PRAVILNIKO SPOLJNOTRGOVINSKOJ ARBITRAŽI PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 52/2007) |
(1) Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu: Arbitraža) je stalna arbitražna institucija koja vrši mirenje i rešava sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa, kada je ugovorena njena nadležnost.
(2) Arbitraža je nezavisni organ i u svom odlučivanju je samostalna.
(3) Sedište Arbitraže je u Beogradu, Terazije 23.
(1) Arbitraža ima predsednika, Predsedništvo i Sekretarijat.
(2) Mirenje i rešavanje sporova vrše arbitri.
(1) Predsedništvo Arbitraže sastoji se od predsednika, dva potpredsednika, sekretara Arbitraže i devet članova (Predsedništvo u širem sastavu).
(2) Predsednik, dva potpredsednika i sekretar Arbitraže sačinjavaju Predsedništvo u užem sastavu.
(3) Predsednika, potpredsednike i članove Predsedništva Arbitraže bira i razrešava Skupština Privredne komore Srbije na period od četiri godine, s tim što mogu biti ponovo birani.
(4) Predsedništvo u širem sastavu ostvaruje nadzor nad primenom ovog pravilnika, prati i razmatra praksu rešavanja sporova i vrši druge poslove za koje je nadležno po ovom pravilniku.
(5) Predsedništvo u užem sastavu prethodno utvrđuje da li su stranke zaključile u pismenom obliku sporazum o Arbitraži, učestvuje u donošenju odluke o nadležnosti Arbitraže, odlučuje o izuzeću arbitara i vrši druge poslove za koje je nadležno po ovom pravilniku.
(6) Predsednik, a u njegovoj odsutnosti jedan od potpredsednika Arbitraže koga odredi predsednik Arbitraže predstavlja Arbitražu i organizuje njen rad, predsedava sednicama Predsedništva, imenuje posrednike, predsednike komisije za mirenje, arbitre i predsednike arbitražnog veća u slučajevima predviđenim ovim pravilnikom i vrši druge poslove predviđene ovim pravilnikom.
(7) Ako su predsednik i potpredsednici Arbitraže sprečeni da duže vreme vrše dužnost, Predsedništvo Arbitraže u širem sastavu odrediće jednog svog člana za zamenika predsednika odnosno potpredsednika dok ta sprečenost traje.
(8) Predsedništvo u užem sastavu ovlašćeno je da u hitnim slučajevima vrši pojedine poslove iz nadležnosti Predsedništva u širem sastavu, s tim što je dužno da ga o tome obavesti na prvoj narednoj sednici.
(1) Sekretarijat Arbitraže vrši stručne i administrativne poslove Arbitraže.
(2) Sekretar Arbitraže rukovodi Sekretarijatom i potpisuje tekuću prepisku Arbitraže.
(3) Sekretar i saradnici Arbitraže zaposleni su kod Privredne komore Srbije.
(4) Na dužnost sekretara Arbitraže raspoređuje se radnik Komore u skladu sa opštim aktima Komore, po pribavljenom mišljenju Predsedništva Arbitraže u užem sastavu.
(1) Arbitri mogu biti domaći i strani državljani.
(2) Arbitraža ima listu arbitara, koju utvrđuje Skupština Privredne komore Srbije.
(3) Lista arbitara se utvrđuje svake četiri godine, s tim da arbitri koji se nalaze na listi arbitara mogu biti ponovo birani.
(4) Stranke mogu da predlože arbitra sa liste arbitara ili van liste. Predsedništvo Arbitraže odlučuje o predlogu za izbor van liste.
(5) Predsednik arbitražnog veća odnosno arbitar pojedinac može da bude samo arbitar koji se nalazi na listi arbitara.
(6) Stranka koja je za arbitra predložila lice koje nije na listi arbitara, dužna je da Arbitraži dostavi njegovo ime, adresu i kvalifikacije.
(7) Članovi Predsedništva u užem sastavu ne mogu biti birani za arbitre, osim u slučaju predviđenom u članu 21. ovog pravilnika. Predsednik i potpredsednik Arbitraže mogu biti birani samo za predsednika arbitražnog veća, ukoliko već nisu učestvovali u rešavanju o nadležnosti Arbitraže u konkretnom sporu. Posle isteka mandata, članovi Predsedništva u užem sastavu unose se na listu arbitara.
Privredna komora Srbije obezbeđuje materijalna sredstva potrebna za vršenje delatnosti Arbitraže i vrši nadzor nad administrativnim i materijalnim poslovanjem Arbitraže.
(1) U slučajevima u kojima Arbitraža može biti nadležna za rešavanje sporova, svaka stranka, bez obzira da li je ugovorena nadležnost Arbitraže, može se obratiti Arbitraži za posredovanje radi mirenja prema odredbama ovog pravilnika.
(2) Postupak mirenja nezavisan je od arbitražnog postupka, a ako postupak mirenja ne uspe, ništa što je u toku postupka učinjeno ili izjavljeno usmeno ili pismeno, ne obavezuje stranke.
(3) Pristanak na postupak mirenja ne znači pristanak na nadležnost Arbitraže u slučaju neuspeha mirenja.
Predlog za pokretanje postupka
(1) Predlog za pokretanje postupka mirenja podnosi se pismeno Sekretarijatu Arbitraže.
(2) Predlog može podneti jedna stranka sama ili obe zajedno. U predlogu će se naznačiti predmet spora, odnos iz koga je spor proistekao i relevantne činjenice.
