KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA "BEOGRAD-PUT"("Sl. list grada Beograda", br. 28/2006) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), u skladu sa Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu uređuju se: radni odnosi; obrazovanje, stručno osposobljavanje i usavršavanje; radno vreme; odmori i odsustva; zaštita zaposlenih; zarada, naknada zarade i druga primanja; prestanak potrebe za radom zaposlenih; zabrana konkurencije; naknada štete; izmena ugovora o radu; prestanak radnog odnosa; zaštita prava zaposlenih; način rešavanja sporova; učešće u upravljanju; uslovi rada sindikata i organizovanje procesa štrajka.
Ovaj kolektivni ugovor se zaključuje između osnivača, poslodavca, Sindikata JKP "Beograd-put" - "Nezavisnost", Sindikalne organizacije "Beograd-put" i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata JKP "Beograd-put".
Osnivačem, u smislu ovog ugovora smatra se grad Beograd.
Poslodavcem u smislu ovog ugovora smatra se Javno komunalno preduzeće "Beograd-put" (u daljem tekstu: poslodavac), koga zastupa direktor preduzeća.
Zaposlenim u smislu ovog ugovora smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Reprezentativnim sindikatima u smislu ovog ugovora smatraju se one sindikalne organizacije u koje je učlanjeno najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.
Ovaj ugovor obavezan je za sve zaposlene u preduzeću bez obzira da li su zasnovali radni odnos na određeno ili neodređeno vreme.
Prava obaveze i odgovornosti direktora se uređuju ugovorom u skladu sa zakonom.
Osnivač se obavezuje da prati uslove rada, obezbeđuje materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano vršenje delatnosti preduzeća, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti preduzeća i preduzima mere na unapređenju delatnosti preduzeća.
Poslodavac prati izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i obezbeđuje sredstva za isplatu zarada obračunatih na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih zakonom i ovim ugovorom.
Poslodavac i osnivač obezbeđuju sredstva za isplatu zarada obračunatih na osnovu ugovorene cene radnog časa kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sopstvenog prihoda poslodavca.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi od utvrđenih zakonom i kolektivnim ugovorima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji, u preduzeću ili van preduzeća, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu pod uslovima pripisanim u zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Ugovorom o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa zakonom.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom i ovim kolektivnim ugovorom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca odlučuje direktor preduzeća ili zaposleni koga on odredi.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
Poslodavac može zaključiti ugovor o radu sa pripravnikom - licem koje je završilo visoku, višu ili srednju stručnu spremu, koje prvi put zasniva radni odnos.
Pripravniku pripravnički staž traje za visoku stručnu spremu - jednu godinu, za višu stručnu spremu - devet meseci, a za srednju stručnu spremu - šest meseci.
Za vreme pripravničkog staža pripravnik, koji radni odnos može zasnovati na neodređeno ili određeno vreme, ostvaruje zaradu u iznosu od 80% zarade predviđene za poslove koje obavlja.
Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ostvaruje i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.
Direktor poslodavca mesec dana pre isteka pripravničkog staža imenuje komisiju za polaganje pripravničkog ispita.
Komisija određuje pripravniku temu koju je on dužan da obradi i odbrani pred istom.
Komisija, nakon polaganja pripravničkog ispita, o uspešnosti obrađene teme i odbrani izveštava direktora poslodavca.
Pripravniku koji ne pokaže odgovarajuću uspešnost u obradi i odbrani zadate teme prestaje radni odnos.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje osam časova, a radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku, odnosno završenog radnog dana i to najviše do 1,5 časova.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Kada je rad organizovan u smenama, mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže, samo uz njegovu pisanu saglasnost.
Zaposleni može zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme skraćuje se zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim uslovima.
