ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O POLICIJSKOJ SARADNJI U JUGOISTOČNOJ EVROPI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 70/2007) |
ČLAN 1
Ovim zakonom potvrđuje se Konvencija o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi, potpisana 5. maja 2006. godine, u Beču, u originalu na engleskom jeziku.
Konvencija je sastavni deo zakona.
ČLAN 2
Konvencija se potvrđuje zakonom Republike Srbije, jer je Republika Srbija pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora.
ČLAN 3
Tekst Konvencije, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
KONVENCIJA
O POLICIJSKOJ SARADNJI U JUGOISTOČNOJ EVROPI
UVOD
Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Makedonija, Republika Moldavija, Rumunija i državna zajednica Srbija i Crna Gora,
U daljem tekstu "ugovorne strane",
U želji da sarađuju radi ispunjenja zajedničkih bezbednosnih interesa,
Odlučne da se efikasno bore protiv prekograničnih pretnji po javni red i bezbednost, kao i protiv međunarodnog kriminala, time što će stupiti u bezbednosno partnerstvo,
U cilju daljeg jačanja i unapređenja policijske saradnje,
Odlučne da dalje jačaju uzajamnu pomoć vezanu za policijska pitanja,
Složile su se o sledećem:
Ugovorne strane jačaju svoju saradnju u borbi protiv pretnji po javnu bezbednost i/ili mir i u prevenciji, otkrivanju i policijskoj istrazi krivičnih dela. Ovo se čini u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, osim ukoliko nije drugačije predviđeno ovom Konvencijom.
U cilju ove Konvencije:
a) "Organ za sprovođenje zakona" je svaki službeni organ koji u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ugovornih strana ima nadležnost neophodnu za primenu odredbi ove Konvencije;
b) "Službeno lice" je svako lice koje su imenovali organi za sprovođenje zakona;
c) "Granice" su kopnene granice ugovornih strana, vodene granice, njihovi aerodromi i pomorske luke, definisani nacionalnim zakonom, međunarodno priznati.
d) "Treća država" je svaka država koja nije ugovorna strana;
e) "Dozvola za boravak" je odobrenje bilo koje vrste izdato od ugovorne strane koja odobrava boravak unutar svoje teritorije. Ova definicija ne obuhvata privremenu dozvolu boravka na teritoriji ugovorne strane u cilju obrade molbe za davanje azila ili dozvole boravka;
f) "Lični podaci" su svi podaci koji se odnose na identifikovano fizičko lice ili fizičko lice koje se može identifikovati: ovo drugo je lice koje se može identifikovati, posredno ili neposredno, posebno na osnovu identifikacionog broja ili na osnovu jednog ili više faktora specifičnih za njegov fizički, fiziološki, mentalni, ekonomski, kulturni ili socijalni identitet;
g) "Obrada ličnih podataka" (u daljem tekstu "obrada") je svaka operacija ili niz operacija koji se obavljaju nad ličnim podacima, bez obzira da li se to čini automatski ili ne, kao što su prikupljanje, evidentiranje, organizacija, arhiviranje, prilagođavanje ili izmena, ponovno pronalaženje, konsultacija, korišćenje, otkrivanje slanjem, širenjem ili stavljanjem na raspolaganje na drugi način, svrstavanje ili kombinovanje, blokiranje, brisanje ili uništavanje;
h) "Informacije" su lični i nelični podaci.
Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana u okviru svojih nadležnosti preduzimaju sve mere u cilju unapređenja njihove saradnje.
Službeni organi se posebno brinu o:
1. unapređenju razmene informacija i struktura komunikacije, tako što:
a) informišu jedni druge o činjenicama slučajeva, vezama između osumnjičenih i tipičnom ponašanju osumnjičenih bez ukazivanja na podatke u vezi sa licima,
b) informišu neposredno jedni druge, blagovremeno, o predstojećim događajima i incidentima od značaja za policiju, bez ukazivanja na podatke u vezi sa licima, kako bi olakšali borbu protiv pretnji po javni red i bezbednost tako da se neophodne mere mogu preduzeti na vreme,
c) razmenjuju značajne informacije, osim podataka u vezi sa licima, da bi olakšali operativno planiranje rutinskih aktivnosti i specijalnih operacija, uključujući - kao meru predostrožnosti - obaveštajne podatke o događajima i incidentima koji bi mogli imati uticaja na teritoriji druge ugovorne strane sa kojom sarađuju,
d) pripremaju i redovno ažuriraju zajedničke baze sa podacima o jurisdikcijama i nadležnostima, kao i kontakt podatke, i
e) održavaju radio komunikaciju razmenom opreme dok se ne uvede jedinstvena radio oprema i frekvencije u svim evropskim zemljama, i pripremaju zajedničke predloge za finansijski povoljno poboljšanje telekomunikacija, naročito radio komunikacija duž granica;
2. unapređenju saradnje tokom operacija i istraga u cilju prevencije, otkrivanja, istrage i suprotstavljanja pretnjama, tako što:
a) raspoređuju snage u susednim graničnim oblastima u skladu sa koordiniranim planiranjem,
b) planiraju i sprovode zajedničke programe u oblasti prevencije kriminala,
c) održavaju redovne sastanke i razgovore u cilju kontrolisanja i održavanja kvaliteta saradnje, raspravljanja o novim strategijama, koordiniranja planova operacija, potraga i patroliranja, razmene statističkih podataka i koordiniranja programa rada,
d) omogućavaju uzajamne posete radi obuke i studijske posete na osnovu sporazuma nadležnih uprava,
e) pozivaju predstavnike drugih ugovornih strana da učestvuju u specijalnim operacijama kao posmatrači.
(1) Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana po zahtevu pružaju uzajamnu pomoć u okviru svojih nadležnosti u vidu mera protiv pretnji po javni red i/ili bezbednost,1 prevencije, otkrivanja i istrage krivičnih dela, osim ako se takvim zahtevom, ili njegovim izvršenjem, mogu baviti samo pravosudni organi u skladu sa zakonima svoje države. Ako organ kome je upućen zahtev nije nadležan za rad po tom zahtevu, on prosleđuje zahtev nadležnom službenom organu, i o tome obaveštava organ koji je uputio zahtev.
________________________________
1 Pretnja po javni red i/ili bezbednost može se razmatrati i s aspekta prekršaja i upravnih poslova u datoj nadležnosti organa za sprovođenje zakona.
(2) Organi za sprovođenje zakona u smislu ove Konvencije navedeni su u prilogu ove Konvencije. U svakom slučaju ne sme se mešati u nadležnost drugih ministarstava.
(3) Ugovorne strane osnivaju ili imenuju nacionalne centralne jedinice.
Do osnivanja ili imenovanja nacionalnih centralnih jedinica, koristiće se postojeće strukture u zemljama.
(4) Zahtevi i odgovori na zahteve takođe se mogu razmenjivati, ukoliko se pokaže da je neposredna saradnja svrsishodna, informisanjem Nacionalne centralne jedinice ili postojećih struktura koje se bave takvom procedurom, među službenim organima navedenim u Prilogu, u vezi sa sledećim:
a) ukoliko se službene prekogranične aktivnosti odnose na krivična dela koja će po svoj prilici biti istražena od strane organa za sprovođenje zakona granične regije, ili
b) ukoliko se zahtevi za pomoć u sprečavanju neposrednih pretnji po javni red i/ili bezbednost ne mogu inače poslati na vreme preko uobičajenih kanala između nacionalnih centralnih jedinica.
(5) Zahtevi se posebno mogu odnositi na:
a) Identifikaciju vlasnika i korisnika motornih vozila, svih tipova plovila i vazduhoplova,
- na zahtev jedne ugovorne strane, ugovorna strana kojoj je upućen zahtev šalje podatke iz arhive o motornim vozilima, svim tipovima plovila i vazduhoplova, kao i podatke o vlasnicima i korisnicima, ukoliko su ovi podaci potrebni radi identifikacije lica u svojstvu vlasnika/korisnika istih, ili radi identifikacije vozila koje koristi lice, ili podatke o vozilu koji su potrebni radi prevencije i borbe protiv krivičnih dela, i zaštite od pretnji po javni red i/ili bezbednost.
- organi za sprovođenje zakona ugovorne strane koja upućuje zahtev mogu proslediti zahtev organu/organima koji održava/ju bazu podataka o registracijama vozila, ili, u hitnim i sličnim slučajevima, ukoliko se od odgovarajućih organa traži informacija o registarskim brojevima svih tipova plovila, organu za sprovođenje zakona ugovorne strane kojoj je upućen zahtev.
b) Informacije o vozačkim dozvolama i dokumentima o vozilima kao i o odgovarajućim vozačkim odobrenjima i dokumentima,
c) Utvrđivanje mesta prebivališta, mesta boravišta i boravišne dozvole,
d) Identifikaciju pretplatnika na telefone i drugu telekomunikacionu opremu,
e) Identifikaciju pojedinaca, mrtvih tela ili delova mrtvih tela,
f) Informacije o poreklu predmeta kao što su vatreno oružje, municija i eksplozivi, eksplozivne naprave, motorna vozila, svi tipovi plovila i vazduhoplova i kulturna dobra,
g) Potragu za traženim licima i imovinom,
h) Iniciranje i koordinaciju mera potrage,
i) Policijske informativne razgovore i saslušanja, posebno one na osnovu kojih se utvrđuje spremnost lica da pruži informacije,
j) Informacije o istrazi na mestu zločina, sakupljanju dokaza, proceni i analizi dokaza,
k) Konkretne mere radi obezbeđenja zaštite svedoka,
l) Razmenu informacija u slučajevima vruće potrage,
m) Saradnju i razmenu informacija u vezi sa kontrolisanjem mase na javnim okupljanjima.
