PRAVILNIKO NASTAVNOM PROGRAMU: "BUNJEVAČKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE" ZA PRVI, DRUGI, TREĆI I ČETVRTI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE (IZBORNI NASTAVNI PREDMET)("Sl. list AP Vojvodine", br. 12/2007) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni program: "Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture" za prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovne škole (izborni nastavni predmet).
Program iz stava 1. ovog člana sastavni je deo ovog pravilnika.
Program iz člana 1. ovog pravilnika primenjivaće se od školske 2007/2008. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
NASTAVNI PROGRAM BUNJEVAČKOG GOVORA SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
(Izborni nastavni predmet)
Cilj i zadaci
Cilj nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture jeste da učenici obogate usmeno izražavanje, savladaju tehniku pisanja i čitanja na elementarnom nivou, nauče pravilno čitanje i razumevanje teksta i upoznaju se sa tekovinama nacionalne kulture Bunjevaca.
Zadaci nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture
- osposobljavanje učenika za usvajanje osnovnih karakteristika bunjevačkog govora, izgovora glasova, ritma i karakteristične intonacije;
- osnovno opismenjavanje najmlađih učenika;
- vaspitavanje u duhu tolerancije prema dijalektima i karakteristikama govora i jezika;
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno i tečno usmeno izražavanje, pravilno čitanje i pisanje, bogaćenje rečnika;
- razvijanje ljubavi za čitanje, tehnike čitanja, razumevanje pročitanog;
- upoznavanje sa elementima tradicije, istorije i kulture Bunjevaca;
- razvijanje ljubavi prema kulturnoj baštini Bunjevaca i potrebe da se ona neguje;
- razvijanje sposobnosti učenika da svoja znanja, misli i osećanja izražavaju (usmeno i pismeno) bunjevačkim govorom;
- stvaranje navika za čitko, uredno i pravilno pisanje;
- postepeno uvođenje u doživljavanje književnih dela (pesme, bajke, priče, basne);
- razlikovanje pozitivnih od negativnih junaka;
- doživljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja - pozorište, film;
- podsticanje učenika na samostalno književno i pozorišno stvaralaštvo;
- vaspitavanje učenika za život i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima, kao i drugih etičkih vrednosti.
Operativni zadaci
- pravilno izgovaranje glasova, reči i izraza i pravilno intoniranje rečenica;
- prepoznavanje i usvajanje pojma reči i rečenice;
- vezivanje glasova za slova;
- vezivanje slova u reči;
- čitanje rečenica kao celine;
- upotreba tačke, zapete, upitnika, uzvičnika, dve tačke;
- uočavanje celine i delova teksta (naslov i odlomak),
- razumevanje pročitanog;
- čitanje kratkih tekstova različitih vrsta primerenih uzrastu, obogaćivanje znanja, razvijanje mašte i rečnika;
- formiranje navike za čitko, uredno i pravilno pisanje;
- postepeno uvođenje u doživljavanje književnih dela: pesme, bajke, priče, basne;
- usvajanje prvih književnih pojmova;
- upoznavanje i negovanje bunjevačke kulturne baštine;
- razvijanje pravilnog usmenog izražavanja;
- razvijanje pravilnog pismenog izražavanja.
Nastavni predmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture obuhvata sledeće nastavne oblasti:
1. Bunjevački govor sa kulturom izražavanja,
2. Književnost,
3. Kultura govora,
4. Elementi nacionalne kulture.
1. BUNJEVAČKI GOVOR SA KULTUROM IZRAŽAVANJA
Prethodna ispitivanja - Ispitivanje govornih sposobnosti učenika, ispitivanje poznavanja slova, čitanja i pisanja, ispitivanje umešnosti učenika u rukovanju priborom za pisanje i crtanje.
Priprema za učenje čitanja i pisanja - Slušanje kratkih tekstova različitih vrsta primerenih uzrastu učenika radi prikupljanja informacija, bogaćenja znanja i rečnika. Vežbanje pokreta ruke, šake i prstiju i njihova koordinacija neophodna za pisanje. Uvežbavanje elemenata pisanih slova.
Čitanje i pisanje - Uvežbavanje pravilnog i lepog pisanja: pojedinih slova, reči i rečenica. Ostvarivanje higijenskih, tehničkih i praktičnih navika vezanih za pisanje (pravilno sedenje i držanje tela, funkcionalna upotreba pribora za pisanje i slično). Odmereno i podsticajno vrednovanje napisanog za svakog učenika.
Usmeravanje posebne metodičke brige na učenike koji već imaju izvesna predznanja iz čitanja i pisanja, kao i na učenike koji zaostaju u savladavanju gradiva.
Pisanje štampanim i pisanim slovima latiničnim pismom; pravilno oblikovanje slova i njihovo povezivanje u reči; odvajanje reči prilikom pisanja; pravilna upotreba tačke, upitnika, uzvičnika i zapete (za nabrajanje); pisanje i čitanje kratkih tekstova.
Uvežbavanje logičkog čitanja na odgovarajućim tekstovima: pravilan izgovor svih glasova, pravilno naglašavanje reči, tečno povezivanje reči u rečenicu, osmišljeno vrednovanje čitanja svakog učenika posebno.
Uočavanje i prepoznavanje reči kao posebne celine; uočavanje rečenice kao celine; razlikovanje izjavne, upitne i uzvične rečenice; razlikovanje potvrdne i odrečne rečenice; uočavanje da neke reči imaju isto značenje; uočavanje reči suprotnog značenja.
Pravilno izgovaranje i pisanje slova č, ć, đ, dž, ž; uočavanje porekla, izgovora i pisanja slova i, ritma i karakteristične intonacije bunjevačkog govora; upotreba velikog i malog slova, tačke, zapete, uzvičnika i upitnika u rečenici.
- Taši, taši (I. Prćić: Bunjevačke narodne pisme)
- A-BE-CE (I. Prćić: Bunjevačke narodne pisme)
- Trči pivac (I. Prćić: Bunjevačke narodne pisme)
- Estendžija (I. Prćić: Bunjevačke narodne pisme)
- Sidi dida (I. Prćić: Bunjevačke narodne pisme)
- Oj, Ivane medeni (I. Prćić: Bunjevačke narodne pisme)
- Jedan, dva, tri (I. Prćić: Bunjevačke narodne pesme)
- Moja majčica (narodna pisma)
- Sedmica, mesec i godina (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Naša kuća (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Za astalom (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Jutro (narodna pisma)
- Mliko (narodna pisma)
- Najdraža kuća (narodna pisma)
- Dida i ripa (narodna pripovetka, iz Čitanke u pripremi)
- Dositej Obradović: Lisica i gavran (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Dositej Obradović: Cvrčak i mrav (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Materice (narodna pisma)
- Oce (narodna pisma)
- Samo kad bi bilo (narodna pisma)
- Kad iđu danju (koledarska narodna pisma)
- Šta je u zori (korizmena narodna pisma)
- Dici (kraljička narodna pisma)
- Balint Vujkov: Mačka u džaku (narodna pripovitka iz zbirke Bunjevačke narodne pripovitke)
- Grim, J. i V: Snežana i sedam patuljaka
- Andersen, H. K: Bajke
Nastavnik sačinjava izbor iz predložene lektire.
