OSNOVNI PODACI PRIVREDNE STATISTIKE

1 - 30. april 2007. godine

1. Indeksi cena na malo i troškova života u Srbiji u 2007. godini

Mesec	Cene na malo	Troškovi života
Decembar/2006.	100,1	100,1
Januar/2007.	100,4	100,5
Februar/2007.	100,1	99,8
Mart/2007.	100,8	100,4
Mart 2007. Decembar 2006.	101,2	100,6
Mart 2007. Mart 2006.	105,6	104,2
Januar-Mart 2007. Januar-Mart 2006.	105,8	104,8

2. Indeks cena na malo, po područjima - mart 2007. godine

Nivo	III 2007. II 2007.	III 2007. III 2006.	I-III 2007. I-III 2006.	III 2007. XII 2006.
REPUBLIKA SRBIJA Ukupno	100,81	105,6	105,8	101,2
Roba	100,7	104,5	105,1	100,5
- Poljoprivr.proizvodi sa sezonskim	100,9	98,4	101,1	102,9
- Industrijski proizv.-ukupno	100,7	104,8	105,3	100,4
a) industr.prehrambeni proizv.	100,0	104,2	104,8	99,8
b) pića	100,5	106,7	107,3	100,8
c) duvan	101,2	133,0	131,9	111,8
d) industrijski neprehambeni proizvodi	101,1	102,7	103,2	99,6
Usluge	100,8	108,4	107,5	103,2
Prehrambeni proizvodi - Ukupno	100,1	103,3	104,2	100,2
CENTRALNA SRBIJA Ukupno	100,8	105,6	105,7	101,4
Roba	100,7	104,3	104,9	100,3
Usluge	100,8	109,1	107,8	104,0
VOJVODINA Ukupno	100,6	105,8	106,2	100,9
Roba	100,6	105,2	105,8	100,8
Usluge	100,7	107,3	107,4	101,0
Saopštenje RZS Srbije 73/2007

3. Koeficijenti rasta cena na malo u Srbiji za 2007. godinu

Mesec u 2007.	"Sl.glasnik RS"	Koeficijenti
Mesec u 2007.	"Sl.glasnik RS"	u mesecu prema prethodnom mesecu	od početka do kraja perioda	u mesecu u odnosu na isti mesec 2006.
Januar	11/06	0,004	0,004	0,065
Februar	20/06	0,001	0,005	0,052
Mart	-	0,008	0,012	0,056

4. Bazna inflacija

Republika Srbija

Baza prethodni mesec = 100

Godina	I	II	III	IV	V	VI	VII	VIII	IX	X	XI	XII
2005.	102,4	100,9	101,0	100,8	100,5	101,1	100,6	100,9	101,2	102,1	101,3	100,9
2006.	100,5	100,4	100,8	100,8	100,7	100,6	100,6	100,4	100,6	100,1	100,2	100,0
2007.	100,0	99,8	100,1
Napomena: Bazna (Core) inflacija je obračunata na osnovu promena cena na malo robe i usluga čije se cene formiraju prema uslovima tržišta. Ne obuhvata cene roba i usluga u nekom od režima regulacije (energenti, komunalne, PTT i druge usluge, lekovi, cigarete i dr.), kao ni poljoprivredne proizvode čije su cene pod direktnim uticajem sezone.
Saopštenje RZS Srbije 73/2007

5. Indeks troškova života, po područjima - mart 2007. godine

Nivo	III 2007. II 2007.	III 2007. III 2006.	I-III 2007. I-III 2006.	III 2007. XII 2006.
REPUBLIKA SRBIJA Ukupno	100,4	104,2	104,8	100,6
Ishrana	99,9	101,0	102,0	99,7
Duvan i pića	100,9	119,2	119,2	106,6
Odeća i obuća	100,1	106,4	106,5	99,3
Stanovanje	100,1	107,3	107,1	101,6
- stan	100,3	106,7	105,7	103,0
- ogrev i osvetljenje	100,1	108,8	108,6	101,5
- pokućstvo	99,9	101,4	102,0	100,1
Higij. i nega zdravlja	100,5	105,0	106,3	99,6
Obrazovanje, kultura i razonoda	100,5	104,9	105,0	100,3
Saobraćajna sredstva i usluge	101,7	100,3	100,9	99,8
Roba	100,3	103,7	104,5	100,2
Usluge	100,5	107,0	106,2	102,8
CENTRALNA SRBIJA Ukupno	100,4	104,3	104,8	100,6
Roba	99,9	101,0	102,0	99,6
Usluge	100,2	108,1	107,6	102,5
VOJVODINA Ukupno	100,3	103,9	104,6	100,5
Roba	99,8	100,5	101,6	100,0
Usluge	99,9	105,9	106,3	99,7
Saopštenje RZS Srbije 73/2007

6. Eskontna i stopa zatezne kamate

Za mesec	Eskontna stopa NBS		Zatezna kamata	Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode (na godišnjem nivou)
Za mesec	Mesečna	Godišnja	Zatezna kamata
Decembar/2006.	0,69%	8,5%	0,6005%	23,5%
Januar/2007.	0,69%	8,5%	0,9020%	23,5%
Februar/2007.	0,63%	8,5%	0,6005%	23,5%
Mart/2007.	0,69%	8,5%	1,3040%	23,5%
April/2007.	0,67%	8,5%	1,3040% do datuma objavljivanja podatka o rastu cena na malo u Srbiji za april 2007.	23,5%
Napomena: Za mesec za koji je stopa rasta cena na malo jednaka nuli ili je negativna, mesečna stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi iz člana 2. tačka 2) Zakona o visini stope zatezne kamate, odnosno 0,5%.

