PRAVILNIKO POPUNJAVANJU IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA TUŽILAŠTVA ZA RATNE ZLOČINE("Sl. glasnik RS", br. 18/2007) |
Pravilnikom o popunjavanju izvršilačkih radnih mesta u Tužilaštvu za ratne zločine (u daljem tekstu: Tužilaštvo) određuje se način formiranja konkursne komisije koja stručne osposobljenosti, znanja i veštine vrednuje u izbornom postupku pri popuni slobodnih radnih mesta, način na koje se ove stručne osposobljenosti, znanja i veštine proveravaju, kao i merila za izbor na radna mesta u Tužilaštvu.
U Tužilaštvu tužilac za ratne zločine (u daljem tekstu: tužilac) odlučuje da je potrebna popuna slobodnih sistematizovanih radnih mesta, čije se popunjavanje uklapa sa kadrovskim planom, popunjavanje se vrši prvenstveno premeštajem iz tog ili drugog javnog tužilaštva.
Ako tužilac odluči da se radno mesto ne popuni tako, u Tužilaštvu može se sprovesti interni konkurs na kome mogu da učestvuju državni službenici iz svih državnih organa koji ispunjavaju uslove za zaposlenje i rad na radnom mestu koje se popunjava.
Ukoliko se popunjavanje slobodnog radnog mesta ne izvrši ni na ovaj način, sprovešće se javni konkurs.
Interni konkurs za popunjavanje slobodnih radnih mesta oglašava Tužilaštvo u kome se radno mesto popunjava na oglasnoj tabli Tužilaštva i na drugi način koji odredi tužilac.
Rok za podnošenje prijava je osam dana od dana kada je interni konkurs oglašen.
Ukoliko interni konkurs za popunjavanje slobodnih radnih mesta nije uspeo ili nije sproveden, sprovodi se javni konkurs.
Tužilaštvo samostalno oglašava javni konkurs za popunjavanje slobodnih radnih mesta i za prijem pripravnika u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u nekom dnevnom listu.
Rok za podnošenje prijava je 15 dana i počinje da teče narednog dana od dana kada je javni konkurs oglašen u "Službenom glasniku Republike Srbije", odnosno dnevnom listu.
Radi sprovođenja internog i javnog konkursa, pre oglašavanja, u Tužilaštvu se formira konkursna komisija.
Članove konkursne komisije imenuje tužilac iz redova zamenika tužioca i državnih službenika tužilaštva.
Sastav konkursne komisije za popunu izvršilačkih radnih mesta tužilac određuje prema uslovima za rad na radnim mestima koja se popunjavaju, a koja su predviđena Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Tužilaštvu, vodeći pri tom računa da u sastavu komisije jedan njen član bude neposredni rukovodilac organizacionog dela u kome se vrši popuna, odnosno prijem, dok ostali članovi komisije moraju da imaju najmanje isti stepen obrazovanja, stručnih sposobnosti, znanja i veština kao i kandidat u izbornom postupku.
Za člana konkursne komisije tužilac obavezno imenuje i zamenika tužioca ako se popunjava izvršilačko radno mesto tužilačkog pomoćnika.
Ukoliko se popunjava slobodno izvršilačko radno mesto van reda tužilačkih pomoćnika, sastav konkursne komisije uslovljen je opisom radnog mesta, odnosno poslovima koji se obavljaju na tom radnom mestu, s tim što je obavezni član komisije neposredni rukovodilac organizacionog dela u kome se vrši popuna.
Predsednik i članovi konkursne komisije dužni su da daju pismenu izjavu tužiocu o tome da li oni ili sa njima povezana lica imaju interes za sprovođenje konkursa.
Krugom povezanih lica sa članovima konkursne komisije smatraju se bračni ili vanbračni drug, srodnici po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji i tazbini zaključno sa drugim stepenom srodstva, ako su u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika, kao i lica čija delatnost može imati uticaja na nepristrasno i odgovorno obavljanje izbornog postupka i na imovno stanje članova konkursne komisije.
Stručnu osposobljenost kandidata za obavljanje poslova na radnom mestu koje se popunjava konkursna komisija vrednuje u izbornom postupku, ocenjujući ispunjenost uslova prema tekstu oglasa usaglašenom sa opisom radnog mesta u Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Tužilaštvu i radnom iskustvu na istovrsnim poslovima.
Konkursna komisija znanje kandidata vrednuje tako što proverava poznavanje u oblasti organizacije i rada tužilaštva i opšte kulture, ceneći njegovo stručno znanje iz oblasti rada na tom radnom mestu i pribavljeno mišljenje prethodnog poslodavca o odnosu prema poslu i kvalitetu rada, kao i znanje stranog jezika, ukoliko bi to moglo biti od značaja za bolje obavljanje poslova na tom radnom mestu.
Veštine kandidata konkursna komisija vrednuje ceneći stepen obučenosti za rad na računaru, veštinu komunikacije, logičnog i analitičkog rezonovanja, elokvencije, organizatorske sposobnosti, veštinu rukovođenja, kreativnosti, kao i drugih veština prethodno utvrđenih od strane konkursne komisije kao potrebnih za obavljanje poslova na tom radnom mestu.
Stručne osposobljenosti, znanja i veštine mogu da se proveravaju pismeno i usmeno.
