ODLUKA O UTVRĐIVANJU METODOLOGIJE ZA ODREĐIVANJE TARIFNIH ELEMENATA ZA OBRAČUN CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA TARIFNE KUPCE ("Sl. glasnik RS", br. 68/2006 i 18/2007)

1. Utvrđuje se Metodologija za određivanje tarifnih elemenata za obračun cena električne energije za tarifne kupce, koja je odštampana uz ovu odluku i čini njen sastavni deo.

2. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

METODOLOGIJA
ZA ODREĐIVANJE TARIFNIH ELEMENATA ZA OBRAČUN CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA TARIFNE KUPCE

 

I PREDMET METODOLOGIJE

Ovom metodologijom se utvrđuje način određivanja tarifnih elemenata za obračun cena električne energije za tarifne kupce, uključujući i cenu proizvedene električne energije i cene usluga za tarifne kupce, kao i elementi za određivanje cene toplotne energije koja se proizvodi u termoelektranama-toplanama (kombinovani proces).

II METODOLOŠKI PRISTUP

Metodologija se bazira na mehanizmu kontrole cene proizvedene električne energije i cena usluga za tarifne kupce i cene toplotne energije proizvedene u kombinovanom procesu, primenom metode regulacije "troškovi plus", kojom se energetskim subjektima koji obavljaju delatnosti proizvodnje električne energije i električne i toplotne energije u kombinovanom procesu, trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca (u daljem tekstu: trgovina na veliko) i trgovine na malo električnom energijom za potrebe tarifnih kupaca (u daljem tekstu: trgovina na malo), određuje maksimalna visina prihoda u regulatornom periodu, odnosno cena kojom se omogućava pokriće opravdanih troškova poslovanja, a za delatnosti proizvodnje električne energije i električne i toplotne energije u kombinovanom procesu i odgovarajući povraćaj na angažovana sredstva.

Maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta se alocira na tarifne elemente na osnovu:

1) planiranih energetskih veličina, strukture i vrednosti elektroenergetskih objekata, i

2) učešća varijabilnih i fiksnih troškova u ukupnim troškovima energetskog subjekta.

Na osnovu vrednosti tarifnih elemenata obračunava se prihod energetskih subjekata po osnovu obavljanja energetskih delatnosti u regulatornom periodu, regulisanih u skladu sa ovom metodologijom. Vrednosti tarifnih elemenata predstavljaju obračunske veličine tarifnog sistema za obračun električne energije isporučene tarifnim kupcima.

III POJMOVI I DEFINICIJE

Pojmovi upotrebljeni u metodologiji imaju sledeće značenje:

Alokacija prihoda		Raspored maksimalno odobrenog prihoda na tarifne elemente;
Maksimalno odobreni prihod		Maksimalni iznos prihoda energetskog subjekta kojim se u regulatornom periodu nadoknađuju svi opravdani troškovi koji nastaju obavljanjem regulisane energetske delatnosti i odgovarajući povraćaj na regulisana sredstva;
Mesto troška		Fizičko ili drugo mesto u energetskom subjektu na kome nastaje konkretan trošak;
Sistemske usluge		Usluge koje su neophodne za obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i stabilnog funkcionisanja elektroenergetskog sistema. Sistemskim uslugama se obezbeđuje regulacija frekvencije i snage razmene (primarna, sekundarna i tercijarna regulacija), regulacija napona i reaktivne snage;
Tarifni elementi		Obračunske veličine tarifnog sistema u kojima se izražavaju učinci regulisanih energetskih subjekata i obračunavaju cene tih učinaka.

Ostali pojmovi upotrebljeni u ovoj metodologiji imaju isto značenje kao i u Zakonu o energetici.

IV ODREĐIVANJE MAKSIMALNO ODOBRENOG PRIHODA

Maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta se obračunava za svaku energetsku delatnost posebno na osnovu opravdanih troškova poslovanja, a za delatnost proizvodnje električne energije i proizvodnje električne i toplotne energije u kombinovanom procesu i na osnovu odgovarajućeg povraćaja na sredstva angažovana za obavljanje tih delatnosti.

Ako u toku regulatornog perioda, iz objektivnih razloga (promena Energetskog bilansa Republike Srbije ili veća promena cene električne energije iz uvoza), opravdani troškovi poslovanja na osnovu kojih je utvrđen maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta bitno odstupaju od troškova koji realno nastaju, može se izvršiti korekcija maksimalno odobrenog prihoda za taj regulatorni period.

IV.1. Zajednički troškovi, sredstva i ostali prihodi

Zajedničkim troškovima se smatraju troškovi nastali radi omogućavanja funkcionisanja celine energetskog subjekta koji obavlja dve ili više energetskih delatnosti ili koji pored energetske obavlja i neku drugu delatnost, a koji ne mogu biti direktno vezani ni za jedno konkretno mesto troška.

Zajedničkim sredstvima se smatraju sredstva energetskog subjekta koja se ne mogu direktno alocirati na pojedine delatnosti (npr. zemljište, građevinski objekti, vozila, oprema i sl.).

Zajedničkim ostalim prihodima se smatraju prihodi ostvareni angažovanjem sredstava energetskog subjekta koji se ne mogu direktno alocirati na pojedine delatnosti.

Zajednički troškovi, sredstva i ostali prihodi se raspoređuju na energetsku delatnost za koju se utvrđuje maksimalno odobreni prihod, u skladu sa ovom metodologijom (proizvodnja električne energije, proizvodnja električne i toplotne energije u kombinovanom procesu, trgovina na veliko, odnosno trgovina na malo) i na druge energetske i ostale delatnosti, na osnovu transparentnih pravila (ključeva) utvrđenih u skladu sa računovodstvenim standardima i objektivnim kriterijumima.

