PRAVILNIK

O NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU OGLEDA ZA OBRAZOVNI PROFIL ELEKTROTEHNIČAR MULTIMEDIJA

("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 4/2007)

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda za obrazovni profil elektrotehničar multimedija, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 2

Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu sa:

1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06 i 12/06), iz sledećih predmeta:

1) Srpski jezik i književnost;

2) Srpski jezik kao nematernji jezik;

3) Strani jezik;

4) Istorija;

5) Geografija;

6) Muzička umetnost;

7) Likovna kultura;

8) Sociologija;

9) Ustav i prava građana;

10) Filozofija;

11) Fizičko vaspitanje;

12) Matematika;

13) Računarstvo i informatika;

14) Fizika;

15) Hemija;

16) Biologija;

2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i 9/05);

3. Pravilnikom o nastavnom planu i programu za sticanje obrazovanja u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju u stručnoj školi za područje rada elektrotehnika ("Prosvetni glasnik", br. 4/93, 1/94, 1/95, 7/95, 7/96, 3/01, 8/02, 3/03, 1/05, 7/05 i 2/07), iz sledećih predmeta:

1) Tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom;

2) Primena računara u elektrotehnici;

3) Ekonomika i organizacija preduzeća;

4) Praktična nastava u I i II razredu.

Član 3

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2007/2008. godine.

NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA

 

Područje rada: Elektrotehnika

 

Obrazovni profil: ELEKTROTEHNIČAR MULTIMEDIJA - ogled

 

Trajanje obrazovanja: četiri godine

Cilj ogleda:

Unapređenje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada kroz:

- uvođenje novog nastavnog plana i programa u cilju ostvarivanja stručnog obrazovanja i obrazovanja uopšte;

- vertikalno i horizontalno povezivanje nastavnih sadržaja stručnih predmeta;

- metodičko osavremenjavanje nastave, radi veće efikasnosti i ekonomičnosti nastavnog rada;

- izradu nastavnih sredstava i pripremu rukopisa udžbenika po novim nastavnim programima;

- adekvatniju proveru ostvarenosti ciljeva i zadataka obrazovanja.

Uvođenje organizacionih novina:

- uvođenje timskog rada u ostvarivanje programa i zajedničko praćenje efekata obrazovanja;

- ostvarivanje nastave korišćenjem savremenih multimedijalnih tehnologija;

- bolja iskorišćenost nastavnih sredstava.

Očekivani ishodi ogleda:

- osposobljavanje učenika za korišćenje i održavanje hardverskih komponenti multimedijalnih sistema;

- osposobljavanje učenika za pravilno korišćenje i održavanje različitih audio i video uređaja;

- sticanje znanja i umenja za uključivanje u sve poslove koji se obavljaju u radio i TV centrima i studijima;

- sticanje znanja i umenja za uključivanje u sve poslove na postavljanju, održavanju i ostvarivanju interne, satelitske i kablovske televizije, emisione radio i video tehnike, kao i poslove provajderskih kuća za pružanje različitih telekomunikacionih servisa;

- sticanje znanja i umenja da samostalnu instalaciju odabranih softverskih multimedijalnih alata i njihovu primenu u audio i video produkciji, web dizajnu i tehničkoj podršci za multimedijalne prezentacije;

- sticanje znanja i umenja za primenu audio i video tehniku u uređajima specijalne namene u industriji, saobraćaju, medicini a posebno u oblasti video nadzora, sistema elektronske kontrole i obezbeđenja, elektronske kontrole pristupa i evidencije;

- sticanje znanja, veština, navika i umenja za efikasno i kvalitetno obavljanje postavljenih zadataka;

- bolje mogućnosti praćenja i procenjivanja, po potrebi i korigovanja, programa u toku trajanja ogleda.

Trajanje ogleda

Ogled se sprovodi od 1. septembra 2006. godine, kroz najmanje četiri generacije upisanih učenika. Za vreme trajanja ogleda moguća je promena broja odeljenja koja su uključena u ogled, o čemu odlučuje Ministarstvo prosvete i sporta.

Način ostvarivanja ogleda

Ogled se ostvaruje na osnovu ovog nastavnog plana i programa.

Za nastavnike srednjih stručnih škola u kojima se ostvaruje program, radi primene u svakodnevnom obrazovno-vaspitnom radu, organizovaće se obuke za:

- primenu novog nastavnog plana i programa;

- primenu novih metoda rada sa učenicima;

- stručno usavršavanje nastavnika u okviru matične struke.

U okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i stručnih aktiva Zajednice elektrotehničkih škola biće utvrđene ključne teme iz kojih je potrebno stručno usavršavanje nastavnika.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja formiraće stručni tim od predstavnika fakulteta, privrede i nastavnika srednjih stručnih škola, čiji će zadatak biti da rade na pripremi nastavnog materijala, nastavnih sredstava, priručnika i rukopisa za izradu udžbenika. Planirana je i razrada postupaka praćenja i ocenjivanja obrazovno-vaspitnog rada, izrada testova sa zajedničkim sadržajima i zajednički postavljenim kriterijumima za procenu znanja.

Uslovi ostvarivanja programa

Ogled će se ostvarivati u uslovima svakodnevnog obrazovno-vaspitnog rada u školama.

Nastava se izvodi u odeljenju od 30 učenika. Nastavu izvode nastavnici škole kojoj je odobreno izvođenje ogleda.

Vrsta stručne spreme nastavnika za ostvarivanje oglednog programa propisaće se posebnim pravilnikom.

Upis i rangiranje učenika vrši se po Konkursu za upis učenika u prvi razred srednjih škola.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA OGLEDA
(UPUTSTVO)

Nastavni plan i program za obrazovni profil elektrotehničar multimedija - ogled, za opšteobrazovne predmete ostvaruje se u školama u kojima su školski prostor, oprema i nastavna sredstva propisani Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa zajedničkih predmeta u stručnim školama za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme ("Prosvetni glasnik“, broj 7/91).

Za ostvarivanje praktične nastave i laboratorijskih vežbi iz stručnih predmeta neophodno je da škole poseduju opremu i prostor koji su utvrđeni Normativom školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za obrazovni profil elektrotehničar multimedija - ogled.

Nastavnici sami pripremaju potrebna nastavna sredstva (prezentacije, grafofolije, šeme) u skladu sa ovim nastavnim planom i programom, koristeći:

- publikovana multimedijalna nastavna sredstva;

- internet;

- profesionalne šeme audio i video uređaja.

Nastava se ostvaruje korišćenjem savremenih multimedijalnih i informaciono-komunikacionih tehnologija.

Detaljna uputstva za ostvarivanje programa data su za svaki predmet pojedinačno.

Ogled će pratiti Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udžbenika, prosvetni savetnik, odnosno Ministarstvo prosvete.

Škole koje realizuju ogled imaju obavezu da jednom godišnje, a posebno nakon završetka ogleda, podnesu detaljan izveštaj o toku izvođenja ogleda Ministarstvu prosvete i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centru za razvoj programa i udžbenika. Izveštaj treba da sadrži pregled svih ostvarenih rezultata, kako sa stručnog, tako i sa pedagoško-psihološkog stanovišta.

Izveštaje će razmatrati komisija sastavljena od predstavnika Ministarstva prosvete, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za razvoj programa i udžbenika i škole koja sprovodi ogled.

Područje rada: ELEKTROTEHNIKA
Obrazovni profil: ELEKTROTEHNIČAR MULTIMEDIJA
Trajanje obrazovanja: ČETIRI GODINE

Red.
broj

I. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
A. OPŠTEOBRAZOVNI PREDMETI

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

UKUPNO

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

nedeljno

godiš.

nedeljno

godiš.

nedeljno

godiš.

nedeljno

godiš.

nedeljno

godiš.

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

T

V

1a.

Srpski jezik i književnost

3

 

11
1

 

 

3

 

11
1

 

 

3

 

10
5

 

 

3

 

93

 

 

12

 

420

 

 

1b.

__________ jezik i književnost *

3

 

11
1

 

 

3

 

11
1

 

 

3

 

10
5

 

 

3

 

93

 

 

12

 

420

 

 

2.

Srpski kao nematernji jezik *

2

 

 

 

 

2

 

 

 

 

2

 

 

 

 

2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3.

Strani jezik

2

 

74

 

 

2

 

74

 

 

2

 

70

 

 

2

 

62

 

 

8

 

280

 

 

4.

Istorija

2

 

74

 

 

2

 

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4

 

148

 

 

5.

Geografija

2

 

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

74

 

 

6.

Muzička umetnost

1

 

37

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

 

37

 

 

7.

Likovna umetnost

 

 

 

 

 

1

 

37

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

 

37

 

 

8.

Sociologija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

70

 

 

 

 

 

 

 

2

 

70

 

 

9.

Ustav i prava građana

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1

 

31

 

 

1

 

31

 

 

10.

Filozofija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

62

 

 

2

 

62

 

 

11.

Fizičko vaspitanje

2

 

74

 

 

2

 

74

 

 

2

 

70

 

 

2

 

62

 

 

8

 

280

 

 

12.

Matematika

4

 

14

 

 

4

 

14

 

 

4

 

14

 

 

4

 

12

 

 

16

 

560

 

 

13.

Računarstvo i informatika

-

2

-

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

74

 

14.

Fizika

2

 

74

 

 

2

 

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4

 

148

 

 

15.

Hemija

2

 

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

74

 

 

16.

Biologija

2

 

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

74

 

 

Ukupno A:

22 + 2

888

 

16

592

 

13

455

 

14

434

 

67

2369

 

Napomena: *) Za učenike koji nastavu slušaju na jednom od jezika narodnosti (Zakon o srednjoj školi, član 5)

B. STRUČNI PREDMETI
(teorija, vežbe, praktična nastava

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

UKUPNO

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

razr. čas nastava

nast.
u bloku
god.

nedeljno

godiš.

nedeljno

godiš.

nedeljno

godiš.

nedeljn

godiš.

nedeljni

godiš.

T

V

T

V

 

T

V

T

V

 

T

V

T

V

 

T

V

T

V

 

T

V

T

V

 

1.

Osnove elektrotehnike

4

 

148

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4

 

148

 

 

2.

Tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom

 

2

 

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

74

 

3.

Električna merenja

 

 

 

 

 

2

1

74

37

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

1

74

37

 

4.

Elektronika

 

 

 

 

 

3

1

111

37

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3

1

111

37

 

5.

Primena računara u elektrotehnici

 

 

 

 

 

 

2

 

74

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

74

 

6.

Informaciono-komunikacione tehnologije

 

 

 

 

 

3

 

111

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3

 

111

 

7.

Digitalni uređaji i računari

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

1

70

35

 

 

 

 

 

 

2

1

70

35

 

8.

Osnove audiotehnike

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

1

70

35

 

 

 

 

 

 

2

1

70

35

 

9.

Osnove videotehnike

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3

2

105

70

 

 

 

 

 

 

3

2

105

70

 

10.

Multimedijalni servisi

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

70

 

 

 

 

 

 

 

2

 

70

 

 

11.

Ekonomika i organizacija preduzeća

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

62

 

 

2

 

70

 

 

12.

Uvod u tehnike multimedija

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

2

70

70

 

 

 

 

 

 

2

2

70

70

 

13.

Multimedijalne komunikacije

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3

 

93

 

 

3

 

93

 

 

14.

Proizvodnja multimedijalnog sadržaja

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

2

62

62

 

2

2

62

62

 

15.

Primenjena audio i video tehnika

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

3

1

93

31

 

3

1

93

31

 

16.

Softverski multimedijalni alati

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

62

 

 

2

 

62

 

17.

Projektovanje i izrada tehničke dokumentacije

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2

 

62

 

 

2

 

62

 

18.

Praktična nastava

 

2

 

74

 

 

2

 

74

 

 

 

 

 

60

 

 

 

 

90

 

4

 

148

150

 

Ukupno B:

4

4

148

148

-

8

6

296

222

-

11

6

385

210

60

10

7

310

217

90

33

23

1139

797

150

 

Ukupno B:

8

296

-

14

518

-

17

595

60

17

527

90

56

1936

150

 

Ukupno A+B:

26

6

962

222

-

24

6

888

222

-

24

6

840

210

60

24

7

744

217

90

98

25

3434

871

150

 

Ukupno A+B:

32

1184

-

30

1110

-

30

1050

60

31

961

90

123

4305

150

 

UKUPNO ČASOVA:

1216

1140

1140

1082

4578

 

V. IZBORNI PREDMETI

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

UKUPNO

ned.

godišnje

ned.

godišnje

ned.

godišnje

ned.

godišnje

ned.

godišnje

1.

Verska nastava

1

37

1

37

1

35

1

31

4

140

2.

Građansko vaspitanje

1

37

1

37

1

35

1

31

4

140

Učenik je obavezan da prilikom upisa u prvi razred škole izabere jedan od dva izborna predmeta i taj izborni predmet zadržava do kraja sticanja srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

II OSTALI OBAVEZNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

UKUPNO

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

godišnje

1.

Čas odeljenskog starešine/zajednice

74 časa

74 časa

70 časova

62 časa

280 časova

2.

Dodatni rad

do 30 časova

do 30 časova

do 30 časova

do 30 časova

do 120 časova

3.

Dopunski rad

do 30 časova

do 30 časova

do 30 časova

do 30 časova

do 120 časova

4.

Pripremni i društveno-korisni rad*

do 30 časova

do 30 časova

do 30 časova

do 30 časova

do 120 časova

Napomena: *) Ako se u toku godine ukaže potreba za njim.

III FAKULTATIVNI OBLICI OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA

PRVI RAZRED

DRUGI RAZRED

TREĆI RAZRED

ČETVRTI RAZRED

UKUPNO

ned.

godišnje

ned.

godišnje

ned.

godišnje

ned.

godišnje

ned.

godišnje

1. FAKULTATIVNI NASTAVNI PREDMETI

1.1.

Jezik drugog naroda i narodnosti sa elementima nacionalne kulture

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.2.

Drugi strani jezik

2

74

2

74

2

70

2

62

8

280

1.3.

Drugi stručni predmeti*

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2. FAKULTATIVNE VANNASTAVNE AKTIVNOSTI

2.1.

Ekskurzije

od 2 do 3 dana

od 2 do 3 dana

od 2 do 3 dana

do 5 dana

od 6 do 14 dana

2.2.

Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika

30-60 časova

30-60 časova

30-60 časova

30-60 časova

120-240 časova

2.3.

Hor

70 časova godišnje

2.4.

Kulturna i javna delatnost

2 radna dana

Napomena: *) Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu učenika iz predmeta koji su utvrđeni nastavnim planom drugih obrazovnih profila, kao i iz predmeta koji su od značaja za dalji nastavak školovanja.

OSTVARIVANJE NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA

BROJ I RASPORED RADNIH SEDMICA ZA ČETVOROGODIŠNJE OBRAZOVANJE

Razred

Razredno-časovna nastava

Nastava u bloku

Obavezne i
fakultativne
vannastavne aktivnosti

Priprema i izvođenje
mature

Ukupno sedmica

Stručni predmeti

Prvi razred

37 sedmica

-

2 sedmice

-

39

Drugi razred

37 sedmica

-

2 sedmice

-

39

Treći razred

35 sedmica

2 sedmice

2 sedmice

-

39

Četvrti razred

31 sedmica

3 sedmice

2 sedmice

3 sedmice

39

Podela odeljenja na grupe

Časovi praktične nastave i vežbe iz stručnih predmeta ostvaruju se u školskim radionicama i laboratorijama.

