ODLUKAO STRATEGIJI ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI 2006-2008. GODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 8/2007) |
Donosi se Strategija zapošljavanja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini 2006-2008. godine (u daljem tekstu: Strategija), koja čini sastavni deo ove Odluke.
Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine doneće Akcioni plan za sprovođenje Strategije.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
STRATEGIJA ZAPOŠLJAVANJA U AUTONOMNOJ POKRAJINI VOJVODINI 2006-2008. GODINE
Strategija zapošljavanja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (u daljem tekstu: Strategija) je u skladu sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja Republike Srbije 2005-2010 i uvažava principe Opšte strategije Evropske unije u oblasti zapošljavanja i borbe protiv nezaposlenosti.
Usklađenost Strategije sa Nacionalnom strategijom zapošljavanja ogleda se:
1) u saglasnosti svih planova i akcionih mera sa analizom stanja i strateškim opredeljenjima i ciljevima republičke strategije i doslednoj primeni zakona i ostalih strateških dokumenata, usvojenih u Republici Srbiji, koji posredno ili neposredno utiču na unapređenje mogućnosti zapošljavanja i smanjenja nezaposlenosti:
• strateška dokumenta u Republici Srbiji:
1. Nacionalna strategija zapošljavanja 2005-2010,
2. Strategija za smanjenje siromaštva,
3. Strategija razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetništva 2003-2008,
4. Akcioni plan za zapošljavanje Roma,
5. Akcioni plan zapošljavanja 2006-2008,
6. Strategija podsticanja stranih ulaganja,
7. Program za rešavanje viška nezaposlenih - socijalni program.
• Reformski zakoni:
1. Zakon o radu ("Službeni glasnik RS", 24/2005 i 61/2005),
2. Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 71/2003 i 84/2004),
3. Zakon o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 84/2005 i 85/2005),
4. Zakon o registraciji privrednih subjekata ("Službeni glasnik RS", broj 55/2004 i 61/2005),
5. Zakon o socijalno-ekonomskom savetu ("Službeni glasnik RS", broj 125/2004).
2) u prihvatanju i sprovođenju ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja koji su Definisani u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja 2005-2010:
• Ciljevi politike zapošljavanja:
1. Sagledavanje dugoročnih potreba tržišta rada,
2. Smanjenje razlika između regionalnih tržišta rada, kao i smanjivanje razlike između tržišta rada u EU i Srbiji,
3. Aktivno učešće aktera socijalne, obrazovne, poreske, privredne, regionalnih i drugih politika ka stvaranju uslova za povećanje zaposlenosti,
4. Ostvarivanje socijalnog dijaloga na svim nivoima,
5. Poboljšanje ponude radne snage kroz programe stalnog obrazovanja i obuke uz povećanje učešća osetljivih grupa, kao i efikasnosti rada Nacionalne službe za zapošljavanje.
• Prioriteti politike zapošljavanja:
1. Smanjenje nezaposlenosti i porast konkurentnosti na tržištu rada,
2. Povećanje obima i vrste aktivnih mera zapošljavanja,
3. Rešavanje radnopravnog položaja viška zaposlenih,
4. Unapređenje socijalnog dijaloga i aktivnosti socijalno-ekonomskih saveta i lokalnih saveta za zapošljavanje,
5. Decentralizacija i modernizacija Nacionalne službe za zapošljavanje.
Prihvatajući kao svoja osnovna opredeljenja ciljeve i prioritete Nacionalne strategije zapošljavanja, Strategija uzima u obzir specifičnosti tržišta rada u Pokrajini i sadrži posebne mere koje treba da doprinesu efikasnijoj politici zapošljavanja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (U daljem tekstu: AP Vojvodina), kroz uvažavanje njenih privrednih i geopolitičkih karakteristika.
Strateška opredeljenja Regionalnog plana razvoja AP Vojvodine, usvojena od strane Skupštine AP Vojvodine, predstavljaju osnov za sprovođenje posebnih mera politike zapošljavanja u AP Vojvodini, u skladu sa specifičnostima njenog tržišta rada.
Uvažavanje principa Evropske strategije zapošljavanja
U planiranju mera za podsticanje zapošljavanja i rešavanje problema nezaposlenosti u AP Vojvodini, polazi se od četiri osnovna stuba tržišta rada koji su definisani Evropskom strategijom zapošljavanja:
- sposobnosti za zapošljavanje,
- razvoj preduzetništva,
- prilagodljivost poslova i zaposlenih,
- jačanje politike jednakih šansi/mogućnosti za žene i muškarce.
Pored prihvatanja svih principa definisanih na nacionalnom nivou, Strategija polazi i od opšteprihvaćenih evropskih principa u ovoj oblasti, kombinovanih sa planovima podsticanja zapošljavanja u onim sektorima koji su specifični za Pokrajinu. Tome treba dodati i korišćenje prednosti prekogranične saradnje, kako u okviru regionalnog institucionalnog povezivanja (npr. Kris-Moriš-Dunav-Tisa), tako i u kontekstu specifičnosti položaja AP Vojvodine, kao granične i rubne oblasti Evropske Unije.
GLAVNI CILJEVI STRATEGIJE ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI
Glavni ciljevi Strategije zapošljavanja1 u AP Vojvodini u periodu 2006-2008. godine su:
I DECENTRALIZACIJA U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA;
II SPROVOĐENJE MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA:
• PODIZANJE MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA:
• PODSTICANJE SAMOZAPOŠLJAVANJA, RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA
• ORGANIZOVANJE SAJMOVA ZAPOŠLJAVANJA,
• POSEBNO SUBVENCIONIRANJE SAMOZAPOŠLJAVANJA I NOVOG ZAPOŠLJAVANJA,
• POBOLJŠANJE POLOŽAJA POSEBNO UGROŽENIH GRUPA STANOVNIŠTVA (OSOBE SA INVALIDITETOM, ROMI, IZBEGLA, RASELJENA I PROGNANA LICA),
• PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA LICA KOJA SU OSTALA BEZ POSLA ZBOG TEHNOLOŠKIH, ORGANIZACIONIH I EKONOMSKIH PROMENA,
• PROFESIONALNA POKRETLJIVOST - VOJVODINA KAO JEDINSTVENO TRŽIŠTE RADA,
• AFIRMACIJA NEFORMALNOG OBRAZOVANJA U SKLADU SA POTREBAMA TRŽIŠTA RADA I LOKALNIH ZAJEDNICA,
• JAVNI RADOVI,
• PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA MLADIH,
• USMERAVANJE KA BUDUĆEM ZANIMANJU KAO PREVENTIVA SPREČAVANJA NEZAPOSLENOSTI
III PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA U OBLASTI POLJOPRIVREDE I TURIZMA;
IV SPROVOĐENJE POLITIKE JEDNAKIH MOGUĆNOSTI ZA ŽENE I MUŠKARCE;
V PREKOGRANIČNA SARADNJA U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA.
_________
1 Mnoge analize pojam podsticanje zaposlenosti posmatraju odvojeno od pojma smanjenja nezaposlenosti. Budući da su međusobno uslovljeni, ta dva cilja se ne mogu razdvajati. Podsticanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti predstavljaju deo jedinstvene strategije i svaka od predviđenih mera mora imati efekta i na jedan i na drugi proces. Iz tih razloga za oba procesa ćemo koristiti izraz: zapošljavanje.
I DECENTRALIZACIJA U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA
Jedna od osnovnih slabosti sprovođenja politike zapošljavanja u Republici Srbiji predstavlja izražena centralizacija u kreiranju, sprovođenju i finansiranju mera u ovoj oblasti. Iako su stvorene ustavne i zakonske pretpostavke za decentralizaciju u sprovođenju politike zapošljavanja, ona je realizovana u veoma malom obimu. AP Vojvodina, kao i lokalne zajednice, imaju nizak nivo nadležnosti u ovoj oblasti, čak mnogo manji nego u drugim oblastima, iako politika zapošljavanja izrazito zavisi i od karakteristika regiona ili lokalne zajednice. Centralizacija u ovoj oblasti je naročito izražena u:
1. kreiranju politike zapošljavanja, budući da se odluke donose na centralnom nivou uz nedovoljno uvažavanje mišljenja nadležnih organa autonomnih pokrajina i lokalnih zajednica,
2. sprovođenju i finansiranju politike zapošljavanja - mere aktivnosti politike zapošljavanja sprovode se isključivo od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, kao republičkog organa, i finansiraju se iz budžeta Republike Srbije,
3. kontroli zakonitosti u oblasti rada i zapošljavanja - Inspekcija rada je republički organ, bez ikakvih ingerencija pokrajinskih i lokalnih organa prema njenom funkcionisanju.
