Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za obrazovni profil Administrator računarskih mreža, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Član 2
Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:
1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05 i 6/06), i to sa nastavnim planom i programom:
1) srpskog jezika i književnosti;
2) srpskog jezika kao nematernjeg jezika;
3) jezika nacionalnih manjina;
4) stranih jezika;
5) fizičkog vaspitanja;
6) muzičke umetnosti;
7) likovne kulture;
8) ekologije;
9) hemije;
10) sociologije;
11) filozofije;
12) građanskog vaspitanja i
2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
- uvođenja preduzetništva u nastavni program radi razvijanja preduzetničkog duha kod učenika;
- izradu kriterijuma ocenjivanja i građenja standarda ocenjivanja učenika;
- proveru koncepta stručne mature.
Uvođenje organizacionih novina:
- prilagođavanje organizacije nastavnog procesa u školi, u okviru godišnjeg fonda časova, a u skladu sa očekivanim ishodima stručnog obrazovanja i uslovima rada u školi i na radnom mestu;
- nastavni sadržaji su organizovani modularno za pojedine opštestručne i sve stručne predmete;
- uvođenje izborne nastave, kao mogućnosti da učenik samostalno kreira deo svog obrazovanja.
Očekivani ishodi ogleda
- Brzo adaptiranje učenika na uslove rada;
- Unapređen i kvalitetan obrazovno-vaspitni rad kroz;
- efikasnije i podsticajnije metode rada sa učenicima primenjene u svakodnevnoj obrazovnoj praksi;
- efikasnije usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih znanja i veština, relevantnih za buduću profesiju kao rezultat modularnog pristupa;
- ocenjivanje učenika u odnosu na očekivane ishode;
- razvijanje sistema praćenja ostvarenosti nastavnog programa na nivou škole i na nivou Republike.
Trajanje ogleda
Ogled se sprovodi od 1. septembra 2006. godine kroz najmanje tri generacije upisanih učenika. Odluku o prestanku ogleda doneće, nakon procene rezultata, ministar prosvete i sporta.
Način ostvarivanja ogleda
Ogled se ostvaruje na osnovu ovog nastavnog plana i programa.
Organizovaće se obuke nastavnika za primene novih metoda rada sa učenicima, primene novog nastavnog programa i objektivnog ocenjivanja u svakodnevnoj obrazovnoj praksi.
Obuka za nastavnike srednjih stručnih škola u kojima se ostvaruje program ovog ogleda, organizovaće se u sledećim oblastima koje su bitne za unapređenje kvaliteta obrazovnog rada:
- nova koncepcija obrazovanja (usmerenost na ciljeve i ishode obrazovanja, modularni pristup u obrazovanju);
- stručno usavršavanje nastavnika za primenu novih nastavnih metoda i metoda ocenjivanja;
- stručno usavršavanje nastavnika u oblasti računarskih mreža.
Nastavnici će u okviru obrazovno-vaspitnog rada primenjivati metode rada i ocenjivanja za koje su obučavani na seminarima.
U okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i stručnih aktiva zajednica stručnih škola biće izdvojene ključne teme u okviru kojih je potrebno stručno usavršavanje nastavnika.
Stručni timovi u školama i na nivou Republike će sarađivati na horizontalnom i vertikalnom povezivanju nastavnih sadržaja kako sa autorskim timom, tako i sa predstavnicima privrede.
Planirana je izrada testova sa zajedničkim sadržajima i zajednički postavljenim kriterijumima od strane stručnih timova koji će se formirati pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centru za stručno i umetničko obrazovanje, a u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Način polaganja maturskog ispita biće propisani posebnim podzakonskim aktom.
Uslovi ostvarivanja programa ogleda
Ogled će se ostvarivati u uslovima svakodnevnog obrazovno-vaspitnog rada u srednjim stručnim školama.
Njegovo ostvarivanje podrazumeva uključenost i saradnju nastavnika i pomoćnih nastavnika u okviru stručnih timova i stručnih organa u školama.
Vrsta stručne spreme nastavnika i pomoćnih nastavnika za ostvarivanje oglednog programa propisana je posebnim pravilnikom.
Ministarstvo prosvete i sporta, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko obrazovanje pružiće stručnu podršku za realizaciju obuke profesora, praćenje i evaluaciju ogleda.
Praćenje i vrednovanje ogleda
Praćenje i vrednovanje ogleda obavljaće Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko obrazovanje i prosvetni savetnici, a na osnovu posebnog uputstva za praćenje realizacije oglednih programa Praćenje realizacije oglednog nastavnog programa u školskoj praksi.
Na kraju školske godine, na osnovu različitih upitnika i izveštaja, biće ispitani ishodi obrazovno-vaspitnog rada, adekvatnost ocenjivanja, mišljenja učenika i nastavnika.
Rezultati ogleda biće objavljeni na način dostupan široj stručnoj javnosti.
I CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA
za obrazovni profil: ADMINISTRATOR RAČUNARSKIH MREŽA - ogled
CILJEVI STRUČNOG OBRAZOVANJA
OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA
Po završenom obrazovanju za ovaj profil, učenik će steći:
znanja
Veštine
radne kompetencije
Osposobljavanje učenika za instaliranje i održavanje aktivne i pasivne mrežne opreme
Osposobljavanje učenika da vrši umrežavanje i održavanje računarske opreme
Razvoj svesti i potrebe za doživotnim učenjem i praćenjem tehičko-tehnoloških novina u struci
o merama zaštite na radu
o pravilima izrade tehničke dokumentacije
o prenosnim medijumima
o komunikacionim uređajima
o sastavnim elementima računara
o različitim operativnim sistemima
o arhitekturi i topologijama računarskih mreža
o Internet servisima
o dijagnostičkom softveru
o nadzoru, održavanju i otklanjanju grešaka na računarskoj opremi i mrežama
o zaštiti računarskih sistema i mreža
razlikuje vrstama alatima i načinu primene
o primeni osnovnih principa komunikacije i organizacije u preduzeću
primenjivanja mera zaštite na radu i okoline
čita i izrađuje tehničku dokumentaciju
postavlja, podešava i testira aktivnu i pasivnu mrežnu opremu u skladu sa standardima
sklapa i testira računar
instalira, podešava i testira različite OS za mrežni rad
instalira i podešava dodatni softver i implementira servisa
koristi različite dijagnostičke programe
vrši redovno tehničko održavanje i kontrolu računarske opreme i mreža
koristi alate za rad na računarskoj opremi i mreži
Postavljanje računarske mrežne opreme na osnovu projektne dokumentacije
Umrežavanje računarske opreme
Održavanje i nadzor računarske opreme i mreža
II NASTAVNI PLAN
Nedeljni i godišnji fond časova obaveznih i izbornih predmeta
za obrazovni profil: ADMINISTRATOR RAČUNARSKIH MREŽA - ogled
I RAZRED
II RAZRED
III RAZRED
IV RAZRED
UKUPNO
nedeljno
godiš.
nedeljno
godiš.
nedeljno
godiš.
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
A:
OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI
12
444
10
370
10
370
10
340
44
1524
1a.
Srpski jezik i književnost
3
111
3
111
3
111
3
102
12
435
1b.
Srpski jezik kao nematernji
2.
______ jezik i književnost
3.
Engleski jezik
2
74
2
74
2
74
2
68
8
290
4.
Fizičko vaspitanje
2
74
2
74
2
74
2
68
8
290
5.
Matematika
3
111
3
111
3
111
3
102
12
435
6.
Fizika
2
74
2
74
B:
OPŠTESTRUČNI PREDMETI
11
407
8
296
6
222
7
238
28
1163
1.
Računarski hardver
4
148
4
148
2.
Osnove elektrotehnike
3
111
2
74
5
185
3.
Računarski softver
4
148
3
111
7
259
4.
Elektronika
3
111
3
111
5.
Digitalna elektronika i telekomunikacije
3
111
3
111
6.
Računarske mreže
3
111
5
170
8
281
7.
Preduzetništvo
2
68
2
68
V:
STRUČNI PREDMETI
3
111
9
333
11
407
12
408
38
1259
1.
Mrežna oprema
3
111
4
148
3
111
10
370
2.
Operativni sistemi
5
185
5
185
3.
Mrežni operativni sistemi
5
185
5
185
4.
Baze podatka
3
111
3
111
5.
Tehnička dokumentacija
2
68
2
68
6.
Administracija računarskih mreža
4
136
4
136
7.
Održavanje računarskih mreža
3
102
3
102
8.
Zaštita računarskih mreža
3
102
3
102
G:
IZBORNI PREDMETI
5
185
3
111
3
111
3
102
12
509
1.
Izborni predmet predviđen Zakonom
1
37
1
37
1
37
1
34
4
145
2.
Izborni predmeti predviđeni Programom ogleda
4
148
2
74
2
74
2
68
10
364
Ukupno: A + B + V + G
31
1147
30
1110
30
1110
32
1088
122
4455
Broj časova po predmetima dat je na nedeljnom nivou kao zbir časova teorije, vežbi i praktične nastave, a prema programu predmeta.
Blok nastava prikazuje se u ukupnom zbiru na godišnjem nivou za odgovarajući predmet u okviru koga se realizuje, a prema programu predmeta.
Lista ponuđenih izbornih predmeta po razredima
U tabeli su prikazani predmeti (po razredima) koje je moguće birati u toj godini školovanja.
G: IZBORNI PREDMETI
I
II
III
IV
Izborni predmet predviđen Zakonom
1. Građansko vaspitanje / Verska nastava
*
*
*
*
Izborni predmeti predviđeni Programom ogleda
1. Drugi strani jezik
*
*
*
*
2. Istorija
*
3. Ekologija
*
4. Muzičko vaspitanje
*
5. Likovna kultura
*
6. Hemija
*
7. Fizika
*
8. Računarski interfejsi
*
9. Sociologija
*
10. Izabrane oblasti iz matematike
*
*
11. Bežične računarske mreže
*
12. WEB programiranje
*
13. Mrežni operativni sistem 2
*
14. Programski jezik
*
*
15. Filozofija
*
Izborna nastava sastoji se svake školske godine iz:
- Izbornog predmeta predviđenog Zakonom: Građansko vaspitanje
ili Verska nastava (1 čas nedeljno tokom školske godine)
- Jednog ili dva izborna predmeta predviđena Programom ogleda: (2 tj. 4 časa nedeljno tokom školske godine) po razredima:
- prvi razred - DVA izborna predmeta (svaki sa po 2 časa nedeljno tokom školske godine)
- drugi, treći i četvrti razred - JEDAN izborni predmet (2 časa nedeljno tokom
školske godine).
Učenik može svake godine da bira dva izborna predmeta i ima do 33 časa nastave nedeljno u stručnoj školi, odnosno 35 časova ako stiče obrazovanje na jeziku nacionalne manjine ili dvojezično.
Lista izbornih predmeta nije konačna i može se dopuniti na
predlog škole koja sprovodi ogled, programom koji je prethodno odobrilo Ministarstvo
prosvete i sporta. U toku školovanja učenik može da bira određene predmete za
koje se izjasni najmanje 30 % učenika oglednog odeljenja.
Ocena izbornog predmeta predviđenog Programom ogleda je numerička i ulazi u prosek ocena na kraju godine.
Ostvarivanje programa ogleda
Predviđen broj učenika u odeljenju je 20.
Nastava iz sledećih predmeta odvija se po grupama kroz vežbe:
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
I
Računarski hardver
148
10
Računarski softver
148
10
Osnove elektrotehnike
37
10
Mrežna oprema
111
10
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
II
Elektronika
37
10
Računarski softver
111
10
Mrežna oprema
74
10
Osnove elektrotehnike
26
10
Operativni sistemi
185
10
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
III
Računarske mreže
37
10
Digitalna elektronika i telekomunikacije
37
10
Mrežna oprema
111
10
Mrežni operativni sistem
185
10
Baze podataka
74
10
razred
predmet / modul
godišnji fond časova vežbi
broj učenika u grupi
IV
Računarske mreže
102
10
Administracija računarskih mreža
102
10
Održavanje računarskih mreža
102
10
Zaštita računarskih mreža
34
10
NAPOMENA
Engleski jezik je obavezan strani jezik za sve učenike ovog obrazovnog profila, jer je on neophodan za rad u oblasti računarskih mreža. U slučaju da među upisanim učenicima ima onih koji nisu učili ovaj jezik tokom osnovne škole, nastavu Engleskog jezika treba organizovati u grupama.
Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine
I RAZRED
časova
II RAZRED
časova
III RAZRED
časova
IV RAZRED
časova
UKUPNO
časova
Čas odeljenskog starešine
do 74
do 74
do 74
do 68
290
Dodatni rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
Dopunski rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
Pripremni rad *
do 30
do 30
do 30
do 30
do 120
*Ako se ukaže potreba za njim.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine po razredima
I
II
III
IV
Ekskurzija
1 -2 dana
2-3 dana
3-4 dana
4-5 dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture
2 časa nedeljno
Drugi strani jezik
Drugi predmeti *
Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)
30-60 časova godišnje
Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge
15-30 časova godišnje
Kulturna i javna delatnost škole
2 radna dana
Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije.
Ostvarivanje školskog programa po nedeljama
razred
razredno-časovna nastava
mentorski rad (nastava u bloku, praksa)
obavezne vannastavne aktivnosti
ostalo (matura)
ukupno radnih nedelja
I
37
0
2
39
II
37
0
2
39
III
37
0
2
39
IV
34
0
2
3
39
III NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA OGLEDA (UPUTSTVO)
Nastavni plan i program za obrazovni profil administrator računarskih mreža - ogled ostvaruje se u školama gde su školski prostor, oprema i nastavna sredstva propisani:
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa zajedničkih predmeta u stručnim školama za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme - "Službeni glasnik Republike Srbije - Prosvetni glasnik", broj 7/91 i
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme
i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja i vaspitanja
za stručne predmete za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme u
stručnim školama područja rada ELEKTROTEHNIKA - "Službeni glasnik Republike Srbije - Prosvetni glasnik", broj 8/91.
Nastavnici sami pripremaju potrebna nastavna sredstva (dijapozitive, grafofolije, šeme i prezentacije) u skladu sa ovim nastavnim programom, koristeći:
- publikovana multimedijalna nastavna sredstva (štampana literatura,
različite publikacije, zbirke) dijapozitiva, odgovarajuće video kasete i elektronske
publikacije);
- Internet.
Neophodni uslovi za realizaciju nastave koji se odnose na prostor, opremu i nastavna sredstva:
A) Školski prostor
1. Računarska učionica 2 kom
Površina učionice: 40 m2
2. Kabinet za mrežnu opremu i računarski hardver
Površina kabineta: 30 m2
3. Kabinet za opštestručne predmete (elektrotehnika, elektronika, digitalna elektronika i telekomunikacije)
Površina kabineta: 30 m2
B) Školska oprema
Računarska učionica
Red. br.
Naziv opreme
Broj komada
1.
Sto za računar
10
2.
Učenička stolica
10
3.
Katedra
1
4.
Nastavnička stolica
1
5.
Tabla
1
6.
Orman ugradni
1
7.
Računar pentijum IV - server
1
8.
Računar pentijum IV
10
9.
Klijentski OS
10
10.
Aplikativni softver za rad sa tekstom
10
11.
Aplikativni softver za rad sa tabelama
10
12.
Aplikativni softver za izradu prezentacija
10
13.
Serverski OS
1
14.
Softver za zaštitu protiv virusa
10
15.
Arhiver
10
16.
Skener
1
17.
Štampač laserski
1
18.
Video projektor
1
Napomena:
U računarskoj učionici realizuju se vežbe iz predmeta:
- Računarski softver
- Operativni sistemi
- Mrežni operativni sistemi
- Baze podataka
- Računarske mreže
- Administracija računarskih mreža
- Održavanje računarskih mreža
- Zaštita računarskih mreža
- Tehnička dokumentacija
Kabinet za opštestručne predmete
Red. br.
Naziv opreme
Broj komada
1.
Računar
1
2.
Klupa laboratorijska
5
3.
Učenička stolica
10
4.
Katedra nastavnička
1
5.
Nastavnička stolica
1
6.
Tabla školska
1
7.
Polica za instrumente
5
8.
Ormarić za instrumente
3
9.
Softver WORKBENCH
1
Uređaji i instrumenti
1.
Osciloskop - dvomlazni
5
2.
Audiogenerator
5
3.
Elektronski milivoltmetar
5
4.
Frekvencmetar
5
5.
Generator funkcija
5
6.
Digitalni multimetar
5
7.
Grafoskop
1
8.
Uređaji za napajanje
5
9.
Makete za realizaciju predviđenih laboratorijskih vežbi
5
Provodnici
1.
Komplet provodnika - kraći
5
2.
Komplet provodnika - duži
5
3.
Sonde za osciloskop i generatore
10
4.
BNC-krokodil
10
5.
Gajtani za DMM i audiogeneratore
24
Napomena:
U računarskoj učionici realizuju se vežbe iz predmeta:
- Osnove elektrotehnike
- Elektronika
- Digitalna elektronika i telekomunikacije
- Deo vežbi za predmet Mrežna oprema II razred
Kabinet za mrežnu opremu i računarski hardver
Red. br.
Naziv opreme
Broj komada
1.
Računar
1
2.
Klupa laboratorijska
5
3.
Učenička stolica
10
4.
Katedra nastavnička
1
5.
Nastavnička stolica
1
6.
Tabla školska
1
7.
Polica za instrumente
6
8.
Ormarić za instrumente
3
Uređaji i instrumenti
10
Dijagnostički softver
10
11
Disketa
10
12
Tehnička dokumentacija za hardver
10
13
Kutija za računarski sistem
10
14
Napajanje za RS
10
15
Procesor
10
16
Hladnjak
10
17
Kuler
10
18
RAM
10
19
Video kartica
10
20
Mrežna kartica
10
21
Zvučna kartica
10
22
Flopi
10
23
Hard-disk
10
24
CD-rom
10
25
ZIP
10
26
Spoljašnji i unutrašnji kablovi
10
27
Štampač
3
28
Sastavljen računarski sistem
10
29
Instalacioni diskovi sa različitim vrstama OS, korisničkih softvera, sistemski diskovi
10
30
Klešta za UTP, BNC konektore
10
31
Testeri za ispitivanje svih vrsta prenosnih medijuma koji se koriste u mrežama
5
32
Pristup internetu
33
UPS
3
34
Drajveri
10
35
Eksterni modem
3
36
Zvučnici
10
37
Mikrofon
10
38
Skener
5
39
Ripiter
5
40
Svič
5
41
Ruter
3
42
Video projektor
1
43
Dvokanalni osciloskop
5
44
Multimetar
10
45
Tragač metala
3
46
Tester
10
47
Impulsni reflektometar
3
48
OTDR (Optički reflektometar u vremenskom domenu)
1
49
Splajser (uređaj za nastavljanje optičkih kablova)
1
50
Optički multimetar
3
51
Antistatična lemilica
10
52
Ručni alat (mala i srednja klešta, pljosnate i krstaste odvrtke, sečice, pinceta, ispitivač)
10
Provodnici
1.
Komplet provodnika - kraći
5
2.
Komplet provodnika - duži
5
3.
Sonde za osciloskop i generatore
10
4.
BNC-krokodil
5
5.
Gajtani za DMM
10
6.
Sonde BNC - BNC
10
V) Nastavna sredstva
Nastavni predmet: RAČUNARSKI HARDVER sa laboratorijskim vežbama
Red. br.
NAZIV OPREME
Broj komada
Makete, uređaji
1.
Računar
10
2.
Kutija za računarski sistem
10
3.
Napajanje za RS
10
4.
Procesor
10
5.
Hladnjak
10
6.
Kuler
10
7.
RAM
10
8.
Video kartica
10
9.
Mrežna kartica
10
10.
Zvučna kartica
10
11.
Flopi
10
12.
Hard-disk
10
13.
CD-rom
10
14.
ZIP
3
Alat, instrumenti, pribor
1
Dvokanalni osciloskop
5
2
Multimetar
10
3
Antistatična lemilica
10
4
Ručni alat (mala i srednja klešta, pljosnate i krstaste odvrtke, sečice, pinceta, ispitivač)
10
SOFTVER
1
Dijagnostički softver
1
Slike i šeme na grafo folijama, slajdovi
1.
Prikaz računarskog sistema pomoću dijagrama
1
2.
Blok šema računara
1
3.
Blok šema centralne jedinice
1
4.
Blok šema matične ploče
1
5.
Blok šema procesora
1
6.
Blok šema Hard-disk
1
7.
Blok šema Flopija
1
8.
Blokšema CD-roma
1
Nastavni predmet:: MREŽNA OPREMA sa laboratorijskim vežbama
Red. br.
NAZIV OPREME
Broj komada
Makete, uređaji
1.
Računar
1
2.
Lemilica 30 vati
10
3.
Tester kablova
10
4.
Tragač kablova
10
5.
Impulsni reflektometar
3
6.
OTDR (Optički reflektometar u vremenskom domenu)
1
7.
Splajser (uređaj za nastavljanje optičkih kablova)
1
Alat, instrumenti, pribor
1.
Klešta za krimpovanje
10
2.
Punch down alat za spajanje kabla na reglete po 66/110 standardu
5
3.
Univerzalni instrument
10
4.
Čekić (1kg)
10
5.
Bušilica (vibraciona)
5
6.
Bušilica obična
5
7.
Komplet burgija za metal
1
8.
Komplet burgija za metal
1
9.
Komplet burgija za drvo
1
10.
Komplet dleta za štemovanje
1
11.
Razne turpije za metal
12.
Špakla
10
13.
Građevinarska vangla
10
14.
Univezalni striper alat za blankiranje sa secicama
10
15.
Pantljika od 3m
10
16.
Libela
5
17.
Razne vrste prenosnih medijuma (UTP, STP, FTP, koaksijalni)
18.
Razne kanalnice
19.
Razvodne kutije
20.
Utičnice (nazidne, uzidne, podne...)
21.
Svi postojeći konektori za žične medijume
22.
Razvodni ormani
3
23.
Ručni alat (mala i srednja klešta, pljosnate i krstaste odvrtke, sečice, pinceta, ispitivač
10
24.
Instalaciona creva
10
SOFTVER
Softver za simulaciju računarskih mreža
Slike i šeme na grafo folijama, slajdovi
1
Šema povezivanja konektora na kablove
1
2
Šema montaže utičnica
1
3
Šema montaže kanalnica
1
4
Šema izvedene TT instalacije
1
Detaljna uputstva za ostvarivanje programa data su uz svaki predmet pojedinačno.
MATEMATIKA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Razvijanje logičkog i apstraktnog mišljenja
- Razvijanje sposobnosti jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog jezika
- Razvijanje sposobnosti određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa
- Razvijanje osećaja za prostor, razlikovanje geometrijskih figura i njihove uzajamni odnose i transformacije
- Razumevanje funkcionalnih zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
- Razvijanje sistematičnosti, urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu; razvijanje radnih navika i sposobnosti za samostalan i grupni rad
- Sticanje znanja i veština korisnih za transfer u stručno-teoretskim predmetima i razvijanje sposobnosti za pravilno korišćenje stručne literature
- Formiranje svesti o univerzalnosti i primeni matematičkog načina mišljenja
- Podsticanje stručnog razvoja i usavršavanje u skladu sa individualnim sposobnostima i potrebama društva
- Razvoj sposobnosti potrebnih za rešavanje problema i novih situacija u procesu rada i svakodnevnom životu
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Despotović Radivoje, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Vojvodić Gradimir, Despotović Radivoje, Petrović Vojislav, Tošić Ratko, Šešelja Branimir, Matematika za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Milošević Vladislav, Ivović Miodrag, Nenadović Ratko, Simić Krstomir, Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Pap Endre, Tošić Ratko, Lozanov-Crvenković Zagorka, Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 1, zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Ivanović Živorad, Ognjanović Srđan, Matematika 2, zbirka zadataka i testova za drugi razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad, Matematika 3, zbirka zadataka i testova za treći razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Ognjanović Srđan, Ivanović Živorad, Matematika 4, zbirka zadataka i testova za četvrti razred gimnazija i tehničkih škola, Krug, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 1, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 3, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Bogoslavov Vene, Zbirka rešenih zadataka iz matematike 4, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za drugi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Kečkić Jovan, Matematika sa zbirkom zadataka za četvrti razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Fizika
- Osnovi elektrotehnike
- Računarski hardver
- Računarski softver
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: prvi
Godišnji fond časova: 111 časova
CILJEVI
ISHODI
Po završetku prvog razreda učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Unapređivanje znanja o realnim brojevima i sticanje elementarnih znanja o kompleksnim brojevima
razlikuje osnovne podskupove skupa realnih brojeva
(N, Z, Q, I) i navede njihova svojstva;
odredi NZS i NZD prirodnih brojeva;
obrazloži i primeni osnovna pravila deljivosti;
prevodi decimalan broj u razlomak i obrnuto i
obavi računske operacije sa razlomcima i decimalnim brojevima;
izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojnog izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada;
definiše kvadratni koren i proceni njegovu vrednost uz primenu približne vrednosti za √2 i √3 na dve decimale;
odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički
interpretira na realnoj pravoj (brojevnoj osi);
uporedi dva realna broja;
prikaže na brojnoj osi interval i ispita pripadnost broja intervalu;
rešava nad R jednačinu x2 = a (ako je a≥0);
definiše imaginarnu jedinicu;
definiše kompleksan broj i vrši osnovne operacije sa kompleksnim brojevima;
predstavi kompleksan broj u Dekartovoj koordinatnoj ravni:
Skupovi brojeva N, Z, Q, I, R i njihova struktura
Brojevna osa
Približne vrednosti realnih brojeva
Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima
Predstavljanje kompleksnog broja u Dekartovoj koordinatnoj ravni
Raditi ulazni test (npr. po zadacima iz zbirke pripremnih zadataka za prijemni ispit, samo sa izmenjenim podacima)
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 14 časova
Sticanje osnovnih znanja iz trigonometrije pravouglog trougla i njihova primena
definiše sinus, kosinus, tangens i kotangens oštrog ugla u pravouglom trouglu;
izračuna veličine geometrijskih elemenata na osnovu poznate vrednosti trigonometrijskih funkcija;
dokazuje osnovne trigonometrijske identičnosti i primenjuje ih u određivanju vrednosti trigonometrijskih funkcija na osnovu poznavanja samo jedne;
navodi trigonometrijske funkcije karakterističnih
uglova (od 30°, 45°, 60°);
koristi elemente trigonometrije pravouglog trougla u rešavanju praktičnih problema;
Definicije trigonometrijskih funkcija oštrog ugla u pravouglom trouglu
Vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (od 30°, 45°, 60°)
Osnovne trigonometrijske identičnosti
Rešavanje pravouglog trougla
Sadržaje povezivati sa odgovarajućim sadržajima fizike i stručnih predmeta: nagib strme ravni, razlaganje sila (normalna komponenta kod sile trenja ili komponenta sile u pravcu kretanja tela...), veličina senke,...