(3) Zajedničkim podnošenjem predloga ili podnošenjem predloga od jedne stranke i njegovim prihvatanjem od druge stranke smatra se da su stranke prihvatile odredbe Pravilnika u pogledu postupka mirenja.
(4) Svaka stranka može u svako doba odustati od postupka mirenja, i u tom slučaju snosi sve dotadašnje troškove postupka.
(5) U postupku mirenja stranke mogu učestvovati lično ili preko uredno ovlašćenog punomoćnika.
(1) Ako je predlog za pokretanje postupka mirenja podnela jedna stranka, Sekretarijat Arbitraže obaveštava o tome drugu stranku i poziva je da se u određenom roku izjasni da li prihvata taj predlog i ako ga prihvata, da u istom roku pismeno izloži činjenično stanje, podnese sve potrebne dokumente i izloži svoje gledište.
(2) Ako druga stranka u ostavljenom roku ne odgovori ili ne prihvati predlog, Sekretarijat Arbitraže obaveštava predlagača da se postupak mirenja ne može sprovesti.
Posrednik (Komisija za mirenje)
(1) Mirenje vrši posrednik koga zajednički biraju stranke sa liste arbitara.
(2) Stranke se mogu dogovoriti da mirenje vrši komisija za mirenje, koju sačinjavaju po jedan predstavnik koga imenuju stranke, sa liste ili van liste, i predsednik komisije koga sa liste arbitara zajednički imenuju stranke.
(3) Pre početka postupka pred posrednikom, sekretar Arbitraže određuje predujam za troškove postupka mirenja koji u jednakim delovima polažu obe stranke. Ako stranke ne polože predujam za postupak mirenja do početka postupka, sekretar Arbitraže poziva ih da to učine u naknadno određenom roku. Ako u naknadno određenom roku stranke ne polože predujam za postupak mirenja, smatra se da mirenje nije uspelo.
(4) Ako stranke ne izaberu posrednika, predsednika komisije za mirenje, odnosno svoje predstavnike u komisiji za mirenje, Sekretarijat Arbitraže poziva ih da to naknadno učine. Ako to ne učine u naknadno ostavljenom roku, posrednike imenuje predsednik Arbitraže sa liste arbitara.
(5) Inostrana stranka može za svog predstavnika izabrati i stranog državljanina. Putne i ostale troškove inostranog posrednika dužna je da snosi stranka koja ga je izabrala.
(6) Stranke se mogu saglasiti da postupak mirenja izvrši sam predsednik Arbitraže, drugi član Predsedništva ili posrednik koga imenuje predsednik Arbitraže sa liste arbitara.
(1) Posrednik sprovodi postupak mirenja na način koji u dogovoru sa strankama smatra celishodnim, pružajući strankama pomoć u cilju iznalaženja obostrano prihvatljivih rešenja. Ukoliko su stranke saglasne posrednik može strankama da predloži rešenje spora. U svakom slučaju on može organizovati zajedničke sastanke sa strankama ili sastanke sa svakom strankom posebno.
(2) Rezultati postupka mirenja konstatuju se u zapisniku, koji potpisuje posrednik i stranke.
(3) Raspodelu troškova postupka mirenja vrši posrednik ako se stranke nisu sporazumele o svom učestvovanju u troškovima, što se konstatuje u zapisniku.
(4) Poravnanje je zaključeno kada stranke posle pročitanog zapisnika u kome je konstatovano da su se poravnale, taj zapisnik potpišu. Ovako postignuto poravnanje nema snagu pravosnažne odluke arbitraže, nego snagu poravnanja postignutog van arbitraže.
(5) Posrednik, odnosno članovi komisije za mirenje, ne mogu biti imenovani za arbitra niti učestvovati u raspravi u kojoj se spor po kome nije postignuto poravnanje rešava pred Arbitražom.
(6) Ako su stranke odsutne, dostavlja im se poravnanje radi potpisa sa upozorenjem da će se smatrati da mirenje nije uspelo ako ga u roku od sedam dana od prijema poravnanja ne vrate potpisano Sekretarijatu Arbitraže.
(7) Ako to stranke saglasno predlože, može se poravnanje postignuto u postupku za mirenje doneti u vidu arbitražne odluke.
Arbitraža rešava sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa ukoliko je njena nadležnost ugovorena u skladu sa ovim pravilnikom.
(1) Nadležnost Arbitraže može se zasnovati samo pismenim sporazumom stranaka. Ovaj sporazum se može zaključiti kako u pogledu određenog spora tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proisteći iz određenog pravnog odnosa.
(2) Pod pismenim sporazumom podrazumevaju se i sporazumi o nadležnosti Arbitraže zaključeni razmenom poruka putem sredstava komunikacije, koja omogućavaju pismeni dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te poruke stranke potpisale.
(3) Arbitražni sporazum je punovažno zaključen i kada se stranke u pismenom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadrži sporazum o arbitraži (opšti uslovi za zaključenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitraži postane sastavni deo ugovora.
(4) Smatra se da postoji sporazum o arbitraži ako tužilac pismenim putem pokrene arbitražni spor, a tuženi izričito prihvati arbitražu i s tim se saglasi u pismenoj formi ili u izjavi na zapisniku na ročištu, kao i ako uzme učešće u arbitražnom postupku i do upuštanja u raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitraži, odnosno ne ospori nadležnost Arbitraže.
(5) Stranke koje su ugovorile nadležnost Arbitraže prihvatile su time i odredbe ovog pravilnika.