Pravilno i tečno čitanje naglas: reči, rečenica i kratkih tekstova, kao i provera razumevanja pročitanog. Osposobljavanje učenika da prilikom čitanja uočavaju znake interpunkcije. Postepeno savladavanje intonacije izjavnih, upitnih i uzvičnih rečenica. Čitanje dijaloškog teksta - pojedinačno i po ulogama i dosledno i kritičko vrednovanje učenikovog čitanja.
Uvođenje učenika u čitanje u sebi.
Aktivno slušanje umetničkog čitanja teksta (zvučni i video zapisi).
Navikavanje učenika na pravilno disanje i sticanje higijenskih navika pri čitanju.
2.3. Tumačenje teksta i književni pojmovi
Korišćenje tekstova iz lektire i usavršavanje čitanja i pisanja. Uočavanje naslova, imena autora, sadržaja i ilustracija u knjizi. Uočavanje pojedinosti koje se odnose na bića i prirodu; uočavanje glavnih likova, njihovih osobina i postupaka; zapažanje osnovnih emocionalnih stanja (radost, tuga); pojmovi dobra i zla.
Odgovori na pitanja o pročitanom tekstu (pesme, priče, basne, bajke).
Razlikovanje osnovnih vrsta književnog izražavanja (stih i proza, pesma i priča).
Poezija - prepoznati pesmu, stih i strofu.
Proza - prepoznati priču, uočiti redosled događanja, književne likove, njihove osobine i postupke.
Jednostavno i jasno prepričavanje kraćih tekstova iz časopisa za decu, knjiga, pozorišnih predstava, crtanih filmova, radio i televizijskih emisija za decu.
Pričanje o događajima i doživljajima iz svoga života; izražavanje misli, osećanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruženja i iz sveta mašte; pričanje prema nizu slika - postepeno otkrivanje slika po logičnom redosledu.
Opisivanje predmeta: uočavanje i imenovanje izrazitih obeležja jednostavnih predmeta i omiljenih igračaka, opisivanje biljaka i životinja, slobodno opisivanje omiljene životinje, opisivanje životinja na osnovu zajedničkog posmatranja. Opisivanje predmeta, biljaka i životinja na osnovu ličnog iskustva.
Recitovanje naučenih tekstova, izražavanje po ulogama.
Izražavanje sopstvenog utiska o pročitanom.
Usmeno obraćanje nepoznatim i odraslim osobama, upotreba "vi" iz poštovanja i učtivosti.
Prepisivanje reči i kratkih rečenica, proveravanje i vrednovanje urednosti i jasnosti pisanja. Diktat i primena pravopisnih pravila. Autodiktat.
Leksičke vežbe: sinonimi, antonimi, reči sa umanjenim i uvećanim značenjem i sl.
Sintaksičke vežbe: usmereno i samostalno sastavljanje rečenica, rečenice sa dopunjavanjem, rečenice od zadatih reči i sl.
Odgonetanje i rešavanje rebusa.
Izrada domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času - u drugom polugodištu.
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- Praznici, narodni običaji (Korizma, Uskrs, Dužijanca, Kraljice, Zimski običaji i sl.) i značajni događaji iz života Bunjevaca;
- Narodna književnost: bajke, priče, dečije narodne pesme, koledarske, kraljičke, korizmene narodne pisme, zagonetke, poslovice;
- Učenje narodnih igara.
Operativni zadaci:
- čitanje kratkih tekstova pisanih latinicom primerenih uzrastu, prikupljanje informacija, bogaćenje znanja, mašte i rečnika;
- pričanje o događaju hronološkim redom;
- osposobljavanje za uočavanje i razumevanje bitnog u tekstu (u celini i po delovima);
- motivisanje, podsticanje i usmeravanje na čitanje lektire;
- uvežbavanje čitanja naglas, usavršavanje čitanja u sebi radi tumačenja teksta;
- razvijanje usmenog izražavanja;
- sistematsko vežbanje govora i pisanja;
- upoznavanje i negovanje kulturne baštine Bunjevaca.
Nastavni predmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture obuhvata sledeće nastavne oblasti:
1. Bunjevački govor sa kulturom izražavanja,
2. Književnost,
3. Kultura govora,
4. Elementi nacionalne kulture.
1. BUNJEVAČKI GOVOR SA KULTUROM IZRAŽAVANJA
1.1. Bunjevački govor i čitanje
Razlikovanje glasova i slova bunjevačkog govora; prepoznavanje, imenovanje i razlikovanje samoglasnika i suglasnika; uočavanje sloga kao artikulacione celine i njegovo vezivanje za samoglasnik, razlikovanje izjavne, upitne i uzvične rečenice; razlikovanje potvrdne i odrečne rečenice; uočavanje da neke reči imaju isto značenje; uočavanje reči suprotnog značenja; uočavanje reči koje označavaju nešto umanjeno/uvećano.
Prepoznavanje i razlikovanje imenica (zajedničke i vlastite), glagola i prideva.
Prepoznavanje glavnih delova rečenice.
Upotreba velikog slova u imenima ljudi, ulica, trgova, ustanova, praznika; pisanje brojeva rečima; pisanje skraćenica; rastavljanje reči na slogove; rastavljanje reči na kraju reda; pisanje odrečnog ne i rečice li; uočavanje porekla, izgovora i pisanja slova i.
- Lipo je na salašu (narodna pisma)
- Sveti Nikola - Mikulaš (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Sveta Luca (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Materice (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Oce (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Badnji dan (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Božić (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Uskrs (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Puno je nebo zvizdama (narodna pisma)
- Andersen: Princeza na zrnu graška (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Kada iđu po kiši (koledarska narodna pisma)
- Balint Vujkov: Zec i magarac (narodna pripovitka)
- Molitva (narodna pisma)
- Bratu i sestri (kraljička narodna pisma)
- Oj Ivane (korizmena narodna pisma)
- Balint Vujkov: Mačak gajio vrapce (narodna pripovitka)
- Balint Vujkov: Careva kćer i divlji bravac (narodna pripovitka)
- Narodne poslovice (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Milan Krmpotić: Još nuna naša kolivka (iz zbirke pisama Bunjo dida moga)
- Balint Vujkov: Pavle paune (narodna pisma)
- Balint Vujkov: Paun pase (korizmena narodna pisma)
- Balint Vujkov: Kolo Ivanovo (narodna pisma)
- Balint Vujkov: Ajde Kate (narodna pisma)
Nastavnik sačinjava izbor iz predložene lektire.