S obzirom da je Ustavom Republike Srbije decentralizacija predviđena kao načelno opredeljenje, te da Nacionalna strategija zapošljavanja takođe podržava rešavanje problema nezaposlenosti na pokrajinskom i regionalnom nivou, jedan od osnovnih ciljeva Strategije predstavlja decentralizacija nadležnosti u oblasti zapošljavanja i značajno povećanje ingerencija Pokrajine i lokalnih zajednica.
Sadašnje nadležnosti AP Vojvodine i opština u oblasti zapošljavanja, kako je već naglašeno, ograničavaju ulogu pokrajinskih i lokalnih organa, ali se i sa ovakvim ingerencijama mogu postići značajni rezultati, ukoliko se primenjuje evropski institucionalni-funkcionalni regionalni model stvaranja uslova za otvaranje novih radnih mesta. Primenom ovog modela stvoriće se uslovi za postizanje maksimalnih rezultata u sadašnjim uslovima ograničene nadležnosti, ali i pripremu za preuzimanje značajnijih nadležnosti nakon realizacije decentralizacionih aktivnosti.
Pravni osnov za definisanje uloge i značaja AP Vojvodine i lokalnih zajednica u sprovođenju politike zapošljavanja obezbeđuju:
• Ustav Republike Srbije,
• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,
• Nacionalna strategija zapošljavanja.
Ustavna afirmacija principa decentralizacije predstavlja veoma čvrst temelj značajnog povećanja nadležnosti na nivou Pokrajine i lokalnih zajednica, Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđa realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, dok su Nacionalnom strategijom zapošljavanja, u cilju smanjivanja razlika između regionalnih tržišta rada, predviđena osnovna strateška opredeljenja realizacije regionalne politike u ovoj oblasti.
Stvaranje uslova za afirmisanje uloge regionalnih i lokalnih zajednica u sprovođenju aktivnih mera zapošljavanja, samim tim, i smanjenju nezaposlenosti, podrazumeva:
• organizovanje institucionalnog okvira za realizaciju regionalne i lokalne politike u ovoj oblasti,
• formiranje sistema stabilnih izvora finansiranja, prvenstveno kroz budžetsku decentralizaciju i druge vidove sticanja sredstava.
• STVARANJE INSTITUCIONALNOG OKVIRA ZA REALIZACIJU POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI
Proširivanje nadležnosti Izvršnog veća AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnosti polova u oblasti zapošljavanja.
Sadašnje nadležnosti Izvršnog veća AP Vojvodine u oblasti politike zapošljavanja znatno su manje nego u nekim drugim oblastima, iako značaj politike zapošljavanja i rešavanja problema nezaposlenosti, regionalne karakteristike pokrajinskog tržišta rada i specifičnosti politike zapošljavanja, koje proizilaze iz geostrateških, ekonomskih i društvenih posebnosti AP Vojvodine, zahtevaju značajno učešće pokrajinskih organa.
Posledice nedovoljne nadležnosti u oblasti zapošljavanja imaju za rezultat:
• izostanak značajnijeg uticaja na aktivnu politiku zapošljavanja koja se kreira na republičkom nivou,
• izostanak uticaja na način finansiranja mera aktivne politike zapošljavanja u AP Vojvodini, s obzirom da se politika finansiranja utvrđuje na republičkom nivou,
• izostanak uticaja na mere aktivne politike, zapošljavanja u lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine, jer se one finansiraju sa republičkog nivoa,
• izostanak mogućnosti kontrole u oblasti rada i zapošljavanja, zbog nenadležnosti u vršenju nadzora.
Izvršno veće AP Vojvodine je nedostatak nadležnosti u kreiranju i sprovođenju aktivne politike zapošljavanja kompenzovalo uspešnim sprovođenjem aktivnosti koje, neposredno ili posredno, imaju za cilj povećanje zapošljivosti (aktivnosti Fonda za razvoj, Garancijskog fonda, Fonda za razvoj poljoprivrede, Fonda za razvoj neprofitnog sektora i pojedinih sekretarijata), ali bi zbog značaja mera aktivne politike zapošljavanja i značajnih sredstava koja se izdvajaju za njihovu realizaciju na nivou Republike, moralo da ostvari značajan uticaj na sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine.
Proširivanje nadležnosti Izvršnog veća AP Vojvodine u sprovođenju mera aktivne politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine najmanje bi uključivalo:
• obaveznu saglasnost Izvršnog voća AP Vojvodine na deo Plana aktivne politike zapošljavanja Republike Srbije koji se odnosi na Pokrajinu,
• obaveznu saglasnost na finansiranje aktivne politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine,
• usaglašavanje mera aktivne politike zapošljavanja za lokalne zajednice u AP Vojvodini sa programskim dokumentima Izvršnog veća AP Vojvodine kojima se definiše stepen razvijenosti i prioriteti razvoja lokalnih samouprava u Pokrajini,
• nadzor nad stanjem u oblasti rada i zapošljavanja u AP Vojvodini, kroz organizaciona rešenja u Inspekciji rada koja bi omogućila koordinaciju na pokrajinskom nivou, kao i kroz nadzor nad zakonitošću u oblasti rada i zapošljavanja u drugom stepenu.
S obzirom da je članom 31. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđeno da nadležni organ teritorijalne autonomije može doneti Program aktivne politike zapošljavanja, koji se finansira iz sredstava teritorijalne autonomije, Izvršno veće AP Vojvodine ima mogućnost finansiranja određenih aktivnosti iz sredstava AP Vojvodine.
Strategija, u okviru aktivnih mera na tržištu rada AP Vojvodine sadrži sve propisane zakonske elemente i može biti osnov za konačno određivanje iznosa sredstava za finansiranje pojedinih aktivnosti.
S obzirom da predlog Budžeta AP Vojvodine sadrži i predlog finansiranja određenih mera aktivne politike zapošljavanja može se smatrati da je sprovođenje programskih mera već započeto, dok bi se za 2008. godinu sačinio kompletan program sa planom finansiranja svih mera sa značajnijim sredstvima.
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova je i u uslovima izuzetno skučene nadležnosti ostvario značajan udeo u politici zapošljavanja u Pokrajini, prvenstveno zahvaljujući saradnji i koordinaciji koju je ostvario sa svim institucijama koje sprovode politiku zapošljavanja u AP Vojvodini. Ta saradnja je bila znatno iznad nivoa nadležnosti i može predstavljati odgovarajući temelj za zakonske okvire.
U okviru nadležnosti Izvršnog veća AP Vojvodine u oblasti zapošljavanja, pored već postojećih, Pokrajinskom sekretarijatu za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova pripale bi i ingerencije koje se tiču:
• sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine,
• sprovođenja nadzora u oblasti rada i zapošljavanja.
Ukoliko bi se nadležnosti Izvršnog veća AP Vojvodine, a samim tim i Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova uspostavile na ovom nivou, to bi bio osnovni preduslov za efikasno sprovođenje politike zapošljavanja u AP Vojvodini.
Radi koordinacije rada filijala Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine, Pokrajinska služba za zapošljavanje, koja je sada bez suštinskih ingerencija, morala bi dobiti mnogo značajniju ulogu u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje.
Utemeljenje socijalnog dijaloga u AP Vojvodini
U AP Vojvodini će se realizovati visok stepen socijalnog dijaloga koji će omogućiti stalnu komunikaciju socijalnih partnera (Izvršno veće AP Vojvodine, reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca Vojvodine) o svim značajnim pitanjima koja se tiču društveno-ekonomskog položaja građana Pokrajine. Unapređivanje socijalnog dijaloga predstavlja neophodan uslov za evropske integracije.
U periodu od 2006-2008. godine u Vojvodini će konačno biti definisan suštinski socijalni dijalog kroz sledeće aktivnosti:
• osnaživanje uloge Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta kao tripartitnog tela socijalnih partnera u AP Vojvodini i to kroz:
1. institucionalno definisanje Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta,
2. obaveznost pribavljanja mišljenja Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta o svim pitanjima koja se tiču društveno-ekonomskog položaja građana, a koja su u nadležnosti Skupštine AP Vojvodine,
3. obaveznost pribavljanja mišljenja Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta o predlogu Budžeta AP Vojvodine,
• uspostavljanje socijalnog dijaloga u lokalnim zajednicama u AP Vojvodini kroz osnivanje socijalno-ekonomskih saveta, ali i kroz njegove aktivnosti usmerene ka učešću u donošenju svih važnijih pitanja od interesa za lokalnu zajednicu.
Osnivanje Pokrajinskog saveta za zapošljavanje
Pokrajinski savet za zapošljavanje će činiti predstavnici svih relevantnih činilaca sa teritorije AP Vojvodine (organi, vlasti, sindikati, udruženja poslodavaca, Nacionalne službe za zapošljavanje, agencija za zapošljavanje, nevladinog sektora i dr.), i koji će nadležnim organima predlagati planove zapošljavanja i načine rešavanja problema nezaposlenosti u Pokrajini.
Osnivanje regionalnih agencija (Srem, Banat i Bačka) za društveno-ekonomski razvoj
U skladu sa evropskim principima regionalnog razvoja osnovaće se agencije koje će se, u okviru ukupnih aktivnosti kreiranja i sprovođenja razvojne politike Pokrajine, baviti i analizama specifičnosti tržišta rada regiona i interesnim povezivanjem opština u regionu, uključujući i izradu projekata kojima se konkuriše za sredstva stranih donatora i domaćih organizacija za finansiranje razvojnih ideja.
Osnaživanje razvojnih fondova na nivou AP Vojvodine
Afirmacija razvojnih fondova zahteva da se budžetskom decentralizacijom omogući raspolaganje većim delom sredstava namenjenih za zapošljavanje. Značajan deo tih sredstava bio bi usmeren na rešavanje problema nezaposlenosti i podsticanje novog zapošljavanja, i to putem kontinuirane dodele povoljnih kredita nezaposlenim licima za samozapošljavanje, naročito u onim delatnostima koje čine okosnicu privrednog razvoja regiona.
Osnivanje jedinstvenog informacionog sistema za nezaposlena lica u AP Vojvodini
Jedinstveni informacioni sistem za nezaposlena lica u AP Vojvodini podrazumevaće stvaranje mogućnosti da nezaposlena lica u svako doba mogu dobiti informaciju o podsticajnim merama za rešavanje problema nezaposlenosti republičkog, pokrajinskog ili lokalnog nivoa.
Formiranje posebnih regionalnih agencija za zapošljavanje onih kategorija stanovništva koje su posebno radno ugrožene u regionu (npr. lica starija od 50 godina, mladi koji prvi put traže posao, žene, lica sa invaliditetom, Romi i posebno ugrožene nacionalne grupe i dr).
Podsticanje osnivanja agencija za zapošljavanje
Agencije za zapošljavanje bi podigle nivo konkurentnosti u posredovanju pri zapošljavanju. Posebno je potrebno stimulisati osnivanje specijalizovanih agencija koje bi se bavile posredovanjem u zapošljavanju stručnjaka, mladih, određenih zanimanja, međugraničnom saradnjom i sl.
KOORDINATOR AKTIVNOSTI: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
ROK SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI: kraj 2007. godine.
* STVARANJE INSTITUCIONALNOG OKVIRA ZA REALIZACIJU POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA NA NIVOU LOKALNE SAMOUPRAVE
Decentralizacija u oblasti zapošljavanja podrazumeva i davanje značajne uloge lokalnim zajednicama u politici zapošljavanja i osnaživanje uloge opština i gradova u politici zapošljavanja i stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta na svojoj teritoriji, kroz realizaciju sledećih aktivnosti na lokalnom nivou:
1. Osnivanje Socijalno-ekonomskog saveta čiji sastav čine predstavnici lokalne vlasti, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca. Zadatak ovog tela je sprovođenje socijalnog dijaloga i saradnja sindikata, poslodavaca i vlasti u donošenju svih važnih odluka u opštini.
2. Osnivanje Saveta za zapošljavanje koji čine: predsednik opštine i predstavnici izvršne vlasti, predstavnici reprezentativnih sindikata u Opštini, predstavnici poslodavaca, predstavnici nezaposlenih i predstavnici ostalih značajnih strukovnih organizacija u lokalnoj zajednici. Ovaj organ bi svake godine donosio plan zapošljavanja u opštini, mere koje je potrebno preduzeti za realizaciju plana, a imao bi i savetodavnu ulogu predsednika opštine o raspodeli sredstava namenjenih za podsticanje zapošljavanja. Takođe, Savet bi utvrđivao i plan mogućih javnih radova na teritoriji Opštine i sačinjavao projekte za konkurisanje za dodelu sredstava namenjenih podsticanju zapošljavanja na svim nivoima.
3. Osnivanje Fonda za razvoj lokalne zajednice, kome bi jedna od osnovnih funkcija bila dodela povoljnih kredita nezaposlenima za otpočinjanje posla putem samozapošljavanja, kao i vlasnicima malih i srednjih preduzeća i radnji koji su spremni da zapošljavaju nezaposlene. Ovaj fond bi se punio usmerenim sredstvima iz opštinskog budžeta koji bi bio znatno bogatiji u slučaju suštinske decentralizacije, ali i iz sredstava namenjenih projektima za razvoj preduzetništva na republičkom i pokrajinskom nivou, stranim donacijama i adekvatnim aranžmanima sa velikim preduzećima i finansijskim institucijama koje su zainteresovane za razvoj sektora MSPP u toj sredini. Jedna od značajnih aktivnosti samog fonda bi bilo i usmeravanje sredstava otpremnina radnika koji ostaju bez posla u samozapošljavanje istih.
4. Osnivanje Garancijskog fonda predstavlja izuzetno značajan korak u stvaranju uslova za razvoj preduzetništva, čak se može reći da su u mnogim zemljama EU upravo ovi fondovi odigrali odlučujuću ulogu u ekspanziji preduzetništva. Budući da je problem garancija za povoljne kredite razvojnih fondova veoma izražen, sigurno je da će postojanje garancijskog fonda u lokalnoj zajednici doprineti razvoju preduzetničkog duha. Isto tako, lokalna zajednica, preko svog garancijskog fonda, može preuzimati garancije za kredite nezaposlenih, malih i srednjih preduzeća i radnji sa svoje teritorije pred republičkim i pokrajinskim razvojnim fondovima, ukoliko proceni da je poslovna ideja u skladu sa razvojnim planovima opštine.
5. Osnivanje Odeljenja za praćenje konkursa i izradu projekata, koje bi se isključivo bavilo praćenjem konkursa stranih i domaćih organizacija i izradom projekata radi učešća na njima. Ovaj zadatak treba da bude obaveza svake lokalne samouprave, budući da iskustvo pokazuje da veliki deo sredstava stranih i domaćih organizacija ostaje neiskorišćen zbog nedostatka kvalitetnih projekata. U ovakvim odeljenjima će biti angažovani mladi stručnjaci koji su u svom školovanju obučeni za izradu projekata, i koji će se neprekidno usavršavati u veštini participiranja po modelima evropskih fondova. Značajan zadatak ovog odeljenja je i saradnja sa opštinama u zemlji i inostranstvu koje predstavljaju primer uspešne lokalne politike razvoja i proučavanje njihovih iskustava.
6. Osnivanje Agencije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća koja bi stvarala uslove za njihovo osnivanje, pružala besplatnu pomoć izrade biznis planova nezaposlenima i pružala informacije o uslovima kreditiranja od strane poslovnih banaka i drugih organizacija i bila stalna veza sa fondovima za razvoj na republičkom i pokrajinskom nivou. Sam način i obim rada, kao i finansiranje agencije bili bi primereni veličini i potencijalima svake pojedine lokalne zajednice, što podrazumeva da, ukoliko se radi o manjim sredinama, ovakve agencije mogu biti osnovane i na međuopštinskom nivou.
7. Izrada strateškog plana razvoja opštine u kome bi posebna pažnja bila usmerena zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. Ovim planom bi se određivali pravci udruživanja privrednih subjekata u opštini putem kooperativa, definisale privredne grane koje imaju perspektivu u tom regionu i mogućnost otvaranja većeg broja radnih mesta, dok bi osnivanje malih i srednjih preduzeća u tim oblastima uživalo posebne oblike podrške.
8. Formiranje operativnog tela za saradnju većih preduzeća i malih i srednjih preduzeća i radnji radi zajedničke koordinacije u oblasti zapošljavanja i stvaranja uslova za kooperantske odnose i njihovo interesno udruživanje u realizaciji lokalnih interesa. Isto tako, zajednički bi se odlučivalo i o formiranju kooperativa, klastera i otvaranja inkubator centara za obuku preduzetnika početnika u opštini.
9. Formiranje tela za robnu marku i izvoz, na čelu sa predsednikom opštine i najuglednijim poslodavcima, koje bi se isključivo bavilo stvaranjem mogućnosti izvoza proizvoda sa svog područja kroz prepoznatljiv kvalitet i robnu marku i uključivanje što većeg broja malih i srednjih preduzeća u spoljnotrgovinsko poslovanje. Ovo telo bi se bavilo i uspostavljanjem saradnje sa stranim i domaćim partnerima, međuopštinskom saradnjom u regionu i međugraničnom saradnjom. Svoje aktivnosti bi realizovalo preko Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i Odeljenja za razvoj opštine.
