ZAKONO POTVRĐIVANJU PROTOKOLA O IZMENAMA I DOPUNAMA MEĐUNARODNE KONVENCIJE O UPROŠĆAVANJU I USKLAĐIVANJU CARINSKIH POSTUPAKA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori ", br. 70/2007) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Protokol o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, sačinjen 26. juna 1999. godine u Briselu, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Protokola o izmenama i dopunama Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
PROTOKOL O IZMENAMA I DOPUNAMA
MEĐUNARODNE KONVENCIJE O UPROŠĆAVANJU I USKLAĐIVANJU CARINSKIH POSTUPAKA
(sačinjen 26. juna 1999. godine u Briselu)
Strane ugovornice Međunarodne konvencije o uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka (sačinjena 18. maja 1973. godine u Kjotu i stupila na snagu 25. septembra 1974. godine), u daljem tekstu "Konvencija", koja je sačinjena pod pokroviteljstvom Saveta za carinsku saradnju, u daljem tekstu "Savet";
Imajući u vidu da za dole navedene ciljeve:
- otklanjanje razlika između carinskih postupaka i prakse koje strane ugovornice primenjuju, a koje mogu naneti štetu međunarodnoj trgovini i drugim oblicima međunarodne razmene;
- zadovoljenje potreba međunarodne trgovine i carine za olakšavanje, uprošćavanje i usklađivanje carinskih postupaka i prakse;
- obezbeđenje odgovarajućih standarda carinske kontrole i
- pružanje mogućnosti carinskim organima da reaguju na važnije izmene u poslovnim i administrativnim metodama i tehnikama,
Konvencija mora da se izmeni i dopuni;
- smatrajući, takođe, da izmenjena i dopunjena Konvencija mora da:
- obezbedi da osnovni principi takvog uprošćavanja i usklađivanja budu obavezujući za strane ugovornice izmenjene i dopunjene Konvencije;
- obezbedi carinskim organima efikasne postupke uz odgovarajuće i efektivne metode kontrole;
- omogući dostizanje visokog nivoa uprošćenosti i usklađenosti carinskih postupaka i prakse, što je jedan od osnovnih ciljeva Saveta, i na taj način bitno doprinese olakšanju međunarodne trgovine,
saglasile su se o sledećem:
Izmene i dopune preambule i članova Konvencije date su u dodatku I uz ovaj protokol.
Prilozi uz Konvenciju zamenjuju se Opštim prilogom, koji je dat u dodatku II uz ovaj protokol i specifičnim prilozima, datim u dodatku III uz ovaj protokol.
1. Svaka strana ugovornica Konvencije ima pravo da prihvati obaveze iz ovog protokola, uključujući i iz dodataka I i II uz njega, putem:
(a) potpisivanja Protokola bez rezerve ratifikovanja,
(b) deponovanja instrumenata o ratifikaciji nakon potpisivanja Protokola koji podleže ratifikaciji ili
(c) pristupanja Protokolu.
2. Ovaj protokol je otvoren za potpisivanje stranama ugovornicama Konvencije do 30. juna 2000. godine u sedištu Saveta u Briselu. Nakon toga će biti otvoren za njihovo pristupanje.
3. Ovaj protokol, uključujući i dodatke I i II uz njega, stupa na snagu tri meseca nakon što 40 strana ugovornica potpiše ovaj protokol bez rezerve ratifikovanja ili deponuju instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.
4. Nakon što 40 strana ugovornica izrazi saglasnost da, u skladu sa stavom 1., preuzimaju obaveze iz ovog protokola, svaka druga strana ugovornica Konvencije može da usvoji izmene i dopune Konvencije samo ukoliko postane strana ovog protokola. Za tu stranu ugovornicu ovaj protokol stupa na snagu u roku od tri meseca nakon što ona potpiše Protokol bez rezerve ratifikovanja ili deponuje instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.
Svaka strana ugovornica može, prilikom prihvatanja obaveza iz Protokola, da usvoji neki od specifičnih priloga ili neku od njegovih glava, navedenih u dodatku III uz ovaj protokol i da obavesti generalnog sekretara Saveta o prihvatanju, kao i o preporučenoj praksi na koju stavlja rezervu.
Posle stupanja na snagu ovog protokola, generalni sekretar Saveta neće prihvatiti nikakve instrumente o ratifikaciji ili pristupanju Konvenciji.
Ovaj protokol i njegovi dodaci u potpunosti zamenjuju Konvenciju u odnosima između strana ugovornica.
Depozitar ovog protokola je generalni sekretar Saveta, koji će obavljati funkcije koje se navode u članu 19. dodatka I uz ovaj protokol.
Za strane ugovornice Konvencije, ovaj protokol je otvoren za potpisivanje od 26. juna 1999. godine u sedištu Saveta u Briselu.
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ovaj protokol i njegovi dodaci biće registrovani u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija na zahtev generalnog sekretara Saveta.
U potvrdu čega su dole potpisani, koji su za to propisno ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Sačinjeno 26. juna 1999. godine u Briselu, na engleskom jeziku i na francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna, u jednom originalu, koji se deponuje kod generalnog sekretara Saveta, a koji će overene kopije dostaviti svim subjektima navedenim u stavu 1. člana 8. dodatka I uz ovaj protokol.
MEĐUNARODNA KONVENCIJA
O UPROŠĆAVANJU I USKLAĐIVANJU CARINSKIH POSTUPAKA
(izmenjena i dopunjena)
Strane ugovornice ove konvencije, koja je sačinjena pod pokroviteljstvom Saveta za carinsku saradnju;
u cilju otklanjanja razlika u carinskim postupcima i praksi između strana ugovornica, koje mogu da nanesu štetu međunarodnoj trgovini i drugim oblicima međunarodne razmene;
u želji da, uprošćavanjem i usklađivanjem carinskih postupaka i prakse, kao i unapređenjem međunarodne saradnje, efikasno doprinesu razvoju takve trgovine i razmene;
ocenjujući da se značajne prednosti, koje proističu iz olakšica u međunarodnoj trgovini, mogu ostvariti bez štete po odgovarajuće propise carinske kontrole;
priznajući da takvo uprošćavanje i usklađivanje može da se ostvari naročito primenom sledećih principa:
- primena programa za stalno unapređenje i povećanje efikasnosti carinskih postupaka i praksi;
- primena carinskih postupaka i praksi na predvidiv, dosledan i transparentan način;
- pružanje zainteresovanim stranama svih neophodnih informacija u vezi sa carinskim zakonima, propisima, administrativnim smernicama, postupcima i praksama;
- usvajanje savremenih metoda rada, kao što su kontrola na osnovu upravljanja rizikom i putem revizije i najpraktičnije korišćenje informacione tehnologije;
- saradnja, kad god je to moguće, sa drugim nacionalnim organima, drugim carinskim administracijama i trgovinskim zajednicama;
- primena odgovarajućih međunarodnih standarda;
- obezbeđivanje neometanog pristupa zainteresovanim stranama u procesima upravne i sudske revizije;
ubeđene da će jedan međunarodni instrument, koji je zasnovan na gore navedenim ciljevima i principima, za koje su se strane ugovornice obavezale da će poštovati, pružiti visok stepen uprošćavanja i usklađivanja carinskih postupaka i praksi, što je jedan od osnovnih ciljeva Saveta za carinsku saradnju, i da će na taj način doprineti olakšavanju međunarodne trgovine,
saglasile su se o sledećem:
Član 1
U smislu ove konvencije:
A. "standard" je odredba, čija se primena smatra neophodnom za postizanje usklađenosti i uprošćenosti carinskih postupaka i praksi;
B. "standard sa prelaznim rokom" je standard Opšteg priloga, za koji je dozvoljen duži rok za početak primene;
C. "preporučena praksa" je neka odredba Specifičnog priloga koja pomaže da se postigne usklađenost i pojednostavljenost carinskih postupaka i praksi i čija je šira primena poželjna;
D. "nacionalno zakonodavstvo" su zakonodavni, normativno-pravni i drugi akti nadležnih organa strane ugovornice, koji se primenjuju na teritoriji te strane ugovornice, uključujući i međunarodne ugovore koji su na snazi u toj strani ugovornici;
E. "Opšti prilog" je niz odredaba, koje se primenjuju na sve carinske postupke i prakse, na koje se ova konvencija odnosi;
F. "Specifični prilog" je niz odredaba koje se primenjuju na jedan ili više carinskih postupaka i praksi, na koje se odnosi ova konvencija;
G. "smernice" su niz objašnjenja odredaba iz Opšteg priloga, specifičnih priloga i njihovih glava, u kojima je navedeno nekoliko mogućnosti primene standarda, standarda sa prelaznim rokom i preporučenih praksi i, naročito, koji opisuju najbolje prakse i primere koji se preporučuju radi većih olakšica;
H. "Stalni tehnički komitet" je Stalni tehnički komitet Saveta;
I. "Savet" je organizacija ustanovljena na osnovu Konvencije o stvaranju Saveta za carinsku saradnju koja je sačinjena u Briselu 15. decembra 1950. godine;
J. "carinska ili ekonomska unija" je unija koju su osnovale i u čijem sastavu su države, koja ima nadležnost da donosi svoje propise u vezi sa pitanjima koja su propisana ovom konvencijom, a koji su obavezujući za te države, i ima ovlašćenje da, u skladu sa svojim unutrašnjim postupcima, donosi odluku o potpisivanju, ratifikaciji ili pristupanju ovoj konvenciji.