7. Indeksi industrijske proizvodnje u Srbiji po područjima - februar 2007. godine

Nivo podataka	Učešće u proizvodnji u 2006.	II 2007. II 2006.	I-II 2007. I-II 2006.	II 2007. Ø 2006.
REPUBLIKA SRBIJA Ukupno - industrija	100,0	100,0	105,8	90,2
Vađenje ruda i kamena	6,3	99,4	104,0	89,9
Prerađivačka industrija	75,4	103,8	109,6	88,4
Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode	18,3	88,1	95,8	97,9
CENTRALNA SRBIJA Ukupno - industrija	100,0	102,4	107,6	94,2
Vađenje ruda i kamena	6,0	101,0	105,7	92,3
Prerađivačka industrija	66,7	109,8	115,6	92,8
Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode	27,3	89,0	94,4	98,2
VOJVODINA Ukupno - industrija	100,0	95,2	102,4	82,6
Vađenje ruda i kamena	6,9	96,8	100,9	85,9
Prerađivačka industrija	91,9	95,8	101,5	82,3
Proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode	1,2	60,7	275,5	83,7
Saopštenje RZS Srbije 70/2007

8. Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji - februar 2007.

Nivo	II 2007. I 2006.	II 2007. II 2006.	I-II 2007. I-II 2006.
Indexi prometa robe u tekućim cenama
Republika Srbija	102,5	136,5	136,6
Centralna Srbija	99,5	128,8	130,7
Vojvodina	110,5	159,3	154,2
Indexi prometa robe u stalnim cenama
Republika Srbija	103,3	132,2	130,4
Centralna Srbija	100,4	125,1	125,1
Vojvodina	111,2	153,1	146,3
Saopštenje RZS Srbije 74/2007

9. Indeksi broja zaposlenih i produktivnosti rada u industriji - januar 2007. godine

Nivo	Ukupno		Centralna Srbija		Vojvodina
Nivo	I 2007. Ø 2006.	I 2007. I 2006.	I 2007. Ø 2006.	I 2007. I 2006.	I 2007. Ø 2006.	I 2007. I 2006.
1. Indeksi broja zaposlenih u industriji
Industrija - ukupno	95,0	91,8	94,6	91,1	96,0	93,4
Vađenje ruda i kamena	103,1	100,0	103,4	100,3	99,6	97,2
Prerađivačka industrija	94,0	90,5	93,2	89,4	95,7	93,2
Proizvodnja i distribucija el. energije, gasa i vode	97,4	95,9	97,4	96,1	97,6	95,0
2. Indeksi produktivnosti rada u industriji
Industrija - ukupno	94,6	121,1	97,4	121,2	89,2	120,3
Vađenje ruda i kamena	89,7	99,3	86,6	96,0	97,7	107,7
Prerađivačka industrija	87,6	127,7	88,4	134,2	85,9	118,0
Proizvodnja i distribucija el. energije, gasa i vode	123,2	107,7	119,5	103,7	282,2	317,8
Saopštenje RZS Srbije 61/2007

10. Spoljnotrgovinski robni promet Srbije za period januar 2007. godine (po tekućem kursu, USD)

Izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni Evropske unije1)

u mil. USD

	Januar-februar
	Izvoz			Uvoz
	2006.	2007.	indeks	2006.	2007.	indeks
Ukupno	737,7	1.106,5	150,8	1.542,7	2.245,6	145,6
Energija	24,0	14,0	58,4	356,5	446,2	125,1
Intermedijalni proizvodi	385,7	593,5	153,9	528,9	796,6	150,6
Kapitalni proizvodi	69,5	128,3	184,6	317,3	543,4	171,3
Trajni proizvodi za široku potrošnju	18,6	33,1	178,1	58,6	79,0	134,8
Netrajni proizvodi za široku potrošnju	199,3	283,0	142,0	230,7	308,7	133,8
Ostalo2)	36,6	54,6	149,0	50,7	71,9	141,7
1) Evropska unija industrijske proizvode svrstava u pet grupa po nameni. 2) U ovu grupu svrstavaju se poljoprivredni proizvodi.

