PRAVILNIK O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OGLEDA ZA OBRAZOVNE PROFILE DIZAJNER ODEĆE, DIZAJNER TEKSTILNIH MATERIJALA I DIZAJNER PROIZVODA OD KOŽE ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/2007)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za obrazovne profile dizajner odeće, dizajner tekstilnih materijala i dizajner proizvoda od kože, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:

1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05 i 6/05), iz sledećih predmeta:

- srpski jezik i književnost,

- srpski jezik kao nematernji jezik,

- strani jezik,

- sociologija,

- istorija,

- fizičko vaspitanje,

- računarstvo i informatika,

- geografija,

- fizika,

- ekologija i zaštita životne sredine,

- ustav i prava građana i

- građansko vaspitanje;

2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05).

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA

 

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO

 

Oblast: TEKSTILSTVO

 

KOŽARSTVO

 

Obrazovni profili: DIZAJNER ODEĆE - ogled

 

DIZAJNER TEKSTILNIH MATERIJALA - ogled

 

DIZAJNER PROIZVODA OD KOŽE - ogled

 

Trajanje obrazovanja: četiri godine

Cilj ogleda:

Unapređenje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada kroz:

- uvođenje novog nastavnog plana i programa u cilju ostvarivanja stručnog obrazovanja i obrazovanja uopšte;

- ostvarivanje ciljeva obrazovanja u okviru obrazovnih profila kroz povećanje fonda časova stručnih predmeta, vežbi i praktične nastave;

- vertikalno i horizontalno povezivanje nastavnih sadržaja stručnih predmeta;

- metodičko osavremenjavanje nastave, radi veće efikasnosti i ekonomičnosti nastavnog rada;

- izradu nastavnih sredstava i priprema rukopisa udžbenika po novim nastavnim programima;

- adekvatniju proveru ostvarenosti ciljeva i zadataka obrazovanja.

Uvođenje organizacionih novina:

- uvođenje timskog rada u realizaciju programa i zajedničko praćenje efekata obrazovanja;

- veći broj časova vežbi, kroz rad u grupama učenika, omogućava individualizaciju nastave i individualan rad učenika;

- bolja iskorišćenost nastavnih sredstava.

Očekivani ishodi ogleda:

- sticanje znanja i umenja da samostalno organizuje dizajniranje i izradu odeće, tekstilnih materijala i proizvoda od kože;

- osposobljenost za osmišljavanje i organizovanje proizvodnje u malom i srednjem preduzeću, u skladu sa odabranim stilom i željenom namenom proizvoda;

- osposobljenost učenika za uključivanje u rad u svim etapama procesa proizvodnje, od pripreme do gotovog proizvoda;

- mogućnosti učenika da se brzo adaptiraju na različite uslove rada;

- sticanje znanja, veština, navika i umenja za efikasno, ekonomično i kvalitetno obavljanje postavljenih radnih zadataka;

- bolje mogućnosti praćenja i procenjivanja, po potrebi i korigovanje programa u toku trajanja ogleda.

Trajanje ogleda

Ogled se sprovodi od 1. septembra 2006. godine, kroz najmanje četiri generacije upisanih učenika.

Način ostvarivanja ogleda

Ogled se ostvaruje na osnovu ovog nastavnog plana i programa.

Za nastavnike srednjih stručnih škola u kojima se ostvaruje program, radi primene u svakodnevnom obrazovno-vaspitnom radu, organizovaće se obuka za:

- primenu novog nastavnog programa;

- primenu novih metoda rada sa učenicima;

- primenu različitih načina objektivnog ocenjivanja u svakodnevnoj obrazovnoj praksi;

- stručno usavršavanje nastavnika u okviru matične struke.

U okviru Zavoda za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i stručnih aktiva zajednice stručnih škola u području rada tekstilstvo i kožarsto biće utvrđene ključne teme iz kojih je potrebno stručno usavršavanje nastavnika.

Stručni timovi u školama i na nivou Republike će sarađivati na horizontalnom i vertikalnom povezivanju nastavnih sadržaja kako sa autorskim timom, tako i sa predstavnicima privrede. Zajednički će se raditi i na pripremi nastavnog materijala, nastavnih sredstava, priručnika i rukopisa za izradu udžbenika.

Planirana je razrada postupaka praćenja i ocenjivanja obrazovno-vaspitnog rada, izrada testova sa zajedničkim sadržajima i zajednički postavljenim kriterijumima od strane stručnih timova koji će se formirati pri Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Uslovi ostvarivanja programa

Ogled će se ostvarivati u uslovima svakodnevnog obrazovno-vaspitnog rada u školama.

Njegovo ostvarivanje podrazumeva uključenost i saradnju nastavnika u okviru stručnih timova, saradnju sa stručnim saradnicima i stručnim organima u školama.

Vrsta stručne spreme nastavnika za ostvarivanje oglednog programa propisaće se posebnim pravilnikom.

Ministarstvo prosvete i sporta - Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja će u skladu sa svojim mogućnostima i ovlašćenjima pružati podršku ostvarivanju oglednog nastavnog programa.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA OGLEDA
(UPUTSTVO)

Nastavni plan i program za obrazovni profile: dizajner odeće, dizajner tekstilnih materijala i dizajner proizvoda od kože - po programu ogleda, za opšteobrazovne predmete ostvaruje se u školama u kojima su školski prostor, oprema i nastavna sredstva propisani:

- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa zajedničkih predmeta u stručnim školama za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme ("Prosvetni glasnik", broj 7/91) i

- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja i vaspitanja za stručne predmete za obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnim školama za područje rada tekstilstvo i kožarstvo ("Prosvetni glasnik", br. 9/91 i 3/05).

Nastavnici sami pripremaju potrebna nastavna sredstva (dijapozitive, grafofolije, šeme i Power Point prezentacije) u skladu sa ovim nastavnim programom, koristeći:

- publikovana multimedijalna nastavna sredstva (štampana literatura, različite publikacije, zbirke dijapozitiva, odgovarajuće video kasete i elektronske publikacije);

- internet.

Nastava se realizuje uz korišćenje:

- računara i projektora za Power Point prezentacije;

- skenera;

- dijaprojektora;

- grafoskopa;

- televizora i video rekordera.

Detaljna uputstva za ostvarivanje programa data su uz svaki predmet pojedinačno.

NAPOMENE O OSTVARIVANJU PLANOVA I PROGRAMA OPŠTEOBRAZOVNIH PREDMETA

Realizacija planova i programa opšteobrazovnih predmeta ostvarivaće se prema postojećim planovima i programima koji su već odobreni od strane ministra prosvete i sporta, a sprovode se ogledom i u drugim područjima rada.

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO
Oblast: TEKSTILSTVO
Obrazovni profil: DIZAJNER TEKSTILNIH MATERIJALA
Trajanje obrazovanja: ČETIRI GODINE

Red. broj	OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED				DRUGI RAZRED				TREĆI RAZRED				ČETVRTI RAZRED				UKUPNO
		raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava
		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje
		T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V
1.	Srpski jezik i književnost	3		111		3		111		3		111		3		96		12		429
2.	Srpski kao nematernji jezik
3.	Strani jezik	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
4.	Sociologija									2		74						2		74
5.	Psihologija					2		74										2		74
6.	Istorija	2		74		2		74										4		148
7.	Fizičko vaspitanje	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
8.	Matematika	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
9.	Računarstvo i informatika		2		74														2		74
10.	Geografija	2		74														2		74
11.	Fizika	2		74		2		74										4		148
12.	Hemija	2		74														2		74
13.	Ekologija i zaštita životne sredine	1		37														1		37
14.	Ustav i prava građana													1		32		1		32
	Ukupno A:	18	2	666	74	15		555		11		407		10		320		54	2	1948	74
	Ukupno A.	20		740		15		555		11		407		10		320		56		2022

 

Red. broj	B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)		PRVI RAZRED				DRUGI RAZRED				TREĆI RAZRED				ČETVRTI RAZRED					UKUPNO
			raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				nastava u bloku god.	raz. čas. nastava					nastava u bloku god.
			nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje			nedeljno			godišnje
			T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V		T	V		T	V
1.	Osnove tehničkog crtanja			1		37															1			37
2.	Crtanje i slikanje			4		148		3		111											7			259
3.	Teorija forme			2		74															2			74
4.	Istorija tekstila						2		74											2			74
5.	Dizajn tekstila							5		185		5		185		5		160			15			530
6.	Tehnologija tekstilnih materijala		2		74		3	2	111	74										5	2		185	74
7.	Projektovanje i izrada tkanina										2	3	74	111	1	3	32	96	60*	3	6		106	207	60*
8.	Projektovanje i izrada pletenine										1	3	37	111	1	2	32	64	60*	2	5		69	175	60*
9.	Oplemenjivanje tekstilnih materijala										1	4	37	148	1	3	32	96	60*	2	7		69	244	60*
10.	Dizajn u konfekciji															4		128			4			128
Ukupno B:			2	7	74	259	5	10	185	370	4	15	148	555	3	17	96	544	60*	14	49		503	1728	60*
Ukupno B:			9		333		15		555		19		703		20		640		60*	63			2231		60*
Ukupno A + B:			20	9	740	333	20	10	740	370	15	15	555	555	13	17	416	544	60*	68		51	2451	1802	60*
Ukupno A + B:			29		1073		30		1110		30		1110		30		960		60*	119			4253		60*
UKUPNO ČASOVA:			29		1073		30		1110		30		1110		30		960			119			4253

Napomena: *) U IV razredu učenici se mogu opredeliti za blok nastavu jednog od predmeta u zavisnosti od teme maturskog rada.

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO
Oblast: TEKSTILSTVO
Obrazovni profil: DIZAJNER ODEĆE
Trajanje obrazovanja: ČETIRI GODINE

Red. broj	OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED				DRUGI RAZRED				TREĆI RAZRED				ČETVRTI RAZRED				UKUPNO
		raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava
		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje
		T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V
1.	Srpski jezik i književnost	3		111		3		111		3		111		3		96		12		429
2.	Srpski kao nematernji jezik
3.	Strani jezik	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
4.	Sociologija													2		64		2		64
5.	Psihologija									2		74						2		74
6.	Istorija	2		74		2		74										4		148
7.	Fizičko vaspitanje	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
8.	Matematika	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
9.	Računarstvo i informatika		2		74														2		74
10.	Geografija	2		74														2		74
11.	Fizika	2		74														2		74
12.	Hemija	2		74														2		74
13.	Ekologija i zaštita životne sredine	1		37														1		37
14.	Ustav i prava građana													1		32		1		32
Ukupno A:		18	2	666	74	11		407		11		407		12		384		52	2	1864	74
Ukupno B:		20		740		11		407		11		407		12		384		54		1938

 

Red. broj	B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)	PRVI RAZRED				DRUGI RAZRED				TREĆI RAZRED					ČETVRTI RAZRED						UKUPNO
		raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava					raz. čas. nastava				nastava u bloku god		raz. čas. nastava					nastava u bloku god.
		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno			godišnje		nedeljno		godišnje				nedeljno			godišnje
		T	V	T	V	T	V	T	V		T	V	T	V	T	V	T	V			T	V		T	V
1.	Crtanje i slikanje		4		148		3		111			2		74								9			333
2.	Teorija forme		2		74																	2			74
3.	Istorija tekstila					2		74													2			74
4.	Osnove dizajna tekstila						4		148													4			148
5.	Dizajn odeće											5		185		5		160				10			345
6.	Tehnologija tekstilnih materijala	3		111			3		111			2		74							3	5		111	185
7.	Konstrukcija i modelovanje odeće						2		74			2		74		3		96				7			244
8.	Tehnologija odeće					2		74			2		74		2		64				6			212
9.	Praktična nastava						3		111			6		222		8		256	60			17			589	60
Ukupno B:		3	6	111	222	4	15	148	555		2	17	74	629	2	16	64	512	60		11	54		397	1918	60
Ukupno B:		9		333		19		703			19		703		18		576		60		65			2315		60
Ukupno A + B:		21	8	777	296	15	15	555	555		13	17	481	629	14	16	448	512	60		63	56		2261	1992	60
Ukupno A + B:		29		1073		30		1110			30		1110		30		960		60		119			4253		60
UKUPNO ČASOVA:		29		1073		30		1110			30		1110		30		1020				119			4313