10. Formiranje tela za saradnju sa nevladinim sektorom radi izrade zajedničkih projekata i zajedničkog nastupa pred stranim donatorima i domaćim fondovima. Takođe, veoma je značajno uspostaviti saradnju i sa drugim lokalnim organizacijama civilnog društva zbog značaja učešća udruženja građana i samih građana u debatama o javnoj politici, pružanju javnih usluga i upravljanju javnim dobrima, koje neophodno moraju da značajno utiču na lokalnu politiku i razvoj.
Ove aktivnosti imaju univerzalni karakter i neophodne su u svakoj lokalnoj zajednici, dok svaka od njih, prema svojoj specifičnosti, može odrediti i dodatne prioritete. Kombinacija ovih mera i mera koje se sa državnog i regionalnog nivoa preduzimaju za rešavanje problema nezaposlenosti predstavlja osnov za otvaranje većeg broja radnih mesta u lokalnoj zajednici i garantuju evropski karakter zapošljavanja.
11. Osnivanje Agencije za zapošljavanje na lokalnom nivou čime bi se stvorili uslovi za podsticanje zapošljavanja u oblastima od posebnog interesa za lokalnu zajednicu i veće mogućnosti zapošljavanja.
KOORDINATOR AKTIVNOSTI: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova u saradnji sa organima lokalnih samouprava.
ROK SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI: kraj 2008. godine.
II SPROVOĐENJE MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA U AP VOJVODINI
Aktivne mere na tržištu rada
* PODIZANJE SPOSOBNOSTI ZA ZAPOŠLJAVANJE NA VIŠI NIVO I POMOĆ NOVOZAPOSLENIM LICIMA
Jedan od osnovnih zadataka u sprovođenju politike zapošljavanja odnosi se na nastojanja da se boravak nezaposlenih lica na evidenciji nezaposlenih lica učini što sadržajnijim i iskoristi za sticanje novih znanja i veština. Programi za sticanje i jačanje sposobnosti za pronalaženje posla i podsticanje novog zapošljavanja, na nivou Pokrajine, kao i na nivou svih lokalnih zajednica u AP Vojvodini, predviđaju informatičku obuku nezaposlenih lica, učenje stranih jezika, obuku za vođenje sopstvenog posla, za način traženja posla, za pisanje biografije i prijave za posao, vođenja intervjua, upoznavanje sa osnovnim principima poslovanja i pravnom regulativom, prekvalifikacije, dokvalifikacije i sticanje novih znanja i veština. Na ovaj način nezaposlena lica stiču znatno viši nivo sposobnosti za zapošljavanje ili pokretanje sopstvenog posla.
Obuka nezaposlenih lica će se vršiti na sledeći način:
• Realizacijom jednog od strateških projekata Izvršnog veća AP Vojvodine "Integrisana kvalifikaciona šema IQS" kojim je u 2006. godini informatički obučeno 500 nezaposlenih u APV i 300 preduzetnika početnika, a u 2007. i 2008. godini će na isti način biti obučeno 1000 nezaposlenih lica i 600 preduzetnika početnika,
• Realizacijom raznih vidova obuka od strane filijala Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine, koje su dostupne svakom nezaposlenom licu,
• Realizacijom obuke od strane nevladinog sektora u pripremi nezaposlenih lica za vođenje sopstvenog posla, učenja stranih jezika i informatičkom obukom. Ove obuke su finansirane od strane stranih i domaćih donatora i predstavljaće značajan vid osposobljavanja nezaposlenih lica za traženje posla i u narednom periodu.
KOORDINATOR AKTIVNOSTI: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova u saradnji sa Pokrajinskom službom za zapošljavanje, Nacionalnom službom za zapošljavanje - filijalama u Vojvodini, NVO i agencije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća u APV.
ROK SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI: trajan.
• SERTIFIKACIJA - jedinstveni kriterijumi za neformalno obrazovanje
Jedno od opredeljenja Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, koji su podržale i ostale institucije, koje se u AP Vojvodini bave rešavanjem problema nezaposlenosti je afirmacija neformalnog obrazovanja, kako u cilju sticanja dodatnih znanja i veština, tako i u afirmaciji principa doživotnog učenja, koji je jedan od preduslova za uključivanje u evropsko tržište rada.
Realizacija ovog principa je posebno značajna u oblasti samozapošljavanja, kroz pripremu i obuku nezaposlenih lica za početak i vođenje sopstvenog posla. Praksa razvijenih ekonomija pokazuje da je stepen uspešnosti nezaposlenih lica koja su u samozapošljavanje kročila obučena za vođenje sopstvenog posla za 70% veći od lica koja su započela sopstveni posao bez osnovnih predznanja.
Aktivnosti afirmacije neformalnog obrazovanja podrazumevaju prednost pri dodeli podsticajnih subvencija i povoljnih kredita nezaposlenim licima koja su stekla odgovarajuća znanja o samostalnom vođenju posla u 2007. i 2008. godini, s tendencijom da posedovanje sertifikata o stečenom neformalnom obrazovanju postane i neophodan uslov do 2010. godine.
Da bi se stvorili uslovi za afirmaciju neformalnog obrazovanja u 2007. godini potrebno je:
• ustanoviti kriterijume koje mora ispunjavati institucija koja organizuje obuke za sticanje novih znanja da bi mogla da izdaje odgovarajuće sertifikate,
• sačiniti programe neformalnog obrazovanja u raznim oblastima,
• odrediti organizacije koje ispunjavaju uslove za organizovanje obuka i izdavanje sertifikata o sticanju novih znanja i veština na teritoriji APV.
KOORDINATOR AKTIVNOSTI: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i kulturu i Pokrajinskom službom za zapošljavanje.
ROK SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI: kraj 2007. godine.
* SAMOZAPOŠLJAVANJE
Na osnovu iskustva Evropske unije, gde je u ukupnoj strukturi 99% malih i srednjih preduzeća, u kojima se obezbeđuje 80 miliona radnih mesta i ostvaruje 60% bruto društvenog proizvoda, razvoj malih i srednjih preduzeća predstavljaće glavni pravac za porast zaposlenosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini.
• Izrada Strategije za podsticanje razvoja sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u APV, kao i njena primena u praksi je osnovna aktivnost u AP Vojvodini u narednom periodu.
Ovaj dokument će prihvatiti sva ključna opredeljenja republičke strategije, uz uvažavanje specifičnosti vojvođanskog privrednog miljea i definisaće se pravni i finansijski okviri za otvaranje malih i srednjih preduzeća i radnji, što će rezultirati stvaranjem svesti kod nezaposlenih da sopstvenu sudbinu moraju uzeti u svoje ruke, sa posebnim akcentom na otvaranje radnji, malih i srednjih preduzeća u privrednim granama koje su aktuelne u Pokrajini,
• Izrada plana aktivnosti na marginalizaciji sivog tržišta rada u AP Vojvodini, kojim bi bila precizirana primena edukativnih i stimulativnih metoda, pre preduzimanja kaznenih mera. Edukacijom bi se poslodavci i mladi ljudi u regionu upoznavali sa pogubnim posledicama "rada na crno" na sve segmente društva. Finansijskim i drugim stimulacijama bi se ohrabrivali poslodavci, kod kojih nije registrovan ovaj vid rada ili koji žele da iz "sivog" pređu u legalno poslovanje, a izuzetno visokim kaznama bi bili kažnjavani poslodavci koji bi, i pored ovih mera, i dalje poslovali u zoni "sive ekonomije". S obzirom da je ova pojava naročito izražena u sektoru MSSP ona bi predstavljala neophodan deo aktivnosti u podsticanju razvoja ovog sektora.
• Afirmacija i stimulacija interesnog povezivanja nezaposlenih lica i privrednih subjekata, posebno malih i srednjih preduzeća.
Budući da interesno udruživanje nezaposlenih lica predstavlja model rešavanja nezaposlenosti u zemljama EU, a zajedničko delovanje i nastup na tržištu predstavlja jedan od osnovnih načina uspešnog funkcionisanja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, te će se i u AP Vojvodini posebno podsticati:
- udruživanje u kooperative i
- klastersko udruživanje.
Kooperative predstavljaju udruženja malih i srednjih preduzeća i pojedinaca iz raznih oblasti, s osnovnim ciljem da zajednički odlučuju o delatnostima koje se u njima vrše, zajedničkim nastupom na tržištu, zajedničkom raspodelom i namenom ostvarene dobiti. Osnivaju se u raznim oblastima, tako da postoje poljoprivredne, industrijske, socijalne, turističke, građevinske i mnoge druge.
Kooperative predstavljaju izuzetno značajno sredstvo rešavanja nezaposlenosti u EU i njihov broj stalno raste. Vojvodina, sa svojim ekonomskim i privrednim karakteristikama, raspolaže značajnim potencijalima za osnivanje većeg broja kooperativa, posebno u poljoprivredi, a na ovaj način bi se mogao rešiti i problem potencijalnog viška radne snage nakon privatizacije poljoprivrednih kombinata.
Klastersko udruživanje predstavlja način povezivanja preduzeća koja se bave samo određenom vrstom delatnosti. Za razliku od kooperativa, udružuju se obično u udruženja na širim teritorijama. Klasterskim udruživanjem štite se interesi svih proizvođača u jednoj delatnosti, koji zajedničkim nastupom izuzetno dobijaju na snazi i značaju. Ovakav vid udruživanja je veoma primenjiv u AP Vojvodini i znatno bi doprineo osnaženju uloge njenih preduzeća na tržištu.
Preduslovi za ostvarivanje ciljeva u razvoju MSPP su:
- jačanje institucionalne i finansijske podrške ovom sektoru,
- olakšavanje pravnog puta za osnivanje MSPP i otklanjanje pravnih i birokratskih prepreka za njihovo poslovanje,
- prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama sektora MSPP,
- podizanje konkurentnosti ovog sektora u odnosu na velika preduzeća,
- stimulacija prodaje proizvoda i izvoza MSPP,
- priprema sektora za "digitalno doba" kroz podršku njihovoj tehničkoj i tehnološkoj opremljenosti,
- smanjenje obima "sive ekonomije" i "rada na crno" u sektoru MSPP,
- obezbeđivanje finansijske i tehničke pomoći stranih donatora sektoru MSPP,
- drugi zacrtani elementi u Strategiji razvoja MSPP u Republici Srbiji od 2003. do 2008. godine koji će u pokrajinskoj strategiji biti prilagođeni karakteristikama AP Vojvodine.
• Podsticajne mere za samozapošljavanje u sektoru MSPP
Pored kontinuiranog subvencioniranja nezaposlenih lica sa teritorije AP Vojvodine od strane Nacionalne službe za zapošljavanje, najznačajniji i najefikasniji način podsticanja samozapošljavanja, kao osnovnog načina rešavanja problema nezaposlenosti, u Pokrajini ostvarivan je putem start up kredita Fonda za razvoj AP Vojvodine. U prethodnih nekoliko godina Fond za razvoj je dodelio blizu 800 kredita nezaposlenim licima za početak sopstvenog posla. Slobodno se može reći da je Fond za razvoj predstavljao osnovnu polugu afirmacije samozapošljavanja i značajno doprineo otvaranju značajnog broja novih radnih mesta u AP Vojvodini.
Garancijski fond AP Vojvodine je takođe preuzeo značajnu ulogu u politici zapošljavanja, s tendencijom da svojim aktivnostima znatno doprinese otklanjanju osnovnog problema sa kojim se suočavaju nezaposlena lica - problem garancija za vraćanje kreditnih sredstava.
Fond za razvoj poljoprivrede, Fond za razvoj neprofitnog sektora i pojedini pokrajinski sekretarijati su, posredno, dali značajan doprinos otvaranju novih radnih mesta subvencionisanjem i podsticanjem raznih oblika delatnosti.
U narednom periodu neophodno je nastaviti ovakvu politiku podsticanja samozapošljavanja od strane fonda za razvoj, Garancijskog fonda i drugih razvojnih fondova, sa tendencijom njihovog finansijskog osnaživanja, u cilju odobravanja povoljnih kredita što većem broju nezaposlenih lica.
Pored navedenih podsticajnih mera opšteg karaktera, koje su po uslovima najpovoljnije u Republici Srbiji, u AP Vojvodini će biti realizovane i posebne podsticajne mere koje će biti prilagođene karakteristikama tržišta rada u Pokrajini. Te karakteristike su:
- uključivanje Pokrajinskog i lokalnih saveta za zapošljavanje u postupak dodele subvencija kroz učešće u određivanju kriterijuma i donošenju odluka,
- namenske podsticajne mere za posebno ugrožene kategorije stanovništva,
- naglašavanje značaja pripreme za samozapošljavanje, sticanja novih znanja, veština,
- unapređenje sistema garancija za subvencije i kredite nezaposlenim licima.
Posebne karakteristike podsticajnih mera za AP Vojvodinu su navedene u poglavljima u kojima je prikazan način zapošljavanja posebno ugroženih grupa stanovništva.
• Unapređivanje sistema garancija za subvencije i kredite
Iz analiza korišćenja subvencija Nacionalne službe za zapošljavanje i Fonda za razvoj AP Vojvodine konstatovano je da je najveći problem sa kojim se suočavaju nezaposlena lica koja žele da koriste subvencije i povoljne kreditne aranžmane za počinjanje sopstvenog posla nedostatak načina garantovanja vraćanja kreditnih sredstava ili subvencija. Nezaposlena lica, u najvećem broju slučajeva nemaju nepokretnu imovinu, veoma teško obezbeđuju žirante, a garancije poslovnih banaka su im nedostupne, tako da se veoma često dešava da zbog tog razloga ne mogu da realizuju svoje dobre poslovne ideje.
Ovaj problem je naročito izražen kod posebno ugroženih kategorija stanovništva kao što su Romi, lica sa invaliditetom i izbegla i raseljena lica.
Uzimajući sve to u obzir, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova će predložiti proširivanje načina garancija za nezaposlena lica u sledećem smislu:
- preuzimanjem garancija od strane Garancijskog fonda AP Vojvodine i lokalnih garancijskih fondova u sredinama gde budu osnovani,
- preuzimanjem garancija od strane lokalne zajednice za određeni broj lica sa svoje teritorije koja nemaju način da obezbede garanciju na drugi način,
- preuzimanjem garancija od strane organizacija koje zastupaju interese određenih grupa stanovništva (Roma, izbeglih i raseljenih lica i osoba sa invaliditetom).
Organizacije i pojedine lokalne zajednice su već podržale ovu ideju, tako da se njena realizacija očekuje u 2007. godini.
* SAJMOVI ZAPOŠLJAVANJA
U okviru sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja na teritoriji AP Vojvodine, Nacionalna služba za zapošljavanje, Pokrajinska služba za zapošljavanje i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova već nekoliko godina organizuju sajmove zapošljavanja. Ovaj vid posredovanja pokazao se posebno uspešnim kada se u pripremu i realizaciju sajmova zapošljavanja uključe i drugi relevantni subjekti, a posebno lokalne samouprave.
Osnovni cilj sajmova zapošljavanja je direktno susretanje lica koja traže ili žele da promene zaposlenje sa potencijalnim poslodavcima kojima je potrebna radna snaga.
U periodu 2007-2008. godine će se organizovati sajmovi zapošljavanja u većini opština u AP Vojvodini, dok će se u istom periodu organizovati i značajan broj sajmova za zapošljavanje posebno ugroženih kategorija stanovništva.
Na sajmovima će biti organizovano i upoznavanje građana sa politikom zapošljavanja u AP Vojvodini, kao i sa aktuelnostima i informacijama koje su značajne u vreme održavanja sajma zapošljavanja.
* POSEBNE SUBVENCIJE ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE I NOVO ZAPOŠLJAVANJE
Subvencije za samozapošljavanje i novo zapošljavanje predstavljaju značajan podsticaj rešavanju problema nezaposlenosti. Subvencije za novo zapošljavanje obezbeđuju se poslodavcima koji zasnivaju radni odnos sa nezaposlenim licima. Poslodavci ostvaruju subvencije u vidu novčanih podsticaja, kao subvenciju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti koje plaća poslodavac. Pod subvencijama za samozapošljavanje smatraju se novčani podsticaji za osnivanje preduzeća, zadruge, radnje, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih. Subvencije ostvaruju sama nezaposlena lica, uz obavezu da u određenom vremenskom periodu obavljaju delatnost za koju im je odobrena subvencija. Subvencije će se ostvarivati u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, preko Nacionalne, odnosno pokrajinske službe za zapošljavanje. Pri utvrđivanju kriterijuma za obezbeđivanje subvencija uvažavaće se kriterijumi Nacionalne službe za zapošljavanje, uzimajući u obzir specifičnosti tržišta rada u AP Vojvodini, koje će predložiti pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, a usvojiti Izvršno veće AP Vojvodine.
Posebne karakteristike ovih subvencija:
- prilagođenost potrebama tržišta rada AP Vojvodine,
- namensko usmeravanje na posebno ugrožene grupe stanovništva,
- učešće saveta za zapošljavanje u postupku dodela subvencija,
- proširenje mogućnosti garancija.
