STATUTADVOKATSKE KOMORE VOJVODINE("Sl. list AP Vojvodine", br. 11/2007 - prečišćen tekst) |
Advokatska komora Vojvodine (u daljem tekstu Advokatska komora), osnovana 1874. godine, sa sedištem u Novom Sadu 3. maja 1921. godine, je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište advokatske kancelarije na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
Naziv Advokatske komore je:
"Advokatska komora Vojvodine", ispisan na jeziku i pismu koji su u službenoj upotrebi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
Pečat Advokatske komore je okrugao sa natpisom: "Advokatska komora Vojvodine Novi Sad", na jeziku i pismu koji su u službenoj upotrebi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini.
Sedište Advokatske komore je u Novom Sadu, u ulici Zmaj Jovina broj 20.
Advokatska komora ima svojstvo pravnog lica.
Advokatsku komoru predstavlja i zastupa predsednik Advokatske komore.
Za svoje obaveze Advokatska komora odgovara svim svojim sredstvima.
Sredstva za rad Advokatske komore obezbeđuju se na način propisan ovim Statutom.
Advokatska komora:
- unapređuje i afirmiše advokaturu kao nezavisnu profesiju;
- štiti prava i interese advokata i advokatskih pripravnika;
- štiti interese i integritet Advokatske komore;
- stara se o zakonitosti rada advokata, advokatskih pripravnika i organa i službi Advokatske komore, i o sprovođenju ovog Statuta, Statuta Advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata;
- vodi Imenik advokata, Imenik advokatskih pripravnika i Imenik ortačkih advokatskih društava;
- odlučuje o upisu u imenike i brisanju iz imenika advokata, advokatskih pripravnika i ortačkih advokatskih društava;
- donosi Statut Advokatske komore;
- sprovodi disciplinski postupak zbog povrede dužnosti i narušavanja ugleda advokature;
- izdaje "Glasnik" Advokatske komore Vojvodine i druge stručne publikacije;
- obavlja druge poslove propisane ovim Statutom.
Advokatska komora sarađuje sa drugim advokatskim komorama u zemlji i inostranstvu i odlučuje o svom učlanjenju u međunarodne advokatske organizacije.
Članovi Advokatske komore su svi advokati upisani u Imenik advokata Advokatske komore.
Advokat stiče pravo da obavlja advokatsku delatnost nakon upisa u Imenik advokata i polaganja zakletve.
Zahtev za upis u Imenik advokata podnosi se u pisanoj formi Upravnom odboru Advokatske komore.
Uz zahtev za upis u Imenik advokata kandidat je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:
1. izvod iz matične knjige rođenih;
2. uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o diplomiranju;
4. uverenje o položenom pravosudnom ispitu;
5. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak;
6. uverenje Centra za socijalni rad da kandidatu nije oduzeta poslovna sposobnost;
7. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;
8. kopiju lične karte;
9. potvrdu da je kandidat raskinuo radni odnos ili izjava da će raskinuti radni odnos;
10. izjavu da nema drugu registrovanu samostalnu delatnost;
11. dve fotografije.
U zahtevu kandidat označava sedište kancelarije, daje podatke o ranijem zaposlenju i popunjava upitnik koji dobija od službe Advokatske komore.
Advokat koji je strani državljanin, umesto dokaza iz stava 3. ovog člana, podnosi overenu kopiju putne isprave i dokaz da je upisan u Imenik advokata strane države.
Pre donošenja odluke o zahtevu za upis, Upravni odbor je dužan da zatraži mišljenje osnovne organizacije advokata na čijoj teritoriji je kandidat prijavio sedište advokatske kancelarije.
Advokatska komora pribavlja po službenoj dužnosti od nadležnih organa podatke o osuđivanosti kandidata, a u slučaju zahteva stranog državljana, pribavlja od ministarstva nadležnog za poslove pravde i dokaz o postojanju reciprociteta.
Upravni odbor može da odbije zahtev za upis u Imenik advokata ako oceni da kandidat nije dostojan poverenja za obavljanje advokatske delatnosti.
Nedostojnim poverenja smatra se kandidat čiji dotadašnji rad, drugo delovanje i ponašanje, koji su dostupni uvidu i oceni javnosti ne daju osnova za uverenje da će se u obavljanju advokatske delatnosti pridržavati zakona, ovog Statuta, Statuta Advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata.
Kada Upravni odbor odbije zahtev za upis u Imenik advokata, o tome će odmah obavestiti sve advokatske komore.
Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata ima pravo da prisustvuje sednici Upravnog odbora na kojoj se donosi odluka o njegovom zahtevu i da, po odobrenju predsedavajućeg, daje potrebna usmena objašnjenja i predloge.
U postupku većanja i glasanja o zahtevu za upis isključena je javnost.
Pre polaganja zakletve i upisa u Imenik advokata podnosilac zahteva je dužan da priloži potvrdu da nije u radnom odnosu i da uplati upisninu.
Podnosilac zahteva dužan je da uplati naknadu za stečena dobra Advokatske komore Vojvodine, u skladu sa odlukom Upravnog odbora.
Upravni odbor odlučuje o zahtevu za upis u Imenik advokata u roku koji ne može biti duži od 60 dana od podnošenja zahteva.
Ako Upravni odbor ne odluči o zahtevu za upis u roku od 60 dana, podnosilac zahteva može izjaviti žalbu Upravnom odboru Advokatske komore Srbije.
Upravni odbor će poništiti upis ako se naknadno utvrdi da za upis nisu postojali propisani uslovi.
Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za upis, ili poništava upis, može se izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba se podnosi Advokatskoj komori u dva primerka.
O žalbi odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije, čija je odluka konačna.
Protiv odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije može se pokrenuti upravni spor.
Podnosilac zahteva za upis u Imenik advokata, čiji je zahtev za upis usvojen, dužan je da u roku od 30 dana položi zakletvu.
Zakletva se, u tekstu utvrđenom Zakonom, polaže pred predsednikom Advokatske komore ili članom Upravnog odbora koga on odredi.
Nakon polaganja zakletve podnosilac zahteva se upisuje u Imenik advokata i uručuje mu se rešenje o upisu, primerak ovog Statuta, Kodeks profesionalne etike advokata, Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i advokatska legitimacija.
b) Upis u imenik advokatskih pripravnika
Zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika podnosi se u pisanoj formi Upravnom odboru Advokatske komore.
Uz zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika kandidat je dužan da priloži u originalu ili overenom prepisu:
1. izvod iz matične knjige rođenih;
2. uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
3. diplomu pravnog fakulteta ili uverenje o stečenom visokom obrazovanju;
4. uverenje suda da se protiv kandidata za upis ne vodi krivični postupak;
5. uverenje Centra za socijalni rad da kandidatu nije oduzeta poslovna sposobnost;
6. lekarsko uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti;
7. kopiju lične karte;
8. ugovor o radu;
9. dve fotografije.
U zahtevu kandidat daje podatke o ranijem zaposlenju i popunjava upitnik koji dobija od službe Advokatske komore.
U Imenik advokatskih pripravnika neće se upisati kandidat koji ispunjava uslove za polaganje pravosudnog ispita, ili uslove za upis u Imenik advokata.
U postupku upisa u Imenik advokatskih pripravnika shodno se primenjuju odredbe člana 10. do 16. ovog Statuta.
v) Upis u imenik ortačkih advokatskih društava
Osnivači ortačkog advokatskog društva mogu biti samo advokati upisani u Imenik advokata Advokatske komore.
Osnivači ortačkog advokatskog društva podnose Advokatskoj komori zahtev za davanje prethodne saglasnosti.
Uz zahtev iz stava 1. osnivači su dužni da prilože:
a) ugovor o ortakluku;
b) izjavu osnivača da nisu članovi drugog ortačkog advokatskog društva, ili društva, organa ili drugog pravnog lica u kome članstvo ili rad nisu spojivi sa bavljenjem advokaturom.
Osnivači su dužni da u zahtevu označe sedište ortačkog advokatskog društva.
Ortačko advokatsko društvo je dužno da obavesti Advokatsku komoru o izvršenom upisu u odgovarajući registar najkasnije u roku od 3 dana od dana prijema rešenja o izvršenom upisu.
Advokatska komora upisuje ortačko advokatsko društvo u Imenik ortačkih advokatskih društava u roku od 3 dana od dana prijema obaveštenja o upisu u odgovarajući registar.
Advokatska komora obaveštava Advokatsku komoru Srbije o upisu ortačkog advokatskog društva u Imenik ortačkih advokatskih društava i o svim promenama sprovedenim u tom Imeniku.
Članovi ortačkog advokatskog društva su dužni da obaveste Advokatsku komoru o prestanku rada i o statusnim i personalnim promenama u roku od 8 dana od dana kada je promena nastupila.
g) Udružena advokatska kancelarija
Dva ili više advokata mogu ugovorom osnovati udruženu advokatsku kancelariju - zajedničku advokatsku kancelariju (u daljem tekstu: kancelarija).
Ugovor iz stava 1. ovog člana dostavlja se na evidentiranje Advokatskoj komori u roku od 15 dana od dana kada je zaključen.
Kancelarija nema svojstvo pravnog lica i ne upisuje se u poseban imenik.
Kancelarija posluje pod nazivom Udružena advokatska kancelarija ili Zajednička advokatska kancelarija, sa imenima advokata.
Pečat kancelarije mora sadržati imena svih advokata.
Za vreme trajanja suspenzije ili mirovanja prava i obaveza pojedinih članova kancelarije, ne može se koristiti pečat sa imenima tih advokata, niti se strankama može davati na potpis punomoć sa njihovim imenima.
Kancelarija ima jedno sedište.
Punomoćje za zastupanje stranaka daje se pojedinim ili svim članovima kancelarije.
Članovi kancelarije su dužni da obaveste Advokatsku komoru o prestanku rada i o statusnim i personalnim promenama u roku od 8 dana od dana kada je promena nastupila.
3. PRESTANAK PRAVA NA OBAVLJANJE ADVOKATSKE DELATNOSTI
Advokatu prestaje pravo na obavljanje advokatske delatnosti pod uslovima i u slučajevima predviđenim zakonom.
Advokatu prestaje pravo na obavljanje advokatske delatnosti i ako bez opravdanog razloga tu delatnost ne obavlja duže od šest meseci.
Postupak za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti pokreće Upravni odbor obrazloženim predlogom.
Predlog za pokretanje postupka može dati osnovna organizacija advokata.
Kada pokrene postupak za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti, Upravni odbor imenuje komisiju od tri člana ukoliko odluku ne može da donese na osnovu dokaza kojima raspolaže.
Komisija je dužna da zatraži pisano izjašnjenje advokata protiv koga je pokrenut postupak i mišljenje osnovne organizacije advokata čiji je on član, da izvrši sve potrebne provere i sakupi dokaze ponuđene od strane predlagača i advokata protiv koga se postupak vodi.
Komisija je dužna da najkasnije u roku od 30 dana podnese pisani izveštaj Upravnom odboru.
Na osnovu dokaza kojima raspolaže, ili po prijemu izveštaja iz prethodnog člana Upravni odbor donosi rešenje o obustavi postupka ili rešenje o prestanku prava na obavljanje advokatske delatnosti.
Rešenje se donosi dvotrećinskom većinom prisutnog broja članova Upravnog odbora.
Protiv rešenja o prestanku prava na obavljanje advokatske delatnosti, advokat ima pravo žalbe u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba se podnosi Advokatskoj komori u dva primerka.
O žalbi odlučuje Upravni odbor Advokatske komore Srbije, čija je odluka konačna.
Protiv odluke Upravnog odbora Advokatske komore Srbije može se pokrenuti upravni spor.
Advokat protiv koga je pokrenut postupak za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti ima pravo da prisustvuje sednicama Komisije i razgleda sve zapisnike i izveštaje Komisije.
Na sednicama Komisije advokat ima pravo da se izjašnjava i da predlaže dokaze kojima potkrepljuje svoje navode.
Sve odluke, pozivi i druga pismena u postupku za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti dostavljaju se shodno odredbama člana 104. ovog Statuta.
4. PRIVREMENO ODSUSTVO I MIROVANJE PRAVA I OBAVEZA
Advokat ima pravo na privremeno odsustvo u trajanju do dve godine, uz obavezu da o tome u pisanoj formi obavesti Upravni odbor, navede razloge i period odsustva, i imenuje privremenog zamenika.
Upravni odbor Advokatske komore rešenjem utvrđuje dužinu trajanja privremenog odsustva i određuje privremenog zamenika.
U slučaju da privremeni zamenik odbije da prihvati ovu dužnost ili prestane da je obavlja, Advokatska komora će pozvati advokata kome je odobreno privremeno odsustvo da u roku od 8 dana odredi drugog privremenog zamenika.
U slučaju da advokat kome je odsustvo odobreno ne ispuni obavezu iz prethodnog stava, Upravni odbor Advokatske komore imenovaće za privremenog zamenika člana komore koji nema opravdanih razloga da ovu obavezu ne prihvati.
Privremeno odsustvo počinje da teče najranije od dana podnetog zahteva.
Advokat koji je zbog bolesti ili vojne vežbe u trajanju dužem od 30 dana sprečen da obavlja advokatsku delatnost, dužan je da o tome bez odlaganja izvesti Advokatsku komoru.
Advokat koji zbog odlaska na odsluženje vojnog roka prekine rad, ima pravo da u roku od 30 dana po odsluženju vojnog roka nastavi obavljanje advokatske delatnosti, uz obavezu da o tome obavesti Advokatsku komoru.
Ista prava imaju advokati koji su upućeni na rad u inostranstvo u okviru međunarodne saradnje, ili advokati koji su otišli u inostranstvo na stručno usavršavanje, kao i advokati koji su izabrani ili imenovani na javnu ili drugu društvenu funkciju, čije obavljanje isključuje mogućnost istovremenog obavljanja advokatske delatnosti.
Za vreme privremenog odsustva u smislu člana 35. i 36. ovog Statuta miruju sva prava i obaveze advokata.
