposlenih kao i međusobne odnose reprezentativnog sindikata i poslodavca i o tome redovno obaveštava organe koje predstavlja.
Međusobni odnosi iz stava 1. ovog člana urediće se sporazumom između poslodavca i reprezentativnih sindikata.
XVI VAŽENJE I OTKAZ KOLEKTIVNOG UGOVORA
Ovaj ugovor se zaključuje na period od tri godine.
Svaki učesnik ovog ugovora može podneti otkaz ovog ugovora.
Otkaz ovog ugovora podnosi se u pisanoj formi.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici ovog ugovora dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Po isteku roka iz stava 4. ovog člana ovaj ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog ugovora drugačije ne sporazumeju.
U slučaju statusnih i organizacionih promena u NIS-u, odnosno izdvajanja delova društva iz NIS-a i njihovog organizovanja u posebna društva ili osnivanje novih društava, ovaj ugovor se primenjuje za sve zaposlene u tim društvima najmanje tri godine od dana upisa u registar, a u skladu sa zakonskim odredbama.
Izmene i dopune Kolektivnog ugovora
Svaki učesnik ovog ugovora može predložiti pokretanje postupka za izmene i dopune ovog ugovora.
Ukoliko se svi učesnici ovog ugovora saglase sa predlogom iz stava 1. ovog člana obrazuje se pregovarački tim u koji svaki učesnik ovog ugovora imenuje po tri člana.
Nacrt izmena i dopuna ovog ugovora dostavlja se učesnicima pregovora na razmatranje.
Na osnovu datih sugestija i mišljenja pregovarački tim usaglašava tekst izmena i dopuna ovog ugovora i dostavlja ga na prihvatanje i potpisivanje učesnicima ovog ugovora.
Poslodavac se obavezuje da će osigurati realizaciju svih prava iz sindikalnog organizovanja zaposlenih utvrđenih ratifikovanim konvencijama Međunarodne organizacije rada, zakonom i ovim ugovorom.
Učesnici ovog ugovora su saglasni da se sporovi koji mogu nastati pri zaključivanju, izmenama i dopunama ovog ugovora kao i u primeni ovog ugovora, rešavaju mirnim putem.
Sporna pitanja u primeni ovog ugovora rešava arbitraža koju obrazuju učesnici ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Arbitraža ima neparan broj arbitara i sastoji se od po dva arbitra koje imenuju učesnici ovog ugovora i jednog neutralnog arbitra kojeg sporazumno izaberu.
Arbitar koji predsedava arbitražom se imenuje sporazumno iz redova arbitara.
Arbitraža može da ima i manji broj članova ako se učesnici ovog ugovora sa tim saglase.
Članovi arbitraže su u obavezi da pismeno obaveštavaju učesnike ovog ugovora o toku i rezultatima pregovora.
Postupak pred arbitražom može da pokrene svaki učesnik ovog ugovora.
U roku od sedam dana od dana obrazovanja arbitraže arbitri su obavezni da sporazumno odrede predsednika.
Arbitraža mora početi sa radom u roku od 10 dana od dana imenovanja arbitara i mora doneti odluku u roku od 15 dana od dana nastanka, odnosno pokretanja spora.
Arbitraža donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja arbitara.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike ovog ugovora.
Učesnici u zaključivanju ovog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare zaštitu prava utvrđenih ovim ugovorom.
XVIII OSTVARIVANJE PRAVA NA ŠTRAJK
Zaposleni u NIS-u, ogranku NIS-a ili njegovom delu, mogu pod uslovima i na način utvrđen zakonom, ovim ugovorom i odlukom o organizovanju štrajka, organizovati štrajk i štrajk upozorenja.
Odluku o organizovanju štrajka u NIS-u, ogranku NIS-a i njegovim delovima, donosi nadležni organ sindikata.
Odluke iz stava 2. ovog člana se dostavljaju nadležnim organima u skladu sa zakonom.