• POBOLJŠANJE POLOŽAJA POSEBNO UGROŽENIH GRUPA NEZAPOSLENIH LICA
A. Podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom
Kao deo programa aktivne politike zapošljavanja u AP Vojvodini ustanoviće se posebne mere za zapošljavanje lica sa invaliditetom u vidu jednokratne subvencije poslodavcu za prilagođavanje radnog mesta potrebama lica sa invaliditetom, subvencije za samozapošljavanje i novo zapošljavanje lica sa invaliditetom. Uslovi za odobravanje subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom će biti povoljniji nego za zapošljavanje drugih nezaposlenih lica.
Kao druga mera pozitivne diskriminacije lica sa invaliditetom predviđa se raspisivanje namenskih konkursa za dodelu subvencija i podsticajnih sredstava na koje bi mogle da konkurišu osobe sa invaliditetom, čime bi se obezbedila i garancija da će sredstva biti njima i odobrena. Ova mera se uvodi zbog uočene pojave da posebno ugrožene kategorije stanovništva veoma često na opštim konkursima nisu u ravnopravnom položaju sa ostalim kategorijama stanovništva.
Kao treća pogodnost, predviđa se proširivanje načina garancija za odobrene subvencije i podsticajna sredstva na taj način što će garancije moći da daju i lokalne zajednice na kojoj lice sa invaliditetom ima prebivalište, kao i organizacije koje štite njihove interese.
Pokrajinski sekretarijat će, u okviru posebnih programa, nastaviti aktivnosti osnivanja zaštitnih radionica, pružanja pomoći preduzećima za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, saradnje sa institucijama za pripremu osoba sa invaliditetom za zapošljavanje, kao i u sprovođenju projekata međugranične saradnje u cilju usvajanja pozitivnih iskustava u zapošljavanju osoba sa invaliditetom u zemljama EU.
Usvajanje novog Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom stvoriće nove uslove za podsticanje zapošljavanja ove kategorije stanovništva i tada će Pravci zapošljavanja APV biti dopunjeni u tom smislu.
B. Podsticanje zapošljavanja Roma
Romi predstavljaju posebno ugroženu kategoriju stanovništva u AP Vojvodini, a specifični razlozi za to su:
- obrazovna struktura Roma je veoma niska (u Srbiji 62% nema osnovno obrazovanje, a 29% ima samo osnovno obrazovanje), tako da je njihova mogućnost zapošljavanja znatno umanjena,
- broj evidentiranih nezaposlenih Roma je mnogo manji nego što ih je objektivno bez posla, kako zbog česte promene prebivališta, tako i zbog nedovoljne informisanosti o značaju evidentiranja i pravima koja im po tom osnovu pripadaju,
- veliki broj Roma se na evidenciju nezaposlenih prijavljuju kao Srbi, Mađari ili Rumuni, tako da je veoma teško sagledati njihov stvaran broj,
- Romima su veoma teško dostupna stimulativna sredstva za samozapošljavanje zbog njihove izrazito slabe sposobnosti garantovanja vraćanja sredstava (nemaju nepokretnosti ili one nisu zavedene u zemljišne knjige i sl.).
Pored načelnih mera, koje su predviđene Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja (prevođenje formalnog u neformalan rad, obnavljanje i podsticanje preduzetništva - tradicionalnih zanata, veća uključenost u redovno obrazovanje i obuke za povećavanje mogućnosti zapošljavanja), u AP Vojvodini će biti sprovedene sledeće konkretne mere:
- organizovanje posebnih obuka za sticanje novih znanja i veština, prekvalifikacije, dokvalifikacije i pripremu Roma za samozapošljavanje,
- uvođenje posebnih subvencija za podsticanje samozapošljavanja Roma, kao i poslodavaca koji zapošljavaju lica romske nacionalnosti, za koje će uslovi biti ublaženi u odnosu na subvencije za ostale građane,
- uvođenje posebnih podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju Rome kroz prednost u odobravanju subvencija i kredita,
- na konkurse za subvencije kojima će se podsticati samozapošljavanje Roma moći će da konkurišu samo lica romske nacionalnosti, čime će se obezbediti da sredstva njima i pripadnu. Kod opštih konkursa je uočeno da ova lica nisu u ravnopravnom položaju u odnosu na ostale građane i zato će biti raspisivani ovakvi namenski konkursi. Isto tako, na ovaj način steći ćemo pravu sliku o zainteresovanosti Roma za samozapošljavanje, kao i o njihovom realnom broju na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje,
- mogućnost garancija za odobrene subvencije ili kredite za lica romske nacionalnosti biće proširene na Garancijski fond, a biće omogućeno da romska udruženja i lokalne zajednice garantuju vraćanje sredstava ili njihovu namensku upotrebu za fizička lica.
Ovaj deo Pravaca zapošljavanja APV biće implementiran u Akcioni plan za smanjenje siromaštva koji se odnosi na Rome.
V. Podsticanje zapošljavanja izbeglih, prognanih i raseljenih lica
- Podsticajne mere za zapošljavanje izbeglih, prognanih i raseljenih lica biće realizovane kroz aktivnosti Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima koji je osnovan Odlukom Skupštine AP Vojvodine.
• ZAPOŠLJAVANJE LICA KOJA SU USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH I ORGANIZACIONIH PROMENA OSTALA BEZ POSLA UDRUŽIVANJEM SA SREDSTVIMA OTPREMNINA ILI LIČNIM SREDSTVIMA
Kroz Informaciju koju je sačinio Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i usvojilo Izvršno veće AP Vojvodine konstatovan je i analiziran evidentan uticaj procesa privatizacije i tranzicionih promena na rast nezaposlenosti. Tom prilikom je posebno istaknuta neracionalna potrošnja sredstava otpremnine koja su isplaćena licima koja su zbog tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena ostala bez posla, a koja su, umesto za podsticanje novog zaposlenja, uglavnom potrošena za nabavku robe široke potrošnje. Na ovaj način neracionalno su potrošena ogromna sredstva kojima je mogao biti rešen problem zaposlenosti velikog broja ovih lica.
Jedna od intencija Izvršnog veća AP Vojvodine je da se u predstojećem procesu privatizacije javnog sektora i preostalih društvenih preduzeća najracionalnije iskoriste sredstva koja će zaposlenima koji ostanu bez posla biti isplaćena kao otpremnine. Očekuje se da će zaposlenima koji u javnom sektoru budu proglašeni za "tehnološki višak" uglavnom biti isplaćena značajna sredstva u vidu otpremnina, pa će im biti ponuđeno da udruže ova sredstva sa sredstvima Izvršnog veća AP Vojvodine radi rešavanja njihovog budućeg zaposlenja.
Putem javnog konkursa licima koja su ostala bez posla zbog tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena biće ponuđeno udruživanje sa sredstvima otpremnina ili ličnim sredstvima. Uslove konkursa će odrediti komisija koju će imenovati Izvršno veće AP Vojvodine, a oni će se odnositi na:
- odnos udruženih sredstava i sredstava otpremnina,
- način udruživanja sa sredstvima Izvršnog veća (bespovratno ili kao povoljan kredit),
- uslovi koje mora da ispunjava udružilac sredstava,
- načine novog zapošljavanja za koje će biti odobravana sredstva udruživanja,
- obaveze udružilaca sredstava (otvaranje radnje ili preduzeća, poljoprivrednog domaćinstva i sl.).
Prednost kod udruživanja sredstava imaće osobe starije od 50 godina.
• PROFESIONALNA POKRETLJIVOST - AP VOJVODINA KAO JEDINSTVENO TRŽIŠTE RADA
Jedan od osnovnih problema koji se javljaju pri rešavanju problema nezaposlenosti je objektivna ograničenost teritorije na kojoj se nezaposlenom licu može nuditi posao. U suštini, mogućnost traženja i nuđenja posla nezaposlenom licu prostire se na širu okolinu njegovog prebivališta, jer u najčešćem broju slučajeva zarada ne omogućava plaćanje troškova putovanja ili boravka u udaljenijem mestu. Iako Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti predviđa mogućnost naknade putnih troškova i troškova selidbe, u praksi se ovo pokazalo kao neefikasna mera jer ne postoji obaveznost prihvatanja ovako ponuđenog posla.
AP Vojvodina je, po svetskim i evropskim standardima, relativno malo tržište rada, ali u našim uslovima ono apsolutno još nije zaživelo kao jedinstveno. U suštini, u Pokrajini postoji 45 mikrotržišta rada koje čine vojvođanske opštine. Posledica veoma ograničenih mogućnosti upućivanja nezaposlenog lica na rad u područje van njegovog prebivališta i njegova mogućnost da odbije ponuđeni posao u drugom delu Vojvodine dovela je do činjenice da u velikim centrima imamo suficit skoro svih zanimanja, a u ruralnim i manjim sredinama deficit i potrebu za mnogim zanimanjima.