Uvežbavanje i usavršavanje tehnike čitanja naglas i u sebi sa razumevanjem pročitanog. Usklađivanje intonacije i tempa čitanja s prirodom teksta (prepričavanje, opis, dijalog). Uočavanje naslova, podnaslova, imena autora i odlomaka.
Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri čitanju. Uočavanje nepoznatih reči i pronalaženje objašnjenja.
2.3. Tumačenje teksta i književni pojmovi
Slobodno saopštavanje utisaka o pročitanom tekstu.
Razumevanje pročitanog teksta. Uočavanje hronologije i povezanosti događaja u pripovedanju. Razumevanje tematike i osećanja sadržanih u tekstu. Zauzimanje ličnih stavova prema postupcima likova.
Razlikovanje osnovnih vrsta književnog izražavanja (stih i proza, pesma i priča).
Poznavanje jednostavnih književnih formi (bajka, basna, šaljiva priča, priča o životinjama, vic ili dosetka, poslovica, zagonetka, razbrajalica).
Poznavanje i razlikovanje književnih pojmova:
Poezija - prepoznati lirsku pesmu, stih i strofu; prepoznati epsku pesmu (fabula, redosled događaja, glavni i sporedni likovi, njihove osobine i postupci).
Proza - prepoznati priču, bajku, basnu (uočiti redosled događaja, književne likove, njihove osobine i postupke).
Drama - prepoznati dramsku radnju, junaka drame, dramski sukob, dijalog i prepoznati pozornicu.
Prepričavanje sadržine kraćih tekstova iz knjiga, filmova, pozorišnih predstava, radio i televizijskih emisija za decu. Slobodno samostalno prepričavanje, detaljno prepričavanje po zajedničkom planu, prepričavanje sadržaja u celini i po delovima.
Pričanje o događajima i doživljajima - individualno i po zajedničkom planu. Izražavanje misli, ideja, osećanja i stavova o raznim temama iz neposrednog okruženja koristeći iskustvo i maštu, na jednostavan i jasan način.
Recitovanje napamet naučenih kratkih tekstova.
Negovanje kulture slušanja sagovornika.
Tečno čitanje latinice. Uočavanje naslova, podnaslova, imena autora i odlomaka.
Pravilno intoniranje znakova interpunkcije pri čitanju.
Uočavanje nepoznatih reči i pronalaženje objašnjenja.
Služenje enciklopedijom za decu i pisanje sopstvenog rečnika.
Pisanje štampanim i pisanim slovima latiničnim pismom.
Pravilna upotreba tačke, upitnika, uzvičnika, zapete (prilikom nabrajanja), dve tačke (prilikom nabrajanja) i znaka navoda.
Prepisivanje rečenica i kraćih odlomaka, proveravanje i vrednovanje urednosti i jasnosti pisanja.
Pismeno prepričavanje sadržine teksta prema postavljenim pitanjima, prepričavanje kolektivnih doživljaja prema postavljenim pitanjima, pisanje kratkih tekstova na osnovu datih reči/slika.
Samostalno i podsticajno sastavljanje rečenica; proširivanje zadatih rečenica.
Autodiktat i kontrolni diktat.
Pisanje razglednica i kraćih pisama.
Izrada domaćih pismenih zadataka i njihova analiza na času.
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- Praznici, narodni običaji (Korizma, Uskrs, Dužijanca, Kraljice, Zimski običaji i sl.) i značajni događaji iz života Bunjevaca;
- Narodna književnost: bajke, priče, dečije narodne pesme, koledarske, kraljičke, korizmene narodne pisme, zagonetke, poslovice;
- Učenje narodnih igara.
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA ZA PRVI I DRUGI RAZRED
Program sadrži: cilj, vaspitno - obrazovne zadatke, operativne zadatke, govorne vežbe, čitanje, pisanje i elemente nacionalne kulture. Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.
Organizacija vaspitno - obrazovnog rada
Učenje bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture u prvom i drugom razredu treba da se odvija kroz igru i da detetu predstavlja zadovoljstvo, a ne obavezu, jer su deca na ovom uzrastu sposobna da verno reprodukuju ono što čuju. Imaginativne i dramske sposobnosti, kao i mogućnost učenja kroz igru olakšavaju im memorisanje i prirodno usvajanje znanja.
Težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekat nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče, usvaja i razvija znanje i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi, itd.), koordinira rad učenika da bi se što uspešnije ostvarili postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omoguće što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati govorom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje bunjevačkog govora veoma heterogeno među učenicima.
U realizaciji ovih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća audio - vizuelna nastavna sredstva, kompakt - diskove i kasete, ilustracije, film, slike, fotografije, slojevite folije, TV emisije i dr. nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, slikovnice).
Upoznavanje elemenata kulture i tradicije Bunjevaca uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dela tradicionalne književnosti. Učenici uče napamet pesme, poslovice, zagonetke. Igraju i pevaju.
Bunjevački govor sa kulturom izražavanja
- rad sa tekstom - čitanje, pisanje, slušanje;
- metoda usmenog izlaganja - razgovor, diskusije;
- kreativne - interaktivne metode (govorne igre i vežbe);
- učenje putem otkrića, rešavanje problema;
- igre asocijacije.
- rad sa tekstom - čitanje, pisanje, slušanje;
- metoda usmenog izlaganja, razgovor i diskusija;
- kreativne - interaktivne metode - dramske igre i vežbe;
- kritičko mišljenje.
- usmeno i pismeno izražavanje;
- timski rad, rad u paru, individualni rad;
- edukativne radionice koje sadrže elemente dečije igre;
- recitovanje kao aktivnost učenika.
- metoda usmenog izlaganja, razgovor i diskusija;
- edukativne radionice koje sadrže elemente dečije igre;
- kreativne - interaktivne metode - narodne igre.
U svakoj od ovih celina nastavnik može primenjivati i druge metode koje će doprineti boljem usvajanju znanja. Veoma je važno da metode koje će biti primenjivane angažuju učenika i da budu bazirane na aktivnostima učenika.
Orijentacioni raspored godišnjeg broja časova (72 časa godišnje)
U prvom i drugom razredu predviđena su po dva časa nedeljno (72 časa godišnje).