Odluka o stupanju u štrajk ili štrajk upozorenja mora da sadrži:
- zahteve zaposlenih,
- vreme početka štrajka,
- mesto okupljanja učesnika u štrajku, ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih,
- sastav štrajkačkog odbora, koji zastupa interese i u njihovo ime vodi štrajk,
- sastav pregovaračkog odbora koji u ime zaposlenih pregovara i iskazanim zahtevima zaposlenih.
Odluka iz stava 1. ovog člana mora biti u pisanom obliku i potpisana od strane štrajkačkog odbora.
Radi zaštite interesa građana, preduzeća i drugih organizacija u snabdevanju naftom, derivatima nafte i prirodnim gasom, u slučaju štrajka ili štrajka upozorenja u NIS-u ili ogranku NIS-a ili njegovom delu, predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste, utvrđuje delove procesa rada koji moraju raditi, kao i način njihovog izvršavanja.
Predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje oni ovlaste će rešenjem odrediti zaposlene koji će raditi na izvršavanju poslova iz stava 1. ovog člana.
Po dostavljanju odluke o stupanju u štrajk, predsednik Upravnog odbora NIS-a ili generalni direktor NIS-a, odnosno lice koje on ovlasti je dužno da dostavi štrajkačkom odboru spisak zaposlenih iz stava 2. ovog člana.
Zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor ne mogu biti određeni za minimum procesa rada.
Broj zaposlenih u minimumu procesa rada se određuje srazmerno potrebama nesmetanog odvijanja proizvodnog i drugog procesa rada u osnovnoj delatnosti NIS-a, ogranku NIS-a i njegovim delovima (količina nafte prerađena u rafinerijama, proizvodnja nafte i gasa, promet nafte i naftnih derivata, promet prirodnog i tečnog naftnog gasa i sl.) i ne može biti veći od 70%, u odnosu na zaposlene angažovane u prethodnom mesecu u organizacionom delu u kojem je organizovan štrajk.
Organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji ne postupe u skaldu sa zakonom i ovim ugovorom, neće uživati zaštitu utvrđenu zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenim i članovima sindikata u NIS-u, ograncima NIS-a i njegovim delovima, ne može prestati radni odnos, niti se mogu dovesti u nepovoljniji položaj u odnosu na druge zaposlene zbog učešća u štrajku ili štrajku upozorenja, koji je održan u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac se obavezuje da neće privremeno angažovati zaposlene preko agencije ili na drugi način radi zamene zaposlenih koji štrajkuju, osim u slučaju kada se ne poštuje odluka o stupanju u štrajk ili akta na osnovu člana 103. ovog ugovora.
XIX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Ovaj ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici reprezentativnih sindikata, s jedne strane i predsednik Upravnog odbora NIS-a i generalni direktor NIS-a, sa druge strane.
Odgovarajući akti predviđeni u ovom ugovoru, doneti na osnovu Kolektivnog ugovora za JP "NIS - Naftna industrija Srbije" ("Službeni glasnik RS", broj 81/05), čine sastavni deo ovog ugovora, a akti koji nisu doneti, doneće se najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Do utvrđivanja koeficijenata iz stava 1. člana 43. ovog ugovora, primenjivaće se koeficijenti utvrđeni Kolektivnim ugovorom za JP "NIS" ("Službeni glasnik RS", broj 18/00), aneksima istog i sporazumima zaključenim između predsednika Upravnog odbora NIS-a i reprezentativnih sindikata JSO "NIS" a.d. broj 45/184 od 14. aprila 2006. godine i JSO "NIS - Naftagas" broj 48/185 od 14. aprila 2006. godine.
Stupanjem na snagu ovog ugovora, prestaje da važi Kolektivni ugovor za JP "NIS - Naftna industrija Srbije" zaključen 19. septembra 2005. godine, a objavljen u "Službenom glasniku RS", broj 81/05.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS".