KOLEKTIVNI UGOVORKOD POSLODAVCA GRADSKOG SAOBRAĆAJNOG PREDUZEĆA "BEOGRAD"("Sl. list grada Beograda", br. 14/2007) |
Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: ugovor), uređuju se prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u GSP "Beograd" (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade, naknade zarada i druga primanja zaposlenih, prava sindikata i poslodavca, kao i međusobni odnosi osnivača i poslodavca.
Ovaj ugovor zaključuje se između osnivača, reprezentativnih organizacija sindikata i generalnog direktora preduzeća.
Osnivačem u smislu odredaba ovog ugovora, smatra se grad Beograd.
Zaposlenim u smislu odredaba ovog ugovora smatra se lice koje je u skladu sa zakonom zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavac u smislu odredaba ovog ugovora je Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd".
Reprezentativnim sindikatom smatra se sindikat koji ispunjava uslove predviđene odredbama Zakona o radu.
Ovaj ugovor se primenjuje na sve zaposlene.
Prava, obaveze i odgovornosti generalnog direktora, uređuju se posebnim ugovorom u skladu sa zakonom.
Preduzeće je dužno da zaposlenom omogući da, pod uslovima i na način propisan zakonima i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih odlučuje rešenjem generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
II.1. Zasnivanje radnog odnosa
Radni odnos se zasniva po pravilu javnim oglašavanjem pod uslovima i na način propisan zakonom, Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u GSP "Beograd" (u daljem tekstu "Pravilnik") i drugim aktima preduzeća.
Ukupan broj zaposlenih u preduzeću za tekuću godinu utvrđuje se godišnjim programom poslovanja preduzeća, koji donosi Upravni odbor.
Lice sa kojim se zasniva radni odnos za obavljanje određenih poslova mora ispunjavati uslove predviđene Pravilnikom.
Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa donosi generalni direktor preduzeća, na osnovu Programa poslovanja preduzeća, a na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu po zakonom propisanim uslovima, u skladu sa odredbama ovog ugovora.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme, u skladu sa zakonom.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, Posebnim kolektivnim ugovorom i ovim ugovorom.
Zaposleni stupa na rad danom utvrđenim ugovorom o radu.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drugačije dogovore.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
Probni rad traje tri meseca za radni odnos koji se zasniva na neodređeno vreme.
Obavljanje poslova na probnom radu od strane zaposlenog prati neposredni organizator procesa rada, kao i drugo lice koje ima pravo i dužnost organizovanja procesa rada i izdavanja naloga za rad zaposlenom koji je na probnom radu.
Svoje mišljenje o rezultatima probnog rada lice iz stava 1. ovog člana dostavlja izvršnom direktoru saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, a izvršni direktor saobraćajnog pogona - organizacione jedinice generalnom direktoru preduzeća.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos danom isteka vremena utvrđenog za trajanje probnog rada, a što je određeno ugovorom o radu.
II.4. Radni odnos sa pripravnikom
Pripravnički staž za zaposlene može da traje najduže: sa visokom stručnom spremom 12 meseci, za zaposlene sa višom školskom spremom devet, a za zaposlene sa srednjom stručnom spremom šest meseci.
Radni odnos sa pripravnikom može da se zasnuje na neodređeno i određeno vreme, u skladu sa zakonom, odredbama ovog ugovora i ugovorom o radu.
Poslodavac može odlučiti da pripravnik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, po isteku pripravničkog staža, ostane u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Ugovorom o radu utvrđuje se naročito: dužina trajanja pripravničkog staža i obaveza polaganja pripravničkog ispita.
Po završenom pripravničkom stažu, a radi utvrđivanja osposobljenosti za samostalan rad, pripravnik je dužan da polaže pripravnički ispit, pred komisijom koju formira generalni direktor, na predlog izvršnog direktora.
Na ispitu iz stava 1. ovog člana, pripravnik treba da pokaže koliko je stekao teorijsko i praktično znanje potrebno za vršenje poslova za koje se stiče osposobljenost za samostalan rad.
Pripravnik koji je položio pripravnički ispit, premešta se na poslove za koje je stekao osposobljenost za samostalan rad.
Ako pripravnik ne podnese prijavu za polaganje pripravničkog ispita, ili je podnese, a ne pristupi njegovom polaganju, smatraće se da ispit nije položio.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom), radno vreme iznosi 36 časova nedeljno.
Odluku o skraćenom radnom vremenu, na osnovu stručne analize nadležne institucije, donosi Upravni odbor preduzeća, u skladu sa zakonom, odredbama ovog ugovora i Pravilnikom.
Inicijativu za izradu stručne analize od strane nadležne institucije, pokreće generalni direktor preduzeća i reprezentativni sindikati.
Odluku o radu dužem od punog radnog vremena donosi generalni direktor, na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice.
Za zaposlene koji rade u smenama, dnevno radno vreme utvrđuje se posebnim rasporedom rada.
Prilikom izrade rasporeda rada mora se voditi računa o ravnomernom i pravilnom raspoređivanju poslova na sve zaposlene.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena u skladu sa članovima 52. i 60. Zakona o radu.