Područje rada: TEKSTILSTVO I KOŽARSTVO
Oblast: KOŽARSTVO
Obrazovni profil: DIZAJNER PROIZVODA OD KOŽE
Trajanje obrazovanja: ČETIRI GODINE

Red. broj	OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI	PRVI RAZRED				DRUGI RAZRED				TREĆI RAZRED				ČETVRTI RAZRED				UKUPNO
		raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava
		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje
		T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V	T	V
1.	Srpski jezik i književnost	3		111		3		111		3		111		3		96		12		429
2.	Srpski kao nematernji jezik
3.	Strani jezik	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
4.	Sociologija													2		64		2		64
5.	Psihologija									2		74						2		74
6.	Istorija	2		74		2		74										4		148
7.	Fizičko vaspitanje	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
8.	Matematika	2		74		2		74		2		74		2		64		8		286
9.	Računarstvo i informatika		2		74														2		74
10.	Geografija	2		74														2		74
11.	Fizika	2		74														2		74
12.	Hemija	2		74														2		74
13.	Ekologija i zaštita životne sredine	1		37														1		37
14.	Ustav i prava građana													1		32		1		32
Ukupno A:		18	2	666	74	11		407		11		407		12		384		52	2	1864	74
Ukupno B:		20		740		11		407		11		407		12		384		54		1938

 

Red. broj	B. STRUČNI PREDMETI (teorija, vežbe, praktična nastava)	PRVI RAZRED				DRUGI RAZRED				TREĆI RAZRED					ČETVRTI RAZRED						UKUPNO
		raz. čas. nastava				raz. čas. nastava				raz. čas. nastava					raz. čas. nastava				nastava u bloku god.		raz. čas. nastava						nastava u bloku god.
		nedeljno		godišnje		nedeljno		godišnje		nedeljno			godišnje		nedeljno		godišnje				nedeljno			godišnje
		T	V	T	V	T	V	T	V		T	V	T	V	T	V	T	V			T	V		T	V
1.	Crtanje i slikanje		3		111		3		111			3		111								9			333
2.	Istorija dizajna proizvoda od kože	2		74																	2			74
3.	Italijanski jezik	2		74		2		74			2		74		2		64				8			286
4.	Kožarski materijali	2		74		2		74													4			148
5.	Osnove dizajna kože					2		74													2			74
6.	Dizajn proizvoda od kože						2		74			3		111		4		128				9			313
7.	Konstrukcija i modelovanje proizvoda od kože (konfekcije, obuće, galanterije)						2		74			3		111		3		96				8			281
8.	Tehnologija proizvoda od kože (konfekcije, obuće, galanterije)					2		74			2		74		2		64				6			212
9.	Praktična nastava						4		148			6		222		7		224	60			17			594		60
Ukupno B:		6	3	222	111	8	11	296	407	4		15	148	555	4	14	128	448	60		22	43		794	1521		60
Ukupno B:		9		333		19		703		19			703		18		576		60		65			2315			60
Ukupno A + B:		24	5	888	185	19	11	703	407	15		15	555	555	16	14	512	448	60		74	45		2658	1595		60
Ukupno A + B:		29		1073		30		1110		30			1110		30		960		60		119			4253			60
UKUPNO ČASOVA:		29		1073		30		1110		30			1110		30		1020				119			4313

 

IZBORNI PREDMETI	I	II	III	IV
Izborni predmet predviđen Zakonom
1. Građansko vaspitanje/Verska nastava	*	*	*	*

Izborna nastava sastoji se svake školske godine iz:

- Izbornog predmeta predviđenog Zakonom: Građansko vaspitanje ili Verska nastava (1 čas nedeljno tokom školske godine)

Ocena izbornog predmeta je numerička i ulazi u prosek ocena na kraju godine.

Ostali obavezni oblici obrazovno - vaspitnog rada tokom školske godine

		I	II	III	IV	UKUPNO
		časova	časova	časova	časova	časova
1	Čas odeljenjskog starešine	37	37	37	32	143
2	Dodatni rad*	do 30	do 30	do 30	do 30	do 120
3	Dopunski rad*	do 30	do 30	do 30	do 30	do 120
4	Pripremni društveno koristan rad*	do 30	do 30	do 30	do 30	do 120

Namena: *) ako se u toku godine ukaže potreba za tim

Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske godine

Ekskurzija	I	II	III	IV	UKUPNO
	1 - 2 dana	2 - 3 dana	2 - 4 dana	4 - 5 dana	9 - 14 dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture	2 časa nedeljno
Drugi strani jezik	2 časa nedeljno
Drugi predmeti*	1 - 2 časa nedeljno
Stvaralačke i druge aktivnosti učenika (hor, sekcije i dr.)	30 - 60 časova godišnje
Društvene aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge i dr.	15 - 30 časova godišnje
Kulturna i javna delatnost škole	2 radna dana

Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjem učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada, kao i u nastavnim planovima gimnazije ili po programima koji su prethodno doneti.

OSTVARIVANJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA

RAZRED	Razredno časovna nastava	Nastava u bloku	Obavezne i fakultativne nastavne aktivnosti	Priprema i izvođenje maturskog ispita	Ukupno sedmica
		Stručni predmeti
Prvi razred	37 sedmica	-	2 sedmice	-	39
Drugi razred	37 sedmica	-	2 sedmice	-	39
Treći razred	37 sedmica	-	2 sedmice	-	39
Četvrti razred	32 sedmice	2 sedmice	2 sedmice	3 sedmice	39

Podela odeljenja na grupe

1. Broj nastavnih nedelja za sve razrede je 37, a za završne 32.

2. Praktična nastava u celini i predmeti čija se nastava realizuje u obliku vežbi, ostvaruju se podelom odeljenja na grupe. Broj učenika u grupi kreće se od 8-10.

3. Praktična nastava u celini i vežbe izvode se pod neposrednom kontrolom nastavnika za sve obrazovne profile. Isti nastavnici realizuju nastavu teorije i vežbi u celom odeljenju u okviru istog predmeta.

4. Kada se praktična nastava i vežbe realizuju u zanatskim radnjama i preduzećima, nastavnik ima ulogu koordinatora.

5. Kada se praktična nastava i vežbe ostvaruju u školi obezbeđuje se jedan pomoćni nastavnik za 120 časova nedeljne norme.

6. Kada se praktična nastava i vežbe ostvaruju u preduzećima ili zanatskim radnjama obezbeđuje se jedan koordinator za 140 časova nedeljne norme.

NASTAVNI PROGRAMI

 

I OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI

 

A. Opšteobrazovni predmeti

Programi opšteobrazovnih predmeta zajednički su za sve obrazovne profile po programu ogleda. Objavljeni su u Pravilniku o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05 i 6/05), izuzev za predmete: Psihologija, Matematika i Hemija.

Obrazovni profili po programu ogleda:

 

DIZAJNER ODEĆE

 

DIZAJNER TEKSTILNIH MATERIJALA

 

DIZAJNER PROIZVODA OD KOŽE

 

PSIHOLOGIJA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Psihologija je da učenici steknu osnovna znanja o psihičkom životu čoveka, njegovoj biološkoj i socijalnoj uslovljenosti i razvojnosti, kao i sticanje znanja koja omogućavaju upoznavanje i razvijanje sopstvene ličnosti, odgovoran odnos prema sebi i okruženju, aktivno uključivanje u savremeno društvo i razumevanje psiholoških osnova umetničke delatnosti.

Zadaci nastave su:

- usvajanje osnovnih psiholoških pojmova i razumevanje njihove međusobne povezanosti;

- razumevanje odnosa između ličnosti osobe, njenog ponašanja i situacije;

- uviđanje značaja ličnog angažovanja u razvoju sopstvene ličnosti, posebno stvaralačkih sposobnosti;

- upoznavanje i razumevanje psiholoških osnova međuljudskih odnosa i komunikacije u društvenim grupama;

- upoznavanje osnovnih karakteristika i mogućnost prevazilaženja problema vezanih za određene razvojne periode u čovekovom životu, posebno adolescentnom uzrastu;

- uspostavljanje odgovornog odnosa učenika prema sebi, svom ličnom, umetničkom i profesionalnom razvoju;

- podsticanje razvoja kritičkog mišljenja i kreativnosti učenika;

- upoznavanje sa osnovnim oblastima i mogućnostima primene psiholoških saznanja u konkretnim uslovima umetničke delatnosti, posebno u oblasti stvaralaštva;

- ovladavanje strategijama uspešnog učenja;

- preventivno delovanje sa ciljem jačanja samopouzdanja, unapređenja kvaliteta međuljudskih odnosa i ostalih aspekata mentalnog zdravlja.

III razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

OPŠTI DEO

I. UVODNI DEO

PSIHOLOGIJA KAO NAUČNA DISCIPLINA (2)

Predmet, grane i metode psihologije. Psihologija kao sistem naučnih disciplina. Psihologija i druge nauke.

Metode i tehnike psihološkog istraživanja.

ORGANSKE OSNOVE I DRUŠTVENI ČINIOCI PSIHIČKOG ŽIVOTA (3)

Čula (posebno čulo vida - građa, vizuelni receptori, adaptacija), nervni i endokrini sistem. Činioci psihičkog razvoja: nasleđe, sredina, aktivnost.

II. OSNOVNE PSIHIČKE POJAVE - PSIHIČKI PROCESI, OSOBINE I STANJA

OPAŽANJE (9)

Osećaji i opažaji-pojam i vrste. Razvoj vidne osetljivosti dece. Zakonitosti opažanja (principi grupisanja draži, konstantnost opažanja, figura i pozadina). Karakteristike vidnog polja. Opažanje treće dimenzije.

Uticaj iskustva, motivacije i ličnosti na opažanje; Greške u opažanju - iluzije i halucinacije.

Pažnja. Pojam i faktori.

Socijalna percepcija. Opažanje osoba. Karakteristike procesa opažanja osoba; opažanje emocija, procenjivanje osobina ličnosti, proces atribucije; Prva impresija, sistematske greške u opažanju osoba i značaj pravilnog procenjivanja drugih osoba.

Percepcija i apercepcija.

UČENJE I PAMĆENJE (5)

Pojam i vrste učenja; Senzitizacija, habituacija, klasično i emocionalno uslovljavanje, instrumentalno i učenje uviđanjem; učenje po modelu, učenje motornih veština, verbalno učenje.

Transfer učenja - pojam, vrste i značaj

Pojam pamćenja, kratkoročno i dugoročno pamćenje, reprodukcija i prepoznavanje; kvalitativne promene u pamćenju;

Pojam zaboravljanja, uzroci.

Psihološki uslovi uspešnog učenja. Strategije upravljanja procesom učenja.

MIŠLJENJE I SPOSOBNOSTI (4)

Pojam mišljenja, uloga znanja i iskustva u mišljenju; vrste mišljenja (imaginativno i realističko, divergentno i konvergentno). Razvoj mišljenja.