Izvoz i uvoz po ekonomskim zonama zemalja1)

u mil. USD

	Januar-februar
	Izvoz			Uvoz
	2006.	2007.	indeks	2006.	2007.	indeks
EFTA2)	5,3	8,6	163,3	18,4	26,8	145,1
MEDA5)	16,5	13,4	81,1	36,6	54,7	149,4
Evropska unija8)	465,0	698,4	150,2	817,3	1.218,3	149,0
CEEC9)	182,2	292,9	160,8	107,4	161,6	150,5
1) Po klasifikaciji EU 2) Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu 5) Ekonomsko udruženje mediteranskih zemalja 8) Evropska unija od 1.5.2004. ima 25 članica 9) Zemlje centralne i istočne Evrope

Izvoz i uvoz po razvijenosti zemalja i ekonomskoj nameni1)2)

u mil. USD

	Januar-februar
	Izvoz			Uvoz
	2006.	2007.	indeks	2006.	2007.	indeks
Ukupno	737,7	1.106,5	150,8	1.542,7	2.245,6	145,6
Industrijske zemlje	452,9	657,1	145,1	798,3	1.206,0	151,1
Osnovna sredstva	13,3	24,8	186,2	145,4	272,6	187,5
Reprodukcija	331,4	486,1	146,7	430,1	620,7	144,3
Široka potrošnja	108,2	146,2	135,2	222,8	312,7	140,3
Zemlje u razvoju	280,8	449,4	160,0	744,4	1.039,6	139,6
Osnovna sredstva	20,3	30,2	148,9	57,0	93,3	163,7
Reprodukcija	173,5	287,3	165,6	562,3	780,2	138,7
Široka potrošnja	87,0	131,9	151,5	125,0	166,1	132,9
1) Po principu pretežnosti koja se koristi u sistemu nacionalnih računa (SNA). 2) Po klasifikaciji MMF-a. 3) Razlika između ukupne vrednosti izvoza i uvoza i zbira po teritorijama predstavlja neraspoređeni deo izvoza i uvoza.

Izvoz i uvoz po geografskim zonama i odabranim zemljama

u mil. USD

	Januar-februar
	Izvoz			Uvoz
	2006.	2007.	indeks	2006.	2007.	indeks
Po izabranim zemljama
Ruska federacija	30,9	44,9	145,5	279,8	361,8	129,3
Italija	123,1	171,1	138,9	115,4	174,8	151,4
Nemačka	77,2	114,8	148,8	133,7	202,4	151,3
Bosna i Hercegovina	69,8	114,3	163,8	34,0	46,8	137,4
Kina	1,1	0,5	45,4	102,5	157,8	153,9
1) Po principu pretežne delatnosti koja se koristi u sistemu nacionalnih računa (SNA). Podaci RZS Srbije

11. Kamatne stope

Najvažnije kamatne stope Narodne banke Srbije	Kamatna stopa na god. nivou
Eskontna stopa Kamatna stopa na obaveznu rezervu	8,50% 2,50%
KAMATNE STOPE NA NOVČANOM TRŽIŠTU
Referentna kamatna stopa (dvonedeljne repo transakcije)	10,50%
Kamatna stopa na depozitne olakšice	8,00% (refer. stopa – 2,5 p.p.)
Kamatna stopa na kreditne olakšice (lombardni kredit korišćen do 7 radnih dana za prekonoćne - O/N-overnight pozajmice)	13,00% (refer. stopa + 2,5 p.p.)
Kamatna stopa na lombardni kredit korišćen od 8 do 14 radnih dana pod uslovom da se kredit ne koristi više od 5 radnih dana neprekidno	15,50% (refer. stopa + 5 p.p.)
Kamatna stopa na lombardni kredit korišćen preko 14 radnih dana, odnosno ako se kredit koristi više od 5 radnih dana neprekidno	17,50% (refer. stopa + 7 p.p.)
Napomena: Na lombardni kredit korišćen i vraćen istog radnog dana (intraday kredit) ne plaća se kamata.

(u procentima, na godišnjem nivou)

Pregled najvažnijih kamatnih stopa
Podatak	Decembar 2006.	Januar 2007.	Februar 2007.
1) Na plasmane banaka1)	15,88	15,08	15,77
2) Na depozite banaka1)2)	5,06	5,31	5,34
3) Na oročene depozite banaka1)	11,13	10,87	11,09
4) Na državne zapise Republike Srbije1)	10,24	9,89	9,31
5) Na hartije od vrednosti3)	15,30	13,92	12,99
7) Na dugoročne obveznice Republike Srbije4)	-	-	-

1) Prosečne ponderisane kamatne stope
2) Uključeni svi depoziti
3) Prosečne ponderisane kamatne stope na hartije od vrednosti kojima Narodna banka Srbije obavlja operacije na otvorenom tržištu
4) Narodna banka Srbije započela je 12.8.2005. godine sa organizovanjem aukcija trajne prodaje dugoročnih obveznica Republike Srbije.

12. Kvartalni bruto domaći proizvod, u stalnim cenama 2002. godine - četvrti kvartal 2006. godine

Bruto domaći proizvod u četvrtom kvartalu 2006. godine iznosi 352 822,7 miliona dinara, što u odnosu na četvrti kvartal 2005. godine predstavlja porast od 5,0%. Posmatrano po aktivnostima, u četvrtom kvartalu najveći rast beleže: sektor saobraćaja, 28,5%, sektor finansijskog posredovanja, 14,0%, sektor trgovine, 10,5%, sektor vađenja ruda i kamena, 4,8% i sektor prerađivačke industrije, 3,2%. U sektoru hotela i restorana zabeležen je pad od 16,0%, a u sektoru ostalih usluga pad od 1,6%.

Najveći doprinos rastu BDP od 5 procenata u četvrtom kvartalu imali su sektor saobraćaja (2,6 procentnih poena), sektor finansijskog posredovanja (0,8 procentnih poena) i sektor prerađivačke industrije (0,5 procentnih poena).