Skraćivanje radnog vremena vrši se srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca, a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji u skladu sa zakonima i drugim propisima.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka procesa rada.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga;
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada;
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
a. Godišnji odmor
Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorima i opštim aktom poslodavca, od najmanje 20, a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava na osnovu:
- radnog iskustva,
- složenost poslova radnog mesta odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu,
- invalid rada - zdravstveno stanje zaposlenog ili člana uže porodice i
- posebnih otežanih uslova rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1. Radnog iskustva do sedam radnih dana i to:
- od 0 do 3 godine |
0 dana |
- od 4 do 7 godina |
1 dan |
- od 8 do 11 godina |
2 dana |
- od 12 do 15 godina |
3 dana |
- od 16 do 19 godina |
4 dana |
- od 20 do 23 godine |
5 dana |
- od 24 do 27 godina |
6 dana |
- od 28 i više |
7 dana |
2. Složenosti poslova - doprinosa u radu: do pet radnih dana, i to:
- za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
3 radna dana |
- za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
4 radna dana |
- za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
2 radna dana |
- za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
5 radnih dana |
3. |
Po osnovu uslova rada |
7 radnih dana |
4. |
Zaposlenom: invalidu, samohranom roditelju sa detetom do sedam godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
3 radna dana |
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz tačke 4. onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava |
za 5 radnih dana |
|
5. |
Za radna mesta sa posebnim uslovima rada kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifičnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora |
za 7 radnih dana |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i 55 godina života i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor poslodavca prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor poslodavca u pisanoj formi i isto uručuje svakom zaposlenom.
b. Odsustvovanje sa rada - plaćeno odsustvo
Direktor poslodavca je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
- stupanja u brak |
7 radnih dana |
- rođenja deteta, porođaja supruge |
7 radnih dana |
- smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
7 radnih dana |
- smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
- smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
- teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana |
- selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
- polaganja stručnog ispita |
7 radnih dana |
- elementarnih nepogoda |
3-5 radnih dana |
- korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
do 7 radnih dana |
- učestvovanja na sportskim u radno-proizvodnim takmičenjima |
3-7 radnih dana |
- dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
- praznovanja krsne slave |
1 radni dan |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposleni ima pravo na obrazovanje i usavršavanje u struci.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od sedam radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita i ispita kojima se stiče neposrednog viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
v. Neplaćeno odsustvo
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 20. |
2 radna dana |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca, ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako zakonom nije drugačije predviđeno.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu i ovog ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog posla.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja, uz obavezu informisanja sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta, a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako, suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrde sindikati.
5. Zarade, naknade zarada i ostala primanja
a. Zarada
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa zakonom i ovim ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak i
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti - koeficijenta posla,
- vrednosti radnog časa i
- vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Vrednost radnog časa sporazumno se utvrđuje istovremeno sa donošenjem Programa poslovanja preduzeća. Utvrđena vrednost radnog časa koriguje se u toku kalendarske godine najmanje jedanput, kada dođe do bitnih promena okolnosti i pretpostavki na osnovu kojih je utvrđena (smanjenje broja zaposlenih, restrukturiranje preduzeća i ostvarenih rezultata).
Masa zarada za zaposlene u preduzeću utvrđuje se u skladu sa čl. 9, 10, 11. i 14. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti.
Cena posla se utvrđuje kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti-koeficijenta posla.
Utvrđivanje vrednosti svakog posla vrši se na osnovu složenosti, odgovornosti i uslova rada radnog mesta u okviru sledećeg raspona koeficijenta po grupama, i to:
Grupa |
Poslovi koji se obavljaju |
Raspon |
1 |
2 |
3 |
I |
Najjednostavniji poslovi - nekvalifikovani radnici (I st. str. spreme) |
1,85 |
II |
Poslovi nekvalifikovanog radnika koji se obavljaju po jednostavnom postupku i sa jednostavnim sredstvima rada (I st. str. spreme) |
1,85 - 2,25 |
III |
Poslovi polukvalifikovanog radnika i manje složeni poslovi KV radnika (II i III st. str. spreme) |
2,25 - 2,85 |
IV |
Srednje složeni poslovi KV radnika u proizvodnji i pružanju komunalnih usluga, uređenju i održavanju komunalnih objekata, poslovi rukovanja sredstvima rada, mašinama i postrojenjima, uključujući i srednje složene administrativno-tehničke poslove (III i IV st. str. spreme) |
2,85 - 3,50 |
V |
Srednje složeni i raznovrsni poslovi srednje stručne spreme vezani za pripremu, praćenje i rukovođenje procesom rada, uključujući i složenije administrativno-tehničke poslove (IV st. str. spreme) |
3,50 - 3,85 |
VI |
Najsloženiji poslovi srednje stručne spreme, VKV radnika i radnika sa VŠS (IV, V i VI st. str. spreme) |
3,85 - 4,80 |
VII |
VSS u proizvodnji i pružanju komunalnih usluga, održavanju uređaja i komunalnih objekata, koji podrazumevaju odgovarajući stepen specijalizacije u procesu rada, ekonomsko-pravnih i drugih stručno specijalizovanih poslova (VII st. str. spreme) |
4,80 - 5,40 |
VIII |
Složeni specijalizovani poslovi vezani za organizaciono, operativno i stručno vođenje radnih procesa, složeni poslovi na pripremi, praćenju i analiziranju procesa rada i poslovi rukovođenja odgovarajućim organizacionim delovima procesa rada (VII st. str. spreme) |
5,40 - 5,80 |
IX |
Složeni poslovi visoke stručne spreme, kao što su poslovi stručnog vođenja procesa rada, analize i kontrole, rukovođenje procesom rada, priprema stručnih predloga za unapređenje procesa rada (VII st. str. spreme) |
5,80 - 7,15 |
X |
Najsloženiji poslovi visoke stručne spreme u procesu rada komunalnih delatnosti kao i najsloženiji rukovodni poslovi (VII st. str. spreme) |
7,15 - 9,35 |
Pojedinačna radna mesta su utvrđena u tabeli poslova sa koeficijentima za svako radno mesto, koju svojim aktom donosi direktor poslodavca.