Kritičko mišljenje-pojam i značaj.

Pojam i vrste sposobnosti. Intelektualne sposobnosti - merenje, individualne razlike u sposobnostima; Teorije o strukturi sposobnosti.

EMOCIJE I MOTIVACIJA (5)

Pojam emocije i emocionalnog reagovanja - osnovna i složena osećanja.

Organske promene kod emocija i izražavanje emocija. Shvatanje o prirodi emocija. Emocije deteta i emocionalnost u pubertetu i adolescenciji.

Značaj emocija za psihičko zdravlje. Kontrola emocionalnog reagovanja. Anksioznost. Stres - reakcije u stresu. Strategije savladavanja stresa. Psihosomatska oboljenja. Psihičke traume.

Pojam i vrste motiva. Hijerarhija i razvoj motiva.

III. LIČNOST

POJAM I STRUKTURA LIČNOSTI (2)

Pojam ličnosti, struktura ličnosti, temperament, karakter (individualni i socijalni), sposobnosti, telesne osobine. Pojam i vrste crta, dimenzije, tipovi ličnosti. Svest o sebi, lični i socijalni identitet.

DINAMIKA LIČNOSTI (2)

Stavovi, interesovanja i vrednosti kao dinamičke dispozicije

Frustracije, konflikti, reakcije i posledice frustracija i konflikata.

RAZVOJ LIČNOSTI (2)

3.3.1. Razvoj i socijalizacija ličnosti; činioci socijalizacije; dinamičko razvojni pojam zrelosti.

TEORIJE LIČNOSTI (2)

Pregled grupa opštih teorija ličnosti;

PROMENE I POREMEĆAJI DUŠEVNOG ŽIVOTA I PONAŠANJA (2)

Poremećaji ponašanja; Poremećaji mentalnog zdravlja, prevencija i lečenje

IV. OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI

KOMUNIKACIJA (2)

Pojam komunikacije, vrste komunikacija i komunikacionih znakova. Verbalna i neverbalna komunikacija; Komunikacioni proces, socijalni činioci i jezik, izvori nesporazuma pri komunikaciji.

ŽIVOT U GRUPI (1)

Dinamika grupe: formiranje, odnosi u grupi, rukovođenje, takmičenje, saradnja, grupno rešavanje problema, grupna diskusija.

POSEBAN DEO

OSNOVE PSIHOLOGIJE STVARALAŠTVA

UMETNOST I NAUKA (4)

Umetnost kao osnovna ljudska delatnost-pojam i odnos umetnosti i nauke. Nastanak umetnosti. Umetnost kao saznanje i forma. Odnos estetskog i etičkog u umetnosti. Psihologija stvaralaštva. Stvaralačka mašta, pramašta i sanjarenje.

SPOSOBNOSTI I STVARALAŠTVO (6)

Inteligencija i stvaralaštvo. Kreativnost - pojam, distribucija i vrste. Osnovne karakteristike stvaralačkog mišljenja. Razvoj stvaralačkih sposobnosti. Dečija igra - vrste i značaj za razvoj stvaralačkih sposobnosti.

Darovitost - pojam, identifikacija i rad sa darovitim.

POSREDNICI U TUMAČENJU UMETNOSTI (2)

Umetnička kritika - pojam i vrste. Vrednosno ocenjivanje umetničkog dela i argumentacija.

Značaj masmedija kao posrednika u tumačenju umetničkog dela.

UMETNIK I PUBLIKA (1)

Umetnost kao komunikacija. Publika - značaj i psihološka klasifikacija.

SIGNALI I SIMBOLI (3)

Lik, znak, signal i simbol. Simbolika linije, crteža, boje i oblika.

MOTIVI I MIŠLJENJE U DEČIJIM CRTEŽIMA (3)

Ekspresivnost dečijih crteža (boja, linija, oblik i prostor). Dečiji misaoni mehanizmi pri crtanju. Razvoj dečijeg crteža.

GLEDANJE I POIMANJE (1)

Univerzalni značaj forme. Značaj viđenja pri učenju.

SLIKE I MISAO (3)

Slika kao podstrek i smetnja mišljenju. Menjanje slike od konkretnog do apstraktnog mišljenja. Apstraktne forme u vizuelnim umetnostima.

ROBNI ZAŠTITNI ZNACI (2)

Industrijsko oblikovanje i marketing. Psihološke vrednosti i slabosti robnih znakova. Kreacija i timski rad.

EKSPERIMENTI U PRIMENJENOJ OBLASTI (1)

Eksperiment - mogućnosti primene, vrste i primeri.

KARAKTERISTIKE SAVREMENE VIZUELNE KULTURE (3)

Pojam i vrste kulture. Ubedljivost vizuelne informacije. Opasnosti od manipulacije.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Psihologija pripada grupi opšteobrazovnih predmeta gde se učenici prvi put susreću sa sistematskim izučavanjem psiholoških pojmova i saznanja u trećem razredu, a za obrazovne profile u četvorogodišnjem trajanju u području rada Tekstilstvo i kožarstvo.

Sadržaj programa i način njegovog ostvarivanja treba da obezbede postavljeni cilj predmeta, odnosno definisane zadatke koji se ne odnose samo na sticanje znanja već i na ovladavanje veštinama značajnim za privatan život učenika i uspešno obavljanje profesionalnih aktivnosti.

Program se sastoji iz dva dela, opšteg i posebnog, koji predstavljaju celinu. Za sve teme programa naveden je preporučeni broj časova.

Obrada navedenih sadržaja treba kod učenika da obezbedi sticanje funkcionalnih znanja o psihičkom životu čoveka i njihovo kompetentno korišćenje. Isti psihološki pojmovi i pojave se pojavljuju u sklopu različitih tema što omogućava da se međusobno povezuju, a njihovo značenje produbljuje sa ciljem formiranja celovite slike o njihovom značaju za lični i profesionalni život učenika.

U radu sa učenicima prednost treba dati metodi tumačenja podržanu adekvatnim primerima i aktivnim metodama učenja kao što su rešavanje problema, radionice, igranje uloga, analiza slučaja uz stalno podsticanje učenika na refleksiju i autorefleksiju.

Praćenje i vrednovanje rada učenika treba da bude podrška procesu učenja, razumevanju ciljeva učenja i kriterijuma na osnovu kojih se može proceniti uspešnost učenja čime se učenik osposobljava za samostalno praćenje i ocenjivanje sopstvenog rada.

Predviđeni tematski sadržaji pružaju mogućnost korišćenja ličnog iskustva učenika i saznanja koja su stekli u drugim predmetima, kao što razumevanje psihološkog funkcionisanja čoveka doprinosi boljem razumevanju sadržaja nekih drugih predmeta.

MATEMATIKA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Matematika je sticanje matematičkih znanja i umenja neophodnih za razumevanje zakonitosti u prirodi i društvu za primenu u svakodnevnom životu i praksi kao i za uspešno nastavljanje obrazovanja. Razvijanje mentalnih sposobnosti učenika, pozitivnih osobina ličnosti i naučnog pogleda na svet.

Zadaci nastave predmeta su:

- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa kao i problema iz raznih područja;

- sticanje opšte matematičke kulture, uz shvatanje mesta i značaja matematike u progresu civilizacije;

- osposobljavanje učenika za uspešno nastavljanje obrazovanja i izučavanje drugih oblasti u kojima se matematika primenjuje;

- doprinos formiranju i razvijanju naučnog pogleda na svet;

- doprinos radnom i politehničkom obrazovanju učenika;

- razvijanje logičkog mišljenja i zaključivanja, apstraktnog mišljenja i matematičke intuicije;

- doprinos izgrađivanju pozitivnih osobina ličnosti kao što su: upornost, sistematičnost, urednost, tačnost, odgovornost, smisao za samostalan rad, kritičnost;

- dalje razvijanje radnih, kulturnih, etičkih i estetskih navika učenika;

- dalje osposobljavanje učenika za korišćenje stručne literature i drugih izvora znanja.

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

REALNI BROJEVI (5)

Osnovni matematički pojmovi, definicije, aksiome, teoreme.

Pregled brojeva. Operacije sa realnim brojevima.

Približne vrednosti realnih brojeva, greška.

LOGIKA I SKUPOVI (5)

Osnovne logičke i skupovne operacije.

Iskazne formule i tautologije.

Kvantifikatori.

PROPORCIONALNOST VELIČINA (12)

Razmera i proporcija.

Proporcionalnost veličina (direktna, obrnuta).

Prost i složen srazmerni račun.

Račun podele i mešanja.

Procentni, promilni, kamatni račun.

RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI (12)

Polinomi.

Rastavljanje polinoma na činioce.

NZD i NZS polinoma.

Transformacije racionalnih algebarskih izraza.

UVOD U GEOMETRIJU I IZOMETRIJSKE TRANSFORMACIJE (17)

Geometrijski pojmovi i veze između njih.

Trougao (značajne tačke trougla). Pojam podudarnosti.

Četvorougao.

Vektori (pojam i primene).

Izometrijske transformacije.

Translacija. Rotacija. Osna simetrija. Centralna simetrija.

Primena izometrijskih transformacija na trougao, četvorougao, mnogougao, krug.

Talesova teorema. Sličnost.

LINEARNE JEDNAČINE I NEJEDNAČINE. LINEARNA FUNKCIJA (15)

Linearna jednačina.

Linearna funkcija i njen grafik.

Linearne nejednačine.

Sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate (razne metode rešavanja, grafička interpretacija, primena).

Sistem linearnih nejednačina sa jednom nepoznatom.

NAPOMENA: Za četiri školska pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje )

SADRŽAJI PROGRAMA

TRIGONOMETRIJA PRAVOUGLOG TROUGLA (8)

Definicija trigonometrijskih funkcija u pravouglom trouglu.

Vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih uglova (300, 450, 600)

Osnovne trigonometrijske identičnosti.

STEPENOVANJE I KORENOVANJE (11)

Pojam stepena.

Operacija sa stepenima.

Stepen sa celim izložiocem.

Pojam korena.

Operacije sa korenima.

Stepen sa racionalnim izložiocem.

Racionalisanje imenioca.

KVADRATNA JEDNAČINA, NEJEDNAČINA, FUNKCIJA (21)

Kvadratna jednačina.

Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima.

Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine.

Diskriminanta i priroda rešenja kvadratne jednačine.

Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce.

Vijetova pravila.

Kvadratna funkcija i njen grafik.

Kvadratna nejednačina.

Sistem od jedne linearne i jedne kvadratne jednačine.

EKSPONENCIJALNA I LOGARITAMSKA FUNKCIJA (13)

Eksponencijalna funkcija i njen grafik.

Eksponencijalne jednačine.

Logaritamska funkcija i njen grafik.

Pravila logaritmovanja. Logaritamske jednačine.

ANALITIČKA GEOMETRIJA (13)

Rastojanje između dve tačke.

Središte duži.

Površina trougla.

Implicitni, eksplicitni i segmentni oblik jednačine prave.

Jednačina prave kroz dve tačke.

Jednačina kružnice, elipse, hiperbole, parabole.

Prava i kriva drugog reda (tangenta).

NAPOMENA: Za realizaciju četiri pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova.

III razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

ELEMENTI TRIGONOMETRIJE (22)

Stepen radijan.

Trigonometrijske funkcije ugla na trigonometrijskoj kružnici.

Svođenje na prvi kvadrant.

Periodičnost.

Sinusna i kosinusna teorema.

POLIEDRI (18)

Obim i površina figura u ravni.

Pojam, vrste i osobine poliedara.

Pravilni poliedri.

Pojam prizme.

Površina i zapremina prizme.

Pojam piramide.

Površina i zapremina piramide.

Pojam zarubljene piramide.

Površina i zapremina zarubljene piramide.

OBRTNA TELA (14)

Obim i površina kruga.

Pojam i vrste obrtnih tela.

Pojam valjka, površina, zapremina.

Pojam kupe, površina, zapremina.

Pojam zarubljene kupe, površina, zapremina.

Pojam sfere i lopte.

Pojam kalote i sfernog pojasa.

Površina i zapremina lopte.

ELEMENTI KOMBINATORIKE (12)

Osnovna pravila kombinatorike.

Permutacije, varijacije i kombinacije.

NAPOMENA: Za realizaciju četiri pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova

IV razred

(2 časa nedeljno, 64 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

NIZOVI (14)

Osnovni pojmovi o nizovima.

Granična vrednost niza.

Aritmetički niz.

Geometrijski niz.

Beskonačni geometrijski niz.

FUNKCIJE (20)

Pojam funkcije.

Elementarne funkcije (linearna, kvadratna, stepena, eksponencijalna, logaritamska, trigonometrijske) - njihove osobine i grafici.

Oblast definisanosti funkcije.

Nule funkcije.

Parnost i neparnost funkcije.

Inverzna i složena funkcija.

Granična vrednost funkcije.

Asimptote funkcije.

IZVOD FUNKCIJE (22)

Priraštaj funkcije.

Izvod funkcije po definiciji.

Izvod elementarnih funkcija.

Izvod zbira, proizvoda i količnika.

Izvod složene funkcije.

Izvod drugog reda.

Monotonost i ekstremne vrednosti.

Konveksnost i konkavnost funkcije, prevojne tačke.

Ispitivanje funkcija i skiciranje njihovih grafika.

NAPOMENA: Za realizaciju četiri pismena zadatka sa ispravkama planirano je 8 časova

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Insistirati na preciznosti, tačnosti, sistematičnosti i urednosti u radu. Sadržaje o greškama povezati sa praktičnom nastavom. Posebnu pažnju obratiti na jasno i precizno izražavanje, razumevanje i pravilno korišćenje matematičkih simbola. Insistirati na uočavanju veza logičkih sa odgovarajućim skupovnim operacijama. Koristiti Venove dijagrame. Razmeru povezati sa konkretnim realnim primenama (bojenje, oplemenjivanje, krojenje). Insistirati na izvođenju precizne i uredne konstrukcije jednostavnih figura, povezati sa tehničkim crtanjem. Istaći povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza linearne, kvadratne, eksponencijalne i logaritamske funkcije. Razvijati ideju smene. Obratiti pažnju na uslove pri transformacijama eksponencijalnih i logaritamskih jednačina. Istaći povezanost grafičkog i analitičkog pristupa u analitičkoj geometriji. Sadržaje povezati sa odgovarajućim sadržajima praktične nastave.

Ponoviti definiciju trigonometrijskih funkcija, oštrih uglova i pravouglog trougla. Pomoći učenicima u korišćenju kalkulatora. Primenjivati pravila zaokruživanja brojeva. Praviti modele poliedara. Koristiti simulacije preseka na računaru. Samostalna obrada pravilnih poliedara i obrtnih tela uz korišćenje literature. Sadržaje povezati sa problemima iz svakodnevnog života. Što jasnije isticati razlike između permutacija, varijacija i kombinacija.

Razvijati mogućnost grupnog i samostalnog rada kod ponavljanja elementarnih funkcija. Napraviti paralelu između granične vrednosti funkcije i granične vrednosti niza. Povezivati pojam izvoda sa problemom tangente i brzine. Vežbati monotonost i konkavnost primenom izvoda. Podsticati samostalan rad učenika pri ispitivanju funkcija i skiciranju grafika.

HEMIJA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Hemija jeste produbljivanje, proširivanje i povezivanje znanja o hemijskim pojavama i zakonitostima, što doprinosi formiranju naučnog pogleda na svet učenika i njihovom radnom i politehničkom vaspitanju.

Zadaci nastave predmeta su:

- osposobljavanje učenika da stečena znanja primenjuju u praksi i svakodnevnom životu;

- proširivanje i produbljivanje znanja učenika na osnovu odabranih naučnih sadržaja o strukturi supstanci i zavisnosti svojstva supstanci od strukture;

- povezivanje ranije stečenih znanja iz hemije i upoznavanje učenika sa hemijskim osnovama industrijske proizvodnje najvažnijih materijala i njihovom primenom;

- razvijanje sposobnosti za tehničke i naučne aktivnosti kao preduslova za postizanje trajnog, sistematičnog i široko primenljivog znanja, na osnovu kojeg se stiče sposobnost da se pojave mogu samostalno i kritički posmatrati;

- povezivanje teorijskih sadržaja sa praktičnim radom koji se odvija u sklopu proizvodnih procesa u materijalnoj proizvodnji;

- razvijanje navika učenika koje će doprinositi unapređivanju i zaštiti prirode, životne i radne sredine;

- razvijanje stvaralačke mašte i analitičkog mišljenja, potenciranje pozitivnog karaktera i svojstava (svesnost, izdržljivost, pedantnost, pribranost, objektivnost u procenjivanju vlastitih sposobnosti) i formiranje pravilnog odnosa prema radu.

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje)

SADRŽAJI PROGRAMA

OSNOVNI HEMIJSKI POJMOVI (9)

Supstanca. Smeše. Jedinjenja.

Elementi. Hemijski simboli, formule.

Relativna atomska i molekulska masa. Mol.

Demonstracioni ogledi:

- sastavljanje modela molekula,

- odmeravanje različitih količina pojedinih supstanci.

HEMIJSKE REAKCIJE (5)

Kretanje čestica kao uslov za hemijske reakcije.

Jednačine hemijskih reakcija i jednostavnije hemijsko računanje.

Egzotermne i endotermne hemijske reakcije.

Brzina hemijske reakcije.

Hemijska ravnoteža.

Demonstracioni ogledi:

- određivanje promene temperature rastvora pri rastvaranju natrijum-hidroksida i amonijum-nitrata;

- ispitivanje uticaja koncentracije, temperature i katalizatora na brzinu hemijske reakcije.

RASTVORI (12)

Rastvori - pravi i koloidni. Rastvori elektrolita. Kiseline i baze.

Redoks reakcije - naponski niz metala. Elektroliza.

Demonstracioni ogledi:

- pripremanje i ispitivanje svojstava pravog i koloidnog rastvora;

- pripremanje rastvora određenog masenog udela i količinske koncentracije;

- određivanje pH rastvora univerzalnim indikatorom;

- ponašanje gvožđa u rastvoru cink-sulfata i bakar (II) - sulfata;

- elektroliza cink-jodida.

METALI (5)

Periodičnost promene strukture i svojstava elemenata u periodnom sistemu elemenata.

Uporedni pregled i opšte karakteristike elemenata I, II i III grupe periodnog sistema elemenata i njihovih najvažnijih jedinjenja.

Demonstracioni ogledi:

- ponašanje natrijuma, magnezijuma, aluminijuma i njihovih oksida sa vodom, kiselinama i bazama.

PRELAZNI ELEMENTI (2)

Opšte karakteristike prelaznih elemenata; industrijski značaj.

Demonstracioni ogledi:

- rastvaranje soli prelaznih elementa - karakteristične boje;

- kalijum-permanganat kao oksidaciono sredstvo u sredinama sa različitim pH vrednostima.

NEMETALI (5)

Uporedni pregled i opšte karakteristike elemenata VII, VI, V i IV grupe elemenata periodnog sistema i njihova najvažnija jedinjenja.

Demonstracioni ogledi:

- ponašanje hlora, sumpora, fosfora i silicijuma u dodiru sa vodom, vazduhom kiselinama i bazama;

- istiskivanje jednog halogenog elementa drugim iz soli;

- sagorevanje sumpora, fosfora i ugljenika i rastvaranje njihovih oksida u vodi.

STRUKTURA I REAKTIVNOST ORGANSKIH JEDINJENJA (20)

Struktura organskih molekula. Prosta, dvoguba i troguba veza. Podela organskih jedinjenja prema: sastavu, strukturi ugljenikovog niza, hemijskom ponašanju, funkcionalnim grupama.

Klase organskih reakcija: supstitucija, adicija, eliminacija, polarizacija.

Genetska veza organskih jedinjenja sa kiseonikom (amino-kiseline, proteini).

Demonstracioni ogledi:

- karakteristične reakcije za zasićene i nezasićene ugljovodonike;

- karakteristične reakcije za dokazivanje funkcionalnih grupa.

PRIMENA HEMIJE U TEKSTILSTVU (4)

Tekstilni materijali. Boje. Sredstva za obradu.

HEMIJSKI ASPEKTI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE (3)

Zagađivanje atmosfere, vode i tla. Izvori zagađivanja. Prečišćavanje. Zaštita.

B. Stručni predmeti

 

1. ZAJEDNIČKI STRUČNI PREDMETI

 

TEORIJA FORME

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Teorija forme je da razvije sposobnosti i sklonosti učenika za likovno - estetsko rešavanje zadataka iz stručnih predmeta.

Zadaci nastave predmeta su:

- razvijanje osećaja i sposobnosti učenika da shvate prostor i komponovanje;

- upoznavanje strukture likovne kompozicije, elemenata kompozicije i principa njihove organizacije;

- sticanje sposobnosti za likovno izražavanje i komponovanje preko zadataka analitičkim putem;

- razvijanje vizuelnog opažanja - percepcije i vizuelnog pamćenja;

- razvijanje individualnog likovnog izraza učenika kroz analitičko, sintetičko, kritičko i stvaralačko mišljenje;

- razvijanje inventivnosti i vizuelne sposobnosti za detalj i celinu;

- razvijanje estetskih kriterijuma učenika;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja uspešno primenjuju u praksi pri rešavanju kreativnih zadataka iz oblasti stručnih predmeta;

- razvijanje manuelne spretnosti, preciznosti, motivacije, istrajnosti i upornosti u radu.

I razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Značaj, cilj i zadaci predmeta u kreativnim oblastima likovnih i primenjenih umetnosti i dizajna.

SVETLOST I OPAŽANJE OBLIKA (2)

Opažanje razlika u vidnom polju.

Kvalitet vizuelnih osećanja.

Kontrast kao uslov opažanja oblika.

Prisustvo i dejstvo svetlosti kao uslova za vizuelni osećaj.

PROSTOR I KOMPONOVANJE (4)

Pojam kompozicije kao celine u prostoru.

Ravan kao prostor komponovanja.

Dvodimenzionalni i trodimenzionalni prostor.

Oblikovanje masa ili volumena u prostoru.

ELEMENTI KOMPOZICIJE (38)

Analiza kompozicionih elemenata:

Linija

Linija kao trag ili crta.

Linija kao granica površine i vrednost koja opisuje oblik.

Linija kao plastična i reljefna pojava u prostoru.

Psihološko dejstvo linije.

Smer

Smer kao sredstvo orijentacije i položaja oblika u prostoru.

Psihološko dejstvo smera i ritma u kompoziciji: vertikalan, horizontalan i dijagonalan smer.

Oblik

Priroda i njeni oblici.

Iluzija oblika i stvaran oblik.

Karakter i vrsta oblika: dvodimenzionalni i trodimenzionalni oblici.

Nepravilni i složeni oblici.

Stilizovani oblici - ornamenti.

Veličina

Odnosi veličina u prostoru koje se neposredno doživljuju.

Proporcija i određivanje srazmere u prostoru - upoređivanje veličina.

Zlatni presek i zlatni rez.

Proporcije ljudskog tela.