U prvoj i drugoj godini pri ostvarivanju ovih nastavnih sadržaja odeljenje se deli u dve grupe. Broj učenika u grupi kreće se od 12–15.

U trećem i četvrtom razredu odeljenje se deli u tri grupe. Broj učenika u grupi kreće se od 8–10.

Blok nastava ostvaruje se podelom odeljenja na tri grupe.

Praktična nastava u celini i vežbe izvode se pod neposrednom kontrolom nastavnika. Isti nastavnici ostvaruju teorijsku nastavu i vežbe u celom odeljenju u okviru istog predmeta.

OSNOVE ELEKTROTEHNIKE

CILJ I ZADACI:

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta je sticanje osnovnih znanja iz oblasti teorijske elektrotehnike neophodnih za izučavanje ostalih stručnih predmeta.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- sticanje osnovnih znanja o pojavama u elektrotehnici i osnovnim pojmovima u elektrotehnici;

- sticanje osnovnih znanja o jednosmernim strujama, pojavama u elementima električnih kola, o ulozi elemenata u električnom kolu i rešavanju električnih kola;

- sticanje osnovnih pojmova o elektromagnetizmu;

- sticanje osnovnih znanja o naizmeničnim strujama i elementima u kolima naizmenične struje.

I razred

(4+0 časa nedeljno, 148+0 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD (3)

Struktura materije. Osnovni pojmovi o elektricitetu i električnim svojstvima materije. Provodnici, poluprovodnici i izolatori. Međunarodni sistem jedinica.

ELEKTROSTATIKA (12)

Pojam naelektrisanog tela. Količina elektriciteta, definicija i jedinice. Pojam električnog polja. Grafičko prikazivanje električnog polja. Vektor električnog polja. Sile u električnom polju. Kulonov zakon. Elektrostatička indukcija. Polarizacija dielektrika. Električni potencijal.

Električni napon. Jačina homogenog električnog polja. Proboj dielektrika. Dielektrična čvrstoća. Pojam kapacitivnosti. Kapacitivnost pločastog kondenzatora. Redno, paralelno i mešovito vezivanje kondenzatora.

JEDNOSMERNE STRUJE (50)

Pojam jednosmerne električne struje. Dejstva električne struje. Jačina električne struje. Gustina struje. Pojam električnog kola. Elementi električnog kola. Elektromotorna sila generatora. Električna otpornost. Otpornost provodnika. Zavisnost otpornosti od temperature. Električna provodnost. Omov zakon. Referentni smer struje i napona. Prvi Kirhofov zakon. Električne sile u kolu. Drugi Kirhofov zakon. Džulov zakon. Električni rad i električna snaga. Merenje struje i napona. Vezivanje ampermetra i voltmetra u kolo. Rešavanje prostog kola sa jednim generatorom i jednim prijemnikom. Određivanje napona na krajevima realnog generatora. Snaga generatora i snaga potrošača. Režim praznog hoda i kratkog spoja. Redno i paralelno vezivanje generatora. Redno, paralelno i mešovito vezivanje otpornika. Uopšteni Omov zakon. Složeno električno kolo. Drugi Kirhofov zakon za složeno kolo. Rešavanje složenih kola pomoću prvog i drugog Kirhofovog zakona. Strujni generator. Pretvaranje naponskog generatora u strujni i obrnuto.

ELEKTROMAGNETIZAM (24)

Pojam magnetnog polja. Grafičko predstavljanje magnetnog polja. Magnetna svojstva materija. Magnetna indukcija. Magnetna propustljivost. Fluks vektora magnetne indukcije. Magnećenje feromagnetnih materijala. Magnetni histerezis. Magnetno polje struje u provodniku. Magnetno polje struje u navojku i navoju. Elektromagnetna sila. Elektrodinamička sila. Navojak i navoj u magnetnom polju. Princip rada elektromotora jednosmerne struje. Elektromagnetna indukcija. Lencov zakon. Indukovana elektromotorna sila u provodniku. Indukovana elektromotorna sila u navojku i navoju. Princip rada generatora jednosmerne struje. Sopstveno magnetno polje. Sopstveni fluks. Koeficijent samoindukcije (induktivnost). Elektromotorna sila samoindukcije. Energija magnetnog polja. Međusobna indukcija. Elektromotorna sila međusobne indukcije. Vrtložne struje.

NAIZMENIČNE STRUJE (15)

Princip proizvodnje naizmenične elektomotorne sile. Generator naizmenične struje. Osnovni parametri naizmeničnih veličina: trenutna vrednost, amplituda, faza, početna faza, učestanost, kružna učestanost, srednja vrednost, efektivna vrednost, itd. Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću fazora. Predstavljanje naizmeničnih veličina pomoću kompleksnih brojeva. Sabiranje i oduzimanje naizmeničnih veličina.

ELEMENTI U KOLU NAIZMENIČNE STRUJE (14)

Elementi u kolu naizmenične struje. Otpornik u kolu naizmenične struje. Pojam aktivne snage. Kalem u kolu naizmenične struje. Pojam reaktivne snage. Kondenzator u kolu jednosmerne struje. Punjenje i pražnjenje kondenzatora. Energija opterećenog kondenzatora. Kondenzator u kolu naizmenične struje.

VEZA ELEMENATA U KOLU NAIZMENIČNE STRUJE (14)

Redna veza otpornika i kalema. Pojam impedanse. Redna veza otpornika i kondenzatora. Redna veza otpornika, kalema i kondenzatora. Redna rezonansa. Tomsonov obrazac. Snaga kod redne veze elemenata. Paralelna veza prijemnika. Pojam admitanse. Ekvivalentna impedansa.

SLOŽENA KOLA (10)

Kombinovana veza elemenata. Rešavanje složenih kola pomoću prvog i drugog Kirhofovog zakona. Tevenenova teorema. Rešavanje složenih kola Tevenenovom teoremom.

SPREGNUTA KOLA (3)

Transformatori. Autotransformatori.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Na početku dati kratak uvod u istorijat razvoja elektrotehnike. Strukturu materije obraditi kao nastavak na prethodno znanje iz fizike i hemije. Osnovne pojmove iz elektrostatike obraditi prvenstveno grafički i opisno, a detaljno obraditi kondenzatore.

Nastavu jednosmernih struja uskladiti sa prethodnim znanjem iz fizike. Električno kolo uporediti sa nekim mehaničkim sistemom u kojem se vrši dvostruka konverzija energije, gde se energija neophodna za direktnu upotrebu (na primer potencijalna energija vode) pretvara u električnu, zatim prenosi provodnicima do potrošača i tu se pretvara u energiju pogodnu za korišćenje (na primer svetlosnu). Uz električne sile u kolu potrošača uvek dati njihov smer u odnosu na smer struje. Drugi Kirhofov zakon dati kao opšti zakon ravnoteže sila i primeniti ga na električno kolo i konturu. Prilikom obrade jednosmernih struja uraditi veliki broj zadataka.

Pojam magnetnog polja takođe obraditi oslanjajući se na prethodno znanje iz osnovne škole. Po mogućnosti pokazati njegov oblik pomoću gvozdene piljevine. Smerovi veličina u magnetizmu prvenstveno pokazati pomoću pravila desne ruke, tri prsta desne ruke i pravila tri prsta leve ruke. Princip rada elektromotora i generatora jednosmerne struje obraditi na realnim primerima sa više od dva segmenta. Međusobnu indukciju obraditi prvenstveno opisno.

Sve veličine za naizmeničnu struju obraditi za prostoperiodični oblik, a ostale samo napomenuti. Kod elementa u kolu naizmenične struje sve veličine obraditi grafički, a reaktivne otpornosti dati u gotovom obliku uz kratka objašnjenja. I ovde uraditi veliki broj zadataka.

Kod rednih veza elemenata dati jedan primer vremenskog dijagrama, a detaljno obraditi fazorske dijagrame crtajući fazor struje na faznoj osi. Impedanse dati u apsolutnom i kompleksnom obliku, a zatim dati Omov zakon za efektivne i kompleksne vrednosti struja i napona. Za fazore snaga naglasiti da su nepokretni. Detaljno objasniti zašto se množi napon sa konjugovanjom, a ne kompleksnom vrednošću struje. Kod crtanja fazora snaga objasniti zašto je pogodnije množiti napon sa strujom na faznoj osi, nego obrnuto. Paralelne veze svoditi na redne.

Kombinovanu vezu elemenata obraditi na primerima. Tevenenovu teoremu obraditi na jednostavnim primerima, i primenu na prostim i složenim kolima. Složena kola rešavati prvenstveno pomoću prvog i drugog Kirhofovog zakona. Kod rešavanja složenih kola pomoću Tevenenove teoreme naglasiti prednosti u slučaju kada se traži samo jedna veličina.

Transformatore obraditi pomoću indukovane elektromotorne sile u navojima ili preko ravnoteže magnetomotornih sila.

U toku školske godine uraditi više pismenih vežbi i dva pismena zadatka.

ELEKTRIČNA MERENJA

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Električna merenja je sticanje neophodnih znanja o osnovnim električnim i elektronskim mernim instrumentima, priborom i njihovom upotrebom.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- upoznavanje sa priborom za merenje i delovima instrumenata;

- upoznavanje sa instrumentima sa kretnim kalemom i univerzalnim instrumentima;

- proveravanje osnovnih zakona prethodno stečenog znanja iz osnova elektrotehnike i elektronike;

- upoznavanje osciloskopa, elektronskih generatora, instrumenata za merenje izobličenja, digitalnih instrumenata i primene mikroračunara u merenju;

- primenjivanje instrumenata za merenje osnovnih električnih veličina i ispitivanje elektronskih uređaja;

- sticanje osnove za dalje napredovanje u ovoj oblasti.

II razred

(2+1 čas nedeljno, 74+37 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD U ELEKTRIČNA MERENJA (4)

Definicija merenja; fizičke veličine (osnovne i izvedene); međunarodni sistem jedinica SI, klasifikacija i metode merenja. Jedinice prenosa.

GREŠKE (4)

Apsolutna i relativna greška. Vrste grešaka: grube, slučajne, sistematske. Obrada rezultata. Predstavljanje rezultata merenja. Klase tačnosti.

PRIBOR ZA ELEKTRIČNA MERENJA (6)

Stalni i promenljivi otpornici, kondenzatori, kalemovi, izvori napona, transformatori itd. Člankasti oslabljivači. Ćelijski oslabljivači. Frekvencijski kompenzovani oslabljivači.

INSTRUMENT SA KRETNIM KALEMOM (8)

Princip rada instrumenta sa kretnim kalemom. Proširenje mernog opsega za struju. Proširenje mernog opsega za napon. Merenje otpornosti. Merenje naizmenične struje i napona.

MERENJE ELEKTRIČNE OTPORNOSTI I MERENJE SNAGE (2)

Merenje otpornosti i snage UI metodom.

OSCILOSKOPI (16)

Katodna cev. Blok šema osciloskopa. Generator vremenske baze. Sinhronizacija. Vertikalni kanal; elektronski preklopnik. Frekvencijski kompenzovana sonda. Merenje jednosmernog i naizmeničnog napona, pojačanja i slabljenja, učestanosti i fazne razlike kalibrisanim osciloskopom.

ELEKTRONSKI GENERATORI (4)

Opšte karakteristike i podela elektronskih generatora. RC generatori. Generatori funkcija.

MERENJE FAKTORA IZOBLIČENJA (2)

Efektivna vrednost složenog periodičnog signala. Blok šema K-metra. Merenje faktora izobličenja.

DIGITALNI INSTRUMENTI (18)

Digitalni frekvencmetri. Blok šema digitalnog frekvencmetra. Tačnost digitalnog frekvencmetra.

Digitalni multimetri. Opšte osobine digitalnih multimetara. Blok šema digitalnog multimetra. A/D konverzija metodom dvojne integracije; Osnovno merno kolo sa zaštitom od pogrešnog uključivanja. Pretvaranje jednosmernog napona u niski jednosmerni napon. Pretvaranje jednosmerne struje u niski jednosmerni napon. Merenje naizmeničnog napona i struje. Pretvaranje efektivne vrednosti naizmeničnog napona u jednosmernu. Četvorožično merenje niskih otpornosti. Kelvinove štipaljke. Relativno merenje otpornosti. Ispitivanje poluprovodnika digitalnim multimetrom. Tačnost digitalnih multimetara.

INSTRUMENTI SA MIKRORAČUNAROM (10)

Sintetizatori učestanosti. Princip indirektne sinteze. Princip direktne sinteze. Amplitudna i frekvencijska modulacija.

Digitalni instrumenti za merenje R, L, C, Q i D. Osnovni princip merenja. Blok šema RLC metra. Eliminacija grešaka prouzrokovanih parazitnim elementima.

Osciloskopi sa digitalnim pamćenjem.

LABORATORIJSKE VEŽBE (37)

1. Instrumenti i pribor

2. Merenje jednosmernog napona i struje

3. Promenljivi otpornik kao reostat i potenciometar

4. Provera Omovog zakona

5. Provera I Kirhofovog zakona

6. Provera II Kirhofovog zakona

7. Merenje otpornosti i snage pomoću voltmetra i ampermetra u kolu jednosmerne i naizmenične struje

8. Oslabljivači. Merenje nivoa, pojačanja i slabljenja u decibelima

9. Podešavanje osciloskopa. Podešavanje frekvencijski kompenzovane sonde

10. Merenje jednosmernog i naizmeničnog napona osciloskopom

11. Merenje učestanosti osciloskopom

12. Merenje fazne razlike osciloskopom

13. Merenje koeficijenta izobličenja K-metrom

14. Osnovna merenja digitalnim multimetrom. Ispitivanje poluprovodnika digitalnim multimetrom. Četvorožično merenje niskih učestanosti

15. Merenje R, L i C digitalnim RLC-metrom

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U uvodnom delu predmeta treba obnoviti osnovne pojmove o fizičkim veličinama i jedinicama, zatim treba definisati merenje ovih veličina.

Jedinice prenosa dati za otpornosti od 600W, ali navesti i druge slučajeve.

Prilikom obrade pribora za električna merenja, pored objašnjenja pokazati primere pribora i objasniti njihove glavne karakteristike i namenu. Prilikom obrade oslabljivača uraditi nekoliko zadataka.

Instrument sa kretnim kalemom obraditi više opisno, ne zalazeći u detalje konstrukcije. Izvesti izraz za moment sile. Kod proširenja mernog opsega za merenje struje naglasiti da se mikroampermetar priključuje za otoke. Isto tako obraditi proračun otpornosti za proširenje mernog opsega voltmetra. Merenje otpornosti obraditi pomoću ampermetra sa promenljivom osetljivošću kojem se dodaje stalni otpornik. Merenje naizmeničnih veličina obraditi pomoću datih dioda koji služe za usmeravanje naizmeničnih veličina.