Osnovna zarada u preduzeću kreće se u rasponu najviše od 1:6.
Osnovna zarada iz člana 29. ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu.
Osnovna zarada iz člana 29. ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi i
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog, polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti javnog preduzeća.
Zarada zaposlenih može se umanjiti do 20%, odnosno uvećati do 40% po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Uvećanje zarada - stimulacija zaposlenima može se vršiti, na osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom preduzeća, iz sredstava izdvojenih najviše do 1% od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Uvećanje - stimulacija, odnosno umanjenje zarada zaposlenima vrši se na osnovu normativnog akta o raspodeli kod poslodavca.
Umanjenje zarade može se izvršiti:
- za manji obim izvršenog posla - do 10%,
- za prekoračenje roka završetka posla - do 10%,
- za lošiji kvalitet izvršenog posla - do 10 %.
Uvećanje zarade može se izvršiti:
- po osnovu složenosti izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu povećanja obima izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu kvaliteta izvršenog posla - do 10%,
- po osnovu otežanih uslova rada - do 10%,
- po osnovu završetka posla pre roka - do 10%.
Procenti povećavanja zarade po osnovu otežanih uslova rada određuju se za vreme provedeno na tim poslovima.
Uvećanje - umanjenje zarade radnika vrši direktor poslodavca na predlog neposrednog rukovodioca organizacione jedinice.
Umanjenje, odnosno uvećanje zarade može se izvršiti po različitim osnovama kumulativno (umanjenje do 20%, a uvećanje do 40%) ili samo po pojedinim osnovama.
Radnici koji na radno-proizvodnim takmičenjima ostvare značajne rezultate imaju pravo na novčane nagrade.
Iznos nagrade direktor poslodavca određuje na osnovu rezultata zaposlenog.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu;
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u preduzeću ostvarena po ovom kolektivnom ugovoru ne može biti niže od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
b. Uvećana zarada
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradan dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni,
5. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni -150% od osnovice;
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana) ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla - 45%;
- za rad u smeni do 5%, ukoliko je takav način rada organizovan;
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena - 45% od osnovice;
- za rad nedeljom - 15% od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Osnovica za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Uvećanje osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog člana vršiće se na osnovu Programa poslovanja o režimu rada kojim se utvrđuje ukupan fond časova rada.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,5% od osnovice.
v. Naknada zarade
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica;
- korišćenje godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanje pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada do 30 dana u visini 70% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
g. Naknada troškova
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštima aktom i ugovorom o radu i to:
- Troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski, prigradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza.
- Dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškove noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije;
- Dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o izdacima za službeno putovanje;
- Troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30% cene jednog litra benzina po pređenom kilometru;
- Troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
- Mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u visini od 250 dinara po radnom danu.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca, istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike za septembar mesec 2005. godine.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili ako je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor, ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor, niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine, ima pravo na naknadu štete za neisplaćeni regres, u visini utvrđenoj u stavu 1. ovog člana.
d. Druga primanja
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati u skladu sa opštim aktom i to:
- Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa tri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina, ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog najpovoljnije,
- Naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog,
- Naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja,
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac je u obavezi da deci zaposlenog starosti do 15 godina života obezbedi poklon za Božić ili Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa, koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Poslodavac može zaposlenom da utvrdi pravo na:
Jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada-osnivanja preduzeća ili povodom jubilarne godine rada radnika u preduzeću, u visini od najmanje jedne prosečne zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje.
