Prethodni

Statistički podaci o postojećim distributivnim objektima, od naponskog nivoa 110 kV pa sve do niskonaponske mreže, sa stanjem na dan 31. decembra 2005. godine, dati su u Prilogu 8.1. (tabele 8.1.1, 8.1.2, i 8.1.3).

Prognoza potrošnje električne energije do 2010. na nivou svih PD ED data je u tabeli 8.1.4. u Prilogu 8.1, a prognoza raspoložive i isporučene električne energije, kao i gubitaka električne energije po PD ED i Srbiju u celini do 2010. date su u Prilogu 8.1. (tabele 8.1.5. i 8.1.6).

a. Komentar kretanja energije

U posmatranom petnaestogodišnjem periodu desile su se veoma velike promene u strukturi finalne potrošnje električne energije, kako na nivou Srbije kao celine, tako i po pojedinim ED područjima. Po pravilu, došlo je do značajnog opadanja učešća potrošnje na visokom naponu (110 kV) i srednjem naponu (10, 20 i 35 kV) i porasta učešća potrošnje na niskom naponu u ukupnoj potrošnji. Za Srbiju kao celinu, na primer, u 1990. godini (poslednjim godinama "normalnog stanja"), potrošnja na visokom (VN) i srednjim (SN) naponima učestvovala je u ukupnoj potrošnji (računajući i gubitke u distribuciji) sa 42,3%, da bi već 1993. godine njeno učešće palo na ~23%, koliko je bilo i 2005. godine. Učešće domaćinstava u ukupnoj potrošnji Srbije poraslo je sa ~40% u 1990. godini na ~55% u 1995. godini, da bi u 2005. godini opalo na 47%. Potrošnja ostalih potrošača na niskom naponu, uključujući i javnu rasvetu rasla je u celom prethodnom petnaestogodišnjem periodu, tako da je njeno učešće u ukupnoj potrošnji poraslo sa 10,5% u 1990. godini na 15,6% u 2005. godini. Kao što se iz tabela, vidi učešće gubitaka u distributivnoj mreži, u energiji isporučenoj na pragu preuzimanja iz prenosne mreže, za Srbiju u celini, poraslo je sa 8,45% u 1990. godini na 14,2% u 2005. godini. Kao što se iz priloženih tabela vidi, u periodu 1990-1995. godine potrošnja u kategoriji domaćinstava rasla je po vrlo visokim godišnjim stopama na svim posmatranim ED područjima. Za Srbiju ta stopa, za taj period, bila je 8,18%, a na nekim područjima je išla i do 14%. Osnovni uzrok takvim kretanjima bila je, najverovatnije, izuzetno niska cena električne energije, što je rezultiralo masovnom preorijentacijom domaćinstava na grejanje električnom energijom. Nedostatak drugih energenata po paritetnim cenama i korišćenje električne energije za dogrevanje tada slabo grejanih stanova priključenih na daljinsko grejanje dodatno su doprinosili tome. U isto vreme, enormno smanjenje aktivnosti privrednih preduzeća, a često i potpuni prekid njihovog rada, dovelo je do izuzetno velikog pada potrošnje potrošača priključenih na srednji i visoki napon.

U periodu 1995-2005. godine došlo je do značajne promene trendova u razvoju potrošnje električne energije (u odnosu na period 1990-1995. godine), kako u Republici Srbiji kao celini, tako i na najvećem broju ED područja. U kategoriji domaćinstava, čiji je udeo u ukupnoj potrošnji najveći, došlo je do zaustavljanja daljeg rasta potrošnje i do njenog blagog opadanja. Takav trend je najverovatnije posledica podizanja cena električne energije i promene tarifnog sistema početkom 2002. godine, dostupnosti i drugih energenata za zagrevanje stanova, boljeg rada sistema daljinskog grejanja i činjenice da je u periodu do 1995. godine prelazak domaćinstava na grejanje električnom energijom u najvećoj meri već bio završen. Takođe, može se videti da je maksimalna potrošnja prosečnog domaćinstva dostignuta za Srbiju u celini i na najvećem broju ED područja oko 1995. godine. Oko tada dostignute vrednosti ta potrošnja zadržala se, uz manja kolebanja, do 2000. godine, da bi u narednim godinama, posebno posle donošenja novog tarifnog sistema i porasta cene, počela blago da opada. Dalja kretanja potrošnje u ovoj kategoriji zavisiće od više faktora (cene, gasifikacije, toplifikacije i dr.).