(6) Zahtevi i odgovori na zahteve upućuju se u pisanom obliku (faksom ili imejlom). U slučaju slanja podataka koji se odnose na lica, mora se odabrati bezbedan način prenosa uzimajući u obzir osetljivost podataka. U hitnim slučajevima, zahtevi se mogu uputiti usmeno, međutim, odmah zatim mora se poslati pismena potvrda. Pismeni odgovor će uslediti samo nakon prijema pismene potvrde. Ugovorne strane Konvencije obezbeđuju da samo ovlašćeno osoblje ima pristup sredstvu komunikacije koje se koristi.
(1) Tokom saradnje u cilju prevencije, otkrivanja i istrage krivičnih dela, naročito na polju organizovanog kriminala, službeni organi ugovornih strana po zahtevu razmenjuju sledeće informacije:
a) o podacima pojedinaca umešanih u organizovani kriminal, obaveštajnim podacima o vezama između osumnjičenih i lica pod sumnjom u vezi sa izvršenjem krivičnih dela, njihovim saznanjima o strukturi kriminalnih organizacija i grupa, kao i o tipičnim obrascima ponašanja osumnjičenih i lica pod sumnjom ili osumnjičenih grupa ili grupa pod sumnjom; informacije o krivičnim delima u pripremi, u pokušaju ili izvršenim krivičnim delima, posebno o vremenu, mestu i tipu krivičnog dela, detalji o žrtvama ili oštećenoj imovini, o obaveštajnim podacima o posebnim okolnostima i o relevantnim zakonskim odredbama, ukoliko je to neophodno radi prevencije, otkrivanja i istrage krivičnih dela,
b) o metodama i novim oblicima prekograničnog kriminala,
c) o kriminološkim i drugim rezultatima istraživanja o kriminalu, detaljima o praksi vođenja istrage, radnim sredstvima i metodama koje imaju za cilj njihov dalji razvoj,
d) po zahtevu one jedna drugoj pružaju obaveštajne podatke i/ili uzorke predmeta ili imovine koja je oštećena tokom izvršenja krivičnih dela, ili je korišćena ili nameravana da bude korišćena da se izvrši krivično delo ili koja je posledica izvršenog zločina,
e) o zakonima na snazi koji se odnose na krivična dela koja su predmet ove Konvencije,
f) o prihodima od krivičnih dela i imovini stečenoj putem izvršenja ili učestvovanja u izvršenju krivičnih dela.
(2) Pri dobijanju informacija korišćenjem specijalnih metoda, službeni organi ugovornih strana sarađuju u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvima. Ugovorne strane preuzimaju obavezu da obezbede barem isti standard zaštite podataka prenetih tokom takve razmene informacija kao što to propisuju odredbe nacionalnih zakona njihovih država.
Razmena informacija bez zahteva
U određenim slučajevima, organi za sprovođenje zakona ugovornih strana pružaju jedni drugima informacije bez upućenog zahteva, ukoliko, na osnovu dokazanih činjenica, postoji razlog za pretpostavku da je takva informacija neophodna u borbi protiv konkretnih pretnji po javni red i/ili bezbednost, ili radi prevencije, otkrivanja i istrage krivičnih dela. U vezi sa razmenom informacija, Član 4, stavovi 3 (Nacionalne centralne jedinice), 4 (Zahtevi i odgovori na zahteve) i 6 (Zahtevi u pisanom obliku poslati faksom ili imejlom) primenjuju se u skladu s tim.
Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana nastoje da imaju ujednačen nivo informacija o stopi kriminaliteta. U tom cilju, one razmenjuju izveštaje o stanju periodično ili ukoliko se javi potreba, i rade zajedničke analize najmanje jednom godišnje.
Redovna razmena informacija u borbi protiv ilegalnih migracija
(1) Ugovorne strane redovno razmenjuju obaveštajne podatke u cilju borbe protiv ilegalnog prelaska granice i krijumčarenja ljudi.
(2) Informacije koje se razmenjuju prvenstveno se odnose na migraciona kretanja, obim, strukturu i moguća odredišta, moguće migracione maršute i prevozna sredstva koja se koriste radi ilegalnog prelaska granice, i na način organizovanja krijumčara. Uz to se šalju obaveštajni podaci i analize koji se odnose na trenutnu situaciju, kao i bilo kakve planirane mere koje bi mogle biti od značaja za drugu ugovornu stranu.
(1) Ugovorne strane mogu zaključiti bilateralne sporazume koji predviđaju postavljenje, na određeni ili neodređeni period, oficira za vezu jedne ugovorne strane pri organima za sprovođenje zakona druge ugovorne strane.
(2) Postavljenje oficira za vezu na određeni ili neodređeni period ima za cilj da produbi i ubrza saradnju između ugovornih strana, naročito pružanjem pomoći:
(a) U obliku razmene informacija u svrhu ove Konvencije;
(b) U ispunjenju zahteva za uzajamnu policijsku pomoć u krivičnim pitanjima;
(c) U zadacima koje izvršavaju službeni organi nadležni za kontrolu granice.
(3) Oficiri za vezu imaju zadatak da pruže savete i pomoć. Oni nemaju ovlašćenja da preduzimaju nezavisne policijske akcije. Oni pružaju informacije i obavljaju svoje dužnosti u skladu sa instrukcijama koje im daje ugovorna strana koja ih je rasporedila kao i ugovorna strana u kojoj su raspoređeni.
(4) Ugovorne strane mogu se složiti, u bilateralnom ili multilateralnom okviru, da oficiri za vezu neke ugovorne strane koji su postavljeni u trećim zemljama takođe zastupaju interese jedne ili više drugih ugovornih strana. Prema takvim sporazumima, oficiri za vezu postavljeni u trećim zemljama pružaju informacije drugim ugovornim stranama kada se to od njih zatraži ili na sopstvenu inicijativu, i obavljaju, u granicama svojih ovlašćenja, zadatke u ime tih strana. Ugovorne strane obaveštavaju jedna drugu o svojim namerama u vezi sa postavljenjem oficira za vezu u trećim državama.
(1) Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana određeni da štite svedoke neposredno sarađuju u okviru programa zaštite svedoka.
(2) Saradnja posebno uključuje razmenu informacija, logističku pomoć i preuzimanje lica koja treba štititi.
(3) Potpisivaće se sporazum za svaki pojedinačni slučaj preuzimanja lica koja treba štititi, radi regulisanja uzajamnih prava i obaveza.
(4) Lice koje treba štititi mora prethodno biti stavljeno u program zaštite svedoka ugovorne strane koja upućuje zahtev. Lice koje treba štititi neće biti uključeno u program zaštite svedoka ugovorne strane kojoj je zahtev upućen. Kada se preduzimaju mere pomoći u vezi sa zaštitom tih lica, u skladu s tim se primenjuje nacionalno zakonodavstvo ugovorne strane kojoj je zahtev upućen.
(5) U principu, ugovorna strana koja upućuje zahtev snosi troškove života lica koja treba štititi. Ugovorna strana kojoj je zahtev upućen snosi troškove za zaposlene i materijalne troškove zaštite ovih lica.
(6) Ugovorna strana kojoj je zahtev upućen može, ukoliko postoje ozbiljni razlozi i nakon što je na propisan način obavestila ugovornu stranu koja upućuje zahtev, prestati da pruža mere pomoći. U tom slučaju, ugovorna strana koja upućuje zahtev preuzima nazad dotično lice.
Osnovna i viša obuka i razmena iskustava
(1) Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana sarađuju u oblasti osnovne i više obuke, između ostalog:
a) razmenom nastavnih programa za osnovnu i višu obuku,
b) planiranjem zajedničkih seminara o osnovnoj i višoj obuci, i prekograničnih vežbi kao deo saradnje navedene u ovoj Konvenciji,
c) pozivanjem predstavnika organa za sprovođenje zakona druge ugovorne strane da učestvuju u vežbama i specijalnim operacijama kao posmatrači, i omogućavanjem uzajamnih praktičnih poseta u cilju obuke,
d) omogućavanjem predstavnicima organa za sprovođenje zakona drugih ugovornih strana da pohađaju više kurseve obuke.
Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana razmenjuju iskustva u oblasti prevencije kriminala, i u tom cilju započinju i sprovode zajedničke programe.
(1) Službenim licima jedne od ugovornih strana koja u svojoj zemlji gone lice uhvaćeno u činu izvršenja ili učestvovanja u krivičnom delu, dozvoljava se, u okviru bilateralnih sporazuma o primeni zaključenih u skladu sa Članom 34, stav 1 ove Konvencije, da nastave gonjenje na teritoriji druge ugovorne strane bez njenog prethodnog odobrenja, onda kada s obzirom na posebnu hitnost situacije, nije moguće obavestiti organe za sprovođenje zakona druge ugovorne strane na neki od načina predviđenih Članom 24 Konvencije pre ulaska na tu teritoriju ili onda kada ti službeni organi nisu u mogućnosti da stignu na vreme na lice mesta radi preuzimanja gonjenja.
Isto se primenjuje i u slučajevima kada je gonjeno lice pobeglo iz privremenog zatvora, ili dok je služilo kaznu koja uključuje lišavanje slobode.
Službena lica koja učestvuju u gonjenju, najkasnije po prelasku granice, stupaju u kontakt sa organima za sprovođenje zakona ugovorne strane na čijoj teritoriji treba da se obavi hitna potraga. Hitna potraga će prestati čim ugovorna strana na čijoj se teritoriji ona obavlja to zatraži. Na zahtev službenih lica koja učestvuju u gonjenju, nadležni lokalni službeni organi zaustavljaju gonjeno lice radi utvrđivanja njegovog/njenog identiteta ili njegovog/njenog hapšenja.
(2) Bilateralni sporazumi o primeni, o kojima je reč u stavu 1 ovog člana, definišu krivična dela za koja će biti moguće sprovesti hitnu potragu tako što daju bilo iscrpan spisak tih dela, bilo tako što ga proširuju na sva krivična dela koja zahtevaju ekstradiciju.
(3) Hitna potraga vrši se u skladu sa jednom od sledećih procedura, definisanim bilateralnim Sporazumima o primeni iz stava 1 i 2 ovog Člana:
(a) Službena lica koja učestvuju u gonjenju nemaju pravo da gonjeno lice liše slobode;
(b) Ukoliko nije upućen zahtev za okončanje hitne potrage i ukoliko nadležni lokalni službeni organi nisu u mogućnosti da intervenišu dovoljno brzo, službena lica koja učestvuju u gonjenju mogu zadržati gonjeno lice sve dok službena lica ugovorne strane na čijoj se teritoriji obavlja gonjenje, a koja moraju odmah biti obaveštena, ne budu mogla da utvrde identitet tog lica ili ga uhapse.
(4) Hitna potraga se sprovodi u skladu sa stavovima 1 i 3, na jedan od sledećih načina, definisanih bilateralnim Sporazumima o primeni, iz stavova 1 i 2 ovog Člana:
(a) Na teritoriji ili tokom perioda počev od prelaska granice, što treba utvrditi bilateralnim Sporazumom o primeni;
(b) Bez ograničenja u prostoru ili vremenu.
(5) Hitna potraga sprovodi se isključivo pod sledećim opštim uslovima:
(a) Službena lica koja učestvuju u gonjenju moraju se povinovati odredbama ovog Člana i zakonima ugovorne strane na čijoj teritoriji rade; ona moraju postupati u sladu sa instrukcijama koje daju nadležni lokalni službeni organi.
(b) Gonjenje se obavlja isključivo preko kopnenih i vodenih granica.
(c) Zabranjen je ulazak u privatne domove i mesta koja nisu dostupna javnosti.
(d) Službena lica koja učestvuju u gonjenju lako se prepoznaju, po uniformi, trakama oko ruke ili oznakama na njihovim vozilima; zabranjena je upotreba civilne odeće u kombinaciji sa neobeleženim vozilima bez gore pomenutih identifikacija; službena lica koja učestvuju u gonjenju moraju u svakom trenutku biti u stanju da dokažu da postupaju po službenoj dužnosti.
(e) Službena lica koja učestvuju u gonjenju mogu nositi svoje službeno oružje; njegovo korišćenje je zabranjeno osim u slučajevima legitimne samoodbrane.
(f) Onog trenutka kada je gonjeno lice lišeno slobode onako kako je predviđeno stavom 3(b), radi izvođenja pred nadležne lokalne službene organe, ta osoba može biti podvrgnuta samo bezbednosnom pretresu; lisice se mogu koristiti za vreme transfera; predmeti koje nosi gonjeno lice mogu se oduzeti.
(g) Posle svake operacije pomenute u stavovima 1, 3 i 4 službena lica koja učestvuju u gonjenju pojavljuju se pred nadležnim lokalnim službenim organima ugovorne strane na čijoj teritoriji su radila i podnose izveštaj o svojoj misiji; na zahtev tih službenih organa, oni su na raspolaganju sve dok okolnosti njihove akcije ne budu dovoljno razjašnjene; ovaj uslov se primenjuje čak i u slučajevima kada hitno gonjenje nije dovelo do hapšenja gonjenog lica.
(h) Službeni organi ugovorne strane iz koje su došla službena lica koja učestvuju u gonjenju, na zahtev službenih organa ugovorne strane na čijoj je teritoriji obavljena hitna potraga, pružaju pomoć u istraživanju koje se sprovodi nakon operacije u kojoj su učestvovali, uključujući i sudski proces, pod uslovom da je identitet službenog lica koje je učestvovalo u gonjenju zaštićen.
(6) Lice koje su, nakon akcije o kojoj je reč u stavu 3, uhapsili nadležni lokalni službeni organi, može biti zadržano radi ispitivanja bez obzira na njegovo/njeno državljanstvo. Relevantne odredbe nacionalnog zakonodavstva primenjuju se mutatis mutandis.
Ukoliko to lice nije državljanin ugovorne strane na čijoj je teritoriji uhapšeno, ono se pušta na slobodu najkasnije šest sati nakon hapšenja, ne uključujući sate između ponoći i 09.00 časova, osim ako nadležni lokalni službeni organi nisu prethodno primili zahtev za privremeno hapšenje tog lica radi ekstradicije u bilo kom obliku.
(7) Službena lica o kojima je reč u prethodnim stavovima se preciziraju bilateralnim Sporazumima o primeni.
(8) Ugovorne strane mogu, na bilateralnoj osnovi, proširiti obim stava 1 i usvojiti dodatne odredbe za primenu ovog Člana.
(1) Službena lica jedne od ugovornih strana koja, u okviru krivične istrage, u svojoj zemlji drže pod prismotrom lice za koje se smatra da je učestvovalo u krivičnom delu za koje je predviđena ekstradicija, imaju ovlašćenje da, u okviru bilateralnog Sporazuma o primeni, zaključenog u skladu sa Članom 34, stav 1 ove Konvencije, nastave prismotru na teritoriji druge ugovorne strane, onda kada je ona odobrila prekograničnu prismotru kao odgovor na prethodno upućen zahtev za pomoć. Uslovi mogu biti priloženi uz ovlašćenje. Na zahtev, prismotra će biti poverena službenim licima ugovorne strane na čijoj se teritoriji obavlja. Zahtev za pomoć o kojem je reč u prvom podstavu mora biti poslat službenom organu koji je imenovala svaka od ugovornih strana i koji ima ovlašćenje da zatraženo ovlašćenje odobrava ili prosleđuje dalje.
(2) U slučajevima kada ugovorna strana koja upućuje zahtev, iz posebno hitnih razloga, ne može prethodno podneti zahtev za ovlašćenje, službena lica koja vrše prismotru imaju dozvolu da, u okviru bilateralnih Sporazuma o primeni pomenutim u stavu 1 ovog člana, nastave van granica prismotru lica za koje se pretpostavlja da je izvršilo krivično delo o kojem je reč u stavu 3. U ovakvim slučajevima, službeni organ ugovorne strane na čijoj teritoriji prismotra treba da se nastavi, odmah mora biti obavešten da je granica pređena, a zahtev za pomoć u kojem se ukratko iznose razlozi za prelazak granice bez prethodnog ovlašćenja podnosi se bez odlaganja.
(3) Bilateralni sporazumi o primeni o kojima je reč u stavovima 1 i 2 ovog člana definišu krivična dela pomenuta u stavu 2 bilo tako što daju iscrpan spisak tih dela, bilo tako što ga proširuju na sva krivična dela koja zahtevaju ekstradiciju.
(4) Prismotra prestaje čim ugovorna strana na čijoj se teritoriji ona vrši to zatraži, nakon obaveštenja ili zahteva o kojima je bilo reči u prethodnom stavu, u slučajevima kada ovlašćenje nije dobijeno, pet sati nakon prelaska granice.
(5) Prismotra o kojoj je reč u stavovima 1 i 2 vrši se isključivo pod sledećim opštim uslovima:
(a) Službena lica koja vrše prismotru moraju se povinovati odredbama ovog Člana i zakonima ugovorne strane na čijoj teritoriji deluju; ona moraju postupati u skladu sa instrukcijama koje daju nadležni lokalni službeni organi.