Pripadajući deo zajedničkih troškova, sredstava i ostalih prihoda alociran na energetsku delatnost za koju se utvrđuje maksimalno odobreni prihod, u skladu sa ovom metodologijom, uključuje se u obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja te delatnosti.

IV.2. Proizvodnja električne energije

Obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije vrši se po proizvodnim jedinicama, primenom sledeće formule:

MOPt=OTt+At+PPCK*RSt-PZNt-OPt+KEt,

gde je

OTt = VOTt + FOTt,

pa je

MOPt=VOTt+FOTt+At+PPCK*RSt-PZNt-OPt+KEt,

gde su:

t - regulatorni period,

MOPt - maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije u periodu t (u dinarima),

OTt - operativni troškovi u periodu t (u dinarima),

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

PPCK - stopa povraćaja na regulisana sredstva, koja se obračunava kao ponderisana prosečna cena kapitala (u %),

RSt - regulisana sredstva u periodu t (u dinarima),

PZNt - penal za neraspoloživost po osnovu prekoplanske stope ekvivalentnih prinudnih zastoja u periodu t (u dinarima),

OPt - ostali prihodi u periodu t (u dinarima),

KEt - korekcioni element u periodu t (u dinarima),

VOTt - varijabilni operativni troškovi u periodu t (u dinarima),

FOTt - fiksni operativni troškovi u periodu t (u dinarima).

Troškovi koji ulaze u obračun maksimalno odobrenog prihoda se utvrđuju na osnovu podataka o planiranoj proizvodnji električne energije iz Energetskog bilansa Republike Srbije, odnosno na osnovu podataka koji služe za njegovo donošenje.

 

IV.2.1. Operativni troškovi

Operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove nastale po osnovu obavljanja energetske delatnosti proizvodnje električne energije, i čine ih:

1) troškovi materijala,

2) troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi,

3) troškovi proizvodnih usluga, i

4) nematerijalni troškovi.

U ovim operativnim troškovima sadržani su i:

- troškovi zaštite životne sredine, i

- operativni troškovi sredstava pribavljenih bez naknade.

Operativni troškovi nastali po osnovu obavljanja energetske delatnosti proizvodnje električne energije mogu biti varijabilni i fiksni operativni troškovi.

Varijabilni operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove čija visina zavisi od obima proizvodnje električne energije, kao što su: troškovi nabavke uglja i ostalog goriva, troškovi nabavke električne energije za potrebe proizvodnje električne energije (isporuka preko transformatora opšte grupe, napajanje pumpno-akumulacionih postrojenja i reverzibilnih hidroelektrana u pumpnom režimu rada), troškovi nabavke hemikalija i materijala, troškovi propisanih obaveza na ime naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa, doprinosa i drugih dažbina, vezanih za proizvodnju električne energije (obaveze prema državi), kao i ostali varijabilni operativni troškovi. Ovi troškovi se utvrđuju za regulatorni period na osnovu energetsko-tehničkih parametara proizvodne jedinice i normativa utroška, a prema procenjenim tržišnim cenama za nabavke roba, prema propisanim iznosima za obaveze prema državi i na osnovu regulisanih cena za električnu energiju nabavljenu za potrebe proizvodnje električne energije.

Trošak uglja za proizvodnju električne energije, za koji se ne može utvrditi tržišna cena, obračunava se po proizvodnim jedinicama za proizvodnju uglja (kopovima) na način utvrđen u tač. IV.1. i IV.2. ove metodologije, odnosno primenom metode "troškovi plus". Trošak ostalih goriva se utvrđuje na osnovu procenjenih tržišnih cena za regulatorni period.

Fiksni operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove koji se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje električne energije.

Ocena opravdanosti troškova se vrši prema prirodi konkretnog troška analizom svrsishodnosti, analizom količine i cene, uporednom analizom zasnovanom na podacima o troškovima u prethodnom periodu i troškovima energetskih subjekata koji obavljaju istu energetsku delatnost u zemlji i okruženju (benchmarking).

IV.2.2. Troškovi amortizacije

Troškovi amortizacije predstavljaju troškove amortizacije sredstava koja su u funkciji obavljanja energetske delatnosti proizvodnje električne energije, pri čemu se u troškove amortizacije uključuju i troškovi amortizacije sredstava pribavljenih bez naknade.

Troškovi amortizacije obuhvataju troškove amortizacije postojećih sredstava i troškove amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu.

Troškovi amortizacije postojećih i sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu se obračunavaju proporcionalnom metodom u procenjenom korisnom veku trajanja sredstava.

Troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu obračunavaju se na osnovicu koju čini 50% vrednosti aktiviranih nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku.

Troškovi amortizacije se računaju prema sledećoj formuli:

At = APSt + AASt

gde su:

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

APSt - troškovi amortizacije postojećih sredstava u periodu t (u dinarima),

AASt - troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u periodu t (u dinarima).

IV.2.3. Regulisana sredstva

Regulisana sredstva predstavljaju neto vrednost nematerijalnih ulaganja (osim goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme koja su angažovana na obavljanju energetske delatnosti proizvodnje električne energije, izuzimajući:

- neto vrednost sredstava pribavljenih bez naknade, kao što su donacije i slično, i

- vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku, koja se ne aktiviraju u regulatornom periodu ili koja nisu opravdana i/ili efikasna.