Iz navedenih razloga osnovni cilj aktivnosti ujednačavanja ponude i tražnje za radnom snagom na celoj teritoriji Vojvodine je DEFINISANJE JEDINSTVENOG TRŽIŠTA RADA AP VOJVODINE.
Osnovne karakteristike aktivnosti:
- finansiranje troškova boravka ili putovanja nezaposlenog lica do mesta na teritoriji AP Vojvodine, u kome mu je ponuđeno zaposlenje u određenom vremenskom periodu (2-3 godine),
- podsticanje mladih stručnjaka da se zapošljavaju u nerazvijenim, ruralnim i manjim sredinama u AP Vojvodini gde je njihovo zanimanje deficitarno kroz omogućavanje i sledećih povoljnosti:
1. finansiranje troškova putovanja do mesta zaposlenja ili troškova stanovanja (zakup stana) u određenom vremenskom periodu (2-3 godine)
2. veće zarade u odnosu na isti posao u sredinama gde je njihovo zanimanje suficitarno (razlika u zaradi bi se obezbeđivala sredstvima iz pokrajinskog i lokalnog budžeta)
3. prednosti kod zapošljavanja bračnog druga
- obaveza prihvatanja ponuđenog posla na teritoriji AP Vojvodine pod ovim uslovima,
- brisanje sa evidencije nezaposlenih lica pojedinaca koji odbiju ponuđen posao pod ovim uslovima.
Osnovni vid aktivnosti na definisanju AP Vojvodine kao jedinstvenog tržišta rada bila bi nadoknada putnih troškova licima koja su upućena na rad van mesta prebivališta i to do određene udaljenosti, kao i troškovi naknade troškova selidbe i stanovanja u propisanom vremenskom periodu u lokalnoj zajednici u koje je upućeno nezaposleno lice radi zaposlenja. Nezaposleno lice koje bi na ovaj način bilo upućeno radi zaposlenja u bilo koji deo AP Vojvodine ne bi imalo pravo da odbije ponuđeni posao, pod pretnjom skidanja sa evidencije nezaposlenih lica i gubitka prava koja mu pripadaju po tom osnovu.
Ovakve mere bi doprinele ravnomernijem rasporedu, naročito stručne radne snage, na teritoriji AP Vojvodine čime bi se stvorili i preduslovi za njen ravnomerniji razvoj. U isto vreme, znatno bi se povećala pokretljivost radne snage, što bi imalo za posledicu prihvatanje shvatanja u modernim ekonomijama da se "za poslom ide, a ne da se on čeka", a AP Vojvodina bi, za relativno kratko vreme, počela da funkcioniše kao jedinstveno tržište rada. Migracija iz sela u grad bi bila ublažena, a deficitarnost i suficitarnost radne snage postepeno ujednačena. Kriterijumi za sprovođenje ovih mera bili bi usvojeni od strane Izvršnog veća AP Vojvodine, na predlog Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, dok bi se aktivnosti sprovodile preko Pokrajinske službe za zapošljavanje i filijala Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine.
Kriterijumi bi, između ostalog, obuhvatali: udaljenost do koje bi se isplaćivali putni troškovi, visinu troškova selidbe, visinu troškova zakupa koja bi zavisila od zarade i tržišnih prilika i stepena razvijenosti lokalne zajednice i sl.
• PROGRAMI DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE U SKLADU SA POTREBAMA LOKALNIH ZAJEDNICA U AP VOJVODINI
U skladu sa programima razvoja lokalnih zajednica u AP Vojvodini sprovodili bi se programi dodatnog obrazovanja i obuke budućih preduzetnika, a u cilju povećanja zapošljivosti. Programi bi bili prilagođeni strateškim pravcima razvoja privrede AP Vojvodine.
Posebne karakteristike dodatnog obrazovanja i obuke u AP Vojvodini bi bile:
- usklađenost sa pravcima razvoja Pokrajine i lokalnih zajednica,
- učešće Pokrajinskog i lokalnih saveta u izradi programa dodatnog obrazovanja,
- poseban akcenat na zanatstvu, posebno na tradicionalnim zanatima,
- sertifikacija (usklađivanje kriterijuma dodatnog obrazovanja i obuke kao uslova za sticanje sertifikata),
JAVNI RADOVI
Javni radovi, po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, su radovi u socijalnim, humanitarnim, kulturnim i drugim delatnostima, na održavanju i obnavljanju javne infrastrukture, na održavanju i zaštiti životne sredine i prirode, od opšteg interesa koji ne spadaju u redovnu delatnost javnog preduzeća, odnosno javno preduzeće nije u mogućnosti da ih obavi.
Kao deo programa aktivnih mera na tržištu rada u periodu 2006-2008. godine Vlada Republike Srbije će kreirati i uvesti Program javnih radova na teritoriji Republike Srbije. Namera je da se ovaj Program sprovodi u opštinama i da će sredstva iz nacionalnih i vladinih fondova biti pridodata opštinskim fondovima.
Prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, javni radovi mogu biti od interesa za Republiku, teritorijalnu autonomiju i lokalnu samoupravu. Sredstva za javne radove se obezbeđuju iz budžeta Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i iz poklona, donacija, legata, kredita i drugih sredstava obezbeđenih za ovu namenu.
Uzimajući u obzir ove zakonske okvire, javni radovi od pokrajinskog značaja će se organizovati na sledeći način:
- sredstva za organizovanje javnih radova od interesa za Pokrajinu obezbediće se iz budžeta AP Vojvodine,
- Izvršno veće AP Vojvodine će utvrditi kriterijume za definisanje pojma javnih radova od pokrajinskog značaja,
- Izvršno veće AP Vojvodine će usvojiti Program javnih radova od značaja za AP Vojvodinu sa postupkom njihovog sprovođenja,
- Odluku o organizovanju i sprovođenju javnih radova od interesa za Pokrajinu donosi Izvršno veće AP Vojvodine, nakon pribavljenog mišljenja Pokrajinskog saveta za zapošljavanje,
- za javne radove od interesa za AP Vojvodinu javni poziv upućuje Izvršno veće AP Vojvodine, a Pokrajinska služba za zapošljavanje određuje nezaposlene za obavljanje posla kod poslodavca u skladu sa ugovorom koji zaključuju Izvršno veće AP Vojvodine i poslodavac.
Javni radovi od pokrajinskog značaja mogu biti:
- javni radovi koji se sprovode u saradnji više lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine (primer: uređivanje okoline autoputa A 10, uređivanje obala kanala DTD ili obala reka koje protiču kroz Vojvodinu, učvršćivanje nasipa za odbranu od poplava i sl.),
- javni radovi na obnovi, restituciji, uređivanju ili unapređenju aktivnosti u institucijama od pokrajinskog značaja,
- javni radovi u lokalnim zajednicama koji, odlukom Izvršnog veća AP Vojvodine, budu proglašeni značajnim za Pokrajinu.
- realizacija javnih radova od pokrajinskog značaja, vršiće se na dva načina:
- javnim pozivom za realizaciju gotovih projekata od pokrajinskog značaja koje će usvojiti Izvršno veće APV, uz mišljenje Pokrajinskog saveta za zapošljavanje i
- javnim pozivom za podnošenje projekata za izvođenje javnih radova od pokrajinskog značaja koji će biti finansirani od strane Izvršnog veća AP Vojvodine, uz mišljenje Pokrajinskog saveta za zapošljavanje.
S obzirom na postojanje i finansiranje Programa javnih radova na teritoriji Republike Srbije iz koga će biti finansirani javni radovi od republičkog značaja na teritoriji AP Vojvodine, kao i na finansiranje radova od republičkog značaja u lokalnim zajednicama AP Vojvodine, potrebno je postići punu usaglašenost republičkog i pokrajinskog programa javnih radova kako bi se na teritoriji Vojvodine realizovao što veći broj projekata iz oba programa.
Na ovaj način zaposlio bi se, na određeno vreme, veći broj nezaposlenih lica sa teritorije AP Vojvodine, koji će zavisiti od visine izdvojenih sredstava za finansiranje i kvaliteta predloženih projekata.
Iako javni radovi predstavljaju veoma rasprostranjen način za zapošljavanje većeg broja lica u razvijenijim zemljama, u Srbiji oni još nisu ozbiljno sprovođeni, a Vojvodina ima sve uslove da kroz njih rešava problem nezaposlenosti, ali i da sprovede i njihovu drugu funkciju kroz obuku nezaposlenih lica u javnim radovima radi njihovog kasnijeg radnog ostajanja u toj delatnosti.
* PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA MLADIH
Nezaposlenost mladih na tržištu rada karakteriše nizak stepen participacije i niska stopa zaposlenosti, kao i visoka stopa nezaposlenosti. Trećina svih nezaposlenih su mladi, dok je najviša zastupljenost ove kategorije stanovništva u sivoj ekonomiji.