Realni rast BDP, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je: u prvom kvartalu 7,0%, u drugom kvartalu 5,9%, u trećem 5,3%, dok je u četvrtom kvartalu ostvaren rast od 5,0%.

Ukupna godišnja vrednost bruto domaćeg proizvoda za 2006. godinu, koja je dobijena kao suma četiri kvartala, iznosi 1 273 211,9 miliona dinara, što u odnosu na 2005. godinu predstavlja porast od 5,7%.

Saopštenje RZS Srbije br. 68 od 30.3.2007.

13. Indeks potrošačkih cena u Srbiji - mart 2007. godine

	Struktura (%)	III 2007. Ø 2006.	III 2007. II 2007.	III 2007. III 2006.	III 2007. XII 2006.
Ukupno	100,00	102,5	100,6	104,1	100,7
Hrana i bezalkoholna pića	34,30	100,7	100,2	99,9	99,6
Alkoholna pića i duvan	4,84	117,5	101,3	125,8	109,0
Odeća i obuća	6,51	102,9	100,0	106,4	99,1
Stan, voda, el. energija, gas i druga goriva	16,52	103,0	100,3	106,8	101,2
Nameštaj, pokućstvo, tekuće održavanje	5,47	99,6	100,9	100,7	99,5
Zdravstvo	4,61	105,2	99,9	108,2	100,5
Transport	11,45	98,7	102,1	99,2	100,3
Komunikacije	3,01	101,4	100,4	103,1	100,4
Rekreacija i kultura	4,44	105,9	102,6	108,3	102,8
Obrazovanje	2,14	105,0	100,0	110,9	100,0
Restorani i hoteli	1,58	103,8	99,6	106,5	101,1
Ostale robe i usluge	5,13	103,3	100,2	105,6	100,6
Saopštenje RZS Srbije 89/07

Metodološka objašnjenja

Od 2007. godine, Republički zavod za statistiku Srbije uvodi praćenje indeksa potrošačkih cena. Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks cena na malo koji se obračunava po metodologiji usklađenoj s preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji. Indeks potrošačkih cena se definiše kao mera prosečne promene cena fiksne korpe robe i usluga koje domaćinstva kupuju radi zadovoljavanja svojih potreba. Indeks meri promenu cena u vremenu, pri čemu se za oba perioda koja se porede koristi struktura potrošnje baznog perioda. Obuhvaćena je teritorija Republike Srbije bez AP Kosovo i Metohija. Podaci o cenama prikupljaju se u 15 većih gradova - administrativnih i trgovinskih centara. To su Beograd, Valjevo, Zaječar, Kragujevac, Kraljevo, Leskovac, Niš, Smederevo, Užice, Šabac, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Zrenjanin, Subotica i Pančevo. Podaci se publikuju 15. u mesecu za prethodni mesec, u ediciji Saopštenja, sa oznakom CN11, kao i na veb sajtu Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

14. Kretanje cena proizvođača industrijskih proizvoda u 2007. godini

Podatak za:	Ukupno Srbija	Centralna Srbija	Vojvodina
Decembar/2006.	99,8	100,1	99,4
Januar /2007.	100,5	99,8	101,5
Februar/2007.	100,0	100,1	100,0
Mart/2007.	100,6	100,5	100,6
III 2007/XII 2006.	101,1	100,4	102,1
III 2007/III 2006.	105,1	108,4	100,6
I-III 2007/I-III 2006.	105,5	108,8	100,8

15. Kretanje indeksa akcija Beogradske berze

1. Kompozitni indeks slobodnog berzanskog tržišta Beogradske berze (BELEXfm)

Datum	Vrednost indeksa
3.5.2004.	1.000,00
1.6.2004.	953,74
3.1.2005.	1.135,67
9.1.2006.	1.591,71
8.1.2007.	1.964,28
1.2.2007.	2.119,86
1.3.2007.	2.264,84
2.4.2007.	2.549,85
20.4.2007.	2.960,28
Istorijski Max (19.4.2007)	3.002,48
Istorijski Min (30.6.2004)	941,86

Napomena:
BELEXfm je prvi indeks konstruisan od strane Beogradske berze sa namenom da meri promene cena akcija na slobodnom berzanskom tržištu svih izdavalaca koji su uključeni na to tržište, a čijim akcijama je realizovana najmanje jedna transakcija. Takva struktura indeksa BELEXfm omogućava mu da bude osnovna referentna tačka (benchmark) prilikom praćenja nacionalnog finansijskog tržišta. BELEXfm je indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom. Ne prilagođava za isplaćene dividende, kao ni za broj akcija koje se nalaze u slobodnom prometu (free float), pri čemu je težina pojedinačne komponente u indeksu ograničena na maksimalnih 10%.

Stope rasta indexa BELEXfm su sledeće:

1) U 2005. godini, od 1.1. do 31.12. index BELEXfm je povećan za 40%;
2) U 2006. godini, od 9.1. do 31.12. index BELEXfm je povećan za 22,7%;
3) U 2007. godini, od 8.1. do 20.4. index BELEXfm je povećan za 50,7%.

