POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVORZA JAVNA PREDUZEĆA U KOMUNALNOJ I STAMBENOJ DELATNOSTI U BEOGRADU("Sl. list grada Beograda", br. 8/2006, 11/2006 - izjava i 19/2007) |
Ovim Kolektivnim ugovorom, u skladu sa Zakonom uređuju se: prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih (u daljem tekstu: zaposleni), javnih preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti (u daljem tekstu: poslodavac), zaštita zaposlenih na radu, zarade i ostale naknade zaposlenih, prava sindikata i poslodavaca, kao i međusobni odnosi Osnivača i poslodavca.
Ovaj Kolektivni ugovor zaključuje se između Osnivača i Sindikata komunalaca Beograda, u ime svih zaposlenih u preduzećima komunalne i stambene delatnosti na teritoriji Grada (u daljem tekstu: ugovor).
Osnivačem, u smislu ovog Ugovora, smatra se grad Beograd.
Zaposlenim, u smislu ovog Ugovora, smatra se lice koje je u skladu sa Zakonom, zasnovalo radni odnos sa poslodavcem.
Poslodavcem, u smislu ovog Ugovora, smatra se javno komunalno preduzeće, koje je osnovano za proizvodnju, isporuku i pružanje komunalnih proizvoda i usluga, preduzeća kojima je povereno obavljanje komunalne delatnosti, javno stambeno preduzeće i druge službe i preduzeća koje obavljaju komunalno-stambenu delatnost od interesa za grad Beograd kao i druga u skladu sa odlukom osnivača.
Komunalne delatnosti su delatnosti koje su kao takve određene Zakonom o komunalnim delatnostima, Zakonom o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, i Odlukom Skupštine grada o određivanju komunalnih delatnosti i predstavljaju nezamenljiv uslov života i rada građana i drugih subjekata u gradu Beogradu.
Osnivač obezbeđuje preduzećima koja je osnovao i kojima je poverio vršenje komunalne delatnosti, materijalne, tehničke i druge uslove za nesmetano obavljanje komunalne delatnosti, prati uslove rada, preduzima mere za otklanjanje negativnih okolnosti koje mogu uticati na vršenje delatnosti i preduzima mere na unapređenju komunalnih i stambenih delatnosti.
Poslodavci prate izvršenje posla, kvalitet i obim usluga i proizvoda i obezbeđuju sredstva za isplatu zarada, obračunatu na osnovu kriterijuma i ostalih elemenata za utvrđivanje visine zarade utvrđenih Zakonom i ovim Ugovorom.
Poslodavci i Osnivač obezbeđuju sredstva za isplatu zarada obračunatih na osnovu ugovorene cene radnog časa kada sredstva ne mogu biti obezbeđena iz sopstvenog prihoda poslodavca.
Odredbe ovog Ugovora obavezno se preuzimaju u sve kolektivne ugovore kod poslodavca iz člana 2. ovog Ugovora, i imaju snagu obaveznosti i za Osnivača, i za poslodavce i za sve zaposlene kod poslodavca.
Svoje specifičnosti, na osnovu osnovne delatnosti, poslodavci regulisaće kolektivnim ugovorom.
Ovim Ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada i obaveze od prava, uslova rada i obaveza utvrđenih zakonom.
II ZARADA, NAKNADA ZARADA I DRUGA PRIMANJA
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu, koja se sastoji iz:
- zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu;
- zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);
- drugih primanja po osnovu radnog odnosa ugovorenih kolektivnim ugovorom, ugovorom o radu i drugim opštim aktima.
Zarada se utvrđuje na osnovu cene posla koji zaposleni obavlja na radnom mestu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa Zakonom i ovim Ugovorom.
Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca.
Zarada koja se ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrđuje se na osnovu:
- osnovne zarade,
- dela zarade za radni učinak,
- uvećane zarade.
Osnovna zarada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:
- vrednosti - koeficijenta posla,
- vrednosti radnoga časa,
- vremena provedenog na radu, odnosno mesečnog fonda ostvarenih časova rada.
Vrednost radnog časa sporazumno se utvrđuje kod poslodavca istovremeno sa donošenjem Programa javnog preduzeća. Utvrđena vrednost radnog časa koriguje se u toku kalendarske godine najmanje jedanput kada dođe do bitnih promena okolnosti i pretpostavki na osnovu kojih je utvrđena (smanjenje broja zaposlenih, restrukturiranje preduzeća, i ostvarenih rezultata).
Masa zarada za zaposlene u javnim preduzećima komunalne i stambene delatnosti Beograda, čiji je osnivač grad Beograd, utvrđuje se na osnovu prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi Grada u prethodnom mesecu u odnosu na mesec za koji se vrši obračun i isplata zarada.
Zaposleni ostvaruju pravo na zaradu iz mase sredstava za isplatu zarada formirane na osnovu:
- ostvarene zaposlenosti u obračunskom periodu (broja zaposlenih na osnovu časova rada),
- prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi Grada u prethodnom mesecu,
- procenta korekcije iskazane u tabeli.
U skladu sa prethodno definisanim parametrima, kolektivnim ugovorima kod poslodavaca utvrđuje se vrednost radnog časa za standardni učinak kod svakog poslodavca.
Ukoliko prosečna zarada zaposlenih u preduzećima komunalne i stambene delatnosti kojima je osnivač grad Beograd bude isplaćivana ispod prosečne zarade zaposlenih u privredi Grada, usklađivanje će se vršiti kontinuirano.