Autonomnost arbitražnog sporazuma
Ništavost ili nepostojanje osnovnog ugovora ne povlači sa sobom ništavost arbitražnog sporazuma.
Utvrđivanje postojanja arbitražnog sporazuma
(1) Ako tužena strana ospori postojanje arbitražnog sporazuma ili ne odgovori na tužbu, predmet se iznosi pred Predsedništvo u užem sastavu da se utvrdi da li je u ispravama koje je tužilac podneo sadržan sporazum o nadležnosti Arbitraže.
(2) Kad Predsedništvo u užem sastavu utvrdi da je u ispravama, koje je tužilac podneo, sadržan sporazum o nadležnosti Arbitraže, postupak se nastavlja iako druga stranka odbije da učestvuje u njemu.
(3) Odlukom iz stava 2. ovog člana ne prejudicira se konačna odluka o postojanju i punovažnosti arbitražnog sporazuma.
Ako Predsedništvo u užem sastavu utvrdi da u ispravama koje je tužilac podneo nije sadržan sporazum o Arbitraži, Sekretarijat Arbitraže poziva tuženog da se u roku od 30 dana od dana prijema poziva izjasni da li prihvata nadležnost Arbitraže. Ako tuženi ne odgovori ili odbije da prihvati nadležnost, Sekretarijat Arbitraže obaveštava tužioca da se ne može pristupiti arbitraži.
(1) Arbitraža može da odbije da rešava spor i kada je njena nadležnost ugovorena, ako arbitražni sporazum ili ugovor o osnovnom poslu sadrže odredbe koje nisu u skladu sa nadležnostima i načelima arbitraže, kao i kada su zahtevi i postupanje stranaka u toku postupka takvi da onemogućavaju normalno odvijanje arbitražnog postupka.
(2) Odluku o odbijanju nadležnosti pre obrazovanja arbitražnog veća, donosi Predsedništvo u užem sastavu, a po obrazovanju arbitražnog veća - prošireno veće u smislu člana 18. ovog pravilnika.
(1) Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac paze po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li se radi o sporu iz nadležnosti Arbitraže u smislu člana 12. ovog pravilnika.
(2) U slučaju kada stranka istakne prigovor nenadležnosti Arbitraže pitanje nadležnosti raspravlja prošireno veće koje u svom sastavu ima pet članova. U njegov sastav, pored članova arbitražnog veća, ulaze i predsednik i potpredsednik Arbitraže. Ako se spor vodi pred arbitrom pojedincem prošireno veće ima tri člana i njega sačinjavaju arbitar pojedinac, predsednik i potpredsednik Arbitraže.
(3) U slučaju sprečenosti predsednika ili potpredsednika Arbitraže, predsednik Arbitraže određuje zamenika iz reda članova Predsedništva u širem sastavu.
(1) Prigovor nenadležnosti tuženi može da istakne u odgovoru na tužbu ili drugom podnesku pre rasprave, a na raspravi, pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, samo ako nije dao odgovor na tužbu ili drugi podnesak.
(2) O prigovoru nenadležnosti raspravlja se u kontradiktornom postupku. Ako je prigovor nenadležnosti odbijen donosi se delimična odluka ili zaključak koji se obrazlaže u konačnoj odluci o predmetu spora. Zaključak potpisuju svi članovi proširenog arbitražnog veća.
(3) Prošireno arbitražno veće donosi odluku ako usvoji prigovor nenadležnosti i oglasi se nenadležnim.
(4) Kada je odbijen prigovor nenadležnosti, bez obzira da li je o ovom pitanju odlučeno zaključkom ili delimičnom odlukom, spor se nastavlja pred arbitrom pojedincem ili arbitražnim većem.
IV KONSTITUISANJE ARBITRAŽE I ARBITRI
Arbitar pojedinac i arbitražno veće
(1) Spor rešava arbitar pojedinac, kada stranke tako predvide ili kada se radi o sporu čija vrednost nije veća od 70.000 USD.
(2) U svim ostalim slučajevima, a posebno kada su stranke tako predvidele, spor rešava arbitražno veće, koje se sastoji od tri člana.
(1) Stranke mogu sporazumno, u roku od 30 dana od odgovora na tužbu, da izaberu arbitra pojedinca sa liste arbitara i da o tome pismeno obaveste Arbitražu. Arbitar pojedinac može da bude i predsednik ili potpredsednik Arbitraže.
(2) Stranke mogu sporazumno da imenovanje arbitra pojedinca prepuste predsedniku Arbitraže.
(3) Ako stranke u navedenom roku ne izaberu sporazumno arbitra pojedinca, njegovo imenovanje vrši predsednik Arbitraže.
Konstituisanje arbitražnog veća
(1) U sporovima koje rešava arbitražno veće tužilac će izabrati svog arbitra prilikom podnošenja tužbe, odnosno prilikom uplate arbitražnih troškova, a tuženi u odgovoru na tužbu.
(2) Ako jedna ili obe stranke ne izaberu svoje arbitre u rokovima iz stava 1. ovog člana, ili ako u roku od 30 dana ne izaberu drugog arbitra ukoliko izabrani arbitar ne prihvati svoje imenovanje ili ako imenovanje prepuste Arbitraži, arbitre imenuje predsednik Arbitraže u daljem roku od 30 dana, o čemu se obaveštavaju stranke i imenovani arbitri, u roku od osam dana od imenovanja.