1. Bunjevački govor sa kulturom izražavanja (10 časova)
2. Književnost (25 časova)
3. Kultura govora (25)
4. Elementi nacionalne kulture (12 časova)
1. Vujkov Balint: Pripovetke za laku noć, Subotica, 2005.
2. Balint Vujkov: Do neba drvo, narodne pripovitke, Subotica, 1963.
3. Balint Vujkov, Šaljive narodne pripovitke, Subotica, 1958.
4. Balint Vujkov, Bunjevačke narodne pripovitke, Subotica, 1951.
5. Marko Peić: Bunjevačke narodne pisme, Hiljadu bećaraca, Subotica, 1943.
6. Marko Peić, Grbo Bačlija: Rečnik bačkih Bunjevaca, Subotica, 1990.
7. Marko Peić, Grgo Bačlija: Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca, Subotica, 1997.
8. Marko Peić: Bećarci, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 2001.
9. Ive Prćić, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 1971.
10. Ive Prćić, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 1939.
11. Blaž Raić: Narodne pjesme i poslovice, Subotica, 1910.
12. Blaž Raić: Zbirka narodnih pjesama i poslovica, Subotica 1923.
13. Blaž Raić: Bunjevčice, Crtice iz života bunjevačkih Hrvata, Zagreb 1936.
14. Milivoj V. Knežević: Bunjevačke narodne pesme, Kraljičke pesme, Subotica, 1930.
15. Gabrijela Diklić: Meni salaš bili fali, Subotica, 2005.
16. Neven, zabavno poučni misečnik, od 1884. do 1960.
17. Danica, bunjevačko - šokački kalendar, od 1885. do 1900.
18. Književni sever, broj za mart - april 1927. godine
19. Jovan Erdeljanović: Poreklo Bunjevaca, Beograd, 1930.
20. Josip Buljovčić, Filološki ogledi, Subotica, 1996.
21. Mirjana Savanov, Nevenka Bašić Palković: Bunjevačka čitanka (u pripremi)
22. Mr Suzana Kujundžić - Ostojić, Jadranka Tikvicki: Gramatički priručnik govora Bunjevaca sa pravopisom (u pripremi)
23. www.bunjevci.org.yu
NASTAVNI PROGRAM BUNJEVAČKOG GOVORA SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
(Izborni nastavni predmet)
Cilj i zadaci
Cilj i zadaci nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture jeste negovanje usmenog i pismenog bunjevačkog govora i upoznavanje i negovanje tekovina nacionalne kulture Bunjevaca, običaja i tradicije.
Zadaci - osposobiti učenike za slušanje, čitanje i pisanje; razvijanje pravilnog usmenog i pismenog izražavanja; bogaćenje rečnika i proširivanje znanja učenika.
Operativni zadaci:
- ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja latiničnim pismom;
- sticanje osnovnih znanja o rečenici (prosta rečenica - pojam i glavni delovi);
- sticanje osnovnih znanja o imenicama, glagolima i pridevima;
- postepeno uvođenje u tumačenje književnog dela (osećanja, događaji, radnja, likovi, poruke);
- osposobljavanje za usmenu interpretaciju umetničkog teksta;
- postepeno upoznavanje metodologije izrade pismenog sastava;
- osposobljavanje za pismenu interpretaciju umetničkog teksta;
- osposobljavanje za razvijanje kritičkog mišljenja;
Nastavni predmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture obuhvata sledeće nastavne oblasti:
1. Bunjevački govor sa kulturom izražavanja,
2. Književnost,
3. Kultura govora,
4. Elementi nacionalne kulture.
1. BUNJEVAČKI GOVOR SA KULTUROM IZRAŽAVANJA
1.1. Bunjevački govor i čitanje
Čitanje tekstova primerenih uzrastu i prepoznavanje vrste rečenica - pojam rečenice i vrste rečenica (obaveštajne, upitne, uzvične i zapovedne rečenice); rečenica u potvrdnom i odrečnom obliku; prepoznavanje glavnih delova rečenice (predikat, subjekat); prepoznavanje delova rečenice koji uz glagol označavaju vreme, mesto i način; prepoznavanje upravnog govora; prepoznavanje roda i broja zajedničke i vlastite imenice; prepoznavanje prideva; glagoli i glagolska vremena (sadašnjost, prošlost i budućnost).
Upotreba velikog slova u pisanju imena naroda, ličnosti, praznika, ulica; pisanje brojeva slovima; pisanje skraćenica; vežbanje pravilnog pisanja; vežbanje diktata.
- Mudar miš (narodna pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- Nikola se na raj naslonio (narodna pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- Porodica (narodna pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- Staniša Neorčić: Čestitka (pisma iz Čitanke u pripremi)
- Zbogom rode, zbogom laste (narodna pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- Poštenje (narodna pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- Ive Prćić: Valjan paor biti je milina (narodna pripovitka iz Bunjevačke narodne pisme)
- G. Diklić: Sićanje na Uskrs (iz zbirke pisama Meni salaš bili fali)
- G. Diklić: Korizma i Uskrs (pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- G. Diklić: Polivači (iz zbirke pisama Meni salaš bili fali)
- D. Obradović: Cvrčak i mrav (basna iz Čitanke u pripremi)
- D. Obradović: Lisica i gavran (basna iz Čitanke u pripremi)
- Ive Prćić: Piši pismo (narodna pisma iz zbirke Bunjevačke narodne pisme)
- A. Kokić: Sićanje na nanu (iz zbirke Školski drugovi Alekse Kokić)
- A. Kokić: Šalukatre zelene (iz zbirke Školski drugovi Alekse Kokić)
- A. Kokić: Cincokret (iz zbirke Školski drugovi Alekse Kokić)
- A. Kokić: Tulipan (iz zbirke Školski drugovi Alekse Kokić)
- A. Kokić: Pisma risara (iz zbirke Školski drugovi Alekse Kokić)
- Pravila (regule) mudrosti (pouke iz Čitanke u pripremi)
- Ivan Kujundžić: Moj prvi prusluk (pripovitka)
- B. Rajić: Maričin Božić (pripovitka)
- B. Rajić: Kruške i paprike (pripovitka)
- Ne mogu bosa (narodna pisma)
- Milkina kuća na kraju (narodna pisma)
- Divojčica ruzmarin zalila (narodna pisma)
- Bećarac (izbor)
- Šaranac (izbor)
- Šalajdan (izbor)
- Kad idu poljem (koledarska narodna pesma)
- Čedu domaćina (koledarska narodna pesma)
- Balint Vujkov: Zec i magarac (narodna pripovitka)
- Balint Vujkov: Neće čerez kerova (narodna pripovitka)
- Tomislav Kopunović: izbor pisama iz zbirke Široke grudi bačke ravnice
Nastavnik sačinjava izbor iz predložene lektire.
Uvežbavanje tehnike čitanja sa razumevanjem pročitanog; prilagođavanje intonacije glasa situaciji koja se opisuje; čitanje u sebi sa posebnim zadatkom (razumevanje pročitanog kao priprema za glasno čitanje, obradu i prepričavanje teksta).
Razumevanje i slobodno obrazlaganje književnog teksta (osećanja u lirskoj pesmi, fabule u prozi, tumačenje književnih likova, poruke dela, uzročno - posledično povezivanje delova teksta).