Opravdanost i efikasnost investicija utvrđuju se na osnovu:

- potrebe razvoja sistema za proizvodnju električne energije, u cilju zadovoljavanja porasta potražnje za električnom energijom, kao i povećanja sigurnosti i kvaliteta snabdevanja,

- tehničko - tehnoloških, ekonomskih i drugih parametara i pokazatelja opravdanosti i efikasnosti ulaganja, i

- usklađenosti ulaganja sa planovima razvoja energetskog subjekta za period od pet godina.

Regulisana sredstva su osnovica za obračun povraćaja na angažovana sredstva koji energetski subjekt može da ostvari u regulatornom periodu.

Vrednost regulisanih sredstava se obračunava kao aritmetička sredina vrednosti regulisanih sredstava na početku regulatornog perioda i vrednosti regulisanih sredstava na kraju regulatornog perioda prema sledećoj formuli:

RSt = (pRSt + kRSt) / 2

gde su:

RSt - regulisana sredstva u periodu t (u dinarima),

pRSt - vrednost regulisanih sredstava na početku perioda t (u dinarima),

kRSt - vrednost regulisanih sredstava na kraju perioda t (u dinarima).

Vrednost regulisanih sredstava na početku regulatornog perioda obračunava se prema sledećoj formuli:

pRSt = pNVSt - pSBNt - pNSUPt,

gde su:

pNVSt - neto vrednost nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina postrojenja i opreme na početku perioda t (u dinarima),

pSBNt - neto vrednost sredstava pribavljenih bez naknade na početku perioda t (u dinarima),

pNSUPt - vrednost nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku na početku regulatornog perioda, a koja neće biti aktivirana u regulatornom periodu ili koja nisu opravdana i/ili efikasna (u dinarima).

Vrednost regulisanih sredstava na kraju regulatornog perioda se obračunava prema sledećoj formuli:

kRSt=pRSt-At+ΔSUPt-NOPSt-ΔSBNt-ΔNSUPt

gde su:

At - troškovi amortizacije u periodu t koji se obračunavaju na način utvrđen ovom metodologijom (u dinarima),

ΔSUPt - promena vrednosti nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku u periodu t (u dinarima),

NOPSt - neto vrednost sredstava koja su otuđena i/ili trajno povučena iz upotrebe u periodu t (u dinarima),

ΔSBNt - promena vrednosti sredstava pribavljenih bez naknade u periodu t (u dinarima),

ΔNSUPt - promena vrednosti nematerijalnih ulaganja (izuzev goodwill-a), nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku koja neće biti aktivirana u periodu t ili koja nisu opravdana i/ili efikasna (u dinarima).

IV.2.4. Stopa povraćaja na regulisana sredstva

Stopa povraćaja na regulisana sredstva utvrđuje se kao ponderisana prosečna cena kapitala energetskog subjekta koji obavlja energetsku delatnost proizvodnje električne energije.

Ponderisana prosečna cena kapitala je ponderisani prosek stope povraćaja na sopstveni kapital i ponderisane prosečne stope povraćaja na pozajmljeni kapital i obračunava se pre oporezivanja prema sledećoj formuli:

PPCK = (SK * CSK) / (1 - SP) + PK * CPK,

pri čemu je SK + PK = 1

gde su:

PPCK - stopa povraćaja na regulisana sredstva koja se obračunava kao ponderisana prosečna cena kapitala (u %),

SK - učešće sopstvenog kapitala u finansiranju regulisanih sredstava (u %),

CSK - realna cena sopstvenog kapitala pre oporezivanja (u %),

SP - stopa poreza na dobit prema važećim zakonskim propisima (u %),

PK - učešće pozajmljenog kapitala u finansiranju regulisanih sredstava (u %),

CPK - ponderisana prosečna cena pozajmljenog kapitala (u %).

Učešće pozajmljenog kapitala u finansiranju regulisanih sredstava treba da bude što veće u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, kako bi se obezbedila niža prosečna cena ukupnog kapitala.

Realna cena sopstvenog kapitala pre oporezivanja treba da odražava specifični rizik preduzeća, rizik zemlje i preovlađujuće uslove pribavljanja kapitala na finansijskom tržištu u regulatornom periodu.

Pozajmljeni kapital u smislu ove metodologije predstavlja zbir dugoročnih obaveza i kratkoročnih finansijskih obaveza.

Cena pozajmljenog kapitala se računa kao ponderisana prosečna kamatna stopa na ukupno pozajmljena sredstva, pri čemu se kao ponderi uzimaju učešća pozajmljenih sredstava u ukupno pozajmljenim sredstvima. Cena pozajmljenog kapitala se priznaje do nivoa cene obazrivo i racionalno pozajmljenih sredstava.

IV.2.5. Penal za neraspoloživost po osnovu prekoplanske stope ekvivalentnih prinudnih zastoja

Penal za neraspoloživost po osnovu prekoplanske stope ekvivalentnih prinudnih zastoja utvrđuje se na osnovu ostvarene i planirane stope ekvivalentnih prinudnih zastoja u prethodnom regulatornom periodu i obračunava se primenom sledeće formule:

PZNt = RKt-1 * {1 - [(1 - OSPZtt-1) / (1 - PSPZtt-1)]}

gde su:

PZNt - penal za neraspoloživost u periodu t po osnovu prekoplanske stope ekvivalentnih prinudnih zastoja u periodu t-1 (u dinarima),

RKtt-1 - deo maksimalno odobrenog prihoda koji se nadoknađuje iz tarifnog elementa "raspoloživi kapacitet" u periodu t-1 (u dinarima),

OSPZtt-1 - ostvarena stopa ekvivalentnih prinudnih zastoja u periodu t-1 (u %),

PSPZtt-1 - planirana stopa ekvivalentnih prinudnih zastoja u periodu t-1 (u %).