(3) Ako stranka dva puta uzastopno izabere za arbitra lica koja se ne prihvataju imenovanja, pravo imenovanja prelazi na predsednika Arbitraže.
(4) U roku od 30 dana od dana prijema izveštaja o svom naimenovanju, imenovani arbitri biraju sa liste arbitara trećeg arbitra kao predsednika veća. Oni mogu da izaberu za predsednika veća, predsednika ili potpredsednika Arbitraže. Ako oni u ovom roku ne izvrše izbor, predsednika veća imenuje predsednik Arbitraže u daljem roku od 30 dana.
(5) Odredba iz stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju izbora predsednika veća.
Ako se u jednom sporu pojavljuju kao tužioci ili tuženi više lica, oni će se prethodno sporazumeti o izboru zajedničkog arbitra. Ako se ne sporazumeju u rokovima predviđenim ovim pravilnikom, arbitra imenuje predsednik Arbitraže.
(1) Arbitri ne mogu dati, pismeno ili usmeno, mišljenje ili savet, niti mogu biti zastupnici u sporu koji se vodi pred Arbitražom.
(2) Zaposleni kod stranaka, članovi njihovih organa i stalni saradnici, ne mogu biti imenovani za arbitre u sporovima u kojima učestvuju te stranke.
(1) Lice koje treba da bude arbitar pismeno izjavljuje da li se prihvata ove dužnosti i dužno je da otkrije bilo koju okolnost koja može da izazove sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost.
(2) Ova izjava se podnosi Sekretarijatu koji je dostavlja strankama.
(3) Ukoliko stranke ne stave primedbe u roku od 15 dana od dana prijema izjave, arbitar se smatra imenovanim.
(4) Ukoliko jedna ili obe stranke stave primedbe, o konačnom imenovanju arbitra odlučuje Predsedništvo Arbitraže u užem sastavu.
(5) Ovom odredbom ne dira se u odredbe o izuzeću arbitra.
(1) Ako arbitar iz pravnih ili stvarnih razloga nije više u mogućnosti da obavlja svoje dužnosti ili iz drugih opravdanih razloga ne izvršava svoje dužnosti u primerenom roku, njegov mandat prestaje ako se povuče sa funkcije.
(2) Stranke se mogu sporazumeti o opozivu arbitra ako on iz stvarnih ili pravnih razloga nije više u stanju da obavlja svoje dužnosti ili ih ne obavlja u primerenom roku.
(3) Svaka stranka može zatražiti da Predsedništvo u užem sastavu odluči o prestanku mandata arbitra iz razloga navedenih u stavu 2. ovog člana.
(4) Činjenica da je na osnovu ovog člana ili člana 27. arbitru prestala funkcija, ne znači da se time priznaje kao osnovan bilo koji od razloga pomenutih u ovom članu ili u članu 27. stav 1.
(1) Izuzeće arbitara može se tražiti samo ako postoje okolnosti koje mogu izazvati opravdanu sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost ili ako arbitar nema kvalifikacije koje su stranke sporazumno utvrdile. Stranka može zahtevati izuzeće arbitra koga je imenovala sama ili zajedno sa protivnom strankom samo iz razloga koji je nastao ili za koji je saznala posle izvršenog imenovanja.
(2) Zahtev za izuzeće mora da se podnese u roku od 15 dana pošto je stranka saznala za razloge izuzeća ili od imenovanja arbitra, a može da se podnese do donošenja odluke.
(3) O zahtevu za izuzeće obaveštavaju se druga stranka, arbitar čije se izuzeće traži i drugi članovi arbitražnog veća. Odluku o izuzeću donosi Predsedništvo Arbitraže u užem sastavu po pribavljenom izjašnjenju arbitra čije se izuzeće zahteva. Odluka Predsedništva ne mora biti obrazložena.
(1) Ako za vreme trajanja mandata arbitar bude sprečen u vršenju svojih funkcija, stranka koja ga je imenovala imenuje drugog arbitra najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema poziva Arbitraže da imenuje arbitra.
(2) Ako je arbitra, koji je sprečen da vrši svoje funkcije, imenovao predsednik Arbitraže, na njegovo mesto predsednik Arbitraže imenuje drugog arbitra u roku od 15 dana.
(3) Ako su predsednika veća izabrali arbitri stranaka, a koji je sprečen u obavljanju svoje funkcije, novog predsednika veća biraju arbitri stranaka u roku od 30 dana.
(4) Ako je predsednik Arbitraže imenovao predsednika veća koji je sprečen da obavlja svoju funkciju, novog predsednika veća imenuje predsednik Arbitraže, u roku od 30 dana.
Arbitražni postupak može se započeti i bez prethodnog postupka mirenja.
Podnošenje zahteva za arbitražu ili tužbe
(1) Spor počinje podnošenjem zahteva za arbitražu ili tužbe.
(2) Zahtev za arbitražu ili tužba se podnosi Sekretarijatu Arbitraže u pet primeraka.
(3) Zahtev za arbitražu sadrži:
a) ime (poslovno ime) tužioca i tuženog, njihova prebivališta, odnosno sedišta;
b) dokaz o postojanju sporazuma o Arbitraži;
v) imenovanje arbitra.
(4) Tužba sadrži pored elemenata navedenih u stavu 3. ovog člana još i tužbene zahteve, opis predmeta spora i dokaze.
(5) Zahtev za arbitražu ili tužba i dokazi podnose se na srpskom jeziku i na jeziku na kome je između stranaka sačinjen ugovor.