Mesečni i godišnji fond časova zaposlenih kod poslodavca, sa punim i skraćenim radnim vremenom, utvrđuje se odlukom generalnog direktora, u skladu sa odredbama ovog ugovora.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
1. |
staža osiguranja |
|
- |
do 10 godina |
za 1 radni dan, |
- |
do 15 godina |
za 2 radna dana, |
- |
za navršenih 15-20 godina |
za 3 radna dana, |
- |
za navršenih 20-25 godina |
za 4 radna dana, |
- |
za navršenih 25-30 godina |
za 5 radnih dana, |
- |
za navršenih 30-35 godina |
za 6 radnih dana, |
- |
za navršenih 35-40 godina |
za 7 radnih dana; |
|
|
|
2. |
složenosti poslova |
|
- |
za poslove za koje se zahteva I-II stepen str. spreme |
za 1 radni dan, |
- |
za poslove za koje se zahteva III-IV |
za 2 radna dana, |
- |
za poslove za koje se zahteva V-VI stepen str. spreme |
za 3 radna dana, |
- |
za poslove za koje se zahteva VII-VIII stepen str. spreme |
za 4 radna dana, |
- |
rukovodeći poslovi od generalnog direktora do nivoa šefa službi |
za 5 radnih dana; |
3. uslova rada
- zaposlenima koji rade na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom) za sedam radnih dana,
- zaposlenima koji rade na poslovima za koje je uvedeno skraćeno radno vreme za četiri radna dana,
- zaposlenima koji obavljaju poslove: blagajnika, prodavca, radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja, vatrogasca, daktilografa i operatera, finansijski kontrolori za jedan radni dan;
4. |
zdravstvenog i socijalnog statusa |
|
- |
roditelju sa detetom do sedam godina života |
za 1 radni dan, |
- |
invalidu rada i vojnom invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života i roditelju koji ima dvoje i više dece do 14 godina |
za 2 radna dana, |
- |
zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
za 3 radna dana. |
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života, utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na poslovima sa posebnim uslovima rada (poslovi sa povećanim rizikom) iz člana 46. ovog ugovora sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života, utvrđuje se visina godišnjeg odmora u trajanju od 35 radnih dana.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje izvršni direktor saobraćajnog pogona - organizacione jedinice prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu, ako se time ne remeti proces rada u preduzeću.
IV.2. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u slučajevima:
- |
stupanja u brak |
7 radnih dana, |
- |
rođenja deteta |
7 radnih dana, |
- |
smrti bračnog druga, deteta ili pastorka zaposlenog, smrti roditelja, očuha, maćehe ili usvojioca |
7 radnih dana, |
- |
smrti brata ili sestre zaposlenog |
5 radnih dana, |
- |
smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog |
2 radna dana, |
- |
teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana, |
- |
selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana, |
- |
polaganja stručnog ispita |
7 radnih dana, |
- |
elementarnih nepogoda |
do 5 radnih dana, |
- |
korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 radnih dana, |
- |
učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
do 7 radnih dana, |
- |
dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana, |
- |
rekreativnog oporavka invalida rada |
7 radnih dana. |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, stupanja u brak, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Članom uže porodice zaposlenog, u smislu ovog člana, smatra se: bračni drug, deca, braća, sestre, usvojilac, usvojenik, staratelj, pastorčad, roditelji, očuh i maćeha zaposlenog i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.
Pravo na plaćeno odsustvo zaposleni ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi pet radnih dana pre dana naznačenog u zahtevu za korišćenje plaćenog odsustva.
Uz zahtev je dužan da podnese dokaz o ispunjavanju uslova za odobravanje istog (izvod iz matične knjige, potvrdu nadležnog organa, izveštaj ordinirajućeg lekara i dr.).
Zaposleni koji nije u mogućnosti da pre korišćenja plaćenog odsustva uz zahtev dostavi odgovarajući dokaz, u obavezi je da isti dostavi naknadno, u roku od sedam dana od dana prestanka prava na plaćeno odsustvo.
U slučaju da ga ne dostavi, ili dostavi dokaz na osnovu koga se oceni da nije imao pravo na plaćeno odsustvo, isto će se smatrati neopravdanim odsustvom sa rada.
Poslodavac, a na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona-organizacione jedinice, može uputiti zaposlenog mimo njegove volje na plaćeno odsustvo u sledećim slučajevima:
- kada je privremeno smanjen obim posla u preduzeću odnosno u pojedinim organizacionim jedinicama preduzeća,
- ako saglasno planu rada i poslovanja preduzeća u određenom periodu nema potrebe za radom pojedinih zaposlenih, a oni se ne mogu radno angažovati na drugim poslovima,
- u drugim slučajevima prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog.
Plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana može trajati najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Zaposlenom se može, izuzetno, odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju polaganja stručnog ispita (pravosudni, državni i dr.) ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo u trajanju od 5 radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- |
nege člana uže porodice |
5 radnih dana, |
- |
nege člana šire porodice |
3 radna dana, |
- |
smrti srodnika koji nisu navedeni u članu 31. ugovora |
2 radna dana. |
Neplaćeno odsustvo odobrava generalni direktor preduzeća ili lice koje on ovlasti.
Generalni direktor na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona-organizacione jedinice može odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo u trajanju od pet do 30 dana u toku kalendarske godine radi stručnog usavršavanja, lečenja i negovanja teže obolelog deteta, bračnog druga ili roditelja i u drugim slučajevima.
Generalni direktor može, izuzetno, uz prethodno mišljenje izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, odobriti zaposlenom neplaćeno odsustvo u trajanju preko 30 dana, do šest meseci, u toku kalendarske godine u slučajevima koji su predviđeni prethodnim stavom ovog člana.