Korektivni faktori za utvrđivanje mase zarada u javnim preduzećima komunalnih i stambenih delatnosti, čiji je osnivač grad Beograd, na osnovu kriterijuma utvrđenim u članu 9. ovog Ugovora, počev od maja 2006. do maja 2009. godine iznose i to:
|
Zaposl |
Korek |
2006 |
2007 |
2008 |
2009 |
Kor. Fak. |
Kor. fak. |
Kor. fak. |
Kor fak. |
|||
JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" |
3017 |
+25% |
+26% |
+27% |
+28% |
+29% |
JKP "Beogradske elektrane" |
2481 |
+25% |
+26% |
+27% |
+28% |
+29% |
JKP "Gradska čistoća" |
2051 |
+10% |
+12% |
+14% |
+16% |
+18% |
GSP " Beograd" |
6941 |
+25% |
+26% |
+27% |
+28% |
+29% |
JKP "Zelenilo Beograd" |
1499 |
+10% |
+12% |
+14% |
+16% |
+18% |
JKP "Pogrebne usluge" |
505 |
+10% |
+12% |
+14% |
+16% |
+18% |
JKP "Gradske pijace" |
287 |
+10% |
+12% |
+14% |
+ 16% |
+18% |
JKP "Infostan" |
198 |
+27% |
+28% |
+29% |
+30% |
+31% |
JKP "Beograd-put" |
1518 |
+10% |
+11% |
+12% |
+13% |
+14% |
JKP "Parking servis" |
707 |
+10% |
+11% |
+12% |
+13% |
+14% |
JP za stambene usluge |
192 |
+22% |
+23% |
+24% |
+25% |
+26% |
Kriterijumi za utvrđivanje mase zarada iz ovog Ugovora primenjivaće se pod uslovom da je tako formirana masa zarada u javnim preduzećima u skladu sa propisima Vlade Republike Srbije kojima se uređuje politika zarada u javnim preduzećima.
Masa zarada, sa pripadajućim obavezama preduzeća, iz prethodnog člana, ugovara se najkasnije do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu na osnovu sporazumno utvrđene metodologije, odnosno mehanizma korelacije zarada kod poslodavca i prosečno ostvarivane zarade u privredi Beograda a u zavisnosti od ekonomsko-finansijskog položaja preduzeća mogućnosti osnivača definisanih na osnovama politike razvoja komunalnih delatnosti.
Vrednost posla - koeficijent utvrđuje se na osnovu složenosti, odgovornosti, uslova rada i stručne spreme, koja je uslov za obavljanje određenog posla, polazeći od specifičnosti poslova kod svakog poslodavaca.
Vrednost posla iz stava 1. ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom kod poslodavaca.
Osnovna zarada u javnom komunalnom preduzeću kretaće se u rasponu od 1:6.
Osnovna zarada iz člana 8. ovog Ugovora može se ugovorom o radu ugovoriti i u većem iznosu.
Osnovna zarada iz člana 8. ugovara se na osnovu sledećih kriterijuma:
- kvaliteta i blagovremenosti u ispunjavanju radnih zadataka polazeći od specifičnosti poslova,
- radne discipline,
- odgovornosti prema radu i sredstvima rada,
- radnog iskustva,
- stepena stručne spreme i osposobljenosti zaposlenog za poslove na kojima radi,
- drugih kriterijuma od značaja za procenu obima i kvaliteta, odnosno radnog doprinosa zaposlenog polazeći od specifičnosti osnovne delatnosti javnog preduzeća.
Masa sredstava za isplatu zarada iz člana 9. ovog Ugovora, kod poslodavaca čija se delatnost ne finansira iz budžeta, već se sredstva u celosti obezbeđuju iz sopstvenih prihoda, uvećava se do 20 % po potpisivanju kolektivnog ugovora, na predlog poslodavca i po dobijanju saglasnosti od gradonačelnika grada Beograda.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, zarada zaposlenih može se umanjiti do 20 % odnosno uvećati do 40 % po osnovu složenosti, obima, kvaliteta i uslova rada.
Uvećanje zarada - stimulacija zaposlenima može se vršiti, na osnovu kriterijuma utvrđenih opštim aktom preduzeća, iz sredstava izdvojenih najviše do 1 % od utvrđene mase zarada za tekući mesec.
Uvećanje - stimulacija, odnosno umanjenje zarada zaposlenima vrši se na osnovu normativnog akta o raspodeli kod poslodavca.
Cena posla utvrđuje se kao proizvod vrednosti radnog časa i vrednosti - koeficijenta posla, u zavisnosti od osnovne delatnosti kod poslodavca a na osnovu opšteg akta o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, raspoređivanju zaposlenih, specifičnosti i složenosti posla i odgovornosti u radu.
Poslodavac i reprezentativni sindikat kolektivnim ugovorom kod poslodavca utvrđuju i razrađuju poslove po grupama poslova, polazeći od stručne spreme, i utvrđuju vrednost - koeficijent za svaki posao.
Osnivač se obavezuje da zajedno sa poslodavcem obezbeđuje isplatu zarade za zaposlene u javnim preduzećima u sledećim rokovima:
- akontacija za tekući mesec između 25. i 30. u tekućem mesecu,
- konačan obračun zarade do 15. u narednom mesecu.
Prosečna zarada u komunalnom preduzeću ostvarena po ovom Kolektivnom ugovoru ne može biti niža od ostvarene prosečne zarade zaposlenih u privredi grada Beograda.
Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i to za:
1. prekovremeni rad,
2. rad na dan praznika koji je neradni dan,
3. noćni rad,
4. rad u smeni,
5. rad u šihti,
6. dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu - minuli rad.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom uveća osnovnu zaradu i to:
- za rad na dan praznika koji je neradni do 150 %; od osnovice;
- za rad noću (između 22 i 6 časova narednog dana), ako takav rad nije uračunat pri utvrđivanju vrednosti posla do 45 %;
- za rad u smeni do 5 %, ukoliko je vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade;
- za prekovremeni rad u koji se ne uračunava radno vreme unapred određeno na osnovu izvršenja godišnje preraspodele vremena do 45 % od osnovice;
- za rad u šihti do 15 % od osnovice;
- za rad nedeljom do 15 % od osnovice.
Ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje zarade u smislu stava 1. ovog člana po više osnova, procenat ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu.
Uvećanje osnovne zarade po elementima iz stava 1. ovog člana vršiće se na osnovu Programa poslovanja o režimu rada kojim se utvrđuje ukupan fond časova rada.
Poslodavac se obavezuje da zaposlenom isplaćuje dodatak na zaradu po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u iznosu od 0,5% od osnovice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada u visini od 100% od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene zakonom i to u sledećim slučajevima:
- prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa odnosno ovlašćenog radnika;
- neobezbeđenja zaštite na radu usled čega bi dalje obavljanje rada prouzrokovalo neposrednu opasnost po život i zdravlje radnika ili drugih lica;
- korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva;
- praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi;
- privremene nesposobnosti za rad ako je nesposobnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem;
- davanjem krvi, tkiva i drugog dela tela;
- odazivanju pozivu vojnih i drugih organa;
- stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potrebe procesa rada;
- učešća na radno-proizvodnom takmičenju i izložbi inovacija i drugih vidova stvaralaštva;
- prisustvovanja sednici Skupštine grada, njenih tela, sednici organa društvenog Fonda ili organa sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana.
Zaposlenom pripada naknada zarade za vreme odsustvovanja sa posla zbog privremene sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom van rada do 30 dana najmanje u visini 70 % od prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost uvećana za dodatak po osnovu dužine vremena provedenog u radnom odnosu.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to:
- Troškove prevoza u javnom saobraćaju radi odlaska na rad i povratka sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. Pravo na troškove prevoza u javnom saobraćaju ima zaposleni koji od mesta stanovanja do mesta obavljanja delatnosti koristi javni gradski, prigradski i međugradski prevoz kao jedino sredstvo prevoza;
- Dnevnicu za službeno putovanje u zemlji u visini od 5% prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku nadležnog organa za statistiku, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene u hotelu "A" ili "B" kategorije;
- Dnevnicu za službeno putovanje u inostranstvo najmanje u visini utvrđenoj Uredbom o izdacima za službeno putovanje;
- Troškova prevoza sopstvenim putničkim automobilom do iznosa 30 % cene jednog litra benzina po pređenom kilometru;
- Troškove smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu (terenski dodatak) u visini od 3% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjim objavljenim podacima nadležnog organa za statistiku, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
- Mesečnu naknadu za troškove ishrane u toku rada u visini od najmanje 170 dinara a najviše do 250 dinara po radnom danu.
Mesečna naknada za ishranu u toku rada iz stava 1. ovog člana isplaćuje se po isteku meseca istovremeno sa konačnom isplatom zarade, na osnovu prisustva na radu zaposlenog za tekući mesec.
Zaposleni ima pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini 1/12 mesečno od prosečno isplaćene zarade po zaposlenom u privredi Republike za septembar mesec 2005. godini.
Zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju kraćem od 20 radnih dana, ili je iskoristio manji broj dana od punog prava na godišnji odmor ima pravo na srazmerni iznos regresa.
Zaposleni koji krivicom poslodavca ne iskoristi pravo na godišnji odmor niti započne korišćenje godišnjeg odmora do 31. decembra tekuće godine, ima pravo na naknadu štete za neisplaćeni regres u visini utvrđenoj u stavu 1. ovog člana.
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati u skladu sa opštim aktom i to:
- Otpremninu pri prestanku radnog odnosa radi korišćenja prava na penziju ili pri prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti, najmanje u visini iznosa tri zarade koju bi radnik ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade isplaćene u Gradu, prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike - ako je to za zaposlenog povoljnije;
- Naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
- Naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Članovima uže porodice zaposlenog smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezovanog iznosa, koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.
Kolektivnim ugovorom odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:
Jubilarnu nagradu povodom godišnjice rada - osnivanja preduzeća ili povodom jubilarne godine rada radnika u preduzeću, u visini od najmanje jedne prosečne zarade zaposlenog kod poslodavca u mesecu u kome se jubilarna nagrada isplaćuje;
Jubilarna godina rada zaposlenog smatra se svaka peta godina rada kod istog poslodavca.
Pod jubilarnom godinom rada preduzeća podrazumeva se najmanje 20 godina postojanja preduzeća, a posle toga svaka naredna desetogodišnjica rada uključujući i statusne promene kojim nastavlja rad kao pravni sledbenik.
Druga primanja koja se utvrde kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Zaposleni imaju pravo na dobrovoljno penzijsko osiguranje i kolektivno osiguranje za slučaj bolesti i hirurških intervencija, a isplatu vrši poslodavac u saglasnosti sa gradonačelnikom grada Beograda.