Za realizaciju trigonometrije pravouglog trougla preporučuje se 12 časova
Sticanje osnovnih znanja iz elemenata matematičke logike i teorije skupova i njihova primena
odredi vrednost skupovnog izraza i ispita tačnost skupovnih relacija;
definiše pojam funkcije, prepoznaje primere funkcija i uočava analitički izraz linearne funkcije;
određuje kompoziciju dve funkcije;
navodi uslove da je neka funkcija bijekcija i određuje inverznu funkciju;
Matematičko-logički jezik
Iskazi
Osnovne logičke i skupovne operacije
Dekartov proizvod skupova, binarna relacija
Pojam funkcije, primer linearne funkcije
Bijekcija
Kompozicija funkcija
Inverzna funkcija
Posebnu pažnju obratiti na razumevanje i pravilno korišćenje matematičkih simbola, jasno i precizno izražavanje; sadržaje povezivati sa primerima iz govornog jezika
Naglašavati veze odgovarajućih logičkih i skupovnih operacija
Povezivati ove sadržaje sa sadržajima bliskim iskustvu učenika od ranije, posebno na primerima iz skupa realnih brojeva (npr. obraditi skupovne operacije i nad intervalima realne prave)
Pojam bijekcije i inverzne funkcije objašnjavati na primeru linearne funkcije
Koristiti Venove dijagrame (npr. u zadacima određivanja broja elemenata podskupova unije dva ili više skupova)
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 17 časova
Unapređivanje znanja o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima
definiše monom, prepoznaje slične monome, sabira ih i oduzima;
odredi količnik C(x) i ostatak q(x) pri
deljenju polinoma A(x) polinomom B(x) (B(x) ≠ 0) i
to zapiše A(x)=B(x) C(x) + q(x);
rastavi polinom na činioce primenom osnovnih formula (distributivni zakon množenja prema sabiranju, kvadrat binoma, razlika kvadrata, kub binoma, zbir i razlika kubova);
odredi NZS i NZD datih polinoma;
transformiše racionalni algebarski izraz;
Monomi, račun sa stepenima
Polinomi i operacije sa njima
Deljivost polinoma, Bezuova teorema
Rastavljanje polinoma na činioce
Racionalni algebarski izrazi, operacije sa racionalnim algebarskim izrazima
Rastavljanje polinoma na činioce i sređivanje racionalnih izraza obrađivati na jako puno primera i insistirati da učenici jednim delom rade sami ili u grupama
Ozbiljnom greškom treba smatrati previđanje ograničavajućih uslova pri sređivanju izraza (npr. vrednost izraza x/x jeste 1, ali samo pod uslovom da je x≠0 - ne sme se "izgubiti informacija" da izraz x/x nije ni definisan za x=0)
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 18 časova
Unapređivanje znanja o linearnim funkcijama, jednačinama, nejednačinama, sistemima i primena
rešava praktične probleme koji se svode na linearne jednačine;
rešava jednačine koje se svode na linearnu jednačinu, uz razmatranje eventualnih uslova;
predstavi zavisnost dve veličine u stanjima, pojavama i procesima iz realnih situacija - tabelarno i grafički;
čita sa grafika, grafikona ili iz tabele vrednost jedne veličine ako je poznata druga i prati promene jedne veličine ako je poznata promena druge;
definiše analitički oblik y = kx + n linearne funkcije, i geometrijski interpretira parametre k i n;
grafički rešava sisteme linearnih jednačina sa dve nepoznate;
primeni analitičke metode za rešavanje sistema linearnih jednačina sa dve i tri nepoznate;
reši problem koji se svodi na rešavanje sistema linearnih jednačina;
razlikuje jednačine i sisteme koji imaju jedinstveno rešenje od onih koji su protivurečni ili neodređeni;
reši linearnu jednačinu (sistem linearnih jednačina) sa parametrom;
reši linearnu nejednačinu odnosno sistem linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom pomoću ekvivalentnih transformacija i grafički prikaže skup rešenja;
Linearna jednačina
Rešavanje linearnih jednačina sa jednom nepoznatom, ekvivalentnost jednačina
Linearna jednačina sa parametrom
Jednačine čije se rešavanje svodi na rešavanje linearne jednačine; apsolutna vrednost
Linearna funkcija i njen grafik
Sistem linearnih jednačina sa dve i tri nepoznate, različite metode rešavanja
Primena linearnih jednačina na rešavanje različitih problema
Osobine nejednakosti <, >, ≤, ≥
Linearne nejednačine sa jednom nepoznatom, sistemi linearnih jednačina sa jednom nepoznatom
Insistirati na geometrijskoj interpretaciji grafika funkcije f(x) = kx + n
Insistirati na povezivanju sa skupovnim i logičkim operacijama (npr. pri rešavanju sistema dve linearne nejednačine sa jednom nepoznatom ili npr. pri razlikovanju slučaja rešenja sistema sa parametrom)
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 22 časova
Razumevanje i primena proporcionalnosti
izračuna određeni deo neke veličine;
definiše razmeru, proširi je ili skrati i to primeni u rešavanju problema podele;
reši prostu i produženu proporciju;
prepozna direktnu ili obrnutu proporcionalnost dve veličine i to primeni u rešavanju jednostavnih problema;
reši problem smeše dve ili više komponenti;
reši osnovne probleme procentnog računa (određivanja: nepoznate glavnice, procenta ili procentnog iznosa);
Razmera i proporcija
Proporcionalnost veličina, direktna i obrnuta
Račun podele
Račun mešanja
Procentni račun
Važno je da se razmera, pre svega, vezuje za konkretne primene (npr. kod planova topografskih i geografskih karata) i treba raditi što više raznovrsnih primera (npr. račun mešanja se koristi ili određivanju količine komponenata u nekoj boji)
Kroz ove sadržaje se mogu obnoviti neka minimalna znanja o linearnim jednačinama i funkcijama iz osnovne škole i povezati sa novim sadržajima iz tih oblasti u ovom razredu
Insistirati na potpunom razumevanju i efikasnoj primeni znanja o procentu (npr. treba shvatiti i upamtiti da se iznos cene, posle promene za određeni procenat, dobija množenjem stare cene i koeficijenta koji zavisi od tog procenta)
Izgrađivati predstavu o mogućim okvirima rešenja
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 8 časova
Unapređivanje znanja o vektorima
definiše vektor, jednakost vektora i izvodi operacije sabiranja, oduzimanja vektora, množenja vektora skalarom;
primeni translaciju, rotaciju, osnu i centralnu simatriju na jednostavnim figurama;
Znanja o vektorima povezati sa znanjima o vektorskim veličinama u fizici, naglašavati razliku između skalarnih i vektorskih veličina
Za obradu preporučenih sadržaja se predlaže 8 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA.
Razred: drugi
Godišnji fond časova: 111 časova
CILJEVI
ISHODI
Po završetku drugog razreda učenik će:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Sticanje znanja o trigonometrijskim funkcijama i njihova primena
definisati trigonometrijski krug
koristiti jedinice stepen i radijan za merenje ugla i meru ugla u jednoj od njih pretvarati u meru u drugoj
definicije četiri osnovne trigonometrijske funkcije na trigonometrijskom krugu
određivati trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla, svodeći ih na trigonometrijske funkcije nenegativnog oštrog ugla (na osnovu osobina periodičnosti, (ne)parnosti)
skicirati grafike osnovnih trigonometrijskih funkcija i sa grafika čitati osnovne osobine
primenjivati adicione teoreme i ostale identitete pri transformisanju izraza
Stepen i radijan
Trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla na trigonometrijskom krugu
Svođenje na prvi kvadrant
Periodičnost
Znak
(Ne)parnost
Monotonost
Grafici trigonometrijskih funkcija, osobine
Adicione teoreme
Trigonometrijske funkcije dvostrukih i poluuglova
Transformacije zbira i razlike trigonometrijskih funkcija u proizvod i obrnuto
Ponoviti o trigonometrijskim funkcijama oštrog ugla u pravouglom trouglu i pomoći učenicima da koristeći ta znanja sami definišu trigonometrijske funkcije proizvoljnog ugla na trigonometrijskom krugu
Insistirati na primeni trigonometrije
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 22 časa
Sticanje znanja o stepenima i korenima i operacijama sa njima
primenjivati osobine operacija stepenovanja sa celim izložiocem u transformacijama izraza
skicirati grafike funkcija y=xn (n - paran broj; n - neparan broj) i sa grafika "čitati" osobine
definisati n - ti koren (n - paran broj; n - neparan broj)
primenjivati osobine operacija korenovanja u transformacijama izraza
racionalisati imenilac razlomka u jednostavnim slučajevima
primenjivati osobine operacija stepenovanja sa racionalnim izložiocem u transformacijama jednostavnih izraza
Pojam stepena
Operacije sa stepenima
Stepen sa celim izložiocem
Pojam korena
Operacije sa korenima
Racionalisanje imenioca razlomka
Stepen sa racionalnim izložiocem
Isticati da permanentno važe osobine stepenovanja bez obzira na proširivanje skupa kojem pripada izložilac
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 13 časova
Sticanje znanja o kvadratnim funkcijama, rešavanje kvadratnih jednačina i nejednačina i njihova primena
rešavati nepotpune kvadratne jednačine
rešavati jednostavne slučajeve kvadratne jednačine na osnovu rastavljanja kvadratnog trinoma
primenjivati obrazac za rešavanje kvadratne jednačine i na osnovu obrasca rastavljati kvadratni trinom
definisati diskriminantu i određivati prirodu rešenja kvadratne jednačine
primenjivati Vietova pravila
rešavati jednačine koje se smenom svode na kvadratne
rešavati kvadratne jednačine sa parametrom
primenjivati kanonski oblik kvadratnog trinoma
crtati grafik kvadratne funkcije i opisivati njene osobine
rešavati sistem linearne i kvadratne jednačine (dve kvadratne jednačine)
rešavati jednostavne kvadratne nejednačine
rešavati iracionalnu jednačinu (razmatrajući i uslove za postojanje rešenja)
Kvadratna jednačina
Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
Diskriminanta i priroda rešenja kvadratne jednačine
Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Vietova pravila sa primenom
Jednačine koje se smenom svode na kvadratne
Kvadratna funkcija i njen grafik
Kvadratna nejednačina
Sistem kvadratne i linearne jednačine, sistem dve kvadratne jednačine
Iracionalne jednačine
Pre izvođenja i korišćenja obrasca za rešavanje kvadratne jednačine, preporuka je da se konkretne jednačine sa "lepim brojevima" rešavaju rastavljanjem kvadratnog trinoma (na jednom ili dva časa) a tako nešto ne treba potpuno izbegavati ni kasnije
Pre izvođenja kanonskog oblika kvadratnog trinoma, predlaže se da se odgovarajuće rastavljanje koristi na nekoliko konkretnih primera
Pri proširivanju skupa realnih brojeva naglasiti da više "ne važe" relacije <, >, ≤, ≥ a da operacije +, -, .,: proširuju svoje dejstvo na nove konstante, uz nastavak važenja istih zakona (tako da učenici i sami mogu da naslute kako se npr. množe kompleksni brojevi)
Posebno insistirati na razmatranju uslova da bi neki broj mogao biti rešenje iracionalne jednačine
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 34 časa
Sticanje znanja o eksponencijalnim i logaritamskim funkcijama, rešavanje eksponencijalnih i logaritamskih jednačina i nejednačina i njihova primena
prikazivati analitički, tabelarno i grafički eksponencijalnu funkciju i znati njene osobine
rešavati jednostavne eksponencijalne jednačine
prikazivati analitički, tabelarno i grafički logaritamsku funkciju kao inverznu funkciju eksponencijalne i znati njene osnovne osobine
definisati logaritam i pravila logaritmovanja primenjivati pri transformaciji jednostavnih izraza
rešavati jednostavne logaritamske jednačine
Eksponencijalna funkcija i njen grafik, osobine
Eksponencijalne jednačine
Inverzna funkcija
Logaritamska funkcija i njen grafik, osobine
Pravila logaritmovanja i antilogaritmovanja i primena
Logaritamske jednačine
Dekadni logaritam
Naglašavati da karakteristična svojstva operacije stepenovanja ostaju u važnosti pri proširivanju domena za eksponente od skupa prirodnih do skupa realnih brojeva, a osnova na kraju može biti samo pozitivan broj, različit od 1
Posebno insistirati na razmatranju uslova da bi neki broj bio rešenje jednačine
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 20 časova
Proširivanje znanja iz trigonometrije
skicirati grafike inverznih trigonometrijskih funkcija i sa grafika čitati osnovne osobine
određivati skup rešenja trigonometrijskih jednačina i najjednostavnijih nejednačina
primenjivati sinusnu i kosinusnu teoremu na "rešavanje" trougla
Arkus funkcije, grafici, osobine
Trigonometrijske jednačine i nejednačine
Sinusna i kosinusna teorema sa primenom
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA.