V - BEZBEDNOST I ZAŠTITA ZDRAVLJA NA RADU
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u sprovođenju i unapređivanju bezbednosti i zdravlja na radu pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ovog ugovora, pravilnika i propisa o zaštiti na radu i podzakonskih akata o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac je dužan da:
- obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
- obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih;
- u pisanom obliku donese akt o proceni rizika za sva radna mesta;
- izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
- zaposlenima da na upotrebu sredstva, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom;
- za zaposlene koji rade sa povećanim rizikom obezbedi prethodne i periodične lekarske preglede;
- obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utiče na njihov materijalni i socijalni položaj stečen na radu i u vezi sa radom.
Pravo i obaveza zaposlenog je da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je određen.
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu, sve dok se te mere ne obezbede.
Zaposleni ima pravo da odbije da radi na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.
Pravo zaposlenog je da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera za bezbednost i zdravlje na radu, koje po mišljenju zaposlenog nisu preduzete.
Zaposleni je dužan da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.
Zaposleni je dužan da u skladu sa svojim saznanjima, odmah obavesti neposrednog rukovodioca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15% na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu (u daljem tekstu: odbor) čine predstavnici zaposlenih i predstavnici poslodavca.
Odbor ima pet članova, od kojih poslodavac imenuje dva predstavnika, a tri su predstavnici zaposlenih.
Predstavnici poslodavca biraju se shodno nivou upravljanja, i to: jedan član sa strateškog nivoa i jedan član sa taktičko-operativnog nivoa upravljanja.
Predstavnici zaposlenih biraju se za celinu preduzeća, i to: jedan član iz grupe saobraćajne eksploatacije, jedan član iz grupe tehničke eksploatacije i jedan član iz grupe opšte logistike.
Članove odbora predstavnika poslodavca imenuje generalni direktor preduzeća.
Članove odbora predstavnika zaposlenih imenuju reprezentativni sindikati.
Rad odbora regulisaće se poslovnikom o radu odbora.
Odbor je dužan da izveštava generalnog direktora i reprezentativni sindikat o svim predloženim merama za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Upravni odbor donosi odluku o predloženim merama za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Uslovi rada koji utiču na povećan rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih u kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, nastanka profesionalnih oboljenja i oštećenja utvrđuju se na osnovu sledećih kriterijuma:
1. štetnost po zdravlje (povećana buka i vibracije, izloženost hemijskim i fizičkim štetnostima, štetna zračenja);
2. prisutnih rizika u radu (rad u saobraćaju, rad na visini, rad u vlazi, rad u blizini delova pod naponom, rad sa otrovnim ili nagrizajućim materijama).
Ocenu uslova rada na poslovima iz prethodnog stava vrši nadležna stručna institucija u Republici Srbiji.
Radna mesta sa povećanim rizikom kod poslodavca su: vozač autobusa, vozač tramvaja, vozač trolejbusa, autolakirer, podmazivač, autolimar, zavarivač (teško pranje i odmašćivanje vozila), gumar, automehaničar probnog stola, kalioničar, duvač kola, građevinsko-pružni radnik, monter kontaktne mreže, rukovalac građevinske mehanizacije, kovač, električar na akumulatorima, automehaničar na pumpama visokog pritiska i galvanizer.
Zaposlenog kome se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima, a u skladu sa stručnom spremom zaposlenog.
Po prestanku privremene zdravstvene nesposobnosti, poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na poslove koje je prethodno obavljao.
Zaposlenom se daje na upotrebu oprema za rad, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije samo ako su obezbeđene sve mere za bezbednost i zdravlje koje su određene dokumentacijom u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima.
Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih bliže se uređuje opštim aktom preduzeća.
VI - ZARADE, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa važećim zakonima, odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti, ovog ugovora i ugovora o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.
Zaposleni obavlja poslove prema odredbama pravilnika kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i posebni uslovi potrebni za rad na tim poslovima.
Zarada se isplaćuje zaposlenima dva puta mesečno i to:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačni obračun do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada ostvarena po ovom ugovoru ne može biti niža od prosečne ostvarene zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate konačnog obračuna zarade, dostavi obračunsku listu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca,
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih ovim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak,
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti radnog časa,
- vrednosti - koeficijenta posla,
- vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova.
Vrednost radnog časa sporazumno se utvrđuje istovremeno sa donošenjem programa poslovanja GSP "Beograd".
Utvrđena vrednost radnog časa koriguje se u toku kalendarske godine najmanje jedanput kada dođe do bitnih promena okolnosti i pretpostavki na osnovu kojih je utvrđena (smanjenje broja zaposlenih, restrukturiranje preduzeća, ostvarenih rezultata, mase zarada i mesečne strukture časova rada).
Reprezentativni sindikati mogu pokrenuti inicijativu za povećanje vrednosti radnog časa kod poslodavca i osnivača.
Masa zarada za zaposlene utvrđuje se na osnovu prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na masu sredstava za isplatu zarada na osnovu:
1. ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
2. prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi grada u prethodnom mesecu, i
3. procenta korekcije iskazane u tabeli iz člana 10. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti, odnosno člana 54. ovog ugovora.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak.
Ukoliko prosečna zarada zaposlenih bude isplaćivana ispod prosečne zarade zaposlenih u privredi grada, usklađivanje će se vršiti kontinuirano.