Za vreme privremenog odsustva i mirovanja prava i obaveza Upravni odbor određuje advokatu privremenog zamenika, na način propisan u članu 35. ovog Statuta.
Advokat kome je izrečena privremena zabrana obavljanja advokatske delatnosti (suspenzije), ne može za to vreme obavljati advokatsku delatnost niti bilo koje poslove (službenik i sl.) u advokatskoj kancelariji.
Protiv rešenja Upravnog odbora o suspenziji, advokat ima pravo žalbe Upravnom odboru Advokatske komore Srbije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Srbije je konačna.
Advokat ima prava i dužnosti propisane zakonom, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe ove Advokatske komore i Advokatske komore Srbije u skladu sa statutima tih advokatskih komora.
Advokat ima pravo i dužnost da u skladu sa ovim Statutom učestvuje u radu organa Advokatske komore i osnovne organizacije advokata.
Advokat je dužan da organima Advokatske komore daje obaveštenja i podatke o obavljanju svojih advokatskih poslova, osim ako bi ovim povredio obavezu čuvanja advokatske tajne.
Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava druge materijalne obaveze propisane odlukama organa Advokatske komore i osnovne organizacije advokata.
Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu i podnesak koji je sastavio.
Tabla sa nazivom advokatske kancelarije mora biti vidno istaknuta na zgradi u kojoj se kancelarija nalazi, pravougaonog je oblika i sadrži ime advokata i naznačenje "advokat", a može sadržati i adresu advokatske kancelarije.
Naziv advokatske kancelarije se ispisuje na srpskom jeziku, a pored ovoga može biti ispisan i na jeziku koji je u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, odnosno gradu ili opštini u kojoj je sedište advokatske kancelarije.
Pečat advokatske kancelarije je pravougaonog oblika i sadrži ime advokata, naznačenje "advokat" i sedište advokatske kancelarije.
Sadržina pečata advokatske kancelarije se ispisuje na srpskom jeziku i pored ovoga može biti ispisana i na jeziku koji je u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, odnosno gradu ili opštini u kojoj je sedište advokatske kancelarije.
Advokat može da ima samo jednu kancelariju.
Advokat slobodno određuje sedište svoje kancelarije.
U advokatskoj kancelariji, advokat ne može da obavlja bilo kakvu drugu profesionalnu delatnost osim poslova sudskog tumača.
O promeni sedišta kancelarije, advokat je dužan da obavesti Advokatsku komoru u roku od 15 dana od dana kada je promena nastupila.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći i otkaže zastupanje u slučajevima propisanim zakonom, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći strankama u sporu nastalom iz dvostranog ugovora koji je on sačinio.
Po prestanku zastupanja advokat je na zahtev stranke dužan da joj preda sve spise i isprave.
Advokat je dužan da čuva spise i isprave stranke u skladu sa Pravilnikom o čuvanju arhivske građe u advokatskim kancelarijama i ortačkim advokatskim društvima i Listom kategorija registraturskog materijala u advokatskim kancelarijama i ortačkim advokatskim društvima.
Advokat je dužan da bez ikakve nagrade ili naknade zastupa stranku koja nema sredstava za podmirenje advokatske nagrade ako ga Advokatska komora odredi za zastupnika.
Advokat može da odbije zastupanje iz stava 1. ovog člana samo kada je dužan da se zastupanja ne prihvati u skladu sa zakonom, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
6. PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnik ima prava i dužnosti propisane zakonom, ovim Statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Svojstvo advokatskog pripravnika stiče se polaganjem zakletve.
Zakletva za advokatskog pripravnika glasi: "Izjavljujem da ću dužnost advokatskog pripravnika obavljati savesno i da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, kao i da ću svojim radom čuvati ugled advokature."
Dužina trajanja pripravničke vežbe je određena zakonom.
Pripravnička vežba može trajati još jednu godinu od dana sticanja prava na polaganje stručnog ispita.
Advokatska komora može na zahtev pripravnika ovaj rok produžiti za još jednu godinu.
Pripravnik ima pravo da pređe na advokatsko pripravničku vežbu kod drugog advokata, uz obavezu da o tome obavesti Advokatsku komoru u roku od 8 dana od dana nastupanja promene.
Pripravnik je dužan da prikaže dokaz o prestanku advokatsko pripravničke vežbe i ugovor o nastavku vežbe kod drugog advokata.
Pripravnik sa područja druge advokatske komore podnosi zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika Advokatske komore sa dokazom da mu je prestala pripravnička vežba na području druge advokatske komore.
Za vreme trajanja vojnog roka ili vojne obaveze pripravniku miruje status pripravnika.
Pripravnik iz stava 1. ovog člana ima prava i obaveze koje se odnose na advokate, propisane članom 36. ovog Statuta.
U roku od 8 dana po prestanku obaveze iz stava 1. ovog člana advokatski pripravnik je dužan da o prestanku obaveze obavesti Advokatsku komoru i advokata kod koga obavlja advokatsko pripravničku vežbu.
Odredbe zakona, ovog Statuta, Statuta Advokatske komore Srbije i Kodeksa profesionalne etike advokata koje se odnose na advokate shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.
Organi Advokatske komore su:
a) Skupština
b) Upravni odbor
v) Predsednik i tri potpredsednika
g) Disciplinski sud
d) Disciplinski tužilac
đ) Komisija za pregled finansijskog poslovanja
e) Savet.
Skupština je najviši organ Advokatske komore.
Skupštinu čine delegati koje biraju osnovne organizacije advokata u sastavu Advokatske komore, i to:
- osnovne organizacije advokata sa područja nadležnosti Okružnog suda u Novom Sadu 35 do 40 delegata;
- osnovne organizacije advokata sa područja nadležnosti Okružnog suda u Subotici 13 - 17 delegata;
- osnovne organizacije advokata sa područja nadležnosti Okružnog suda u Somboru 7 - 10 delegata;
- osnovne organizacije advokata sa područja nadležnosti Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici 13 - 17 delegata;
- osnovne organizacije advokata sa područja nadležnosti Okružnog suda u Zrenjaninu 12 - 15 delegata;
- osnovne organizacije advokata sa područja nadležnosti Okružnog suda u Pančevu 14 - 18 delegata.
Upravni odbor određuje broj delegata koje bira svaka osnovna organizacija advokata, vodeći računa o ravnomernoj zastupljenosti osnovnih organizacija advokata.
Mandat delegata traje tri godine i može se ponoviti.
Skupština osnovne organizacije advokata bira delegate za Skupštinu između kandidata predloženih na osnovu kriterijuma iz člana 113. i 115. ovog Statuta i o izboru obaveštava Upravni odbor u roku koji joj je Upravni odbor odredio.
Delegat stiče prava i dužnosti danom potvrđivanja mandata od strane Upravnog odbora.
Do potvrđivanja mandata novog delegata traju prava i obaveze delegata iz prethodnog saziva.
Na upražnjeno mesto delegata skupština osnovne organizacije advokata, kojoj to mesto pripada, bira drugog delegata i o tome obaveštava Upravni odbor.