Negovanje učeničkih navika da svoje mišljenje dokazuju primerima iz teksta.
Lirika - ritam, rima, pesnička slika kao sastavni činilac kompozicije lirske pesme;
Epika - fabula, povezanost događaja s mestom, vremenom i likovima, književni lik, izgled, govor, odnosi među likovima, govor pisca i govor likova;
Drama - prepoznavanje radnje u drami; razvoj dramskog sukoba; dramski lik i glumac.
3.1. Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
- prepričavanje sadržine tekstova crtanih filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu po zajedničkom i individualnom planu;
- pričanje o događajima i doživljajima, stvarnim i izmišljenim;
- pričanje prema slici sa celovitim događajem po zajedničkom ili samostalno sačinjenom planu;
- pričanje po zadatim rečima;
- nastavljanje priče podstaknuto datim početkom;
- opisivanje ljudi, prirode i predmeta;
- sažeto informisanje o sebi - autobiografija;
- učenje teksta napamet i recitovanje.
3.2. Usmena i pismena vežbanja
- Ortoepske vežbe - uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa.
- Ortografske vežbe - uvežbavanje čitkog i urednog pisanja latinicom; prepisivanje teksta sa datim zadatkom.
- Diktati: sa dopunjavanjem, autodiktat, kontrolni diktat.
- Leksičke i semantičke vežbe - osnovno i preneseno - figurativno značenje reči, građenje reči, iznalaženje sinonima.
- Stilske vežbe - proširivanje rečenice dopunjavanjem iskaza; sažimanje rečenice radi pojačanja njene informativne moći; intonaciono podešavanje glasa u izgovoru pojedinih rečenica.
- Pisanje pisama, čestitki i razglednica.
- Negovanje kulture slušanja sagovornika.
- Izrada pismenih zadataka.
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- Praznici, narodni običaji (Korizma, Uskrs, Dužijanca, Kraljice, Zimski običaji i sl.) i značajni događaji iz života Bunjevaca;
- Upoređivanje sa sličnim običajima kod drugih naroda radi razvijanja tolerancije i pravilnog poimanja multikulturalnosti;
- Narodna književnost: bajke, priče, dečije narodne pesme, koledarske, korizmene, kraljičke narodne pisme, zagonetke, poslovice, legende, predanja;
- Učenje narodnih igara.
Program sadrži ciljeve, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, govorne i pismene vežbe, čitanje i rad na književnim tekstovima i negovanje nacionalne kulture Bunjevaca.
U nastavi bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekat nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i obogaćuje znanje i mogućnost da usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi, itd.), koordinira rad učenika da bi se što uspešnije ostvarili postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omoguće što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati govorom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje bunjevačkog govora veoma heterogeno među učenicima.
U realizaciji ovih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća audio-vizuelna nastavna sredstva kompakt - diskove i kasete, ilustracije, film, slike, fotografije, slojevite folije, TV emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, slikovnice).
- Upoznavanje elemenata kulture i tradicije Bunjevaca uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dela tradicionalne književnosti. Učenici uče napamet pesme, poslovice. zagonetke. Igraju i pevaju.
Bunjevački govor sa kulturom izražavanja
- rad sa tekstom - čitanje, pisanje, slušanje;
- metoda usmenog izlaganja - razgovor, diskusije;
- kreativne - interaktivne metode (govorne igre i vežbe);
- učenje putem otkrića, rešavanje problema;
- igre asocijacije.
- rad sa tekstom - čitanje, pisanje, slušanje;
- metoda usmenog izlaganja, razgovor i diskusija;
- kreativne - interaktivne metode - dramske igre i vežbe;
- kritičko mišljenje.
- usmeno i pismeno izražavanje;
- timski rad, rad u paru, individualni rad;
- edukativne radionice koje sadrže elemente dečije igre;
- recitovanje kao aktivnost učenika.
- metoda usmenog izlaganja, razgovor i diskusija;
- edukativne radionice koje sadrže elemente dečije igre;
- kreativne - interaktivne metode - narodne igre.
U svakoj od ovih celina nastavnik može primenjivati i druge metode koje će doprineti boljem usvajanju znanja. Veoma je važno da metode koje će biti primenjivane angažuju učenika i da budu bazirane na aktivnostima učenika.
Orijentacioni raspored godišnjeg broja časova (72 časa godišnje)
U trećem razredu predviđena su po dva časa nedeljno (72 časa godišnje)