Korektivni faktor za utvrđivanje mase zarada za GSP "Beograd", na osnovu kriterijuma utvrđenim u članu 53. ovog ugovora, počev od maja 2006. do maja 2009. godine i iznosi:
|
Zaposleni |
Korektivni faktor |
Korektivni faktor |
|||
2006. |
2007. |
2008. |
2009. |
|||
GSP "Beograd" |
6.941 |
+25% |
+26% |
+27% |
+28% |
+29% |
Kriterijumi za utvrđivanje mase zarada iz ovog ugovora primenjivaće se pod uslovom da je tako formirana masa zarada u skladu sa propisima Vlade Republike Srbije kojima se uređuje politika zarada u javnim preduzećima.
Masa zarada, sa pripadajućim obavezama preduzeća, iz prethodnog člana ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada u preduzećima i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća, mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Vrednost posla - koeficijent koji zaposleni obavlja, utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme koja je uslov za obavljanje odgovarajućeg posla.
Osnovna zarada kretaće se u rasponu od 1 do 6, i to:
Kvalifikacija |
Raspon koeficijenata |
NK |
1.00 |
PK |
2.10 - 2.60 |
KV |
3.00 - 3.50 |
SSS |
3.00 - 3.50 |
VK |
3.30 - 4.00 |
VŠS |
3.20 - 4.20 |
VSS |
4.30 - 6.00 |
Važećim odlukama (broj:6122 od 1. VII 2005. godine; 8405 od 9. IX 2005. godine; 9676/1 od 11. XI 2005. godine; 11706/1 od 8. XII 2005. godine; 11819/1 od 12. XII 2005. godine; 326/1 od 3. II 2006. godine; 336 od 10.I 2006. godine; 3875 od 9. V 2006. godine; 3824/1 od 23. V 2006. godine; 7199/1 od 18.10.2006. godine) utvrđeni su koeficijenti (vrednost posla) za sve poslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u GSP "Beograd".
Posebnom odlukom generalnog direktora, utvrđuje se vrednost posla - koeficijent za sve poslove predviđene Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova u GSP "Beograd".
Osnovna zarada iz člana 52. stav 2. ovog ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu, a najviše 25%. Osnovna zarada u smislu prethodnog stava ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi,
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti,
- radnog iskustva.
Na svim poslovima prati se i utvrđuje ostvarenje rezultata rada, odnosno radni doprinos zaposlenog.
Na osnovu ocene radnog doprinosa, posebnom odlukom generalnog direktora preduzeća, uvećava se do 40% zarada zaposlenih koji su svojim radom doprineli većem i kvalitetnijem obimu rada, većoj produktivnosti, kreativnosti, očuvanju i zaštiti imovine i za druge poslovne rezultate, posebno vozačima u linijskom saobraćaju (mreže linija), odnosno umanjuje do 20% zarada zaposlenih koji u toku rada ne daju potreban doprinos u izvršavanju radnih zadataka na poslovima na koje su raspoređeni.
Osnovica za obračun zarade iz stava 2. ovog člana je osnovna zarada iz člana 52. stav 2. ovog ugovora.
Spisak stimulisanih i destimulisanih zaposlenih objavljivaće se na oglasnim tablama saobraćajnih pogona - organizacionih jedinica.
Ocenu o radnom doprinosu tehničkih direktora, direktora za saobraćaj, direktora za finansije i investicije, direktora za opštu logistiku i izvršnih direktora saobraćajnih pogona - organizacionih jedinica, utvrđuje generalni direktor.
Zaposleni ima pravo na uvećanje osnovne zarade i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni - 150%,
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla - 45%,
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena - 45%,
- za rad u šihti - 12%,
- za rad nedeljom - 11%,
- za rad u smeni - turnus - 3%
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Uvećanje osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog člana vršiće se na osnovu Programa poslovanja o režimu rada kojim se utvrđuje ukupan fond časova.
Uvećanje zarada - stimulacija zaposlenima može iznositi najviše do 1% utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu - minuli rad - u visini 0,5% cene rada utvrđene ovim ugovorom za svaku godinu radnog staža (s tim što se isplata po ovom osnovu ograničava na 40 godina radnog staža).
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, i to u sledećim slučajevima:
- zbog prekida rada do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa, odnosno ovlašćenog lica,
- za vreme prekida do kojeg je došlo naredbom nadležnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, kao i drugim slučajevima u skladu sa zakonom,
- na dan državnog i verskog praznika koji je propisan zakonom kao neradni dan,
- godišnjeg odmora,
- plaćenog odsustva,
- privremene nesposobnosti za rad, ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem,
- odazivanja pozivu vojnih i drugih organa,
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela,
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada,
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva,
- prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa upravljanja kod poslodavca ili organa sindikata.
Naknada zarada iz ovog člana utvrđuje se u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca u odnosu na mesec za koji se vrši obračun naknade.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana i to: u visini od 75% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene Zakonom o radu, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drugačije određeno.
Zarada pripravnika iznosi 80% osnovne zarade utvrđene za poslove za koje se pripravnik osposobljava.
Zaposleni ima pravo na primanja koja su u funkciji izvršenja poslova, i to:
- troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada, u skladu sa opštim aktom poslodavca,
- troškove ishrane u toku rada u visini od 250 dinara po radnom danu,
- mesečna naknada za ishranu u toku rada isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec,
- regres zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi republike za septembar mesec 2005. godine,
- dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije,
- dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima,
- naknadu troškova prevoza za službeno putovanje, ako zaposleni koristi sopstveni automobil do iznosa 30% cene litra benzina po pređenom kilometru,
- terenski dodatak u visini od 3% prosečne isplaćene mesečne zarade po zaposlenom u privredi republike prema poslednjim objavljenim podacima, ako poslodavac nije obezbedio zaposlenom smeštaj i ishranu bez naknade.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, odnosno obezbedi:
- otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti - najmanje u visini iznosa četiri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od tri prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno tri prosečne zarade isplaćene u gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike ako je to za zaposlenog povoljnije;
- naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, u visini prosečnih troškova pogrebnih usluga po cenovniku JKP "Pogrebne usluge" i
- naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovi uže porodice, u smislu ovog člana, jesu bračni drug i deca zaposlenog.