Poslodavac može zaposlenom da obezbedi pravo i isplati:
- Solidarnu pomoć za slučajeve teže bolesti zaposlenog ili članova uže porodice, zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, nastupanja teže invalidnosti, ublažavanja posledica elementarnih nepogoda, pružanja pomoći porodici umrlog zaposlenog, nabavke lekova za zaposlene ili člana uže porodice u iznosu od najmanje jedne prosečne zarade u privredi Grada u mesecu u kome se vrši isplata a u slučaju smrti i nabavke lekova do iznosa troškova prema priloženom računu;
- Zajam za nabavku ogreva, zimnice, udžbenika do iznosa jedne prosečne zarade isplaćene u Gradu u mesecu u kome se kredit isplaćuje, sa rokom vraćanja koji ne može biti duži od šest meseci.
Obezbeđenje prava i način isplate primanja iz člana 26, 27, 28. i 30. ovog Ugovora regulišu se kolektivnim ugovorima kod poslodavaca.
Usled poremećaja poslovanja poslodavca, zaposlenom se može isplaćivati minimalna zarada.
Minimalna zarada za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom za zaposlene u komunalnim preduzećima uvećava se za 20 % po osnovu specifičnosti poslova i uslova rada u odnosu na visinu minimalne zarade utvrđene odlukom Socijalno ekonomskog saveta.
Poslodavac minimalnu zaradu može isplaćivati na osnovu posebne odluke Upravnog odbora donete uz saglasnost reprezentativnog sindikata u periodu ne dužem od 6 (šest) meseci u toku kalendarske godine.
Prilikom donošenja odluke poslodavac zajedno sa sindikatom precizira rokove isplate razlike između isplaćene minimalne zarade i zarade zaposlenog koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Radni odnos može da zasnuje lice koje ispunjava opšte uslove utvrđene Zakonom i opštim aktom poslodavca o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod poslodavca.
Zaposleni zasniva radni odnos zaključivanjem ugovora o radu.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i uslovi od utvrđenih Zakonom i kolektivnim ugovorima.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući da pod uslovima i na način propisan zakonom i kolektivnim ugovorima, ostvaruje svoja prava koja mu pripadaju na radu i u vezi sa radom.
Poslodavac je dužan da po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava omogući sindikalnoj organizaciji, u preduzeću ili van preduzeća, uvid u primenu kolektivnih ugovora i ostvarivanje prava zaposlenih.
Radni odnos zasniva se zaključivanjem ugovora o radu pod uslovima propisanim u Zakonu, a u skladu sa kolektivnim ugovorima.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac na neodređeno ili određeno vreme u skladu sa Zakonom.
Ugovorom o radu ne mogu se utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi od prava i uslova predviđenih zakonom, ovim kolektivnim ugovorom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
O pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih kod poslodavca odlučuje direktor.
Puno radno vreme zaposlenih iznosi 40 časova nedeljno.
Radni dan traje 8 časova a radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje direktor poslodavca.
Prema potrebama procesa rada i organizacionih delova može se utvrditi i klizno radno vreme na početku odnosno završetku radnog dana i to najviše do 1,5 časova.
Radno vreme između 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću, i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrđivanja prava i zaštite zaposlenih.
Kada je rad organizovan u smenama mora se organizovati tako da zaposleni ne radi više od jedne radne nedelje noću, a duže samo uz njegovu pismenu saglasnost.
Zaposleni može zasnovati radni odnos i sa nepunim radnim vremenom u skladu sa zakonom, i svoja prava iz radnog odnosa ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu i ostvarenim rezultatima rada.
Puno radno vreme se skraćuje zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i po zdravlje štetnim poslovima.
Skraćivanje radnog vremena se vrši srazmerno štetnom uticaju na zdravlje, odnosno radnu sposobnost zaposlenog, u zavisnosti od specifičnosti poslova i zadataka osnovne delatnosti poslodavca a najviše 10 časova nedeljno.
Poslovi na kojima se skraćuje puno radno vreme utvrđuju se opštim aktom o organizaciji i sistematizaciji u skladu sa zakonima i drugim propisima.
Zaposleni koji rade skraćeno radno vreme imaju ista prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme.
Poslodavac može da uvede i rad duži od punog radnog vremena, u skladu sa zakonom, a prema potrebama poslova i zadataka procesa rada.
Rad duži od punog radnog vremena ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom, a najduže 240 časova u kalendarskoj godini po zaposlenom.
Direktor poslodavca, u skladu sa zakonom, može vršiti i preraspodelu radnog vremena posebnim rešenjem i to:
- kad to zahteva priroda delatnosti radi obezbeđenja potrebnog obima i kvaliteta usluga,
- u cilju bolje organizacije rada i racionalnijeg korišćenja sredstava rada,
- zbog racionalnog korišćenja radnog vremena u cilju izvršavanja određenih poslova u utvrđenim rokovima.
Direktor poslodavca može, zaposlenom da uvede preraspodelu radnog vremena u skladu i pod uslovima utvrđenim Zakonom.
A. Godišnji odmor
Zaposleni imaju pravo na godišnji odmor, u skladu sa Zakonom, kolektivnim ugovorima i opštim aktom poslodavca, od najmanje 20 a najviše 35 radnih dana po svim osnovama.