2. Index BELEX15

Datum	Vrednost indeksa (Najviša dnevna)
1.10.2005.	1.000,00
11.1.2006.	1.060,99
1.12.2006.	1.528,50
31.12.2006.	1.675,20
8.1.2007.	1.704,36
1.2.2007.	2.007,44
1.3.2007.	2.204,68
2.4.2007.	2.836,19
20.4.2007.	3.179,73
Istorijski (dnevni) max (19.4.2007)	3.308,54
Istorijski min (4.10.2005)	991,32

Napomena:
BELEX15 je indeks koji se sastoji samo od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja. Namena indeksa je da meri promene cena (price index) akcija na berzanskom i slobodnom berzanskom tržištu kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja, što znači da se radi o merenju performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog tržišta kapitala.

Stope rasta indexa BELEX15 su sledeće:

1) U 2006. godini, od 1.1. do 31.12. index BELEX15 je povećan za 59,2%.
2) U 2007. godini, od 1.1. do 20.4. index BELEX15 je povećan za 86,6%.

3. BELEXsentiment

U nameri da identifikuje i javnosti prezentuje tržišna očekivanja investitora i analitičara finansijskog tržišta u Srbiji, Beogradska berza je kreirala indikator BELEXsentiment, kao pokazatelj koji je prevashodno usmeren na identifikaciju očekivanja relevantnih tržišnih učesnika u pogledu razvoja trenda tržišnih kretanja na Beogradskoj berzi u narednom mesecu. BELEXsentiment se dobija kao ponderisana vrednost glasova od strane dve grupe glasača, gde prvu grupu predstavljaju najaktivniji članovi Berze a drugu grupu izabrane naučne institucije (instituti i fakulteti).

BELEXsentiment ima baznu vrednost 100, a može uzeti vrednost u intervalu od 0 do 200, pri čemu vrednost BELEXsentimenta manja od 100 ukazuje na negativna očekivanja tržišnih učesnika (sentiment) tržišta, dok ona iznad 100 ukazuje na njihova pozitivna očekivanja.

Iznos vrednosti BELEXsentiment:

- za mesec jul 2006. godine je iznosio 87,50 poena
- za mesec avgust 2006. godine je iznosio 127,69 poena
- za mesec septembar 2006. godine je iznosio 150,00 poena
- za mesec oktobar 2006. godine je iznosio 154,00 poena
- za mesec novembar 2006. godine je iznosio 147,86 poena
- za mesec decembar 2006. godine je iznosio 140,96 poena
- za mesec januar 2007. godine je iznosio 122,73 poena
- za mesec februar 2007. godine je iznosio 136,25 poena
- za mesec mart 2007. godine iznosi 126,43 poena
- za mesec april 2007. godine iznosi 139,09 poena

Učesnici u trgovanju na Beogradskoj berzi, predstavnici brokerskih kuća, finansijskih institucija i fakulteta su u svojim glasovima izrazili pozitivna očekivanja vezana za kretanje domaćeg tržišta kapitala u aprilu mesecu 2007. godine. Vrednost pokazatelja BELEXsentiment je dostigla nivo od 139,09 poena, što je ujedno i najviša vrednost ovog pokazatelja u tekućoj godini.
U poređenju sa prethodnim mesecom, rast vrednosti od 13 poena se može okarakterisati kao značajno povećanje pozitivnih očekivanja učesnika koje je izazvano rekordnim nivoima prometa i transakcija u martu mesecu. Iako eksterni faktori, pre svega politička dešavanja u zemlji, ne pružaju dovoljnu podršku nastavku snažnog rastućeg trenda, po mišljenju anketiranih učesnika ipak postoje osnove za nastavak rasta cena na Beogradskoj berzi i tokom aprila meseca. Imajući u vidu opisanu konjukturu, aktuelni trend kretanja cena akcija, kao i relativan odnos prošlogodišnje i ovogodišnje aprilske vrednosti BELEXsentimenta, oprez u smislu prethodne analize performansi izdavaoca pre investicija u njegove hartije od vrednosti je veoma poželjan.

4. Index BELEXline - novi index akcija Beogradske berze

Kontinuirano analizirajući razvoj i performanse akcija kojima se trguje Beogradska berza (dalje: Berza) je donela odluku o kreiranju i početku objavljivanja novog opšteg indeksa BELEXline. Ovaj indeks proizvodi se sa namerom da od 3. maja ove godine u potpunosti zameni postojeći opšti indeks BELEXfm, nudeći daleko precizniju sliku opštih performansi akcija kojima se na Berzi trguje. Naime, jedan od osnovnih razloga koji je inicirao zamenu postojećeg indeksa novim, je činjenica da je enorman rast cena akcija i uopšte tržišnih aktivnosti neadekvatno predstavljen postojećim pokazateljem opšteg kretanja, odnosno indeksom BELEXfm. Uvođenjem novog indeksa realnije i preciznije će biti predstavljene svakodnevna kretanja cena akcija na tržištima Berze. Osnovna intencija je da se indeksom predstave one akcije kojima se trguje na redovnoj osnovi, odnosno da se indeksira realna tržišna kapitalizacija, koja predstavlja proizvod konstantnih trgovačkih aktivnosti. Osnovna razlika između ova dva pokazatelja je u tome što BELEXline predstavlja kretanja cena reprezentativnog uzorka hartija kojima se trguje, u odnosu na metodologiju BELEXfm koji je davao prikaz kretanja cena svih hartija kojima se zaključila najmanje jedna transakcija. Bazni datum za ovaj index je 30.9.2004. godine sa baznom vrednošću od 1.000,00 indeksnih poena a bazni broj izdavalaca čije se akcije nalaze u indeksnoj korpi je 100.