Tekstura

Karakter i vrste teksture.

Prirodne i simulirane teksture.

Teksturalne vrednosti površine i oblika.

Valer

Valer kao količina svetlosti u tonu boje.

Valerski odnosi.

Valerski ključevi i njihovo osećajno značenje.

Boja

Boja kao fizičko svojstvo svetlosti.

Klasifikacija boja.

Karakteristike boja - hromatske i ahromatske.

Kvaliteti boje: ton, intenzitet i valer.

Mešanje boja - aditivno i suptraktivno.

Harmonija i kontrast boja.

Psihološko dejstvo boje.

PRINCIPI KOMPONOVANJA (24)

Principi komponovanja kao zakonitosti prostornih odnosa.

Povezanost i zavisnost likovnih elemenata i principa komponovanja.

Repeticija.

Repeticija kao ponavljanje istih vrednosti.

Alternacija i naizmenično ponavljanje.

Inverzija i preplet.

Gradacija

Gradacija kao ritam postupnosti.

Povezivanje suprotnosti među vrednostima.

Harmonija

Srodnost među vrednostima.

Kombinovanje likovnih elemenata sa jednom i više srodnih osobina.

Kontrast

Kontrast kao odnos suprotnosti među vrednostima.

Snaga i vizuelna atraktivnost suprotnosti.

Jedinstvo

Jedinstvo istovetnosti i raznolikosti.

Jedinstvo ideje i stila.

Dominanta

Dominanta kao naglašavajući ili preovlađavajući element u kompoziciji:

dominanta smera, boje, veličine...

Dominanta i jedinstvo.

Ravnoteža

Pojam ravnoteže u životu, prirodi i prostoru.

Simetrična i asimetrična ravnoteža.

Dinamična i statična ravnoteža likovnih elemenata.

Ravnoteža i jedinstvo.

FORMA I SADRŽAJ (4)

Odnos prema predmetnoj stvarnosti i stvaralački proces.

Funkcija forme i izraza.

Estetsko procenjivanje i pristup likovnom i primenjenom delu - dizajnu.

Kič i likovna vrednost dela.

Osobine kiča i njegovi spoljni efekti.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Dugogodišnje iskustvo pokazalo je da je ovaj predmet fundamentalan i ključan u procesu likovno-estetskog obrazovanja i vaspitanja.

Program predmeta se sastoji od teorijskog i praktičnog dela. Fond časova po temi je dat orijentaciono zbog mogućnosti prilagođavanja u odnosu na obrazovni profil i njegovu uže stručnu likovnu tematiku.

Program predmeta se sastoji od teorijskog i praktičnog dela. Teorijski deo nastave treba izvoditi primenom verbalnih i ilustrativno-demonstrativnih metoda uz upotrebu očiglednih nastavnih sredstava: reprodukcije, radovi učenika, slajdovi digitalna forma, itd.

Tokom izvođenja nastave treba nastojati da se teorijsko izlaganje uskladi sa praktičnim radom. Praktičan deo nastave treba da se permanentno prepliće sa teorijskim, utvrđuje i dopunjuje. Metodske jedinice u okviru programa prezentuju se u okviru teorijskog dela izlaganja što omogućava uvođenje u pojmove koji sačinjavaju materiju predmeta. Metoda izlaganja ima poseban značaj za teorijsku razradu pojmova i njihovu terminološku definiciju.

U praktičnom delu predmeta (vežbe) treba ostvarivati u dve faze - faza skice i faza realizacije da bi se učenik postupno kretao od jednostavnijeg do složenijeg rešavanja zadataka. Učenici treba da se usmeravaju na razmišljanje, postavljanje i samostalno - kreativno rešavanje zadataka.

Savremene tehnologije stvaraju mogućnosti za nove likovne tehnike i materijale. Uzimajući u obzir sveobuhvatne i složene zadatke predmeta preporučuje se da učenik u praktičnom delu upoznajući likovne vrednosti i složenosti likovne kompozicije upoznaje i različite likovne tehnike kojima će analitički razvijati sposobnosti likovnog izražavanja i komponovanja u okviru opštih i uže stručnih predmeta obrazovnog profila.

Za uspešno savlađivanje materije nastava treba da se odvija u manjim grupama, 6-8 učenika, u specijalizovanim učionicama - ateljeima, uz korišćenje svih odgovarajućih didaktičkih metoda: prikazivanje - demonstracija, razvojna metoda - metoda rešavanja problema i nastavna metoda primenjivanja.

U realizaciji zadataka učenik treba da koristi različite likovne tehnike i materijale: grafit, pastel, tuš, tempera, papir za kolažiranje, folije... kao i primenu rada na računaru u odgovarajućim grafičkim programima.

Zavisno od obima i složenosti zadatka treba koristiti grupnu ili individualnu korekturu.

U toku godine učenik treba da realizuje deset zadataka. Pri njihovom izvođenju težište treba usmeriti na korelaciju sa ostalim stručnim predmetima jer njihovim povezivanjem učenik razvija sklonosti i sposobnosti za izabrani obrazovni profil i dalji profesionalni rad.

Predmet treba konstantno osavremenjivati zbog doprinosa razvoju likovne pedagogije u skladu sa konstantnim društvenim, tehničko-tehnološkim napretkom i razvojem moderne likovne i primenjene umetnosti i dizajna.

ISTORIJA TEKSTILA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Istorija tekstila je sticanje sistematizovanih znanja o razvoju tekstilnih materijala, tehnikama njihove izrade i primene u različitim istorijskim razdobljima i kulturama.

Zadaci nastave predmeta su:

- ukazivanje na mogućnosti razumevanja kulturno-istorijskog i tehničko-tehnološkog razvoja proizvodnje tekstila i njegove primene u različitim oblastima, kao i njegovog doprinosa u razvoju civilizacije i društva;

- upoznavanje sa najvažnijim fenomenima istorije tekstila i odevanja i ovladavanje znanjima o zakonitostima oblikovanja karakterističnih proizvoda i specifičnostima njihovog nastanka i razvoja;

- razvijanje individualnog pristupa i ličnog likovnog izraza u poznavanju i prikazivanju tekstila i kostima određene istorijske epohe;

- upućivanje na neophodnost interesovanja učenika za proučavanje i analizu istorije tekstila i odevanja zbog mogućnosti primene stečenih znanja u samostalnom kreativnom radu;

- prikazivanje razvoja umetničkih stilova kroz epohe radi lakšeg sagledavanja razvoja društva kroz umetnost;

- izgrađivanje odnosa prema primenjenoj umetnosti i razvijanje potrebe za samostalnim posetama muzejima, tematskim izložbama i drugim umetničkim manifestacijama.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje - teorija)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Značaj, cilj i zadaci predmeta istorije tekstila.

ISTORIJSKI RAZVOJ TEKSTILA I ODEVANJA (58)

Stari vek: Egipat, Krit, Mikena, Grčka, Rim.

Srednji vek: Vizantija, Romanika, Gotika.

Novi vek:

- Renesansa u Italiji, Španiji, Nemačkoj i Engleskoj,

- Barok - stilovi Luj XIII i Luj XIV,

- Regentski stil,

- Rokoko - stilovi Luj XV i Luj XVI,

- Direktorijum,

- Ampir,

- Bidermajer,

- Moda krinoline i moda turnira,

- Art Nuvo (secesija),

- XX vek do Drugog svetskog rata,

- Bauhaus,

- Art Deko,

- XX vek od drugog svetskog rata do danas,

- Tekstil i narodna nošnja kod nas i u svetu.

Analiza linija, formi, kompozicijskih karakteristika, ornamenta i detalja u tekstilu i odevanju.

Usmena i pismena analiza konkretnih tekstilnih uzoraka i različitih odevnih formi.

Izrada idejnih rešenja prema zadatku.

IZRADA SEMINARSKOG RADA (14)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Koncepcija teorijskog dela istorijskog razvoja tekstila i odeće predstavlja podlogu za kreativni rad u oblastima dizajna tekstila i dizajna odeće. Ona omogućuje učenicima da kompleksnije sagledaju fenomen tekstila i odevanja u celini.

Stilovi tekstila i odevanja obrađuju se teorijski i praktično kroz zadatke i time se obezbeđuje trajnije usvajanje stečenih znanja. Učenici se osposobljavaju da vrše selekciju podataka, uočavaju opšte karakteristike i specifičnosti određenih stilova i da putem stilizacije kroz zadatke sagledavaju i primenjuju nove mogućnosti elemenata istorijskog tekstila i kostima u dizajnu tekstila i dizajnu odeće.

Težište treba postaviti na ovladavanju veština i znanja prikazivanja ljudskog tela prema usvojenim estetskim merilima antičkih i renesansnih kanona da bi se što uspešnije savladala specifična odstupanja i osobenosti svakog proučavanog razdoblja evolucije tekstila i odevanja.

Takođe, učenike treba potsticati i usmeravati da kroz realizaciju zadataka upoznaju i primenjuju što različitije likovne tehnike adekvatne stilu istorijskog perioda koji se obrađuje.

Svaki zadatak treba da sadrži obavezne likovno-estetske i tehničko-tehnološke zahteve i preciznu metodologiju rada.

Nastava treba da se realizuje uz primenu didaktičkih metoda prikladnih za rad: metoda pokazivanja - demonstracije, razvojna metoda - metoda rešavanja problema, nastavna metoda primenjivanja. Metodu izlaganja izvoditi uz primenu očiglednih nastavnih sredstava: reprodukcije istorijskih dela likovne i primenjene umetnosti, ilustracije iz stručne literature, radovi učenika i kolekcije uzoraka primenom slajdova, radova na računaru i u digitalnoj formi.

Neophodne su stalne grupne i individualne korekture u dogovoru sa učenikom kod rešavanja praktičnih zadataka.

Uputstvo za izradu seminarskog rada: Učenici se opredeljuju za rad na jednom od stilova u tekstilu i odeći od antike do XX veka i narodne umetnosti kod nas i u svetu. Podaci se prikupljaju precrtavanjem po autentičnim likovnim izvorima istorijskih epoha. Analizirati likovne karakteristike, estetske i funkcionalne vrednosti tekstila i odevanja i primeniti ih putem stilizacije u savremenom dizajnu tekstila i odeće.

2. SPECIFIČNI STRUČNI PREDMETI

 

Oblast: TEKSTILSTVO

 

Obrazovni profil: DIZAJNER ODEĆE

 

CRTANJE I SLIKANJE

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Crtanje i slikanje je da kroz teorijsko i praktično znanje upozna učenike sa značajem i ulogom crtanja i slikanja kao osnovama likovnog izraza zajedničkog za celokupno likovno i primenjeno stvaralaštvo u oblasti dizajna.

Zadaci nastave predmeta su:

- usvajanje znanja iz oblasti crtanja i slikanja različitim postupcima i materijalima;

- razvijanje vizuelnog opažanja - percepcije i vizuelnog pamćenja;

- razvijanje individualnog likovnog izraza učenika kroz analitičko, sintetičko, kritičko i stvaralačko mišljenje;

- razvijanje inventivnosti i vizuelne sposobnosti za detalj i celinu;

- razvijanje estetskih kriterijuma učenika;

- osposobljavanje učenika da stečena znanja uspešno primenjuju u praksi pri rešavanju kreativnih zadataka iz oblasti stručnih predmeta;

- razvijanje manuelne spretnosti, preciznosti, motivacije i upornosti u radu.

I razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Pojam, vrsta i značaj crtanja i slikanja u kreativnim oblastima likovnih i primenjenih umetnosti.