Zaposlenom se godišnji odmor u trajanju od 20 radnih dana uvećava po osnovu:
- radnog iskustva;
- složenost poslova radnog mesta odnosno doprinosa zaposlenog na radnom mestu;
- invalid rada - zdravstveno stanje zaposlenog ili člana uže porodice;
- posebnih otežanih uslova rada.
Poslodavac je dužan da zaposlenom utvrdi dužinu godišnjeg odmora za svaku kalendarsku godinu od najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora zaposlenog uvećava se po osnovu:
1. |
Radnog iskustva |
do 7 radnih dana |
||
2. |
Složenosti poslova - doprinosa u radu: |
do 5 radnih dana |
||
|
|
i to: |
||
|
- |
za poslove za koje se zahteva V i VI stepen stručne spreme |
do 3 radna dana |
|
|
- |
za poslove za koje se zahteva VII i VIII stepen stručne spreme |
do 4 radna dana |
|
|
- |
za poslove za koje se zahteva od I do IV stepena stručne spreme |
do 2 radna dana |
|
|
- |
za poslove sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima |
do 5 radnih dana |
|
3. |
Po osnovu uslova rada |
do 7 radnih dana |
||
4. |
Zaposlenom: invalidu, samohranom roditelju sa detetom do 7 godina, zaposlenoj sa maloletnim detetom, zaposlenom sa dvoje ili više dece do 14 godina života, zaposlenom koji u svom domaćinstvu izdržava dete koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju |
do 3 radna dana |
||
|
U slučaju da se istovetno stiču dva ili više osnova iz tačke 4. onda se godišnji odmor po svim osnovama uvećava |
za 5 radnih dana. |
||
5. |
Za radna mesta sa posebnim uslovima rada, kao i na drugim radnim mestima sa posebnim specifičnostima u zavisnosti od osnovne delatnosti preduzeća zaposlenom se uvećava dužina godišnjeg odmora |
do 7 radnih dana. |
||
Zaposlenom sa 30 godina penzijskog staža i zaposlenoj sa 25 godina penzijskog staža i 50 godina života utvrđuje se dužina godišnjeg odmora u trajanju od 30 radnih dana.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima godišnji odmor ne može trajati duže od 35 radnih dana.
Zaposlenom se može odobriti korišćenje godišnjeg odmora u dva dela, ukoliko proces rada to dozvoljava, s tim da prvi deo koristi bez prekida u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.
Raspored korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje direktor poslodavca, prema planu korišćenja godišnjeg odmora za svaku godinu, ako se time ne remeti proces rada poslodavca.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi direktor poslodavca u pisanoj formi i isto uručuje svakom zaposlenom.
B. Odsustvovanje sa rada
Direktor poslodavca je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u kalendarskoj godini u sledećim slučajevima:
- |
stupanja u brak |
7 radnih dana |
|
- |
rođenja deteta, porođaja supruge |
7 radnih dana |
|
- |
smrti člana uže porodice (bračni drug, deca, roditelji zaposlenog) |
7 radnih dana |
|
- |
smrti brata ili sestre zaposlenog |
3 radna dana |
|
- |
smrti roditelja, usvojioca, brata ili sestre bračnog druga zaposlenog i smrti lica koje žive u zajedničkom domaćinstvu sa zaposlenim |
2 radna dana |
|
- |
teže bolesti člana uže porodice |
7 radnih dana |
|
- |
selidbe sopstvenog domaćinstva |
4 radna dana |
|
- |
polaganja stručnog ispita |
7 radnih dana |
|
- |
elementarnih nepogoda |
3-5 radnih dana |
|
- |
korišćenja organizovanog rekreativnog odmora u cilju prevencije radne invalidnosti |
7 radnih dana |
|
- |
učestvovanja na sportskim i radno-proizvodnim takmičenjima |
3-7 radnih dana |
|
- |
dobrovoljnog davanja krvi |
2 radna dana |
Odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi zaposleni koristi na dan davanja krvi i narednog dana.
Odsustvo za slučaj porođaja supruge zaposlenog, smrti člana uže porodice, prevencije radne invalidnosti i dobrovoljnog davanja krvi ne uračunava se u ukupan broj radnih dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine.
Zaposlenom se može odobriti plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet dana, a najviše do 30 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju: polaganja stručnog ispita ili ispita kojim se stiče neposredno viši stepen obrazovanja u oblasti u koju spadaju poslovi koje zaposleni obavlja, izrade doktorske disertacije, učešća u studijskim ili ekspertskim grupama i drugim oblicima stručnog usavršavanja.
Zaposlenom se može odobriti neplaćeno odsustvo od pet radnih dana u toku jedne kalendarske godine u sledećim slučajevima:
- nege člana uže porodice |
5 radnih dana |
- nege člana šire porodice |
3 radna dana |
- smrti srodnika, koji nisu navedeni u članu 48. |
2 radna dana |
Zaposlenom se može izuzetno odobriti neplaćeno odsustvo od 30 radnih dana do godinu dana u toku kalendarske godine kada direktor poslodavca oceni da to ne remeti proces rada.
Odluku o neplaćenom odsustvu donosi direktor poslodavca, ili lice koje on ovlasti.
Za vreme neplaćenog odsustvovanja sa rada zaposlenom miruju prava iz rada i po osnovu rada, osim ako Zakonom nije drugačije predviđeno.
Poslodavac i zaposleni su dužni da se u procesu rada pridržavaju odredaba Zakona o radu, Zakona o zdravlju i bezbednosti na radu i ovog Ugovora u organizovanju i sprovođenju zaštite na radu.