Advokatski pripravnici imaju pravo da prisustvuju sednici Skupštine, a delegati advokatskih pripravnika da učestvuju u radu sednice, ali bez prava da glasaju, biraju ili budu birani u organe Advokatske komore.
Odbor advokatskih pripravnika Advokatske komore po pravilu delegira na Skupštinu najviše po jednog predstavnika iz svake osnovne organizacije advokata.
Skupština Advokatske komore:
1. donosi Statut Advokatske komore i druga normativna akta;
2. bira i razrešava organe Advokatske komore od predloženih kandidata, delegate za Skupštinu Advokatske komore Srbije, članove Upravnog odbora i drugih organa Advokatske komore Srbije;
3. odlučuje o načinu saradnje i učlanjenju u međunarodne advokatske organizacije;
4. raspravlja o svim pitanjima koja su od interesa za advokaturu i profesionalni i društveni položaj advokata i advokatskih pripravnika i o tome donosi odluke;
5. pretresa pitanja unapređenja pravnog i pravosudnog sistema i druga pitanja u vezi sa pružanjem pravne pomoći, koja su od opšteg značaja za društvenu zajednicu i za zaštitu prava i sloboda građana i pravnih lica i o tome donosi zaključke i preporuke;
6. odlučuje o statusnim pitanjima vezanim za Advokatsku komoru;
7. odobrava završni račun i donosi plan prihoda i rashoda Advokatske komore;
8. pretresa izveštaje o radu organa Advokatske komore i o njima odlučuje;
9. osniva fondove Advokatske komore i donosi pravilnike o njihovom radu;
10. formira stalne i povremene komisije;
11. obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.
Mandat svih izabranih članova u organe Advokatske komore traje tri godine i može se ponavljati.
Ako iz bilo kog razloga ostane upražnjeno mesto nekog člana u kolektivnom organu Advokatske komore, Skupština bira novog člana na njegovo mesto.
Upravni odbor ovlašćen je da imenuje vršioca dužnosti za upražnjeno mesto do izbora novog člana.
Skupštine Advokatske komore su redovne i vanredne.
Redovna skupština se održava jedanput godišnje, po pravilu u prvom polugodištu.
Redovnu skupštinu saziva Upravni odbor.
Vanrednu skupštinu sazivaju Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev najmanje tri osnovne organizacije advokata ili najmanje 100 članova Advokatske komore.
Osnovne organizacije advokata ili članovi Advokatske komore koji traže saziv vanredne Skupštine, dužni su da svoj zahtev dostave Upravnom odboru ili predsedniku Advokatske komore u pisanom obliku, sa naznačenjem dnevnog reda.
Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore dužni su da sazovu vanrednu Skupštinu u roku od 30 dana od dana prijema pisanog zahteva osnovnih organizacija ili članova Advokatske komore.
Ukoliko Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore u navedenom roku ne sazove vanrednu Skupštinu, u narednom roku od trideset dana vanrednu Skupštinu mogu sazvati osnovne organizacije ili 100 članova Advokatske komore, koji su predložili saziv.
Skupština se po pravilu održava u sedištu Advokatske komore, ali Upravni odbor ili predsednik Advokatske komore mogu sazvati sednicu Skupštine i u nekom drugom mestu na teritoriji nadležnosti Advokatske komore.
Vanredna Skupština se može sazvati samo u sedištu Advokatske komore.
Sednica Skupštine može se održati ako joj prisustvuje više od polovine delegata.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih delegata.
Statut Advokatske komore i njegove izmene i dopune Skupština donosi dvotrećinskom većinom glasova prisutnih delegata.
Pozivi za Skupštinu, sa naznačenjem mesta i vremena održavanja, predloženim dnevnim redom i radnim materijalom koji se odnosi na dnevni red, dostavljaju se delegatima najmanje petnaest dana pre održavanja redovne Skupštine i najmanje osam dana pre održavanja vanredne Skupštine.
Izuzetno, u vanrednim okolnostima, pozivi za vanrednu Skupštinu mogu biti dostavljeni delegatima telegramom, telefonom ili elektronskim sredstvom saobraćanja, bez radnog materijala i u roku kraćem od roka propisanog u stavu 1 ovog člana.
Postojanje vanrednih okolnosti iz stava 2 ovog člana utvrđuje Upravni odbor.
Sednicom Skupštine rukovodi predsednik Advokatske komore.
U odsustvu predsednika, ili iz drugih opravdanih razloga, sednicom Skupštine rukovodi jedan od potpredsednika Advokatske komore, a u njegovom odsustvu, ili iz drugih opravdanih razloga, delegat koga Skupština izabere.
Sednicom izborne Skupštine ne može rukovoditi kandidat za izbor.
Upravni odbor je izvršni organ Advokatske komore.
Upravni odbor sačinjavaju predsednik i tri potpredsednika Advokatske komore i deset do dvanaest članova.
Odbor advokatskih pripravnika Advokatske komore delegira jednog svog predstavnika u Upravni odbor, sa pravom da učestvuje u radu Upravnog odbora, bez prava da glasa.
Upravni odbor bira iz svojih redova sekretara, blagajnika i referente za pojedina pitanja.
Za održavanje sednice Upravnog odbora potrebno je prisustvo više od polovine svih članova Upravnog odbora.
Upravni odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova.