OBLAST PRIMENE I SADRŽAJ KONVENCIJE
Član 2
Svaka strana ugovornica se obavezuje da će raditi na uprošćavanju i usklađivanju carinskih postupaka i da će se u tom cilju, a u skladu sa odredbama ove konvencije, pridržavati standarda, standarda sa prelaznim rokom i preporučene prakse, koji su navedeni u prilozima uz ovu konvenciju. Međutim, stranu ugovornicu ništa ne sprečava u tome da odobri olakšice veće od onih koje su predviđene ovom konvencijom, a svakoj strani ugovornici se preporučuje da u meri u kojoj je to moguće odobri veće olakšice.
Član 3
Odredbe ove konvencije ne isključuju primenu zabrana ili ograničenja koja proističu iz nacionalnog zakonodavstva, a odnose se na robu koja podleže carinskoj kontroli.
Član 4
1. Konvencija se sastoji od osnovnog teksta, Opšteg priloga i specifičnih priloga.
2. Opšti prilog i svaki specifičan prilog uz ovu konvenciju sastoji se, u načelu od glava, na koje se deli odgovarajući prilog, i koje se sastoje od:
A. definicija i
B. standarda, od kojih su neki u Opštem prilogu, standardi sa prelaznim rokom.
3. Svaki specifičan prilog sadrži i preporučene prakse.
4. Uz svaki prilog nalaze se smernice, koje nisu obavezujuće za strane ugovornice.
Član 5
Za potrebe ove konvencije, svaki specifičan prilog (prilozi) ili svaka njegova glava (glave) koji obavezuju stranu ugovornicu, smatraju se sastavnim delovima ove konvencije i svako pozivanje na Konvenciju u vezi sa tom stranom ugovornicom smatra se ujedno i pozivanje na taj prilog (priloge) ili glavu (glave).
UPRAVLJANJE SPROVOĐENJEM KONVENCIJE
Član 6
1. U cilju razmatranja sprovođenja Konvencije, svih mera za njeno jedinstveno tumačenje i primenu, kao i predloženih izmena i dopuna, ustanoviće se Komitet za upravljanje.
2. Članovi Komiteta za upravljanje biće strane ugovornice.
3. Nadležna administracija svakog subjekta koji, u skladu sa članom 8. ove konvencije, ima pravo da postane strana ugovornica Konvencije, ili bilo koje članice Svetske trgovinske organizacije, ima pravo da prisustvuje zasedanjima Komiteta za upravljanje, kao posmatrač. Odlukom Saveta odrediće se status i prava takvih posmatrača. Gore navedena prava ne mogu se ostvariti pre nego što odluka stupi na snagu.
4. Komitet za upravljanje može da pozove predstavnike međunarodnih vladinih i nevladinih organizacija da prisustvuju zasedanjima Komiteta za upravljanje, u svojstvu posmatrača.
5. Komitet za upravljanje:
A. preporučuje stranama ugovornicama:
I izmene i dopune osnovnog teksta ove konvencije;
II izmene i dopune Opšteg priloga, specifičnih priloga i njihovih glava, kao i unošenje novih glava u Opšti prilog i
III unošenje novih specifičnih priloga, kao i novih glava u specifične priloge;
B. može da donese odluku o izmeni i dopuni preporučenih praksi ili o unošenju novih preporučenih praksi u specifične priloge ili njihove glave, u skladu sa članom 16. ove konvencije;
C. razmatra primenu odredaba ove konvencije, u skladu sa članom 13. stav 4. ove konvencije;
D. vrši reviziju i ažurira tekst smernica;
E. razmatra sva druga pitanja od značaja za ovu konvenciju;
F. obaveštava Stalni tehnički komitet i Savet o svojim odlukama.
6. Nadležne administracije strana ugovornica dostavljaju generalnom sekretaru Saveta predloge koji se odnose na stav 5 (a), (b), (c) i (d) ovog člana, uz navođenje razloga za to, zajedno sa zahtevom da se isti uvrste u dnevni red zasedanja Komiteta za upravljanje. Generalni sekretar Saveta obaveštava o predlozima nadležne administracije strana ugovornica i posmatrače navedene u st. 2, 3. i 4. ovog člana.
7. Komitet za upravljanje se sastaje najmanje jednom godišnje. Komitet svake godine bira predsednika i potpredsednika. Generalni sekretar Saveta dostavlja nadležnim administracijama strana ugovornica i posmatračima, navedenim u st. 2, 3. i 4. ovog člana, poziv za učestvovanje u zasedanju i nacrt dnevnog reda, najkasnije šest nedelja pre zasedanja Komiteta za upravljanje.
8. Ako odluka ne može da se donese konsenzusom, o pitanjima koja su predmet razmatranja Komiteta za upravljanje, odlučiće se glasanjem prisutnih strana ugovornica. Za donošenje odluka po pitanjima predviđenim stavom 5 (a), (b) i (c) ovog člana, potrebna je dvotrećinska većina učesnika zasedanja sa pravom glasa. Za ostala pitanja odluke Komiteta za upravljanje se donose većinom glasova.
9. Kada se primenjuju odredbe člana 8. stav 5. ove konvencije, carinske ili ekonomske unije, koje su strane ugovornice, imaju prilikom glasanja samo broj glasova koji je jednak ukupnom broju glasova koji je dodeljen njihovim članicama koje su strane ugovornice.
10. Pre završetka zasedanja Komitet za upravljanje usvaja izveštaj. Izveštaj se dostavlja Savetu i svim stranama ugovornicama, kao i posmatračima, navedenim u st. 2, 3. i 4.
11. Ako ovim članom nisu predviđene odgovarajuće odredbe, primeniće se Poslovnik o radu Saveta, osim ako Komitet za upravljanje ne odluči na drugi način.
Član 7
U Komitetu za upravljanje, odvojeno će se glasati za svaki specifičan prilog i za svaku glavu specifičnog priloga.
A. Svaka strana ugovornica ima pravo da glasa o pitanjima koja se odnose na tumačenje, primenu ili na izmene i dopune osnovnog teksta i Opšteg priloga Konvencije.
B. O pitanjima koja se odnose na specifičan prilog ili na glavu tog specifičnog priloga, koji su već na snazi, pravo da glasaju imaju samo one strane ugovornice koje su usvojile taj specifičan prilog ili njegovu glavu;
C. Svaka strana ugovornica ima pravo da glasa u vezi nacrta novih specifičnih priloga ili novih glava jednog specifičnog priloga.
STRANE UGOVORNICE
Član 8
1. Svaka članica Saveta i svaka članica Ujedinjenih nacija ili članica njenih specijalizovanih agencija može da postane strana ugovornica u ovoj konvenciji putem:
A. potpisivanja Konvencije bez rezerve ratifikovanja;
B. deponovanja instrumenta o ratifikaciji nakon potpisivanja Konvencije koja podleže ratifikaciji; ili
C. pristupanja Konvenciji.
2. Ova konvencija je otvorena za potpisivanje članicama navedenim u stavu 1. ovog člana, do 30. juna 1974. godine u sedištu Saveta u Briselu. Nakon toga će biti otvorena za njihovo pristupanje Konvenciji.
3. Svaka strana ugovornica naznačiće prilikom potpisivanja, ratifikovanja, ili pristupanja ovoj konvenciji koji od specifičnih priloga ili koju od njegovih glava koje prihvata. Ona može naknadno da obavesti depozitara da prihvata još jedan ili više specifičnih priloga ili njegovih glava.
4. Strane ugovornice koje usvoje neki novi specifičan prilog ili novu glavu nekog specifičnog priloga, obavestiće o tome depozitara saglasno stavu 3. ovog člana.
(a) Svaka carinska ili ekonomska unija može da postane strana ugovornica ove konvencije u skladu sa st. 1, 2. i 3. ovog člana. Takva carinska ili ekonomska unija obavestiće depozitara o svojim ovlašćenjima u odnosu na pitanja koja se uređuju ovom konvencijom. Takva carinska ili ekonomska unija obavestiće, takođe, depozitara i o svakoj suštinskoj izmeni okvira svojih ovlašćenja.
(b) Carinska ili ekonomska unija, koja je strana ugovornica ove konvencije, u vezi sa pitanjima koja su u njenoj nadležnosti, prihvata u svoje ime prava i postaje obavezna u onoj meri u kojoj Konvencija pruža prava i nalaže obaveze članicama takve unije, koje su strane ugovornice ove konvencije. U tom slučaju članice takve unije nemaju pravo da individualno koriste ta prava, uključujući i pravo glasa.
Član 9
1. Svaka strana ugovornica koja ratifikuje ovu konvenciju ili joj pristupi, prihvata obaveze koje proističu iz izmena i dopuna ove konvencije, uključujući i Opšteg priloga, a koje su stupile na snagu na dan kada je ta strana ugovornica deponovala instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.