Ukoliko je ostvarena stopa ekvivalentnih prinudnih zastoja manja od planirane stope ekvivalentnih prinudnih zastoja, nastalo odstupanje se ne obračunava, odnosno PZNt = 0.

Prilikom obračuna maksimalno odobrenog prihoda za prvi regulatorni period iznos penala za neraspoloživost po osnovu prekoplanske stope ekvivalentnih prinudnih zastoja je jednak nuli.

IV.2.6. Ostali prihodi

Ostali prihodi su prihodi ostvareni angažovanjem sredstava namenjenih obavljanju delatnosti proizvodnje električne energije, osim prihoda od proizvodnje električne energije za tarifne kupce, kao što su: deo prihoda od prodaje električne energije na slobodnom tržištu, deo prihoda od pružanja sistemskih (pomoćnih) usluga, prihodi od prodaje nusproizvoda i usluga na tržištu, prihodi od aktiviranja vlastitih učinaka, prihodi od prodaje sredstava, razgraničeni deo prihoda perioda po osnovu realizacije doniranih sredstava i drugi prihodi.

Ostali prihod po osnovu prodaje električne energije na slobodnom tržištu, izračunava se u vrednosti od 50% planiranog prihoda od prodaje električne energije na slobodnom tržištu. Količina električne energije izračunava se kao razlika između ukupno planirane proizvodnje električne energije proizvodne jedinice na osnovu Energetskog bilansa Republike Srbije i ugovornih obaveza prema eneregetskom subjektu koji obavlja delatnost trgovine električnom energijom radi snabdevanja tarifnih kupaca, u skladu sa godišnjim bilansom potreba tarifnih kupaca za električnom energijom.

Prihod od pružanja sistemskih usluga se obračunava na osnovu fiksnih operativnih troškova, troškova amortizacije i učešća kapaciteta namenjenog pružanju sistemskih usluga u ukupnom instalisanom kapacitetu te elektrane, prema formuli:

PSUt = (FOTt + At) * KSUt / IK

gde su:

KSUt - kapacitet namenjen pružanju sistemskih usluga, u periodu t (u MW),

IK - ukupan instalisani kapacitet (u MW).

Od prihoda od pružanja sistemskih usluga dobijenog na ovaj način, 16% se odnosi na pružanje usluge regulacije napona i reaktivne snage, a ostalo na pružanje usluga regulacije frekvencije i snage razmene (primarne, sekundarne i tercijarne regulacije).

Ostali prihod od pružanja sistemskih usluga se izračunava u vrednosti od 80% vrednosti prihoda od pružanja sistemskih usluga (PSUt) obračunatog prema navedenoj formuli.

IV.2.7. Korekcioni element

Korekcioni element je vrednosni izraz (novčani iznos) kojim se koriguje maksimalno odobreni prihod za naredni regulatorni period, za iznos odstupanja ostvarenog prihoda od prihoda obračunatog u skladu sa ovom metodologijom, a na osnovu ostvarenih energetskih veličina i vrednosti opravdanih troškova i ostalih prihoda ostvarenih u prethodnom regulatornom periodu.

Prilikom obračuna maksimalno odobrenog prihoda za prvi regulatorni period korekcioni element je jednak nuli.

IV.3. Proizvodnja električne energije i električne i toplotne energije u kombinovanom procesu (termoelektrane - toplane)

Maksimalno odobren prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti proizvodnje električne energije u termoelektrani - toplani se obračunava na način utvrđen u tač. IV.1. i IV.2. ove metodologije.

Ukupan maksimalno odobreni prihod za proizvodnju toplotne energije, električne energije i tehnološke pare u termoelektranama - toplanama se sastoji iz dela kojim se pokrivaju fiksni i dela kojim se pokrivaju varijabilni troškovi.

Deo maksimalno odobrenog prihoda kojim se pokrivaju ukupni fiksni troškovi (UFTt), se alocira na proizvode na osnovu učešća vrednosti sredstava za proizvodnju određenog proizvoda u ukupnoj vrednosti osnovnih sredstava.

Deo fiksnih troškova energetskog subjekta koji se alocira na proizvod "električna energija" se izračunava na osnovu sledeće formule:

FEEt = UFTt * UE,

pri čemu je

UFTt = FOTt + At + PPCK * RSt

gde su:

t - regulatorni period,

FEEt - deo fiksnih troškova koji se alocira na proizvod "električna energija", u periodu t (u dinarima),

UFTt - ukupni fiksni troškovi energetskog subjekta u periodu t (u dinarima),

UE - učešće vrednosti sredstava za proizvodnju električne energije u ukupnoj vrednosti sredstava energetskog subjekta.

Deo fiksnih troškova koji se alocira na proizvode "toplotna energija" i "tehnološka para" se obračunava primenom istih principa koji se koriste u obračunu za proizvod "električna energija".

Varijabilni operativni troškovi energetskog subjekta se utvrđuju i alociraju na proizvode na osnovu planiranih količina svakog od proizvoda i energetsko-tehničkih parametara proizvodnih jedinica za planirani režim rada. Na ovaj način se utvrđuju varijabilni troškovi alocirani na proizvod "električna energija" (VEEt), toplotna energija (VTEt) i tehnološka para.