Razred: treći
Godišnji fond časova: 111 časova
CILJEVI
ISHODI
Po završetku trećeg razreda učenik će:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Povezivanje znanja iz trigonometrije sa kompleksnim brojevima
kompleksan broj u algebarskom obliku prevoditi u trigonometrijski i Ojlerov oblik, i obrnuto
za brojeve date u trigonometrijskom obliku nalaziti proizvod, količnik, stepen, koren i to geometrijski interpretirati
znanja o kompleksnim brojevima primenjivati u struci
Geometrijska interpretacija kompleksnih brojeva u kompleksnoj ravni, modul i argument kompleksnog broja
Predstavljanje kompleksnog broja u algebarskom, trigonometrijskom i Ojlerovom obliku
Računske operacije sa kompleksnim brojevima u trigonometrijskom obliku: sabiranje, množenje, stepenovanje
Moavrov obrazac
Korenovanje kompleksnog broja
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 15 časova
Obnavljanje i upotpunjavanje znanja o obimu i površini mnogouglova, površini i zapremini poliedara i primena
primenjivati formule za izračunavanje obima i površine: pravougaonika, kvadrata, paralelograma, trougla, četvorougla sa normalnim dijagonalama, jednakostraničnog trougla, trapeza, pravilnog šestougla
crtati pomoćne slike osnovnih oblika prizme i piramide: kvadar, kocka, pravilna trostrana, četvorostrana i šestostrana prizma, piramida i zarubljena piramida, i njihove elemente
razlikovati pet pravilnih poliedara
crtati mrežu i računati površinu i zapreminu prizme, piramide, zarubljene piramide
izračunavati površinu i zapreminu složenih tela čiji su delovi ili "šupljine" u obliku poliedara
određivati površinu ravnih preseka poliedara
primenjivati stečeno znanje na rešavanje praktičnih problema iz svakodnevne prakse
Poliedri, osnovni pojmovi, rogalj, zbir ivičnih uglova roglja
pravilni poliedri
Pojam prizme, vrste, površina i zapremina
Pojam piramide, vrste, površina i zapremina
Pojam zarubljene piramide, površina i zapremina
Ravni preseci poliedara
Površina i zapremina složenih tela
Insistirati da učenici napravi mrežu i model bar jednog poliedra, kao i da, pri navođenju skoro svakog zadatka, crta pomoćnu sliku
Ako je moguće, koristiti simulacije na računaru, npr. simulacije preseka poliedara
Istaći primere iz istorijata matematike, npr. problem udvostručenja kocke
Zahtevati da pravilne poliedre učenici obrade samostalno uz korišćenje literature
Insistirati na primeni Pitagorine teoreme i trigonometrije kroz više zadataka
Neke rezultate učenici moraju automatski da znaju i da koriste, bez izvođenja (npr. obrasci za dijagonalu kvadrata, kocke, kvadra)
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 15 časova
Upotpunjavanje znanja o obimu i površini kruga i delova kruga, površini i zapremini oblih tela i primena
primenjivati formule za izračunavanje obima i površine kruga i delova kruga i primenjivati ih
razumeti da valjak, kupa, zarubljena kupa nastaju rotacijom, redom: pravougaonika oko jedne strane, pravouglog trougla oko katete, polukruga oko prečnika
crtati mrežu i izračunavati površinu valjka, kupe, zarubljene kupe
izračunavati površinu sfere
izračunavati površinu osnih preseka obrtnih tela
izračunavati zapreminu valjka, kupe i lopte
primenjivati stečeno znanje u rešavanju praktičnih problema
Obim i površina kruga, broj π, delovi kruga
Obrtna tela
Valjak, površina i zapremina
Kupa, površina i zapremina
Zarubljena kupa, površina i zapremina
Sfera i lopta
Ravni preseci obrtnih tela
Površina i zapremina složenih figura
naglašavati razliku broja π od približnih vrednosti
Insistirati na samostalnom pravljenju mreža i modela obrtnih tela. Ako je moguće, koristiti simulacije na računaru
Sadržaje povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života
Insistirati na primeni Pitagorine teoreme i trigonometrije kroz zadatke
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 12 časova
Razvijanje osnovnih znanja o vektorima i primena
definisati (ne)kolinearne i (ne)komplanarne vektore
razlagati dati vektor na tri komponente, kolinearne osama koordinatnog sistema
sabirati, oduzimati i množiti skalarom vektore date koordinatama i određivati njihove intenzitete
definisati skalarni proizvoda u funkciji koordinata i primenjivati ga na određivanje ugla između dva vektora i ispitivanje ortogonalnosti
definisati vektorski proizvod i formulu za vektorski proizvod u funkciji koordinata primenjivati na izračunavanje površine paralelograma i ispitivanje kolinearnosti
definisati mešovit proizvod i formulu za mešoviti proizvod u funkciji koordinata primenjivati na izračunavanje zapremine prizme i ispitivanje komplanarnosti
Vektorska baza i koordinacija
Sabiranje i oduzimanje vektora, množenje vektora skalarom, određivanje intenziteta vektora preko koordinata
Linearna zavisnost vektora, kolinearnost i komplanarnost
Skalarni proizvod vektora i primene (uglovi i ortogonalnost)
Vektorski proizvod vektora i primene (površina paralelograma i kolinearnost)
Mešoviti proizvod vektora i primene (zapremina prizme i komplanarnost)
Pri uvođenju prostornog koordinatnog sistema naglašavati analogije sa koordinatnim sistemom u ravni
Navoditi puno primera vektorskih veličina u matematici, fizici, svakodnevnom životu, Naglašavati razliku između skalarnih i vektorskih veličina
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 15 časova
Sticanje osnovnih znanja iz analitičke geometrije
u Dekartovom koordinatnom sistemu predstavljati tačke, određivati rastojanje dve tačke, središte date duži, površinu trougla ako su date koordinate njegovih temena
razlikovati implicitni, eksplicitni i segmentni oblik jednačine prave i primenjivati ih
pisati jednačinu pramena pravih kroz jednu tačku
pisati jednačinu prave kroz dve tačke
utvrđivati međusobne odnose dve prave (paralelnost, normalnost, ugao preseka)
pisati jednačinu kružnice ako je poznat centar i poluprečnik
analitički određivati presek prave i kružnice rešavajući odgovarajući sistem jednačina
određivati jednačinu tangente kružnice koja zadovoljava određeni uslov
pisati jednačine elipse, hiperbole i parabole
rešavati probleme vezane za međusobni položaj prave i krive drugog reda
Rastojanje između tačaka
Podela duži u datoj razmeri, središte duži
Implicitni, eksplicitni i segmentni oblik jednačine prave
Jednačina pramena pravih kroz jednu tačku, jednačina prave kroz dve tačke
Ugao između dve prave
Rastojanje tačke od prave
Jednačina kružnice
Međusobni položaj prave i kružnice, uslov dodira, tangenta
Jednačina elipse
Međusobni položaj prave i elipse, uslov dodira, tangenta
Jednačina hiperbole
Međusobni položaj prave i hiperbole, uslov dodira, tangenta
Jednačina parabole
Međusobni položaj prave i parabole, uslov dodira, tangenta
Istaći povezanost grafičkog i analitičkog pristupa u analitičkoj geometriji.
Često naglašavati da tačka pripada liniji ako i samo ako njene koordinate zadovoljavaju jednačinu te linije
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 24 časa
Sticanje osnovnih znanja o nizovima i primena
određivati prvih nekoliko članova niza zadatog formulom
navoditi primere nizova kod kojih (ne)važe svojstva monotonosti i ograničenosti niza
razlikovati beskonačno male i beskonačno velike veličine
definisati broj e kao graničnu vrednost odgovarajućeg niza i znati njegovu približnu vrednost sa tačnošću na dve decimale
računati granične vrednosti nizova (na jednostavnim primerima)
princip matematičke indukcije primenjivati na najjednostavnijim primerima
definisati pojam i osobine aritmetičkog i geometrijskog niza i primenjivati ih u određivanju niza i izračunavanju sume
određivati sumu beskonačnog opadajućeg geometrijskog niza (npr. kod pretvaranja beskonačno periodičnog decimalnog broja u razlomak)
Beskonačan niz, način zadavanja
Osnovni pojmovi o nizovima
Granična vrednost niza, beskonačno male i beskonačno velike veličine
Broj e
Matematička indukcija i neke njene primene
Aritmetički niz - pojam, svojstva, primene
Geometrijski niz - pojam, svojstva, primene
Nizove zadavati kako formulom, tako i članovima i rekurzivno, ili nekim drugim opisom - i u svakom od tih slučajeva kod učenika stvarati predstavu o ponašanju niza
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 18 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA.
Razred: četvrti
Godišnji fond časova: 102 časa
CILJEVI
ISHODI
Po završetku četvrtog razreda učenik će:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Klasifikacija i produbljivanje znanja o karakterističnim osobinama realnih funkcija
skicirati grafike elementarnih funkcija i objašnjavati njihove osobine
određivati inverznu funkciju date funkcije
određivati kompoziciju funkcija
određivati domen, nule i znak i ispitivati parnost realnih funkcija
Realne funkcije, domen, kodomen, skup slika
Osobine funkcija (nule, znak, parnost, periodičnost, monotonost, ekstremne prednosti, ograničenost, konveksnost)
Elementarne funkcije (stepena, racionalna, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijske, inverzne trigonometrijske)
Neprekidnost funkcije
Insistirati na samostalnom i grupnom radu učenika kod ponavljanja elementarnih funkcija
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova
Sticanje osnovnih znanja o graničnoj vrednosti funkcije i primena
osnovne teoreme o graničnim vrednostima primenjivati u jednostavnim primerima
ispitivati ponašanje funkcije na "krajevima" oblasti definisanosti, određivati asimptote, ako postoje, i to grafički prikazivati
određivati levu i desnu graničnu vrednost funkcije
Granična vrednost funkcije, leva i desna granična vrednost funkcije
Neke značajnije granične vrednosti
Asimptote grafika funkcije
Napraviti paralelu između granične vrednosti funkcije i granične vrednosti niza
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 17 časova.