(6) Ako u sporu ima više lica na strani tuženog, Sekretarijat Arbitraže će zahtevati da mu se dostavi odgovarajući broj prepisa zahteva za arbitražu ili tužbe sa prilozima.
(7) Sekretarijat Arbitraže dostavlja zahtev za arbitražu ili tužbu sa prilozima tuženoj strani na odgovor, uz naznačenje u kom broju primeraka odgovor sa prilozima treba da bude podnet.
Odgovor na zahtev za arbitražu ili tužbu
(1) Rok za dostavljanje odgovora na zahtev za arbitražu ili tužbu je 30 dana od dana prijema zahteva ili tužbe.
(2) U odgovoru, tuženi se izjašnjava o zahtevima tužioca i iznosi svoja sredstva odbrane zajedno sa odgovarajućim dokumentima.
(3) Jedan primerak odgovora Sekretarijat Arbitraže dostavlja tužiocu.
(1) Tuženi može sve do zaključenja glavne rasprave podneti protivtužbu, ako zahtev protivtužbe proističe iz istog pravnog odnosa.
(2) Protivtužba se dostavlja drugoj stranci koja može u roku od 30 dana od dana prijema protivtužbe dostaviti svoj odgovor.
Ako su pred Arbitražom stranke jedna protiv druge podnele više tužbi, koje potiču iz raznih pravnih odnosa, Sekretarijat Arbitraže nastojaće da se postupak po ovim tužbama spoji i da o njima odluči isto arbitražno veće radi ekonomičnosti postupka.
(1) Dostavljanje poziva i drugih pismena strankama u toku postupka vrši se na poštansku adresu primaoca, putem pošte, preporučenim pismom uz povratnu potvrdu o prijemu ili na drugi način kojim se obezbeđuje pismeni dokaz o tome da je pismeno upućeno.
(2) Poštanska adresa je adresa na koju primalac redovno prima poštu. Ako primalac nije odredio drugu adresu ili ako drugo ne proizilazi iz okolnosti slučaja, poštanskom adresom se smatra adresa poslovnog sedišta pravnog lica ili njegovog ogranka, odnosno adresa redovnog boravišta fizičkog lica ili adresa navedena u sporazumu o arbitraži.
(3) Ako se adresa iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi, smatra se da je pismeno primljeno ako je upućeno na poslednju poznatu poštansku adresu primaoca.
(4) Smatra se da je dostavljanje punovažno izvršeno i onda kada stranka ili njen punomoćnik odbiju da prime poziv i druga pismena.
(5) Ako su stranke odredile svoje punomoćnike, svi pozivi i pismena upućuju se na adresu punomoćnika.
(6) Dostavljanje pismena vrši se direktno ili neposredno stranci, kada je za svog punomoćnika odredila lice koje je kod nje zaposleno.
(7) Ako uredno pozvani tuženi ne odgovori na tužbu ili poziv, ili odbije da uzme učešće u arbitražnom postupku, arbitražni postupak se nastavlja prema odredbama ovog pravilnika.
(1) Usmena rasprava se održava kada arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac, smatraju da su se za to ispunili uslovi.
(2) Ako arbitri utvrde da su pismeni podnesci i dokazi dovoljni za donošenje odluke i bez usmene rasprave, ako nijedna od stranaka ne zahteva održavanje usmene rasprave, neće se zakazivati usmena rasprava, već će se obavestiti stranke da će odluka biti doneta na osnovu podnetih pismenih dokaza.
(3) Ako ni jedna od stranaka u roku od 15 dana od dana prijema ovog saopštenja ne zahteva usmenu raspravu, arbitri donose odluku bez rasprave, na osnovu podnetih dokaza.
(4) Predlog da se odluka donese bez održavanja usmene rasprave mogu podneti i stranke sporazumno.
(5) Usmena rasprava će se održati uvek kada jedna stranka to zahteva.
(6) Usmenu raspravu pismeno zakazuje predsednik arbitražnog veća, u ime i u dogovoru sa ostalim arbitrima, odnosno arbitar pojedinac.
(1) Rokovi određeni ovim pravilnikom mogu se produžiti na zahtev stranaka u opravdanim slučajevima.
(2) Veće, odnosno arbitar pojedinac vodi računa da se ne odugovlači postupak.
Mesto održavanja usmene rasprave
(1) Usmene rasprave se, po pravilu održavaju u sedištu Arbitraže.
(2) Na predlog stranaka arbitražno veće ili arbitar pojedinac mogu da odluče da se rasprava održi i u nekom drugom mestu.
(3) Rasprave su nejavne, ako se stranke nisu drugačije sporazumele.
(4) Stranke prisustvuju raspravi lično ili preko ovlašćenog punomoćnika. Punomoćnik strane stranke može biti i strani državljanin.
(5) Strankama mogu na raspravi pomagati njihovi savetnici.
(6) Ako jedna ili obe stranke, iako uredno pozvane, ne dođu na usmenu raspravu, arbitri, pošto utvrde da su stranke uredno pozvane na usmenu raspravu i da nemaju opravdanih razloga za svoje odsustvo, mogu pristupiti raspravljanju spora kao da su stranke prisutne. U tom slučaju ne može se doneti arbitražna odluka zbog izostanka.
(1) Stranke mogu sporazumno odrediti jezik ili jezike koji će se koristiti u arbitražnom postupku. Ako se stranke nisu o tome sporazumele, arbitražni postupak se vodi na srpskom jeziku.