2. Svaka strana ugovornica koja prihvati jedan specifičan prilog ili njegovu glavu, prihvata obaveze koje proističu iz izmena i dopuna standarda koji se nalaze u tom specifičnom prilogu ili njegovoj glavi, a koje su stupile na snagu na dan kada je strana ugovornica obavestila depozitara o njihovom prihvatanju. Svaka strana ugovornica koja prihvati jedan specifičan prilog ili njegovu glavu, prihvata i obaveze koje proističu iz svake izmene i dopune preporučene prakse sadržane u tom specifičnom prilogu ili njegovoj glavi, a koje su stupile na snagu na dan kada je strana ugovornica obavestila depozitara o njihovom prihvatanju, osim ako nije stavila rezervu na jednu ili ili više preporučenih praksi, u skladu sa članom 12. ove konvencije.
1. Svaka strana ugovornica može, u vreme potpisivanja ove konvencije bez rezerve ratifikovanja ili deponovanja instrumenata o ratifikaciji ili pristupanju, ili u svako vreme posle toga, izjaviti putem pismenog obaveštenja upućenog depozitaru da ovu konvenciju proširuje na sve ili na pojedine teritorije za čije je međunarodne odnose ona odgovorna. Takvo obaveštenje stupa na snagu tri meseca od dana kada depozitar primi obaveštenje. Ova konvencija se, međutim, neće primenjivati na teritorijama naznačenim u obaveštenju, sve dok konvencija ne stupi na snagu za tu stranu ugovornicu.
2. Svaka strana ugovornica koja je dostavila obaveštenje u skladu sa stavom 1. ovog člana, da proširuje ovu konvenciju na svaku teritoriju za čije je međunarodne odnose ona odgovorna, može, u skladu sa postupkom iz člana 19. ove konvencije, da obavesti depozitara da se Konvencija neće više primenjivati na teritoriji o kojoj je reč.
U svrhe primene ove konvencije, carinska ili ekonomska unija koja je strana ugovornica, obavestiće generalnog sekretara Saveta o teritorijama koje su u sastavu te carinske ili ekonomske unije i te teritorije će se smatrati jednom jedinstvenom teritorijom.
Prihvatanje odredaba i stavljanje rezervi
1. Opšti prilog je obavezujući za sve strane ugovornice.
2. Strana ugovornica može da prihvati jedan ili više specifičnih priloga ili jednu ili više njegovih glava. Strana ugovornica koja prihvati neki specifičnan prilog ili njegovu glavu (glave) smatra se da je preuzela obavezu za primenu svih standarda koji su u njoj sadržani. Strana ugovornica koja prihvati jedan specifičan prilog ili njegovu glavu (glave) smatra se da je preuzela obavezu za primenu svih preporučenih praksa koje su sadržane u njemu, osim ukoliko u vreme prihvatanja ili u bilo koje vreme posle prihvatanja ne obavesti depozitara o preporučenoj praksi (preporučenim praksama) na koju stavlja rezervu, navodeći postojeće razlike između odredaba svojih nacionalnih propisa i odredaba preporučene prakse (preporučenih praksa). Svaka strana ugovornica koja je stavila rezerve može iste da povuče, u celini ili delimično, u bilo koje vreme, obaveštavajući depozitara i naznačavajući datum od kada to povlačenje stupa na snagu.
3. Svaka strana ugovornica koju obaveže neki od specifičnih priloga ili njegova glava (glave), preispitaće mogućnost da povuče neku rezervu koju je, u skladu sa stavom 2. ovog člana, stavila na preporučene prakse, i o rezultatima te revizije obavestiće generalnog sekretara Saveta na kraju svakog trogodišnjeg perioda, koji počinje da teče od dana kada je za tu stranu ugovornicu Konvencija stupila na snagu, uz navođenje odredaba svog nacionalnog zakonodavstva koje su, po njenom mišljenju, u suprotnosti sa povlačenjem rezervi.
1. Svaka strana ugovornica primeniće standarde iz Opšteg priloga i iz specifičnog (specifičnih) priloga ili iz njegove(ih) glave(a) koje je prihvatila, u roku od 36 meseci posle stupanja na snagu za tu stranu ugovornicu tog priloga (tih priloga) ili glave (glava).
2. Svaka strana ugovornica primeniće standarde sa prelaznim rokom iz Opšteg priloga u roku od 60 meseci od dana kada je Opšti prilog stupio na snagu za tu stranu ugovornicu.
3. Svaka strana ugovornica primeniće preporučene prakse iz specifičnog(ih) priloga ili njegove(ih) glave(a), koje je prihvatila, u roku od 36 meseci posle stupanja na snagu tog specifičnog(ih) priloga i njegove(ih) glave (glava) za tu stranu ugovornicu, osim ukoliko nije stavila rezerve na jednu ili više preporučenih praksi.
4. (a) U slučaju da rokovi predviđeni odredbama st. 1. ili 2. ovog člana, nisu dovoljni da strana ugovornica počne sa primenom Opšteg priloga, ta strana ugovornica može, pre isteka roka koji ja naveden u st. 1. i 2. ovog člana, da zatraži od Komiteta za upravljanje produženje roka. U zahtevu za produženje roka strana ugovornica navodi za koju odredbu (odredbe) Opšteg priloga traži produženje, kao i razloge za to.
(b) U izuzetnim okolnostima, Komitet za upravljanje može da odobri produženje roka. U odluci Komiteta za upravljanje kojom se odobrava produženje roka mora da se navede koje su to izuzetne okolnosti zbog kojih je odluka doneta, a produženi rok, u svakom slučaju, ne može da bude duži od jedne godine. Po isteku produženog roka, strana ugovornica će obavestiti depozitara o primeni odredaba za koje je produženje bilo odobreno.
1. Svaki spor između dve ili više strana ugovornica u vezi sa tumačenjem ili primenom ove konvencije rešava se, po mogućnosti, putem međusobnih pregovora.
2. Svaki spor koji se ne reši putem pregovora, strane ugovornice u sporu iznose pred Komitet za upravljanje, koji razmatra spor i daje preporuke za njegovo rešavanje.
3. Strane ugovornice u sporu mogu unapred da se saglase da će preporuke Komiteta za upravljanje prihvatiti kao obavezujuće.
1. Generalni sekretar Saveta dostavlja svim stranama ugovornicama, kao i onim članicama Saveta, koje nisu strane ugovornice, tekst svake izmene i dopune, koju je Komitet za upravljanje, u skladu sa članom 6. stav 5. tačka (a)(i) i (ii), preporučio stranama ugovornicama.
2. Izmene i dopune osnovnog teksta Konvencije stupaju na snagu za sve strane ugovornice dvanaest meseci pošto su strane ugovornice, koje su prisustvovale zasedanju Komiteta za upravljanje, na kome su izmene i dopune preporučene, deponovale instrumente o prihvatanju, pod uslovom da u roku od dvanaest meseci od datuma kada su izmene i dopune dostavljene, ni jedna strana ugovornica ne podnese prigovor.
3. Preporučena izmena i dopuna Opšteg priloga ili specifičnih priloga ili njihovih glava, smatra se prihvaćenom po isteku šest meseci od dana kada je preporučena izmena i dopuna dostavljena stranama ugovornicama, pod uslovom da:
A. ni jedna strana ugovornica ne podnese prigovor, ili u slučaju nekog specifičnog priloga ili glave, ni jedna strana ugovornica koju taj specifičan prilog ili glava obavezuje, ne podnese progovor;
B. ni jedna strana ugovornica ne obavesti generalnog sekretara Saveta da ima nameru da prihvati preporučenu izmenu i dopunu, ali da još nisu ispunjeni neophodni uslovi za prihvatanje takve izmene i dopune.
4. Ako jedna strana ugovornica dostavi generalnom sekretaru Saveta obaveštenje u skladu sa stavom 3(b) ovog člana, ona može, pre nego što obavesti generalnog sekretara Saveta o prihvatanju preporučene izmene i dopune, da, u roku od osamnaest meseci neposredno posle isteka šestomesečnog perioda navedenog u stavu 3. ovog člana, podnese prigovor na tu izmenu i dopunu.
5. Ako je prigovor na preporučenu izmenu i dopunu dat u skladu sa rokovima navedenim u st. 3(a) ili 4. ovog člana, smatra se da izmena i dopuna nije prihvaćena i neće imati dejstvo.
6. Ako je bilo koja strana ugovornica dostavila obaveštenje u skladu sa stavom 3(b) ovog člana, smatraće se da je izmena i dopuna prihvaćena jednog od sledeća dva datuma koji prvi nastupa:
A. od datuma kada su sve strane ugovornice, koje su dostavile takvo obaveštenje, obavestile generalnog sekretara Saveta o prihvatanju preporučene izmene i dopune, pod uslovom da se, ukoliko su sva obaveštenja o prihvatanju dostavljena pre isteka šestomesečnog perioda navedenog u stavu 3. ovog člana, taj datum uzima kao datum isteka navedenog šestomesečnog perioda;
B. od datuma isteka osamnaestomesečnog perioda naznačenog u stavu 4. ovog člana.
7. Svaka izmena i dopuna Opšteg priloga ili specifičnih priloga ili njegovih glava koja se smatra prihvaćenom stupa na snagu šest meseci od dana prihvatanja, ili ako je u preporučenoj izmeni i dopuni određen drugi rok, po isteku tog roka, računajući od datuma kada je ta izmena i dopuna prihvaćena.