Sticanje znanja o izvodu funkcije i znanja neophodnih za ispitivanje i crtanje grafika jednostavnih funkcija
definisati izvod funkcije i prikazivati njegovu geometrijsku interpretaciju
izračunavati izvod funkcije po definiciji
primenjivati tablicu izvoda elementarnih funkcija
izračunavati izvod zbira, razlike, proizvoda i količnika funkcija;
izračunavati izvod složene funkcije
izračunavati izvode drugog, trećeg i višeg reda elementarnih i složenih funkcija
određivati jednačine tangente i normale kroz datu tačku sa krive na datu krivu
ispitivati monotonost i ekstremne vrednosti funkcije, na osnovu primene izvoda
ispitivati konkavnost i konveksnost funkcije, na osnovu primene izvoda
ispitivati i grafički prikazivati jednostavne primere funkcija
Povezati dosadašnja znanja o jednačini prave sa znanjem o izvodima
Staviti naglasak na geometrijsku interpretaciju izvoda
Posebno izvežbati monotonost i konveksnost funkcije primenom izvoda, pre detaljnog ispitivanja funkcije
Insistirati na što većem samostalnom radu učenika
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 27 časova
Sticanje osnovnih znanja o integralima i primena
primenjivati tablicu osnovnih integrala
primenjivati metodu zamene i parcijalne integracije
Pojam primitivne funkcije i neodređenog integrala
Osobine neodređenog integrala
Tablica osnovnih integrala
Metode zamene
Metoda parcijalne integracije
Insistirati na preciznosti, tačnosti i sistematičnosti u radu
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova
Sticanje osnovnih znanja o određenom integralu i primena
navoditi osobine određenog integrala
primenjivati određeni integral na izračunavanje površine i zapremina
Definicija i egzistencija određenog integrala
Osobine određenog integrala
Njutn-Lajbnicova formula
Neke primene određenog integrala - kvadratura, kubatura
Insistirati na razumevanju određenog integrala i značaju njegove primene
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 10 časova
Sticanje osnovnih znanja iz kombinatorike
razlikovati i prepoznavati varijacije, permutacije i kombinacije
Pojam i osnovna pravila kombinatorike
Varijacije bez ponavljanja
Varijacije sa ponavljanjem
Permutacije bez ponavljanja
Permutacije sa ponavljanjem
Kombinacije bez ponavljanja
Rešavati različite kombinatorne probleme iz života
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 8 časova
Sticanje osnovnih znanja o binomnom obrascu
definisati binomni koeficijent i primenjivati osobine binomnih koeficijenata u rešavanju zadataka
primenjivati binomni obrazac
Binomni koeficijenti - osobine
Binomni obrazac
Za obradu preporučenih sadržaja predlaže se 8 časova
NAPOMENA: ZA REALIZACIJU 4 PISMENA ZADATKA SA ISPRAVKAMA PLANIRANO JE 12 ČASOVA.
FIZIKA
1. CILJEVI PREDMETA:
- Produbljivanje razumevanja o osnovnim oblastima u klasičnoj i modernoj fizici;
- Produbljivanje razumevanja o fizici kao fundamentalnoj nauci, koja omogućava razumevanje sveta koji nas okružuje;
- Produbljivanje razumevanja o naučnom mišljenju i naučnim metodama;
- Shvatanje fizičke slike sveta;
- Shvatanje veze između fizike, tehnologije, kulture i društvenog razvoja.
2. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- E. Danilović, M. Raspopović, S. Boćin, Fizika za prvi razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000.
- J. Janjić, M. Pavlov, B. Radivojević: FIZIKA za prvi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- M. Raspopović i dr., Fizika sa zbirkom zadataka i priručnikom za laboratorijske vežbe, za I razred četvorogodišnjih stručnih škola Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.
- Grupa autora: FIZIKA za drugi razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Grupa autora: FIZIKA za treći razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika II, Zbirka zadataka za drugi razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Nataša Čaluković: Fizika III, Zbirka zadataka za treći razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Grupa autora: FIZIKA za četvrti razred srednjeg obrazovanja i vaspitanja, Naučna knjiga Beograd 2000.
- Nataša Čaluković: Fizika, Zbirka zadataka za četvrti razred gimnazije, KRUG, Beograd, 2003.
- Kvark media, Multimedijalni edukativni programi Fizika 1 i 2 Multisoft, Užice 1999.
3. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Matematika
- Osnove elektrotehnike
- Stručni predmeti
4. CILJEVI, ISHODI I PREPORUČENI SADRŽAJI PREDMETA PO RAZREDIMA
Razred: prvi
Godišnji fond časova: 74 časa
CILJEVI
ISHODI
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI I TEME
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA
Osposobljavanje učenika da objasne mesto i značaj fizike za razvoj društva
objasne pojave, promene, procese i odnose na osnovu zakona, modela i teorija prirodnih nauka.
razvijaju logičko razmišljanje i rasuđivanje i poznavanje primene fizičkih zakona i principa u svetu koji nas okružuje
objasni značaj fizike kao fundamentalne nauke i njen uticaj na razvoj tehničkih nauka i disciplina;
obrazloži razliku između hipoteza, modela i teorija;
koristi jedinice osnovnih i izvedenih veličina u skladu sa Međunarodnim sistemom jedinica;
navede razliku između fizičkih skalarnih i vektorskih veličina, kao i primere za te veličine;
objasni princip kružnog kretanja i njegove karakteristične veličine;
Uvod
Fizika - oblast i priroda naučne discipline
Razvoj fizike kao nauke i njen uticaj na formiranje i razvoj tehničkih nauka
Fizički ogledi i zakoni. Fizičke veličine i formule
Sistematizacija fizičkih veličina (Međunarodni sistem jedinica)
Skalarne i vektorske fizičke veličine
Osnovne operacije sa vektorima: Sabiranje i oduzimanje vektora na primeru fizičkih veličina (brzina, ubrzanje, sila, vektor položaja),
Skalarni i vektorski proizvod vektora
Kružno kretanje
Rotaciono kretanje čvrstih tela
Ugaoni pomeraj, ugaona brzina
Ugaono ubrzanje
Ravnomerno ubrzano rotaciono kretanje
Korišćenje stručne literature, šema, folija za grafoskop, demonstracionih sredstava, rad u kabinetu za fiziku, korišćenje edukativnih programa na računaru
Jasno i konkretno izlaganje gradiva sa osvrtom na konkretne primere iz svakodnevnog života i prakse
objasni pojam oscilacija, njihov nastanak i karakteristične veličine oscilatornog kretanja (period, učestanost, amplituda);
razlikuje slobodne, prinudne i prigušene oscilacije;
objasni nastanak elektromagnetnih oscilacija i uoči njihovu primenu;
obrazloži pojam rezonancije i uoči njenu primenu u svakodnevnom životu;
Oscilacije
Oscilacije u mehanici, harmonijske oscilacije
Slobodne, prinudne, prigušene oscilacije
Elektromagnetne oscilacije
Rezonancija
Preporučeni broj časova po temama:
•
Uvod u fiziku
19
•
Oscilacije
10
•
Talasi
25
•
Optika
20
objasni pojam talasa i njihov nastanak;
objasni nastanak elektromagnetnih talasa i razlikuje različite vrste elektromagnetnih talasa;
diskutuje o primeni elektromagnetnih talasa u svakodnevnom životu;
objasni princip superpozicije talasa;
razlikuje pokretne od stojećih talasa;
navede izvore zvuka i razliku između zvuka, tona i šuma;
objasni osnovne karakteristike zvuka;
objasni pojavu Doplerovog efekta u akustici;
obrazloži pojave interferencije, difrakcije i polarizacije mehaničkih talasa;
Princip superpozicije talasa, pokretni i stojeći talasi
Akustika, izvori zvuka
Karakteristike zvuka
Doplerov efekat u akustici
Interferencija talasa
Difrakcija talasa
Polarizacija talasa
razlikuje prelamanje od odbijanja svetlosti i objasni osnovne zakonitosti prelamanja i odbijanja svetlosti;
razlikuje ogledalo i sočivo i objasni osnovne zakonitosti prelamanja kroz ove optičke objekte;
objasni pojave interferencije, polarizacije i disperzije svetlosti
Optika
Izvori svetlosti
Prelamanje svetlosti
Odbijanje svetlosti
Ogledala
Sočiva
Interferencija svetlosti
Difrakcija svetlosti
Polarizacija svetlosti
Disperzija svetlosti
Doplerov efekat u optici
Optička vlakna
RAČUNARSKI HARDVER
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska
nastava
Vežbe
Praktična
nastava
Nastava u
bloku
I
148
148
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje učenika za prepoznavanje vrsta, karakteristika i funkcija različitih računarskih sistema
- Osposobljavanje učenika da samostalno sklopi računar
- Osposobljavanje učenika za testiranje hardvera i otklanjanje kvarova
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred: prvi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Arhitektura računara
36
Sklapanje računara
76
Testiranje hardvera
36
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: Arhitektura računara
Trajanje modula: 36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika za prepoznavanje vrsta, karakteristika i funkcija različitih računarskih sistema
definiše pojam računarskog sistema;
navede podelu računarskog sistema;
opiše faze razvoja računarskih sistema i njihove specifičnosti;
razlikuje vrste računara i identifikuje njihove karakteristike (PC, Lap-top, ...);
analizira Von-Nojmanov model računara;
opiše blok šemu i princip rada računara;
objasni namenu i funkcije komponenti računarskog sistema;
definiše pojam hardvera i softvera;
nabroji elemente računarskog hardvera;
opiše i analizira blok šemu centralne jedinice;
Pojam računarskog sistema
Podela računarskih sistema
Faze razvoja računarskih sistema
Instrukcije i program
Arhitektura računarskog sistema
Osnovne komponente računarskog sistema
Pojam hardvera i softvera
Von-Nojmanov model računara
Uloga CPU von-Nojmanovom modelu
Uloga memorija Von-Nojmanovom modelu
Komponente računara
Ulazno-izlazni uređaji
Centralna jedinica računara
Proizvođači računara
Lap-top računari
Blok šema Lap-top računara
Ovaj modul se ostvaruje sa 36 časova teoretske nastave.
Na početku učenicima definisati računarski sistem, podelu i faze razvoja.
Princip rada računara analizirati i objasniti na blok šemi Von-Nojmanovog modela računara.
Objasniti karakteristike savremenih računara i njihovu podelu (PC, Lap-top itd.)
Izvršiti podelu softvera i objasniti namenu svakog od njih
Nabrojati elemente računarskog hardvera.
Objasniti učenicima blok šemu centralne jedinice PC i Lap-top
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
Naziv modula: Sklapanje računara
Trajanje modula: 76 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika da samostalno sklopi računar
razlikuje oblike i vrste kućišta i izvora napajanja
i objasni njihove prednosti i nedostatke;
objasni ulogu Power Good signala;
vrši izbor odgovarajućeg kućišta na osnovu zadate
konfiguracije;
definiše formate matičnih ploča;
navede i objasni delove matičnih ploča;
ugradi matičnu ploču u kućište;
objasni ulogu CPU;
navede glavne delove CPU i objasni njihovu ulogu;
ugradi CPU na matičnu ploču;
definiše primarni i sekundarni prenos podataka;
navede ulazno izlazne prenosne vodove i opiše
njihove karakteristike;
razlikuje vrste slotova i objasni njihove karakteristike;
razlikuje vrste portova i uređaje koji se na
njih priključuju;
navede podelu, parametre i opiše karakteristike
memorija;
vizuelno razlikuje memorijske module;
ugradi memorijske module na matičnoj ploči;
pripremi tvrdi disk za primenu i vrši njegovu
ugradnju;
pripremi i ugradi CD, DVD;
Kućišta vrste, namena i uloga
Pojam napajanja, vrste i karakteristike
Konektori za napajanje
Napredno upravljanje napajanjem
Uloga i funkcija matične ploče
Delovi matične ploče
Čipovi na matičnoj ploči
Bios matične ploče
Magistrale i portovi
U-I slotovi
Instalacija i zamena matičnih ploči
Dijagnostika problema vezanih za matičnu ploču
Glavni delovi CPU i njihova uloga
Osnovne karakteristike i vrste procesora
Uloga hladnjaka
Ugradnja procesora
Dijagnostika rada procesora
Ugradnja hladnjaka
Vrste prenosa podataka
Problemi koji nastaju pri prenosu podataka po prenosnim vodovima
Vrste interfejsa i njihove karakteristike
Ovaj modul se realizuje u laboratoriji. Poželjno je da svaki učenik ima svoje radno mesto. Na svakom radnom mestu potrebno je da postoji komplet alata i instrumenata za sklapanje i testiranje računara.