(2) Jezik arbitraže primenjuje se na sve pismene izjave stranaka, na usmenu raspravu, na odluke i zaključke osim ako se stranke drugačije ne sporazumeju. Uz sve pismene dokaze, ukoliko su sačinjeni na nekom drugom jeziku, prilaže se i prevod na jezik postupka.
(3) Prepiska Sekretarijata sa inostranom strankom koja nije zastupana od strane domaćeg lica, a očigledno ne vlada srpskim jezikom, vodi se na srpskom uz prevod na engleski jezik.
(1) Arbitri odlučuju o izvođenju dokaza po predlozima stranaka ili po svojoj inicijativi. Oni mogu narediti izvođenje dokaza u toku celog postupka.
(2) Arbitri cene dokaznu snagu izvedenih dokaza po slobodnom uverenju.
(3) Stranke su dužne sarađivati u izvođenju dokaza i izvršavati sve mere koje se od njih u tom cilju zahtevaju.
(1) U dokaznom postupku dokazivanje se može izvesti saslušanjem svedoka, stranaka i veštačenjem.
(2) Arbitri mogu naložiti strankama da privedu svedoke a isto tako mogu svedocima neposredno uputiti poziv.
(3) Saslušanje svedoka i veštaka vrši se, po pravilu, pred arbitražnim većem, odnosno arbitrom pojedincem.
(4) Arbitri mogu zatražiti od redovnih sudova da izvedu pojedine dokaze koje sami nisu u mogućnosti da izvedu.
(5) Veštaka određuje arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac koji mu određuju zadatak.
(6) Na izuzeće veštaka primenjuju se odredbe ovog pravilnika o izuzeću arbitara.
Zaključci o upravljanju postupkom
(1) U toku postupka arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu da donose zaključke o upravljanju arbitražnim postupkom koje smatraju potrebnim, kao što su: polaganje predujma na ime troškova za veštake i svedoke, obezbeđenje dokaza, rokovi, spajanje predmeta i ostale potrebne zaključke.
(2) Ako stranka, koja je predložila dokaze, ne položi predujam neće se pristupiti izvođenju dokaza.
Lice koje ima pravni interes da učestvuje u arbitražnom sporu može se pridružiti jednoj od stranaka samo uz saglasnost obe stranke.
Privremene mere i mere obezbeđenja
Ako se stranke nisu drugačije sporazumele, Arbitraža može, na predlog jedne stranke, odrediti privremenu meru koju smatra potrebnom s obzirom na predmet spora a može istovremeno da odredi da protivna stranka položi odgovarajuće obezbeđenje.
(1) Arbitražni postupak će se, po pravilu okončati u roku od jedne godine od dana konstituisanja arbitražnog veća ili imenovanja arbitra pojedinca.
(2) Izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu da odluče, uz prethodnu saglasnost Predsedništva u užem sastavu, da se arbitražni postupak produži i nakon isteka ovog roka ako potrebe pribavljanja dokaza to nalažu, ako stranke to predlože ili iz drugih opravdanih razloga.
(1) Na postupak pred Arbitražom primenjuju se odredbe ovog pravilnika i odredbe sporazuma o arbitraži.
(2) Ako Pravilnik ne sadrži odredbu koja se odnosi na pitanje koje se postavlja, stranke, a ukoliko one to ne učine, arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu da odrede pravila koja smatraju celishodnim u granicama odredaba Zakona o arbitraži Republike Srbije.
(1) Stranke mogu ugovoriti da se na vođenje spora pred Arbitražom primenjuju Pravila o arbitraži Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL).
(2) Ako u Pravilima o arbitraži Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovačko pravo (UNCITRAL) ne postoje odgovarajuće odredbe, primenjuju se odredbe ovog pravilnika.
Okončanje arbitražnog postupka
(1) Arbitražni postupak okončava se donošenjem konačne arbitražne odluke ili zaključkom arbitražnog veća odnosno arbitra pojedinca o obustavljanju postupka koji se donosi u skladu sa odredbama iz stava 2. ovog člana.
(2) Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac donose zaključak o obustavljanju arbitražnog postupka:
(a) kada tužilac ne podnese tužbu u skladu sa ovim pravilnikom;
(b) kada tužilac povuče tužbu, osim ako se tuženi tome ne usprotivi a arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac ocene da tuženi ima opravdan interes da se donese konačna arbitražna odluka u sporu;
(v) kada se stranke sporazumeju o obustavi postupka;
(g) kada arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac utvrdi da je nastavak arbitražnog postupka iz bilo kog drugog razloga postao nepotreban ili nemoguć.
(1) Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac dužni su primeniti pravo ili pravna pravila koje su stranke odredile kao materijalno pravo koje će se primeniti na njihov ugovorni odnos.
(2) Ako stranke to nisu odredile, arbitražno veće odnosno arbitar pojedinac odrediće pravo ili pravna pravila na koje upućuju kolizione norme čiju primenu arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac smatraju najprikladnijim u tom slučaju.
(3) U svim slučajevima arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac donose odluku u skladu sa odredbama ugovora i uzimaju u obzir trgovinske običaje koji se mogu primeniti na taj posao.
(4) Odluka se može doneti isključivo po načelu pravičnosti, samo ako su stranke dale takvo ovlašćenje.
(1) Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu u toku arbitražnog postupka da donesu međuodluku i delimičnu odluku. Konačna odluka donosi se kada je arbitražni postupak završen.