8. Generalni sekretar Saveta u što kraćem roku obaveštava strane ugovornice u ovoj konvenciji o svakom prigovoru na preporučenu izmenu i dopunu koji je dat u skladu sa stavom 3(a) i svakom obaveštenju primljenom u skladu sa stavom 3(b) ovog člana. Generalni sekretar Saveta zatim obaveštava strane ugovornice o tome da li jedna ili više strana ugovornica, koje su dostavile takvo obaveštenje, stavljaju prigovor na preporučenu izmenu i dopunu ili je prihvataju.
1. Nezavisno od postupka o izmenama i dopunama koji je propisan u članu 15. ove konvencije, Komitet za upravljanje može, u skladu sa članom 6. ove konvencije, doneti odluku o izmenama i dopunama svake preporučene prakse ili o uvođenju nove preporučene prakse u svakom specifičnom prilogu ili njegovoj glavi. Generalni sekretar Saveta poziva svaku stranu ugovornicu da učestvuje u većanjima Komiteta za upravljanje. Tekst svake izmene i dopune ili nove preporučene prakse, o kojoj je na taj način odlučeno, generalni sekretar Saveta dostavlja stranama ugovornicama i onim članicama Saveta koje nisu strane ugovornice u ovoj konvenciji.
2. Izmene i dopune ili uvedene nove preporučene prakse, donete na osnovu stava 1. ovog člana, stupaju na snagu šest meseci od dana kada ih generalni sekretar Saveta dostavi. Svaka strana ugovornica koju obavezuje neki specifičan prilog ili njegova glava koji podležu takvim izmenama, smatra se da je prihvatila te izmene i dopune ili uvedene nove preporučene prakse, ako nije stavila rezervu shodno postupku iz člana 12. ove konvencije.
1. Ova konvencija je zaključena na neodređeno vreme, međutim svaka strana ugovornica može da, u skladu sa članom 18. ove konvencije, otkaže Konvenciju u bilo koje vreme nakon njenog stupanja na snagu.
2. Obaveštenje o otkazivanju se dostavlja u pisanom obliku i deponuje se kod depozitara.
3. Otkazivanje stupa na snagu šest meseci od dana kada depozitar primi instrumente o otkazivanju.
4. Odredbe iz st. 2. i 3. ovog člana primenjuju se i u pogledu specifičnih priloga ili njihovih glava, a svaka strana ugovornica može u bilo koje vreme posle njihovog stupanja na snagu da povuče odluku o njihovom prihvatanju.
5. Svaka strana ugovornica koja povuče odluku o prihvatanju Opšteg priloga, smatra se da otkazuje Konvenciju. U tom slučaju, primenjuju se i odredbe st. 2. i 3. ovog člana.
ZAVRŠNE ODREDBE
1. Ova konvencija stupa na snagu tri meseca od dana kada pet subjekata od onih koji su navedeni u st. 1. i 5. člana 8. ove konvencije potpiše Konvenciju bez rezerve ratifikovanja ili deponuju instrumente o ratifikaciji ili pristupanju.
2. Za svaku stranu ugovornicu ova konvencija stupa na snagu tri meseca od dana kada je postala strana ugovornica u skladu sa odredbama člana 8.
3. Svaki specifičan prilog uz ovu konvenciju ili njegova glava stupaju na snagu tri meseca nakon prihvatanja tog specifičnog priloga ili te glave od strane pet strana ugovornica.
4. Pošto neki specifičan prilog ili njegova glava stupi na snagu u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, taj specifičan prilog ili njegova glava stupaju na snagu za svaku stranu ugovornicu tri meseca od dana kada je ta strana ugovornica obavestila o svom prihvatanju. Međutim, ni jedan specifičan prilog ili njegova glava neće stupiti na snagu za stranu ugovornicu sve dok ova konvencija ne stupi na snagu za tu stranu ugovornicu.
1. Ova konvencija, svi potpisi, sa ili bez rezerve ratifikovanja, i svi instrumenti o ratifikaciji ili pristupanju, deponovaće se kod generalnog sekretara Saveta.
2. Depozitar:
A. prima i čuva originale tekstova ove konvencije;
B. priprema overene kopije originala ove konvencije i dostavlja ih stranama ugovornicama i onim članicama Saveta, koje nisu strane ugovornice, kao i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija;
C. prima sve potpise, sa ili bez rezerve ratifikovanja, o ratifikaciji ili pristupanju ovoj konvenciji i čuva sve instrumente, saopštenja i obaveštenja, koji se odnose na ovu konvenciju;
D. proverava da li je potpis ili instrument, notifikacija i obaveštenja, koji se odnose na ovu konvenciju, u propisanoj formi i, po potrebi, o tom pitanju obaveštava zainteresovanu stranu ugovornicu;
E. obaveštava strane ugovornice, članice Saveta koje nisu strane ugovornice i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o:
- potpisivanju, ratifikovanju, pristupanju i prihvatanju priloga i glava u skladu sa članom 8. ove konvencije;
- novim glavama Opšteg priloga i novim specifičnim prilozima ili njihovim glavama, za koje Komitet za upravljanje odluči da preporuči da se unesu u ovu konvenciju;
- datumu stupanja na snagu ove konvencije, Opšteg priloga i svakog specifičnog priloga ili njegove glave u skladu sa odredbama člana 18. ove konvencije;
- obaveštenjima primljenim u skladu sa čl. 8, 10, 11, 12. i 13. ove konvencije;
- obaveštenjima strana ugovornica o povlačenju prihvatanja priloga/ glava;
- otkazivanjima u skladu sa članom 17. ove konvencije;
- svakoj izmeni i dopuni koja je prihvaćena u skladu sa članom 15. ove konvencije i o datumu njenog stupanja na snagu.
3. Ako dođe do nesporazuma između jedne strane ugovornice i depozitara oko obavljanja funkcije depozitara, depozitar ili ta strana ugovornica izneće pitanje pred druge strane ugovornice potpisnice, ili u zavisnosti od okolnosti, pred Komitet za upravljanje ili Savet.
Registrovanje i verodostojnost teksta
U skladu sa članom 102. Povelje Ujedinjenih nacija, ova konvencija biće registrovana u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija na zahtev generalnog sekretara Saveta.
U potvrdu čega su dole potpisani, koji su za to propisno ovlašćeni, potpisali ovu konvenciju.
Sačinjeno u Kjotu, 18. maja 1973. godine, na engleskom jeziku i na francuskom jeziku, pri čemu su oba teksta jednako verodostojna, u jednom originalu, koji se deponuje kod generalnog sekretara Saveta, a koji će overene kopije dostaviti svim subjektima navedenim u stavu 1. člana 8. ove konvencije.
OPŠTI PRILOG
SADRŽAJ
GLAVA 1. OPŠTI PRINCIPI |
|
GLAVA 2. DEFINICIJE |
|
GLAVA 3. CARINJENJE I DRUGE CARINSKE FORMALNOSTI |
|
GLAVA 4. DAŽBINE I TAKSE |
|
A. UTVRĐIVANJE, NAPLATA I PLAĆANJE DAŽBINA I TAKSA |
|
B. ODLAGANJE PLAĆANJA DAŽBINA I TAKSA |
|
C. POVRAĆAJ DAŽBINA I TAKSA |
|
GLAVA 5. OBEZBEĐENJE PLAĆANJA |
|
GLAVA 6. CARINSKA KONTROLA |
|
GLAVA 7. PRIMENA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE |
|
GLAVA 8. ODNOS IZMEĐU CARINSKIH ORGANA I TREĆIH LICA |
|
GLAVA 9. INFORMACIJE, ODLUKE I MIŠLJENJA KOJE DONOSI CARINA |
|
A. INFORMACIJE OPŠTEG KARAKTERA |
|
B. POSEBNE INFORMACIJE |
|
C. ODLUKE I MIŠLJENJA |
|
GLAVA 10. ŽALBE PO CARINSKIM PITANJIMA |
|
A. PRAVO NA IZJAVU ŽALBE |
|
B. FORMA I OSNOVE ZA IZJAVU ŽALBE |
|
C. RAZMATRANJE ŽALBE |
|
OPŠTI PRINCIPI
1.1. Standard
Definicije pojmova, standardi i standardi sa prelaznim rokom u ovom prilogu odnose se na carinske postupke i praksu, koji su navedeni u ovom prilogu i, ukoliko može da se primeni, na postupke i praksu, koji su navedeni u specifičnim prilozima.
1.2. Standard
Uslovi koji bi trebalo da budu ispunjeni i carinske formalnosti koje bi trebalo da se obave za primenu postupaka i praksi iz ovog priloga i iz specifičnih priloga, propisuju se nacionalnim zakonodavstvom i trebalo bi da budu što jednostavniji.
1.3. Standard
Carina uvodi i održava zvanične konsultantske odnose sa učesnicima u trgovini radi razvijanja saradnje i olakšanja njihovog učešća u uvođenju najefikasnijih načina rada, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim sporazumima.