Pokazati učenicima što više vrsta kućišta i napajanja i objasniti im njihove karakteristike.
Vežbati zatvaranje i otvaranje kućišta, skidanje i montažu prednje maske. Ova vežbanja uraditi na što više različitih kućišta.
Vežbati otvaranje i čišćenje napajanja, kao i njegovu montažu u kućište.
Priključiti napajanje na izvor električne energije i unimerom meriti izlazne napone na konektorima.
Objasniti ulogu matične ploče, nacrtati njenu blok šemu.
razlikuje vrste i objasni ulogu video adaptera;
opiše glavne delove video kartice;
ugradi video karticu u centralnu jedinicu;
razlikuje vrste zvučnih kartica;
ugradi zvučne kartice u centralnu jedinicu;
identifikuje vrste i karakteristike modema;
ugradi modem u centralnu jedinicu;
ugradi mrežnu karticu u centralnu jedinicu;
definiše pojam perifernih uređaja;
razlikuje vrste ulaznih uređaja za unos podataka;
definiše funkciju i princip rada tastature;
poveže različite vrste tastatura na centralnu jedinicu;
objasni funkciju i princip rada miša;
poveže različite vrste miševa na računara;
razlikuje vrste izlaznih uređaja;
poveže različite izlazne uređaje sa centralnom jedinicom
Priključci definisani standardom
Povezivanje odgovarajućih uređaja na priključke
Memorije (RAM memorija, ROM memorija, KEŠ memorija, virtuelna memorija)
Spoljašne memorije (disketa, CD, CDRW, DVD, JetFlash). Flash memorija, externa masovna memorija), hard disk, magnetna traka i kaseta.
Pravila ugradnje memorija
Priprema memorija za ugradnju
Ulazne jedinice (funkcija, način unošenja podataka i komunikacija)
Povezivanje ulaznih jedinica sa centralnom jedinicom
Objašnjava funkciju, način prikazivanja i obrade podataka različitih izlaznih jedinica
Povezivanje izlaznih jedinica na centralnu jedinicu
Koristiti literaturu proizvođača matičnih ploča.
Objasniti način označavanja matičnih ploča i vežbati na osnovu oznake čitanje karakteristika ploča
Pokazati učenicima vizuelno sve elemente matične ploče
Vežbati montažu i demontažu matične ploče (to uraditi sa što više različitih vrsta ploča)
Objasniti ulogu procesora.
Objasniti karakteristike procesora i vežbati čitanje karakteristika iz proizvođačke literature i oznaka procesora, oznake procesora tražiti preko Interneta odgovarajuće matične ploče
Na osnovu
Vežbati montažu i demontažu procesora na matičnu ploču
Objasniti značaj RAM memorija.
Pokazati različite module RAM memorija (DRAM, SDRAM, DDR...) i vežbati njihovu ugradnju.
Izvršiti pripremu hard diska za ugradnju i izvršiti ugradnju.
Vežbati ugradnju video kartice.
Vežbati montažu i demontažu ostalih vrsta kartica.
Vežbati povezivanje prenosnih vodova u centralnoj jedinici
Vežbati povezivanje napajanja na komponente centralne jedinice.
Vežbati povezivanje izlaznih i ulaznih uređaja na centralnu jedinicu
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
Naziv modula: Testiranje hardvera
Trajanje modula: 36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika za testiranje hardvera i otklanjanje kvarova
definiše metode održavanja računara;
koristi alat i
instrumente za održavanje računara;
navede najčešće kvarove računara i objasni uzroke
njihovog nastajanja;
koristi različite dijagnostičke softvere za testiranje
računara;
koristi različite dijagnostičke hardverske kartice;
prati razvoj novih dijagnostičkih softvera;
testira ispravnost računara, identifikuje i otklanja greške;
otkloni i zameni neispravne komponente u računaru.
Metode održavanja računara
Alati i instrumenti za održavanje
računara
Kvarovi kod računara (karakteristike i manifestacija)
Dijagnostički softver (vrste i karakteristike)
Internet (traženje potrebnih softvera, preuzimanje
softvera i instalacija)
Testiranje računara
Dijagnostika greške
Zamena neispravnih komponenti
Modul testiranje računara izvodi se u laboratoriji
sa 10 radnih mesta. Na svakom radnom mestu mora da postoji računar, alat
i instrumenti za popravku računara. Svi računari treba da su povezani na
internet.
Na početku modula učenicima objasniti metode održavanja
računara.
Upoznati ih sa alatom i instrumentima za održavanje
računara.
Upoznati ih sa par dijagnostičkih softvera za
dijagnostiku rada računara.
Vežbati traženje novih dijagnostičkih softvera
i njihovu primenu.
Simulirati na računarima kvarove napajanja, matične
ploče, memorije, procesora, diska i ostalih komponenti, i na vežbama
tražiti da učenici samostalno otkriju kvar i zamene neispravnu komponentu
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Piter Norton, Unutrašnjost PC-a i Nadgradnja i popravka PC-a, SAMS Publishing
- Scott Mueller, Nadogradnja i popravka PC-a, QUE
- Stephen J. Bigelow, Rešavanje problema, nadgradnja i popravka PC-a, Edicija: Do kraja Do kraja
- PC Press. www.pcpress.co.yu, Mikro: www.mikro.co.yu, Svet kompjutera: www.sk.co.yu
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska
nastava
Vežbe
Praktična
nastava
Nastava u
bloku
I
74
37
185
II
48
26
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektrostatike i jednosmernih struja potrebnih za druge stručne predmete
- Sticanje osnovnih znanja iz oblasti elektromagnetizma, naizmeničnih struja i impulsa potrebnih za druge stručne predmete
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred: prvi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Elektrostatika
18
Jednosmerne struje
72
Elektromagnetizam
21
Razred: drugi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Naizmenične struje
48
Impulsi
26
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: Elektrostatika
Trajanje modula: 18 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Sticanje osnovnih znanja o elektricitetu i električnim
svojstvima materije, o električnom polju, osnovnim karakteristikama i pojavama
u električnom polju, kao i osnovnim fizičkim veličinama koje karakterišu
njegovo dejstvo
Sticanje osnovnih znanja o parazitnim kapacitivnostima
i njihovim realnim veličinama u praksi
Sticanje znanja iz osnova teorije merenja, o
osnovnim električnim mernim instrumentima i metodama merenja
definiše osnovna i električna svojstva materije i
pojam elektriciteta;
objasni količinu elektriciteta, naelektrisano
telo, način delovanja i jedinice;
razlikuje provodnike, izolatore i poluprovodnike;
grafički prikaže, objasni i izračuna polje i
silu nekoj tački polja;
razlikuje pojmove električnog potencijala i napona;
definiše i izračunava kapacitivnost uopšte, kapacitivnost
dva provodnika i kapacitivnost pločastog kondenzatora, kapacitivnost
redne, paralelne i mešovite veze kondenzatora;
objasni pojam parazitne kapacitivnosti;
objasni gubitke u kondenzatoru i konstrukciju
i osobine elektrolitskih kondenzatora;
objasni proces punjenja i pražnjenja kondenzatora
u kolu jednosmerne struje;
definiše merenja u elektrotehnici kao i greške
pri merenju;
Struktura materije.
Pojam naelektrisanog tela, količina
elektriciteta, definicija i jedinice
Provodnici, poluprovodnici i izolatori.
Sile u električnom polju. Kulonov zakon.
Pojam električnog polja. Grafičko prikazivanje
električnog polja. Vektor električnog polja.
Električni potencijal. Električni napon. Jačina
homogenog električnog polja
Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost dva paralelna provodnika. Kapacitivnost
pločastog kondenzatora. Parazitna kapacitivnost.
Gubici u kondenzatoru. Kondenzatori (elektrolitski,
bipolarni,...). Starenje kondenzatora
Opterećivanje kondenzatora
Redno, paralelno i mešovito vezivanje kondenzatora.
Na početku nastave dati kratak uvod u istorijat razvoja
elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao nastavak na prethodno znanje
iz fizike i hemije. Električno polje i pojave u njemu obraditi prvenstveno
grafički, a zatim matematički obraditi zakone i pojave u njemu.
Uz obradu
pojava u električnom polju kondenzatora i njihovih različitih veza raditi
jednostavnije zadatke.
Prostim primerima objasniti pojam parazitnih
kapacitivnosti.
Pri obradi tema koristiti odgovarajuće animacije
sa Interneta
Nakon teorijske obrade tehničkih karakteristika
mernih instrumenata: analognih i digitalnih učenike treba naučiti da
rukuju instrumentima, povezuju ih u električna kola i pravilno ih očitavaju
Kod merenja kapacitivnosti demonstrirati uticaj
mernih kablova kod merenja malih kapaciteta
objasni ulogu instrumenata i pribora u postupcima
merenja i način njihovog korišćenja;
izmeri napon analognim i digitalnim
instrumentom napunjenog elektrolitskog kondenzatora u električnom kolu
i van kola.
Merenje kapacitivnosti digitalnim instrumentom i specifičnosti pri merenju malih kapacitivnosti. Merenje kapacitivnosti elektrolitskog kondenzatora. Instrumenti za brzu proveru elektrolitskih kondenzatora.
Posebnu pažnju posvetiti merenju elektrolitskih kondenzatora
i njihovom starenju
Modul se realizuje kroz: 12 časova teorije
i 6 časova vežbi
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
Naziv modula: Jednosmerne struje
Trajanje modula: 72 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Sticanje osnovnih znanja o jednosmernoj električnoj
struji, njenom dejstvu i njenim osnovnim parametrima, o električnom kolu
i osnovnim elementima koje ga čine
Sticanje znanja o osnovnim zakonima električnog
kola (Omov, I i II Kirhofov, Džulov zakon)
Osposobljavanje učenika za rešavanje prostih
i složenih električnih kola pomoću I i II Kirhofovog zakona
definiše pojam jednosmerne struje, fizički i tehnički
smer struje, izračuna i objasni jačinu i gustinu struje;
navodi i obrazlaže
dejstva električne struje;
objasni elemente električnog kola, definiše kolo
i uslov da u kolu bude struje;
definiše, objasni i izračuna električnu otpornost;
analizira zavisnost otpornosti od temperature;
razlikuje vrste otpornika;
definiše, objasni i izračuna električnu provodnost;
definiše i primenjuje Omov zakon kao i prvi i
drugi Kirhofov zakon;
definiše i primeni Džulov zakon, razlikuje i
izračuna električnu snagu i rad;
izračuna ekvivalentnu otpornost redne, paralelne
i mešovite veze otpornika;
objasni elektromotornu silu generatora i razlikuje
jednosmerne izvore za napajanje;
rešava prosta kola s jednim generatorom i jednim
prijemnikom i izračunava snagu generatora i snagu prijemnika;
razlikuje režime rada generatora;
objasni i rešava prosta kola pomoću uopštenog
Omovog zakona;
Pojam jednosmerne električne struje.
Dejstva električne
struje.
Jačina, smer i gustina struje.
Pojam električnog kola. Elementi električnog kola.
Prvi Kirhofov zakon
Električna otpornost. Otpornost provodnika.
Zavisnost otpornosti od temperature. Električna
provodnost
Omov zakon
Džulov zakon
Vezivanje otpornika i ekvivalentna otpornost
Elektromotorna sila generatora.
Vrste jednosmernih izvora za napajanje.
Prosto kolo sa jednim generatorom i jednim prijemnikom
Režimi rada generatora
Prosto električno kolo sa više generatora i prijemnika
Napon između dve tačke i potencijal tačaka u
kolu.
Električne sile u kolu. Drugi Kirhofov zakon
Rešavanje složenih kola
Na početku ovog poglavlja objasniti fizičku suštinu
struje, fizički i tehnički smer, pozitivnu i negativnu struju, itd.
Električno
kolo uporediti sa nekim mehaničkim sistemom u kojem se vrši dvostruka
konverzija energije, gde se energija neophodna za direktnu upotrebu
(na primer potencijalna energija vode) pretvara u električnu, zatim
prenosi provodnicima do potrošača i tu se pretvara u energiju pogodnu
za korišćenje (na primer u svetlosnu)
Uz standardne jedinice za specifičnu otpornost
dati i vrednost sa površinom preseka izraženim u mm2
Uz električne sile u kolu uvek dati njihov smer
u odnosu na smer struje; u ovom slučaju dati i smer napona na otporniku
izračuna napon između dve tačke i potencijal tačaka
u kolu;
definiše i rešava složeno kolo pomoću prvog i
drugog Kirhofovog zakona;
Drugi Kirhofov zakon dati kao opšti zakon ravnoteže
sila i primeniti ga na električno kolo ili konturu
Prilikom obrade jednosmernih
struja raditi jednostavnije zadatke.