Jubilarna godina rada zaposlenog smatra se svaka peta godina rada kod istog poslodavca.
Pod jubilarnom godinom rada preduzeća podrazumeva se najmanje 20 godina postojanja preduzeća, a posle toga svaka naredna desetogodišnjica rada, uključujući i statusne promene kojim nastavlja rad kao pravni sledbenik.
Isplata jubilarne nagrade povodom godišnjice rada - osnivanja preduzeća, izvršiće se po pribavljanju saglasnosti od osnivača.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hiruških intervencija, a isplatu vrši poslodavac u saglasnosti sa gradonačelnikom grada Beograda.
đ. Solidarna pomoć
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- Solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice, u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u privredi grada u mesecu u kome se vrši isplata, a u slučaju smrti nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu;
- Zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u gradu u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
e. Minimalna zarada
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene u komunalnim preduzećima uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene Odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnog sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
6. Prestanak radnog odnosa - odgovornost zaposlenih
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
1. ako utvrdi da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada;
2. ako utvrdi da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
3. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu ugovorom o radu;
4. ako ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona o radu i ovog ugovora;
7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje;
8. ako zaposleni odbije da zaključi aneks ugovora o radu;
9. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla.
Poslodavac je obavezan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz stava 1. tač. 1. do 7. ovog člana, upozori zaposlenog na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.
Poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu u slučaju predviđenom tačkom 8. ovog člana samo, ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima.
U slučaju otkazivanja ugovora o radu iz prethodnog stava, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka navedenog roka nastane potreba za obavljanje istih poslova, prednost kod zapošljavanja ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Razlozi za otkaz ugovora o radu koji predstavljaju povredu radne obaveze učinjene krivicom zaposlenog su sledeći:
1. neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza;
2. nezakonito raspolaganje sredstvima;
3. necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada ili opreme;
4. povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija;
5. zloupotreba položaja i prekoračenje datog ovlašćenja;
6. odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom ili aktom direktora;
7. povreda propisa i nepreduzimanje mera radi zaštite radnika, sredstava rada i životne sredine;
8. neopravdano izostajanje sa posla tri radna dana uzastopno;
9. neopravdano izostajanje sa posla pet radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci;
10. neovlašćeno posedovanje ili upotreba oružja za vreme rada ili upotreba opasnih oruđa;
11. neovlašćeno izdavanje naloga za izvođenje radova kod drugih pravnih i fizičkih lica i neposredno izvođenje radova;
12. samovoljno ili neovlašćeno stavljanje u pogon ili upravljanje vozilom, ili mašinom preduzeća;
13. odbijanje zaposlenog da se podvrgne prethodnom, periodičnom ili kontrolnom lekarskom pregledu ili se ne odazove na poziv lekarske komisije;
14. falsifikovanje službene dokumentacije;
15. krađa imovine Preduzeća bez obzira na vrednost;
16. nedolično ponašanje prema zaposlenima (tuča i svako drugo agresivno ponašanje koje je izazvalo teže posledice).
Otkaz ugovora o radu iz čl. 51. i 52. poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov otkaza, odnosno u roku od šest meseci od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja da se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti, ili ako priroda povrede radne obaveze, ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.
Poslodavac je obavezan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, zatraži mišljenje sindikata čiji je član zaposleni.
Sindikat je obavezan da dostavi mišljenje iz prethodnog stava u roku od pet dana od dana prijema obaveštenja o činjenicama za otkaz.
Otkaz se zaposlenom uručuje u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Akt iz prethodnog stava je konačan danom dostavljanja zaposlenom.
Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je obavezan da izvrši isplatu zarade i drugih primanja.
Protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog, ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada, ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom, ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće vrednosti, ili ako je povreda radne obaveze , odnosno kršenje radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka rokova iz odgovarajućih članova Zakona o radu.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora dok pritvor traje.
Za vreme trajanja privremenog udaljenja zaposlenog sa rada, u smislu čl. 58. i 59. zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja.