(b) Osim u situacijama izloženim u stavu 2, ovlašćena lica, tokom prismotre, nose dokumenta koja potvrđuju da je ovlašćenje odobreno.
(c) Službena lica koja vrše prismotru moraju u svakom trenutku biti u stanju da dokažu da postupaju po službenoj dužnosti.
(d) Službena lica koja vrše prismotru mogu nositi svoje službeno oružje tokom prismotre osim ako strana kojoj je upućen zahtev nije izričito drugačije odlučila; njegovo korišćenje je zabranjeno osim u slučajevima legitimne samoodbrane.
(e) Zabranjen je ulazak u privatne domove i mesta koja nisu dostupna javnosti.
(f) Službena lica koja vrše prismotru ne mogu ni zaustavljati ni hapsiti lice pod prismotrom.
(g) Sve operacije su predmet izveštaja koji se podnosi službenim organima ugovorne strane na čijoj su se teritoriji one odvijale; od službenih lica koja su vršila prismotru može biti zatraženo da se pojave lično.
(h) Službeni organi ugovorne strane iz koje su došla službena lica koja vrše prismotru, na zahtev službenih organa ugovorne strane na čijoj je teritoriji vršena prismotra, pružaju pomoć u istrazi koja se sprovodi nakon operacije u kojoj su učestvovali, uključujući i sudski proces, pod uslovom da je identitet službenog lica koje je vršilo prismotru zaštićen.
(6) Službena lica o kojima je reč u prethodnim stavovima se preciziraju bilateralnim Sporazumima o primeni.
(7) Ugovorne strane mogu, bilateralnim Sporazumom o primeni, da prošire obim ovog člana i usvoje dodatne mere za njegovu primenu.
(1) Na zahtevno pismo jedne ugovorne strane, druga ugovorna strana može u slučaju istrage krivičnih dela čiji počinioci moraju biti izručeni, ukoliko je to moguće, da dozvoli kontrolisanu isporuku na svojoj teritoriji, posebno za transport narkotika, prekursora, vatrenog oružja, eksploziva, falsifikovanog novca, i predmeta proisteklih iz izvršenja krivičnih dela ili je nameravano da budu upotrebljeni prilikom izvršenja krivičnog dela, ukoliko ugovorna strana koja upućuje zahtev objasni da bi bez takvih mera identifikacija prestupnika ili ruta za distribuciju bila nemoguća ili izuzetno otežana. Ukoliko sadržaj kontrolisane isporuke predstavlja poseban rizik za lica koja je obavljaju, opasnost za javnost, ugovorna strana koja je primila zahtev ima pravo da traži da se ispune određeni uslovi pre odobrenja ili odbijanja zahteva.
(2) Ugovorna strana koja je uputila zahtev preuzima kontrolu nad isporukom kada ona pređe granicu, ili na mestu preuzimanja dogovorenom od strane organa za sprovođenje zakona, kako bi se izbegao prekid kontrole, i garantuje se stalni nadzor isporuke na takav način koji omogućava policiji da interveniše u svakom trenutku. Nakon što ugovorna strana koja je primila zahtev preuzme pošiljku, službena lica ugovorne strane koja je zahtev uputila mogu i dalje da prate kontrolisanu isporuku zajedno sa službenim licima ugovorne strane koja je primila zahtev ukoliko se o tome međusobno slože.
(3) Službena lica ugovorne strane koja je zahtev uputila obavezna su da poštuju zakone ugovorne strane koja je primila zahtev.
(4) Ukoliko nadležni organi za sprovođenje zakona ugovorne strane koja je primila zahtev ne mogu da intervenišu na vreme, i ako bi nastavak kontrolisane isporuke predstavljao rizik po život i zdravlje lica, ili napravio veliku štetu imovini, ili ukoliko isporuka više ne bi mogla da se kontroliše, službeno lice ugovorne strane koja je zahtev uputila može da prekine kontrolisanu isporuku. Ako je to neophodno, službena lica ugovorne strane koja je zahtev uputila mogu zaustaviti i uhapsiti osobe koje su u pratnji isporuke dok ne intervenišu organi za sprovođenje zakona ugovorne strane koja je primila zahtev. U svakom slučaju ugovorna strana koja je uputila zahtev bez odlaganja obaveštava organe za sprovođenje zakona ugovorne strane koja je primila zahtev.
(5) Kada se kontrolisana isporuka prekine na teritoriji ugovorne strane koja je primila zahtev, može je preuzeti ugovorna strana koja je uputila zahtev na osnovu zahtevnog pisma.
(6) Lice koje, nakon akcije opisane u stavu 3, bude uhapšeno od strane nadležnih službenih organa može, bez obzira kojeg je državljanstva, biti zadržano na razgovoru. Relevantne odredbe nacionalnog zakona se primenjuju mutatis mutandis.
(7) Ukoliko lice nije po državljanstvu pripadnik ugovorne strane na čijoj teritoriji je uhapšeno, ono će biti pušteno najkasnije šest sati po hapšenju, ne uključujući sate između ponoći i 9.00 pre podne, osim ako nadležni lokalni organi nisu dobili zahtev za privremeno hapšenje u svrhu ekstradicije u bilo kom obliku.
(8) Tokom kontrolisane isporuke se tako, na službena lica ugovorna strane koja je uputila zahtev, primenjuju odredbe Člana 14, stav 45, podstav od a) do c) i od e) do h).
(9) Zvanično zahtevno pismo, kojim se traži kontrolisana isporuka, nad kojom kontrola počinje ili se nastavlja u trećoj državi, odobrava se samo ako se u zahtevu ističe da treća država ispunjava uslove postavljene u stavu 2.
Tajne istrage u cilju istrage krivičnih dela
(1) Tokom istrage krivičnih dela, ugovorna strana može da, na osnovu prethodno primljenog zahteva, prihvati raspoređivanje službenih lica ugovorne strane koja je uputila zahtev pod uslovima svog zakonodavstva, koja mogu imati ulogu agenta, ili lica koje vrši kontrolisanu kupovinu (u daljem tekstu "prikriveni islednik"). Ugovorna strana koja upućuje takav zahtev, uputiće ga samo ukoliko bi istraga krivičnog dela na bilo koji drugi način bila nemoguća ili izuzetno otežana. Pravi identitet službenog lica se ne mora otkriti u zahtevu.
(2) Tajne istrage na teritoriji ugovorne strane koja je primila zahtev se ograničavaju na pojedinačne i privremene operacije. Te operacije se pripremaju u bliskoj saradnji angažovanih službenih lica ugovornih strana. Raspoređivanjem prikrivenog islednika i akcijama koje on preduzima upravlja ugovorna strana koja je primila zahtev. Ugovorna strana koja je primila zahtev je odgovorna za akcije koje preduzima prikriveni islednik strane koja je uputila zahtev, i može u bilo kom trenutku tražiti prekid operacije.
(3) Raspoređivanje prikrivenih islednika, prema ovom članu, uslovi pod kojima se operacija sprovodi, i odredbe za korišćenje rezultata istrage zavise od zakonodavstva ugovorne strane na čiju teritoriju je raspoređen prikriveni islednik.
(4) Ugovorna strana koja je primila zahtev pruža prikrivenom isledniku svu neophodnu pomoć u vidu kadrova, uz prisustvo njihovog rukovodioca, logistike i tehničke opreme, i preduzima sve neophodne mere zaštite tokom operacije na svojoj teritoriji.
(5) U izuzetno hitnim slučajevima, kada preti ozbiljna opasnost da se otkrije identitet prikrivenog islednika, raspoređivanje prikrivenog islednika na teritoriji druge ugovorne strane se dozvoljava bez prethodnog pristanka, kako je istaknuto u paragrafu 1. U tim slučajevima, moraju se ispuniti preduslovi za raspoređivanje prikrivenog islednika na teritoriji druge ugovorne strane. Aktivnosti prikrivenog islednika moraju se svesti na apsolutno neophodan obim potreban za održavanje njegove/njene tajne priče ili njegove/njene bezbednosti. Ugovorna strana koja je primila zahtev će biti obaveštena o raspoređivanju bez odlaganja, i može u bilo kom trenutku tražiti prekid operacije.
(6) Stavovi od 1 do 4 se stoga sprovode u slučajevima kada ugovorna strana traži raspoređivanje prikrivenog islednika druge ugovorne strane na svojoj teritoriji. U tim slučajevima, ukoliko nije drugačije dogovoreno, ugovorna strana koja upućuje zahtev snosi troškove operacije.
(7) Ugovorne strane preduzimaju sve mere predostrožnosti da identitet prikrivenog islednika ostane u tajnosti i da mu/joj garantuju bezbednost, i nakon što se njegovo/njeno raspoređivanje završi.