Osposobljavanje učenika da rukuju, pravilno povezuju i očitavaju analogne i digitalne instrumente i mere osnovne veličine u kolu jednosmerne struje
opiše i primeni merenje jačine jednosmerne struje;
opiše
i primeni merenje veličina digitalnim multimetrom;
izmeri otpornost;
meri električni rad i snagu pomoću ampermetra
i voltmetra;
proveri Omov zakon;
proveri prvi i drugi Kirhofon zakon;
izvede izraz za izračunavanje napona na otporniku
u delitelju napona;
snimi zavisnost otpornosti potenciometra od ugla
i grafički prikaže karakteristiku potenciometra
Laboratorijske vežbe:
Merenje jačine struje analognim instrumentom
Merenje
digitalnim multimetrom
Merenje otpornosti
Merenje rada i snage pomoću ampermetra i voltmetra
Provera Omovog zakona
Provera prvog Kirhofovog zakona; kolo sa dva
paralelno vezana otpornika
Provera prvog Kirhofovog zakona: kolo sa više
paralelno vezanih otpornika
Provera drugog Kirhofovog zakona: kolo sa dva
redno vezana otpornika
Provera drugog Kirhofovog zakona; kolo sa više
redno vezanih otpornika
Delitelj napona sa fiksnim otpornicima
Promenljivi
otpornik u kolu jednosmerne struje
Veliku pažnju posvetiti univerzalnom instrumentu kao
najviše korišćenom meraču električnih veličina
Vežbe organizovati tako da
se odeljenje deli na dve grupe
Po mogućnosti, u jednom terminu raditi jednu
vežbu
Jedna vežba se radi dva spojena - školska časa
i za to vreme treba da se urade sva merenja i obrade rezultati
U laboratoriji treba da bude dovoljno radnih
mesta da za jednim stolom budu dva do tri učenika
Modul se realizuje kroz: 48 časova teorije
24 časova vežbi
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
Naziv modula: Elektromagnetizam
Trajanje modula: 21 čas
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Sticanje osnovnih znanja o magnetnim svojstvima materije, magnetnom polju, elektromagnetizmu i njegovoj praktičnoj primeni
objasni pojam magneta i magnetnog polja;
grafički predstavi
magnetno polje i da ga objasni;
izračuna magnetno polje od struje u pravom provodniku;
objasni magnetna svojstva materije i podelu magnetnih
materijala, a naročito feromagnetnih materijala;
definiše magnetni fluks i da gustinu fluksa poveže
s magnetnom indukcijom;
objasni magnećenje feromagnetnih materijala i
magnetni histerezis;
izračuna i objasni magnetnu indukciju struje
u pravom provodniku i da odredi njen smer;
objasni magnetnu indukciju u navojku i navoju
i odredi njen smer;
objasni Lencov zakon i njegovu primenu kod pravog
provodnika, navojka i navoja u magnetnom polju;
odredi smer indukovane elektromotorne sile;
objasni samoindukciju i koeficijent samoindukcije;
izračuna induktivnost navoja;
objasni uzajamnu indukciju;
objasni pojam oklopljavanja, odnosno faradejevog
kaveza;
Pojam magnetnog polja. Grafičko predstavljanje magnetnog
polja.
Međusobna indukcija. Elektromotorna sila međusobne
indukcije.
Elektromagnetni oklopi i ekranizacija provodnika.
Oklopljavanje pomoću magnetnih i nemagnetnih materijala.
Pojam magnetnog polja takođe obraditi oslanjajući
se na prethodno znanje iz osnovne škole. Po mogućnosti pokazati njen oblik
pomoću gvozdene piljevine. Smerove veličina u magnetizmu prikazivati pomoću
pravila desne i leve ruke ili desnog ili levog zavrtnja. Uz indukovanu
elektromotornu silu dati i smer mehaničke sile koja potiče od indukovane
struje, a uz elektromagnetnu silu objasniti indukovanu elektromotornu silu
koja se u elektromotoru naziva kontraelektromotorna sila.
Pojam induktivnog
prenosa energije objasniti na primeru dva paralelna provodnika. Oklopljavanje
takođe objasniti primerom dva provodnika i preprekom između njih u slučajevima
kada je prepreka od magnetnog i nemagnetnog materijala.
Upoznavanje sa eksperimentom koji dokazuje postojanje i uticaj elektromagnetnog polja
Laboratorijske vežbe:
Stalni magneti. Elektromagneti - relea.
Elektromagnetno
polje i oklopi od magnetnog i nemagnetnog materijala
Smetnje u provodniku usled samoindukcije - efekat
bobina
Modul se realizuje kroz: 14 časova teorije
7 časova vežbi
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Piroćanac Milosava - Osnove elektrotehnike za prvi razred elektrotehničke škole (četvorogodišnje obrazovanje)
- R. Opačić: Osnove elektrotehnike za drugi razred elektrotehničke škole
- D. Martinović: Električna merenja
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Fizika
- Matematika
RAČUNARSKI SOFTVER
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska
nastava
Vežbe
Praktična
nastava
Nastava u
bloku
I
148
148
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Sticanje osnovne računarske pismenosti i osposobljavanja učenika za korišćenje računara u daljem školovanju i budućem radu - Osposobljavanje učenika za korišćenje operativnih sistema
- Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za obradu teksta
- Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama
- Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za izradu prezentacija
- Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred: prvi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Operativni sistem Windows
36
Rad sa tekstom
36
Rad sa tabelama
24
Program za prezentacije
10
Internet
42
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: Operativni sistem Windows
Trajanje modula: 36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika za korišćenje operativnih sistema
razlikuje vrste softvera;
definiše operativni sistem,
navede njegove glavne funkcije i objasni strukturu;
koristi interfejs operativnog sistema Windows;
radi sa prozorima;
radi u Windows Explorer-u;
koristi Control Panel;
instalira programe;
objasni strukturu organizacije podataka na disku;
radi sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog
objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva);
koristi dodatne programe (beležnica, crtanje,
igre, kalkulator, ...);
instalira nove periferne uređaje;
objasni način zapisivanja i očitavanja podataka
na disku, disketi i optičkom disku;
razlikuje CD-R i CD-RW;
održava diskove;
vrši optimizaciju i održava operativni sistem.
Funkcije i struktura operativnog sistema
Osnovni pojmovi
(datoteka, fascikla, ikona, prečica, prozor, meni)
Upotreba miša i tastature
Pokretanje aplikacija
Rad sa prozorima
Komponente prozora i njihova uloga
Hijerarhijska organizacija podataka na disku
Rad sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog
objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva)
Korišćenje dodatnih programa (beležnica, crtanje,
igre, kalkulator,...)
Rad sa spoljašnjim memorijama (flesh memorija,
CD, diskete...)
Podešavanje parametara radnog okruženja
Održavanje sistema
Posebnu pažnju treba posvetiti postupcima rada u grafičkom
okruženju, a naročito korišćenju miša, radu sa prozorima, pokretanju više
aplikacija istovremeno i razmeni podataka.
U cilju uvežbavanja učenika u
radu sa mišem i tastaturom treba omogućiti pokretanje i korišćenje "igrica",
kao i standardnih programa: Calculator, Paint i drugih
Objasniti i organizaciju podataka na disku, kao
i način rada sa CD medijumima (čitanje i narezivanje diska, razliku
između CD-R i CD-RW diskova,) i disketama (formatiranje, kopiranje
sadržaja, brisanje, preimenovanje).
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
Naziv modula: Rad sa tekstom
Trajanje modula: 36 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
sposobljavanje učenika za rad sa programima
za obradu teksta
instalira i pokreće program za obradu teksta;
podešava
izgled osnovnog prozora;
radi sa dokumentima;
podešava izgled i veličinu strane i margine;
unosi i koriguje tekst;
formatira tekst;
radi sa blokovima;
radi sa više dokumenata;
štampa dokumente;
radi sa tabelama;
radi sa slikama i objektima;
crta u tekstprocesoru.
Osnovni pojmovi (pasus, margina, font, zaglavlje,
podnožje)
Struktura teksta
Podešavanje radnog okruženja
Priprema za pisanje teksta
Unošenje teksta
Učitavanje dokumenta i izmene u dokumentu
Čuvanje dokumenta
Zatvaranje dokumenta
Rad sa blokovima (označavanje, kopiranje, isecanje,
lepljenje)
Oblikovanje dokumenta. Stilovi
Rad sa više dokumenata
Nabrajanje u tekstu
Obeležavanje stranica
Kreiranje zaglavlja i podnožja
Fusnote
Rad sa tabelama
Umetanje slika u tekst
Prethodni pregled i štampanje dokumenta
Obratiti pažnju na osnovne pojmove korišćene u obradi
teksta, kao i značaju uočavanja strukture teksta.
Objasniti značaj podešavanja
radnog okruženja i odgovarajućih priprema pri unošenju teksta.
Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom
MS Word
Pri realizaciji pojedinih operacija učenicima
skrenuti pažnju na one koje su opšteg karaktera i iste u gotovo svim
savremenim programima, kao na primer za otvaranje, zatvaranje i čuvanje
dokumenata, rad sa blokovima (kopiranje, isecanje, lepljenje).
Pri definisanju svake pojedinačne komande, obavezno
dati i njen prevod na engleski jezik.
Učenici treba da shvate principe rada u grafičkom
okruženju
Dovoljno je da znaju da neka komanda postoji
i kako i gde mogu da je pronađu
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
Naziv modula: Rad sa tabelama
Trajanje modula: 24 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama
instalira i pokrene program za rad sa tabelama;
podesi
radno okruženje;
podesi radnu svesku, radni list i prozor;
upiše podatak u ćeliju i kreće se po ćelijama;
pronalazi i zamenjuje tekst;
formatira ćelije, menja boju pozadine i teksta,
uokviri ćelije, premešta ih i kopira;
uklanja, umeće, sakrije i menja veličinu redova
i kolona i spaja ćelije;
koristi različite tipove podataka;
koristi formule i funkcije - sabiranje, oduzimanje,
množenje i deljenje
- minimum i maksimum
- srednja vrednost
- rad sa procentima
- kopiranje formula
- funkcija uslova (IF)
- sortiranje, filtriranje;
kreira grafikone;
otvori nov i učita postojeći
dokument;
štampa dokument:
Instalacija i pokretanje programa
Podešavanje radnog
okruženja
Podešavanje izgleda strane
Unošenje podataka u tabelu i manipulacija podacima
Transformacije tabele
Čuvanje dokumenta
Oblikovanje tabele
Manipulacija radnim listovima
Korišćenje formula i funkcija
Grafički prikaz podataka (tipovi, kreiranje i
izmena grafikona)
Štampanje dokumenta
Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom
MS Excel
Istaći razlike u odnosu na tabele u programima
za obradu teksta
Korisno je stalno naglašavati da su mnoge operacije
opšteg karaktera i iste u gotovo svim savremenim programima
Insistirati na povezanosti između različitih
podataka unutar tabele i značaju i primeni formula i funkcija
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
Naziv modula: Program za prezentacije
Trajanje modula: 10 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika za rad sa programima za izradu prezentacija
instalira i pokrene program za izradu prezentacija;
podesi
radno okruženje;
otvori i snimi prezentaciju;
izradi novu prezentaciju;
primenjuje šablone;
menja pozadine slajda;
podešava grafičke elemente;
koristi dodatne grafičke elemente (ClipArt);
koristi animacije i multimediju;
menja redosled slajdova;
koristi i podešava Slide Show;
pokrene prezentaciju;
štampa prezentaciju;
Osnovni pojmovi (prezentacija, uređaji za prezentaciju)
Pripreme
za izradu prezentacije
Pojam slajda
Organizacija slika
Tekstualni deo prezentacije
Dodavanje, brisanje i sakrivanje slajdova
Efekti prelaza između slajdova
Promena redosleda slajdova
Prikazivanje prezentacije
Čuvanje prezentacije
Štampanje prezentacije i radnog materijala
Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom MS PowerPoint
Insistirati
na ulozi prezentacije u društvu, a posebno u obrazovanju
Podsticati kod
učenika kreativnost
Zahtevati od učenika da svako izradi i izloži svoju
prezentaciju vodeći računa o najvažnijim pravilima (proba, trema, provera
opreme, izgled prezentatora, držanje i način obraćanja)
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
Naziv modula: Internet
Trajanje modula: 42 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika za korišćenje Interneta
objasni način funkcionisanja Interneta;
pripremi računar
za priključenje na Internet;
kreira konekciju za povezivanje na Internet;
se poveže na Internet;
koristi Internet Explorer - koristi dodatne
opcije www
- snimi prezentaciju
- snimi slike sa prezentacije
- koristi pristup omiljenim stranicama (Favorites)
- koristi listu posećenih strana (History)
- koristi dodatne opcije;
koristi Internet pretraživače;
koristi program
Outlook Expres
- koristi E-maiI servise
- kreira nalog
- pošalje elektronsku poštu
- primi elektronsku poštu
- kreira elektronsku poštu sa prilogom
- odgovori na poruku
- briše poruke;
diskutuje o pravilima lepog ponašanja na Internetu;
diskutuje
o sigurnosti pri korišćenju Interneta i načinima zaštite;
koristi program
Opera (snimanje učitane strane, snimanje slika, opera i e- mail,
slanje e-maiIa, primanje e-maila);
koristiti IRC, ICQ...