Upravni odbor Advokatske komore:
1. sprovodi odluke i zaključke Skupštine;
2. priprema predloge Statuta, Pravilnika i drugih normativnih akata Advokatske komore;
3. razmatra opšte uslove rada advokata i advokatskih pripravnika, predlaže i preduzima potrebne mere za pravilno obavljanje advokatske profesije;
4. donosi odluke o upisu i brisanju advokata, advokatskih pripravnika, advokata stranih državljana i ortačkih advokatskih društava u Imenik advokata, Imenik advokatskih pripravnika i Imenik ortačkih advokatskih društava;
5. ocenjuje da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u saglasnosti sa zakonom i daje prethodnu saglasnost na takav ugovor;
6. donosi odluku o poništaju upisa u Imenik advokata, Imenik advokatskih pripravnika i Imenik ortačkih advokatskih društava;
7. donosi u prvom stepenu odluke o privremenoj zabrani prava na obavljanje advokatske delatnosti (suspenziji) kada je protiv advokata određen pritvor, kada je pokrenut postupak za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti zbog nedostojnosti ili iz razloga predviđenih članom 29. Statuta, kada je pokrenut krivični postupak za delo koje bi ga činilo nedostojnim za obavljanje advokatske delatnosti, i kada advokat (ukoliko Upravni odbor taj rok ne produži) duže od tri meseca ne ispunjava materijalne obaveze prema Advokatskoj komori;
8. utvrđuje početak i trajanje privremenog odsustva advokata;
9. postavlja privremene zamenike advokatima na bolovanju, privremeno odsutnim advokatima, kao i advokatima kojima je privremeno zabranjeno pravo na obavljanje advokatskih delatnosti;
10. postavlja preuzimatelje umrlim članovima ili advokatima koji su brisani iz Imenika;
11. donosi u prvom stepenu rešenje o prestanku prava na obavljanje advokatske delatnosti u skladu sa članom 32. Statuta;
12. sprovodi odluke Disciplinskog suda;
13. utvrđuje završni račun, plan prihoda i rashoda, predlog rebalansa sredstava, i ove svoje odluke dostavlja Skupštini na odobrenje;
14. vodi materijalno poslovanje Advokatske komore;
15. obavlja poslove u vezi sa socijalnim i drugim vidovima osiguranja advokata;
16. utvrđuje visinu naknade za stečena dobra Advokatske komore Vojvodine, članarine, posmrtnine i drugih doprinosa Advokatske komore;
17. upravlja svim fondovima i imovinom Advokatske komore;
18. bira i razrešava Uređivački odbor i glavnog i odgovornog urednika "Glasnika" Advokatske komore i rukovodi drugom publicističkom delatnošću;
19. donosi odluke o vrsti, oblicima i trajanju zajedničkih mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata, i o njihovoj privremenoj primeni koja ne može biti duža od 15 dana dok o takvim merama ne odluči Skupština;
20. imenuje stalne i povremene komisije (kao Komisiju za statutarna i druga normativna akta, Komisiju za propise i pravnu praksu, Komisiju za primenu Tarife, Komisiju za biblioteku i dr.) i njihove predsednike ili rukovodioce, kao i rukovodioca i dva zamenika rukovodioca Katedre Advokatske komore;
21. obavlja nadzor nad vođenjem Imenika advokata, Imenika advokatskih pripravnika, Imenika ortačkih advokatskih društava i nad administrativnim poslovanjem u Advokatskoj komori;
22. razmatra izveštaje o radu administracije i radnika zaposlenih u administraciji;
23. pokreće postupak i imenuje Komisiju za utvrđivanje razloga za prestanak prava na obavljanje advokatske delatnosti;
24. utvrđuje visinu pretplate i cenu časopisa "Glasnik";
25. u skladu sa ovim Statutom donosi odluke o postojanju vanrednih okolnosti, o broju i načinu izbora delegata za Skupštinu, o kriterijumima za izbor, o potvrđivanju mandata delegatima u Skupštini, o listi delegata, o potvrđivanju kandidatske liste za izbor svih organa Advokatske komore i organa Advokatske komore Srbije;
26. utvrđuje područja i sedišta osnovnih organizacija advokata;
27. obavlja i sve druge poslove koji nisu u nadležnosti drugih organa Advokatske komore.
v) Predsednik i potpredsednici Advokatske komore
Predsednik Advokatske komore:
1. predstavlja i zastupa Advokatsku komoru;
2. saziva sednice Upravnog odbora, predlaže dnevni red i predsedava sednici;
3. saziva vanrednu Skupštinu;
4. potpisuje odluke i druge akte koje donose Skupština i Upravni odbor;
5. donosi rešenja u upravnom postupku, izvršava odluke Skupštine i Upravnog odbora;
6. obavlja i druge poslove određene ovim Statutom i drugim opštim aktima Komore.
Za svoj rad predsednik odgovara Skupštini.
Predsednika Advokatske komore u njegovoj odstutnosti zamenjuje potpredsednik koga svi potpredsednici saglasno odrede, ili ako takve saglasnosti nema, potpredsednik koji ima najduži staž u advokaturi.
Disciplinski sud sprovodi disciplinski postupak i donosi odluke u prvom stepenu.
Disciplinski sud sastoji se od predsednika, dva zamenika predsednika i sedam članova.
Radom Disciplinskog suda rukovodi predsednik disciplinskog suda ili njegovi zamenici.
Disciplinski sud radi u veću koje se sastoji od predsednika veća i dva člana.
Predsednika veća i članove veća određuje predsednik Disciplinskog suda.
Ako se disciplinski postupak vodi protiv advokatskog pripravnika, jedan član veća može biti advokatski pripravnik koga bira Odbor advokatskih pripravnika Advokatske komore.
Veće odlučuje prostom većinom glasova.
Disciplinski sud je nadležan da:
1. u prvom stepenu sudi po optužnicama disciplinskog tužioca;
2. donosi rešenja o privremenoj zabrani prava na obavljanje advokatske delatnosti (suspenzija);
3. donosi rešenja o ukidanju privremene zabrane prava na obavljanje advokatske delatnosti, u slučajevima kada je privremenu zabranu sam izrekao;
4. obavlja i ostale poslove, u skladu sa zakonom i Statutom.
Disciplinski tužilac je nezavisan organ Advokatske komore.
Disciplinski tužilac pokreće disciplinski postupak, zastupa optužnicu pred Disciplinskim sudom, ulaže pravne lekove i preduzima sve potrebne radnje u disciplinskom postupku.
Disciplinski tužilac ima pet zamenika, koji u disciplinskom postupku imaju ista prava i dužnosti kao i disciplinski tužilac, a rade po njegovim uputstvima.
đ) Komisija za pregled finansijskog poslovanja
Komisija za pregled finansijskog poslovanja kontroliše finansijsko poslovanje Advokatske komore.
Komisija za pregled finansijskog poslovanja sastoji se od predsednika, dva člana i dva zamenika.
Komisija je dužna da pregleda završni račun i najmanje dva puta godišnje finansijsko poslovanje Advokatske komore i da svoj nalaz i izveštaj podnese na redovnoj godišnjoj Skupštini.
e) Savet Advokatske komore Vojvodine
Savet daje mišljenja i predloge Skupštini i Upravnom odboru o pitanjima koja se odnose na status i rad Advokatske komore, na položaj advokature i na pravni poredak i pravosudni sistem.
Članovi Saveta su predsednik Advokatske komore, članovi Upravnog odbora Advokatske komore Srbije iz Advokatske komore Vojvodine, glavni i odgovorni urednik "Glasnika Advokatske komore Vojvodine", raniji predsednici i sekretari Advokatske komore i iz prethodna dva mandata disciplinski tužioci i predsednici Disciplinskog suda.
Predsednik Saveta je, po pravilu, poslednji raniji predsednik Advokatske komore, a ukoliko to nije moguće, predsednika iz svog sastava biraju većinom glasova članovi Saveta.
Član i predsednik Saveta ne može biti lice koje se profesionalno bavi drugom delatnošću, izuzev delatnosti kojom se može baviti advokat, i lice koje ne ispunjava uslove iz člana 113. ovog Statuta.
Savet se sastaje najmanje dva puta godišnje i o svom radu podnosi izveštaj Skupštini.
Skupština i Upravni odbor dužni su da stave na dnevni red i razmotre predloge Saveta.
8. OSNOVNA ORGANIZACIJA ADVOKATA
Osnovne organizacije advokata su profesionalne organizacije advokata za teritoriju jedne ili više opština na području AP Vojvodine.
Osnovne organizacije advokata iz stava 1. nemaju svojstvo pravnog lica.
Advokati sa područja jedne opštine osnivaju osnovnu organizaciju advokata.
U opštinama u kojima ima najmanje 20 advokata, obavezno se organizuje osnovna organizacija advokata.
U opštinama u kojima ima najmanje 10 advokata, može se osnovati osnovna organizacija advokata.
Advokati iz opštine u kojoj nema dovoljno advokata za osnivanje osnovne organizacije advokata, na osnovu odluke Upravnog odbora pridružuju se advokatima iz druge opštine.