1. Bunjevački govor sa kulturom izražavanja (10 časova)
2. Književnost (25 časova)
3. Kultura govora (25)
4. Elementi nacionalne kulture (12 časova)
1. Vujkov Balint: Pripovetke za laku noć, Subotica, 2005.
2. Balint Vujkov: Do neba drvo, narodne pripovitke, Subotica, 1963.
3. Balint Vujkov, Šaljive narodne pripovitke, Subotica, 1958.
4. Balint Vujkov, Bunjevačke narodne pripovitke, Subotica, 1951.
5. Balint Vujkov: Jabuka s dukatima, narodne pripovijetke, Subotica, 1986.
6. Marko Peić: Bunjevačke narodne pisme, Hiljadu bećaraca, Subotica, 1943.
7. Marko Peić, Grbo Bačlija: Dijalekatski rečnik bačkih Bunjevaca, Subotica, 1990.
8. Marko Peić, Grgo Bačlija: Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca, Subotica, 1997.
9. Marko Peić: Bećarci, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 2001.
10. Marko Peić: Poetska slagalica, Subotica, 1997.
11. Ive Prćić, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 1971.
12. Ive Prćić, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 1939.
13. Blaž Raić: Narodne pjesme i poslovice, Subotica, 1910.
14. Blaž Raić: Zbirka narodnih pjesama i poslovica, Subotica 1923.
15. Blaž Raić: Bunjevčice, Crtice iz života bunjevačkih Hrvata, Zagreb 1936.
16. Milivoj V. Knežević: Bunjevačke narodne pesme, Kraljičke pesme, Subotica, 1930.
17. Tomislav Kopunović: Široke grudi bačke ravnice, Subotica, 2001.
18. Ivan Pančić: Natpivavanja, Subotica. 1972.
19. Matija Poljaković: Vašange, Č'a Bonina Razgala, Subotica, 1961.
20. Ivan Kujundžić: Deran s očima i druge pripovijesti, Subotica, 1969.
21. Aleksa Kokić: Školski drugovi Alekse Kokić, narodne pripovitke i pisme, Subotica, 1962.
22. Ambrozije Šarčević: Zbirka mudrih i poučnih izrekah na korist bunjevačkog puka, Subotica, 1869.
23. Joso Šokčić: Mijo Mandić, momenti iz njegovog života i rada, Subotica, 1934.
24. Blaž Raić: Velika duhovna mana ili duše hrana u molitvama i pismama za kršćanske katolike, Subotica.
25. Mijo Mandić: Nebesko janješce ili molitvenik za bunjevački i šokački naraštaj, Kaćmar, 1885.
26. Gabrijela Dmklić: Meni salaš bili fali, Subotica, 2005.
27. Neven, zabavno poučni misečnik, od 1884. do 1960.
28. Danica, bunjevačko - šokački kalendar, od 1885. do 1900.
29. Književni sever, broj za mart - april 1927. godine
30. Jovin Erdeljanović: Poreklo Bunjevaca, Beograd 1930.
31. Josip Buljovčić, Filološki ogledi, Subotica, 1996.
32. I. Ivić. A. Pešikan, S. Antić: Aktivno učenje 2, Beograd, 2001.
33. Mirjana Savanov, Nevenka Bašić Palković: Bunjevačka čitanka (u pripremi)
34. Mr Suzana Kujundžić - Ostojić, Jadranka Tikvicki: Gramatički priručnik govora Bunjevaca sa pravopisom (u pripremi)
35. www.bunjevci.org.yu
NASTAVNI PROGRAM BUNJEVAČKOG GOVORA SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE
(Izborni nastavni predmet)
Cilj i zadaci
Cilj nastave bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture jeste da učenici ovladaju bunjevačkim govorom na kome će se usmeno i pismeno izražavati, kao i upoznavanje i negovanje tekovina nacionalne kulture Bunjevaca, običaja i tradicije. Učenici treba da upoznaju, dožive i da umeju da tumače književna dela, pozorišna, filmska i druga umetnička ostvarenja.
Zadaci nastave bunjevačkog govora:
- razvijanje ljubavi prema bunjevačkom govoru i potrebe za njegovim negovanjem i unapređivanjem;
- razvijanje pravilnog usmenog i pismenog izražavanja:
- bogaćenje rečnika i proširivanje znanja učenika;
- usvajanje pravilnog izgovora i intonacije pri usmenom izražavanju i čitanju;
- osposobljavanje za razgovor o temama iz svakodnevnog života;
- razvijanje osećanja za autentične estetske vrednosti u književnosti, razvijanje smisla i sposobnosti na pravilno, tečno i uverljivo usmeno i pismeno izražavanje i bogaćenje rečnika;
- uvežbavanje i usavršavanje glasnog čitanja, pravilnog, logičkog i izražajnog čitanja i čitanja u sebi;
- razvijanje ljubavi za čitanje, tehnike čitanja, razumevanje pročitanog;
- izdvajanje glavnih likova, vremena i mesta radnje i redosleda događanja;
- razlikovanje pozitivnih od negativnih junaka, razlikovanje stvarnog od imaginarnog;
- postepeno i sistematsko osposobljavanje učenika za logičko razumevanje i kritičko procenjivanje pročitanog teksta;
- navikavanje na redovno praćenje i kritičko procenjivanje programa za decu na radiju i televiziji;
- podsticanje učenika na samostalno literarno i pozorišno stvaralaštvo;
- upoznavanje, razvijanje, čuvanje i poštovanje sopstvenog kulturnog identiteta na delima bunjevačkih pisaca i narodnih umnotvorina;
- razvijanje poštovanja prema kulturnoj baštini Bunjevaca i potrebe za njenim negovanjem;
- vaspitanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje među ljudima.
Operativni zadaci:
- osposobljavanje za izražajno čitanje i kazivanje;
- proširivanje znanja o prostoj rečenici i njenim delovima;
- usavršavanje tehnike čitanja i pisanja latiničnim pismom;
- savladavanje osnovnih pojmova o promenljivim i nepromenljivim rečima;
- postepeno osposobljavanje učenika za samostalno tumačenje književnog teksta i scenskih dela (osećanja, fabula, radnja, likovi, poruke);
- navikavanje na sažeto i jasno usmeno i pismeno izražavanje;
- savladavanje osnova metodologije izrade pismenih sastava.
Nastavni predmet Bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture obuhvata sledeće nastavne oblasti:
1. Bunjevački govor sa kulturom izražavanja,
2. Književnost,
3. Kultura govora,
4. Elementi nacionalne kulture.
1. BUNJEVAČKI GOVOR SA KULTUROM IZRAŽAVANJA
1.1. Bunjevački govor i čitanje
Obnavljanje i utvrđivanje znanja usvojenih u prethodnim razredima.
Čitanje tekstova primerenih uzrastu i prepoznavanje.
Rečenice - pojam glagolskog predikata (lični glagolski oblik); uočavanje reči i grupe reči (sintagma) u funkciji objekta i priloških odredaba za mesto, vreme i način. Pojam subjekta; uočavanje reči u funkciji atributa uz imenicu i imeničkog skupa reči (imenička sintagma). Red rečeničnih članova u rečenici.
Imenice - zbirne i gradivne; rod i broj - pojam i prepoznavanje.
Pridevi - prisvojni i gradivni - uočavanje značenja, roda i broja u rečenici.
Zamenice - lične; rod i broj ličnih zamenica; lična zamenica u funkciji subjekta u rečenici - pojam i prepoznavanje. Brojevi - glavni (osnovni) i redni brojevi - pojam i prepoznavanje u rečenici.
Glagoli - pojam i osnovna značenja prezenta, perfekta i futura; vežbe u rečenici zamenom glagolskih oblika u vremenu, licu i broju.
Upravni i neupravni govor.
Utvrđivanje i sistematizovanje sadržaja obrađenih od I do IV razreda.
Izgovor svih suglasnika i glasovnih grupa: č, ć, dž, đ, h; -ds(ljudskih), -io, -ao i dr. Uočavanje mesta i uloge slova i u bunjevačkom govoru.
Uočavanje naglašenih i nenaglašenih reči: vežbe u izgovaranju akcenatskih celina. Vežbe za otklanjanje grešaka koje se javljaju u govoru učenika.
Upotreba velikog slova u pisanju imena država i pokrajina i njihovih stanovnika, imena naselja (gradova, sela) i njihovih stanovnika.
Pisanje upravnog i neupravnog govora (sva tri modela).
Pisanje prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imena. Pisanje brojeva.
Navodnici. Zagrada.
Pisanje skraćenica: itd., sl., npr. i skraćenica koje označavaju imena država.
Ponavljanje, uvežbavanje i proveravanje osposobljenosti učenika za primenu usvojenih znanja.