Ukoliko više članova uže porodice podnese zahtev za pružanje pomoći povodom smrti zaposlenog ili člana uže porodice, pomoć se odobrava samo jednom članu.
Preduzeće je dužno da deci zaposlenog uzrasta do sedam godina obezbedi poklon za Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je utvrđen zakonom kojim se utvrđuje porez na dohodak građana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom odobri isplatu solidarne pomoći, a u zavisnosti od programa poslovanja preduzeća za tekuću godinu, u sledećim slučajevima i pod uslovom da se ispune sledeći kriterijumi:
1. za sve teže bolesti sa komplikacijama koje iziskuju povećane troškove lečenja uzimajući u obzir međunarodnu klasifikaciju bolesti (MKB) zaposlenog ili člana uže porodice (bračni drug i deca zaposlenog) ako član užeg porodičnog domaćinstva nije zaposlen ili nema primanja po nekom drugom osnovu;
Solidarnu pomoć zaposlenom ili članu uže porodice za sve teže bolesti poslodavac može da odobri samo ako na osnovu važeće medicinske dokumentacije, koju je dužan da podnese zaposleni, nesporno proizlazi da se radi o bolesti koja iziskuje veće troškove u postupku dijagnosticiranja, odnosno veće troškove lečenja ili saniranja, odnosno održavanja zdravstvenog stanja;
2. zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ako postoji važeće zvanično mišljenje nadležne zdravstvene ustanove o neophodnosti daljeg banjsko-klimatskog lečenja i oporavka i potvrda - izveštaj da ne postoji mogućnost plaćanja troškova lečenja od nadležnih fondova;
3. nastupanja teže invalidnosti, ako je invalidnost nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i da je povreda izazvala teže telesno oštećenje i znatno umanjila radnu sposobnost zaposlenog i zahteva povećane troškove u funkciji održavanja zdravstvenih, profesionalnih i radnih sposobnosti;
4. ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, ako se radnik obratio zahtevom neposredno nakon elementarne nepogode (poplava, požar, olujni vetar, zemljotres i sl.), a najkasnije sedam dana od dana događaja, da je zaposleni preduzeo sve neophodne mere u cilju otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, da je pomoć neophodna za saniranje prostorija neophodnih za život porodice i da postoji važeći izveštaj nadležne eksterne komisije za praćenje štete;
5. Pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog;
6. Naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti roditelja zaposlenog, u visini prosečnih troškova pogrebnih usluga po cenovniku JKP "Pogrebne usluge".
Solidarna pomoć za slučajeve utvrđene tač. 1-5 ovog člana odobrava se u visini jedne prosečne mesečne zarade isplaćene u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Zaposleni ima pravo da se obrati ponovo sa zahtevom za solidarnu pomoć dve godine nakon dobijanja solidarne pomoći.
Odluku o odobravanju solidarne pomoći donosi generalni direktor, na osnovu predloga i mišljenja nadležne stručne službe.
Zaposleni koji je ostvario solidarnu pomoć neposrednom isplatom novčanog iznosa, dužan je da u roku od 30 dana od dana dobijanja novčanog iznosa dostavi dokaze da je isplaćena sredstva iskoristio za svrhu za koju su odobrena (računi, izveštaji zdravstvene ili druge ustanove i dr.), nadležnim stručnim službama.
Ukoliko ne dostavi dokaz ili je utvrđeno da je odobrena sredstva nenamenski utrošio, dužan je da isplaćeni novčani iznos vrati.
Ocenu težine bolesti iz ovog člana, kao i pravo na naknadu, utvrđuje nadležna medicina rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati nagradu kao jubilej povodom jubilarnih godina rada u preduzeću, u zavisnosti od dužine radnog staža, i to:
- za 10 i 15 godina radnog staža u visini jedne prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 20 i 25 godina radnog staža u visini jedne i po prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 30 i 35 godina radnog staža u visini dve prosečne ostvarene zarade kod poslodavca,
- za 40 godina radnog staža u visini dve i po prosečne ostvarene zarade kod poslodavca.
Iznos za isplatu jubilarne nagrade obračunava na osnovu poslednjeg podatka o prosečnoj zaradi kod poslodavca, kojim raspolaže nadležna obračunska služba.
Kao jubilarna godina rada smatra se svaka peta godina posle deset godina neprekidnog rada u preduzeću.
Zaposleni ne može više puta da ostvari pravo na jubilarnu nagradu povodom iste jubilarne godine rada u preduzeću.
Odluku o isplati jubilarne nagrade donosi generalni direktor ili lice koje on ovlasti.
Poslodavac može zaposlenom odobriti zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika do visine jedne prosečne zarade isplaćene kod poslodavca za prethodni mesec, odnosno u Beogradu, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, pod sledećim uslovima:
1. isplata zajma u tekućem mesecu ne može se vršiti pre isplata zarada za prethodni mesec,
2. vraćanje zajma vrši se iz zarade zaposlenog najduže u šest mesečnih rata, počev od isplate zarade u prvom narednom mesecu u odnosu na mesec u kome je isplaćen zajam,
3. novi zajam se ne može dobiti dok se u potpunosti ne vrati ranije odobreni zajam.