Tajne istrage u cilju prevencije krivičnih dela
(1) Dokle god su nacionalnim zakonodavstvom date države dozvoljene, tajne istrage u cilju prevencije teških zločina koji zahtevaju ekstradiciju, mogu se sprovoditi na teritoriji druge ugovorne strane, ukoliko je saglasnost za tu prekograničnu tajnu istragu data prethodno primljenim zahtevom.
(2) U skladu s tim se primenjuje član 14.
Zahtev za prikupljanje dokaza u slučaju neposredne opasnosti
(1) U slučaju neposredne opasnosti, organi za sprovođenje zakona mogu uputiti zahteve, u meri u kojoj su za to ovlašćeni nacionalnim zakonom, za prikupljanje dokaza koji podrazumevaju i lekarski pregled, kao i pretrage i zaplene, u onoj meri u kojoj to nacionalno zakonodavstvo omogućava. Zahtevi se upućuju direktno nadležnim organima za sprovođenje zakona.
(2) Izvršenje zahteva uključujući i utvrđivanje da li zaista postoji neposredna opasnost, zavisi od zakona ugovorne strane koja prima zahtev, a koja će bez odlaganja o tome obavestiti ugovornu stranu koja je uputila zahtev.
(3) Ako zahtev o kojem je reč u stavu 1 nije uputio sudski organ, nadležni sudski organ će bez odlaganja biti obavešten o upućivanju zahteva i o posebnim okolnostima slučaja koje ukazuju na neposrednu opasnost.
(4) Sve dok je po zakonu ugovorne strane koja je primila zahtev, potreban sudski nalog za preduzimanje ili održavanje mera na teritoriji ugovorne strane koja je primila zahtev, nadležni sud ugovorne strane koja je uputila zahtev će shodno tome bez odlaganja podneti nalog ili objašnjenje. Ugovorne strane jedna drugu obaveštavaju o relevatnim odredbama svog nacionalnog zakona.
(5) Za prenos rezultata preduzetih mera ugovornoj strani koja je uputila zahtev potrebno je zvanično molbeno pismo nadležnog sudskog organa. Ukoliko rezultati preduzetih mera treba hitno da se pošalju, organ kojem je upućen zahtev ih može direktno preneti organu koji ih je tražio. U slučaju da organ kojem je upućen zahtev nije sudski, za prenos rezultata neophodna je prethodna saglasnost nadležnog sudskog organa.
(1) Ukoliko je to zakonom ugovorne strane koja je primila zahtev dozvoljeno, organi za sprovođenje zakona ugovornih strana pružaju jedni drugima pomoć pri lekarskim pregledima osumnjičenih i drugih lica.
(2) Zahtevi iz stava 1 se odobravaju samo ako,
(a) se lekarski pregled traži radi utvrđivanja činjenica bitnih za slučaj i ako odgovara težini krivičnog dela,
(b) nalog za lekarski pregled podnosi služba koja je u okviru nacionalnog zakona ugovorne strane koja upućuje zahtev nadležna za to, ili se iz poruke takve službe vidi da su ispunjeni preduslovi za pregled, ukoliko osumnjičeni, ili druga lica borave na teritoriji ugovorne strane koja je uputila zahtev.
Prenos i poređenje DNK-profila i drugog identifikacionog materijala
(1) U toku otvorene istrage ili krivičnog postupka, i u vezi sa nestalim licima i neidentifikovanim telima, nadležne službe ugovornih strana pomažu jedne drugima tako što razmenjuju i traže DNK-profile i drugi identifikacioni materijal u svojim bazama podataka, na način predviđen njihovim nacionalnim zakonodavstvima. Nadležne službe ugovorne strane koja je uputila zahtev dobijaju rezultate što je pre moguće. U tu svrhu se koristi verzija Interpol-DNK-obrasca koja važi u trenutku podnošenja zahteva. Ukoliko se smatra za neophodno da se biološki materijal klasifikuje kako bi se poboljšala bio-statička preciznost, ugovorna strana koja je primila zahtev klasifikuje biološki materijal u meri u kojoj je to izvodljivo i odgovarajuće. Mogući troškovi tokom takve akcije se nadoknađuju ugovornoj strani kojoj je upućen zahtev.
(2) Ukoliko je pretraga DNK-baze podataka opisana u stavu 1 negativna, ugovorna strana koja je primila zahtev čuva dobijeni DNK-profil na način opisan u stavu 1, u svrhu pretrage DNK-baze podataka onako kako je to regulisano nacionalnim zakonom u njenoj bazi podataka, ukoliko je to tražila ugovorna strana koja je uputila zahtev.
(3) Ukoliko DNK-profil određene osobe koja boravi u zemlji ugovornoj strani koja je primila zahtev nije dostupan, ugovorna strana kojoj je upućen zahtev pruža pravnu pomoć tako što dobija i analizira molekularno-genetički materijal te osobe, i šalje tako dobijeni DNK-profil ukoliko:
(a) je ugovorna strana koja je uputila zahtev obavesti o svrsi istog,
(b) ugovorna strana koja je uputila zahtev podnese zahtev za analizu ili nalog nadležnoj službi na zakonom predviđen način, ukazujući da postoje osnovani razlozi za sakupljanje i analiziranje molekularno-genetičkog materijala, ukoliko bi osoba boravila na teritoriji ugovorne strane koja je uputila zahtev, i
(c) su zakonski uslovi za pribavljanje i analiziranje molekularno-genetičkog materijala ugovorne strane koja je primila zahtev ispunjeni;
(d) ugovornoj strani koja je primila zahtev se nadoknađuju svi troškovi do kojih može doći tokom ovog procesa.
(4) Nadležni policijski organi obeju ugovornih strana mogu prenositi zahteve i istim putevima sa njima dalje raditi.
Službeni organi odgovorni za zahteve definisane u poglavlju I
(1) Svaki od organa za sprovođenje zakona koje su nabrojale ugovorne strane u Prilogu o kojem je reč u Članu 37 odgovoran je za zahteve u članovima 15, 16, 17, 18, 19 i 20.
(2) Primerci zahteva o kojima je reč u stavu 1 se šalju Nacionalnoj centralnoj jedinici opisanoj u Članu 4, stav 3.
Pravni status operativnih službenih lica
U svrhu ove Konvencije, službena lica koja rade na teritoriji druge ugovorne strane se, u pogledu protivpravnih radnji izvršenih nad njima ili koje su oni izvršili, tretiraju kao službena lica te strane.
Odgovornost operativnih službenih lica
(1) Kada, u svrhu ove Konvencije, službena lica jedne ugovorne strane rade na teritoriji druge ugovorne strane, prva ugovorna strana je odgovorna za bilo kakvu štetu koju su napravili tokom operacije, a u okviru zakona ugovorne strane na čijoj teritoriji rade.
(2) Ugovorna strana na čijoj je teritoriji šteta o kojoj je bilo reči u stavu 1 napravljena, popravlja ili nadoknađuje tu štetu pod uslovima koji se primenjuju na štetu koju naprave njena službena lica.
(3) Ugovorna strana čija su službena lica napravila štetu bilo kom licu na teritoriji druge ugovorne strane, nadoknađuje ovoj drugoj strani u potpunosti štetu, u iznosima koje isplaćuje žrtvama ili licima koja su žrtve ovlastile.
Tehničke mere za unapređenje prekogranične saradnje
(1) U skladu sa relevantnim međunarodnim sporazumima i uzimajući u obzir lokalne okolnosti i tehničke mogućnosti, ugovorne strane uvode, posebno u graničnim područjima, telefonske, radio i teleks linije kao i druge direktne veze da bi unapredile policijsku saradnju, posebno radi pravovremenog prenosa informacija u svrhu policijske saradnje određene ovom Konvencijom.
(2) Uz ove kratkoročne mere, posebno će se razmatrati sledeće mogućnosti:
(a) razmena opreme ili postavljanje oficira za vezu koji imaju odgovarajuću radio opremu;
(b) proširivanje opsega frekvencije koja se koristi u graničnim oblastima;
(c) uspostavljanje zajedničkih veza za policijske službe koje rade u istim oblastima;
(d) koordiniranje njihovih programa za nabavku komunikacione opreme, u cilju uspostavljanja standardizovanih i kompatibilnih komunikacionih sistema.
(3) U skladu sa međusobnim sporazumima, ugovorne strane takođe mogu dogovoriti i zajedničku upotrebu drugih vrsta tehničke opreme i ostalih sredstava, koje poseduju jedna ili više ugovornih strana.
(1) Ugovorne strane preuzimaju na sebe usvajanje svih sledećih mera neophodnih da se:
(a) rukovodioci ustanova koje pružaju smeštaj ili njihovi agenti pobrinu da strani državljani popune i potpišu registracioni formular, i da potvrde svoj identitet pokazivanjem važećeg identifikacionog dokumenta;
(b) popunjeni registracioni obrasci čuvaju za organe za sprovođenje zakona ili im se prosleđuju onda kada ih oni procene kao neophodne za prevenciju pretnji, krivične istrage ili rasvetljavanje okolnosti nestanka osoba ili žrtava nesreća, osim ako nacionalni zakon ne predviđa drugačije.