OPŠTA UPUTSTVA ZA RAD NA CRTEŽU I SLICI (6)

Oko - vidno polje, ugao gledanja, horizont i skraćenje zbog udaljenja.

Treća dimenzija i prividnost treće dimenzije.

Perspektiva i osnovni geometrijski elementi u perspektivi.

Horizontala i vertikala u prirodi i konstrukcijama.

Kompozicija i osnovni činioci njene građe.

Pomoćna sredstva crtanja i konstruisanja i njihova primena.

LINIJA I SMER (12)

Linija kao osnovno sredstvo crteža, njene karakteristike i izražajne vrednosti.

Smer u kompoziciji. Smer i prostor. Načela estetskog reda: ritam, harmonija, kontrast, ravnoteža i dominacija.

Analiza modela, konstrukcija crteža, karakteristike konstrukcije - pomoćne linije i njihova primena.

Ekspresija linije.

Crtanje geometrijskih žičanih modela i odabranih predmeta.

VELIČINA I OBLIK (12)

Odnos veličina u okviru kompozicije.

Oblik, veličine i njihova povezanost dodirivanjem, pokrivanjem i prožimanjem.

Crtanje mrtve prirode sa odabranim predmetima različitih veličina i oblika.

TEKSTURA (12)

Tekstura kao sredstvo izraza u sklopu ostalih činilaca kompozicije.

Međusobni odnosi tekstura.

Intervali - prelazi različitih tekstura.

Crtanje mrtve prirode sa odabranim predmetima i draperijama različitih tekstura.

SVETLOST, TON, SENKA (12)

Svetlost i senka, bačena i lokalna senka.

Tehnički postupci pri senčenju.

Analiza planova i isticanje treće dimenzije.

Crtanje i senčenje mrtve prirode sa upotrebnim predmetima, gipsanim modelom i draperijama - isticanje volumena i plastičnosti forme.

VALER (12)

Valerski odnosi.

Valerski ključevi, intervali i ritam.

Realistički način prikazivanja prostora.

Tonsko slikanje mrtve prirode sa upotrebnim predmetima, gipsanim modelom i draperijama.

KOMPONOVANJE (12)

Odnosi elemenata u kompoziciji.

Povezanost i zavisnost elemenata i principa komponovanja.

Svođenje oblika iz prirode na geometrijske površine.

Geometrizacija i tonsko slikanje mrtve prirode.

BOJA (20)

Doživljavanje boje, fizički, optički i psihološki faktor boje.

Kolorističko značenje boja, intezitet i hromatska vrednost.

Odnosi toplih i hladnih boja.

Uvod u slikarske tehnike vodenih boja: akvarel, gvaš, tempera.

Zajedničke osobine i specifične razlike vodenih tehnika.

Široko slikanje u površinama.

Analiza širokih površina sa naglašenim ritmom toplih i hladnih boja.

Slikanje u slojevima sa podslikavanjem.

Kolorističko slikanje mrtve prirode sa odabranim predmetima i različitim draperijama.

PORTRET (16)

Razvoj portretske umetnosti kroz istoriju.

Likovne karakteristike glave u celini i njenih pojedinačnih delova.

Analiza anatomske građe lobanje i muskulature lica pomoću modela lobanje i reprodukcija.

Načini konstruisanja glave i isticanja karaktera i pokreta modela.

Detaljna studija portreta.

Studiozna analiza linije i valerskih vrednosti.

Crtanje portreta po gipsanom i živom modelu iz anfasa i profila.

POLUFIGURA (12)

Jedinstvo anatomske i likovne građe.

Analiza pokreta i skraćenja.

Analiza i produbljivanje karaktera modela.

Crtanje polufigure u sedećem položaju po živom modelu.

FIGURA (20)

Analiza i značaj skeleta za građu ljudske figure.

Muskulatura čoveka.

Proporcije ljudske figure.

Kontrapost i linija teže figure koja stoji.

Konstrukcija, pokret, skraćenje.

Jedinstvo figure i prostora.

Studiozna analiza konstruisanja i merenja, linije, tona, senke i svetlosti.

Crtanje figure po živom modelu iz anfasa, profila i sa leđa.

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

SLOŽENA KOMPOZICIJA (15)

Studioznija analiza svih likovnih elemenata i principa komponovanja u jedinstvenu likovnu celinu.

Produbljivanje stečenih znanja iz prvog razreda nastave predmeta.

Crtanje složene mrtve prirode.

IZRAŽAJNE VREDNOSTI BOJE (24)

Međusobno reflektovanje boja.

Promena intenziteta tona boje zbog mešanja sa drugim bojama.

Slikanje u slojevima sa podslikavanjem.

Materijalizacija teksture bojom različitim sredstvima: četke, špahla...

Slikanje složenih mrtvih priroda sa gipsanim modelima, draperijama, elementima flore i faune...

SLIKANJE PORTRETA (15)

Karakter modela.

Analiza svetlosti i senke na modelu.

Analiza toplih i hladnih boja na modelu.

Podslikavanje i modelovanje tonskom i kolorističkom gradacijom.

Slikanje portreta po gipsanom i živom modelu iz anfasa i profila.

SLIKANJE POLUFIGURE (15)

Studioznija analiza prethodno obrađenih likovnih elemenata i principa komponovanja.

Slikanje polufigure u sedećem položaju po živom modelu.

SLIKANJE FIGURE U PROSTORU (21)

Analiza enterijerske postavke figure u prostoru sa izrazitom formom, gamom i atmosferom.

Slikanje figure po živom modelu.

SLIKANJE MRTVE PRIRODE (21)

Akvarel - likovno izražajne i tehnološke mogućnosti i razlike u odnosu na temperu.

Gama i jedinstvo na bazi preovladavanja jedne ili grupe srodnih boja.

Slikanje složenih mrtvih priroda sa upotrebnim predmetima, gipsanim modelima, draperijama i elementima biljnog i životinjskog sveta - enterijerske postavke - tempera, akvarel.

III razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

BRZO I NEPOSREDNO CRTANJE FIGURE - KROKI (24)

Specifičnosti krokija kao crtačke discipline.

Brza opservacija, pokret, usmerenost, proporcija i karakter ljudskog tela.

Analiza potpune plastičnosti forme primenom likovnih vrednosti senke u definisanju figure.

Svođenje forme na osvetljenu i osenčenu površinu modela.

Svođenje forme na osnovne valerske mase.

Osnovna uputstva za rad na krokiju.

KROKI - LIČNA INTERPRETACIJA KARAKTERA MODELA U RAZLIČITIM POZAMA U USLOVIMA BRZE OPSERVACIJE (50)

Transpozicija - lična interpretacija karaktera modela uz primenu šire skale likovnih tehnika i materijala kao sredstava ličnog izraza.

Karakter modela i redukcija oblika karakterističnih za tip modela.

Studija detalja, kombinovanje i kadriranje.

Kroki po sećanju - vežbe memorije i imaginacije.

Eksperiment - potpuno slobodna upotreba celokupne skale crtačkih i slikarskih materijala zbog sticanja veštine u likovnom izražavanju.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Predmet Crtanje i slikanje je fundamentalni opštestručni predmet za ovaj obrazovni profil u kome oblik, volumen, proporcija, studija detalja i figure u različitim pozama i redukcija oblika karakterističnih za tip modela imaju presudan značaj u rešavanju likovno-estetske problematike u oblastima savremenog odevanja.

Fond časova po temi je dat orijentaciono zbog mogućnosti prilagođavanja u odnosu na obrazovni profil i njegovu uže stručnu likovnu tematiku.

Program predmeta se sastoji od teorijskog i praktičnog dela. Teorijski deo nastave treba izvoditi primenom verbalno-tekstualnih i ilustrativno-demonstrativnih metoda uz upotrebu očiglednih nastavnih sredstava: reprodukcije, radovi učenika, slajdovi digitalna forma, itd.

Svaki razred predviđen programom sačinjava jednu obrazovnu celinu u sistemu obrazovanja. Sadržaj nastavne jedinice čini zaokruženu celinu koja je deo godišnjeg programa. Svaka nastavna jedinica se nastavlja na sadržaje prethodne i povezuje sa sadržajem sledeće nastavne jedinice. Za realizaciju nastavnih jedinica predviđena je upotreba određenih materijala i modela.

Zbog uspešnijeg ovladavanja likovnom materijom i tehnikama, a u zavisnosti od težine zadatka, svaku nastavnu jedinicu treba obrađivati nekoliko radnih nedelja.

Nastavni proces, s obzirom na specifičnost građe koja se obrađuje, treba realizovati sa naglašenom težnjom ka individualnom radu učenika. Učenicima treba sažeto i frontalno objasniti cilj, zadatak i postupke pravilnog izvođenja, kroz traženje sopstvenih rešenja. Kasnije je neophodna pojedinačna korektura u dogovoru sa učenikom i u okviru nje se treba maksimalno truditi da se ne naruše njegove osnovne ideje i individualnost.

Za uspešno savlađivanje materije nastava treba da se odvija u manjim grupama, 6-8 učenika, u specijalizovanim učionicama - ateljeima uz korišćenje svih odgovarajućih didaktičkih metoda: prikazivanje - demonstracija, razvojna metoda - metoda rešavanja problema i nastavna metoda primenjivanja.

Učenicima treba omogućiti upoznavanje sa različitim likovnim formama i njihovim bogatstvom (kolorističko, teksturalno...) upotrebom sledećih modela: geometrijska tela i njihovi žičani modeli, mrtve prirode sa gipsanim odlivcima i primerima flore i faune, gipsani modeli glave i torzoa, živi modeli. U skladu sa obrazovnim profilima posebno treba obratiti pažnju na upotrebu što različitijih draperija u sklopu postavki mrtve prirode i dr.

OSNOVE DIZAJNA TEKSTILA

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Dizajn tekstila je sticanje i usvajanje osnovnih znanja i veština u dizajniranju tekstilnih materijala različite namene za unikatnu i serijsku proizvodnju usklađivanjem svih pojedinačnih formalnih kvaliteta dizajna: funkcionalni, estetski, ekonomski i ergonomski.

Zadaci nastave predmeta su:

- razvijanje smisla za opažanje i likovno-estetske vrednosti kroz konkretne zadatke;

- osposobljavanje učenika da elemente i oblike iz prirode i narodne umetnosti stilizuju i transponuju u ornamente i dezene i da ih primene u oblastima tekstila i odevanja u skladu sa tehničko-tehnološkim znanjima stečenim na stručnim predmetima;

- razvijanje smisla za kreativno, logičko i kritičko razmišljanje kroz tematske zadatke;

- produbljivanje značenja pojma dizajn zbog uspešnije orijentacije u budućem profesionalnom radu;

- razvijanje manuelne spretnosti i preciznosti u radu;

- razvijanje radnih navika, poštovanje rokova i smisla za racionalan izbor i korišćenje tekstilnih materijala;

- razvijanje interesovanja za sve oblasti u sklopu struke i samostalno proširivanje stečenih znanja;

- osposobljavanje učenika za samostalan i timski rad.

II razred

(4 časa nedeljno, 148 časova godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (4)

Vrste tekstilnih materijala. Vlakno, pređa, tkanine, pleteni i netkani tekstil i njihove upotrebne i estetske vrednosti.

Vrste gotovih tekstilnih proizvoda i njihove upotrebne i estetske vrednosti.

Tehničko-tehnološke osnove tekstila.

NASTANAK I RAZVOJ DIZAJNA (8)

Praistorija.

Stari vek.

Srednji vek.

Novi vek.

Industrijska revolucija i XIX vek.

XX vek i afirmacija dizajna.

TEORIJA DIZAJNA (8)

Dizajn kao integracija umetnosti i industrije.