Maksimalno odobreni prihod koji se odnosi na proizvod "električna energija" se obračunava na osnovu sledeće formule:

MOPt = VEEt + FEEt - PZNt - OPt + KEt

Na značenje simbola ove formule i način obračuna njenih elemenata primenjuju se značenja i objašnjenja sadržana u tački IV.2.

IV.4. Trgovina na veliko

Obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko vrši se prema sledećoj formuli:

MOPt = OTt + At + NEEt + TPt + KEt

gde su:

t - regulatorni period,

MOPt - maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko u periodu t (u dinarima),

OTt - operativni troškovi u periodu t (u dinarima),

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

NEEt - troškovi nabavke električne energije u periodu t (u dinarima),

TPt - troškovi korišćenja sistema za prenos u periodu t (u dinarima),

KEt - korekcioni element u periodu t (u dinarima).

Troškovi koji ulaze u obračun maksimalno odobrenog prihoda se utvrđuju na osnovu podataka o planiranoj prodaji električne energije iz godišnjeg bilansa potreba tarifnih kupaca za električnom energijom i Energetskog bilansa Republike Srbije, odnosno na osnovu podataka koji služe za njihovo donošenje. Analitički podaci koji nisu sadržani u godišnjem bilansu potreba tarifnih kupaca za električnom energijom i Energetskom bilansu Republike Srbije, procenjuju se na osnovu ostvarenja iz prethodnog perioda, kao i na osnovu drugih objektivnih kriterijuma.

IV.4.1. Operativni troškovi

Operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove nastale po osnovu obavljanja energetske delatnosti trgovine na veliko, i čine ih:

1) troškovi materijala,

2) troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi,

3) troškovi proizvodnih usluga, i

4) nematerijalni troškovi.

U okviru operativnih troškova su sadržani i troškovi zaposlenih koje energetski subjekt ima obavezu da finansira u skladu sa zakonom i aktima nadležnih državnih organa.

Ocena opravdanosti troškova se vrši prema prirodi konkretnog troška analizom njegove svrsishodnosti, analizom količine i cene, kao i uporednom analizom zasnovanom na podacima o troškovima u prethodnom periodu i troškovima energetskih subjekata koji obavljaju istu energetsku delatnost (benchmarking).

IV.4.2. Troškovi amortizacije

Troškovi amortizacije predstavljaju troškove amortizacije sredstava koja su u funkciji obavljanja energetske delatnosti trgovine na veliko.

Troškovi amortizacije obuhvataju troškove amortizacije postojećih sredstava i troškove amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu.

Troškovi amortizacije postojećih i sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu se obračunavaju proporcionalnom metodom u procenjenom korisnom veku trajanja sredstava.

Troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu obračunavaju se na osnovicu koju čini 50% vrednosti aktiviranih nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku.

Troškovi amortizacije se računaju prema sledećoj formuli:

At = APSt + AASt

gde su:

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

APSt - troškovi amortizacije postojećih sredstava u periodu t (u dinarima),

AASt - troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u periodu t (u dinarima).

IV.4.3. Troškovi nabavke električne energije

Troškovi nabavke električne energije izračunavaju se kao ukupni planirani troškovi nabavke električne energije u regulatornom periodu, prema količini utvrđenoj godišnjim bilansom potreba tarifnih kupaca za električnom energijom, uključujući gubitke u prenosnoj i distributivnoj mreži. Oni obuhvataju troškove nabavke električne energije od proizvođača koji imaju obavezu proizvodnje električne energije za potrebe tarifnih kupaca angažovanjem proizvodnih jedinica po redosledu ekonomičnosti i troškove nabavke od drugih proizvođača u zemlji, na slobodnom tržištu električne energije ili iz uvoza. Za električnu energiju nabavljenu od drugih proizvođača u zemlji, na slobodnom tržištu električne energije ili iz uvoza, troškovi se obračunavaju kao umnožak planiranih količina i prognoziranih cena električne energije.

Troškovi nabavke električne energije po posebnim sporazumima, po kojima energetski subjekt ima pravo da koristi određeni proizvodni kapacitet za potrebe tarifnih kupaca, a obaveze za tako nabavljenu električnu energiju izmiruje iz količina utvrđenih godišnjim bilansom potreba tarifnih kupaca za električnom energijom, obuhvaćeni su kroz troškove nabavke električne energije od proizvođača koji imaju obavezu proizvodnje električne energije za potrebe tarifnih kupaca.

Troškovi nabavljene električne energije obuhvataju i sve zavisne troškove nabavke električne energije u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima.

IV. 4.3 a) Troškovi korišćenja sistema za prenos

Ovi troškovi predstavljaju troškove korišćenja sistema za prenos električne energije za potrebe električne vuče u železničkom saobraćaju i za potrebe proizvodnje električne energije (isporuka preko transformatora opšte grupe i napajanje pumpno-akumulacionih postrojenja, izuzev reverzibilnih hidroelektrana u pumpnom režimu rada), a obračunavaju se na osnovu podataka o planiranoj prodaji električne energije tim tarifnim kupcima i regulisanih cena za uslugu prenosa električne energije.

IV.4.4. Korekcioni element

Korekcioni element je vrednosni izraz (novčani iznos) kojim se koriguje maksimalno odobreni prihod za naredni regulatorni period, za iznos odstupanja ostvarenog prihoda od prihoda obračunatog u skladu sa ovom metodologijom, a na osnovu ostvarenih energetskih veličina i vrednosti opravdanih troškova i ostalih prihoda ostvarenih u prethodnom regulatornom periodu.

Prilikom obračuna maksimalno odobrenog prihoda za prvi regulatorni period korekcioni element je jednak nuli.