(2) Stav 1 se primenjuje mutatis mutandis na lica koja borave u bilo kom komercijalno iznajmljenom smeštaju, posebno u šatorima, karavanima i čamcima. Stranci su lica koja nisu po nacionalnosti pripadnici ugovorne strane gde su smešteni i registrovani.
POGLAVLJE II: ODREDBE SARADNJE
Zajednička saradnja i prekogranične operacije potrage
(1) Ukoliko se ukaže potreba, organi za sprovođenje zakona ugovornih strana formiraju mešovite analitičke i druge radne grupe, kao i timove za kontrolu i nadzor u kojima službena lica ugovorne strane imaju potpornu i savetodavnu ulogu, u cilju jačanja saradnje tokom operacija na teritoriji druge ugovorne strane, bez nezavisnog sprovođenja suverenih ovlašćenja.
(2) Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana u graničnim regijama učestvuju u prekograničnim operacijama traganja za osumnjičenima u bekstvu. Nacionalne centralne jedinice će učestvovati u slučajevima od nad-regionalnog značaja.
(3) Službeni organi sarađuju u potrazi za nestalim licima.
(4) Kada službena lica jedne ugovorne strane rade na teritoriji druge ugovorne strane, ovlašćeni su da nose svoje uniforme, službeno oružje i ostala sredstva za prinudu, osim ako ugovorna strana na čijoj teritoriji se sprovodi operacija ne izjavi da to nije dozvoljeno ili je dozvoljeno pod određenim okolnostima.
(5) Korišćenje službenog oružja je dozvoljeno jedino u slučaju samoodbrane.
(1) Zajedničkim sporazumom, organi za sprovođenje zakona dve ili više ugovornih strana mogu formirati zajednički istražni tim za specifične potrebe i na određeni period, koji se može produžiti uz uzajamni pristanak, u cilju sprovođenja policijske istrage u jednoj ili više ugovornih strana koje formiraju tim. Sastav tima se određuje sporazumom kojim se on i formira.
(2) Zajednički istražni tim se, posebno, može uspostaviti onda kada:
(a) je istraga krivičnih dela koju sprovodi jedna ugovorna strana teška, zahtevna, i povezana sa drugim ugovornim stranama;
(b) izvestan broj ugovornih strana sprovodi istragu krivičnih dela čije okolnosti nalažu koordiniranu i usmerenu akciju uključenih ugovornih strana.
(3) Zahtev za formiranje zajedničkog istražnog tima može da uputi svaka od ugovornih strana koja ustanovi takvu potrebu. Tim se formira u jednoj od ugovornih strana u kojoj se očekuje sprovođenje istrage.
(4) Zahtevi za formiranje zajedničkog istražnog tima podrazumevaju: službeni organ koji upućuje zahtev, svrhu zajedničkog istražnog tima, ugovorne strane u kojima će zajednički istražni tim raditi i predloge za sastav zajedničkog istražnog tima.
(5) Zajednički istražni tim radi na teritoriji ugovornih strana koje ga formiraju pod sledećim opštim uslovima:
(a) vođa tima je predstavnik organa za sprovođenje zakona koji učestvuje u policijskoj istrazi iz ugovorne strane u kojoj tim radi. Vođa tima radi u granicama svoje nadležnosti u okviru nacionalnog zakona;
(b) tim sprovodi operacije u skladu sa zakonom ugovorne strane u kojoj radi. Članovi tima obavljaju svoje zadatke pod vođstvom lica o kojem je reč u podstavu (a), uzimajući u obzir uslove koje postavljaju njihovi službeni organi u sporazumu o formiranju tima.
(6) U ovom članu, članovi zajedničkog istražnog tima iz ugovornih strana koje nisu ugovorna strana u kojoj tim radi nazivaju se članovima "raspoređenim" u tim.
(7) Raspoređeni članovi zajedničkog istražnog tima su ovlašćeni da budu prisutni kada se u ugovornoj strani u kojoj se radi sprovode istražne mere. Ipak, vođa tima može, iz posebnih razloga, u skladu sa zakonom ugovorne strane u kojoj tim radi, da odluči drugačije.
(8) Raspoređenim članovima zajedničkog istražnog tima vođa može, u skladu sa zakonom ugovorne strane u kojoj tim radi, da poveri zadatak preduzimanja određenih istražnih mera ukoliko je to odobreno od strane organa za sprovođenje zakona ugovorne strane u kojoj se radi i ugovorne strane koja je rasporedila članove.
(9) Kada je zajedničkom istražnom timu potrebno sprovođenje istražnih mera u jednoj od ugovornih strana koje su formirale tim, članovi koje je ta ugovorna strana rasporedila u tim mogu tražiti od svojih organa za sprovođenje zakona da preduzmu takve mere. Mere će se u toj ugovornoj strani posmatrati u okviru uslova koji bi se primenjivali da su zahtevane za potrebe nacionalne istrage.
(10) Kada je zajedničkom istražnom timu potrebna pomoć ugovorne strane koja nije učestvovala u formiranju tima, ili treće države, zahtev za pomoć mogu uputiti organi za sprovođenje zakona ugovorne strane u kojoj se radi organima za sprovođenje zakona druge uključene ugovorne strane, a u skladu sa relevantnim instrumentima ili aranžmanima.
(11) Član zajedničkog istražnog tima može, u skladu sa svojim nacionalnim zakonom, i u okviru svoje nadležnosti, da pruži timu informacije dostupne u ugovornoj strani koja ga je rasporedila, a u svrhu policijske istrage koju sprovodi tim.
(12) Informacije koje su na zakonit način dobijene od člana ili raspoređenog člana dok je deo zajedničkog istražnog tima a koje inače ne bi bile dostupne organima za sprovođenje zakona uključenih ugovornih strana mogu se koristiti u sledeće svrhe:
(a) u svrhu u koju je tim formiran;
(b) uz prethodni pristanak ugovorne strane u kojoj je informacija bila dostupna, za otkrivanje, istragu i gonjenje drugih krivičnih dela. Taj pristanak se može povući jedino u slučaju kada bi takva upotreba ugrozila policijske istrage u okviru te ugovorne strane, ili u pogledu kojih bi ta ugovorna strana mogla da odbije uzajamnu pomoć;
(c) za prevenciju neposredne i ozbiljne pretnje po javnu bezbednost, a bez štete po podstav (b) ukoliko se naknadno otvori policijska istraga;
(d) u druge svrhe u granicama koje su dogovorene među ugovornim stranama koje su formirale tim.
(13) Ovaj član ne šteti nijednoj drugoj postojećoj odredbi ili aranžmanu o formiranju ili radu zajedničkih istražnih timova.
(14) Ukoliko zakoni uključenih ugovornih strana ili odredbe nekog pravnog instrumenta koji je moguće primeniti između njih to dozvoljavaju, mogu se sklopiti aranžmani i da lica koja nisu predstavnici organa za sprovođenje zakona ugovornih strana koje formiraju tim učestvuju u aktivnostima tima. Ta lica mogu, npr., da budu predstavnici međunarodnih organizacija koje ugovorne strane priznaju. Prava, koja su ovim članom data članovima ili raspoređenim članovima tima, ne primenjuju se na ta lica osim ako sporazum jasno ne odredi drugačije.
Mešovite patrole duž državne granice
(1) Organi za sprovođenje zakona ugovornih strana mogu se u mešovitim patrolama kretati duž zajedničke granice, kako bi otklonili opasnosti po javnu bezbednost i borili se protiv ilegalnih prekograničnih aktivnosti.
(2) Dok se kreću u mešovitim patrolama, službena lica druge ugovorne strane su ovlašćena da, ukoliko je to dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom ugovorne strane na čijoj teritoriji rade, utvrđuju identitet lica i da ih zaustavljaju ukoliko pokušaju da izbegnu kontrolu. Ostale mere će preduzimati službena lica ugovorne strane na čijoj teritoriji se sprovodi operacija, osim ako bi bez intervencije službenih lica druge ugovorne strane mere bile bezuspešne ili nemoguće.
(3) Tokom mešovitih patrola o kojima je reč u stavovima 1 i 2, primenjuje se zakonodavstvo one ugovorne strane na čijoj teritoriji se odvija aktivnost službenih lica.
(4) Kada službena lica ugovorne strane operišu na teritoriji druge ugovorne strane, ovlašćeni su da nose svoje uniforme, službeno oružje i ostala sredstva za prinudu, osim ako ugovorna strana na čijoj teritoriji se sprovodi operacija ne izjavi da to nije dozvoljeno ili je dozvoljeno pod određenim okolnostima.
(5) Korišćenje službenog oružja je dozvoljeno jedino u slučaju samoodbrane.
Saradnja u zajedničkim centrima
(1) Zajednički centri se mogu osnovati radi bolje razmene informacija i saradnje između organa za sprovođenje zakona ugovornih strana u okviru ove Konvencije.