Odluku o isplati zajma iz sopstvenih sredstava donosi Upravni odbor preduzeća.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje, a isplatu vrši poslodavac u saglasnosti sa gradonačelnikom grada Beograda.
Zaposleni imaju pravo na kolektivno osiguranje u preduzeću, a isplatu vrši poslodavac u saglasnosti sa gradonačelnikom grada Beograda.
Osnov za osiguranje zaposlenih utvrđuje poslodavac i reprezentativni sindikati.
Ukoliko zaposleni ostvare pravo na naknadu po osnovu kolektivnog osiguranja u preduzeću, nemaju pravo na isplatu solidarne pomoći iz člana 69.
Poslodavac može isplatiti zaposlenima i druga primanja do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene po zaposlenom u privredi grada, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike povodom dana preduzeća, Nove godine i drugih prigodnih prilika.
Isplata sredstava po ovim osnovama izvršiće se po prethodno dobijenoj saglasnosti osnivača.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini 45% od zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Usled poremećaja poslovanja preduzeća, zaposlenima se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene, uvećava se za 20% po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.
Preduzeće minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnih sindikata u periodu ne dužem od šest meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke, preduzeće zajedno sa reprezentativnim sindikatima precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Uslovi i način ostvarivanja nagrade po osnovu inovacije, racionalizacije i drugih vidova stvaralaštva, uređuju se opštim aktom preduzeća, saglasno programu poslovanja preduzeća.
Zaposleni, korisnik prava na naknadu zbog rada sa skraćenim radnim vremenom (II kategorije invalidnosti), naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu (III kategorije invalidnosti), naknade po osnovu preostale radne sposobnosti, naknade po osnovu premeštaja na drugi odgovarajući posao i opasnosti od nastanka invalidnosti, zadržava iznos naknade koju koristi na dan stupanja na snagu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Službeni glasnik RS", broj 34 od 2. aprila 2003. godine), s tim što ona ne može biti veća od 50% iznosa prosečne zarade po zaposlenom u republici u 2002. godini, koji objavljuje organ nadležan za poslove statistike.
Naknade iz stava 1. ovog člana usklađuju se na način predviđen za usklađivanje penzija.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, korisniku kome je iznos naknade veći od iznosa prosečne zarade iz stava 1. ovog člana, naknada se ne usklađuje sve dok se ne izjednači sa iznosom prosečne zarade iz stava 1. ovog člana.
Naknade zarade iz člana 79. isplaćuju se zaposlenima na način i po postupcima predviđen Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i ostalim pozitivnim zakonskim propisima.
Preduzeće može naknade zaposlenima iz člana 79. isplaćivati i pre roka predviđenim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju i ostalim pozitivnim zakonskim propisima, u skladu sa svojim mogućnostima.
Naknadu zarade iz člana 79. zaposleni invalid rada (II i III kategorije) ostvaruje za dane provedene na radu, za ostale dane za koje po Zakonu o radu ostvaruje pravo na naknadu zarade, kao i za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana.
Zaposleni je obavezan da svaku štetu koju je prouzrokovao preduzeću namerno ili krajnjom nepažnjom, nadoknadi, s tim što se odgovornost zaposlenog utvrđuje saglasno pravilniku koji uređuje postupak naknade štete.
VIII - UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada u slučajevima utvrđenim zakonom, kao i ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu preduzeća u visini od najmanje pet prosečnih neto zarada isplaćenih u preduzeću u poslednja tri meseca u odnosu na datum učinjene povrede.
Ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenje radne discipline ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad u preduzeću, zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada i pre isteka roka, u skladu sa Zakonom o radu, odnosno ako je zaposleni učinio povredu radne obaveze, a postoji opasnost da nastavi sa činjenjem povrede radne obaveze ili utiče na druge zaposlene da mu se pridruže ili ne poštuje utvrđena pravila na radu ili je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad u Preduzeću (krađa, ometanje zaposlenih da rade, izazivanje nereda, izazivanje tuče, nesavesno, neblagovremeno, nekvalitetno obavljanje radnih zadataka, nepoštovanje akata preduzeća, iznošenje neistina koje narušavaju ugled pojedinca ili preduzeća, neovlašćeno javno iznošenje službenih podataka, rad u alkoholisanom stanju, upotreba alkohola za vreme rada i sl.).
Zaposlenom prestaje radni odnos u slučajevima predviđenim Zakonom o radu, ovim ugovorom i ugovorom o radu.
Zaposleni kome je ugovor u radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti, ima pravo i dužnost da ostane na radu 30 dana.
Zaposleni može, u sporazumu sa generalnim direktorom preduzeća, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka iz prethodnog stava, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini od najmanje jedne prosečne neto zarade.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, i to:
- samovoljno napuštanje posla na svom radnom mestu u toku radnog vremena,
- neopravdano izostajanje sa rada, dva ili više radnih dana u toku kalendarskog meseca,
- ometanje zaposlenih u vršenju radnih zadataka,
- nemaran odnos prema osnovnim sredstvima za rad ili radnoj okolini, odnosno nepostupanje sa pažnjom dobrog domaćina,
- nedolično ponašanje na radnom mestu, koje po svojoj prirodi narušava proces rada ili radnu efektivnost ili šteti ugledu preduzeća,
- izazivanje nereda ili izazivanje tuče,
- iznošenje neistina koje narušavaju ugled pojedinca ili preduzeća,
- neovlašćeno javno iznošenje službenih podataka.