IV.5. Trgovina na malo

Obračun maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na malo vrši se prema sledećoj formuli:

MOPt = OTt + At + NEEt + TPt + TDt + NRPt + KEt

gde su:

t - regulatorni period,

MOPt - maksimalno odobreni prihod po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na malo u periodu t (u dinarima),

OTt - operativni troškovi u periodu t (u dinarima),

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

NEEt - troškovi nabavke električne energije u periodu t (u dinarima),

TPt - troškovi korišćenja sistema za prenos u periodu t (u dinarima),

TDt - troškovi korišćenja sistema za distribuciju u periodu t (u dinarima),

NRPt - naknada na ime rizika naplate potraživanja u periodu t (u dinarima),

KEt - korekcioni element u periodu t (u dinarima).

Troškovi koji ulaze u obračun maksimalno odobrenog prihoda se utvrđuju na osnovu podataka o planiranoj prodaji električne energije iz godišnjeg bilansa potreba tarifnih kupaca za električnom energijom i Energetskog bilansa Republike Srbije, odnosno na osnovu podataka koji služe za njihovo donošenje. Analitički podaci koji nisu sadržani u godišnjem bilansu potreba tarifnih kupaca za električnom energijom i Energetskom bilansu Republike Srbije, procenjuju se na osnovu ostvarenja iz prethodnog perioda, kao i na osnovu drugih objektivnih kriterijuma.

IV.5.1. Operativni troškovi

Operativni troškovi predstavljaju opravdane troškove nastale po osnovu obavljanja energetske delatnosti trgovine na malo i čine ih:

1) troškovi materijala,

2) troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi,

3) troškovi proizvodnih usluga, i

4) nematerijalni troškovi.

Ocena opravdanosti troškova se vrši prema prirodi konkretnog troška analizom njegove svrsishodnosti, analizom količine i cene, kao i uporednom analizom zasnovanom na podacima o troškovima u prethodnom periodu i troškovima energetskih subjekata koji obavljaju istu energetsku delatnost u zemlji i okruženju (benchmarking).

IV.5.2. Troškovi amortizacije

Troškovi amortizacije predstavljaju troškove amortizacije sredstava koja su u funkciji obavljanja energetske delatnosti trgovine na malo električnom energijom za potrebe tarifnih kupaca.

Troškovi amortizacije obuhvataju troškove amortizacije postojećih sredstava i troškove amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu.

Troškovi amortizacije postojećih i sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu se obračunavaju proporcionalnom metodom u procenjenom korisnom veku trajanja sredstava.

Troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u posmatranom regulatornom periodu obračunavaju se na osnovicu koju čini 50% vrednosti aktiviranih nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi i avansa datih za njihovu nabavku.

Troškovi amortizacije se računaju prema sledećoj formuli:

At = APSt + AASt

gde su:

At - troškovi amortizacije u periodu t (u dinarima),

APSt - troškovi amortizacije postojećih sredstava u periodu t (u dinarima),

AASt - troškovi amortizacije sredstava koja će biti aktivirana u periodu t (u dinarima).

IV.5.3. Troškovi nabavke električne energije

Troškovi nabavke električne energije predstavljaju ukupne troškove nabavke električne energije za potrebe tarifnih kupaca utvrđene godišnjim bilansom potreba tarifnih kupaca za električnom energijom koji čine zbir troškova nabavke električne energije od energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine na veliko i troškova preuzete električne energije od proizvodnih jedinica priključenih na distributivnu mrežu, izračunatih u skladu sa ovom metodologijom.

Troškovi nabavljene električne energije obuhvataju i sve zavisne troškove nabavke električne energije u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima.

IV. 5.3 a) Troškovi korišćenja sistema za prenos

Ovi troškovi predstavljaju troškove korišćenja sistema za prenos električne energije za tarifne kupce čiji su objekti priključeni na prenosni sistem, a obračunavaju se na osnovu podataka o planiranoj prodaji električne energije tim tarifnim kupcima i regulisanih cena za uslugu prenosa električne energije.

IV.5.4. Troškovi korišćenja sistema za distribuciju

Ovi troškovi predstavljaju troškove korišćenja sistema za distribuciju električne energije za tarifne kupce čiji su objekti priključeni na distributivni sistem, a obračunavaju se na osnovu podataka o planiranoj prodaji električne energije tim tarifnim kupcima i regulisanih cena za uslugu distribucije električne energije.

IV.5.5. Naknada na ime rizika naplate potraživanja

Naknada na ime rizika naplate potraživanja u smislu ove metodologije predstavlja trošak rezervisanja za nenaplativa potraživanja i obračunava se prema sledećoj formuli:

NRPt = n * MOPmpt’ / (1 - n)

gde su:

NRPt - naknada na ime rizika naplate potraživanja u periodu t (u dinarima),

n - procenat naknade na ime rizika naplate potraživanja u periodu t (u %),

MOPmpt’ - maksimalno odobreni prihod, u periodu t, obračunat ne uzimajući u obzir naknadu na ime rizika naplate potraživanja (u dinarima).

Procenat naknade na ime rizika naplate potraživanja energetskih subjekata koji obavljaju energetsku delatnost trgovine na malo može biti najviše 2%.

IV.5.6. Korekcioni element

Korekcioni element je vrednosni izraz (novčani iznos) kojim se koriguje maksimalno odobreni prihod za naredni regulatorni period, za iznos odstupanja ostvarenog prihoda od prihoda obračunatog u skladu sa ovom metodologijom, a na osnovu ostvarenih energetskih veličina i vrednosti opravdanih troškova i ostalih prihoda ostvarenih u prethodnom regulatornom periodu.