(2) U zajedničkim centrima, službena lica ugovornih strana ravnopravno sarađuju svako u okviru svoje nadležnosti, razmenjuju, analiziraju, prosleđuju informacije, i pružaju podršku u koordinaciji prekogranične saradnje kao što je to i određeno ovom Konvencijom, nezavisno od zvaničnih kontakata, korespondencije i razmene obaveštajnih podataka kroz nacionalne Centralne jedinice. Članovi 3 i 4 Policijske konvencije se stoga primenjuju na proces prenosa podataka o osobama između službenih lica, a odredbe Člana 30 Konvencije se primenjuju u potpunosti.
(3) Potporne aktivnosti takođe podrazumevaju pripremu i pomoć u predaji lica u okviru sporazuma sklopljenih između ugovornih strana.
(4) Službena lica koja sarađuju u zajedničkim centrima podređeni su isključivo instrukcijama i disciplinskim ovlašćenjima svojih nacionalnih službenih organa. Službena lica u zajedničkim centrima ne sprovode nikakve samostalne operativne aktivnosti. Zajedničke operacije se mogu samo sprovesti po dogovoru između nadležnih organa za sprovođenje zakona ugovornih strana i na načine koji su ovom Konvencijom omogućeni.
(5) Uspostavljanje zajedničkih centara, modaliteti saradnje i podjednake raspodele troškova se regulišu sporazumima o primeni koji su precizirani u Članu 34, stav 1.
(1) Ukoliko ugovorna strana smatra da odobrenje za izvršenje zahteva ili bilo kakvog drugog vida saradnje može da ugrozi njenu bezbednost, druge bitne interese, ili nacionalno zakonodavstvo, ona obaveštava drugu ugovornu stranu da u potpunosti ili delimično odbija saradnju, ili da pristaje na saradnju pod određenim uslovima. Ugovorne strane bez odlaganja pismeno obaveštavaju jedna drugu o osnovama za potpuno ili delimično odbijanje saradnje.
(2) Tehnička oprema i odgovarajuća tehnička dokumentacija koja je u okviru ove Konvencije data organima za sprovođenje zakona ne sme se davati trećim državama bez prethodnog pristanka službenih organa koji su je obezbedili.
(1) Kada je reč o automatskoj obradi ličnih podataka poslatih za potrebe ove Konvencije, svaka ugovorna strana, najkasnije do dana stupanja na snagu ove Konvencije, usvaja neophodne nacionalne odredbe kako bi dostigla nivo zaštite ličnih podataka koji je u skladu s principima Preporuke br. R(87), 15-17. septembra 1987. g. Komiteta ministara Saveta Evrope koja reguliše korišćenje ličnih podataka u policijskom sektoru.
(2) Osim toga, mora se dostići nivo zaštite ličnih podataka koji je barem jednak nivou zaštite koji određuje Konvencija Saveta Evrope za zaštitu lica u vezi sa automatskom obradom podataka od 28. januara 1981.
(3) Prenos ličnih podataka predviđen ovom Konvencijom se ne može obavljati sve dok odredbe za zaštitu ličnih podataka precizirane u stavu 1 ne stupe na snagu na teritoriji svih ugovornih strana uključenih u taj prenos.
(4) Za prenos podataka pod uslovima Poglavlja I i II ove Konvencije, za njihovu dalju upotrebu i obradu, primenjuju se sledeće odredbe:
(a) Ugovorne strane koriste podatke prenete u okviru ove Konvencije samo u one svrhe za koje su podaci dostavljeni ili za sprečavanje neposredne i ozbiljne pretnje po javnu bezbednost ili za sprečavanje ozbiljne protivpravne radnje. Obrada podataka u druge svrhe dozvoljava se samo uz prethodno odobrenje ugovorne strane koja je saopštila podatke;
(b) Prilikom prenosa podataka, službeni organ koji ih šalje postavlja rokove za brisanje i/ili uništavanje (u daljem tekstu ’uništavanje’) podataka u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom. Nezavisno od rokova, preneseni podaci se uništavaju ukoliko nisu više potrebni za obavljanje zadataka zbog kojih su bili poslati, ili za bilo koju drugu svrhu u skladu sa podstavom a). Poslati podaci se uništavaju najkasnije onog dana kada ova Konvencija prestane da važi, osim ako ne bude zamenjena drugom Konvencijom;
(c) Ako se ispostavi da su poslati podaci netačni, ili su nezakonito pribavljeni, organ koji ih šalje ima obavezu da o tome bez odlaganja obavesti primaoca. Primalac smesta uništava nezakonito pribavljene i poslate podatke, ili ih ispravlja ako su netačni. Ako primalac sazna za nezakonitu obradu poslatih podataka, obavezan je da o tome bez odlaganja obavesti službeni organ koji ih je poslao. Ako primalac ima razloga da veruje da su poslati podaci netačni, ili da treba da se unište, on o tome bez odlaganja obaveštava službeni organ koji ih je poslao. Službeni organ koji je poslao podatke i primalac obaveštavaju jedan drugoga o svim okolnostima bitnim za to da poslati podaci budu uvek tačni i ažurirani;
(d) Primalac je obavezan da efikasno štiti poslate podatke od slučajnog ili neovlašćenog uništavanja, slučajnog gubitka, slučajnih ili neovlašćenih izmena, slučajnog ili neovlašćenog širenja, slučajnog ili neovlašćenog pristupa, ili slučajnog ili neovlašćenog objavljivanja;
(e) Službeni organ koji šalje i primalac obavezni su da vode operativne registre sa bazama podataka o poslatim, primljenim i uništenim podacima. U operativnim registrima se nalaze razlozi slanja podataka, sadržaj, službeni organ koji ih šalje, kao i primalac, vreme slanja i uništavanja podataka. On-line prenosi podataka se registruju računarskim metodama. Operativni registri se čuvaju najmanje tri godine. Registrovani podaci se mogu koristiti samo da se proveri da li su odgovarajuće zakonske odredbe o zaštiti podataka bile ispoštovane;
(f) Na zahtev, primalac pruža informacije službenom organu koji je poslao podatke o svakoj obradi poslatih podataka i njenim rezultatima;
(g) Svako lice je, na zahtev, ovlašćeno da mu službeni organ zadužen za obradu podataka pruži informacije o podacima vezanim za njega/nju, koji su poslati ili obrađeni u okviru ove Konvencije, i ovlašćeno je za ispravljanje netačnih podataka ili uništavanje nezakonito obrađenih podataka. Izuzeci od ovog pravila i proces u praksi zavise od nacionalnog zakona one ugovorne strane od koje je zatražena informacija, ispravljanje ili uništenje. Pre nego što se donese odluka o takvom zahtevu, primalac omogućava službenom organu koji šalje podatke da da komentar;
(h) Ugovorne strane obezbeđuju da svako lice, u slučaju povrede njegovih/njenih prava na zaštitu podataka, može da se žali nezavisnom sudu ili drugom nezavisnom službenom organu, i da može da traži odštetu;
(i) Informacije koje ugovorne strane prime dalje se šalju trećim zemljama samo uz prethodno odobrenje ugovorne strane koja je pružila informaciju.
(5) Ugovorne strane su odgovorne, svaka u skladu sa svojim zakonodavstvom, za štetu nanetu licu proisteklu iz obrade podataka u vezi sa njim/njom, poslatih u okviru Konvencije, u slučajevima kada su poslati podaci bili netačni ili nezakonito poslati. Ukoliko su pred svojim zakonodavstvom odgovorne, ugovorne strane ne mogu pred oštećenim licem u sudu da tvrde da je druga ugovorna strana poslala netačne podatke ili da ih je nezakonito poslala. Ukoliko ugovorna strana-primalac nadoknadi gubitak nastao upotrebom netačnih ili nezakonito prenetih podataka, ugovorna strana koja je poslala podatke nadoknađuje ceo iznos odobrene odštete.
(6) Kontrola poštovanja zakonskih odredbi o zaštiti podataka tokom obrade podataka dobijenih od službenih lica aktivnih na teritoriji druge ugovorne strane u okviru primene Konvencije, dužnost je organa za sprovođenje zakona one ugovorne strane za koju su pribavljeni podaci i podleže njenom zakonodavstvu.
(7) Službena lica aktivna na teritoriji druge ugovorne strane nemaju direktan pristup kompjuterskim podacima te ugovorne strane.
Poverljivost informacija i njihove službene kategorije
(1) Ugovorne strane u principu obezbeđuju osnovnu zaštitu za sve informacije primljene od druge ugovorne strane, svim neophodnim merama, uključujući obavezu diskrecije i poverljivosti, ograničavajući pristup informacijama na ovlašćena lica, zaštitu ličnih podataka i opšte tehničke i proceduralne mere radi očuvanja bezbednosti informacija.
(2) Informacija koja podleže formalnoj službenoj kategorizaciji ugovorne strane koja je šalje, što se vidi po specifičnoj oznaci, dobija ekvivalentnu zaštitu kod primaoca informacije u skladu sa tabelom ekvivalencije nivoa službenih kategorija ugovornih strana datom u Prilogu.