Poslodavac je dužan da obezbedi propisane uslove zaštite zaposlenih, a u postupku primene mera zaštite na radu obavezno je učešće predstavnika sindikata.
Direktor poslodavca se obavezuje da zaposlenima obezbedi lična zaštitna sredstva i opremu, sredstva za ličnu higijenu, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, održavanje sredstava za rad u ispravnom stanju i preduzima potrebne mere zaštite od štetnih uticaja za život i zdravlje zaposlenih, polazeći od specifičnosti svakog preduzeća.
Poslodavac je dužan da opštim aktom utvrdi radna mesta na kojima postoji opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih obolenja, uz obavezu informisanja sindikata.
Na takvim radnim mestima mogu raditi zaposleni koji pored opštih ispunjavaju i posebne uslove iz oblasti zaštite na radu i drugih propisa vezanih za obavljanje delatnosti poslodavca.
Obaveza poslodavca je da osigura sve zaposlene za slučaj smrti ili invaliditeta a visinu premije osiguranja utvrđuje Upravni odbor poslodavca.
Zaposleni su dužni da se obuče za primenu mera zaštite na radu i za pružanje pomoći ostalim zaposlenima, ukoliko im zapreti opasnost po život i zdravlje, da se podvrgavaju redovnim i vanrednim preventivno - zdravstvenim pregledima, svoje znanje i praktičnu sposobnost u pogledu radne i životne sredine stalno da usavršavaju, obavljanjem svojih poslova sprečavaju zagađivanje radne i životne sredine, pravilno rukuju sredstvima za rad i da se pridržavaju propisa o zaštiti na radu.
Zaposleni je odgovoran ako suprotno nameni koristi sredstva i opremu lične zaštite, nepravilno rukuje njima i ne održava ih u ispravnom stanju i ako odmah ne obavesti odgovornog zaposlenog o kvarovima ili drugim nedostacima koji mogu ugroziti život drugih zaposlenih i bezbednost procesa rada.
U cilju prevencije radne invalidnosti, poslodavac će u skladu sa svojim mogućnostima izdvajati sredstva, a najmanje u visini od 0,15 % na masu sredstava isplaćenih na ime zarade za svaki mesec za korišćenje organizovanog rekreativnog odmora, a zaposleni su dužni da isti koriste u skladu sa kriterijumima koje utvrdi sindikat čiji su članovi.
Predstavnike zaposlenih imenuje i razrešava u upravnom i nadzornom odboru osnivač na predlog zaposlenih. Predstavnici zaposlenih imenuju se u Upravni i Nadzorni odbor preduzeća, koji čine 1/3 članova, na osnovu predloga sindikata, a postupak za predlaganje i biranje članova upravnog i nadzornog odbora, do okončanja, vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima, u skladu sa statutom preduzeća.
Ukoliko je u preduzeću organizovano više reprezentativnih sindikata, a ne postigne se dogovor da vode zajedničku akciju na predlaganju i biranju članova upravnog i nadzornog odbora, predlozi zaposlenih će se dostavljati direktoru poslodavca srazmerno broju članova reprezentativnih sindikata.
Reprezentativni sindikat učestvuje u postupku statusnih promena preduzeća, a posebno svojinske transformacije ili ugovaranja koncesija preduzeća, i ima pravo davanja mišljenja i predloga.
U preduzećima sa preko 50 zaposlenih, može da se obrazuje savet zaposlenih, i to na sledeći način:
- u preduzećima do 1000 zaposlenih savet zaposlenih broji od tri do pet članova;
- u preduzećima sa preko 1000 zaposlenih savet zaposlenih broji od pet do devet članova.
Predsednik reprezentativnog sindikata po funkciji je član saveta zaposlenih.
U preduzećima sa preko 1000 zaposlenih u savet zaposlenih bira se po jedan član na svakih 500 zaposlenih.
Postupak za predlaganje, izbor i opoziv članova saveta zaposlenih vodi i za njega odgovara reprezentativni sindikat, u dogovoru sa drugim sindikatima i zaposlenima.
Savet zaposlenih razmatra pitanja, daje mišljenja i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih na način i pod uslovima utvrđenim u zakonu i kolektivnim ugovorima.
Upravni odbor donosi Pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih uz mišljenje reprezentativnog sindikata.
Upravni odbor je dužan da, pre donošenja pravilnika o zaštiti na radu, pribavi mišljenje reprezentativnog sindikata.
Poslodavac će ovlašćenom sindikalnom povereniku ili predstavniku organa sindikata van preduzeća omogućiti da, po zahtevu zaposlenog za zaštitu prava, izvrši uvid u primenu kolektivnog ugovora kod poslodavca i ostvarivanja prava zaposlenog, pod uslovom da zahtev nije rešen u postupku pred organima preduzeća.
V PRESTANAK POTREBE ZA RADOM ZAPOSLENIH
Ukoliko dođe do prestanka potrebe za radom zaposlenog, zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, potpisnici Kolektivnog ugovora su dužni da poštuju proceduru propisnu zakonom o radu i donesu Program za rešavanje. viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.
Potpisnici kolektivnog ugovora utvrđivaće dogovorom broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
U Programu poslovanja prilikom utvrđivanja politike zaposlenosti poslodavci su obavezni da predvide potreban broj zaposlenih poštujući princip produktivnosti i planirajući povećanje obima poslova i proširenje obima delatnosti, na osnovu potreba korisnika.