Prilikom obračuna maksimalno odobrenog prihoda za prvi regulatorni period korekcioni element je jednak nuli.

V ALOKACIJA MAKSIMALNO ODOBRENOG PRIHODA NA TARIFNE ELEMENTE

V.1. Proizvodnja električne energije

Maksimalno odobreni prihod od proizvodnje električne energije (MOPt) se alocira na tarifne elemente:

- raspoloživi kapacitet, izražava se u kW,

- aktivna energija, izražava se u kWh, i

- naknada za sistemske usluge.

Raspoloživi kapacitet

Tarifni element "raspoloživi kapacitet" je snaga proizvodne jedinice na pragu prenosa korigovana za stopu planiranih prinudnih ispada, tokom regulatornog perioda.

Na tarifni element "raspoloživi kapacitet" se raspoređuje deo maksimalno odobrenog prihoda koji odgovara iznosu zbira ukupno odobrenih fiksnih operativnih troškova, amortizacije i povraćaja na angažovana sredstva, umanjenog za iznos penala za prekoplansku neraspoloživost po osnovu stope ekvivalentnih prinudnih zastoja, kao i umanjenog za ostale prihode ostvarene angažovanjem regulisanih sredstava i usklađenog preko korekcionog elementa.

Deo maksimalno odobrenog prihoda koji se nadoknađuje iz tarifnog elementa "raspoloživi kapacitet" se izračunava prema sledećoj formuli:

RKt=FOTt+At+PPCK*RSt-PZNt-OPt+KEt ,

gde je:

RKt - deo maksimalno odobrenog prihoda koji se nadoknađuje iz tarifnog elementa "raspoloživi kapacitet" u periodu t (u dinarima),

Značenje svih elemenata formule je identično značenjima navedenim pri izračunavanju maksimalno odobrenog prihoda za delatnost proizvodnje električne energije.

Vrednost tarifnog elementa "raspoloživi kapacitet" se izražava u dinarima po mesecu.

Aktivna energija

Tarifni element "aktivna energija" je količina aktivne energije iz Energetskog bilansa Republike Srbije ili utvrđena na osnovu podataka koji služe za njegovo donošenje, planirana za predaju prenosnom sistemu tokom regulatornog perioda.

Na tarifni element "aktivna energija" raspoređuje se deo maksimalno odobrenog prihoda koji odgovara iznosu ukupno odobrenih varijabilnih operativnih troškova za isporučenu električnu energiju, odnosno:

AEt = VOTt

Vrednost tarifnog elementa "aktivna energija" se izražava u dinarima po kWh i obračunava se kao količnik dela maksimalno odobrenog prihoda koji se nadoknađuje iz tarifnog elemenata "aktivna energija" i aktivne energije.

Naknada za sistemske usluge

Na tarifni element "naknada za sistemske usluge" se u celosti raspoređuje prihod od pružanja sistemskih usluga obračunat u skladu sa tačkom IV.2.6 ove metodologije.

Odobreni prihod koji se odnosi na tarifni element "naknada za sistemske usluge" se utvrđuje za regulatorni period, a njegova vrednost se izražava u dinarima po mesecu.

V.2. Proizvodnja toplotne energije

Maksimalno odobreni prihod od proizvodnje toplotne energije dobijen kao zbir dela fiksnih i dela varijabilnih troškova alociranih na proizvod "toplotna energija" se alocira na tarifni elemente:

- kapacitet, izražava se u kWt, i

- toplotna energija, izražava se u kWht.

Kapacitet

Tarifni element "kapacitet" je jednak toplotnoj snazi termoelektrane - toplane.

Na tarifni element "kapacitet" (Kt) se raspoređuju fiksni troškovi koji su alocirani na proizvod "toplotna energija" (FTEt), odnosno:

Kt = FTEt

Vrednost tarifnog elementa "kapacitet" se izražava u dinarima po mesecu.

Toplotna energija

Tarifni element "toplotna energija" je količina toplotne energije planirana za isporuku energetskim subjektima za snabdevanje toplotnom energijom tarifnih kupaca u toku regulatornog perioda.

Na tarifni element "toplotna energija" (TEt) se raspoređuju varijabilni troškovi koji su alocirani na proizvod "toplotna energija" (VTEt), odnosno:

TEt = VTEt

Vrednost tarifnog elementa "toplotna energija" se izražava u dinarima po kWht.

V.3. Trgovina na veliko

Deo maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko koji se nadoknađuje od prodaje tarifnim kupcima (MOPtkt) obračunava se kao razlika maksimalno odobrenog prihoda energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko (MOPt) i prihoda ostvarenog prodajom električne energije za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnim sistemima (PGt), a prema formuli:

MOPtkt = MOPt - PGt

gde je:

PGt - prihod od prodaje električne energije za nadoknadu gubitaka u prenosnom i distributivnim sistemima koji se obračunava na osnovu količine aktivne energije potrebne za pokrivanje gubitaka i prosečne prodajne cene električne energije energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine na veliko u periodu t (u dinarima). Prosečna prodajna cena električne energije energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine na veliko se izračunava kao količnik maksimalno odobrenog prihoda (MOPt) umanjenog za troškove usluga korišćenja sistema za prenos (TPt) koji su obračunati u skladu sa tačkom IV.3.a) ove metodologije, i sume aktivne energije planirane za prodaju tarifnim kupcima i aktivne energije planirane za pokrivanje gubitaka u prenosnom i distributivnim sistemima. Količina aktivne energije planirane za prodaju tarifnim kupcima je suma aktivne energije planirane za prodaju energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo i aktivne energije planirane za prodaju ostalim tarifnim kupcima. Ostalim tarifnim kupcima se smatraju tarifni kupci kojima se električna energija prodaje za potrebe električne vuče u železničkom saobraćaju i za potrebe proizvodnje električne energije (isporuka preko transformatora opšte grupe, napajanje pumpno-akumulacionih postrojenja i reverzibilnih hidroelektrana u pumpnom režimu rada).