Katodnu cev obraditi u osnovnom obliku. Blok šemu osciloskopa dati u obimu koji učenici mogu da zapamte. Uz blok šemu generatora vremenske baze dati i talasne oblike. Pri obradi vertikalnog kanala osciloskopa obraditi ulaz u vertikalni kanal, oslabljivač, zaštitu od pogrešnog uključivanja i napomenuti da se signal dalje pojačava pojačavačkim stepenima. Elektronski preklopnik obraditi s diodama. Naglasiti da se prilikom merenja normalno upotrebljava frekvencijski kompenzovana sonda, a obična samo u posebnim slučajevima.

Kod generatora dati i podelu učestanosti na vrlo niske, niske, srednje itd. Samu obradu generatora svesti na obradu blik šeme i osnovnih karakteristika.

Izvesti izraz za efektivnu vrednost složenog periodičnog signala i definisati faktor izobličenja. Dati blok šemu K-metra i princip merenja faktora izobličenja.

Ponoviti osnovnu definiciju učestanosti i objasniti njenu primenu kod digitalnih frekvencmetra. Merenje niskih učestanosti obraditi sa produženom vremenskom bazom. Objasniti upotrebu NF filtra ili sonde za eliminaciju VF smetnji.

U blok šemi digitalnog multimetra dati pretvarače ostalih električnih veličina u niski jednosmerni napon i osnovno merno kolo. A/D konverziju obraditi pomoću blok šeme i talasnih dijagrama. Obraditi zaštitu od pogrešnog uključivanja kod svih merenja i navesti slučajeve kada ta zaštita ne funkcioniše. Uz četvorožično merenje niskih otpornosti dati niz primera. Kod merenja na ugrađenim elementima obraditi slučaj bez uključenog napajanja i s njim; dodati merenje s niskim naponom (0,3 V).

Obraditi osnovni princip sinteze sa fazno zatvorenom petljom uz vremenske dijagrame. Direktnu digitalnu sintezu obraditi na nivou blok šeme. Kod objašnjenja amplitudne i frekvencijske modulacije vremenske dijagrame crtati jedan ispod drugog.

Kod obrade merenja Q-faktora dati fizičko objašnjenje skin efekta i njegov uticaj na otpornost kalema. Kod merenja R, L, C, Q i D obraditi osnovni princip, zatim dati blok šemu i eliminaciju uticaja parazitnih elemenata.

Ukoliko mogućnosti dozvoljavaju, svi učenici treba da rade istu vežbu, ili raditi u ciklusima do najviše pet vežbi. Vežbe raditi svake druge nedelje tokom dva spojena časa, kada treba da se urede merenja i završi izveštaj. Posebnu pažnju posvetiti bezbednosti učenika prilikom rada sa mrežnim naponom. Za vreme rada u laboratoriji odeljenje se deli na dve grupe.

Odstupanje od programa može da bude do 20%, ali da ga odobri odgovarajući organ škole.

ELEKTRONIKA

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Elektronika je sticanje osnovnih pojmova o elektronskim komponentama, njihovim karakteristikama i primeni u elektronskim kolima kao osnovi za izučavanje uskostručnih predmeta.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- sticanje osnovnih znanja o diodama i njihovoj primeni;

- sticanje osnovnih znanja o unutrašnjoj strukturi bipolarnih tranzistora i FET-ova;

- sticanje osnovnih znanja o pojačavačima sa bipolarnim tranzistorima i FET-ovima;

- sticanje osnovnih znanja o oscilatorima;

- sticanje osnovnih znanja o tiristorima i njihovoj primeni;

- sticanje osnovnih znanja o optoelektronskim elementima i njihovoj primeni;

- sticanje osnovnih znanja o linearnim integrisanim kolima i njihovoj primeni;

- sticanje osnovnih znanja o digitalnim kolima, analogno-digitalnim i digitalno-analognim konvertorima.

II razred

(3+1 čas nedeljno, 111+37 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD (4)

Kristalna struktura poluprovodnika. Poluprovodnici N i P tipa.

DIODE (15)

Obrazovanje PN spoja. Direktno i inverzno polarisani PN spoj. Karakteristike PN spoja. Proboj PN spoja. Diode.

Jednostrani usmerač. Grecov usmerač.

Stabilizatorske diode i njihova primena. Kapacitivnost PN spoja i varikap diode. Usmeračke, prekidačke, Šotkijeve i PIN diode.

BIPOLARNI TRANZISTORI (10)

Princip rada tranzistora na modelu sa zajedničkim emitorom. Osnovne komponente struja u tranzistoru. Koeficijent strujnog pojačanja. Karakteristike tranzistora. Ograničenje u radu tranzistora. Oznake tranzistora. Hlađenje poluprovodnika; proračun rashladnog kola.

FET-ovi (7)

Princip rada FET-a na modelu sa zajedničkim sorsom. Statičke karakteristike FET-a. MOSFET-ovi. VMOSFET-ovi.

POJAČAVAČI (19)

Pojačavač sa zajedničkim emitorom. Radna prava i radna tačka. Uzroci nestabilnosti radne tačke. Stabilizacija radne tačke. Ekvivalentna šema tranzistora. Pojačanje napona struje i snage. Pojačavač sa zajedničkim kolektorom. Negativna povratna sprega. Pojačavač sa komplementarnim parom tranzistora. Parametri feta. Automatski prednapon. Pojačavač sa zajedničkim sorsom. Pojačavač sa zajedničkim drejnom.

OSCILATORI (5)

Pozitivna povratna sprega; Barkhauzenov uslov oscilovanja. RC oscilatori sa Vinovim mostom. Kolpicov oscilator.

TRANZISTOR KAO PREKIDAČ (4)

Bipolarni tranzistor kao prekidač. MOSFET kao prekidač.

TIRISTORI (5)

Vrste tiristora. Triodni tiristor. Triak i diak. Fazna regulacija pomoću triaka i diaka.

OPTOELEKTRONIKA (5)

Fotodiode, fototranzistori i fotootpornici. Svetleće poluprovodničke diode. Fotospojnice. Tečni kristali.

LINEARNA INTEGRISANA KOLA (13)

Blok šema integrisanog operacionog pojačavača. Invertujući pojačavač. Neinvertujući pojačavač. Jedinični pojačavač. Kolo za sabiranje. Aktivni filtri. Integrisani stabilizatori napona. Prekidački izvori napajanja.

UVOD U DIGITALNU ELEKTRONIKU (9)

Pojam informacije. Brojni sistemi. Osnovne operacije u binarnom brojnom sistemu. Osnovna i univerzalna logička kola. Osnovna pravila logičke algebre.

OSTVARIVANJE LOGIČKIH KOLA (2)

CMOS logička kola.

IMPULSNA KOLA (5)

Astabilni multivibratori. Osobine kvarca. Oscilatori sa kvarcom.

A/D i D/A konvertori (5)

Kvantizacija analognih veličina. D/A konvertori. Sigma/delta A/D konvertori.

ŠUMOVI (3)

Pojam šuma. Odnos signal-šum. Faktor šuma.

LABORATORIJSKE VEŽBE (37)

1. Snimanje karakteristike dioda

2. Usmerači

3. Snimanje ulaznih i izlaznih karakteristika bipolarnih tranzistora

4. Jednosmerni režim rada RC pojačavača

5. Pojačavač sa zajedničkim emitorom

6. Snimanje karakteristika FET-a

7. Pojačavač sa FET-om

8. Pojačavač sa komplementarnim parom tranzistora

9. Kolpicov oscilator

10. Bipolarni tranzistor kao prekidač

11. Invertujući i neinvertujući pojačavač. Kolo za sabiranje napona.

12. Prekidački izvor napajanja

13. Snimanje karakteristika CMOS kola

14. Osnovna i univerzalna logička kola

15. Astabilni multivibrator

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Na početku treba ponoviti građu atoma koji je prethodno obrađen u predmetima osnove elektrotehnike i hemije u prvom razredu. Strukturu atoma predstavljati u jednoj ravni, ali naglasiti da ljuske imaju oblik lopte. Kovalentnu vezu takođe ponoviti na osnovi prethodno stečenih znanja u prvom razredu. Atome poluprovodnika takođe predstaviti u jednoj ravni. Sva objašnjenja bazirati na silicijumu kao poluprovodniku, a germanijum samo napomenuti. Inverznu struju kod PN spoja obraditi ukratko i napomenuti da ona ima uticaja na njihov rad samo u nekim retkim slučajevima.

Rad pojedinih elektronskih elemenata prvenstveno objašnjavati fizički. Uz primenu dioda dati karakteristike u grafičkom obliku, a vremenske dijagrame jedan ispod drugog; uz svaki oblik usmerača dati način određivanja kapacitivnosti filtarskog kondenzatora.

Dati ekvivalentnu šemu tranzistora. Kao najvažniji uzrok nestabilnosti radne tačke navesti razlike u pojedinim primercima iste vrste tranzistora.

Osnovne pojačavače sa bipolarnim tranzistorima i fetovima obraditi na ekvivalentnim šemama, izvesti izraz za pojačanje napona i struje, ulaznu i izlaznu otpornost. Kod fetova posebno istaći odstupanje radne tačke zbog velike razlike između pojedinih primeraka iste vrste.

Oscilatore posebno obrađivati na osnovi pojačavača i kola povratne sprege uz primenu Barkhauzenovog principa.

Princip rada tranzistora obraditi na ekvivalentnoj šemi. Diake obraditi u NPN ili PNP varijanti, a triake samo funkcionalno. Kao primer primene obraditi regulator osvetljenja.

Fotodiode, svetleće diode, fotospojnice i tečne kristale obraditi detaljno, a ostale optoelektronske elemente informativno.

Blok šemu operacionog pojačavača obraditi opisno, a primenu na idealnom invertujućem i neinvertujućem pojačavaču. Jedinični pojačavač dati kao jedan oblik neinvertujućeg pojačavača. Od aktivnih filtara obraditi niskofrekvencijski i visokofrekvencijski i naglasiti njihovu malu izlaznu otpornost.

Prekidački izvor napajanja obraditi opisno uz primer proveravanja ispravnosti.

U uvodu u digitalnu elektroniku objasniti pojam verovatnoće i informacije. Od brojnih sistema obraditi decimalni i binarni, kao i pretvaranje iz jednog sistema u drugi, a ostale napomenuti. Obraditi sve četiri aritmetičke operacije u binarnom sistemu. Obraditi BCD kod i dati osnovne podatke o ASCII kodu.

Unutrašnju građu logičkih kola obraditi na invertoru, a zatim dati primer izvođenja NI i NILI kola.

Impulsna kola obraditi sa logičkim kolima uz talasne oblike; navesti specifična kola za astabilne multivibratore. Kod A/D konvertora obraditi samo sigma/delta varijantu i napomenuti da postoje i ostale vrste. D/A konvertore obraditi sa lestvičarskom mrežom otpornika.

Vežbe po mogućstvu organizovati tako da svi učenici u grupi rade jednu vežbu ili u ciklusima do tri vežbe. Odložiti početak vežbi oko mesec dana da se najpre obradi odgovarajuće gradivo. Jedna vežba se radi dva spojena časa; za ovo vreme treba uraditi merenja i kompletan izveštaj. Pored uobičajenih mera zaštite (zabrane uključivanja bez pregleda itd.) izvore napajanja i ostale elemente vežbe, gde je to moguće, napraviti tako da pogrešno uključivanje ne dovede do uništenja tranzistora ili integrisanog kola. Kao operacioni pojačavač koristiti po mogućstvu mA 741, jer ostali lako osciluju. Časove vežbi koristiti samo za praktično proveravanje rada predviđenih kola.

Prilikom izvođenja vežbi odeljenje deliti na dve grupe.

Dozvoljeno odstupanje od programa može da bude do 30%, ali ga mora odobriti odgovarajući stručni organ škole.

INFORMACIONO-KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta je sticanje osnovnih znanja o informacionim i komunikacionim tehnologijama, sa posebnim naglaskom na telekomunikacije, uzimajući u obzir obrazovni profil učenika.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- sticanje osnovnih znanja o multimedijalnim sadržajima kroz izvore informacija;

- sticanje osnovnih znanja o digitalizaciji, obradama, komprimovanju i formiranju baza i ulozi računara;

- sticanje osnovnih znanja iz oblasti digitalnog prenosa;

- sticanje osnovnih znanja o medijumima prenosa;

- sticanje osnovnih znanja o mrežama i protokolima;

- sticanje osnovnih znanja o formatima datoteka i primeni multimedija.

II razred

(3+0 časa nedeljno, 111+0 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

MULTIMEDIJALNE INFORMACIJE I RAČUNARI (5)

Izvori informacija. Multimedijalni podaci i osobine. Obrada, skladištenje i pretraživanje.

TELEKOMUNIKACIJE (81)

Model digitalnog prenosa. Izvor signala. Osobine signala (električne, statističke i informacione). Osnovni principi digitalizacije signala. Principi obrade i formatiranja. Tehnike komprimovanja i kodovanja. Digitalni protok. Kapacitet kanala prenosa. Formati digitalnog prenosa. Sinhronizacija predajnika i prijemnika. Uticaj smetnji u prenosu. Izobličenja digitalnog signala. Ocena kvaliteta digitalnog prenosa (BER) i kvalitet servisa.

Medijumi prenosa - uvijena parica, koaksijalni kabl, optičko vlakno, radio-talas (tipovi, kapacitet, namena). Prenos u osnovnom i transponovanom opsegu. Vremensko/frekvencijsko multipleksiranje.

Pojam telekomunikacione mreže. Podela telekomunikacionih mreža (po medijumu, topologiji i veličini pokrivanja). Protokoli i njihova podela (aplikativni, transportni, adaptacioni, protokoli rezervisanja resursa, protokoli usmeravanja). Uloga signalizacije i sinhronizacije. Mrežni saobraćaj i rutiranje. Modeli komunikacionih sistema.

MULTIMEDIJALNE TEHNOLOGIJE, STANDARDI I SISTEMI (25)

Model multimedijalnih komunikacija. Elementi sistema. Serveri. Formati multimedijalnih sadržaja. Produkcija i distribucija multimedijalnih sadržaja. Standardizacija sistema. Multimedijalne aplikacije (WEB, elektronska pošta, video konferencija,...). Televizija i novi mediji.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Program je zamišljen tako da učenicima omogući sticanje osnovnih znanja iz oblasti multimedije primenom informaciono-komunikacionih tehnologija. Nastavne jedinice treba prezentovati na ilustrativan i jednostavan način, ističući suštinske principe i primenu.

U poglavlju "Multimedijalne informacije i računari" naglasak staviti na izvore audio i video informacija i njihove osobine. Kod obrada, skladištenja i pretraživanja istaknuti ulogu računara, navesti fizičke medijume skladištenja i osnovne principe tehnike pretraživanja.

Poglavlje "Telekomunikacije" započeti osnovnim modelom digitalnog prenosa. Uvesti pojam signala a zatim objasniti osnovne karakteristike izvora signala (opseg učestanosti, dinamika) koje su bitne u postupcima digitalizacije. Kod nastavne jedinice koja se bavi formatiranjem istaći razliku između sinhronog emitovanja ramova i asinhronog emitovanja okvira (paketa).