Obavezuje se Komisija za socijalni dijalog da sa gradonačelnikom grada Beograda, na osnovu elemenata iz stava 1. i 2. ovog člana, donese Program racionalizacije broja zaposlenih za period 2006-2009. godine, poštujući specifičnosti poslova komunalno - stambene delatnosti.
Za poslodavca koji smanje broj zaposlenih primenjivaće se stimulativne mere i to:
1. Kada se smanji 5 % i više zaposlenih, poslodavci su obavezni da uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje do visine penzijskog doprinosa na koji se ne plaćaju doprinosi u skladu sa članom 29. ovog Ugovora.
2. Iz mase zarada koja ostane po osnovu smanjenja broja zaposlenih, iz stava 3. ovog člana, 50 % sredstava se uključuje u masu zarada poslodavca a 50 % se izdvaja za isplatu otpremnina po osnovu rešavanja viška zaposlenih, osim utvrđivanja mase zarada za period maj-decembar 2007. godine u kojem se masa sredstva obračunata po osnovu smanjenja broja zaposlenih u celini zadržava u masi zarada poslodavca.
Pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, primenjivaće se kriterijumi iz zakona i kolektivnih ugovora, i to posebno u slučaju da zaposleni ostvaruje jednake rezultate u radu na istim poslovima.
Izuzetno zaposlenom koji je u komunalnoj delatnosti proveo više od 20 godina, bez njegove saglasnosti ne može prestati radni odnos usled tehnološkog unapređenja ili ekonomskih teškoća.
Gradonačelnik grada Beograda, poslodavac i Sindikat komunalaca Beograda, formiraće zajedničku komisiju za socijalni dijalog. Zadatak ove komisije je: izrada socijalnog programa za zaposlene u javnim preduzećima, programa racionalizacije broja zaposlenih, programa prestrukturiranja i unapređenja poslovanja osnovne delatnosti i izrada kriterijuma za dodatno stimulisanje neposrednih izvršilaca u osnovnoj delatnosti.
Ukoliko nastane spor u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna ili primene kolektivnih ugovora, ostvarivanja prava na sindikalno-organizovanje i štrajk, smatra se da je nastao kolektivni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova, odnosno propis koji donese ministar nadležan za poslove rada, a preciziraće se u kolektivnim ugovorima kod poslodavaca.
Ukoliko nastane spor povodom otkaza ugovora o radu i isplate minimalne zarade, smatra se da je nastao individualni radni spor.
U slučaju spora iz stava 1. ovog člana primenjivaće se odredbe Zakona o mirnom rešavanju sporova.
Procedura i postupak sporazumnog rešavanja individualnog radnog spora regulisaće se kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa zakonom, zaposlenima omogući sindikalno organizovanje i sprovođenje aktivnosti usmerenih na poboljšanju njihovih uslova rada i ukupnog životnog položaja.
Sindikat ne može biti raspušten ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena aktom poslodavca.
Zaposleni pristupa sindikatu dobrovoljnim potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je obavezan da sindikatu omogući delovanje u skladu sa njihovom ulogom i zadacima iz zakona i kolektivnih ugovora i to:
- da pokreće inicijative, podnosi zahteve i predloge i da zauzima stavove o svim pitanjima od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih i uslove rada;
- da se informiše o pitanjima koja su od značaja za materijalni i socijalni položaj zaposlenih;
- da se poziva sa materijalima, da prisustvuje sednicama na kojima se razmatraju mišljenja, predlozi, inicijative i zahtevi sindikata, odnosno na kojima se odlučuje o pojedinačnim pravima zaposlenih.
Poslodavac je dužan:
- da sindikatu obezbedi korišćenje prostorija bez plaćanja naknade i pružanje potrebnih stručnih, administrativnih i tehničkih usluga neophodnih za njegov rad;
- da omogući predsedniku reprezentativnog sindikata da profesionalno obavlja funkciju predsednika, kako bi se sprovodile sve aktivnosti i zadaci, u interesu zaposlenih i poslodavca, koji proizilaze iz zakona i kolektivnih ugovora i da za to vreme prima naknadu zarade;
- da predsedniku - povereniku reprezentativnog sindikata sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje njegove funkcije, a ako se sporazum ne postigne najmanje 40 plaćenih časova mesečno u preduzećima do 200 zaposlenih, i po jedan čas mesečno više na daljih svakih 100-1000 članova, i po tri časa više na svakih daljih 500 članova;
- da sindikalnim poverenicima i predsednicima sindikalnih podružnica drugih sindikalnih organizacija sporazumno obezbedi utvrđen broj plaćenih časova mesečno za obavljanje funkcija, a ako se sporazum ne postigne, najmanje jednu polovinu od plaćenih časova koji se obezbeđuju za predsednika tog sindikata, srazmerno broju članova;
- da predstavnicima sindikata omogući informisanje zaposlenih, isticanjem obaveštenja na određenim mestima, pristupačnim zaposlenima i za to određenim;
- da predstavnici sindikata mogu odsustvovati sa posla radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima na koje su pozvani;
- da se mišljenja i predlozi reprezentativnog sindikata razmotre pre donošenja odluka od značaja za materijalni, ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, i da se u odnosu na njih opredeli;
- da predsednika reprezentativnog sindikata poziva na sednice Upravnog odbora, kao i predsednike drugih sindikata, kada se razmatraju inicijative upućene od strane od ređenog sindikata ili odlučuje o pitanjima koja se odnose na prava i obaveze zaposlenih.