Ukoliko advokati ne osnuju osnovnu organizaciju advokata, iako za to postoje pretpostavke propisane ovim Statutom, Upravni odbor donosi odluku o njihovom uključivanju u drugu osnovnu organizaciju advokata.
Ukoliko osnovna organizacija advokata ne ispunjava obaveze propisane ovim Statutom, Upravni odbor može u njoj uvesti privremene mere i preuzeti njene nadležnosti.
Organi osnovne organizacije advokata su:
a) Skupština
b) Izvršni odbor
v) Predsednik osnovne organizacije advokata
g) Mirovno veće.
Osnovna organizacija:
1. pretresa, raspravlja i odlučuje o svim pitanjima rada advokata i advokatskih pripravnika na svom području u skladu sa odredbama Statuta Advokatske komore Vojvodine i Pravila o radu svoje organizacije;
2. bira delegate za Skupštinu Advokatske komore;
3. daje predloge i mišljenja Advokatskoj komori;
4. izvršava zadatke i poslove koji su joj povereni od strane organa Advokatske komore;
5. stara se o uslovima rada advokata i advokatskih pripravnika na svom području;
6. stara se o stručnom usavršavanju advokata i advokatskih pripravnika i razvijanju profesionalne etike;
7. sarađuje sa upravnim i pravosudnim organima;
8. sarađuje sa organima Advokatske komore, razmatra njihove preporuke i izveštava ih o svom radu;
9. daje mišljenje povodom svake molbe sa svog područja za upis u Imenik advokata;
10. donosi svoja Pravila o radu kojima utvrđuje nadležnost svojih organa i dostavlja na odobrenje Upravnom odboru Advokatske komore;
11. obezbeđuje potrebna sredstva za svoj rad putem članarine čiju visinu utvrđuje samostalno i
12. obavlja druge poslove određene Statutom i drugim opštim aktima Advokatske komore.
Osnovna organizacija advokata održava redovnu Skupštinu jedanput godišnje, a vanrednu Skupštinu prema potrebi.
9. ODBOR ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Advokatski pripravnici ostvaruju svoja prava u Advokatskoj komori preko Odbora advokatskih pripravnika Advokatske komore.
Odbor advokatskih pripravnika Advokatske komore čine svi advokatski pripravnici.
Poslovima Odbora rukovodi Izvršni odbor od najmanje 3 člana koji se bira na godinu dana.
Iz redova članova Izvršnog odbora bira se predsednik koji je po funkciji predstavnik u Upravnom odboru Advokatske komore.
Odbor advokatskih pripravnika donosi Pravila o radu koja dostavlja na razmatranje i odobrenje Upravnom odboru Advokatske komore.
10. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK
Advokati i advokatski pripravnici su dužni da odgovorno i savesno obavljaju advokatsku delatnost i pripravničku praksu kao i da čuvaju ugled advokature.
Za povrede svojih dužnosti i za narušavanje ugleda advokature, advokati i advokatski pripravnici odgovaraju disciplinski po odredbama zakona, ovog Statuta i Statuta Advokatske komore Srbije.
Povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature mogu biti teže (disciplinski prestup) i lakše (disciplinske neurednosti).
Teže povrede dužnosti advokata (disciplinski prestupi) su:
1. zastupanje kod sudova, državnih organa i drugih organizacija protivno zakonu, ovom Statutu i Kodeksu profesionalne etike advokata;
2. nesavesno i neblagovremeno zastupanje;
3. nevraćanje na zahtev stranke spisa i dokumenata;
4. neizvršenje odluka organa komore;
5. nepostupanje po zahtevu organa komore;
6. nedolično ponašanje prema drugom advokatu, advokatskom pripravniku, protivnoj ili svojoj stranci, sudu, svedoku, veštaku, sudskom tumaču ili učesniku u postupku koji ima svojstvo službenog lica;
7. nedostojno ponašanje u javnim aktivnostima i u privatnom životu kada je dostupan uvidu i oceni javnosti, kojima se nanosi šteta ugledu advokature;
8. davanje netačnih podataka kojim se organi komore dovode u zabludu pri donošenju odluka;
9. nesavesno vršenje poslova privremenog zamenika, ili preuzimatelja advokatske kancelarije;
10. nesavesno vođenje poslova i gubitak dokumentacije stranke;
11. zadržavanje novca naplaćenog za račun stranke;
12. nepružanje obračuna za izvršeni rad na zahtev stranke;
13. kupovina na javnoj prodaji na kojoj zastupa stranku, stvari koje su izložene prodaji za svoj račun ili račun drugog lica;
14. povreda prava advokatskog pripravnika na praksi u advokatskoj kancelariji;
15. omogućavanje rada advokatskom pripravniku bez nadzora;
16. stavljanje pečata kancelarije na tuđe podneske;
17. neizvršavanje materijalnih obaveza prema komori duže od 3 meseca ili prema osnovnoj organizaciji advokata duže od 2 godine;
18. davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti;
19. istovremeno zastupanje interesa dve stranke u postupku kada su im interesi suprotni;
20. zloupotreba poverenja stranke koju zastupa;
21. nelojalno preuzimanje stranke od drugih advokata;
22. nedostojno istupanje pred sudom ili organom kod koga zastupa;
23. bavljenje poslovima koji ne spadaju u poslove advokature osim Zakonom o advokaturi dozvoljenih (direktorski poslovi, agencijski i posrednički poslovi i sl.);
24. neopravdano odbijanje pružanja pravne pomoći;
25. zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije;
26. zastupanje pred nadležnim pravosudnim ili državnim organom pod dejstvom alkohola ili narkotika;
27. ugovaranje nagrade ili naknade troškova protivno odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata ili traženje nagrade od stranke koju je dužan da zastupa besplatno;
28. odavanje advokatske ili druge poslovne tajne;
29. falsifikovanje zapisnika ili druge dokumentacije;
30. obavljanje advokature na neposredan ili posredan način za vreme privremenog odsustva ili privremene zabrane bavljenja advokaturom;
31. pribavljanje klijentele preko posrednika;
32. držanje filijale advokatske kancelarije;
33. neobaveštavanje Advokatske komore o prekidu ili obustavi svog rada u roku od 30 dana od dana nastupanja promene;
34. nepridržavanje zajedničkih mera za zaštitu profesionalnih prava i interesa advokata, koje su doneli Skupština ili Upravni odbor;
35. teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata i
36. odbijanje da se na zahtev stranke izda potvrda za primljeni iznos nagrade ili naknade.
Lakše povrede dužnosti advokata (disciplinske neurednosti) su:
1. uzastopno, bez opravdanog razloga, izostajanje sa sednica organa Advokatske komore u koji je izabran ili neobavljanje ili nesavesno obavljanje dužnosti u organu ili drugom telu Advokatske komore;
2. lakše povrede zakonske obaveze prema advokatskom pripravniku;
3. lakše povrede Kodeksa profesionalne etike advokata;
4. neuredno izvršavanje materijalnih obaveza prema Advokatskoj komori ili osnovnoj organizaciji advokata.