DEFINICIJE
Pojedini pojmovi, u smislu priloga ove konvencije, imaju sledeća značenja:
E1./ F23.
"žalba" je radnja kojom lice na koje se neposredno odnosi odluka ili propust carinskih organa i koje se time smatra oštećenim, traži obeštećenje pred nadležnim organom;
E2./ F19.
"utvrđivanje dažbina i taksa" je utvrđivanje iznosa dažbina i taksa koje bi trebalo da se plate;
E3./ F4.
"kontrola putem revizije" su mere koje pomažu carinskim organima da se, proverom odgovarajućih knjiga, zapisa, poslovnih sistema i komercijalnih podataka, koji se nalaze kod zainteresovanog lica, uvere u ispravnost i verodostojnost popunjenih deklaracija;
E4./ F15.
"provera deklaracije za robu" je radnja koju vrše carinski organi da bi se uverili da li je deklaracija za robu na propisan način popunjena i da li prateća dokumenta odgovaraju propisanim uslovima;
E5./ F9.
"carinjenje" je obavljanje carinskih formalnosti koje su neophodne za puštanje robe u slobodan promet, za izvoz robe ili za stavljanje robe u neki drugi carinski postupak;
E6./ F10.
"carinski organ" je organ vlade, koji je nadležan za primenu carinskih propisa i za naplatu dažbina i poreza i koji je, takođe, nadležan za primenu drugih zakona i propisa, koji se odnose na uvoz, izvoz, kretanje ili smeštaj robe;
E7./ F3.
"carinska kontrola" su mere koje preduzimaju carinski organi da bi se obezbedila usaglašenost sa carinskim propisima;
E8./ F11.
"carinske dažbine" su dažbine propisane Carinskom tarifom, koje se primenjuju na robu koja ulazi u carinsko područje ili izlazi iz tog područja;
E9./ F16.
"carinske formalnosti" su radnje koje moraju da obave zainteresovana lica i carinski organi u cilju usaglašenosti sa carinskim propisima;
E10./ F18.
"carinski propisi" su zakoni i drugi propisi koji se odnose na uvoz, izvoz, kretanje ili smeštaj robe, za čije su sprovođenje i pravilnu primenu neposredno nadležni carinski organi, kao i svi propisi koje donose carinski organi u okviru svojih zakonskih ovlašćenja;
E11./ F2.
"carinarnica" je administrativna jedinica carinskih organa, nadležna za obavljanje carinskih formalnosti, kao i prostorije ili drugi prostori, koji su za to odobreni od strane nadležnih organa;
E12./ F25.
"carinsko područje" je područje na kome se primenjuju carinski propisi strane ugovornice;
E13./ F6.
"odluka" znači radnja kojom carinski organ donosi odluku po pitanju koje se odnosi na carinske propise;
E14./ F7.
"deklarant" je lice koje podnosi deklaraciju za robu ili lice u čije ime se deklaracija podnosi;
E15./ F5.
"dan dospelosti za plaćanje" je datum kada su dažbine i takse prispeli za naplatu;
E16./ F12.
"dažbine i takse" su uvozne dažbine i takse i/ili izvozne dažbine i takse;
E17./ F27.
"pregled robe" je fizički pregled robe koji vrši carinski organ u cilju utvrđivanja da li vrsta, poreklo, stanje, količina i vrednost robe odgovaraju podacima naznačenim u deklaraciji za robu;
E18./ F13.
"izvozne dažbine i takse" su carinske dažbine i sve druge dažbine, takse i naknade, koje se naplaćaju prilikom izvoza ili u vezi sa izvozom robe, osim naknada koje su ograničene na iznos približnih troškova usluga koje su pružili carinski organi ili naknada koje su carinski organi naplatili u ime drugog nacionalnog organa;
E19./ F8.
"deklaracija za robu" je izjava kojom zainteresovana lica, u formi i na način koji su propisali carinski organi, navode carinski postupak koji je potrebno da se sprovede nad robom i dostavljaju podatke koje carinski organi zahtevaju radi sprovođenja tog postupka;
E20./ F14.
"uvozne dažbine i takse" su carinske dažbine i sve druge dažbine, takse ili naknade, koje se naplaćaju prilikom uvoza ili u vezi sa uvozom robe, osim naknada koje su ograničene na iznos približnih troškova usluga koje su pružili carinski organi ili naknada koje su carinski organi naplatili u ime drugog nacionalnog organa;
E21./ F1.
"uzajamna administrativna pomoć" su aktivnosti koje obavlja jedna carinska administracija u ime ili u saradnji sa drugom carinskom administracijom u cilju pravilne primene carinskih propisa, sprečavanja, istraživanja ili suzbijanja carinskih prekršaja;
E22./ F21.
"propust" je propust carinskih organa da, po pitanju koje im je na propisan način podneto, u razumnom roku preduzmu neku aktivnost ili donesu odluku koja se od njih zahteva na osnovu carinskih propisa;
E23./ F22.
"lice" je fizičko i pravno lice, osim ako u tekstu nije na drugi način određeno;
E24./ F20.
"puštanje robe" je postupak kojim carinski organ dozvoljava da se roba, koja je u postupku carinjenja, stavi na raspolaganje zainteresovanim licima;
E25./ F24.
"povraćaj" je povraćaj naplaćenih dažbina i taksa, u celini ili delimično, kao i poništavanje iznosa dažbina i taksa, u celini ili delimično, koje još nisu naplaćene;
E26./ F17.
"obezbeđenje plaćanja" je potvrda da će obaveza prema carinskom organu biti ispunjena na zadovoljavajući način. Obezbeđenje plaćanja je "opšte" ako se njime garantuje ispunjenje obaveza za nekoliko operacija;
E27./ F26.
"treće lice" je svako lice, koje za i u ime nekog lica neposredno posluje sa carinskim organima, u vezi sa uvozom, izvozom, kretanjem ili smeštajem robe.
CARINJENJE I DRUGE CARINSKE FORMALNOSTI
3.1. Standard
Carinski organi određuju carinarnice, kod kojih će se roba prijavljivati ili cariniti. Prilikom određivanja nadležnosti i lokacije tih carinarnica, radnog vremena, posebno će se uzimati u obzir potrebe trgovine.
3.2. Standard
Na zahtev zainteresovanog lica ili iz razloga koje carinski organ smatra osnovanim, carinski organ može, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, da radnje neophodne za sprovođenje carinskog postupka i prakse izvrši van utvrđenog radnog vremena ili sedišta carinarnice. Sve naknade koje carinski organi naplaćuju ograničiće se na iznos približnih troškova pruženih usluga.
3.3. Standard
Kad se carinarnice nalaze na zajedničkom graničnom prelazu, zainteresovane carinske administracije će usaglasiti radno vreme i nadležnost tih carinarnica.
3.4. Standard sa prelaznim rokom
Na zajedničkim graničnim prelazima, zainteresovane carinske administracije će, kada je to moguće, vršiti zajedničku kontrolu.
3.5. Standard sa prelaznim rokom
Ako carinski organi nameravaju da otvore novu carinarnicu na zajedničkom graničnom prelazu ili da reorganizuju već postojeću, oni će uvek kada je to moguće, sarađivati sa carinskim organima susedne zemlje radi otvaranja zajedničke carinarnice, a u cilju olakšanja zajedničkih kontrola.
(a) Lica koja su ovlašćena da rade kao deklaranti
3.6. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom propisuju se uslovi pod kojima lice može da bude deklarant.
3.7. Standard
Svako lice koje ima pravo da raspolaže robom smatra se deklarantom.
(b) Odgovornost deklaranta
3.8. Standard
Deklarant je odgovoran pred carinskim organima za tačnost podataka koji su naznačeni u deklaraciji za robu i za plaćanje dažbina i taksa.
(c) Prava deklaranta
3.9. Standard
Pre podnošenja deklaracije za robu, deklarantu je dozvoljeno, pod uslovima koje su propisali carinski organi, da:
a) izvrši pregled robe; i
b) uzme uzorke robe.
3.10. Standard
Carinski organi neće zahtevati da se podnese posebna deklaracija za uzorke koji su uzeti uz odobrenje i pod nadzorom carinskih organa, pod uslovom da su ti uzorci navedeni u deklaraciji za robu za odgovarajuću pošiljku.
(a) Obrazac i sadržaj deklaracije za robu
3.11. Standard
Sadržaj deklaracije propisuju carinski organi. Obrazac deklaracije u pisanoj formi mora da odgovara tipskom obrascu Ujedinjenih nacija.
Ako se carinjenje obavlja elektronskim putem, obrazac deklaracije koja se podnosi elektronskim putem trebalo bi da odgovara međunarodnim standardima za elektronsku razmenu podataka koji su propisani preporukama Saveta za carinsku saradnju za informacione tehnologije.
3.12. Standard
Carinski organi ograničiće broj potrebnih podataka koji se unose u deklaraciju za robu samo na podatke koji su neophodni za utvrđivanje i naplatu carinskih dažbina i taksa, formiranja statistike i primenu carinskih propisa.