Index BELEXline

Datum	Vrednost indeksa
30.9.2004.	1.000,00
10.1.2005.	1.179,86
9.1.2006.	1.949,54
8.1.2007.	2.682,44
1.2.2007.	3.041,89
1.3.2007.	3.317,27
2.4.2007.	4.240,91
20.4.2007.	4.916,07
Istorijski Max (20.4.2007)	4.916,07
Istorijski Min (30.9.2004)	1.000,00

16. Nominalni iznosi prava na finansijsku podršku porodici sa decom i cenzusi za ostvarivanje prava na dečiji dodatak

I	NOMINALNI IZNOSI PRAVA	REDOVAN IZNOS	UVEĆAN IZNOS
1.	DEČIJI DODATAK za mart 2007. godine	din.	din.
	- (za prvo, drugo, treće i četvrto dete)	1.471,00	1.913,00
2.	RODITELJSKI DODATAK (za postojeće korisnike) od 1. aprila 2007. godine
	- za drugo dete	83.420,00
	- za treće dete	150.153,00
	- za četvrto dete	200.201,00
3.	RODITELJSKI DODATAK (za nove korisnike) od 1. aprila 2007. godine
	- za prvo dete - jednokratno	21.315,00
	- za drugo dete - 83.348,48 u 24 rate	3.472,85
	- za treće dete - 150.020,39 u 24 rate	6.250,85
	- za četvrto dete - 200.025,10 u 24 rate	8.334,38
4.	NOVČANA POMOĆ MAJKAMA IZBEGLICAMA za mart 2007. godine	2.641,00
II	CENZUS za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 1. april 2007. godine
a)	cenzus za ostvarene prihode prema čl. 19. i 20. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005 - dalje: Zakon)	4.576,37	5.491,64
b)	cenzus za ostvarene prihode od poljoprivrede
	- član 19. stav 1. tačka 1. Zakona	2,35	2,82
	- član 19. stav 1. tačka 2. Zakona	5,49	6,58
III	NAKNADA ZA RAD HRANITELJA
	- za smeštaj jednog deteta	8.199,00
	- za smeštaj dvoje i više dece	5.046,00
NAPOMENA: 1) pravo iz tačke 1. ovog rešenja usklađuje se mesečno sa troškovima života; 2) prava iz tač. 2. i 3. usklađuju se dva puta godišnje, i to: 1. aprila i 1. oktobra; 3) pravo iz tačke 4. utvrđuje se mesečno u zavisnosti od kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji. (Rešenje Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku broj 401-00-47/2007-12-4)

17. Zarade po zaposlenom u Srbiji

Nivo	Zarada			Zarada bez poreza i doprinosa
Nivo	Ukupno	Privreda	Vanprivreda	Ukupno	Privreda	Vanprivreda
Decembar 2006.	41.294	36.733	50.824	28.267	25.197	34.682
Januar 2007.	33.770	33.239	34.868	24.122	23.748	24.897
Februar 2007.	35.219	33.011	39.731	25.228	23.683	28.385
Mart 2007.	36.148	34.041	40.436	25.960	24.515	28.899
Mart 2007. Decembar 2006.	87,5	92,7	79,6	91,8	97,3	93,3
Mart 2007. Mart 2006.	123,1	122,9	122,4	129,2	129,0	128,3
Komentar: • Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u martu 2007. godine, iznosi 36.148 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u februaru 2007. godine, nominalno je veća za 2,64%, a realno je veća za 2,23%. • Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u martu 2007. godine, iznosi 25.960 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u februaru 2007. godine, nominalno je veća za 2,90%, a realno je veća za 2,49%. Mart 2007. godine • Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u martu 2007. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u martu 2006. godine, nominalno je veća za 23,09%, a realno je veća za 18,13%. • Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u martu 2007. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u martu 2006. godine, nominalno je veća za 29,19%, a realno je veća za 23,98%. Period januar - mart 2007. godine • Prosečna zarada u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar - mart 2007. godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar - mart 2006. godine, nominalno je veća za 24,25%, a realno je veća za 18,56%. • Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, isplaćena u periodu januar - mart 2007. godine, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar - mart 2006. godine, nominalno je veća za 30,20%, a realno je veća za 24,24%.

18. Prosečne zarade po područjima - mart 2007. godine

Nivo	Prosečna zarada	Prosečna zarada bez poreza i doprinosa
Republika Srbija	36.148	25.960
Centralna Srbija	36.316	26.093
Vojvodina	35.691	25.597
Beograd	46.048	33.079
Saopštenje RZS Srbije 65/07 Napomena: Republički zavod za statistiku Srbije od januara 2006. godine u svojim saopštenjima o prosečnim zaradama objavljuje podatke za Republiku Srbiju, Centralnu Srbiju, Vojvodinu i Beograd ukupno (više ne objavljuje podatke za privredu i vanprivredu), a u "Službenom glasniku RS" objavljuje podatke o zaradama za Republiku Srbiju - ukupno, privreda i vanprivreda (bruto i neto).