Advokatski pripravnici, pored povreda dužnosti i ugleda advokata predviđenih članom (prethodna dva) ovog Statuta, odgovaraju i za sledeće teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika:
1. neobavljanje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi;
2. povreda obaveza prema advokatu kod koga radi;
3. obavljanje advokatskih poslova samostalno, za svoj račun.
Za lakše povrede dužnosti i narušavanje ugleda advokature može se izreći novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz Imenika advokata.
U disciplinskom postupku primenjuje se analogno Zakonik o krivičnom postupku, ako ovim Statutom nije drugačije određeno.
Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac Advokatske komore.
Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa Advokatske komore ili po sopstvenoj inicijativi.
O podnetoj prijavi disciplinski tužilac, ako oceni da iz prijave proizlaze obeležja povrede dužnosti advokata i osnovi sumnje da je povreda dužnosti izvršena, obaveštava prijavljenog uz dostavljanje kopije prijave i priloženih dokaza sa pozivom da se u roku od 8 dana od prijema prijave izjasni.
Disciplinski tužilac može tražiti dodatna objašnjenja i dokaze od podnosioca prijave ili drugih državnih organa, fizičkih i pravnih lica.
Po prispeću izjašnjenja ili proteku roka od 8 dana, te nakon sprovođenja potrebnih izviđaja, disciplinski tužilac odlučuje da li će pokrenuti postupak i podići optužnicu ili će odbaciti prijavu.
Podnosilac prijave ne može preuzeti gonjenje pred Disciplinskim sudom, ali može u roku od 8 dana od prijema obaveštenja o odbačaju prijave uložiti prigovor disciplinskom tužiocu Advokatske komore Srbije.
Podignutu optužnicu sa svim dokazima disciplinski tužilac dostavlja Disciplinskom sudu Advokatske komore.
Predsednik Disciplinskog suda određuje veće koje će odlučivati po podnetoj optužnici.
Optužnica, pozivi za pretres pred Disciplinskim sudom, odluke i podnesci dostavljaju se prijavljenom preko sedišta advokatske kancelarije preporučenom poštom uz povratnu potvrdu.
U slučaju nemogućnosti ovakve dostave ista će se ponoviti, a ako i druga dostava ne uspe, sledeća će se izvršiti preko oglasne table Advokatske komore.
Protekom 8 dana od isticanja na oglasnoj tabli dostava se smatra urednom.
O predlogu za spajanje ili razdvajanje postupka odlučuje predsednik Disciplinskog suda.
O zahtevu za izuzeće predsednika Disciplinskog suda Advokatske komore odlučuje predsednik Disciplinskog suda Advokatske komore Srbije.
O zahtevu za izuzeće zamenika predsednika i sudije Disciplinskog suda odlučuje predsednik Disciplinskog suda.
Zahtev za izuzeće disciplinskog tužioca i njegovih zamenika nije dozvoljen.
Protiv odluka iz ovog člana nije dozvoljena posebna žalba.
U slučaju odlaganja glavnog pretresa ukoliko dođe do promene sastava veća, izvedeni dokazi se neće ponoviti, osim ako veće drugačije ne odluči.
Predsednik veća održava red tokom glavnog pretresa i ovlašćen je da udalji sa glavnog pretresa lice koje narušava red.
Glavni pretres se može održati i u odsustvu disciplinski okrivljenog ako je uredno pozvan na način propisan članom 104. ovog Statuta.
Protiv odluke Disciplinskog suda žalbu mogu uložiti disciplinski okrivljeni i disciplinski tužilac u roku od 8 dana od dana dostavljanja odluke.
Žalba se podnosi Disciplinskom sudu Advokatske komore Srbije putem prvostepenog disciplinskog suda.
Skupština Advokatske komore bira organe i sastav organa Advokatske komore za mandatni period od 3 godine.
Izborna tela Advokatske komore su Izborna komisija i Birački odbor.
Izbornu komisiju čine predsednik, dva člana i njihovi zamenici.
Birački odbor čine predsednik, dva člana i njihovi zamenici.
Skupština Advokatske komore bira Izbornu komisiju za mandatni period od tri godine na redovnoj Skupštini u godini koja prethodi izbornoj Skupštini.
Skupština Advokatske komore bira Birački odbor na samoj izbornoj Skupštini.
Izborna komisija i Birački odbor biraju se javno, aklamacijom, ako postoji jedan predlog, ili relativnom većinom ako postoji više predloga.
Za predsednika Advokatske komore može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan, koji je doprineo radu Advokatske komore i ugledu advokature i ima najmanje petnaest godina staža u svojstvu advokata.
Za potpredsednika Advokatske komore može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan i ima najmanje osam godina staža u svojstvu advokata.
U organe Advokatske komore, koji nisu navedeni u stavu 1. i 2. ovog člana, može biti izabran advokat koji nije disciplinski kažnjavan za težu povredu dužnosti i ugleda advokature u poslednjih deset godina i ima najmanje pet godina staža u svojstvu advokata.
Kriterijume za izbor koji nisu obuhvaćeni prethodnim stavovima ovog člana utvrđuje Upravni odbor, vodeći računa o savremenim međunarodnim pravnim standardima i potrebi srazmerne regionalne, etničke, rodne i starosne zastupljenosti kandidata.
Na osnovu odluke Upravnog odbora i kriterijuma iz člana 113. ovog Statuta, Osnovna organizacija advokata bira delegate za Skupštinu iz reda svojih članova i predlaže kandidate za funkcije u organima Advokatske komore po pravilu iz reda svojih članova.
Upravni odbor utvrđuje listu delegata za Skupštinu i dostavlja je Skupštini.
Upravni odbor utvrđuje kandidatsku listu u skladu sa ovim Statutom i kriterijumima koje je utvrdio i dostavlja je Izbornoj komisiji najkasnije četrnaest dana pre održavanja Skupštine.
Kandidatska lista sadrži kandidate za sve organe koje bira Skupština.
Kandidatska lista mora biti tako sastavljena da za mesta predsednika i tri potpredsednika Advokatske komore moraju biti predložena najmanje dva kandidata.
Funkcije za pojedine organe na kandidatskoj listi se svrstavaju po vertikalnom redosledu, označene rimskim brojevima, a kandidati za pojedine funkcije se navode horizontalno, po abecednom redosledu, označeni arapskim brojevima.
Dopunski izbori se raspisuju za slučaj:
a) kad nije izabran kandidat na redovnim izborima;
b) kada prestane funkcija advokatu u organima Advokatske komore pre isteka mandatnog perioda.
Dopunski izbori se sprovode po postupku i na način kao i redovni izbori ukoliko Skupština ne odluči drugačije.
Kandidat koji za predloženu funkciju nije izabran na redovnim izborima, ne može biti kandidovan za istu funkciju na dopunskim izborima.
12. IMENIK ADVOKATA, IMENIK ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA, IMENIK ORTAČKIH ADVOKATSKIH DRUŠTAVA I ADVOKATSKA LEGITIMACIJA
Advokatska komora vodi Imenik advokata, Imenik advokatskih pripravnika i Imenik ortačkih advokatskih društava.