Razvoj Interneta
Adrese i protokoli
Pristup Internetu
Servisi Interneta (WWW. e-mail, FTP, IRC...)
Elektronska pošta
Struktura elektronskog pisma
WWW
Hipertekst, multimedija i hipermedija
URL
Programi za navigaciju - Otvaranje Web strana
- Snimanje Web strana, snimanje slika
- Prebacivanje sadržaja Web strane u tekst procesor. Štampanje.
Korišćenje
pretraživača
Programi za elektronsku
poštu
- Pokretanje programa
- Delovi prozora
- Postavljanje elektronske adrese
- Prijem i slanje elektronske pošte
- Prijem i slanje elektronske pošte sa prilogom
- Pravljenje i korišćenje adresara
Posebnu pažnju posvetiti pretraživanju Interneta korišćenjem
različitih pretraživača, kao i snimanju pronađenih pojmova ili programa
na neki od medijuma za njihovo skladištenje.
Učenike osposobiti za osnovno
korišćenje elektronske pošte
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Nikola Klem, Računarstvo i informatika za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
- Nikola Klem, Računarstvo i informatika za drugi razred gimnazije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Računarski hardver
- Operativni sistemi
MREŽNA OPREMA
1. OSTVARIVANJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA - OBLICI I TRAJANJE
RAZRED
NASTAVA
PRAKSA
UKUPNO
Teorijska
nastava
Vežbe
Praktična
nastava
Nastava u
bloku
I
3
111
Napomena: u tabeli je prikazan godišnji fond časova za svaki oblik rada
2. CILJEVI PREDMETA:
- Osposobljavanje učenika za postavljanje TT instalacija
- Osposobljavanje učenika za postavljanje pasivne mrežne opreme
3. NAZIV I TRAJANJE MODULA PREDMETA
Razred: prvi
NAZIV MODULA
Trajanje modula
(časovi)
Postavljanje tt instalacija
67
Žični prenosni medijumi
44
4. CILJEVI, ISHODI, PREPORUČENI SADRŽAJI I NAČINI OCENJIVANJA MODULA
Naziv modula: Postavljanje TT instalacija
Trajanje modula: 67 časova
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
osposobljavanje učenika za zaštitu životne okoline
i primenu mera zaštite na radu
Osposobljavanje učenika za korišćenja standarda,
normativa, kataloga kao i tehničko tehnološkog uputstva
Osposobljavanje učenika za postavljanje TT instalacija.
Razvijanje sposobnosti i navika učenika za organizaciju
rada i racionalno korišćenje energije i materijala
Razvijanje preciznosti i pedantnosti kod učenika
da primeni mere zaštite na radu i zaštite životne
okoline;
pruži prvu pomoć unesrećenom od udara električne
energije;
da objasni karakteristike metala i legura, kao
što su gvožđe, čelik, bakar, aluminijum, bronza;
da razlikuje izolacioni materijal: pertinaks,
krilit, guma, prešpan pvc;
da prepozna i koristi građevinske materijale
za završne radove u građevinarstvu: pesak, cement, gips, glet mase
i dr;
prepoznaje po veličini, nameni i primeni razne
navrtnje i zavrtnje;
koristi alat za obeležavanje: obeleživače, lenjire,
šestare;
izvrši merenje osnovne električnih veličina:
napon, struja i otpor;
razlikuje sisteme naizmenične i jednosmerne struje;
koristi instrumente za pronalaženje različitih
instalacija u zidovima, podovima i zemlji;
priključuje potrošače na izvore el. energije;
odabira na osnovu oznake otpornik i kondezator;
ispita ispravnost elemenata;
zameniti i ugradi pasivne elemente u odgovarajuće
strujno kolo.
primena i održavanje alata
higijena rada
čitanje tehiičko-tehnološke uputstva
alati za obeležavanje materijala
obeležavanje materijala
tehnološki postupak pri obradi materijala: sečenjem,
turpijanjem, bušenjem, urezivanjem i narezivanjem navoja
tehnološki postupak pri štemovanju i bušenju
građevinskih površina i n obrada oštećenih građevinskih površina
Uzemljenje, vrste, povezivanje
simboli i oznake u elektrotehnici i računarskim
mrežama
alati koji se koriste u elektrotehnici i računarskim
mrežama
održavanje alata
žični kablovi i prečnici provodnika
optički kablovi
elektroinstalacioni provodnici
telekomunikacioni provodnici
elektroinstalacioni pribor
demonstrirati postupak merenja mernim alatima
demonstrirati
način održavanja uređaja i alata
objasniti kako se koristi tehničko tehnološka
dokumentacija
demonstrirati kako se pravilno obeležava predmet
pri obradi
demonstrirati kako se učvršćuje predmet
demonstrirati pravilan položaj tela i pravilno
vođenje alata pri obradi materijala
objasniti kako se ostvaruje organizacija radnog
mesta i značaj higijene rada
demonstrirati rad zaštitne strujne sklopke
koristiti, standarde i propise
koristiti tehničke planove i projekte el.instalacija
veći deo vremena posvetiti simbolima i šemama
računarskih mreža
koristiti kataloge uređaja i alata
demonstrirati primenu uređaja i alata
demonstrirati način održavanja uređaja i alata
posvetiti više vremena rada sa alatom koji se
koristi u računarskim mrežama
koristiti kataloge proizvođača kablova
koristiti
demonstrirati otvaranje kablova, pripremu krajeva i nastavljanje
telekomunikacioni pribor
univerzalni instrument
Instrumenti za detekciju kablova i drugih instalacija
u građevinskim površinama
izvori jednosmerne struje
izvori naizmenične struje (trofazni i monofazni
sistem)
otpornici
kondezatori
osigurači u energetskim i tt instalacijama
demonstrirati razbrajanje i šemiranje provodnika
u kablu
koristiti kataloge proizvođača
demonstrirati montažu i povezivanje opreme u
strujno kolo
demonstrirati metode za utvrđivanje ispravnosti
pribora
napraviti vežbe na montažnim pločama
demonstrirati rad sa instrumentom
prikazati izvore jednosmerne struje
demonstrirati povezivanje potrošača na izvor
demonstrirati povezivanje potrošača na sisteme
naizmenične struje
koristiti kataloge proizvođača
demonstrirati proveru ispravnosti pasivnih elemenata
demonstrirati ugradnju i povezivanje elemenata
u strujno kolo
demonstrirati korišćenje različitih sajli za
provlačenje kablova kroz cevi
demonstrirati rad instrumenta za pronalaženje
kablova u zidovima sa i bez napajanja
demonstrirati pronalaženje vodovodnih i drugih
instalacija u zidovima instrumentom
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
Naziv modula: Žični prenosni medijumi
Trajanje modula: 44 časa
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
PREPORUČENO UPUTSTVO ZA OSTVARIVANJE MODULA
Osposobljavanje učenika da samostalno izvrši postavljanje
pasivne mrežne opreme prema standardima
Razvoj komunikacijskih sposobnosti
učenika
Razvijanje pedantnosti, spretnosti i strpljivosti
kod učenika
definiše ulogu pasivne mrežne opreme;
navede elemente
pasivne mrežne opreme;
razlikuje pojedine elemente žične mrežne opreme;
definiše kvalitet elemenata za pasivnu žičnu
opremu;
navede žične prenosne medijume i njihove mehaničke
i električne karakteristike;
definiše pojam izobličenja, slabljenja i preslušavanja
žičnih prenosnih medijuma;
razlikuje vrste žičnih medija;
definiše ulogu i značaj ekranizacije prenosnih
žičnih medija;
opiše načine postavljanja pasivne žične opreme
u odnosu na druge električne instalacije i opremu;
objasni pojam i karakteristike struktuiranog
kabliranja;
navede funkciju i karakteristike opreme koja
se koristi za izvođenje žičnih računarskih instalacija;
postavlja računarsku instalacionu opremu prema
tehničkoj dokumentaciji;
postavlja elemente za vođenje žičnih prenosnih
medijuma;
polaže žične prenosne medijume u različite nosače;
izrađuje završetke na žičnim prenosnim medijumima;
objasni pojam uzemljenja tt instalacija;
poveže ekran žičnih prenosnih medijuma na uzemljivač;
poveže sve vrste konektora u skladu sa standardima;
izradi fleksibilne žičane kablove;
Elementi mreže
Konstrukcija koaksijalnih, UTP, STP
i FTP kablova
Primarni i sekundarni parametri kablova
Brzina prenosa signala kroz žične prenosne medijume
i primena u zavisnosti od brzine
Preslušavanje na bližem i daljem kraju
Upredanje žila u cilju smanjenja preslušavanja
Ekranizacija kablova
Zaštitno i telekomunikaciono uzemljenje
Povezivanje plašta ekranizacije na uzemljivač
Uzemljenje metalnih nosača kablova
Alat za izvođenje računarskih instalacija (kramp
klešta, pištolj za plastiku, sečice, pincete i dr.)
Povezivanje kablova na odgovarajuće konektore
u skladu sa standardima
Pravila i standardi izrade računarskih instalacija
Nastavljanje žičanih prenosnih medijuma
Obratiti pažnju na osnovne pojmove korišćene u obradi
teksta, kao i značaju uočavanja strukture teksta.
Objasniti značaj podešavanja
radnog okruženja i odgovarajućih priprema pri unošenju teksta.
Praktičnu realizaciju programa ilustrovati programom
MS Word
Pri realizaciji pojedinih operacija učenicima
skrenuti pažnju na one koje su opšteg karaktera i iste u gotovo svim
savremenim programima, kao na primer za otvaranje, zatvaranje i čuvanje
dokumenata, rad sa blokovima (kopiranje, isecanje, lepljenje).
Pri definisanju svake pojedinačne komande, obavezno
dati i njen prevod na engleski jezik.
Učenici treba da shvate principe rada u grafičkom
okruženju
Dovoljno je da znaju da neka komanda postoji
i kako i gde mogu da je pronađu
ispita postavljene instalacije na kratak spoj i prekid;
ispita
postavljene instalacije prostim testerima za žične računarske mreže;
utvrđuje i otklanja kvarove na već postavljenim
pasivnim računarskim mrežama;
razlikuje alate za postavljanje žičnih računarskih
mreža prema kvalitetu.
Ukrštanje i paralelno vođenje tt instalacija i energetskih
instalacija
Paralelno vođenje i ukrštanje žičanih pasivnih
računarskih mreža sa drugim telekomunikacionim mrežama
Ravan kampusa
Vertikalna ravan
Horizontalna ravan
Kanalnice i utičnice sa RJ45
Postavljanje kablova u zid
Postavljanje kablova u pod
Postavljanje kablova na zid
Postavljanje kablova u metalne nosače
Grupisanje i uvezivanje žičanih računarskih mreža
Fleksibilni žični prespojni kablovi
Razdelnici žičnih računarskih mreža
Način rada različitih prostih testera za proveru
žičanih računarskih instalacija
Način rada i greške instrumenata za pronalaženje
različitih instalacija u zidovima i podovima
Preporučeni načini ocenjivanja modula
usmeno izlaganje
test
esej
domaći zadatak
pismeni zadatak
aktivnost na času
praćenje praktičnog rada
dnevnik rada
test praktičnih veština
samostalni praktični rad
grafički rad
*
*
*
*
*
*
*
5. PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
- Velimir Šćepanović Telekomunikacioni kablovi, JPPTT SRBIJA, Beograd
- S. Ristić, P. Ristić, L. Ristić, Telekomunikacioni kablovi, Beograd 2001
- R. Obradović, Telekomunikacioni vodovi i mreže, ZUNS, Beograd
6. KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Elektronika
- Osnove elektrotehnike
- Fizika
- Digitalna elektronika i telekomunikacije
- Stručni predmeti