19. Propisane osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

	Vrsta osnovice	"Službeni glasnik RS"	Iznos osnovice (din)	Period primene
1.	Najniža mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje	-	12.265	1.5.2007 - 31.7.2007.
2.	Najniža mesečna osnovica doprinosa za osiguranike iz čl. 25, 26. i 27. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje	11/2007	12.580	1.1 - 31.12.2007.
3.	Najviša mesečna osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (pet prosečnih zarada u Republici prema poslednjem objavljenom podatku)	29/2007 37/2007	176.095 180.740	1.4 - 30.4.2007. 1.5 - 31.5.2007.
4.	Najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2006. godinu	11/2007	1.904.700	za 2006. godinu
5.	Procenjena najviša godišnja osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2007. godinu	11/2007	2.369.828	za 2007. godinu
6.	Osnovica osiguranja na koju se plaća doprinos za PIO za lica uključena u obavezno osiguranje	9/2007	1) 12.580 2) 14.377 3) 19.409 4) 23.362 5) 28.754 6) 31.270 7) 41.333 8) 45.646 9) 55.710 10) 71.884 11) 107.826 12) 143.768 13) 179.710	1.2.2007 - 30.4.2007.

20. Najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa

Period primene	Iznos najviše osnovice	"Sl. glasnik RS"
01.12.2006. do 31.12.2006.	163.340 (5 x 32.668)	105/2006
01.01.2007. do 31.01.2007.	169.460 (5 x 33.892)	114/2006
01.02.2007. do 28.02.2007.	206.470 (5 x 41.294)	9/2007
01.03.2007. do 31.03.2007.	168.850 (5 x 33.770)	22/2007
01.04.2007. do 30.04.2007.	176.095 (5 x 35.219)	29/2007
01.05.2007. do 31.05.2007.	180.740 (5 x 36.148)	37/2007

21. Najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa

Period primene	Iznos najniže osnovice	"Sl. glasnik RS"
01.11.2005. do 31.01.2006.	10.511	92/2005
01.02.2006. do 30.04.2006.	11.508	9/2006
01.05.2006. do 31.07.2006.	11.281	35/2006
01.08.2006. do 31.10.2006.	12.364	63/2006
01.11.2006. do 31.01.2007.	12.851	94/2006
01.02.2007. do 30.04.2007.	12.580	11/2007
01.05.2007. do 31.07.2007.	12.265	-

22. Osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje

Period primene	Iznos osnovice	"Sl. glasnik RS"
April - Jun 2006.	11.281	35/2006
Jul - Septembar 2006.	12.364	63/2006
Oktobar - Decembar 2006.	12.851	94/2006
Januar - Mart 2007.	14.377	11/2007
April - Jun 2007.	12.265	-
Saopštenje RZS Srbije 93/07 Napomena: Shodno Pravilniku o utvrđivanju osnovice na koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 24/2006), osnovicu na koju se obračunavao i plaćao doprinos za zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje, do 31.4.2007. godine, činio je iznos od 40% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa za statistiku. Prema izmenama navedenog pravilnika ("Sl. glasnik RS", br. 33/2007), osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje, od 1.5.2007. godine, jeste najniža mesečna osnovica doprinosa utvrđena zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Stopa doprinosa na ovu osnovicu iznosi 12,3%.

23. Minimalna zarada za period januar - jun 2007. godine

Mesec	Broj časova rada	Po času - neto	Minimalna neto zarada za mesec
1	2	3	4 (2 x 3)
Januar/2007.	184	55,00 din.	10.120,00 din.
Februar/2007.	160	55,00 din.	8.800,00 din.
Mart/2007.	176	55,00 din.	9.680,00 din.
April/2007.	168	55,00 din.	9.240,00 din.
Maj/2007.	184	55,00 din.	10.120,00 din.
Jun/2007.	168	55,00 din.	9.240,00 din.
Napomena: U ovoj tabeli ne dajemo iznose "bruto minimalne zarade" zato što su poslodavci, koji isplaćuju minimalnu zaradu, obavezni da zaposlenima koji primaju ovu zaradu isplate i uvećanje za "minuli rad", topli obrok i regres, kao i druga uvećanja koja zaposleni ostvari u toku meseca (noćni rad, rad na praznik, prekovremeni rad i sl.). Ukupan zbir ovih primanja čini isplatu zaposlenom, pa ako je ona veća od najniže osnovice, formula za prevođenje u bruto je: Bruto = [(Neto – 606) : 0,701].

24. Podaci o otkupnoj ceni stana

Mesec u kome je podnet zahtev za otkup stana	"Sl. glasnik RS"	Bruto zarada u privredi Republike za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev
Decembar/2006.	114/2006	32.168,00
Januar/2007.	9/2007	36.733,00
Februar/2007.	22/2007	33.239,00
Mart/2007.	29/2007	33.011,00
April/2007.	-	34.041,00

25. Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji

Godina - Mesec	Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici (bez poreza i doprinosa)	Potrošačka korpa u Republici		Odnos zarade i potrošačke korpe
Godina - Mesec		Prosečna	Minimalna	(3:2)	(4:2)
1	2	3	4	5	6
2000. septembar	2.576	8.896,66	5.403,66	3,45	2,09
2000. decembar	4.061	12.071,07	7.203,44	2,97	1,77
2001. decembar	8.456	16.321,52	9.787,58	1,93	1,16
2002. decembar	11.555	16.886,64	10.383,52	1,46	0,90
2003. decembar	14.528	17.820,83	10.978,97	1,23	0,76
2004. decembar	17.346	20.745,95	12.640,38	1,20	0,73
2005. decembar	22.079	24.680,16	15.343,86	1,12	0,69
2006. decembar	28.267	26.211,12	16.262,17	0,93	0,58
2007. januar	24.122	26.496,59	16.272,47	1,10	0,67
2007. februar	25.228	26.750,98	16.568,18	1,06	0,66
Indexi
II 2007 XII 2006	89,2	102,1	100,9
XII 2006 XII 2005	128,0	106,2	106,0
XII 2005 XII 2004	127,3	119,0	121,4
XII 2004 XII 2003	119,4	116,4	115,1
Tabela je sačinjena u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga na osnovu podataka RZS Srbije

26. Kupovna moć u Srbiji (komparativno) - sa februarom 2007. godine

1. Roba široke potrošnje

	Proizvod	Septembar 2000.	Februar 2001.	Februar 2002.	Februar 2003.	Februar 2004.	Februar 2005.	Februar 2006.	Februar 2007.
1.	Frižider	4,5	4,3	2,0	1,5	1,3	1,2	1,0	0,7
2.	Električni štednjak	3,8	3,5	1,7	1,5	1,3	1,1	0,9	0,7
3.	Mašina za pranje rublja	6,4	5,0	2,4	1,9	1,6	1,4	1,1	0,9
4.	Kolor televizor (56 cm)	4,5	4,1	2,0	1,4	1,1	0,9	0,7	0,5
5.	Jugo - tempo 101/55	89,5	55,6	28,7	24,3	20,8	19,3	18,5	15,1
Napomena: Tabela pokazuje koliko je prosečnih neto zarada u Republici bilo potrebno izdvojiti za nabavku određenih roba široke potrošnje (proizvodi pod red. br. 1-5).

2. Industrijsko-prehrambeni proizvodi

	Proizvod	Septembar 2000.	Februar 2001.	Februar 2002.	Februar 2003.	Februar 2004.	Februar 2005.	Februar 2006.	Februar 2007.
1.	Jestivo ulje, rafinisano	166	93	118	171	204	220	223	333
2.	Šećer, kristal	187	114	182	258	308	317	341	366
3.	Svinj. meso sa kostima	17	21	37	52	64	46	63	97
4.	Kravlje mleko	285	266	359	434	496	509	550	633
5.	Jogurt	97	121	218	275	311	307	336	395
6.	Kafa pržena	12	15	35	45	45	43	42	47
7.	Kisela voda	228	288	491	576	405	420	551	660
8.	Mlečna čokolada	11	12	20	24	26	28	29	35
9.	Krompir	150	209	590	633	412	1.058	695	902
10.	Sladak kupus	-	578	514	416	770	1.226	460	1.692
11.	Svež paradajz	189	156	152	181	269	282	294	427
12.	Sveža paprika	190	215	242	260	424	341	385	456
13.	Limun	41	81	177	174	193	217	235	367
14.	Kokošija jaja	610	933	1.548	1.923	2.876	2.204	3.213	3.115
15.	Pšenič. brašno T-500	245	194	328	439	371	589	856	828
Napomena: Tabela pokazuje koliko se kilograma tj. litara osnovnih industrijsko-prehrambenih proizvoda (red. br. 1-15) moglo kupiti za jednu prosečnu neto zaradu u Republici. * Mineralna voda u plastičnoj flaši od 1,5 l (umesto staklene flaše od 1 l) Pregled je sačinjen u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga na bazi podataka RZS Srbije

27. Uporedni pregled kupovne moći po gradovima rangiranim prema zaradama u odnosu na prosek Srbije - februar 2007. godine

GRAD	Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici (bez poreza i doprinosa)	Potrošačka korpa u Republici		Odnos zarade i potrošačke korpe
GRAD		Prosečna	Minimalna	(3:2)	(4:2)
1	2	3	4	5	6
Smederevo	31.843	26.868,66	17.246,83	0,84	0,54
Beograd	31.617	27.236,74	16.998,61	0,86	0,54
Pančevo	30.694	27.824,42	17.144,86	0,91	0,56
Novi Sad	30.088	26.813,17	16.369,47	0,89	0,54
Subotica	25.793	27.124,81	17.277,04	1,05	0,67
Republika Srbija	25.228	26.750,98	16.568,18	1,06	0,66
Zrenjanin	25.127	27.207,91	17.353,29	1,08	0,69
Užice	24.519	27.035,61	16.339,93	1,10	0,67
Šabac	22.623	26.127,55	16.137,45	1,15	0,71
Kragujevac	22.380	26.042,59	15.862,87	1,16	0,71
Niš	21.637	26.342,12	16.620,62	1,22	0,77
Sremska Mitrovica	21.449	27.481,88	17.414,37	1,28	0,81
Zaječar	20.938	26.445,28	16.496,39	1,26	0,79
Valjevo	20.644	27.055,99	16.846,88	1,31	0,82
Kraljevo	19.839	25.716,27	15.554,49	1,30	0,78
Leskovac	16.702	23.918,84	14.677,77	1,43	0,88
Podaci RZS Srbije