Za usklađen rad predajnika i prijemnika neophodna je vremenska sinhronizacija i to po dve osnove (taktovi, vremenske reference - tj. sinhro grupe). Izobličenja digitalnog signala objasniti ograničenošću propusnog opsega kanala, uticajem spoljašnjih smetnji i razlikama u kašnjenju delova signala (Jitter).

U jedinici "Prenos u osnovnom i transponovnom opsegu" na jednostavan način objasniti pojam spektra signala i mogućnost njegovog transponovanja (pomeranja po osi učestanosti) primenom postupka modulacije.

Protokole objasniti kao obrade u čvorovima mreže i procedure razmene poruka između čvorova, a koje se odnose na specifične zadatke (npr. pouzdanost prenosa ili usmeravanje kroz mrežu). Uloge signalizacije i sinhronizacije tretirati na nivou cele mreže, a naglasak staviti na konekciju "s kraja na kraj". Kod modela komunikacionih sistema istaći značaj Streaming-a i Multicasting-a, kao i pojmove: broadcasting, peer-to-peer, klijent-sever.

U poglavlju "Multimedijalne tehnologije, standardi i sistemi" početi sa opštim modelom multimedijalnih komunikacija i obraditi osnovne zadatke informacionog, računarskog i komunikacionog podsistema. Kod servera naglasiti razliku između uređaja i programa i raznovrsnost upotrebe servera. Kod formata multimedijalnih sadržaja navesti osnovne karakteristike opšte prihvaćenih formata, te smer u kom se kreće proces standardizacije. Razvoj televizije posmatrati kroz uvođenje standarda HDTV, uvođenje interaktivnih servisa, razvoj novih tipova displeja i uvođenje takozvanog kućnog bioskopa.

DIGITALNI UREĐAJI I RAČUNARI

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Digitalni uređaji i računari je sticanje neophodnih znanja o komponentama digitalnih sistema i računarima.

Zadaci:

- razvijanje interesovanja učenika za digitalnu tehniku i računare;

- ovladavanje osnovnim pojmovima i sticanje osnovnih znanja o komponentama digitalnih sistema;

- sticanje osnovnih znanja o mikroračunarima i mikrokontrolerima;

- sticanje osnovnih znanja o organizaciji rada računara, njegovoj arhitekturi i osnovnim komponentama;

- sticanje znanja koja će učenicima poslužiti kao osnova za dalju nadgradnju i savladavanje stručnih predmeta u III i IV razredu;

- razvijanje sposobnosti učenika za stručno obavljanje poslova korišćenjem računara.

III razred

(2+1 čas nedeljno, 70+35 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

KOMPONENTE DIGITALNIH SISTEMA (20)

Kombinacione mreže (koderi, dekoderi, multiplekseri, demultiplekseri); Sekvencijalne mreže (flip flop - RS, JK, registri - stacionarni i pomerački); Brojači (binarni, kružni); Memorije (struktura, registarska memorija, magacinska memorija, operativna memorija, asocijativna memorija, ultrabrza memorija, virtuelna memorija); Aritmetička kola (sabirači, množači, delitelji).

MIKROPROCESORI I MIKROKONTROLERI (10)

Arhitektura mikroprocesora; Razvojni sistem i primena mikroprocesora; Primeri primene mikroprocesora. Arhitektura mikrokontrolera; Razvojni sistem i primena mikrokontrolera; Primeri primene mikrokontrolera.

RAČUNARI (40)

Arhitektura računara (blok šema računara, funkcionalne jedinice, princip rada); Sistemski softver (operativni sistem - podela i karakteristike, programski interpretatori i prevodioci, uslužni programi i funkcije, programi za povezivanje); Komponente računara (procesor, memorije, upravljačka jedinica, ulazno/izlazne jedinice, magistrala); Periferijski uređaji - interfejsi (serijski interfejs za asinhronu komunikaciju, interfejs za sinhronu komunikaciju, paralelni interfejs, USB), umrežavanje računara. Prenosivi računari (notebook, laptop, PDA).

LABORATORIJSKE VEŽBE (35)

1. Osnovni delovi personalnog računara, lokalizacija modula

2. Povezivanje jedinica računara, uključivanje i priprema za rad, testiranje

3. Upoznavanje organizacije i rada mikroprocesora

4. Upoznavanje organizacije i rada memorija, ROM memorija i rad u BIOS-u, ugradnja RAM memorije

5. Ugradnja hard diska, disketne jedinice, CD/DVD jedinice

6. Ulazno/izlazni uređaji računara, priključivanje i ispitivanje ispravnosti tastature, miša, monitora, štampača

7. Napajanje računara, zaštita računara od strujnog udara

8. Instalacija i analiza sistemskog softvera

9. Umrežavanje računara

10. Mrežni operativni sistem i rad na mreži

11. Održavanje računara - preventivno održavanje, periodično i intervalno održavanje

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Predmet Digitalni uređaji i računari organizovan je kroz tri veće celine. Prvi deo Komponente digitalnih sistema predstavlja nadgradnju programa iz oblasti digitalne elektronike u okviru predmeta Elektronika u drugom razredu. Sa učenicima najpre obnoviti osnovne pojmove obrađene u prethodnoj godini, a zatim obraditi kombinacione mreže, sekvencijalne mreže, brojače i aritmetička kola u onoj meri koliko je potrebno za razumevanje funkcije mikroprocesora, mikrokontrolera i pojedinih komponenti personalnog računara. Oblast Mikroprocesori i mikrokontroleri obraditi analizirajući procesore u raspoloživim personalnim računarima u školi. Obratiti pažnju na objašnjenje korišćenja i programiranja mikrokontrolera.

Najviše pažnje posvetiti trećoj oblasti - Računari. Posebno insistirati na praktičnom upoznavanju učenika (kroz laboratorijske vežbe) sa svim komponentama i njihovom udelu u funkcionisanju računara. U okviru teme periferijski uređaji - interfejsi obraditi umrežavanje (povezivanje) računara sa gledišta paralelne ili serijske veze dva računara radi razmene podataka između njih i direktne međusobne komunikacije.

Orijentacija ovog predmeta je pre svega ka upoznavanju hardvera. U ostvarivanju tema iz sistemskog softvera navesti vrste softvera koji se mogu sresti u personalnim računarima. U okviru laboratorijskih vežbi iz te oblasti (instalacija, testiranje) koristiti po mogućstvu neki od profesionalnih programa za analizu priključaka perifernih jedinica, samih uređaja i medijuma, kao i analizu postavljenog SET UP programa računara i testova iz samog BIOS-a.

Laboratorijske vežbe obavljati u računarskoj učionici. Po mogućstvu oformiti i računarsku radionicu gde bi se računari mogli sklapati, rasklapati, testirati i učenici obučavati za dijagnostiku kvarova i njihovo otklanjanje. Laboratorijske vežbe raditi u bloku od tri časa. Kabinet - radionicu za servisiranje računara opremiti dovoljnim brojem kompleta i mernih instrumenata tako da najviše dva učenika rade zajedno predložene radnje. Posle svake vežbe učenici pišu izveštaj o radu koji sadrži neophodne crteže, opis vežbe, osnovne zadatke, korišćen pribor, testove, metode i zaključke. Insistirati da, po mogućstvu, učenici izveštaje rade na računaru.

OSNOVE AUDIOTEHNIKE

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno vaspitnog rada predmeta Osnove audiotehnike je sticanje osnovnih znanja o zvuku i pojavama u akustici, kao i načinu njegove obrade, zapisa i reprodukcije.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- utvrđivanje znanja o osobinama zvuka, pojavama u akustici i karakteristikama zvučnog signala;

- upoznavanje sa elektroakustičkim pretvaračima;

- sticanje saznanja o analognom zapisu zvuka;

- upoznavanje sa digitalizacijom audio signala i formatima digitalnog zapisa;

- sticanje osnovnog znanja o radu u tonskom studiju.

III razred

(2+1 čas nedeljno, 70+35 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

AKUSTIKA (17)

Zvučni izvori i priroda zvuka. Parametri talasa i sredine kroz koju se on prostire. Doplerov efekat. Intenzitet zvuka i zvučna snaga. Decibeli. Promena intenziteta sa uglom zračenja. Refleksija. Refrakcija. Difrakcija. Stojeći talasi. Rezonansa sa stojećim talasima. Helmholcovi rezonatori. Faktor dobrote akustičkih rezonatora. Udarni talas. Spektralna analiza i sinteza zvuka. Formiranje i karakteristike ljudskog glasa. Čulo sluha. Subjektivne jedinice u akustici. Diferencijalni prag čujnosti. Maskiranje zvuka. Prostorni osećaj zvuka. Arhitektonska akustika. Vreme reverberacije.

MIKROFONI (10)

Osobine mikrofona (osetljivost dBV/Pa, efikasnost dBm/Pa, nivo šuma u dBV, THD, frekventna karakteristika, karakteristike direktivnosti; neusmerena, dvosmerna, kardioidna, hiperkardioidna, limason i stepen direktivnosti. Neusmereni mikrofoni; ugljeni, piezoelektrični, kondenzatorski, elektret, elektrodinamički, elektromagnetni, piezorezistivni i sa integrisanim kolom. Dvosmerni mikrofoni; elektrodinamički sa trakom, elektromagnetni sa štampanom trakom. Jednosmerni mikrofoni; sa dvojnom trakom, sa trakom i kalemom. Vrlo usmereni mikrofoni; dvosmerni i jednosmerni mikrofoni višeg reda, štap mikrofoni. Stereofonski mikrofoni; koincidentni (XY, MS), ORTF, NOS, Folkner konfiguracija, binauralno snimanje, AB sistem, snimanje sa 3 i sa 4 mikrofona.

ZVUČNICI (5)

Karakteristike zvučnika. Elektrodinamički zvučnici. Elektromagnetni zvučnici. Piezoelektrični zvučnici. Elektrostatički zvučnici. Zvučne kutije i zvučnik sa levkom. Postavljanje zvučnika.

ANALOGNO MAGNETNO SNIMANJE (4)

Osobine feromagnetnih materijala. Magnetne trake i magnetne glave. Formati snimanja. Snimanje, brisanje i reprodukcija. Šum, preslušavanje i izobličenja. Dinamička redukcija šuma, analogni dolbi sistemi; blok dijagrami i spektralne karakteristike Dolbi A, Dolbi B i Dolbi C sistema. Redukcija izobličenja. Editovanje. Mehanika magnetofona.

STUDIJSKA TEHNIKA (6)

Karakteristike raznih tipova tonskih studija (za kamernu muziku, baletska izvođenja, sinfonijski orkestar i velike koncertne dvorane). Emisioni radio i TV studio. Filmski studio. Direktan, reflektovan zvuk i reverberacija u studiju. Frekventna karakteristika i impulsni reflektogram studija. Nivo šuma, nivo zvuka za govor i muziku. Mikrofoni kalibrisani za merenje direktnog i za merenje difuznog zvuka. Zvučna izolacija. Kontrolna soba u tonskom studiju. Tipovi kontrolnih soba i njihove karakteristike. Impulsni reflektogram kontrolne sobe. Popravljanje karakteristike sistema za monitoring pomoću ekvilajzera.

DIGITALNA OBRADA AUDIO SIGNALA (10)

Konverzija iz analognog u digitalni oblik signala: filtriranje, odabiranje (Nikvistova teorema), zadržavanje i A/D konverzija. Konverzioni kodovi. Korekcija greške. Odnos signal šum i maskiranje šuma kvantizacije. A/D Konvertori. Paralelni A/D konvertor. Sekvencijalni paralelni A/D konvertor. A/D konvertor sa integratorom. A/D konverzija sukcesivnim aproksimacijama. Konverzija iz digitalnog u analogni oblik. D/A kovertori. Nelinearna kvantizacija. Kvantizacija sa lebdećom tačkom. Diferencijalni PCM signal, delta modulacija i delta-sigma modulacija. Obrada signala u digitalnom obliku. Digitalni filtri.

KOMPAKT DISK (10)

Karakteristike kompakt diska, zapis i čitanje. Kodovanje kod kompakt diska. Optika kompakt diska. Servo sistemi kompakt diska. Dekodovanje signala. Štampanje CD-a, CD-R, CD-RW. Mini disk. Karakteristike. Način zapisivanja i čitanja. Anti-šok memorija.

DVD (8)

Mogućnosti DVD-a. Kompresija video signala. Formati DVD-a. Verzije DVD-a. Hibridni diskovi. Vrste hibridnih diskova. Kodovanje. BR–DVD. Karakteristike. Optika. Verzije.

LABORATORIJSKE VEŽBE (35)

1. Prost zvuk, složen zvuk, nivo zvuka u decibelima

2. Audiometrija (ispitivanje čula sluha)

3. Snimanje karakteristika mikrofona (elektrodinamički, kapacitivni)

4. Snimanje karakteristika zvučnika

5. Merenje izobličenja signala

6. Pojačavači klase A, V, AV

7. Izlazni stepen pojačavača

8. Kola za regulaciju boje tona (grafički ekvilajzer)

9. Kola za mešanje signala više izvora (audio mikseta)

10. Digitalna obrada signala (simulacija u MATLAB-u na digitalnim filtrima, simulacija pojačavača, NF filtra, VF filtra, filtra propusnika opsega, kompresora, ekspandera, diferencijatora, integratora, kola za kašnjenje).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Učenike treba upoznati sa osnovnim akustičkim pojmovima, kao i načinom rada različitih akustičkih uređaja. Skraćeno obnoviti osnovne pojmove akustičke fizike. Rad čula sluha obraditi informativno. Obratiti pažnju na spektralnu analizu signala, ekvifonske linije i maskiranje zvuka da bi učenici mogli da razumeju kako se vrši smanjenje brzine protoka informacija digitalnog signala. Potrebno je povezati objektivne i subjektivne jedinice za jačinu zvuka i praktično pokazati ili objasniti način njihovog merenja. Arhitektonsku akustiku obraditi informativno, ali sa osvrtom na apsorpciju i reverberaciju kako bi se moglo razumeti ozvučavanje prostorija.

Karakteristike mikrofona (izlazni napon, osetljivost, efikasnost, dinamički opseg i izobličenja) izraziti u decibelima i dati oznake koje se za njih koriste u specifikacijama. Treba objasniti principe rada različitih elektroakustičkih pretvarača i za svaki tip mikrofona načine promene njegove karakteristike direktivnosti. Visokousmerene mikrofone obraditi informativno, ali obratiti pažnju na stereofonske mikrofone i njihovo postavljanje. Audio pojačavače obraditi povezano sa mikrofonima i povezati sa gradivom elektronike kao i sa laboratorijskim vežbama.

Analogno magnetno snimanje zvuka takođe obraditi informativno, a mnogo više pažnje posvetiti digitalnoj obradi audio signala i medijumima za digitalno snimanje zvuka (različitim vrstama optičkih diskova). U okviru laboratorijskih vežbi osmisliti nekoliko vežbi korišćenjem programa MATLAB sa simulacijom pojedinih uređaja audiotehnike.