Predsednik reprezentativnog sindikata koji profesionalno obavlja svoju dužnost, za vreme trajanja mandata ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini zarade koju bi ostvario na poslovima na koje je raspoređen.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to: članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca, predsedniku, članovima odbora i organizacionih delova sindikata osnovanog kod poslodavca; imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz predhodnog stava ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Reprezentativni sindikat i drugi sindikati u preduzeću dužni su da svoj rad organizuju tako da ne smeta redovnom radu i funkcionisanju preduzeća i da ne remeti propisanu radnu disciplinu.
VIII ORGANIZOVANJE PROCESA ŠTRAJKA
Način organizovanja i sprovođenja štrajka vrši se u skladu sa Zakonom o štrajku i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca.
Štrajkom se ne sme ugroziti pravo na život, zdravlje i ličnu sigurnost.
Osnivač svojim aktom utvrđuje minimum procesa rada za vreme trajanja štrajka za sva javna komunalna preduzeća.
O utvrđenom minimumu procesa rada obaveštavaju se, pored javnih komunalnih preduzeća, svi korisnici preko sredstava javnog informisanja, imajući u vidu da preduzeća komunalne delatnosti pružaju proizvode i usluge koje su nezamenljiv uslov života i rada.
Ukoliko se zbog neobezbeđenja prava, iz ovog ugovora i kolektivnih ugovora kod poslodavca, organizuje štrajk sprovodiće se u skladu sa zakonom a zaposlenima koji u njemu učestvuju obezbediće se prava u skladu sa zakonima.
Učesnici ovog ugovora obavezuju se da u okviru svojih ovlašćenja preduzimaju sve potrebne radnje za primenu njegovih odredbi.
Ovaj Kolektivni ugovor neposredno se primenjuje i osnov je za zaključivanje kolektivnih ugovora kod poslodavca, u preduzećima iz člana 2. ovog ugovora.
Na osnovu ovog ugovora, kolektivni ugovor kod poslodavca i uz poštovanje svih odredbi, treba da se potpišu u roku do tri meseci od dana stupanja na snagu ovog ugovora.
Gradonačelnik grada Beograda, u ime osnivača, obavezuje se da prati primenu odredbi ovog Ugovora, i to posebno tokom izrade i usaglašavanja kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Za praćenje primene i tumačenje odredbi ovog Ugovora nadležna je komisija koju imenuje gradonačelnik grada, a sačinjavaju je po dva predstavnika potpisnika ovog Ugovora.
Članovi komisije biraju predsednika i sekretara iz sastava Komisije.
Komisija je obavezna da potpisnicima svakih 6 meseci dostavlja izveštaj o primeni ovog Ugovora.
Zaključci i tumačenja doneti na Komisiji, ako su jednoglasni, imaju obavezujuću snagu za sve učesnike u zaključivanju kolektivnih ugovora kod poslodavaca.
Ovaj ugovor se zaključuje na tri godine.
Potpisnici su obavezni da pregovore o novom kolektivnom ugovoru započnu najkasnije 60 dana pre isticanja roka na koji je ovaj zaključen.
Važenje ovog ugovora može prestati i pre roka iz člana 83. sporazumom svih učesnika ili otkazom samo jedne ugovorne strane.
U slučaju otkaza ovoj Ugovor se primenjuju najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja o razrešenju spornih pitanja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
Potpisnici Kolektivnog ugovora mogu pokrenuti postupak zaključivanja novih, ukoliko se za to steknu zakonski uslovi.
Izmene i dopune ovog ugovora vrši na način i po postupku na koje je i zaključen.
Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim ugovorom neposredno se primenjuju odredbe zakona.
Učesnici u zaključivanju kolektivnih ugovora kod poslodavaca obavezni su da sve odredbe ovog ugovora ugrade u kolektivne ugovore kod poslodavca.
Na osnovu ovog ugovora kolektivni ugovori kod poslodavca uz poštovanje svih odredbi moraju da se potpišu u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog Ugovora.
Ovaj ugovor objaviće se u "Službenom glasniku RS" po izvršenoj registraciji u nadležnom ministarstvu za poslove rada.
Stupanjem na snagu ovog Ugovora prestaje da važi Poseban kolektivni ugovor za komunalna preduzeća grada Beograda ("Službeni list grada Beograda", br. 29/02, 5/03, 11/03 i 11/04.).
Ovaj Poseban kolektivni ugovor stupa na snagu i primenjuje se osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Beograda".
IZJAVA
O pristupanju Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu
("Sl. list grada Beograda", br. 11/2006)
Beogradska unija sindikata, 25. maja 2006. godine izjavljuje da pristupa Posebnom kolektivnom ugovoru za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu, koji su 20. aprila 2006. godine zaključili gradonačelnik grada Beograda kao ovlašćeni organ osnivača i Sindikat komunalaca Beograda.
Potpisom ove izjave od strane ovlašćenog predstavnika Beogradske unije sindikata Gorana Stojiljkovića, potvrđuje se prihvatanje i poštovanje svih odredbi iz Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu ("Službeni list grada Beograda", broj 8/06).
Potpisivanjem ove izjave, u primeni i sprovođenju Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti u Beogradu, odgovornost zajednički snose potpisnici ugovora i to: grad Beograd kao osnivač, Beogradska unija sindikata i Sindikat komunalaca Beograda.
Ovu izjavu objaviti u "Službenom listu grada Beograda".