- S. Neorčić: Čestitka (pisma iz Čitanke u pripremi)
- G. Diklić: Meni salaš bili fali (pisma iz zbirke pisama Meni salaš bili fali)
- Andersen: Princeza na zrnu graška (pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- G. Diklić: Polivači (pisma iz zbirke pisama Meni salaš bili fali)
- Bunjevački običaj (tekst iz Čitanke u pripremi)
- N. Kujundžić: Prva pisma
- N. Kujundžić: Pisma kasinska
- Dužijanca (tekst iz Čitanke u pripremi)
- G. Diklić: Put do novog kruva (pisma iz zbirke pisama Meni salaš bili fali)
- Ženska bunjevačka nošnja (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Muška bunjevačka nošnja (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Savit rodu mome (narodna pisma iz Čitanke u pripremi)
- Borba vile Bunjevke za svoje ime i svoj rod (narodna pisma)
- S. Kujundžić Ostojić: Njuškina (pripovitka iz čitanke u pripremi)
- S. Kujundžić - Ostojić: Crvena kanica na bile bobe (pripovitka iz Čitanke u pripremi)
- Balint Vujkov: Gost kod Bunjevca na Debeli četvrtak (narodna pripovitka)
- Groktenje (tekst iz Čitanke u pripremi)
- Brat izbavlja sestru (narodna pisma)
- Tanana košulja (narodna pisma)
- Mater i ljuba (narodna pisma)
- Kad iđu od kuće do kuće (kraljička narodna pisma)
- Bećarac (izbor)
- Šaranac (izbor)
- Šalajdan (izbor)
- Tomislav Kopunović: izbor pisama iz čbirke Široke grudi bačke ravnice
- Kolo igra, tamburica svira (narodna pisma)
Nastavnik sačinjava izbor iz predložene lektire.
Čitanje naglas i u sebi kao uvod u razgovor o tekstu. Usmereno čitanje, s prethodno datim zadacima: otkrivanje karakteristika likova (postupci, reči, izgled, osobine), radnji, događaja, prirodnih pojava i opisa.
Čitanje usklađeno s vrstom i prirodom teksta (lirski, epski, dramski, novinski tekst). Podsticanje učenika na varijacije u tempu, jačini i intonaciji glasa i na logičko pauziranje pri čitanju.
Usmereno čitanje u sebi: brzo shvatanje sadržine.
Kazivanje napamet naučenih poetskih i proznih tekstova i odlomaka.
Uočavanje i tumačenje pesničkih slika, toka radnje, glavnih likova i osnovnih poruka u književnom delu.
Uočavanje i imenovanje sadržinskih celina u proznim tekstovima; stvaranje plana. Razumevanje i slobodno obrazlaganje književnog teksta (osećanja u lirskoj pesmi, fabule u prozi, tumačenje književnih likova, poruke dela, uzročno - posledično povezivanje delova teksta).
Negovanje učeničkih navika da svoje mišljenje dokazuju primerima iz teksta.
Podsticanje učenika da shvataju i usvajaju pojmove: glavno, sporedno, mašta, zbilja, utisak, raspoloženje, zaključak, divljenje, oduševljenje, ljubav (prema čoveku, domovini, radu, prirodi), iskrenost, pravičnost, plemenitost, zaštita okoline.
Lirika - osnovni motiv i sporedni motivi u lirskoj pesmi; ritam, rima, pesnička slika kao sastavni činilac kompozicije lirske pesme; dužina stiha prema broju slogova - prepoznavanje; ponavljanja u stihu, strofi, pesmi - funkcija; personifikacija kao stilsko sredstvo; slikovitost kao obeležje pesničkog jezika; običajne narodne lirske pesme - osnovna obeležja; lirska pesma - osnovna obeležja.
Epika - tema i ideja u epskom delu; fabula - hronološki redosled događaja, elementi fabule (uvod, zaplet, rasplet); odnosi među likovima - osnovni tinovi; pripovedač. pripovedanje, dijalog, monolog, opis u epskom delu; priča i roman - razlike; roman za decu - osnovna obeležja (povezanost događaja s mestom, vremenom i likovima, književni lik, izgled, govor, odnosi među likovima, govor pisca i govor likova).
Bunjevačke lirske - epske deseteračke narodne pesme (groktalice) - osnovna obeležja (pripovedanje u desetercu, fabula, likovi, odnosno među likovima - osnovni tipovi).
Drama - likovi u dramskom delu; dramska radnja - način razvijanja radnje (prepoznavanje radnje u drami, razvoj dramskog sukoba); dramski tekstovi za decu.
3.1. Osnovni oblici usmenog i pismenog izražavanja
Prepričavanje teksta u celini i po delovima - po datom planu, po zajednički i samostalno sačinjenom planu; prepričavanje sadržine tekstova crtanih filmova, pozorišnih predstava, radijskih i televizijskih emisija za decu po zajedničkom i individualnom planu.
Pričanje u dijaloškoj formi; unošenje dijaloga, upravnog govora u strukturu kazivanja - po zajednički i samostalno sačinjenom planu; pričanje prema samostalno odabranoj temi: pričanje o događajima i doživljajima, stvarnim i izmišljenim; pričanje prema slici sa celovitim događajem po zajedničkom ili samostalno sačinjenom planu; pričanje po zadatim rečima; nastavljanje priče podstaknuto datim početkom.
Opisivanje slika koje prikazuju pejzaže, enterijere, portrete; opisivanje složenijih odnosa među predmetima, bićima i pojavama; opisivanje ljudi, prirode i predmeta; opisivanje biljaka i životinja na osnovu neposrednog posmatranja; izveštavanje o obavljenom ili neobavljenom zadatku kod kuće ili u školi; sažeto informisanje o sebi - autobiografija.
3.2. Usmena i pismena vežbanja
- Ortoepske vežbe - uvežbavanje pravilnog izgovora reči, iskaza, rečenica, poslovica, kraćih tekstova; slušanje zvučnih zapisa.
- Orotografske vežbe - uvežbavanje čitkog i urednog pisanja latinicom; prepisivanje teksta s datim zadatkom; proveravanje urednosti i čitljivosti pisanja; prepisivanje teksta sa datim zadatkom.
- Diktat: sa dopunjavanjem, autodiktat, kontrolni diktat, slobodni diktat.
- Leksičke i semantičke vežbe - osnovno i preneseno - figurativno značenje reči, građenje reči, iznalaženje sinonima, reči sa umanjenim i uvećanim značenjem.
- Stilske vežbe - proširivanje rečenice dopunjavanjem iskaza; sažimanje rečenice radi pojačanja njene informativne moći; intonaciono podešavanje glasa u izgovoru pojedinih rečenica.
- Pisanje pisama, čestitki i razglednica.
- Negovanje kulture slušanja sagovornika.
- Izrada pismenih zadataka.
- Učenje teksta napamet i recitovanje.
- Uvežbavanje tehnike pisanja pismenog sastava.