Laboratorijske vežbe iz ovog predmeta izvoditi u laboratoriji za audiotehniku i u računarskoj učionici (za izvođenje vežbi sa simulacijama), pri čemu bi najviše dva učenika trebalo da rade na jednom računaru. Vežbe planirati u bloku od tri časa. Nakon svake vežbe učenici treba da urade izveštaj o izvedenoj vežbi koji će sadržati zadatak, način ostvarivanja, korišćene instrumente i pribor, kao i rezultate rada i zaključke. Po mogućstvu insistirati da izveštaji budu urađeni korišćenjem računara.

OSNOVE VIDEOTEHNIKE

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Osnove videotehnike je da učenici steknu znanja o osnovnim principima analogne i digitalne televizije, kao i uređajima za obradu, snimanje i prikazivanje televizijske slike.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- upoznavanje učenika sa osnovnim principima pretvaranja slike u analogni i digitalni signal;

- upoznavanje učenika sa osnovnim principima obrade slike;

- upoznavanje učenika sa osnovnim principima snimanja analognog i digitalnog video signala;

- upoznavanje učenika sa vrstama i karakteristikama uređaja za prikazivanje televizijske slike;

- osposobljavanje učenika za samostalno praktično korišćenje različitih uređaja iz oblasti videotehnike.

III razred

(3+2 časa nedeljno, 105+70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD (2)

Razvoj televizije. Princip prenosa slike na daljinu. Digitalna televizija i multimediji. Javni informacioni i interaktivni multimedijalni servisi. Kućni multimedijalni centar. Individualni korisnici - mobilna televizija.

PERCEPCIJA BOJE U TELEVIZIJI (8)

Osobine svetlosti i čula vida značajne za televiziju. Trihromatska priroda opažanja boja. Kriva osetljivosti oka. Sjajnost boja i zasićenje boje. Kontrast. Gama faktor sistema. Grasman-ovi zakoni. Kolorimetar. Standardni izvori bele svetlosti. Aditivno mešanje svetlosti. Suptraktivno mešanje boja. Jednačina smeše svetlosti. Krive za mešanje boja standardnog posmatrača. Vektorska predstava boja. Standardni CIE sistem. Zajedničko predstavljanje sva tri kolorimetrijska podatka.

KARAKTERISTIKE VIDEO SIGNALA (10)

Analiza TV slike. Senzori slike. CCD senzori slike IT, FT, FIT, HAD. Parametri za ocenu kvaliteta senzora slike. Rezolucija televizijskog sistema. Vertikalna rezolucija. Horizontalna rezolucija. Određivanje maksimalne učestanosti video signala. Spektar video signala.

PRETVARANJE SLIKE U BOJI U ANALOGNA ELEKTRONSKE SIGNALE (20)

RGB komponente video signala. YUV komponente video signala. Kompozitni oblici video signala. PAL sistem. Generator sinhronizacionih impulsa. Učestanosti PAL signala. Karakteristični talasni oblici video signala u PAL sistemu. Radio-difuzni prenos slike i tona. Amplitudna modulacija nosioca slike. Frekventna modulacija nosioca tona. Odnos učestanosti nosioca slike i tona. Televizijske norme i televizijski kanali. Redukcija amplitude hrominentnih signala. Kolorimetrijski standardi koji se koriste u televiziji.

PRETVARANJE SLIKE U BOJI U DIGITALNE ELEKTRONSKE SIGNALE (10)

Formiranje digitalnog video signala. Odmeravanje, kvantovanje i kodovanje. Internacionalni standard ITU-R BT.601 za digitalizaciju komponentnih video signala. ITU-R BT.709 preporuke za komponentni digitalni HDTV. Digitalizacija kompozitnog PAL signala.

GENERISANJE I OBRADA SLIKE U RAČUNARU (10)

Digitalni formati slike. Rezolucija digitalne slike. Prikazivanje teksta na računarskom monitoru. Video kartice. Elektronska grafika, digitalna obrada slike 2D i 3D modelovanje. Digitalna montaža, animacija, prostorna i vremenska manipulacija slikom. Virtuelni studio.

KOMPRIMOVANJE VIDEO SIGNALA (5)

Intraframe i interframe komprimovanje sa estimacijom sjajnosti i pokreta. Familija MPEG grupa za kompresiju za multimedijalne primene. DVB standard MPEG-2 MPML parametara.

MAGNETOSKOPI (3)

Principi magnetnog snimanja i reprodukcije video signala. Formati magnetoskopa. Digitalni magnetoskopi.

VIDEO DISKOVI (2)

Princip snimanja podataka na optički disk. Princip očitavanja podataka sa optičkog diska. Primena optičkih diskova u multimedijima.

SPREZANJE DIGITALNIH UREĐAJA (5)

Međunarodni standard ITU-R BT.656. Serijski digitalni interfejs SDI/SDTI.

VIDEO SERVERI (2)

Digitalni TV centar. Operativni rad u video-server okruženju sa centralizovanom i distribuiranom memorijom. Kompjuterizovana i umrežena arhiva. Kompjuterizovani i umreženi DESK.

PAKETIZACIJA KOMPRIMOVANOG TV PROGRAMA I TRANSPORTNI STRIM (3)

Formiranje programskog i transportnog strima. Standardi za prenos DVB signala, DVB-T, DVB-S, DVB-S.

UREĐAJI ZA PRIKAZIVANJE TELEVIZIJSKE SLIKE (25)

TV monitori, vrste i namene; klasični sa katodnom cevi, sa ravnim ekranom TFT, LCD (Liquid Crystal Displays), PDP (Plazma Display Panel), VGA (Video Graphics Array) i drugi. TV prijemnici sa katodnom cevi, klasični i digitalizovani. Prijemne antene. Tjuneri VHF, UHF, Tjuneri sa SAW filtrom. Digitalni Set-top-box. Satelitski tjuner. Vremenske baze, vertikalni i horizontalni otklon, video deo, audio deo, napajanje, visokonaponska jedinica, daljinski upravljač, mikrokontroler, teletekst dekoder i druge komponente TV prijemnika. TV prijemnici sa pločastim LCD i PDP ekranom. Video projektori, razne vrste i namene. Primena video projektora u računarskim multimedijalnim prezentacijama.

LABORATORIJSKE VEŽBE (70)

1. Digitalni kamkorder sa diskom; upoznavanje sa delovima i tehničkim karakteristikama.

2. Analiza optičkog sistema kamere. Osobine svetlosti i čula vida značajne za televiziju, trihromatska priroda opažanja boja. Aditivno mešanje svetlosti. Dihroidna prizma u kameri. Standardni izvori bele svetlosti. Optički zum.

3. CCD senzori u kameri. Analiza TV slike. Elektronski RGB primari. Vertikalna i horizontalna rezolucija televizijskog sistema.

4. Formiranje YUV komponenti video signala u kameri - luminentnog signala i signala razlike boja pomoću linearne matrice. Osnovna jednačina u televiziji.

5. Kompozitni oblici video signala. (Analiza karakterističnih talasnih oblika PAL signala u horizontalnom i vertikalnom domenu).

6. Digitalni video izlaz sa digitalnog kamkordera. Internacionalni standard ITU-R BT.601 za digitalizaciju komponentnih video signala.

7. Operativni rad sa digitalnim kamkorderom; tehnika snimanja i reprodukcija snimka sa diska u računaru.

8. Elektronska grafika. Generisanje 2D slike i teksta u računaru.

9. Prijemne antene

10. Hiperband tjuner

11. MF stepen

12. Automatska regulacija pojačanja

13. Tonski kanal

14. Vertikalna vremenska baza

15. Horizontalna vremenska baza

16. Primena kolor bar generatora

17. PAL dekoder

18. Mrežni stepen TV prijemnika

19. Set-Top-Bodž, tehničke karakteristike, prijem i analiza DVB-T programa.

20. Visokonaponska jedinica

21. 12 C bas

22. Daljinsko upravljanje TV prijemnikom

23. Teletekst

24. CD-TFT ekrani

25. Uređaji za prijem satelitske televizije

26. Video projektor. Operativni rad i prikazivanje multimedijalnih prezentacija.

27. Snimanje kratkih filmova - video i audio priloga, u školi, parku, na ulici.

28. Nelinearna montaža snimljenih video, audio i grafičkih materijala na računaru i snimanje tih multimedijalnih sadržaja na CD i DVD.

29. Školski multimedijalni centar. Upoznavanje sa svim uređajima, umreženjem preko kućne video magistrale (Fire Wire) i operativnim radom.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U uvodnom delu ovog predmeta objasniti osnove prenosa slike na daljinu, a posebnu pažnju posvetiti digitalnoj televiziji kao aktuelnom obliku prenosa slike. Zatim objasniti osobine svetlosti i kolorimetriju radi lakšeg razumevanja principa obrade slike i rada uređaja iz oblasti videotehnike. U okviru laboratorijskih vežbi prve časove posvetiti osobinama svetlosti i čula vida. Objasniti ih upoznavanjem učenika sa digitalnim kamkorderom i njegovim optičkim sistemom.

Zatim objasniti princip pretvaranja slike u analogni i digitalni signal. Posebnu pažnju posvetiti poređenju ta dva principa formiranja elektronskih signala i prednostima koje donosi digitalizacija. Ukazati na opštu tendenciju uvođenja digitalne televizije, a zatim pažnju posvetiti generisanju i obradi slike u računaru, kompresiji video signala, paketizaciji i transportu TV programa u tom obliku.

Postupak snimanja video signala pomoću magnetoskopa obraditi informativno (analogni oblik signala), a zatim ukazati na znatno jednostavnije snimanje signala u digitalnom obliku na optičke diskove.

Objasniti funkcionisanje digitalnog TV centra i prednosti rada TV centra u video-server okruženju sa kompjuterizovanim i umreženim DESK-om. U okviru laboratorijskih vežbi učenicima organizovati posetu najbližem TV centru radi praktičnog upoznavanja sa tehnologijom proizvodnje TV programa, njegovim emitovanjem i distribucijom.

Posebnu pažnju posvetiti upoznavanju učenika sa savremenim uređajima za prikazivanje TV slike. Najpre početi sa TV monitorima različite vrste (CRT, TFT LCD, PDP), zatim uvesti pojam tjunera i TV prijemnika, set-top-bodž uređaja, video projektora i drugih uređaja te vrste. Na laboratorijskim vežbama učenike osposobiti za njihovu praktičnu primenu.

U okviru laboratorijskih vežbi učenicima na kraju programa postaviti zadatak da naprave samostalni audio ili video projekat po svom izboru (mogu se organizovati i timovi učenika za ostvarivanje većeg projekta). Tim projektom učenici treba da pokažu stečena znanja i sposobnosti u okviru ovog i drugih stručnih predmeta.

Laboratorijske vežbe izvoditi u okviru laboratorije za Osnove videotehnike i laboratorije za multimediju. Organizovati ih u bloku od tri časa. Najbolje bi bilo da se u okviru laboratorije za multimediju formira školski multimedijalni centar sa računarima i opremom za videotehniku radi obavljanja laboratorijskih vežbi iz Osnova videotehnike i predmeta iz oblasti multimedije.

MULTIMEDIJALNI SERVISI

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Multimedijalni servisi je sticanje osnovnih znanja o multimedijalnim mrežama, servisima i aplikacijama.

Zadaci:

- razvijanje interesovanja učenika za multimedijalnu tehniku i multimedijalne servise različite vrste;

- sticanje osnovnih znanja o različitim vrstama mreža za prenos podataka;

- sticanje osnovnih znanja o računarskim mrežama;

- sticanje osnovnih znanja o globalnom Internetu;

- upoznavanje sa osnovnim Internet aplikacijama;

- sticanje osnovnih znanja o Internet multimediji;

- sticanje osnovnih znanja koja će učenicima poslužiti kao osnova za dalju nadgradnju i savladavanje stručnih predmeta u IV razredu.

III razred

(2+0 časa nedeljno, 70+0 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

MREŽE ZA PRENOS PODATAKA (15)

Uvod. Pojam podataka, razmena podataka. Mreže za prenos podataka, vrste mreža. Mreže sa komutacijom kanala i komutacijom paketa. Javne i privatne mreže. Mreže integrisanih servisa. Koncepcija ISDN-a. Uskopojasni i širokopojasni ISDN. Prenos podataka u ISDN-u. ISDN protokol. Multiservisne široko-pojasne mreže. Sinhroni - STM i asinhroni - ATM transfer podataka. Konfiguracija multiservisne širokopojasne mreže. Funkcije i servisi širokopojasne mreže. Bežične mreže. Osnovne bežične tehnologije. Standardi bežičnih tehnologija. Vrste bežičnih mreža. Radio/TV difuzne mreže. Blok šema radio/TV difuznog sistema. Prenos radio i TV signala u digitalnom obliku. Integrisani servisi digitalnog radija i televizije.

RAČUNARSKE MREŽE (20)

Značaj računarskih komunikacija. Podela računarskih mreža (LAN, MAN, WAN). Lokalne računarske mreže (LAN). Topologija. Način pristupa. Ethernet. Standardi za lokalne mreže. Komponente lokalnih mreža i povezivanje. Arhitektura računarskih mreža. ISO/OSI referentni model slojevite arhitekture. Funkcije. Pojam protokola. Mrežni softver i potrebe za protokolima. Primeri komunikacionih protokola. Mrežna aktivna oprema. Serveri, radne stanice, ruteri, mostovi. Internet pristupne mreže. Modemi, iznajmljene linije (DSL, ADSL), kablovski distributivni sistemi (KDS), bežični pristup, optika u pristupu.

GLOBALNI INTERNET (12)

Internet. Istorijat i značaj Interneta. Organizacija mreže. Heterogene mreže i sistemi (subnet, router, host). IP adrese. IP datagrami. TCP/IP protokoli. Rutiranje. Protokoli za prenos (UDP, RTP/RTCP). Kvalitet servisa (QoS).

INTERNET APLIKACIJE (15)

Osnovni servisi Interneta. Osnovne Internet aplikacije. Klijent-server aplikacije (DNS - Domain Name System, FTP - Fyle Transfer Protocol). Elektronska pošta (SMTP - Simple Mail Transfer Protocol). World Wide Web (URL/HTTP, HTML). Internet telefonija. Videokonferencije. Elektronsko poslovanje.

INTERNET MULTIMEDIJA (8)

Multimedijalni sadržaji na Internetu. Pretraživanje i pristup multimedijalnim sadržajima. Streaming. Multicasting. Interaktivan pristup multimedijalnim sadržajima.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Nastava iz ovog predmeta ostvaruje se kroz dve veće nastavne oblasti - Multimedijalne mreže i Internet.

U okviru oblasti "Multimedijalne mreže" učenike najpre upoznati sa pojmom količine podataka, razmene podataka i opštom blok šemom za prenos podataka, kao i načinima prenosa podataka. Navesti osnovne vrste mreža za prenos podataka i obraditi ih na nivou blok šeme i osnovnog principa rada. Posebno istaći prednosti primene širokopojasnih mreža integrisanih servisa. Ukazati na prednosti prenosa podataka bežičnim mrežama. Radio/TV difuzne mreže sa prenosom signala u analognom obliku pomenuti samo informativno, a posebnu pažnju posvetiti prenosu audio i video signala u digitalnom obliku i servisima digitalnog radija i televizije.