Poreklo termina dizajn i njegov razvoj.

Definicija dizajna.

Industrijski dizajn kao pojam kvaliteta proizvoda.

Obeležja profesije dizajnera.

Proces dizajniranja.

PRIMENA LIKOVNIH ELEMENATA I PRINCIPA KOMPONOVANJA U DIZAJNU TEKSTILA (24)

Karakter i vrednosti likovnih elemenata u tekstilu: linija, smer, oblik, veličina, tekstura, valer i boja.

Odnos likovnih elemenata u kompoziciji: repeticija, harmonija, kontrast, gradacija, ritam i dominanta.

Izrada idejnih rešenja prema zadatku.

FORME I NAČINI OBLIKOVANJA TEKSTILA (24)

Geometrijske forme: tačka, crta-linija, krug, kvadrat, trougao...

Ornamentalne forme: palmeta, preplet, spirala, arabeska, traka-bordura.

Stilizovane forme.

Postupci stilizacije geometrijskih i elemenata flore i faune.

Raport i veličina elemenata raporta.

Načini ponavljanja i osnovni sistemi formiranja raportne trake: blok, klizeće - polovinsko, ciglasto, nepravilno - stepenasto, kombinovano, naizmenično preklapanje, trake - bordure.

Izrada idejnih rešenja prema zadatku.

OBLIKOVANJE TEKSTILA (72)

Izrada likovnih idejnih rešenja i projekata prema zadatku.

Marerijalizacija tekstila različitim likovnim alatima, tehnikama i materijalima.

Izrada dvoslojnih tekstilnih površina - odnosi providno i neprovidno, sjajno i mat, teksturirano i glat... različitim postupcima izrade.

Izrada višeslojnih tekstilnih površina krojenjem i šivenjem primenom različitih materijala i tehnika ručnih i mašinskih bodova.

Grupisanje materijala za kolekciju.

KOLEKTIVNA IZLOŽBA UČENIČKIH RADOVA (8)

Zajedničko biranje najuspešnijih učeničkih radova, opremanje i postavljanje izložbe.

Rezime postignutog uspeha u celini i pojedinačno.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Koncepcija programa predmeta Osnove dizajna tekstila maksimalno je prilagođena profilu za koji se učenici obrazuju i ona zahteva kontinuirani rad u dužem periodu na određenom problemu što je obuhvaćeno godišnjim planom rada. Fond časova po temi dat je orijentaciono zbog mogućnosti usklađivanja sa programima drugih stručnih predmeta i praktičnom nastavom, da bi učenici ostvarili što kompletnije sagledavanje i savladavanje svih estetskih i tehničko-tehnoloških faza i mogućnosti u dizajnu i izradi tekstilnih materijala, relaciju od tekstilnog vlakna do gotovog tekstilnog proizvoda.

Teorijski deo nastave o nastanku i razvoju dizajna i teoriji dizajna, predstavlja osnovu za rad u oblasti dizajna tekstila i odevanja jer omogućava kompleksnije sagledavanje celokupnog fenomena i značaja tekstila u svim oblastima njegove primene. Takođe, pruža suštinu samog pojma dizajna da bi učenici shvatili neophodnu povezanost svih estetskih i tehničko-tehnoloških faza izrade tekstila i time bili spremni za dalji profesionalni i timski rad u službama za dizajn u okviru tekstilne industrije malih i srednjih preduzeća, modnim i dizajn studijima, zanatskim krojačkim radionicama, kostimografskim timovima u pozorištu i na televiziji, timovima za organizaciju revija, sajmova i drugih oblika prezentacije.

Svaka od nastavnih tema rasčlanjena je na više nastavnih jedinica koje se poklapaju sa fazama rada na zadatku i time je omogućeno da učenici prate sve promene i transformacije u izgledu primenjenog elementa i njegovih kvaliteta u skladu sa tehničko-tehnološkim postupcima izrade i oplemenjivanja tekstila.

Svaki zadatak treba da sadrži obavezne likovno-estetske zahteve, preciznu metodologiju rada i navedene tehničko-tehnološke zahteve.

Nastava treba da se realizuje u specijalizovanim učionicama - ateljeima sa manjim grupama učenika (8-12) uz primenu svih didaktičkih metoda prikladnih za rad: metoda pokazivanja - demonstracija, razvojna metoda, metoda rešavanja problema, nastavna metoda primenjivanja. Metodu izlaganja izvoditi uz primenu očiglednih nastavnih sredstava: kolekcije uzoraka, katalozi, radovi učenika... upotrebom slajdova, radova na računaru i u digitalnoj formi. Neophodne su stalne grupne i pojedinačne korekture u dogovoru sa učenikom.

Nastavnim programom treba omogućiti i pospešavati primenu računara i CAD/CAM* i CAC* sistema vezanih za predmet i obrazovni profil. Učenike stalno informisati i omogućiti im korišćenje stručne literature, časopisa, kataloga, kolekcija gotovih tekstilnih proizvoda... Takođe, u cilju informisanosti sa aktuelnim trendovima i modnim zbivanjima učenicima omogućiti prisustvo na sajmovima, revijama i drugim izlagačkim aktivnostima.

*CAD (engl. Computer Aided Design - dizajn podržan računarom);

* CAM (engl. Computer Aided Manufacturing - proizvodnja podržana računarom);

*CAC (engl. Computer Aided Coloring - bojenje podržano računarom).

DIZAJN ODEĆE

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Dizajn odeće je sticanje i usvajanje znanja i veština u dizajniranju odeće različite namene za unikatnu i serijsku proizvodnju usklađivanjem svih pojedinačnih formalnih kvaliteta dizajna: funkcionalni, estetski, ekonomski i ergonomski.

Zadaci nastave su:

- usvajanje i primena potrebnih znanja iz oblasti dizajna odevnih predmeta različitih namena u savremenom odevanju na bazi stečenih znanja iz likovne grupe predmeta i u korelaciji sa stručnim predmetima;

- razvijanje stvaralačkog pristupa zadacima i osećaja za pronalaženje likovno-estetskih rešenja u skladu sa tehničko-tehnološkim proizvodnim zahtevima unikatnih, maloserijskih i komercijalnih - serijskih kolekcija;

- sticanje znanja i veština u projektovanju i transponovanju različitih odevnih formi likovnim principima komponovanja;

- sticanje znanja i veština u likovnoj prezentaciji samostalnog kreativnog rada primenom različitih likovnih alata, tehnika i materijala;

- sticanje neophodnih znanja za pravilno razumevanje i tumačenje osnovnih procesa tehnologije zasnovanih na savremenim dostignućima i osposobljavanje za brzo usvajanje novih, budućih dostignuća;

- razvijanje manuelne spretnosti i preciznosti u radu;

- razvijanje radnih navika, poštovanje rokova i smisla za racionalan izbor i korišćenje tekstilnih materijala;

- sticanje znanja i razvijanje veština iz oblasti prezentacije, aranžiranja i sličnog;

- osposobljavanje učenika za samostalan i timski rad.

III razred

(5 časova nedeljno, 185 časova godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (5)

Pojam odevanja i razlozi nastanka - uloga odeće.

Odnos funkcionalnosti i estetike u odevanju.

Pojam mode i razlike između visoke mode i konfekcije.

Podela odeće prema: polu, starosnom dobu, stasu, obliku, godišnjem dobu - sezoni, nameni, vrsti materijala i sirovinskom sastavu.

Kultura odevanja.

PRIMENA LIKOVNIH ELEMENATA I PRINCIPA KOMPONOVANJA U DIZAJNU ODEĆE (40)

Karakter i vrednosti likovnih elemenata u oblikovanju odeće: linija, smer, oblik, veličina, tekstura, valer i boja.

Odnos likovnih elemenata u kompoziciji: repeticija, harmonija, kontrast, gradacija, ritam i akcenat.

Stil i jedinstvo.

Proporcije ljudske figure. Siluete.

Karakteristike modnog i tehničkog crteža.

Izrada idejnih rešenja prema zadatku.

DIZAJN DELOVA - DETALJA ODEVNIH PREDMETA I MODNIH DETALJA (20)

Estetsko-funkcionalne karakteristike delova - detalja odevnih predmeta: gajki (spona), poklopaca, manžeti, okovratnika, džepova i dr.

Estetsko-funkcionalne karakteristike modnih detalja: marame, šalovi, ešarpe, kape, torbe, pojasevi, kravate, itd.

Izrada idejnih rešenja prema zadatku.

DIZAJN ŽENSKE ODEĆE (80)

Estetsko-funkcionalne karakteristike odevnih predmeta prema: starosnom dobu, stasu, obliku, godišnjem dobu - sezoni, nameni i vrsti materijala.

Estetsko-funkcionalne karakteristike tekstila i njegova uloga u projektovanju odeće.

Dizajn ženske dnevne odeće

Kolekcije idejnih rešenja ženskih odevnih predmeta: suknja, bluza, prsluk, pantalone, haljina, jakna... prema zadatku.

Kolekcija idejnih rešenja modnih detalja.

Dizajn ženske svečane odeće

Kolekcije idejnih rešenja ženskih odevnih predmeta: suknja, bluza, prsluk, pantalone, haljina, jakna... prema zadatku.

Kolekcija idejnih rešenja modnih detalja.

Dizajn ženske sportske odeće

Kolekcije idejnih rešenja ženskih odevnih predmeta: suknja, košulja, majca, duks, prsluk, pantalone, bermude, haljina... prema zadatku.

Kolekcija idejnih rešenja modnih detalja.

Dizajn ženske radne odeće

Kolekcije idejnih rešenja ženske odeće za različita zanimanja: trgovina, zdravstvo, ugostiteljstvo, administracija, saobraćaj...

Dizajn ženskog rublja i odeće za spavanje

Kolekcije idejnih rešenja ženskog rublja za spavanje prema zadatku.

SEMINARSKI RAD (30)

Postupak od ideje do skice. Izvor ideja, selekcija, razrada.

Grupisanje materijala za kolekciju.

Kolekcija idejnih rešenja ženskih odevnih predmeta i modnih detalja prema starosnom dobu, godišnjem dobu - sezoni i trendu, nameni i vrstama materijala.

KOLEKTIVNA IZLOŽBA UČENIČKIH RADOVA (10)

Zajedničko biranje najuspešnijih učeničkih radova, opremanje i postavljanje izložbe. Rezime postignutog uspeha u celini i pojedinačno.

IV razred

(5 časova nedeljno, 160 časova godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

DIZAJN MUŠKE ODEĆE (80)

Estetsko-funkcionalne karakteristike odevnih predmeta prema: starosnom dobu, stasu, obliku, godišnjem dobu - sezoni, nameni i vrsti materijala.

Estetsko-funkcionalne karakteristike tekstila i njegova uloga u projektovanju odeće.

Dizajn muške dnevne odeće

Kolekcije idejnih rešenja muških odevnih predmeta: pantalone, košulja, prsluk, jakna... prema zadatku.

Kolekcija idejnih rešenja modnih detalja.

Dizajn muške svečane odeće

Kolekcije idejnih rešenja muških odevnih predmeta: pantalone, košulja, prsluk, odelo...

Kolekcija idejnih rešenja modnih detalja.

Dizajn muške sportske odeće

Kolekcije idejnih rešenja muških odevnih predmeta: pantalone, bermude, košulja, majca, duks, prsluk, jakna...

Kolekcija idejnih rešenja modnih detalja.

Dizajn muške radne odeće

Kolekcije idejnih rešenja muške odeće za različita zanimanja: industrija, saobraćaj, ugostiteljstvo, zdravstvo, trgovina, administracija... prema zadatku.