(2) Odluka treba da bude činjenično i pravno obrazložena i formulisana tako da može da bude izvršena u zemljama u kojima će se tražiti njeno izvršenje.
(3) Kada odluku donosi arbitražno veće, odluka se donosi jednoglasno ili većinom glasova posle većanja u kome moraju da učestvuju svi arbitri osim ako se stranke nisu drugačije sporazumele. Odluka se donosi na nejavnoj sednici, kojoj prisustvuju samo arbitri i zapisničar. Prilikom glasanja o odluci, predsednik veća to čini poslednji. O većanju i glasanju se sačinjava zapisnik, koji potpisuju svi arbitri.
(4) Konačna odluka donosi se u roku od 60 dana od dana poslednje usmene rasprave, odnosno od dana poslednje održane nejavne sednice arbitražnog veća.
(1) Ako se stranke poravnaju pred arbitražnim većem, odnosno pred arbitrom pojedincem, poravnanje se unosi u zapisnik koji potpisuju pored arbitara i stranke, i konstatuje se u vidu odluke, bez posebnog obrazloženja.
(2) Poravnanje je zaključeno kad stranke posle pročitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik.
(3) Zaključeno poravnanje ima snagu odluke Arbitraže.
(1) Pismeno izrađena odluka ima uvod, izreku i obrazloženje:
(a) uvod odluke sadrži naziv Arbitraže, ime i prezime predsednika i članova veća, odnosno arbitra pojedinca, poslovno ime ili ime i prezime, zanimanje i sedište odnosno prebivalište stranaka, njihovih zastupnika ili punomoćnika, kratko označenje predmeta spora i datum i mesto donošenja odluke;
(b) izreka odluke sadrži odluku Arbitraže o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiču predmeta spora kao i odluku o troškovima;
(v) obrazloženje sadrži zahteve stranaka, hronologiju spora, stavove i relevantne navode stranaka o razmatranim činjeničnim i pravnim pitanjima, dokaze koji su podneti i izvedeni, pravo i pravila koji su primenjeni i razloge zbog kojih je odlučeno u izreci.
(2) Odluka ne mora biti činjenično i pravno obrazložena ako su stranke izjavile da to ne traže.
(3) Odluka se može objaviti u celosti samo uz pristanak stranaka. Po ovlašćenju predsednika Arbitraže odluka se može objaviti u stručnim i naučnim glasilima bez navođenja imena stranaka i podataka koji mogu biti štetni po interese stranaka.
(1) Predsedništvo Arbitraže u užem sastavu razmatra odluku pre njenog potpisivanja. Ono može ukazati arbitražnom veću, odnosno arbitru pojedincu na formalne nedostatke arbitražne odluke i na arbitražnu praksu po pojedinim pravnim pitanjima.
(2) Predsedništvo Arbitraže u užem sastavu može skrenuti pažnju arbitražnom veću, odnosno arbitru pojedincu ukoliko smatra da postoje određeni razlozi zbog kojih bi arbitražna odluka mogla biti poništena, odnosno ne bi mogla biti izvršena.
(1) Izvornik odluke i sve prepise potpisuju svi članovi arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac.
(2) Odluku o usvajanju prigovora nenadležnosti potpisuju svi članovi proširenog arbitražnog veća.
(3) Odluka važi i kada jedan arbitar uskrati da potpiše dostavljenu mu odluku ako je odluku potpisala većina članova arbitražnog veća i na odluci utvrdila uskraćivanje potpisa, sa svojim potpisima.
(4) Arbitar koji je uskratio potpis može u razumnom roku, a naročito pre razmatranja odluke od strane Predsedništva Arbitraže u užem sastavu, da dostavi svoje pismeno izdvojeno mišljenje, koje se priključuje spisima i stavlja na uvid strankama.
(5) Sekretarijat Arbitraže dostavlja strankama prepise odluke koji su potpisani od strane arbitara, odnosno arbitra pojedinca.
(6) Stranke mogu dobiti naknadne prepise odluke, overene od sekretara Arbitraže, ali se takvi prepisi ne mogu izdavati trećim licima.
Ispravka, tumačenja i dopune odluke
(1) Stranke mogu da traže da arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac isprave u odluci računske, tipografske i druge greške u pisanju ili bilo koje slične greške ili da izvrše tumačenje te odluke. Arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac mogu po svojoj inicijativi vršiti takve ispravke.
(2) Svaka stranka može da traži da arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac donesu dopunsku odluku o zahtevima iznetim u arbitražnom postupku o kojima nije odlučeno u arbitražnoj odluci.
(3) Zahteve iz st. 1. i 2. ovog člana stranka mora da podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema odluke.
(4) Ispravke, tumačenja i dopune odluke se vrše u pismenom obliku shodno odredbama člana 51. ovog pravilnika.
(5) Odluka o ispravkama, tumačenjima i dopunama je sastavni deo odluke na koju se odnosi.
(1) Klauzulu izvršnosti odluke stavlja Sekretarijat Arbitraže.
(2) Klauzula izvršnosti daje se najranije po proteku roka od osam dana od isteka roka za zahtevanje ispravke odluke, odnosno najranije po proteku roka od osam dana od dana prijema ispravke odluke.
(1) Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Ona ima snagu pravnosnažne presude redovnog suda.
(2) Prihvatanjem nadležnosti Arbitraže, stranke se obavezuju da će njenu odluku izvršiti.