Deo maksimalno odobrenog prihoda po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko koji se nadoknađuje od prodaje električne energije ostalim tarifnim kupcima (MOPtvmt) se izračunava na osnovu električne energije koja je planirana za prodaju tim tarifnim kupcima i regulisanih cena električne energije za prodaju tarifnim kupcima.

Deo maksimalno odobrenog prihoda po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko koji se nadoknađuje od prodaje električne energije energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo (MOPtmt) se izračunava prema sledećoj formuli:

MOPtmt = MOPtkt - MOPtvmt

Energetski subjekt koji obavlja delatnost trgovine na veliko prodaje električnu energiju energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo po cenama koje omogućavaju da se električna energija tarifnim kupcima prodaje po jednakim tarifnim stavovima na celoj teritoriji Republike Srbije, uvažavajući troškove obračunate u skladu sa tačkom IV.5. ove metodologije.

Cene po kojima energetski subjekt koji obavlja delatnost trgovine na veliko prodaje električnu energiju energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo, izračunavaju se kao količnik korigovanih troškova nabavke električne energije svakog pojedinog energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine na malo (KNEEtvt) i količine aktivne energije za prodaju tom energetskom subjektu.

Korigovani troškovi nabavke električne energije svakog pojedinog energetskog subjekta (KNEEtvt) izračunavaju se na osnovu sledeće formule:

KNEEtvt = NEEtvt + PPtmt - MOPt

gde su:

NEEtvt - troškovi nabavke električne energije od energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine na veliko izračunati po prosečnoj ceni električne energije za prodaju energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo u periodu t (u dinarima). Prosečna cena električne energije za prodaju energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo se izračunava kao količnik dela maksimalno odobrenog prihoda po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko koji se nadoknađuje od prodaje električne energije energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo (MOPtmt) i količine aktivne energije za prodaju tim energetskim subjektima,

PPtmt - planirani prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na malo od prodaje električne energije tarifnim kupcima po regulisanim cenama, u periodu t (u dinarima),

MOPt - maksimalno odobreni prihod energetskog subjekta po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na malo utvrđen u skladu sa tačkom IV.5 ove metodologije, pri čemu se troškovi nabavke električne energije od energetskog subjekta koji obavlja delatnost trgovine na veliko (NEEtvt) izračunavaju po prosečnoj ceni električne energije za prodaju energetskim subjektima koji obavljaju delatnost trgovine na malo u periodu t (u dinarima).

V.4. Trgovina na malo

Maksimalno odobreni prihod za prodaju električne energije tarifnim kupcima utvrđuje se kao zbir maksimalno odobrenih prihoda energetskih subjekata koji obavljaju delatnost trgovine na malo (MOPt) koji su obračunati u skladu sa tačkom IV.5. ove metodologije i dela maksimalno odobrenog prihoda po osnovu obavljanja delatnosti trgovine na veliko koji se nadoknađuje od prodaje električne energije ostalim tarifnim kupcima (MOPtvmt) koji je obračunat u skladu sa tačkom V.3. ove metodologije, i alocira se na tarifne elemente:

- snaga, izražava se u kW,

- aktivna energija, izražava se u kWh,

- reaktivna energija, izražava se u kvarh i

- merno mesto, izražava se brojem mernih mesta.

Tarifni element "snaga" je godišnja suma mesečnih maksimalnih aktivnih snaga tarifnih kupaca u Republici Srbiji. Mesečna maksimalna aktivna snaga tarifnog kupca se određuje u skladu sa tarifnim sistemom kojim se uređuje obračun električne energije za tarifne kupce (u daljem tekstu: tarifni sistem).

Tarifni element "aktivna energija" je ukupna aktivna energija koja se godišnje prodaje tarifnim kupcima u Republici Srbiji.

Tarifni element "reaktivna energija" je ukupna reaktivna energija koja se godišnje prodaje tarifnim kupcima iz prenosnog i distributivnog sistema u Republici Srbiji.

Tarifni element "merno mesto" je ukupan broj mernih mesta na kojima se kupcima u Republici Srbiji meri prodata električna energija.

Alokacija maksimalno odobrenog prihoda na tarifne elemente se utvrđuje po kategorijama i grupama tarifnih kupaca u skladu sa tarifnim sistemom. Alokacija maksimalno odobrenog prihoda se vrši na osnovu učešća varijabilnih i fiksnih troškova u ukupnim troškovima, analize troškova korišćenja sistema za prenos i distribuciju električne energije, analiza energetskog bilansa, sezonskih i dnevnih dijagrama potrošnje i potrošnje po kategorijama i grupama tarifnih kupaca ostvarenih tokom prethodnih regulatornih perioda, odnosno prognoziranih u nastupajućem regulatornom periodu i drugih objektivnih tehničkih i ekonomskih parametara.

VI REGULATORNI PERIOD

Prvi regulatorni period počinje 1. januara 2007. godine.

Dužina regulatornog perioda utvrđuje se u trajanju od godinu dana.