3.13. Standard
Kad iz razloga koje carinski organi smatraju opravdanim, deklarant nema sve potrebne podatke za popunjavanje deklaracije za robu, dozvoliće se podnošenje privremene ili nepotpune deklaracije za robu pod uslovom da ona sadrži podatke koje carinski organi smatraju neophodnim i da deklarant prihvati obavezu da je u potpunosti popuni u određenom roku.
3.14. Standard
Ako carinski organi evidentiraju privremenu ili nepotpunu deklaraciju za robu, tarifno svrstavanje robe ne bi trebalo da se razlikuje od onog koje bi se primenjivalo da je u prvoj instanci bila podneta potpuna i ispravna deklaracija za robu.
Puštanje robe će se odobriti, pod uslovom da je podneto odgovarajuće obezbeđenje za naplatu dažbina i taksa.
3.15. Standard
Carinski organi će zahtevati da se podnese originalna deklaracija za robu i minimalan broj potrebnih kopija.
(b) Dokumenta koja se prilažu uz deklaraciju za robu
3.16. Standard
Carinski organi će zahtevati da se uz deklaraciju za robu podnesu samo ona dokumenta koja su neophodna za kontrolu postupka i koja će da obezbede da su ispunjeni svi zahtevi koji se odnose na primenu carinskih propisa.
3.17. Standard
Kad neka prateća dokumenta ne mogu da se podnesu zajedno sa deklaracijom za robu, iz razloga koje carinski organi smatraju osnovanim, dozvoliće se njihovo naknadno podnošenje u određenom vremenskom roku.
3.18. Standard sa prelaznim rokom
Carinski organi će dozvoliti da se prateća dokumenta podnesu elektronskim putem.
3.19. Standard
Carinski organi neće zahtevati prevod podataka navedenih u pratećim dokumentima, osim kad je to potrebno da bi se deklaracija za robu obradila.
Podnošenje, evidentiranje i provera deklaracije za robu
3.20. Standard
Carinski organi će dozvoliti da se deklaracija za robu podnese u bilo kojoj određenoj carinarnici.
3.21. Standard sa prelaznim rokom
Carinski organi će dozvoliti da se deklaracija za robu podnese elektronskim putem.
3.22. Standard
Deklaracija za robu se podnosi u radno vreme koje propišu carinski organi.
3.23. Standard
Ako je saglasno nacionalnim zakonodavstvom propisani krajnji rok za podnošenje deklaracije za robu, taj rok treba da bude propisan tako da deklarant ima dovoljno vremena da popuni deklaraciju za robu i da pribavi potrebna prateća dokumenta.
3.24. Standard
Na zahtev deklaranta i kada carinski organi smatraju da je to osnovano, carinski organi će produžiti propisani rok za podnošenje deklaracije za robu.
3.25. Standard
U nacionalnom zakonodavstvu mora da bude odredba kojom se propisuje način podnošenja, evidentiranja ili provere deklaracije za robu i pratećih dokumenata, pre prispeća robe.
3.26. Standard
Ako carinski organi nisu u mogućnosti da evidentiraju deklaraciju za robu oni će obavestiti deklaranta o razlozima za to.
3.27. Standard
Carinski organi će dozvoliti deklarantu da unese izmene i dopune u već podnetu deklaraciju za robu, pod uslovom da, u vreme kada su dobili takav zahtev, nije započet postupak provere deklaracije ili pregled robe.
3.28. Standard sa prelaznim rokom
Carinski organi će, pod uslovom da su razlozi koje navede deklarant za njih opravdani, dozvoliti da deklarant unese izmene i dopune u deklaraciju za robu i kada je zahtev dobijen posle početka provere deklaracije za robu.
3.29. Standard sa prelaznim rokom
Deklarantu će se dozvoliti da povuče deklaraciju za robu i da podnese zahtev za sprovođenje drugog carinskog postupka, pod uslovom da se zahtev za to podnese carinskim organima pre nego što se roba pusti i da carinski organi smartaju da su razlozi opravdani.
3.30. Standard
Provera deklaracije za robu vršiće se istovremeno ili, što je pre moguće, posle evidentiranja deklaracije za robu.
3.31. Standard
Kod provere deklaracije za robu carinski organi će preduzeti samo one radnje za koje smatraju da su suštinske za obezbeđivanje usaglašenosti sa carinskim propisima.
Posebni postupci za ovlašćena lica
3.32. Standard sa prelaznim rokom
Ovlašćenim licima, koja ispunjavaju kriterijume koje su propisali carinski organi, uključujući i da imaju odgovarajuću evidenciju o usaglašenosti sa zahtevima carinskih organa, kao i odgovarajući sistem upravljanja komercijalnom evidencijom, carinski organi će omogućiti:
- puštanje robe nakon dostavljanja minimuma podataka koji su potrebni za identifikaciju robe i dozvoliće da se naknadno popuni konačna deklaracija za robu;
- carinjenje robe u prostorijama deklaranta ili na nekom drugom mestu, koje odobre carinski organi; i, koliko je moguće, još neke druge posebne postupke, kao što su:
- odobrenje da se, ako robu često uvozi ili izvozi isto lice, podnese jedinstvena deklaracija za robu za sve uvoze ili izvoze u jednom određenom periodu;
- dozvolu ovlašćenim licima da koriste podatke iz svoje komercijalne evidencije, kako bi sama utvrdila iznos svojih obaveza na ime dažbina i taksa i, po potrebi, radi obezbeđenja usaglašenosti sa drugim zahtevima carinskih organa;
- odobrenje da se deklaracija za robu podnese unosom podataka u evidenciju ovlašćenog lica, s tim da se naknadno dostavi dopunska deklaracija za robu.
(a) Vreme koje je potrebno za pregled robe
3.33. Standard
Ako carinski organi odluče da prijavljena roba mora da se pregleda, pregled će se izvršiti u najkraćem mogućem roku posle evidentiranja deklaracije za robu.
3.34. Standard
Prilikom utvrđivanja redosleda pregleda, prioritet će se dati živim životinjama i lako kvarljivoj robi, kao i drugoj robi za koju carinsku organi smatraju da je potreban hitan pregled.
3.35. Standard sa prelaznim rokom
Ako robu moraju da pregledaju drugi nadležni organi, a carinski organi, takođe, planiraju da izvrše njen pregled, carinski organi će obezbediti koordinaciju takvih pregleda i, ukoliko je moguće, omogućiti da se pregledi obave istovremeno.
(b) Prisustvo deklaranta pregledu robe
3.36. Standard
Carinski organi će razmotriti zahtev deklaranta da on ili njegov zastupnik prisustvuje pregledu robe. Takvi zahtevi će se odobravati, osim ako se ne radi o izuzetnim okolnostima.
3.37. Standard
Ako carinski organi smatraju da je to korisno, oni će zahtevati da deklarant ili njegov zastupnik prisustvuju pregledu robe i da pruže neophodnu pomoć radi olakšanja pregleda.
(c) Uzimanje uzoraka od strane carinskih organa
3.38. Standard
Uzorci će se uzimati samo u onim slučajevima kada carinski organi smatraju da je to neophodno da bi se utvrdilo tarifno naimenovanje, odnosno vrednost prijavljene robe, ili da bi se obezbedila primena drugih odredaba nacionalnog zakonodavstva. Uzorci će se uzeti u najmanjoj mogućoj količini.
3.39. Standard
Carinski organi neće primeniti značajne kaznene mere za greške, pod uslovom da se uvere da do takvih grešaka nije došlo zbog zle namere ili velike nemarnosti. Ako oni smatraju da je neophodno da se spreči ponavljanje takvih grešaka, kaznene mere mogu da se primene u onoj meri u kojoj je to dovoljno u tu svrhu.
3.40. Standard
Prijavljena roba će se pustiti čim carinski organi izvrše pregled ili odluče da njen pregled nije potreban, pod uslovom:
- da nije otkriven nikakav prekršaj;
- da je dobijena dozvola za uvoz ili za izvoz ili neka druga dokumenta koja su se zahtevala;
- da su dobijene sve saglasnosti za konkretan postupak; i
- da su plaćene sve dažbine i takse ili da su preduzete odgovarajuće mere da bi se obezbedila njihova naplata.
3.41. Standard
Ako su carinski organi uvereni da će deklarant naknadno obaviti sve formalnosti u vezi carinjenja, oni će pustiti robu, pod uslovom da deklarant podnese komercijalni ili zvanični dokument, prihvatljiv za carinske organe, koji sadrži osnovne podatke o toj pošiljci, i da je kada je potrebno, položeno obezbeđenje za plaćanje odgovarajućih dažbina i taksa.
3.42. Standard
Ako carinski organi zahtevaju laboratorijske analize uzoraka, detaljnu tehničku dokumentaciju ili stručno mišljenje, oni će pustiti robu pre nego što se dobiju rezultati tih ispitivanja, pod uslovom da je podneto potrebno obezbeđenje i da ta roba nije predmet zabrana ili ograničenja.
3.43. Standard
Kad se otkrije carinski prekršaj, carinski organi će pustiti robu, pre okončanja upravnog ili sudskog postupka, pod uslovom da roba neće morati da se konfiskuje ili da u daljem postupku neće biti potrebna kao materijalni dokaz, kao i da deklarant uplati dažbine i takse i položi obezbeđenje za plaćanje svih dodatnih dažbina i poreza i kazni koje mogu da se primene.