4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- Praznici, narodni običaji (Korizam, Uskrs, Dužijanca, Kraljice, Zimski običaji i sl.) i značajni događaji iz života Bunjevaca;
- Upoređivanje sa sličnim običajima kod drugih naroda radi razvijanja tolerancije i pravilnog poimanja multikulturalnosti;
- Narodna književnost: bajke, priče, dečije narodne pesme, koledarske, korizmene, kraljičke narodne pesme, lirsko-epske narodne pesme (groktalice), zagonetke, poslovice, legende, predanja;
- Učenje narodnih igara.
Program sadrži ciljeve, vaspitno - obrazovne zadatke, operativne zadatke, govorne i pismene vežbe, čitanje i rad na književnim tekstovima i negovanje nacionalne kulture Bunjevaca.
U nastavi bunjevačkog govora sa elementima nacionalne kulture težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekat nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i obogaćuje znanje i mogućnosti da usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi, itd.), koordinira rad učenika da bi se što uspešnije ostvarili postavljeni zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omoguće što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati govorom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje bunjevačkog govora veoma heterogeno među učenicima.
U realizaciji ovih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća audio - vizuelna nastavna sredstva, kompakt - diskove i kasete, ilustracije, film, slike, fotografije, slojevite folije, TV emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, slikovnice).
Upoznavanje elemenata kulture i tradicije Bunjevaca uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i približavanjem dela tradicionalne književnosti. Učenici uče napamet pesme, poslovice, zagonetke. Igraju i pevaju.
Neophodno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu sistematskog vežbanja (usmenog i pismenog), odnosno da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvežba. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti i razvijanju kreativnosti učenika u sticanju znanja, razvijanju istraživačkih i stvaralačkih sposobnosti učenika, kritičkog mišljenja i umetničkog ukusa. Pri tom je od posebne važnosti da se svako angažovanje učenika ponaosob osmišljeno i dobronamerno vrednuje.
Bunjevački govor sa kulturom izražavanja
- rad sa tekstom - čitanje, pisanje, slušanje;
- metoda usmenog izlaganja - razgovor, diskusije;
- kreativne - interaktivne metode (govorne igre i vežbe);
- učenje putem otkrića, rešavanje problema;
- igre asocijacije.
- rad sa tekstom - čitanje, pisanje, slušanje;
- metoda usmenog izlaganja, razgovori i diskusija;
- kreativne - interaktivne metode - dramske igre i vežbe;
- kritičko mišljenje.
- usmeno i pismeno izražavanje;
- timski rad, rad u paru, individualni rad;
- edukativne radionice koje sadrže elemente dečije igre;
- recitovanje kao aktivnost učenika.
- metoda usmenog izlaganja, razgovor i diskusija;
- edukativne radionice koje sadrže elemente dečije igre;
- kreativne - interaktivne metode - narodne igre.
U svakoj od ovih celina nastavnik može primenjivati i druge metode koje će doprineti boljem usvajanju znanja. Veoma je važno da metode koje će biti primenjivane angažuju učenika i da budu bazirane na aktivnostima učenika.
Orijentacioni raspored godišnjeg broja časova (72 časa godišnje)
U četvrtom razredu predviđena su po dva časa nedeljno (72 časa godišnje).
1. Bunjevački govor sa kulturom izražavanja (10 časova)
2. Književnost (25 časova)
3. Kultura govora (25)
4. Elementi nacionalne kulture (12 časova)
1. Vujkov Balint: Pripovetke za laku noć, Subotica, 2005.
2. Balint Vujkov: Do neba drvo, narodne pripovitke, Subotica, 1963.
3. Balint Vujkov, Šaljive narodne pripovitke, Subotica, 1958.
4. Balint Vujkov, Bunjevačke narodne pripovitke, Subotica, 1951.
5. Balint Vujkov: Jabuka s dukatima, narodne pripovijetke, Subotica, 1986.
6. Balint Vujkov: Cviće i kamen, Subotica, 1938.
7. Marko Peić: Bunjevačke narodne pisme, Hiljadu bećaraca, Subotica, 1943.
8. Marko Peić, Grbo Bačlija: Rečnik bačkih Bunjevaca, Subotica, 1990.
9. Marko Peić, Grgo Bačlija: Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca, Subotica, 1997.
10. Marko Peić: Bećarci, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 2001.
11. Marko Peić: Poetska slagalica, Subotica, 1997.
12. Ive Prćić, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 1971.
13. Ive Prćić, Bunjevačke narodne pisme, Subotica, 1939.
14. Blaž Raić: Narodne pjesme i poslovice, Subotica, 1910.
15. Blaž Raić: Zbirka narodnih pjesama i poslovica, Subotica 1923.
16. Blaž Raić: Bunjevčice, Crtice iz života bunjevačkih Hrvata, Zagreb 1936.
17. Milivoj V. Knežević: Bunjevačke narodne pesme, Kraljičke pesme, Subotica, 1930.
18. Tomislav Kopunović: Široke grudi bačke ravnice, Subotica, 2001.
19. Ivan Pančić: Natpivavanja, Subotica, 1972.
20. Matija Poljaković: Vašange, Č'a Bonina Razgala, Subotica, 1961.
21. Ivan Kujundžić: Deran s očima i druge pripovijesti, Subotica, 1969.
22. Aleksa Kokić: Školski drugovi Alekse Kokić, narodne pripovitke i pisme, Subotica, 1962.
23. Ambrozije Šarčević: Zbirka mudrih i poučnih izrekah na korist bunjevačkog puka, Subotica, 1869.
24. Joso Šokčić: Mijo Mandić, momenti iz njegovog života i rada, Subotica, 1934.
25. Blaž Raić: Velika duhovna mana ili duše hrana u molitvama i pismama za kršćanske katolike, Subotica,
26. Mijo Mandić: Nebesko janješce ili molitvenik za bunjevački i šokački naraštaj, Kaćmar, 1885.
27. Gabrijela Diklić: Meni salaš bili fali, Subotica, 2005.
28. Neven, zabavno poučni misečnik, od 1884. do 1960.
29. Danica, bunjevačko - šokački kalendar, od 1885. do 1900.
30. Književni sever, broj za mart - april 1927. godine
31. Jovan Erdeljanović: Poreklo Bunjevaca, Beograd 1930.
32. Milivoje V. Knežević: O Bunjevcima, Subotica, 1931.
33. Josip Buljovčić, Filološki ogledi, Subotica, 1996.
34. Mara Đorđević - Malagurski: Stara bunjevačka narodna nošnja i vez, Subotica, 1940.
35. I. Ivić, A. Pešikan, S. Antić: Aktivno učenje 2, Beograd, 2001.
36. Mirjana Savanov, Nevenka Bašić Palković: Bunjevačka čitanka (u pripremi)
37. Mr Suzana Kujundžić - Ostojić, Jadranka Tikvicki: Gramatički priručnik govora Bunjevaca sa pravopisom (u pripremi)
36. www.bunjevci.org.yu