Konkursna komisija će u saradnji sa državnim službenikom zaduženim za kadrovske poslove u tužilaštvu prethodno odrediti koje se stručne osposobljenosti, znanja i veštine vrednuju, kao i način na koji se proveravaju, i u oglasu obavestiti kandidate o tome.
Stručne osposobljenosti, znanja i veštine kandidata, konkursna komisija uglavnom proverava usmeno na osnovu obavljenog razgovora.
Konkursna komisija dužna je da pre razgovora odredi koji su joj podaci o kandidatima potrebni i pitanja koja se kandidatima postavljaju.
Svim kandidatima se postavljaju ista pitanja i po istom redosledu.
Ukoliko su joj neophodna dodatna objašnjenja ili obaveštenja, konkursna komisija može da postavi i dodatna pitanja.
Ako konkursna komisija odluči da se u izbornom postupku za popunjavanje izvršilačkog radnog mesta pismeno proveravaju stručne osposobljenosti, znanja i veštine, razgovor sa kandidatom obavlja posle pismene provere.
Kada konkursna komisija zaključi da je za popunjavanje slobodnog radnog mesta celishodna pismena provera stručnih osposobljenosti, znanja i veštine o tome će obavestiti Tužilaštvo i u oglasu kandidata.
Pismena provera stručnih osposobljenosti, znanja i veštine može biti u obliku testa ili pismenog rada.
Ako test služi vrednovanju stručne osposobljenosti i znanja, kandidati odgovaraju na pitanja tako što biraju jedan od više ponuđenih odgovora u testu koji je prethodno sastavila konkursna komisija.
Način provere veštine je uglavnom putem testova nadležnih strukovnih organizacija, izuzev veštine rada na računaru i veštine komunikacije koje se proveravaju neposredno.
Provera putem pismenog rada sprovodi se samo izuzetno, o čemu će kandidat biti obavešten u oglasu.
Pismeni rad zahteva kratku analizu i izvođenje zaključka na temu koju zada konkursna komisija i kao način provere stručnih osposobljenosti, znanja i veštine sprovodi se samo u slučajevima kada konkursna komisija proceni da je za kvalitet rada na radnom mestu koje se popunjava izuzetno potrebna veština logičkog i analitičkog zaključivanja.
Ako se u izbornom postupku znanje proverava testom, rezultat kandidata vrednuje se tako što određuje procenat tačnih odgovora.
Samo kandidati sa više od 50% tačnih odgovora mogu da budu pozvani na razgovor i učestvuju dalje u izbornom postupku.
Ako se u izbornom postupku veštine proveravaju standardizovanim testom, ocene su "zadovoljava" i "ne zadovoljava", u skladu sa ocenama ustanove koja je taj test izradila.
Samo kandidati čiji je test vrednovan ocenom "zadovoljava" mogu da budu pozvani na razgovor i učestvuju dalje u izbornom postupku.
U usmenom razgovoru svaki član konkursne komisije vrednuje ocenama od 1 do 3 odgovore kandidata na pitanja koja su mu postavljena, prema kriterijumima koje konkursna komisija unapred odredi.
Ocenom 3 vrednuje se kandidat koji u potpunosti ispunjava zahteve za izbor na radno mesto koje se popunjava, ocenom 2 vrednuje se kandidat koji delimično ispunjava zahteve, a ocenom 1 vrednuje se kandidat koji nije ispunio zahteve za izbor na radno mesto koje se popunjava.
Rezultat kandidata izračunava se prosečnom vrednošću pozitivnih ocena.
Nakon bodovanja svih kandidata, konkursna komisija sačinjava listu.
Ako više kandidata ima jednak rezultat, prednost imaju oni sa boljim rezultatima na pismenoj proveri znanja i stručnih osposobljenosti (prvo dopunsko merilo) i boljim rezultatom na testu veštine (drugo dopunsko merilo).
Sa prva tri kandidata koja su postigla najbolji rezultat konkursna dokumentacija može da ponovi razgovor, kako bi odredila koja od njih najviše odgovara zahtevima radnog mesta.
Znanje, stručna osposobljenost i veština komunikacije kandidata proverava se uvidom u podatke iz prijave i pitanjima koja se usmeno postavljaju kandidatima.
Svaki član komisije pismeno glasa o kandidatu.
Konkursna komisija može dodatno da obavi razgovor sa tri kandidata koji su imali najviše glasova i tada donese odluku o izboru i postavljenju.
Rešenje o prijemu u radni odnos odnosno rešenje o premeštaju dostavlja se svim učesnicima javnog konkursa.
Učesnik javnog konkursa ima pravo da u roku od osam dana od dana prijema rešenja izjavi žalbu ako smatra da ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu a nije učestvovao u izbornom postupku ili da izabrani kandidat ne ispunjava uslove za zaposlenje na radnom mestu ili da su se u izbornom postupku desile takve nepravilnosti koje bi mogle uticati na objektivnost njegovog ishoda.
Učesnik javnog konkursa ima pravo da, pod nadzorom službenog lica državnog organa, pregleda svu dokumentaciju javnog konkursa.
Javni konkurs nije uspeo ako konkursna komisija utvrdi da nijedan kandidat nije ispunio merila propisana za izbor.
O tome da javni konkurs nije uspeo obaveštavaju se svi kandidati.
U delu koji nije regulisan ovim pravilnikom shodno će se primenjivati odredbe Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 81/05) i Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima ("Službeni glasnik RS", broj 3/06), a koje se odnose na popunjavanje izvršilačkih radnih mesta i prijem u radni odnos.
Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".