Ustupanje ili uništavanje robe
3.44. Standard
Ako roba još nije puštena u slobodan promet ili ako je nad njom sproveden neki drugi carinski postupak i pod uslovom da nije otkriven nikakav prekršaj, od zainteresovanog lica se neće zahtevati da plati dažbine i takse ili će imati pravo na povraćaj njihovog iznosa u sledećim slučajevima:
- kad se, na zahtev zainteresovanog lica, ta roba, pod carinskom kontrolom i uz saglasnost carinskih organa, ustupi u korist države ili se uništi, ili se označi komercijalno bezvrednom. Sve troškove koji mogu da nastanu, snosiće zainteresovano lice;
- kad se roba uništi ili nepovratno izgubi u slučaju nesreće ili zbog dejstva više sile, pod uslovom da je do takvog uništenje ili gubitka došlo na način koji je prihvatljiv za carinske organe;
- kad dođe do gubitka robe zbog same vrste robe, pod uslovom da je to utvrđeno na način koji je prihvatljiv za carinske organe.
Kad se otpad i ostaci nastali uništenjem puštaju u slobodan promet ili izvoze, biće predmet dažbina i taksa koje bi se platile za takav otpad ili ostatke prilikom uvoza ili izvoza u takvom stanju.
3.45. Standard sa prelaznim rokom
Ako carinski organi prodaju robu koja nije bila prijavljena u propisanom roku ili koja, iako nije otkriven prekršaj, nije mogla da se pusti, prihod od prodaje, umanjen za iznos dažbina i taksa i drugih naknada, kao i nastalih troškova, prenosi se na lica koja imaju pravo na njih, a u slučajevima kada to nije moguće, stoje im na raspolaganju jedno određeno vreme.
DAŽBINE I TAKSE
A. UTVRĐIVANJE, NAPLATA I PLAĆANJE DAŽBINA I TAKSA
4.1. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se propisuju uslovi pod kojima nastaje obaveza plaćanja dažbina i taksa.
4.2. Standard
Period u kome se utvrđuju propisane dažbine i porezi, propisuje se nacionalnim zakonodavstvom. Obračun se vrši u najkraćem mogućem roku posle podnošenja deklaracije za robu ili nakon nastajanja obaveze za uplatu dažbina i taksa.
4.3. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom propisuju se faktori koji su osnova za obračun dažbina i taksa i uslovi za njihovo utvrđivanje.
4.4. Standard
Stope dažbina i taksa objavljuju se u zvaničnim izdanjima.
4.5. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se propisuje u kom momentu se utvrđuju stope dažbina i taksa.
4.6. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se propisuje na koji način mogu da se plate dažbine i takse.
4.7. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se propisuje koje lice (lica) je odgovorno za plaćanje dažbina i taksa.
4.8. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se određuje dan dospelosti i mesto gde će se platiti dažbine i takse.
4.9. Standard
Ako je nacionalnim zakonodavstvom propisano da dan dospelosti može da bude posle puštanja robe, taj dan će biti najkasnije u roku od deset dana od dana puštanja robe. Za period, od dana kada je roba puštena do dana dospelosti, neće se obračunavati kamata.
4.10. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se propisuje rok u kom carinski organi mogu da preduzmu zakonske mere za naplatu dažbina i taksa koje nisu plaćene do dana dospelosti.
4.11. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se utvrđuju stope kamate koja se naplaćuje na iznos dažbina i taksa koje nisu plaćene do dana dospelosti i uslovi pod kojima ta kamata može da se primeni.
4.12. Standard
Za plaćene dažbine i takse uplatiocu se izdaje potvrda kao dokaz o izvršenom plaćanju, osim ako ne postoji neki drugi dokaz o izvršenom plaćanju.
4.13. Standard sa prelaznim rokom
Nacionalnim zakonodavstvom se propisuje minimalna vrednost, odnosno minimalan iznos dažbina i taksa, ispod kojih se dažbine i porezi ne naplaćuju.
4.14. Standard
Ako carinski organi otkriju da greške u deklaraciji za robu ili prilikom obračuna dažbina i taksa mogu da dovedu ili su dovele do naplate ili obračuna dažbina i taksa u manjem iznosu od propisanog, oni će ispraviti greške i naplatiće iznos koji nije plaćen. Međutim, ako je taj iznos manji od minimalnog iznosa koji je propisan nacionalnim zakonodavstvom, carinski organi neće izvršiti naplatu.
B. ODLOŽENO PLAĆANJE DAŽBINA I TAKSA
4.15. Standard
Kad je nacionalnim zakonodovstvom predviđena mogućnost odloženog plaćanja dažbina i taksa, nacionalnim zakonodavstvom će se propisati i uslovi pod kojima će se ta olakšica odobravati.
4.16. Standard
Kad se odobri odloženo plaćanje, kamate se neće obračunavati koliko god je to moguće.
4.17. Standard
Rok za odloženo plaćanje dažbina i taksa biće najmanje 14 dana.
4.18. Standard
Odobriće se povraćaj dažbina i taksa u slučajevima kada se utvrdi da je, zbog greške u obračunu, izvršena uplata dažbina i taksa u većem iznosu.
4.19. Standard
Povraćaj će se odobriti za uvezenu ili izvezenu robu ukoliko je utvrđeno da je u vreme uvoza ili izvoza bila pokvarena ili da na neki drugi način nije odgovarala dogovorenoj specifikaciji, i koja je vraćena snabdevaču ili nekom drugom licu koje je on odredio, i to pod sledećim uslovima:
- da roba nije bila predmet obrade, da nije popravljana i da nije upotrebljena u zemlji uvoza, i da je, u razumnom roku, ponovo izvezena;
- da nije bila predmet obrade, da nije popravljana i da nije upotrebljena u zemlji u koju je bila izvezena, i da je, u razumnom roku, ponovo uvezena.
Međutim, činjenica da je roba bila upotrebljena neće biti razlog da se ne izvrši povraćaj, ako je takva upotreba bila neophodna da bi se otkrio kvar ili druge okolnosti zbog kojih je roba ponovo izvezena ili ponovo uvezena.
Kao alternativa ponovnom izvozu ili ponovnom uvozu, roba može, pod carinskom kontrolom i uz saglasnost carinskih organa, da se ustupi u korist države, da se uništi ili da se označi da nema komercijalnu vrednost. Ustupanjem ili uništenjem robe ne mogu nastati nikakvi troškovi na teret države.
4.20. Standard sa prelaznim rokom
Kad carinski organi odobre da se nad robom, koja je prvobitno bila prijavljena za carinski postupak uz plaćanje dažbina i taksa, sprovede drugi carinski postupak, izvršiće se povraćaj onog dela iznosa plaćenih dažbina i taksa koji prelazi iznos koji se duguje na osnovu novo sprovedenog postupka.
4.21. Standard
Po zahtevima za povraćaj, donosiće se odluke i o donetim odlukama će se odmah, u pismenoj formi, obaveštavati zainteresovana lica, a povraćaj više obračunatih iznosa izvršiće se čim se proveri osnovanost zahteva.
4.22. Standard
Ako carinski organi utvrde da je do obračuna većeg iznosa došlo zbog greške carinskih organa prilikom utvrđivanja dažbina i taksa, povraćaj će se izvršiti po hitnom postupku.
4.23. Standard
U slučaju kada su utvrđeni ograničeni rokovi, po čijem isteku se zahtevi za povraćaj neće prihvatati, ti rokovi bi trebalo da budu dovoljno dugački ako se imaju u vidu različite okolnosti svakog slučaja kada može da se odobri povraćaj.
4.24. Standard
Povraćaj se neće vršiti ako je iznos za povraćaj manji od minimalnog iznosa propisanog nacionalnim zakonodavstvom.
OBEZBEĐENJE
5.1. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se utvrđuju slučajevi kada se zahteva polaganje obezbeđenja, kao i u kom obliku će obezbeđenje da se položi.
5.2. Standard
Carinski organi utvrđuju iznos obezbeđenja.
5.3. Standard
Svakom licu od kog se zahteva da položi obezbeđenje dozvoliće se da izabere na koji način će da položi obezbeđenje, pod uslovom da je prihvatljiv za carinske organe.
5.4. Standard
Carinski organi neće, ako je to propisano nacionalnim zakonodavstvom, zahtevati polaganje obezbeđenja, ukoliko su uvereni da će obaveza prema carinskim organima biti ispunjena.
5.5. Standard
Ako se obezbeđenje zahteva radi ispunjenja obaveza koje proizilaze iz carinskog postupka, carinski organi će prihvatiti opšte obezbeđenje, a posebno od deklaranata koji redovno prijavljuju robu za carinjenje raznim carinarnicama u carinskom području.
5.6. Standard
Kad se zahteva polaganje obezbeđenja, iznos obezbeđenja biće što je moguće niži i, kada je u pitanju plaćanje dažbina i taksa, neće biti viši od iznosa koji bi trebalo da se naplati.
5.7. Standard
Ako je obezbeđenje položeno, ono će se razdužiti čim se carinski organi uvere da su obaveze, zbog kojih se zahtevalo polaganje obezbeđenja, ispunjene.