(1) Tužilac je dužan da u celosti uplati iznos arbitražnih troškova koje, u skladu sa vrednošću tužbenog zahteva, određuje predsednik Arbitraže u granicama utvrđenim tarifom troškova. Tuženi je dužan da na isti način postupi u pogledu protivtužbe ili prigovora kompenzacije.
(2) Prilikom podnošenja zahteva za arbitražu ili tužbe, protivtužbe ili prigovora kompenzacije stranka u pitanju dužna je da položi Sekretarijatu Arbitraže 200,00 USD na ime registracionih troškova.
(3) Tarifu arbitražnih troškova utvrđuje Upravni odbor Privredne komore Srbije na predlog Predsedništva u širem sastavu.
(4) Ako se u toku daljeg postupka pokaže da je prvobitno određen iznos nedovoljan za pokriće troškova arbitraže, predsednik Arbitraže doneće zaključak o naknadnim iznosima, koji treba da budu položeni u skladu sa tarifom troškova.
(5) Ako stranka u roku od dva meseca od kada je pozvana ne uplati troškove, smatra se da je njen zahtev povučen.
(1) Arbitru pripada naknada za troškove puta i boravka, ako stanuje van mesta održavanja arbitraže.
(2) Domaćem arbitru ova naknada se određuje po važećim propisima.
(3) Za putne i ostale troškove stranog arbitra, stranka koja ga je izabrala uplaćuje paušalni iznos i snosi ih u celini, prema konačnom obračunu koji vrši Sekretarijat Arbitraže.
(4) Ukoliko stranke imenuju za arbitra pojedinca stranog državljanina sa liste arbitara ili ukoliko arbitri koje su imenovale stranke izaberu za predsednika arbitražnog veća stranog državljanina sa liste arbitara, svaka stranka uplaćuje po polovinu određenog paušalnog iznosa na ime putnih i ostalih troškova stranog arbitra, i snosi ih u istom odnosu prema konačnom obračunu koji vrši Sekretarijat Arbitraže.
(5) Ukoliko se postupak vodi na srpskom jeziku a članovi arbitražnog veća, odnosno arbitar pojedinac su strani državljani, izabrani od strane stranaka, stranka koja ih je izabrala dužna je da snosi troškove prevođenja isprava i dokaza, usmenih rasprava i nejavnih sednica arbitražnog veća.
(1) Za izdatke u vezi sa vršenjem pojedinih procesnih radnji odgovarajući iznos polaže unapred stranka koja podnosi predlog.
(2) Ukoliko se postupak vodi na stranom jeziku ili jezicima stranke su dužne da snose sve dodatne troškove vezane za prevođenje isprava, dokaza i usmene rasprave.
(3) Iznos koji treba položiti određuje zaključkom arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac.
(4) Za izdatke prouzrokovane procesnim radnjama koje je naredilo arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac po svojoj inicijativi, zaključkom veća odnosno arbitra pojedinca određuje se koja će stranka položiti potreban iznos.
(1) Ako arbitražno veće, odnosno arbitar pojedinac održi raspravu van stalnog sedišta Arbitraže, predsednik Arbitraže određuje naknadni iznos iz koga će se pokriti troškovi održavanja tog ročišta.
(2) Ako se ročište van stalnog sedišta Arbitraže održi po predlogu jedne stranke, naknadni iznos polaže stranka koja je predlog učinila. Ako se ročište održi po zajedničkom sporazumu stranaka, svaka stranka polaže polovinu naknadnog iznosa.
(1) Ako tužilac povuče tužbu deo uplaćenih sredstava iz člana 57. vratiće mu se:
(a) pre obrazovanja arbitražnog veća, odnosno imenovanja arbitra pojedinca - 50%;
(b) pre zakazane usmene rasprave - 40%;
(v) po zakazanoj, a pre održane usmene rasprave - 15%.
(2) Po održanoj usmenoj raspravi navedena sredstva se ne vraćaju.
(3) Sredstva uplaćena na ime registracionih troškova za rad Arbitraže, ne vraćaju se.
(1) Naknade za rad arbitara kao i naknade predsedniku, potpredsednicima i članovima Predsedništva Arbitraže određuju se odlukom koju donosi Upravni odbor Privredne komore Srbije na predlog Predsedništva u širem sastavu.
(2) Posle donete odluke, zaključenog poravnanja ili obustavljanja postupka, predsednik Arbitraže utvrđuje iznos naknade arbitrima, u skladu sa odlukom navedenom u stavu 1. ovog člana.
(3) Stranom arbitru naknada pripada u stranoj valuti.
(4) Predsednik Arbitraže u skladu sa odlukom iz stava 1. ovog člana određuje naknade učesnicima sednica predsedništava u širem i užem sastavu.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stranka ima pravo da zahteva da se u sporu primeni Pravilnik koji je bio na snazi na dan zaključenja sporazuma o Arbitraži.
Važnost postojećih odluka Privredna komore Srbije
Odluka Skupštine Privredne komore Srbije o izboru predsednika, potpredsednika i članova Predsedništva Spoljnotrgovinske arbitraže u širem sastavu i odluka Skupštine Privredne komore Srbije o utvrđivanju liste arbitara Spoljnotrgovinske arbitraže od 15. decembra 2005. godine, ostaju na snazi, do isteka mandata.
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o Spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Srbije ("Službeni list SRJ", br. 52/97 i 64/01 i "Službeni glasnik RS", broj 74/04).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".