U okviru "Računarskih mreža“ najpre istaći značaj računarskih komunikacija. Posebnu pažnju posvetiti načinima povezivanja računara. Takođe, treba navesti hardverske i softverske komponente koje računar mora imati za komunikaciju sa mrežom. Navesti prednosti i mane pojedinih topologija. Operativne sisteme koji se koriste pomenuti informativno.

Arhitekturu računarskih mreža obraditi kroz ISO/OSI referentni model slojevite arhitekture. Treba pri tom istaći da je OSI (Open System Interconnection) međunarodni standard predviđen za međusobnu komunikaciju korisnika koji interno koriste različite protokole, različitu opremu i interfejse. Protokole definisati kao skup pravila prema kojima se odvija komunikacija između slojeva istog nivoa. Navesti osnovne komponente aktivne mrežne opreme i njihovu funkciju u računarskoj mreži. Zatim napraviti pregled i poređenje različitih načina pristupa Internetu.

U oblasti Internet najpre upoznati učenike sa razvojem i organizacijom Interneta. Posebnu pažnju posvetiti IP adresnoj šemi. Protokol TCP/IP i protokole za prenos podataka, kao i postupak rutiranja obraditi informativno, a naglasiti značaj garantovanog kvaliteta servisa. Pri obradi Internet aplikacija detaljno aplikacija obraditi osnovne servise - elektronsku poštu, diskusione grupe, prenos fajlova i alate za pretraživanje, a videokonferencijske veze i elektronsko poslovanje informativno.

Posebnu pažnju posvetiti Internet multimediji. Naglasiti značaj konvergencije Interneta i multimedije i široke mogućnosti primene globalne svetske računarske mreže za pristup multimedijalnim sadržajima. Obrazložiti načine distribucije tih sadržaja korisnicima - streaming i multicasting, ističući razliku između njih. Navesti primere interaktivnog pristupa multimedijalnim sadržajima, kao i nove tendencije u razvoju ovih tehnologija.

UVOD U TEHNIKE MULTIMEDIJA

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta je sticanje znanja o osnovnim komponentama multimedijalnog sistema kao i vrstama multimedijalnog sadržaja.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- sticanje osnovnih znanja o elementima multimedijalnog sistema i vrstama multimedijalnog sadržaja (tekst, zvuk, slika, animacija, video);

- sticanje osnovnih znanja o načinima prezentacije multimedijalnog sadržaja i njenim kombinacijama u multimedijalnom projektu;

- sticanje osnovnih znanja o primeni multimedije u Web dizajnu.

III razred

(2+2 časa nedeljno, 70+70 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD U MULTIMEDIJU (4)

Pojam multimedije. Područje primene multimedije. Hipermedija.

ELEMENTI MULTIMEDIJALNOG SISTEMA (4)

Hardver, platforme, periferije, interfejsi, distribuirani multimedijalni sistemi, ulazni uređaji, izlazni uređaji.

VRSTE MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA (35)

Tekst (rad sa tekstom i alati za obradu teksta, OCR softver, PDF, fontovi).

Zvuk (formati zvuka, standardi u kompresiji zvuka, sistem za prepoznavanje govora, sinteza govora iz teksta).

Slike (digitalno predstavljanje slike, predstavljanje boja, formati slika, principi kompresije slika - tehnike i standardi).

Animacija (vrste kompjuterske animacije, animacije na Web-u, interaktivne animacije).

Video (formati video zapisa, standardi u kompresiji).

PREZENTACIJA MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA (6)

Načini prikazivanja multimedijalnih sadržaja. Snimanje multimedijalnog sadržaja (CD, DVD, hard disk).

MULTIMEDIJALNE APLIKACIJE (6)

Kombinacija više različitih multimedijalnih sadržaja. Multimedijalni projekti.

MULTIMEDIJA I INTERNET (15)

Alati za World Wide Web. Dizajniranje za World Wide Web.

LABORATORIJSKE VEŽBE (70 časova)

1. Alati za obradu teksta (4)

2. Korišćenje OCR softvera (2)

3. Kreiranje dokumenta u PDF formatu (4)

4. Konvertovanje zvuka različitog formata (2)

5. Softverski alati za obradu zvuka (20)

6. Pravljenje bitmapiranih slika (4)

7. Softverski alati za obradu slika (20)

8. Kreiranje jednostavnih animacija (6)

9. Konvertovanje video signala različitog formata (2)

10. Kreiranje jednostavnih Web stranica (6)

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Učenike treba upoznati sa pojmom multimedija. Učenicima nabrojati područja primene multimedije uz poseban osvrt na multimediju na Web-u.

Učenike upoznati sa elementima multimedijalnog sistema, potrebnom hardveru za određenu vrstu multimedije. Pomenuti određene ulazne i izlazne uređaje multimedijalnog sistema.

Prilikom obrade vrsta multimedijalnog sadržaja učenicima treba na konkretnim primerima prikazati rad sa tekstom, slikama, animacijama i video sadržajem. Rad sa tekstom obraditi sa mogućnošću kreiranja teksta u PDF formatu, korišćenje OCR softvera i editovanje teksta.

Učenicima pokazati različite formate zvuka i razloge kompresije zvuka. Pokazati načine konvertovanja zvučnog zapisa iz originalnog formata u neki drugi format zapisa (npr. mp3 ili Wav).

Učenicima pokazati načine predstavljanja slika (bitmapirane slike, vektorska grafika), kao i predstavljanje boja. Formate slika i razlike u formatima memorisanja slika prikazati na konkretnom primeru. Obraditi aktuelne formate slika (BMP, GIF, JPEG, TIF). Objasniti principe kompresije slika - tehnike i standarde.

Prilikom upoznavanja učenika sa vrstama animacija posebni akcenat staviti na animacije na Web-u (Shockwave Flash, GIF animacije). Informativno upoznati učenike sa interaktivnim animacijama.

Video formate (MPEG, MJPEG, AVI, DV, RM, DivX) objasniti informativno, kao osnova za dalje proučavanje u predmetima četvrtog razreda. Takođe informativno prikazati standarde u kompresiji video zapisa.

U načinu prezentovanja multimedijalnog sadržaja pomenuti uređaje koji služe za prikazivanje multimedijalnog sadržaja (TV, radio, video projektori i drugi).

U okviru laboratorijskih vežbi osposobiti učenike za rad u nekom od aktuelnih programskih paketa za obradu slike i obradu zvuka. Svakom od ovih programskih paketa posvetiti po dvadesetak časova.

U programskom paketu za obradu slike obraditi sledeće oblasti: veličinu i rezolucija slike, kreiranje novih slika, otvaranje i uvođenje slika, radni prostor, palete sa alatkama, podešavanje osvetljaja, kontraste, boje, oštrinu slika, slojeve slika, korišćenje filtara za specijalne efekte, pripremu slika za Web (optimizacija), izlazne formate.

U programskom paketu za obradu zvuka obraditi sledeće oblasti: radni prostor, paletu sa alatkama, obradu zvuka (podešavanje nivoa, ekvilajzera, filtriranje šumova), snimanje zvuka, specijalne efekte, konverziju originalnog materijala u neki drugi format zvuka, rezanje audio diskova, izlazni format.

Učenicima pokazati mogućnost kombinovanja različitih multimedijalnih sadržaja i pravljenja jedne multimedijalne aplikacije i multimedijalnih projekata.

MULTIMEDIJALNE KOMUNIKACIJE

CILJ I ZADACI

Cilj nastave je sistematizacija znanja o sistemima za audio-video komunikaciju i distribuciju multimedijalnog sadržaja.

Zadaci:

- sticanje osnovnih znanja o kodovanju i formatima audio-video datoteka;

- sticanje osnovnih znanja o multiservisnim mrežama;

- sticanje osnovnih znanja o multimedijalnom transportu u multiservisnim mrežama;

- upoznavanje sa osnovnim mrežnim distribuiranim aplikacijama;

IV razred

(3+0 časa nedeljno, 93+0 časova godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

DIGITALNI AUDIO-VIDEO FORMATI (10)

Digitalna obrada i kodovanje audio-video signala. Osobine digitalnih audio-video signala. Zahtevi obrade i skladištenja. Perceptualne osobine ljudskog čula sluha - vida. Osnove tehnike perceptualnog komprimovanja i kodovanja. Produkcioni i distribucioni formati. JPEG. MPEG. AVI. DV. CD/DVD.

MREŽNE MULTIMEDIJALNE KOMUNIKACIJE (65)

Transport audio-video formata. Zaštitno kodovanje, pakovanje i kripto-zaštita. Protokoli (IP/TCP/UDP, OSPF/DVMRP, RTP/RTSP/RTCP, SIP/SDP/SAP, multicasting). Signalizacija (uspostavljanje veze, upravljanje protokom podataka). Multipleksiranje i agregacija mrežnog saobraćaja. Tehnike garantovanja kvaliteta servisa (QoS) i rezervacija mrežnih resursa. Multiservisne telekomunikacione mreže. Difuzne radio/TV i mobilne celularne mreže. Kontribucione i distribucione mreže. (Antenski sistemi). Hibridne mreže kablovske televizije. Širokopojasne pristupne mreže.

MULTIMEDIJALNI SERVISI I APLIKACIJE (15)

Distribuirani multimedijalni sistemi. Klijent-server sistemi. Multicasting sistemi. Komunikacioni podsistem. Računarski podsistem. Informacioni podsistem. Distribuirane aplikacije. Upravljanje ulazom-izlazom. Upravljanje memorijom. Upravljanje datotekama. Protokoli, servisi i standardi. Videokonferencije. Audio/Video-na-zahtev. Digitalni radio i televizija. Interaktivna televizija.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Osnovna nastavna oblast ovog predmeta su Mrežne multimedijalne komunikacije, koje su osnovna infrastruktura za servise i aplikacije. Digitalni audio-video formati se pojavljuju kao osnova saobraćaja u mrežama i prenosa između aplikacija.

U okviru oblasti digitalni audio-video formati učenike najpre upoznati sa pojmom multimedijalnih datoteka i komunikacija. Multimedija podrazumeva integrisanu manipulaciju diskretnim medijima (kao što su tekst i grafika) i najmanje jednim kontinualnim medijumom (audio, govor, muzika, video). Multimedijalni sadržaj je digitalizovan, formatiran i pripremljen za prenos. Multimedijalne komunikacije se bave prenosom, protokolima, servisima sa diskretnim i kontinualnim medijima u digitalnim mrežama.

U okviru oblasti Mrežne multimedijalne komunikacije učenicima predstaviti kao hijerarhijski sistem. Multimedijalne aplikacije formiraju interaktivno okruženje za korisnike. Kada računar zahteva podatke sa udaljenog servera, multimedijalni podaci se multipleksiraju i transportuju kroz multiservisnu mrežu. Količina podataka audio-video formata je izuzetno velika, neophodno je komprimovanje digitalnih podataka kako bi se smanjio protok i kašnjenje. Pri tome se postavljaju ograničenja kako bi se osigurao zahtevani kvalitet servisa za krajnjeg korisnika. Održavanje garantovanog kvaliteta servisa je osnovna razlika multimedijalnih komunikacija u odnosu na tradicionalne telekomunikacije.

Tehnologije i standardi za multimedijalne sisteme se brzo razvijaju, tako da je učenike neophodno upoznati sa osnovnim zahtevima aplikacija i karakteristikama raspoloživih tehnologija i razvijenih standarda.

U okviru oblasti Multimedijalne servisi i aplikacije učenicima opisati komunikacioni, računarski i informacioni podsistem. Računarski sistem obuhvata multimedijalnu platformu, operativni sistem i alate za produkciju i obradu multimedijalnog sadržaja. Informacioni sistem predstavlja server, arhive i multimedijalne baze podataka. Sa posebnom pažnjom identifikovati i objasniti ove podsisteme kod odabranih aplikacija: videokonferencije, audio/video-na-zahtev i digitalni radio i televizija.

PROIZVODNJA MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta je sticanje osnovnih znanja iz savremene audio/video produkcije i tehnikama obrade i montaže audio i video signala, kako bi se učenici koji završe ovo zanimanje mogli uključiti u rad savremenih elektronskih medija, biznisa i marketinga.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- sticanje osnovnih znanja o savremenom TV sudiju i svim poslovima koji se obavljaju u njima (rad sa kamerom, kontrola svetla, tonska režija, video režija, glavna režija, audio i video montaža);

- sticanje osnovnih znanja o tehnici snimanja i reprodukciji zvuka;

- sticanje osnovnih znanja o snimanju i reprodukciji statičkih i dinamičkih video sadržaja;

- sticanje osnovnih znanja o uvođenju audio i video signala u računar, kao i tehnici nelinearne audio i video montaže;

- sticanje sposobnosti za samostalnu obavljanje postprodukcije.

IV razred

(2+2 časa nedeljno, 62+62 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

OSNOVE SAVREMENE AUDIO/VIDEO PRODUKCIJE (20)

TV studio, osnovna studijska oprema, povezivanje uređaja, kontrola svetla, tonska režija, video režija, glavna tehnička kontrola, ostvarivanje programa i vrste programa u studiju, linearna i nelinearna montaža, višeslojne pokretne slike.

UREĐAJI ZA SNIMANJE I REPRODUKCIJU AUDIO SADRŽAJA (10)

Osnovne tehnike snimanja zvuka. Ozvučavanje prostorije. Reprodukcija zvuka. Povezivanje mikrofona i zvučnika. Uređaji za snimanje i reprodukciju zvuka. Audio miksovanje.

UREĐAJI ZA SNIMANJE I PRIKAZIVANJE STATIČKOG I DINAMIČKOG VIDEO SADRŽAJA (10)

Uređaji za snimanje (kamera, digitalni fotoaparat). Podešavanje kamere. Postavljanje rasvete. Memorisanje slike. Vrste izlaznog signala. Uređaji za prikazivanje video sadržaja (TV, video projektori). Video miksovanje.

UVOĐENJE AUDIO I VIDEO SIGNALA U RAČUNAR (4)

Načini povezivanja kamere sa računarom. Vrste ulaza u računar. Sinhronizacija audio i video signala.

ZAVRŠNA PRODUKCIJA (18)

Nelinearna audio i video montaža. Obrada pokretne slike (specijalni efekti) Postprodukcija. Kompresovanje video signala. Optimizacija video i audio datoteka za CD i DVD.

LABORATORIJSKE VEŽBE (62 časa)

1. Televizijski studio

2. Video režija

3. Tonska režija

4. Tonski studio

5. Ozvučavanje prostorije

6. Povezivanje mikrofona i zvučnika

7. Podešavanje TV kamere i snimanje

8. Povezivanje kamere sa računarom

9. Obrada slike u računaru

10. Obrada tona u računaru

11. Montaža slike i tona u računaru

12. Optimizacija video i audio datoteka za CD i DVD

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Učenike upoznati sa koncepcijom TV studija. Objasniti ulogu tonske režije, video režije i glavne tehničke kontrole. Upoznati učenike sa načinima ostvarivanja TV programa i vrstama TV programa u studiju. Informativno objasniti učenicima osnovne delove svakog TV studija i opreme u TV studiju.