U slučaju da zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada ili nema potrebna znanja ili sposobnosti, generalni direktor preduzeća, na predlog izvršnog direktora saobraćajnog pogona - organizacione jedinice, formira stručnu komisiju od tri člana, od kojih je jedan član komisije predstavnik Sindikata, koja će utvrditi rezultate rada zaposlenog.
Komisija mora imati najmanje isti stepen stručne spreme i zanimanje kao i zaposleni čije se znanje i sposobnost utvrđuje.
Komisija daje stručnu ocenu o ostvarenju potrebnih rezultata rada, a generalni direktor preduzeća, donosi odgovarujeće rešenje.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog od strane poslodavca učinjene povrede radne obaveze utvrđene zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
X - PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
U slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenog zbog tehničko-tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, poslodavac je dužan da poštuje proceduru propisanu Zakonom o radu i "Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju" koji donose potpisnici Posebnog kolektivnog ugovora.
U Programu poslovanja preduzeća prilikom utvrđivanja politike zaposlenosti poslodavac je obavezan da predvidi potreban broj zaposlenih poštujući princip produktivnosti i racionalnosti, planirajući povećanje obima poslova i proširenje obima delatnosti, a na osnovu potreba korisnika, uz saglasnost sa dokumentima koji proističu iz rada komisije za socijalni dijalog, a u skladu sa članom 65. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Upravni odbor preduzeća formiraće komisiju za socijalni dijalog.
Komisiju čine šest članova na paritetnom principu, od predstavnika poslodavca i reprezentativnih sindikata.
Zadatak ove komisije je primena socijalnog programa za zaposlene, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa restrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti, uz saglasnosti sa dokumentima koji proističu iz rada komisije za socijalni dijalog, a u skladu sa članom 65. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu.
Odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenog, zbog tehničko-tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, donosi Upravni odbor preduzeća.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, primenjivaće se kriterijumi iz zakona i programa koje utvrđuje Upravni odbor, a na osnovu prestanka potrebe za obavljanjem određenih poslova.
Izuzetno, zaposlenom koji je u preduzeću proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnoloških unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Ako poslodavac nema sopstvenih sredstava ili mu nedostaju sredstva za obezbeđivanje prava viška zaposlenih utvrđenih Zakonom o radu, koristiće se sredstva planirana u budžetu grada.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njegovom ulogom i zadacima iz zakona, i to:
- pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za uslove rada, materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se upoznaju sa materijalima i pozivaju da prisustvuju sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na mestima koja su za to određena i koja su pristupačna zaposlenim;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnih sindikata razmotre pre donošenja odluke od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predstavnicima sindikata omogući odsustvovanja sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama, seminarima i kongresima na koje su pozvani.
Poslodavac je dužan da članarinu sindikata, a na osnovu overene i potpisane pristupnice sindikatu koju dostavlja radnik službi obračuna, uplati na tekući račun sindikata pri konačnom obračunu zarada za prethodni mesec.
Poslodavac je dužan da:
- omogući predsednicima reprezentativnih sindikata da profesionalno obavljaju funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizlaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme primaju naknadu zarade poslova koje su obavljali;
- predsednicima drugih organizacija sindikata plaćene časove saglasno Zakonu o radu i Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu, a u zavisnosti od broja članova te organizacije;
- sindikalnim poverenicima, odnosno predsednicima sindikalnih podružnica za obavljanje njihove funkcije plaćene časove u visini jedne polovine mesečnog fonda časova predviđenog za predsednike reprezentativnih sindikata, odnosno drugih organizacija sindikata u preduzeću.
Predsednici organizacija sindikata u preduzeću dužni su da obaveste generalnog direktora o izboru sindikalnih poverenika, odnosno predsednika sindikalnih podružnica (ime i prezime, saobraćajni pogon - organizaciona jedinica, poslove koje obavlja i dr.) da bi ostvarili pravo po ovom ugovoru.
Sindikalni poverenici, odnosno predsednici sindikalnih podružnica, koji imaju broj članova manji od 2% od ukupnog broja zaposlenih u preduzeću, ne ostvaruju pravo na plaćene časove saglasno odredbama ovog ugovora.
Na osnovu izveštaja Službe obračuna i raspodele o broju članstva organizacije sindikata u preduzeću, koji se svakih tri meseca dostavlja Pravnoj službi, generalni direktor utvrđuje mesečni fond plaćenih časova predstavnicima sindikalnih organizacija za obavljanje sindikalnih funkcija.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u Upravnom i Nadzornom odboru preduzeća, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz prethodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
Reprezentativni sindikati imaju pravo da svakih šest meseci budu obavešteni od poslodavca o poslovanju, nivou zarada, nivou zaposlenosti, sprovođenju odredbi kolektivnog ugovora i radno-socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.
XII - PRAVA I DUŽNOSTI U ŠTRAJKU
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i ovim ugovorom.
Generalni direktor određuje zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka, radi obezbeđivanja minimuma procesa rada, s tim da to ne mogu biti zaposleni koji su izabrani u štrajkački odbor.
Zaposleni koji obavljaju poslove za vreme štrajka, ispunjavajući minimum procesa rada, dužni su da izvršavaju naloge poslodavca.