Privremeno udaljenje sa rada iz člana 58. može da traje najduže tri meseca, i u tom periodu poslodavac je obavezan da vrati zaposlenog na rad ili mu otkaže ugovor o radu ukoliko za to postoje osnovani razlozi iz čl. 51. i 52. ovog ugovora.
Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline da umesto otkaza ugovora o radu izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici kolektivnog ugovora su dužni da poštuju proceduru propisanu Zakonom o radu i odgovarajućim članovima Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu i donesu Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.
U programu poslovanja prilikom utvrđivanja politike zaposlenosti poslodavac je obavezan da predvidi potreban broj zaposlenih, poštujući princip produktivnosti i planirajući povećanje obima poslova i proširenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika.
Pri predlaganju i utvrđivanju broja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, primenjivaće se kriterijumi iz zakona i drugih akata, i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.
Izuzetno, zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Ukoliko se sredstva za otpremnine obezbeđuju iz budžeta grada kriterijumi za utvrđivanje visine otpremnine po osnovu tehnološkog viška primeniće se na osnovu odredaba programa koji zaključi grad i reprezentativni sindikati.
Zaposleni kojima je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruju potrebne rezultate rada ili što nema potrebna znanja i sposobnosti, uživaju sva prava koja se odnose na njih iz Zakona o radu i drugih akata, a koja se odnose na isplatu novčane naknade i otkazni rok.
Zaposlenom se može izreći novčana kazna za sledeće povrede radne discipline:
1. neopravdano izostajanje sa posla dva radna dana u toku nedelje, odnosno tri radna dana u roku od 12 meseci sa prekidima;
2. ostavljanje neobezbeđenog vozila ili mašine van kruga preduzeća ako tom prilikom nije nastupila veća materijalna šteta;
3. netačno evidentiranje - prikazivanje podataka o izvršenom radu, utrošku materijala, korišćenju vozila ili mašine, kao i netačno popunjavanje putnog naloga;
4. propuštanje rokova usled čega je došlo ili je moglo doći do veće štete po preduzeće;
5. nezaustavljanje vozila radi provere tereta ili dokumenata;
6. izazivanje nereda ili tuče u prostorijama preduzeća, na gradilištima, u radničkim stanovima;
7. nekorišćenje lične ili zaštitne opreme;
8. unošenje ili upotreba alkohola i opojnih sredstava u službene prostorije, radničke stanove ili na gradilištu.
Novčana kazna se izriče u iznosu od 10% do 20% mesečne akontacije zaposlenog u trajanju od jednog do tri meseca.
Kao osnovica za utvrđivanje visine novčane kazne uzima se akontacija zarade zaposlenog ostvarena u mesecu u kome je kazna izrečena.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 50. ovog ugovora ne smatra se:
1. privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja;
2. korišćenje porodiljskog odsustva sa rada usled nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, socijalno poreklo, pol, jezik, nacionalna pripadnost, veroispovest, političko i drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;
5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ovim ugovorom.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi šteta koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojim je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje, utvrđuje komisija koju imenuje direktor poslodavca.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaćene štete.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu u skladu sa zakonom.
Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada.
Zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.
Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja kod poslodavca donosi organ sindikata određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih.
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim kolektivnim ugovorom.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka .
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da preduzeće komunalne delatnosti pruža usluge i izrađuje proizvode koji su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđenja prava, iz ovog ugovora i kolektivnih ugovora kod poslodavca, organizuje štrajk sprovodiće se u skladu sa zakonom, a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonima.
Poslodavac je dužan da u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanja potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 40 plaćenih časova mesečno u preduzeću do 200 zaposlenih, i po jedan čas mesečno više na daljih svakih 100-1.000 članova, i po tri časa više na svakih daljih 500 članova;
- da sindikalnim poveriocima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predsednicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određena;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluke od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative upućene od strane određenog sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova, odnosno propis koji donese ministar nadležan za poslove rada.
Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova.
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog ili Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih, će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnog sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
Upravni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je dužan da, pre donošenja Pravilnika o zaštiti na radu, pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
VII - PRELAZNE ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Ovaj ugovor se zaključuje na tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj zaključen.
Važenje ovog ugovora može prestati i pre roka iz člana 87. sporazumom svih učesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza, ovaj ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Potpisnici kolektivnog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novog, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrši na način i po postupku na koje je i zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor JKP "Beograd-put" ("Službeni list grada Beograda", broj 14/03).
Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".