Učenike upoznati sa osnovnim principima snimanja zvuka. Učenicima prikazati operativni rad sa uređajima prilikom snimanja zvuka. Pokazati različite načine ozvučavanja prostorije u zavisnosti od namene (studio, koncertna dvorana, otvoreni prostor...). Učenicima pokazati mogućnosti povezivanja zvučnika i mikrofona. Ukoliko je moguće prikazati mogućnosti audio miksovanja više izvora signala.

Učenike upoznati sa radom kamere, podešavanje kamere, automatske kontrole i korekcije signala, kamkordera, magnetoskopa. Objasniti značaj pravilne rasvete prostorije i različite načine postavljanja rasvete u zavisnosti od toga u kakvom se prostoru vrši snimanje. Objasniti vrste izlaznih signala iz kamere (composite video-out, S-video-out, digital out).

Informativno obraditi uređaje za reprodukciju video sadržaja (TV, video projektori). Preporučuje se nastavniku da novija kvalitetnija rešenja izlaže sa većim brojem časova, na račun onih koja su već zastarela.

Na praktičnim primerima pokazati različita povezivanja sa računarom, i dati prednosti i mane svakog od njih. Objasniti vrste audio i video ulaza u računar i mogućnosti direktnog povezivanja sa uređajima za snimanje i reprodukciju audio i video sadržaja.

Prilikom obrade i montaže slike u računaru u jednom od odgovarajućih programa za obradu video signala, pokazati načine uvođenja video signala u računar i kasnije u tom programu izvršiti jednostavne postupke nelinearne montaže. Pokazati mogućnosti postprodukcije pri konačnom ostvarivanju i obradi audio i video signala. Objasniti osnovne tehnike prilikom montaže video signala, povezivanje kadrova, ubacivanje određenih specijalnih efekata, titlova, odjavne špice.

PRIMENJENA AUDIO I VIDEO TEHNIKA

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta je sticanje znanja o metodama i uređajima koji koriste audio i video izvore i pretvarače.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- upoznavanje sa principima na kojima se zasniva rad audio i video uređaja, kao i načinima i vrstama njihovog praktičnog ostvarivanja;

- sticanje znanja neophodnih za proračun elemenata i karakteristika pojedinih uređaja iz oblasti primenjene audio i video tehnike;

- obezbeđivanje teorijske osnove učenicima koja će im omogućiti lako ostvarivanje praktičnih zadataka na poslovima proizvodnje, podešavanja, održavanja i popravke uređaja iz oblasti primenjene audio i video tehnike.

IV razred

(3+1 čas nedeljno, 93+31 čas godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD (3)

Primena audio i video uređaja u sistemima posebne namene.

VIDEO NADZOR (3)

TV kamere za video nadzor (CMOS, CCD kamere). Prenosni putevi video signala. Karakteristike simetričnih kablova u frekventnom opsegu do 5 MHz. Koaksijalni kablovi. Optički prenosni putevi. Bežični prenosni putevi. Uređaji za kontrolu više video signala. Snimanje i kontrola video signala. Magnetni zapis sa usporenim kretanjem, korak po korak. Digitalni video snimač sa hard diskom (blok šema i princip rada). WAN i LAN mrežni ulaz i izlaz digitalnog video snimača. Kontrola i praćenje video signala sa udaljenog mesta. PC kao monitor i video snimač.

SISTEMI ELEKTRONSKE KONTROLE I OBEZBEĐENJA (28)

Blok šema sistema elektronskog obezbeđenja, izvori alarma, senzori, alarmna centrala, displej sistema, sirena svetlosna bljeskalica. Elektronska zaštita u automobilskoj industriji (senzori potresa, zaštita unutrašnjeg prostora, alarmna centrala, predajnik i prijemnik alarmne centrale, pojam plivajućeg koda, dodatni zaštitni sistemi). Osetljivost sistema. Podešavanje mirnog stanja. Izbor učestanosti. Pouzdanost rada i uticaj spoljašnjih smetnji. Načini montaže uređaja. Magnetni stalak sa skidanje bedževa i bar-kod poništavač.

UREĐAJI ZA ELEKTRONSKU KONTROLU PRISTUPA I OBRADU PODATAKA (12)

Blok šema sistema i princip rada. Ulazna jedinica i uređaj za obradu i memorisanje podataka. Način pristupa, šifrator, tač memorija, kartični kontakti i bezkontaktni pristup. Softver sistema. Električna brava kao izvršni organ za ostvarivanje pristupa. Programatori kod kartičnog sistema pristupa. Programiranje kartica. Ulazno izlazna jedinica sistema, interfejs za PC računar. Analiza jednog sistema pristupa.

VIDEO I AUDIO UREĐAJI ZA SPECIJALNE NAMENE (11)

Interfoni i videointerfoni. Sastavni delovi videointerfona. Video sistemi za specijalne namene. Pokretne kamere, pokretno postolje. Tehničko rešenje daljinskog upravljanja. Video kamere za podvodna snimanja i za vizuelnu kontrolu procesa koji se obavljaju u agresivnim sredinama (visoka temperatura, otrovni gasovi, i sl.). Video kamere za primenu u medicini. Minijaturne kamere visoke rezolucije, specifičnost optičkih sistema.

DIGITALNI FOTOAPARATI I ŠTAMPANJE FOTOGRAFIJA (8)

Digitalni fotoaparati. Elektronski senzori slike. Rezolucija, osetljivost. Pojam optičkog i elektronskog zuma. Memorisanje nepokretne slike. Video izlazi kod digitalnog fotoaparata. Monohromatski i kolor štampači niske rezolucije. Kolor laserski štampači.

LABORATORIJSKE VEŽBE (31)

1. Video kamera sa CMOS - čipom, monohromatska i kolor analiza slike. Određivanje minimalnih i realnih svetlosnih izvora

2. Video kamera sa CCD - čipom, monohromatska i kolor analiza slike, svetlosni uslovi, realni i minimalni

3. Objektivi kamera. Veza žižne daljine i ugla gledanja kamere. Merenje ugla kod fiksnih i vario objektiva

4. Kompjuterska kartica sa 4 ulaza, instalacija podešavanja, upoređenje dobijenog snimka sa CMOS i CCD kamere

5. IC pasivni senzori. Merenje osetljivosti i ugla sa crtanjem dijagrama za dva različita sočiva

6. IC barijera. Osetljivost mrtve zone, uticaj spoljašnjih veštačkih izvora svetlosti na broj lažnih alarma

7. Videointerfonski sistem sa dva poziva i elektronskom bravom. Povezivanje, podešavanje slike i jačine govora

8. Alarmna centrala. Povezivanje šifratora i telefonske dojave, programiranje istih prema zadatim parametrima

9. Kontrola artikala. Podešeno i razdešeno oscilatorno kolo. Osetljivost uređaja. Lažni alarmi za razdešenost paralelnog oscilatornog kola

10. Digitalni foto aparat. Merenje ugla i optičkog zuma. Složenost slike i kapacitet memorije

11. Sistem za kontrolu pristupa sa šifratorom. Podešavanje šifre i određivanje broja pogrešnih pristupa i blokadu sistema

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U okviru ovog predmeta učenike upoznati sa različitim vrstama sistema koji se zasnivaju na primeni audio i video uređaja. Osposobiti ih za praktične zadatke na poslovima montaže, podešavanja, održavanja i popravke uređaja iz oblasti primenjene audio/video tehnike. Pri ostvarivanju programa obratiti pažnju na potrebna predznanja iz svake nastavne oblasti.

Oblast Video nadzor obraditi tako da učenici uvide specifičnosti i značaj video nadzora. Posebnu pažnju posvetiti ostvarivanju savremenog video nadzora, kao i kontroli i praćenju video nadzora sa udaljenog mesta. Kod uređaja za snimanje, akcenat staviti na određivanje parametara snimanja i na načine pretraživanja i analize snimaka.

Oblast Sistemi elektronske kontrole i obezbeđenja obraditi tako da učenici uoče oblasti pokrivanja senzora. Senzore za protivpožarnu zaštitu posebno obraditi. Sisteme elektronske zaštite obraditi kroz primere nekih objekata (banke, različite ustanove, magacini). Posebnu pažnju posvetiti objedinjavanju sistema video nadzora i elektronske zaštite.

U oblasti Uređaji za elektronsku kontrolu pristupa i obradu podataka sistem obraditi na nivou blok šeme i osnove karakteristika pojedinih komponenata sistema, kao i najčešće korišćenih softverskih aplikacija. Primeniti praktična znanja na primeru jednog jednostavnijeg sistema.

U oblasti Video i audio uređaji specijalne namene učenike upoznati sa različitim uređajima te vrste koji se primenjuju u medicini, daljinskom upravljanju, kao i u specijalnim uslovima (podvodna snimanja, procesi na visokim temperaturama i sl.). Posebnu pažnju posvetiti izboru kamera.

U oblasti Digitalni fotoaparati i štampanje fotografija naglasiti znatno proširene mogućnosti primene digitalnih fotoaparata kao izvora video signala i uređaja za memorisanja nepokretne slike, kao i savremene mogućnosti primene štampača i drugih perifernih uređaja kojima se može upravljati sa daljine.

Laboratorijske vežbe izvoditi po mogućstvu u bloku od 3 časa. Na taj način će se obezbediti dovoljno vremena za savladavanje predviđenih laboratorijskih vežbi. U okviru grupe formirati više podgrupa sa 2–3 učenika, kako bi se učenicima pružila mogućnost što samostalnijeg rada.

Kad god je to potrebno vežbe izvoditi pomoću računara.

SOFTVERSKI MULTIMEDIJALNI ALATI

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta je sticanje osnovnih znanja i sposobnosti za primenu savremenih softverskih multimedijalnih alata za kreiranje animacija i obradu video signala.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- sticanje osnovnih znanja o softverskim alatima i njihovoj praktičnoj primeni za kreiranje animacija i ubacivanju zvuka i video materijala u animaciju, kao i kreiranje interaktivnih animacija;

- sticanje osnovnih znanja o softverskim alatima i njihovoj praktičnoj primeni za obradu video signala i montiranju video materijala, kao i izradi DVD diskova.

IV razred

(0+2 časa nedeljno, 0+62 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

SOFTVERSKI ALATI ZA KREIRANJE ANIMACIJA (30)

Podešavanje radnog prostora. Paleta sa alatkama. Timeline, Frame, Frame Rate. Slojevi u animaciji. Rad sa objektnom grafikom. Kreiranje jednostavnih animacija frame-by-frame. Ubacivanje zvuka i video materijala u animaciju. Kreiranje interaktivnih animacija koristeći Action Script. Izlazni format.

SOFTVERSKI ALATI ZA OBRADU VIDEO SIGNALA (32)

Radni prostor. Izrada sekvenci i osnove montiranja u realnom vremenu. Prelazi. Boja i stepen neprovidnosti. Kretanje. Specijalni efekti. Postprodukcija. Osnove montiranja video materijala. Napredno montiranje (kadar po kadar, ugnježdene i višestruke sekvence). Titlovi i odjavne špice. Zvuk. Izlazni format. Izrada DVD diskova.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Svaki od ovih softverskih alata obraditi kroz jedan odgovarajući program po izboru profesora. U svakom od izabranih programa, objasniti osnovne funkcije koje poseduje program, podešavanje radnog prostora, palete sa alatkama.

Učenicima u oblasti "Softverski alati za kreiranje animacija" na jednom od odgovarajućih programa pokazati osnovne funkcije datog programa. Objasniti pojmove Timeline, Frame i Frame Rate. Sa učenicima kreirati jednu jednostavnu animaciju tipa frame-by-frame. Na konkretnom primeru izvršiti ubacivanje zvuka i video materijala u animaciju, kao kreiranje jednostavnih interaktivnih animacija.

U oblasti "Softverski alati za obradu video signala" u jednom od odgovarajućih programa učenicima pokazati mogućnosti uvođenja video materijala u dati program (iz kamere, sa CD-a, DVD-a, sa hard diska). Učenicima pokazati osnove montiranja video materijala, spajanje više različitih video zapisa, ubacivanje prelaza između dva kadra, ubacivanje specijalnih efekata u video zapis. Objasniti učenicima značaj postprodukcije. Ostvarivati jednostavne primere slike u slici i spajanje više različitih slika u jednom video zapisu. Učenicima pokazati mogućnost ubacivanja titlova i odjavne špice u video materijal. Pokazati mogućnost snimanja video materijala na CD-u i DVD-u.

PROJEKTOVANJE I IZRADA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Projektovanje i izrada tehničke dokumentacije je sticanje znanja iz oblasti projektovanja i izvođenja radova na realizaciji sistema i uređaja iz oblasti multimedijalne tehnike.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- upoznavanje sa načinom izrade idejnog rešenja za neki uređaj ili sistem iz oblasti multimedije;

- upoznavanje sa načinom izrade tehničkog rešenja sistema iz oblasti multimedije korišćenjem idejnog rešenja;

- upoznavanje sa načinom izrade glavnog projekta nekog sistema ili uređaja iz oblasti multimedije;

- obezbeđivanje teorijske osnove učenicima koji će im omogućiti lako ostvarivanje praktičnih zadataka na poslovima projektovanja sistema i uređaja iz oblasti multimedije.

IV razred

(0+2 časa nedeljno, 62 časa godišnje)

SADRŽAJ PROGRAMA

UVOD (2)

Potreba za izradom projektne dokumentacije i projekta izvedenog stanja radi lakšeg planiranja, izvođenja radova i održavanja sistema iz oblasti multimedija. Vrste tehničke dokumentacije. Tehnički podaci za uređaje i sisteme. Uputstvo za rad uređaja i sistema. Nomenklatura i čuvanje tehničke dokumentacije.

ZAHTEV ZA PROJEKTOVANJE (5)

Pojmovi: investitor, projektant, nadzorni organ, izvođač radova, dozvola za gradnju, tehnički pregled radova, upotrebna dozvola. Sadržaj zahteva za projektovanje, tehnološki proces, način rada, veličina prostora u kome se realizuje sistem, atmosferski i tehnološki uslovi, generalni proizvod sistema.

ALAT ZA PROJEKTOVANJE (12)

PC računari i instalacija programa. Izrada datoteke simbola u multimedijskoj tehnici. Načini crtanja. Šeme povezivanja uređaja. Napajanje uređaja. Primer projektovanja i crtanje projekta na osnovu zahteva za projektovanje.

IZRADA IDEJNOG REŠENJA (4)

Nacrt idejnog rešenja. Razrada idejnog rešenja i obrada tehnologije rada sistema. Realizacija i rešenje projektnog zahteva. Izrada tehničke dokumentacije idejnog rešenja. Razrada zahteva za projektovanje.

IZRADA TEHNIČKOG REŠENJA (5)

Na osnovu korigovanog idejnog rešenja, izrada plana tehničkog rešenja. Izbor uređaja, instalacija, raspored uređaja. Definisanje cene investicije, varijante rešenja tehnološkog ciklusa.