CARINSKA KONTROLA
6.1. Standard
Sva roba, uključujući i prevozna sredstva, koja ulazi ili napušta carinsko područje, bez obzira da li podleže naplati dažbina i taksa, predmet je carinske kontrole.
6.2. Standard
Carinska kontrola će se sprovoditi u meri koja je dovoljna da se obezbedi usaglašenost sa carinskim propisima.
6.3. Standard
Prilikom sprovođenja carinske kontrole, carinski organi će koristiti sistem upravljanja rizikom.
6.4. Standard
Carinski organi će primeniti sistem analize rizika da bi odredili koja lica i roba, uključujući i prevozna sredstva, bi trebalo da se pregledaju, kao u kojoj meri će se pregled izvršiti.
6.5. Standard
Carinski organi će usvojiti strategiju procene usaglašenosti koja će biti podrška sistemu upravljanja rizikom.
6.6. Standard
Sistem carinske kontrole uključiće i kontrole na osnovu revizije.
6.7. Standard
U cilju poboljšanja carinske kontrole, carinski organi će nastojati da sarađuju sa drugim carinskim administracijama i da zaključuju sporazume o uzjamnoj administrativnoj pomoći.
6.8. Standard
Carinski organi će nastojati da sarađuju sa učesnicima u trgovini i da zaključuju memorandume o razumevanju, a u cilju poboljšanja carinske kontrole.
6.9. Standard sa prelaznim rokom
Carinski organi će, što je moguće više, koristiti informacionu tehnologiju i elektronsku razmenu podataka u trgovini, a radi poboljšanja carinske kontrole.
6.10. Standard
Carinski organi će vršiti procenu komercijalnih sistema učesnika u trgovini, u slučajevima kada oni utiču na carinske operacije, radi obezbeđivanja usaglašenosti sa zahtevima carinskih organa.
PRIMENA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
7.1. Standard
Carinski organi će primeniti informacionu tehnologiju, kao podršku carinskim operacijama, u slučajevima kada je to ekonomski opravdano i efikasno za carinske organe i učesnike u trgovini. Carinski organi će propisati uslove za njenu primenu.
7.2. Standard
Kod uvođenja kompjuterskih sistema carinski organi će primenjivati odgovarajuće međunarodno prihvaćene standarde.
7.3. Standard
Informaciona tehnologija će se uvesti uz što više konsultacija sa neposredno zainteresovanim stranama.
7.4. Standard
Novo ili revidirano nacionalno zakonodavstvo će da predvidi:
- metod elektronske razmene podataka u trgovini, kao alternativu za dokumenta na papiru;
- metod primene elektronske razmene podataka, kao i dokumentacije na papiru, za potvrđivanje autentičnosti;
- pravo carinskih organa da zadrže informaciju radi korišćenja u sopstvene svrhe i, po potrebi, da razmene tu informaciju sa drugim carinskim administracijama i sa svim drugim zakonom odobrenim stranama, primenom metoda elektronske razmene podataka u trgovini.
ODNOS IZMEĐU CARINSKIH ORGANA I TREĆIH LICA
8.1. Standard
Zainteresovana lica će moći da izaberu da li će sa carinskim organima poslovati neposredno ili će imenovati neko treće lice koje će raditi u njihovo ime.
8.2. Standard
Uslovi pod kojima neko lice može raditi za i u ime nekog drugog lica u poslovanju sa carinskim organima, kao i koja je odgovornost trećih lica pred carinskim organima za plaćanje dažbina i taksa i za sve nepravilnosti, utvrdiće se nacionalnim zakonodavstvom.
8.3. Standard
Kad zainteresovano lice odluči da samostalno posluje sa carinskim organima, u tom slučaju carinske aktivnosti neće se smatrati manje povoljnim, niti će se postavljati stroži zahtevi, nego u slučaju carinskih aktivnosti koje za to lice obavlja treća strana.
8.4. Standard
Lice koje je određeno kao treća strana imaće, u poslovanju sa carinskim organima, ista prava kao i lice koje ga je imenovalo.
8.5. Standard
Carinski organi će obezbediti da treće strane učestvuju u formalnim konsultacijama koje carinski organi obavljaju sa učesnicima u trgovini.
8.6. Standard
Carinski organi će utvrditi okolnosti pod kojima nisu spremni da posluju sa trećom stranom.
8.7. Standard
Carinski organi će u pisanoj formi obavestiti treću stranu o svojoj odluci da joj se ne dozvoli učešće u carinskim poslovnim aktivnostima.
INFORMACIJE, ODLUKE I MIŠLJENJA KOJE DONOSI CARINA
A. INFORMACIJE OPŠTEG KARAKTERA
9.1. Standard
Carinski organi treba da obezbede da sve odgovarajuće informacije opšteg karaktera u vezi sa carinskim propisima budu lako dostupne svakom zainteresovanom licu.
9.2. Standard
Kad zbog izmena carinskih propisa, administrativnih aranžmana ili zahteva treba izvršiti izmenu i dopunu već objavljene informacije, carinski organi treba da objave revidiranu informaciju pre stupanja na snagu tih izmena, kako bi zainteresovanim licima omogućili da ih imaju u vidu, osim ako takvo obaveštavanje nije dozvoljeno.
9.3. Standard sa prelaznim rokom
Carinski organi će primeniti informacionu tehnologiju radi olakšavanja pristupa informacijama.
9.4. Standard
Na zahtev zainteresovanog lica, carinski organi će u najkraćem roku pružiti što tačnije informacije o posebnim pitanjima koja pokrene zainteresovano lice u vezi sa carinskim propisima.
9.5. Standard
Carinski organi će pružati ne samo informacije koje su posebno zatražene, već i sve druge informacije sa kojima bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude upoznato zanteresovano lice.
9.6. Standard
Kad carinski organi pružaju informacije, moraju da vode računa da pri tom ne otkriju podatke privatnog ili poverljivog karaktera, koji se odnose na carinske organe ili treća lica, osim u slučajevima kada se to zahteva ili je odobreno saglasno nacionalnom zakonodavstvu.
9.7. Standard
Kada carinski organi ne mogu da pruže informaciju besplatno, plaćanje treba ograničiti na približne troškove pruženih usluga.
9.8. Standard
Na pismeni zahtev zainteresovanog lica, carinski organi će ga obavestiti u pismenom obliku o svojoj odluci, u roku koji je propisan nacionalnim zakonodavstvom. U slučaju da se odlukom odbija zahtev zainteresovanog lica, u njoj se navode razlozi za to i razjašnjava pravo na izjavu žalbe.
9.9. Standard
Na zahtev zainteresovanog lica, carinski organi donose obavezujuće mišljenje pod uslovom da carinski organi imaju sve neophodne informacije.
ŽALBE PO CARINSKIM PITANJIMA
10.1. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom propisuje se pravo na izjavu žalbe po carinskim pitanjima.
10.2. Standard
Svako lice na koje se neposredno odnosi odluka ili propust carinskih organa ima pravo na izjavu žalbe.
10.3. Standard
Licu, na koje se neposredno odnosi odluka ili propust carinskih organa, na njegov zahtev koji je upućen carinskim organima, i u roku koji je propisan nacionalnim zakonodavstvom, navešće se razlozi za takvu odluku ili propust. Zbog ovoga može, ali ne mora da se podnese žalba.
10.4. Standard
Nacionalnim zakonodavstvom se propisuje pravo na podnošenje prvostepene žalbe carinskim organima.
10.5. Standard
Kada carinski organi odbiju žalbu, podnosilac žalbe ima pravo da dalje izjavi žalbu nekom organu koji je nezavisan od carinske administracije.
10.6. Standard
U završnoj instanci, podnosilac žalbe ima pravo žalbe sudskom organu.
B. FORMA I OSNOVE ZA IZJAVU ŽALBE
10.7. Standard
Žalba se podnosi u pisanoj formi i sadrži osnove za podnošenje.
10.8. Standard
Kada se propisuje rok za podnošenje žalbe na odluku carinskih organa, taj rok treba da bude određen tako da podnosilac žalbe ima dovoljno vremena da prouči osporenu odluku i pripremi žalbu.
10.9. Standard
Kada se žalba podnosi carinskim organima, oni neće zahtevati da se svaki dokaz u prilogu žalbe podnese zajedno sa žalbom, već će u odgovarajućim situacijama dozvoliti razuman rok za podnošenje tog dokaza.
10.10. Standard
Carinski organi će doneti odluku o žalbi i, u najkraćem roku, o tome dostaviti pisano obaveštenje podnosiocu žalbe.
10.11. Standard
Kada carinski organi odbiju žalbu, oni će u pisanoj formi obavestiti podnosioca žalbe o razlozima za donošenje takve odluke i o njegovom pravu da se dalje žali upravnom ili nezavisnom organu, kao i o roku za podnošenje takve žalbe.
10.12. Standard
Ako je žalba prihvaćena, carinski organi u najkraćem roku postupaju po svojoj odluci ili po rešenju nezavisnog ili sudskog organa, izuzev u slučaju kada carinski organi ulože žalbu na takvo rešenje."
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".