Dizajn muškog rublja i odeće za spavanje

Kolekcije idejnih rešenja muškog rublja za spavanje prema zadatku.

DIZAJN DEČJE ODEĆE (50)

Estetsko-funkcionalne karakteristike odevnih predmeta prema: polu, starosnom dobu, obliku, godišnjem dobu - sezoni, nameni i vrsti materijala.

Estetsko-funkcionalne karakteristike tekstila i njegova uloga u projektovanju odeće.

Proporcije tela prema starosnom dobu.

Kolekcije idejnih rešenja dečijih odevnih predmeta prema zadatku.

Kolekcije idejnih rešenja modnih detalja.

SEMINARSKI RAD (30)

Postupak od ideje do skice.

Izvor ideja, selekcija, razrada.

Grupisanje materijala za kolekciju.

Kolekcija idejnih rešenja muških ili dečijih odevnih predmeta prema polu, starosnom dobu, godišnjem dobu - sezoni i trendu, nameni i vrstama materijala.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Koncepcija programa prilagođena je obrazovnom profilu i zahteva kontinuirani rad u dužem periodu na određenom problemu što je određeno godišnjim planovima rada. Izradu godišnjeg plana rada treba ostvariti u korelaciji sa planovima rada drugih stručnih predmeta i praktičnom nastavom, da bi učenici što kompletnije sagledali i savladali celokupan proces dizajniranja kroz sve tehničko-tehnološke faze izrade, odnos tekstilni materijal - gotov odevni predmet. Fond časova po temi dat je orijentaciono. U ostvarivanju sadržaja učenicima treba pružiti što više mogućnosti za realizaciju idejnih rešenja da bi se ostvario što individualniji pristup datoj temi.

Svaka nastavna tema rasčlanjena je na više nastavnih jedinica koje se poklapaju sa fazama rada na zadatku i prate ga od zadavanja teme i izrade skica, do definitivnih idejnih rešenja - kolekcija. Time se ostvaruje stalno preplitanje i dopunjavanje teorijskih i praktičnih sadržaja što je u skladu sa tematikom predmeta i dinamikom rada.

Svaki zadatak treba da sadrži obavezne likovno-estetske zahteve, preciznu metodologiju rada i navedene tehničko-tehnološke zahteve.

Nastava treba da se realizuje u specijalizovanim učionicama - ateljeima sa manjim grupama učenika (8-12) uz primenu svih didaktičkih metoda prikladnih za rad: metoda pokazivanja - demonstracija, razvojna metoda - metoda rešavanja problema, nastavna metoda primenjivanja. Metodu izlaganja izvoditi uz primenu očiglednih nastavnih sredstava: kolekcije uzoraka, katalozi, radovi učenika... upotrebom slajdova, radova na računaru i u digitalnoj formi. Neophodne su stalne grupne i pojedinačne korekture u dogovoru sa učenikom.

Nastavnim programom treba omogućiti i pospešavati primenu računara i CAD/CAM sistema vezanih za predmet i obrazovni profil. Učenike stalno informisati i omogućiti im korišćenje stručne literature, časopisa, kataloga, kolekcija gotovih tekstilnih proizvoda... Takođe, u cilju informisanosti sa aktuelnim trendovima i modnim zbivanjima učenicima omogućiti prisustvo na sajmovima, revijama i drugim izlagačkim aktivnostima.

TEHNOLOGIJA TEKSTILNIH MATERIJALA

Cilj i zadaci:

Cilj predmeta Tehnologija tekstilnih materijala je usvajanje znanja i veština o tekstilnim vlaknima, tehnologijama izrade pređe, tkanine, pletenine i netkanog tekstila, kao i o oplemenjivanju tekstilnih materijala.

Zadaci nastave predmeta su:

- upoznavanje najvažnijih tekstilnih vlakana, kao i razvijanje osećaja za razlikovanje vlakana i proizvoda od vlakana;

- upoznavanje tehnoloških procesa proizvodnje: pređe, tkanine, pletenine i netkanog tekstila;

- upoznavanje tehnoloških procesa oplemenjivanja tekstilnih materijala i njihovog značaja za ukupni kvalitet gotovih proizvoda;

- upoznavanje mašinskog parka, delova, mehanizama i uređaja mašina zastupljenih u procesima predenja, tkanja, pletenja i izrade netkanog materijala;

- osposobljavanje učenika za obavljanje radnih zadataka u određenim fazama rada;

- razvijanje tehničke kulture i pripremanje za brzo prilagođavanje novim tehnologijama u proizvodnji tekstila;

- razvijanje estetske kulture;

- razvijanje sistematičnosti, urednosti i smisla za ekonomičnost.

I razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje - teorija)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD U TEHNOLOGIJU TEKSTILNIH MATERIJALA (2)

Tekstilni proizvodi. Tehnološki procesi.

TEKSTILNA VLAKNA (45)

Uvodna razmatranja o vlaknima.

Prirodna vlakna biljnog porekla. Identifikacija vlakana biljnog porekla.

Prirodna vlakna životinjskog porekla. Identifikacija vlakana životinjskog porekla.

Hemijska vlakna dobijena iz prirodnih polimera.

Sintetizovana vlakna i nova modifikovana vlakna.

Identifikacija hemijskih vlakana.

Vlakna neorganskog porekla.

TEHNOLOGIJA IZRADE PREĐE (52)

Definicija pređe.

Postupci predenja pamuka i hemijskih vlakana pamučnog tipa.

Predenje likastih i tvrdih vlakana.

Postupci predenja vune i hemijskih vlakana vunenog tipa.

Nekonvencionalne tehnike predenja.

Teksturirane pređe.

Efektne pređe.

Vrste, karakteristike i namena pređa.

TEHNOLOGIJA IZRADE NETKANOG TEKSTILA (12)

Vrste, karakteristike i primena netkanih materijala.

II razred

(3 časa nedeljno, 111 časova godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

TEHNOLOGIJA IZRADE TKANINA (57)

Definicija tkanine.

Priprema za tkanje.

Priprema i izrada tkanine na ručnom razboju.

Vrste razboja i načini izrade tkanina.

Prepletaji tkanina.

Projektovanje tkanina.

Vrste, karakteristike i namena tkanina i ostalih tkanih materijala.

TEHNOLOGIJA IZRADE PLETENINA (54)

Definicija pletenine.

Struktura pletenine.

Priprema pređe za pletenje.

Ručne ravnopletaće mašine i prepletaji.

Motorne ravnopletaće mašine i prepletaji.

Kružnopletaće mašine i prepletaji.

Osnovoprepletaće mašine i prepletaji.

Vrste, karakateristike i namena pletenina i ostalih pletenih materijala.

III razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

OPLEMENJIVANJE TEKSTILNOG MATERIJALA (74)

Značaj oplemenjivanja u proizvodnji tekstilnih materijala.

Priprema tekstilnog materijala za oplemenjivanje.

Bojenje tekstilnog materijala.

Štampanje tekstilnog materijala.

Dorada tekstilnog materijala.

Kontrola gotovih proizvoda.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
(UPUTSTVO)

Ostvarivanjem sadržaja programa učenici treba da steknu znanja i veštine koja će im omogućiti da shvate značaj poznavanja karakteristika tekstilnih materijala pri izboru za oblikovanje odevnih predmeta.

Ovim programom je predviđeno da učenici steknu potrebna znanja o tekstilnim vlaknima, pređi, netkanom tekstilu, tkanini, pletenini i njihovom bojenju, štampanju i doradi. Prema tome, sadržaji programa se dele na posebne oblasti, nastavne celine i teme sa određenim brojem časova.

Sadržaji programa ostvaruju se na časovima teorijske nastave i vežbama.

Teorijska nastava se ostvaruje uz korišćenje savremenih nastavnih sredstava: slike mašina, dijapozitiva, filmova, CD-ova, zbirke uzoraka vlakana, netkanog tekstila, pređe, tkanina, pletenina i drugih materijala itd.

Prilikom izlaganja nastavnih jedinica preporučuje se kombinacija što većeg broja metoda: monološka, dijaloška, objašnjenja, demonstracije i dr. Obratiti posebnu pažnju na primenu CAD/CAM sistema u okviru svake navedene teme.

Broj časova za izvođenje vežbi dati su orijentaciono i izvode se u školskim radionicama i laboratoriji za oplemenjivanje.

U toku realizacije programa permanentno pratiti napredovanje učenika, kako iz teorijskih sadržaja, tako i iz praktične obučenosti. Na časovima vežbi učenicima omogućiti realizaciju idejnih rešenja iz predmeta Osnove dizajna tekstila i Dizajn odeće, kako bi učenici shvatili neophodnu povezanost svih estetskih i tehničko-tehnoloških faza izrade tekstilnih materijala, zbog što adekvatnijeg izbora i primene u izradi gotovih tekstilnih proizvoda.

KONSTRUKCIJA I MODELOVANJE ODEĆE

Cilj i zadaci:

Cilj nastave predmeta Konstrukcija i modelovanje odeće je sticanje znanja o konstrukcionoj pripremi odevnih predmeta i modnih detalja.

Zadaci nastave predmeta su:

- sticanje teorijskih osnova koje su potrebne za razumevanje procesa konstrukcije odeće;

- savladavanje elemenata konstrukcije, modelovanja i kompletiranja krojeva odevnih predmeta i modnih detalja;

- upoznavanje sa pravilima modelovanja odeće;

- shvatanje uloge konstrukcije i modelovanja u konačnom izgledu odevnih predmeta;

- razvijanje logičkog razmišljanja i zaključivanja;

- razvijanje maštovitosti i samostalnosti u realizaciji modela;

- prilagođavanje konstrukcije materijalu i nameni;

- upoznavanje sa razvojem mode i prilagođavanje modelovanja uslovima i zahtevima tržišta.

II razred

(2 časa nedeljno, 74 časa godišnje - vežbe)

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (2)

Značaj i zadatak tehničkog crtanja i nacrtne geometrije.

Materijal i pribor za crtanje.

Rukovanje i održavanje pribora.

TEHNIČKO CRTANJE (8)

Veza između tehničkog crtanja i konstrukcije odeće.

Elementi tehničkog crteža.

Pribor za tehničko crtanje.

Vrste, formati i razmera tehničkih crteža.

Vrste linija. Paralelne i normalne linije.

Konstrukcija pravilnih poligona i krivih linija.

NACRTNA GEOMETRIJA (10)

Ortogonalna i kosa projekcija.

Projekcija na jednu, dve i tri ravni.

Projekcija tačke, duži i geometrijskog tela.

KOMPJUTERSKA GRAFIKA (10)

Osnovni pojmovi i značaj kompjuterske grafike.

Crtanje i obrada crteža na računaru.

POLAZNI ELEMENTI U KONSTRUKCIJI ODEĆE (8)

Zadatak i značaj konstrukcije i modelovanja u dizajniranju i izradi odeće.

Vrste odevnih predmeta.

Proporcionalnost i simetričnost ljudskog tela.

Stas i uzrast. Deformacije tela.

Standardizacija.

Skica i opis modela.

Mere, potrebne za konstrukciju (podela, način uzimanja, izračunavanje mera).

Principi konstrukcije kroja linearnom metodom, drapiranjem i korišćenjem jednostavnih geometrijskih površina.

KONSTRUKCIJA MODNIH DETALJA (8)

Konstrukcija modnih detalja: marame, šalovi, ešarpe, kape, torbe, pojasevi, kravate, itd.

KONSTRUKCIONA PRIPREMA ŽENSKE ODEĆE (28)

Konstrukcija, modelovanje, kompletiranje i uklapanje krojne slike: suknje, pantalona.

Sledeći