IZRADA GLAVNOG PROJEKTA (18)

Izrada projektne dokumentacije glavnog projekta na osnovu usvojenog tehničkog rešenja. Sastavni delovi projektne dokumentacije, opis tehničkog rešenja. Predmer i predračun. Ukupna cena. Ukupna investicija, tehnička kontrola, revizija projektne dokumentacije. Usaglašavanje projektne dokumentacije sa ostalim projektima na istom sistemu, odnosno objektu. Razrada projekta.

ANALIZA ZA IZVOĐENJE RADOVA NA OSNOVU GLAVNOG PROJEKTA (8)

Analiza potrebnog vremena na osnovu projektne dokumentacije. Način izvođenja radova po tehnološkom redu. Načini za utvrđivanje stvarne cene radova (cena rada, cena materijala). Forme ponude za izvođenje radova. Tehnička obrada ponude.

TEHNIČKI PRIJEM RADOVA (4)

Završetak izvođenja radova. Obrada mernih rezultata. Tehnički pregled radova, načini tehničkog pregleda, zapisnik primedbi.

IZRADA PROJEKTA IZVEDENOG STANJA (4)

Izrada projekta stvarnog stanja na osnovu tehničkog pregleda. Poseban osvrt na stvarno vođenje instalacije, montiranje uređaja. Snimanje stvarnog stanja. Izrada projektne dokumentacije za objekte koji su izvedeni bez projektne dokumentacije. Primer izrade projektne dokumentacije izvedenog stanja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Uvodni deo predmeta Projektovanje i izrada tehničke dokumentacije i oblast "Zahtev za projektovanje" izvoditi kao teorijsku nastavu, dok bi sve ostale delove trebalo izvoditi kao kombinaciju teorijske nastave i rada na računaru. Celokupnu nastavu izvoditi na osnovu praktičnih primera. Tok nastave usmeriti na dve oblasti: projektovanje i realizaciju jednog konkretnog uređaja i projektovanje i realizaciju instalacija i komunikacionih sistema. Svaki učenik treba da dobije zadatak da uradi dva projekta (na osnovu zahteva za projektovanje). Posebnu pažnju posvetiti osposobljavanju učenika da samostalno izvode sve korake u izradi tih projekata.

U uvodnom delu učenike upoznati sa činjenicom da je pri realizaciji uređaja i sistema neophodna izrada projekta i projektne dokumentacije radi lakšeg izvođenja radova i kasnijeg održavanja sistema. U okviru toga neophodno je definisati tehničke podatke i uputstva za korišćenje uređaja i sistema koji se realizuju.

U oblasti "Zahtev za projektovanje" učenike upoznati sa osnovnom terminologijom koja se sreće pri izradi i izvođenju projekta, kao i sa sadržajem zahteva za projektovanje, tehnološkim procesom, načinom rada, prostorom za realizaciju, kao i atmosverskim i tehnološkim uslovima za njegovo izvođenje.

Oblast "Alat za projektovanje" predstavlja praktičnu primenu već stečenog znanja u korišćenju računara u prethodnim razredima. Učenike osposobiti za instalaciju programa za projektovanje, izradu datoteka simbola, šema povezivanja i napajanja uređaja. Posebnu pažnju obratiti na formiranje datoteka simbola iz oblasti multimedijalne tehnike i primenjene audio-video tehnike (elektronske kontrole i obezbeđenja). Preporučuje se da se koristi AUTOCAD, ali je poželjno obraditi još neki od alata.

Oblast "Izrada idejnog rešenja" obuhvata najpre realizaciju nacrta idejnog rešenja, a zatim njegovu razradu i obradu tehnologije rada sistema radi definisanja i izrade tehničke dokumentacije idejnog rešenja. Konkretan rad svakog učenika na izradi idejnog rešenja takođe bazirati na dva prethodno definisana primera.

U oblasti "Izrada tehničkog rešenja" objasniti način izrade plana tehničkog rešenja na osnovu prethodno realizovanog idejnog rešenja, zatim način izbora i rasporeda uređaja, instalacija i drugih komponenata sistema, ponudu varijanti tehnološkog rešenja, kao i procenu cene investicije u realizaciju projekta.

Na osnovu usvojenog tehničkog rešenja pristupa se realizaciji glavnog projekta, čemu je posvećena oblast "Izrada glavnog projekta". Učenike uputiti u konkretnu procenu ukupne investicije, tehničke kontrole, reviziju projektne dokumentacije i njeno usaglašavanje sa ostalim projektima na istom sistemu. Nakon primene tih postupaka uputiti ih u način dalje razrade projekta.

U oblasti "Analiza za izvođenje radova na osnovu glavnog projekta" objasniti način analize potrebnog vremena za realizaciju projekta i detaljno definisanje načina izvođenja radova i tehničkog pregleda, kao i utvrđivanja stvarne cene radova i materijala.

U oblasti "Tehnički prijem radova" objasniti postupak obrade mernih rezultata. Ovaj postupak realizovati uključivanjem svih učenika, pri čemu će oni međusobno jedan drugom kontrolisati i pregledati projektnu dokumentaciju. Objasniti način i značaj vođenja zapisnika o svim eventualnim primedbama o izvedenim radovima.

Oblast "Izrada projekta izvedenog stanja" definiše način izrade projekta stvarnog stanja na osnovu izvedenog tehničkog pregleda. U ovoj oblasti takođe objasniti postupak izrade projektne dokumentacije za uređaje i sisteme izrađene bez nje.

PRAKTIČNA NASTAVA

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Praktična nastava je upoznavanje učenika sa principima rada različitih audio i video uređaja, metodama i postupcima koji se primenjuju radi njihovog održavanja i popravke, zatim sa osnovnim hardverskim i softverskim komponentama koje čine savremene multimedijalne sisteme, kao i sa mogućnostima njihove praktične primene.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- praktična provera i produbljivanje teorijskih znanja iz uskostručnih predmeta u trećem razredu ovog zanimanja;

- sticanje praktičnih znanja koja će učenicima omogućiti samostalno obavljanje poslova na proizvodnji, održavanju, popravci i servisiranju različitih audio i video uređaja;

- sticanje osnovnih praktičnih znanja koja će učenicima omogućiti samostalno kreiranje različitih multimedijalnih sadržaja.

III razred

(60 časova)

SADRŽAJ PROGRAMA

OSNOVE AUDIOTEHNIKE (20)

Na blok nastavi učenici treba da se upoznaju sa audio uređajima i da kroz ovu nastavu prošire znanja stečena na teorijskoj nastavi. Učenici treba da se upoznaju sa uređajima koji vrše snimanje, obradu i pojačanje audio signala, njihovim povezivanjem, postavljanjem (mikrofona, zvučnika), korišćenjem, konstrukcijom kao i najčešćim karakterističnim kvarovima koji mogu da se pojave, kao i otklanjanjem tih kvarova.

OSNOVE VIDEOTEHNIKE (20)

Analiza TV slike. Senzori slike. Formiranje digitalnog video signala. Digitalni formati slike. Principi magnetnog snimanja i reprodukcije video signala. Princip snimanja podataka na optički disk. Primena video projektora u računarskim multimedijalnim prezentacijama.

UVOD U TEHNIKE MULTIMEDIJA (20)

Elementi multimedijalnih sistema. Vrste multimedijalnih sadržaja. Kreiranje slika. Promena veličine i rezolucije slike. Korišćenje filtara za specijalne efekte. Konverzija originalnog materijala u neki drugi format zvuka. Rezanje audio diskova. Prezentacija multimedijalnog sadržaja. Multimedijalne aplikacije. Multimedija i internet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

Učenike treba upoznati sa osnovnim akustičkim pojmovima i načinima rada različitih akustičkih uređaja. Takođe, učenici treba da nauče da koriste kataloge i da znaju standardne oznake za karakteristike audio uređaja.

Iz videotehnike blok nastava treba da se bazira na analizi TV slike, senzora slike, digitalnim formatima slike. Učenicima pokazati principe magnetnog snimanja i reprodukcije video signala kao i princip snimanja podataka na optički disk. Učenicima pokazati primenu video projektora u multimedijalnim prezentacijama.

Na blok nastavi učenici treba da se upoznaju sa vrstama multimedijalnog sadržaja. Kroz konkretne primere prikazati načine obrade i prikazivanje teksta, slike, audio i video sadržaja. Učenici treba da nauče kreiranje različitih multimedijalnih aplikacija, kombinovanjem različitih multimedijalnih sadržaja. Učenicima treba pokazati kreiranje jednostavnih Web stranica i načine ubacivanja multimedijalnih sadržaja na Web stranicu.

Nastavu u bloku treba organizovati u toku godine tako da učenici rade u prepodnevnoj smeni a profesor u popodnevnoj kako se ne bi gubili časovi. Za svaki radni dan nastave u bloku učenik je obavezan da vodi svoj dnevnik rada. Nastavu je moguće realizovati i na kraju školske godine (poslednje dve nedelje) u okviru škole ili van nje, ukoliko postoji saradnja škole sa odgovarajućim socijalnim partnerima.

IV razred

(90 časova)

CILJ I ZADACI

Cilj obrazovno-vaspitnog rada predmeta Praktična nastava je upoznavanje učenika sa obavljanjem svih poslova produkcije u savremenim elektronskim medijima, sa zadacima realizacije različitih multimedijalnih sadržaja, kao i sa drugim poslovima u različitim oblastima primene audio i video uređaja.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

- praktična provera i produbljivanje teorijskih znanja iz uskostručnih predmeta u četvrtom razredu ovog zanimanja;

- obavljanje poslova u produkciji multimedijalnih sadržaja različite namene;

- sticanje praktičnih znanja koja će učenicima omogućiti samostalno obavljanje poslova u oblasti primene audio/video uređaja specijalne namene (video nadzor, sistemi elektronske kontrole i obezbeđenja, elektronske kontrole pristupa i evidencije;

- sticanje praktičnih znanja koja će učenicima omogućiti samostalno projektovanje i izvođenje radova na realizaciji sistema i uređaja iz oblasti multimedijalne tehnike.

SADRŽAJ PROGRAMA

PROIZVODNJA MULTIMEDIJALNOG SADRŽAJA (25)

Upoznavanje sa organizacijom rada i odeljenjima u televizijskom centru. TV studio, konstrukcija i oprema. Telekino, uređaji za reprodukciju filma. Glavna tehnička kontrola, prijem i predaja TV signala, kontrola programa. Video režija, uloga i oprema. Tonska režija, operativni rad sa uređajima pri snimanju emisije. Povezivanje sa računarom. Obrada i montaža slike u računaru.

PRIMENJENA AUDIO/VIDEO TEHNIKA (25)

Upoznavanje sa sistemima video nadzora kojim se prati saobraćaj i uloga kamera na raskrsnicama. Pokretne kamere. Rad kamera u noćnim uslovima. Snimanje i praćenje saobraćaja u saobraćajnim špicevima. Uloga video nadzora u poremećenim uslovima, u prekidu rada semafora. Upoznavanje sa sistemima elektronskog obezbeđenja u bankama. Programiranje kompleksnih sistema sa više zona, isključivanje pojedinih zona prostora dok su neki prostori zaštićeni u okviru jednog sistema elektronske zaštite. Upoznavanje sa servisom i kvarovima na sistemima video nadzora. Lažni alarmi, otklanjanje uzroka u oba sistema obezbeđenja.

SOFTVERSKI MULTIMEDIJALNI ALATI (25)

Slojevi u animaciji. Rad sa objektnom grafikom. Kreiranje jednostavnih animacija frame-by-frame. Ubacivanje audio i video sadržaja u animaciju. Osnove montiranja video sadržaja. Ubacivanje titlova i odjavne špice.

PROJEKTOVANJE I IZRADA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE (15)

Zahtev za projektovanjem. AUTOCAD alati za projektovanje. Izrada idejnog rešenja. Izrada tehničkog rešenja. Izrada glavnog projekta. Tehnički prijem radova.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA (UPUTSTVO)

U okviru blok nastave učenik treba da se upozna sa organizacijom rada u TV centru i TV studiju (audio režija, video režija, prijem i predaja TV signala). Takođe, treba da se upozna sa radom elektronskih kamera, automatskom kontrolom i korekcijom signala kao i njegovom digitalizacijom.

Učenike upoznati sa osnovnim principima nelinearne montaže.

Učenike upoznati sa osnovnim elementima za realizaciju video nadzora kao i sa opravkom i servisiranjem uređaja.

Korišćenjem jednog od aktuelnih softverskih alata učenicima pokazati osnovne operacije u kreiranju animacija i obradi video sadržaja.

Učenicima postaviti zadatak da samostalno projektuju i tehnički realizuju jedan multimedijalni sistem.

Nastavu u bloku treba organizovati u toku godine tako da učenici rade u prepodnevnoj smeni a profesor u popodnevnoj kako se ne bi gubili časovi. Za svaki radni dan nastave u bloku učenik je obavezan da vodi svoj dnevnik rada. Nastavu je moguće realizovati i na kraju školske godine (poslednje tri nedelje) u okviru škole ili van nje, ukoliko postoji saradnja škole sa odgovarajućim socijalnim partnerima.

MATURSKI ISPIT

Maturski ispit u srednjoj stručnoj školi polaže se u skladu sa Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05), u delu koji se odnosi na sadržaj i način polaganja maturskog ispita.

A. Zajednički deo obuhvata predmet obavezan za sve učenike srednjih stručnih škola, a prema programu koji je ostvaren u toku četvorogodišnjeg obrazovanja:

1. Srpski jezik i književnost (maternji jezik i književnost, za učenike koji su nastavu imali na jeziku narodnosti) - pismeno.

B. Posebni deo maturskog ispita obuhvata:

1. maturski praktični rad sa usmenom odbranom rada,

2. usmeni ispit iz izbornog predmeta.

1. Maturski praktični rad sastoji se iz izrade projekta, izrade dela uređaja, utvrđivanje kvara ili neispravnosti uređaja, servisiranja uređaja, realizacije određenog multimedijalnog sadržaja korišćenjem odgovarajuće softverske multimedijalne aplikacije ili izrada projekta i izvođenje radova na realizaciji sistema i uređaja iz oblasti multimedijalne tehnike.

Sadržaji praktičnog rada definišu se iz sadržaja programa stručnih predmeta iz sledećih oblasti karakterističnih za obrazovni profil elektrotehničar multimedijalne tehnike:

- osnove audiotehnike;

- osnove videotehnike;

- proizvodnja multimedijalnog sadržaja;

- primenjena audio i video tehnika;

- softverski multimedijalni alati.

Sadržaji usmene provere znanja proističu iz sadržaja programa maturskog praktičnog rada i odnose se na znanja iz predmeta (oblasti) iz kojih je rađen maturski praktičan rad.

2. U okviru izbornog dela učenik polaže jedan predmet po sopstvenom izboru iz grupe predmeta značajnih za njegovu profesionalnu delatnost ili za dalje obrazovanje:

- Matematika;

- osnove audiotehnike;

- osnove videotehnike;

- proizvodnja multimedijalnog sadržaja;

- primenjena audio i video tehnika;

- softverski multimedijalni alati.

Postupak i organizaciju maturskog ispita treba razraditi posebnim pravilnikom u školi, a u skladu sa Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br. 4/91, 7/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06 i 12/06).