U Imenik advokata upisuju se: ime i prezime advokata, podaci o rođenju, podaci o završenom pravnom fakultetu i položenom pravosudnom ispitu, podaci o stečenom naučnom ili akademskom zvanju, datum upisa, datum davanja svečane izjave, sedište advokatske kancelarije, rešenje o nastupelim promenama u obavljanju advokatske delatnosti, rešenje o određivanju privremenog zamenika i njegovo sedište, rešenje o postavljanju preuzimatelja advokatske kancelarije i njegovo sedište, rešenje o brisanju iz Imenika i izveštaj o izvršenoj likvidaciji advokatske kancelarije.
U Imeniku advokata vodi se i evidencija udruženih ili zajedničkih advokatskih kancelarija.
U Imenik advokatskih pripravnika upisuju se: ime i prezime advokatskog pripravnika, podaci o rođenju, podaci o završenom pravnom fakultetu, podaci o ranije obavljenom pripravničkom stažu nakon završenog pravnog fakulteta, podaci o stečenom akademskom zvanju, datum upisa, datum davanja svečane izjave, ime i prezime advokata kod kojeg pripravnik obavlja pripravničku praksu, rešenje o nastupelim promenama u obavljanju pripravničke prakse, rešenje o brisanju iz Imenika.
U Imenik ortačkih advokatskih društava upisuju se imena osnivača, imena članova, datum osnivanja ortačkog advokatskog društva, podaci iz odgovarajućeg registra, podaci o nastupelim promenama.
Advokatska komora izdaje i produžava važnost advokatske legitimacije, a u skladu sa odredbama članova 128., 129., 130., 131. i 132. Statuta Advokatske komore Srbije.
13. ADMINISTRACIJA ADVOKATSKE KOMORE
Za obavljanje administrativno-tehničkih poslova u Advokatskoj komori zapošljava se određeni broj zaposlenih koji čine Administraciju Advokatske komore (u daljem tekstu: Administracija).
Radom Administracije rukovodi šef Administracije.
O organizaciji i potrebnom broju zaposlenih u Administraciji odlučuje Upravni odbor.
Administracija je neposredno odgovorna Upravnom odboru koji istovremeno nadzire Administraciju i daje joj uputstva za rad.
Šef Administracije bira se na osnovu konkursa, a ostali radnici Administracije zapošljavaju se u skladu sa kolektivnim ugovorom i zakonom.
Zaposleni u Administraciji ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa u skladu sa ugovorom o radu i zakonom.
14. FINANSIJSKO POSLOVANJE ADVOKATSKE KOMORE
Finansijsko poslovanje Advokatske komore vrši se na osnovu Zakona, godišnjeg plana prihoda i rashoda.
Planirani prihodi Advokatske komore su:
1. upisnina
2. naknada za stečena dobra Advokatske komore
3. članarina i drugi doprinosi
4. iznosi naplaćenih novčanih kazni
5. drugi prihodi.
Advokatska komora raspolaže sredstvima u skladu sa zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i ovim Statutom.
Advokatska komora može sredstva upotrebiti i za:
1. svoje redovne aktivnosti;
2. pribavljanje imovine i imovinskih prava;
3. članarinu međunarodnim organizacijama i advokatskim komorama prema kojima postoji takva obaveza;
4. pomoć advokatima i njihovim porodicama koji su ostali bez najnužnijih sredstava;
5. kratkoročne pozajmice advokatima početnicima za otvaranje advokatske kancelarije;
6. pomoć i pozajmice advokatskim pripravnicima;
7. donatorstvo i humanitarne svrhe;
8. druge svrhe u skladu sa zakonom i ovim Statutom.
15. GLASNIK ADVOKATSKE KOMORE VOJVODINE
Advokatska komora je osnivač i izdavač stručnog časopisa za pravnu teoriju i praksu, pod nazivom: Glasnik Advokatske komore Vojvodine. (dalje: Časopis)
Časopis se štampa na srpskom jeziku i po pravilu izlazi jednom mesečno.
U časopisu se mogu štampati radovi i na svetskim jezicima, kao i na jezicima koji su u službenoj upotrebi u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, sa rezimeom na srpskom jeziku.
Glavni i odgovorni urednik Časopisa bira se iz redova advokata.
Časopis ima Uređivački odbor.
Uređivački odbor Časopisa ima 3-7 članova iz redova advokata.
Glavni i odgovorni urednik je član Uređivačkog odbora Časopisa.
Uređivački odbor Časopisa donosi Poslovnik o svom radu.
Uređivački odbor Časopisa podnosi izveštaj o svom radu Upravnom odboru Advokatske komore Vojvodine jednom godišnje, a po potrebi i češće.
Članovi Uređivačkog odbora i glavni i odgovorni urednik Časopisa se biraju na period od 3 godine.
Advokatska komora povremeno izdaje posebne edicije iz delokruga svoga rada.
Knjižni fond biblioteke, koji se sastoji od stručnih i drugih knjiga i časopisa, vodi se kao Biblioteka Advokatske komore.
Radom Biblioteke rukovodi Komisija za Biblioteku.
Katedra Advokatske komore organizuje i održava predavanja, predstavljanja knjiga i drugih publikacija, obeležavanja jubileja i javne rasprave o pitanjima koja su od značaja za advokaturu, pravo, sociologiju, pravnu filozofiju i pravni sistem.
Katedrom Advokatske komore rukovodi rukovodilac Katedre, a u njegovoj odsutnosti jedan od njegova dva zamenika.
a) Potporni i Posmrtni fond Advokatske komore
Svi advokati upisani u Imenik Advokatske komore uplaćuju za slučaj smrti i teškog oboljenja aktivnog ili penzionisanog advokata, koji je zadržao članstvo u Posmrtnom fondu, iznos koji utvrdi Upravni odbor Advokatske komore.
Skupština može osnivati i druge fondove.
Fondovi posluju prema posebnom pravilniku koji donosi Skupština.
Fondovi se osnivaju iz odgovarajućih sredstava Advokatske komore, iz poklona i dotacija i drugih sredstava.
O prijemu poklona i dotacija odlučuje Upravni odbor.
19. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Statut se menja i dopunjava na način propisan za njegovo donošenje.
Osnovne organizacije advokata su dužne da usklade svoja Pravila o radu sa ovim Statutom i da ih najkasnije u roku od tri meseca od dana donošenja ovog Statuta dostave na odobrenje Upravnom odboru.
Ukoliko osnovna organizacija advokata ne postupi na način propisan u stavu 1. ovog člana, Upravni odbor će postupiti po članu 82. stav 3. ovog Statuta, ili će doneti Pravila o radu za tu osnovnu organizaciju, koja će se primenjivati sve dok osnovna organizacija ne donese svoja Pravila o radu.
Advokatska komora objavljuje svoj Statut i njegove izmene i dopune u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine", a svoja druga opšta akta na oglasnoj tabli Advokatske komore.
Izmene i dopune Statuta Advokatske komore Vojvodine donete na vanrednoj Skupštini 12. 05.2007. godine stupaju na snagu u roku od osam dana od dana objavljivanja.
Prečišćeni tekst Statuta Advokatske komore objaviće se u skladu sa članom 140. ovog Statuta.