Mere predviđene Nacionalnom strategijom zapošljavanja u cilju povećanja stope zaposlenosti mladih podrazumevaju:
- donošenje programa zapošljavanja i samozapošljavanja mladih,
- utvrđivanje podsticaja za zapošljavanje mladih,
- formiranje centara za karijerno vođenje i savetovanje,
- dugoročno obezbeđivanje nezaposlenim mladim licima korišćenje više vrsta usluga uključivanjem u mere aktivne politike zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Aktivnosti i mere koje će se u AP Vojvodini preduzimati u cilju podsticanja zapošljavanja mladih definisane su kao deo Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini.
Mere za podsticanje zapošljavanja mladih u AP Vojvodini 2006-2008. godine su:
- kontinuirano informisanje mladih o zakonskoj regulativi zapošljavanja i kreditno-investicionim programima kroz štampanje vodiča,
- osposobljavanje mladih ljudi za poslovnu komunikaciju: pisanje CV, ponašanje tokom intervjua, pisanje motivacionog pisma, razvoj poslovne ideje, planiranje realizacije, izrada biznis plana,
- seminari, tribine i kampanje radi razvijanja preduzetničkog duha,
- obuka za rad na računaru standardnih Windows alata u skladu sa osnovnim potrebama tržišta,
- organizovanje konferencija o povezivanju lokalnih vlasti, lokalnog ekonomskog sektora u cilju transparentnog zapošljavanja i predstavljanja mogućnosti zapošljavanja,
- pravljenje rang liste mladih na osnovu njihovih rezultata sa univerziteta, iskustva iz određenih oblasti, motivacije, ličnih sposobnosti, intervjua,
- pružanje pomoći projektima i organizacijama mladih koje pripremaju mlade za uključivanje u tržište rada,
- izrada godišnjeg Programa samozapošljavanja mladih,
- organizovanje takmičenja u okviru kojih će se rangirati najbolji koji će se direktno zapošljavati u privredi ili državnoj upravi.
Izvršno veće AP Vojvodine će posebnim merama podsticati samozapošljavanje mladih. Te mere podrazumevaju:
- izdvajanje sredstava za namensko podsticanje samozapošljavanja mladih,
- proširivanje sistema garancija povoljnih subvencija i kredita za mlada lica.
* USMERAVANJE KA BUDUĆEM ZANIMANJU KAO PREVENTIVA SPREČAVANJA NEZAPOSLENOSTI
Karijernim vođenjem i savetovanjem, u smislu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, smatraju se aktivnosti savetovanja o izboru profesije koja odgovara licu koje traži zaposlenje, informisanje o profesiji kojom bi se to lice bavilo, selekcija između profesija za koje je to lice zainteresovano i klasifikacija profesija u pitanju.
Ove aktivnosti su uglavnom usmerene ka nezaposlenim licima i to u momentu kada se ona već nalaze u tom statusu i njihova osnovna uloga je da ih usmeri u pravcu traženja posla.
U cilju prevencije sprečavanja nezaposlenosti mladih, u AP Vojvodini će se aktivnosti njihovog usmeravanja prema budućem zanimanju sprovoditi ranije i to u završnom razredu osnovne škole i u završnom razredu srednje škole.
Te aktivnosti će imati savetodavni karakter i uzimaće u obzir:
- predispozicije i interesovanja mladih lica,
- projektovane potrebe tržišta rada.
Sprovođenje ove aktivnosti će omogućiti:
- usmeravanje mladih na zanimanja za koja imaju predispozicije,
- planiranje i kontrolu tržišta rada.
KOORDINATOR AKTIVNOSTI: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova.
ROK SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI: kraj 2008. godine.
III PODSTICANJE ZAPOŠLJAVANJA U OBLASTI POLJOPRIVREDE I TURIZMA
AP Vojvodina bi sa svojim prirodnim potencijalima u oblasti poljoprivrede trebala, u perspektivi, da zauzme značajno mesto u evropskoj nomenklaturi regija proizvođača hrane. Budući da se u ovoj oblasti u Republici Srbiji stvara oko 20% bruto društvenog proizvoda, od čega ubedljivo najveći deo u AP Vojvodini, poljoprivreda predstavlja razvojnu šansu u svim oblastima, pa i u oblasti zapošljavanja.
Iz navedenih razloga podsticanje samozapošljavanja u poljoprivredi, naročito kroz podsticajne mere razvojnih fondova predstavlja izuzetno značajan zadatak.
U tom smislu potrebno je preduzimati kontinuirane aktivnosti na:
- stvaranju uslova za ekspanziju poljoprivredne proizvodnje (javni radovi na infrastrukturi u seoskim sredinama, navodnjavanju i sl.),
- stvaranju uslova za podsticanje zapošljavanja stručnjaka u poljoprivrednim sredinama,
- primeni strateških opredeljenja iz Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća,
- podsticanju naseljavanja seoskih sredina kroz stvaranje socijalnih uslova za život na selu,
- postojanju konsenzusa da je poljoprivreda glavna razvojna šansa AP Vojvodine u svim oblastima, pa tako i u oblasti zapošljavanja.
AP Vojvodina nema značajnije razvijen sektor turizma, iako prema svom istorijskom nasleđu, prirodnim resursima i izgrađenim kapacitetima ima sve uslove za njegovu ekspanziju.
Povećanje zaposlenosti kroz stimulaciju turizma zahteva da i ovaj deo bude posebno apostrofiran u politici zapošljavanja APV, naročito kroz organizovanje javnih radova, angažovanje lokalnog stanovništva u pružanju turističkih usluga i osnivanje lokalnih turističkih agencija.
IV SPROVOĐENJE POLITIKE JEDNAKIH MOGUĆNOSTI ZA ŽENE I MUŠKARCE
Princip jednakih mogućnosti, kao jedan od stubova Evropske strategije zapošljavanja, mora se prepoznati kao fundamentalan za prevazilaženje problema nezaposlenosti i strukturalne diskriminacije žena, posebno na tržištu rada. Mere koje će doprineti stvaranju jednakih mogućnosti za žene i muškarce, kao stalnom procesu, kroz definisanje iskustava primenjenih u evropskoj praksi su:
- promovisanje veće zastupljenosti žena na tržištu rada i njihovo uključivanje u sektore i profesije koje se tradicionalno smatraju "muškim", kao i olakšavanje povratka na posao posle dužeg odsustvovanja,
- prilagođavanje programa zapošljavanja neudatim majkama, mladim ženama, ženama iz posebno radno ugroženih kategorija, ženama iz seoskih područja i dr.,
- određivanje većih naknada za žene koje problem svoje nezaposlenosti rešavaju samozapošljavanjem,
- veća finansijska podrška poslodavcima koji zapošljavaju žene,
- namensko određivanje stimulativnih mera za podsticanje ženskog preduzetništva, uz olakšavanje sistema garancija na način predviđen za posebno ugrožene grupe stanovništva,
- eliminisanje nejednakosti u sistemu obrazovanja i profesionalne obuke,
- stimulisanje aktivnosti institucionalnih tela koja se bave rodnom ravnopravnošću i dr.
KOORDINATOR AKTIVNOSTI: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova u saradnji sa institucionalnim telima za rodnu ravnopravnost na nivou AP Vojvodine i lokalnih zajednica.
ROK SPROVOĐENJA AKTIVNOSTI: trajan
V PREKOGRANIČNA SARADNJA U OBLASTI ZAPOŠLJAVANJA
Uzimajući u obzir povoljan geografski položaj AP Vojvodine, činjenicu da postoji dobra povezanost sa okolnim regijama i kompatibilnost privrednih sistema susednih zemalja, kao i da je od 2004. godine granično područje Evropske Unije, mogućnost prekogranične saradnje u oblasti rada i zapošljavanja predstavlja jednu od razvojnih šansi AP Vojvodine.
Primer susednih zemalja (Mađarska) koje su veoma uspešno iskoristile pogodnosti međuregionalne saradnje (sa Austrijom), ukazuju da bi raznim bilateralnim ugovorima i zajedničkim analitičkim praćenjem kretanja na tržištu rada, moglo doći do veoma uspešne saradnje sa regijama u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj u pogledu pokretljivosti radne snage. S toga će odgovarajući pokrajinski organi zaduženi za međunarodnu saradnju delovati u ovom pravcu.
Usvajanje Strategije značilo bi definisanje politike u ovoj oblasti na nivou Pokrajine i odredilo bi pravce delovanja. Izradom Akcionog plana za realizaciju Strategije i njegovim usvajanjem, što je sledeći korak, stvorili bi se uslovi za početak realizacije politike zapošljavanja u AP Vojvodini, u skladu sa karakteristikama njenog tržišta rada.