Način obezbeđivanja minimuma procesa rada utvrđuje generalni direktor preduzeća rešenjem, u neposrednoj saradnji sa predsednikom štrajkačkog odbora.
Rešenje iz stava jedan ovog člana sadrži poslove koji će se obavljati u vreme štrajka, kako bi se obezbedilo bezbedno i uredno odvijanje svih procesa unutar sistema GSP "Beograd" kojim se ostvaruje utvrđeni minimum procesa rada, kao i način rada na tim poslovima.
Opštim aktom generalnog direktora iz stava jedan ovog člana utvrđuju se uslovi rada i organizacija procesa, kao i obavljanje drugih poslova vezanih za organizovanje bezbednog i urednog odvijanja procesa rada preduzeća u celini.
Odredbe ovog ugovora i Zakona o štrajku primenjuju se i na štrajk upozorenja.
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u Upravnom i Nadzornom odboru osnivač, na predlog zaposlenih.
Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova Upravnog i Nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovaraju reprezentativni sindikati, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa Statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova Upravnog i Nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati generalnom direktoru, u smislu odredaba Statuta, srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Generalni direktor će na osnovu tih predloga predložiti osnivaču da za člana Upravnog, odnosno Nadzornog odbora bude izabran zaposleni - član reprezentativnog sindikata koji ima najveći procenat članova u odnosu na broj zaposlenih u preduzeću.
Reprezentativni sindikati učestvuju u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske promene ili ugovaranja koncesija preduzeća, i imaju pravo davanja mišljenja i predloga.
U preduzeću može da se obrazuje savet zaposlenih koji broji devet članova.
Predsednici reprezentativnih sindikata po funkciji su članovi saveta zaposlenih.
Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih vode i za njega odgovaraju reprezentativni sindikati, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.
Savet zaposlenih razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje prava i obaveza zaposlenih iz rada i po osnovu rada.
Upravni odbor, pre donošenja akta o rešavanju stambenih potreba zaposlenih i akta o zaštiti na radu, pribavlja mišljenje reprezentativnih sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
XIV.1. Individualni radni spor
Spor koji nastane povodom otkaza ugovora o radu ili isplate minimalne zarade može da se rešava pred arbitrom.
Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora, upisanih u imenik Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.
Ako arbitar u zakonskom roku ne donese odluku rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.
Odluka arbitra o spornom pitanju je konačna.
Odluka iz stava 1. ovog člana obavezuje i poslodavca i zaposlenog.
Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora rešavaju se pred arbitražom.
Učesnici u zaključenju ovog ugovora će, u roku od 15 dana od dana nastanka spora u primeni kolektivnog ugovora, obrazovati arbitražu čiji je zadatak da nastali spor reši.
Arbitraža se obrazuje za svaki nastali spor.
Arbitraža broji pet članova.
U arbitražu svaki potpisnik ugovora imenuje po jednog predstavnika, dva arbitra sporazumno predlažu osnivač, generalni direktor preduzeća i reprezentativni sindikati iz reda stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Članovi arbitraže iz svojih redova biraju predsednika.
Arbitraža donosi odluku o spornom pitanju u roku od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
Arbitraža donosi odluku većinom glasova svih članova.
Odluka arbitraže obavezuje učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Ukoliko se spor ne reši mirnim putem, može se rešavati pred nadležnim sudom.
XV - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Učesnici ugovora saglasni su da u okviru svojih ovlašćenja deluju u cilju obezbeđivanja uslova za primenu odredaba ovog ugovora.
Na pitanja koja nisu uređena ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalno-stambenoj delatnosti u Beogradu.
Ugovor se zaključuje na tri godine, a smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćeni predstavnici svih učesnika.
Važenje ovog ugovora može prestati sporazumom svih učesnika ili otkazom svakog od učesnika u zaključenju ugovora.
Otkaz ugovora se ostalim učesnicima dostavlja u pisanoj formi sa detaljnim obrazloženjem razloga za otkaz.
U slučaju otkaza učesnici su dužni da u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva otpočnu postupak pregovaranja radi rešavanja spornog pitanja.
Ovaj kolektivni ugovor, u slučaju otkaza, primenjuje se do rešenja spornog pitanja, a najduže šest meseci od podnošenja otkaza.
Izmene i dopune ovog ugovora može tražiti svaki učesnik pisanim putem. U zahtevu se navode razlozi zbog kojih se traže njegove izmene i dopune.
Najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva učesnici su dužni da zajednički razmotre zahteve za izmene i dopune ovog ugovora i da odluče o zahtevu.
Za praćenje primene i tumačenje odredaba ovog ugovora formiraće se komisija, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava komisije. Način rada i dinamika rada regulisaće se poslovnikom o radu koji donosi ova komisija.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih šest meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Do donošenja akta po proceni rizika koji se zasniva na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog, primenjivaće se odredbe člana 46. ovog ugovora.
Zaposleni koji sada ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme po osnovu smenskog rada, rada noću i dr. nastavljaju sa radom pod istim uslovima do preispitivanja uslova u skladu sa članom 22. ovog ugovora.
Stručna analiza nadležne institucije izvršiće se najkasnije u roku od godinu dana od potpisivanja ovog ugovora.
Stupanjem na snagu ovog ugovora prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor za GSP "Beograd" broj 4780 od 30. maja 2003. godine.
Odredbe o zaradama primenjivaće se počev od narednog obračunskog meseca od meseca kada ugovor stupi na snagu.
Ovaj ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".