(3) Pri odabiru nivoa poverljivosti, svaka ugovorna strana se pridržava kategorizacije poverljivosti informacija u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom ili propisima koje je moguće primeniti, i uzima u obzir potrebu za fleksibilnošću kao i potrebu da bi poverljivost informacija u vezi sa sprovođenjem zakona trebalo da bude izuzetak, i da bi im trebalo dodeliti najniži mogući nivo poverljivosti, ukoliko takva informacija mora da bude poverljiva.
(4) Službeni organ koji šalje informacije bez odlaganja obaveštava primaoca u pismenoj formi o promeni nivoa poverljivosti ili povlačenju poverljivosti. Primalac prilagođava nivo poverljivosti u skladu sa ovom porukom ili povlači poverljivost.
(5) Poslate poverljive informacije koriste se isključivo u onu svrhu u koju su poslate, i otkrivaju se samo onim licima koja traže te informacije radi svojih aktivnosti i koja su ovlašćena u okviru svog nacionalnog zakonodavstva da znaju takve poverljive informacije.
(6) Sva kršenja zakonskih odredbi ugovorne strane-primaoca u vezi sa zaštitom poslatih poverljivih informacija saopštavaju se službenom organu koji ih šalje bez odlaganja. To saopštenje takođe sadrži okolnosti i posledice kršenja, i mere preduzete radi ograničenja posledica i sprečavanja budućih kršenja takve prirode.
(7) Poverljive informacije se drugoj ugovornoj strani šalju kurirom ili na neki drugi način koji je dogovoren i moguć u okviru nacionalnih zakonodavstava ugovornih strana.
POGLAVLJE III: FINALNE ODREDBE
(1) Obrazuje se Odbor koji se sastoji od nadležnih ministara ugovornih strana. Ministarski odbor jednoglasno odlučuje o tumačenju, implementaciji i primeni ove Konvencije.
(2) Ministarski odbor uspostavlja ekspertsku radnu grupu koja će nadgledati primenu i implementaciju Konvencije, davati preporuke Ministarskom odboru za tumačenja i poboljšanja odredbi Konvencije, i sprovoditi druge aktivnosti za potrebe Odbora.
(3) Ministarski odbor se saziva na zahtev jedne ugovorne strane, a barem jednom godišnje. Sastaje se redom na teritoriji svake od ugovornih strana.
Sporazumi o implementaciji i prepiska
(1) Ugovorne strane mogu zaključiti sporazume o implementaciji u svrhu ove Konvencije.
(2) Ugovorne strane obaveštavaju poverenika o izmenama u nadležnostima i postavljenjima službenih organa pomenutih u tekstu ove Konvencije i u njenom prilogu.
Svaka ugovorna strana, u skladu sa svojim nacionalnim zakonodavstvom, podmiruje troškove koji za njene službene organe proističu iz implementacije ove Konvencije, osim ako drugačije nije navedeno u Konvenciji ili u Sporazumima o implementaciji, ili ako se organi za sprovođenje zakona međusobno nisu unapred drugačije dogovorili.
Odnos prema drugim međunarodnim sporazumima
Ova Konvencija neće uticati na prava i obaveze ugovornih strana koja proističu iz drugih međunarodnih sporazuma.
Prilozi predstavljaju integralni deo ove Konvencije.
(1) Poverenik ove Konvencije je Republika Albanija.
(2) Poverenik šalje overen primerak ove Konvencije svakoj državi potpisnici ili pristupajućoj državi.
(3) Poverenik bez odlaganja obaveštava ostale ugovorne strane o deponovanju svakog instrumenta ratifikacije, usvajanja, odobrenja ili pristupa, rezervama i deklaracijama, kao i o svim ostalim obaveštenjima u vezi sa ovom Konvencijom.
(4) Poverenik obaveštava sve ugovorne strane o svakom datumu stupanja na snagu Konvencije u skladu sa članom 40.
(5) Poverenik ugovara registraciju Konvencije, nakon njenog stupanja na snagu, sa Sekretarijatom Ujedinjenih Nacija, u skladu sa Članom 102 Povelje Ujedinjenih Nacija.
(6) Prvi sastanak Ministarskog odbora saziva poverenik nakon što Konvencija stupi na snagu.
Ratifikacija, prihvatanje, odobrenje ili pristupanje
(1) Ova Konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju potpisnica. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja se deponuju kod poverenika.
(2) Ova Konvencija je otvorena za pristupanje. Instrument pristupanja se deponuje kod poverenika.
(1) Ova Konvencija stupa na snagu 90 dana nakon deponovanja drugog dokumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
(2) Za svaku državu koja ratifikuje, prihvata, odobrava ili pristupa ovoj Konvenciji nakon deponovanja drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od dana deponovanja instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja te države.
(3) Svi sporazumi o implementaciji, obavezujući za sve ugovorne strane, zaključeni pod odredbama člana 34 ove Konvencije, postaju obavezujući za svaku državu koja ratifikuje, prihvata, odobrava ili pristupa ovoj Konvenciji nakon njenog stupanja na snagu, na datum stupanja na snagu ove Konvencije za tu državu.
(1) Svaka država može, u trenutku ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, da izrazi rezerve.
(2) Rezerve mogu biti povučene bilo kada obaveštavanjem poverenika. To obaveštenje stupa na snagu dana kada je primljeno.
(1) Ova Konvencija se zaključuje na neodređeni vremenski period.
(2) Svaka ugovorna strana se može u bilo kom trenutku povući iz Konvencije uz pismeno obaveštenje povereniku. Konvencija ostaje na snazi još šest meseci od datuma kada je poverenik primio obaveštenje o raskidu.
(3) Svaka ugovorna strana može potpuno ili delimično suspendovati primenu Konvencije ukoliko je to neophodno za očuvanje bezbednosti države, javnog reda ili bezbednosti, ili života i tela osoba. Ugovorne strane obaveštavaju poverenika bez odlaganja o preduzimanju ili opozivu takve mere. Svaka mera preduzeta u okviru ove odredbe stupa na snagu 15 dana od datuma kada je poverenik primio takvo obaveštenje.
U potvrdu čega su dole potpisani, propisno ovlašćeni svako od svoje Vlade, potpisali ovu Konvenciju:
Za Republiku Albaniju:
Za Bosnu i Hercegovinu:
Za Republiku Makedoniju:
Za Republiku Moldaviju:
Za Rumuniju:
Za Republiku Srbiju:
Za Republiku Crnu Goru:
U Beču, dana 5. maja 2006. godine, u jednom originalu, na engleskom jeziku.
Član 4 (2) (Službeni organi za sprovođenje zakona)
Republika Albanija: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Bosna i Hercegovina: Ministarstvo sigurnosti, NCB Interpol Sarajevo, Trg Bosne i Hercegovine 1, Sarajevo, 71000
Republika Moldavija: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Republika Makedonija: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Rumunija: Ministarstvo uprave i unutrašnjih poslova
Republika Srbija: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije
Republika Crna Gora: Uprava policije
Član 4 (3) (Nacionalne centralne jedinice)
Zahtevi i odgovori na zahteve, regulisani Članom 4 Konvencije, šalju se Nacionalnim centralnim jedinicama. "Nacionalne centralne jedinice" su:
Za Republiku Albaniju: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Za Bosnu i Hercegovinu: Ministarstvo sigurnosti
Za Republiku Makedoniju: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Za Republiku Moldaviju: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Za Rumuniju: Ministarstvo uprave i unutrašnjih poslova
Za Republiku Srbiju: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Za Republiku Crnu Goru: Uprava policije
Član 4 (4) (postojeće strukture)
Za Republiku Albaniju: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Za Bosnu i Hercegovinu: Ministarstvo sigurnosti
Za Republiku Makedoniju: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Za Republiku Moldaviju: Ministarstvo unutrašnjih poslova
Za Rumuniju: Ministarstvo uprave i unutrašnjih poslova
Za Republiku Srbiju: Uprava granične policije i Uprava za zaštitu od požara
Za Republiku Crnu Goru: Uprava policije
Nivo |
Albanija |
Bosna i Hercegovina |
Makedonija |
Moldavija |
Crna Gora |
Rumunija |
Srbija |
Interno |
- |
INTERNO |
INTERNO |
SLUŽBENO |
OGRANIČENO/ |
SLUŽBENA |
INTERNO |
Poverljivo |
POVERLJIVO |
POVERLJIVO |
POVERLJIVO |
POVERLJIVO |
POVERLJIVO |
TAJNA |
SLUŽBENA |
Tajna |
TAJNA |
TAJNO |
STROGO |
TAJNA |
TAJNA |
STROGA TAJNA |
SLUŽBENA |
Strogo poverljivo |
STROGO |
VRLO TAJNO |
DRŽAVNA TAJNA |
STROGA TAJNA/ |
STROGO |
STROGA TAJNA |
DRŽAVNA |
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".