U ovome periodu na najvećem broju područja (izuzetak su područja Zaječara, Leskovca i Vranja), kao i u Republici Srbiji u celini, zaustavljeno je dalje opadanje potrošnje na visokom i srednjem naponu, odnosno zabeležen je njen blagi porast.

U kategoriji "ostalih" potrošača na niskom naponu, uključujući i javno osvetljenje, nastavljen je i u ovome periodu pozitivan trend porasta potrošnje, sa značajnim prosečnim godišnjim stopama rasta. Za Srbiju u celini ta stopa je iznosila ~4,5%. Ukupna potrošnja na pragu prenosne mreže Srbije (neto potrošnja + gubici u distributivnim mrežama) rasla je u periodu 1995-2005. godine po prosečnoj godišnjoj stopi od 1,21%. Loše je što je dobar deo toga porasta otišao u gubitke (ma koje vrste da su bili) u distributivnoj mreži. Na području ED Vranje, na primer, ceo porast nabavke između 1995. i 2005. godine otišao je u gubitke. Čak i nešto više, pošto je zabeležen pad neto potrošnje. Samo na području ED Zaječar zabeležen je i u ovom periodu pad isporuke na pragu prenosne mreže, pre svega zbog nastavka opadanja potrošnje na naponskim nivoima 110kV i 35kV.

b. Komentar kretanja snage

U tabeli 8.1.7. Priloga 8.1. prikazane su vrednosti godišnjeg faktora opterećenja po ED područjima i za Srbiju u celini (m), a u tabeli 8.1.8. vrednosti ekvivalentnog godišnjeg vremena iskorišćenja vršne snage (Tm), po istim područjima za period 2006-2010. godine.

Posle stupanja na snagu novog tarifnog sistema (2002. godine) došlo je do pada vršnog opterećenja na većini područja, i Srbiji u celini. Takođe se dolazi i do boljeg iskorišćenja vršne snage, odnosno do značajnog porasta vrednosti (Tm). Ta promena je naročito izražena na područjima ED Beograd i Elektrovojvodine.

v. Prognoza energije i snage

Korišćen je model prave linije za prognozu, definisan jednačinom:

Wt=a•t+b

U ovoj jednačini su:

a i b - koeficijenti koji se određuju na osnovu razvoja potrošnje na posmatranom području u izabranom prethodnom periodu 1990-2005;

t - vreme, odnosno godina za koju se vrednost energije Wt izračunava, pri čemu prva godina izabranog prethodnog perioda nosi broj 1.

Podaci za prognozu vršne snage dobijeni su deljenjem prognozirane energije do 2010. godine sa ekvivalentnim vremenima godišnjeg korišćenja vršne snage, koja se nalazi u tabeli 8.1.9. u Prilogu 8.1 po ED područjima i za Srbiju u celini.

Na nivou Srbije (bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija) računato je sa Tm = 5343 časova/godišnje u 2010. godini. Ovaj podatak je preuzet iz studije Instituta Nikola Tesla.

8.4. Dinamika revitalizacije i modernizacije elektroenergetskih objekata do 2012. godine

Dugogodišnja "simbolična" ulaganja u distributivnu mrežu dovela su do toga da je veliki broj elektroenergetskih objekata, posebno u zimskom periodu, bio preopterećen i vrlo često radio iznad tehničkih mogućnosti, što je za posledicu imalo povećane tehničke gubitke, česte kvarove, a potrošači su ostajali bez napajanja električnom energijom u dužim vremenskim periodima.

Tabela 8.4. Pregled prognoziranih sredstava za rekonstrukciju i modernizaciju po naponskim nivoima u 1000 RSD

Analizom rada elektroenergetski objekti ranijih godina, očekivanim vekom trajanja ugrađene opreme, kao i podataka PD ED došlo se do relevantnih podataka i realnih podloga koje su korišćene prilikom izbora objekata kod kojih je do 2010. godine potrebno izvršiti rekonstrukciju, revitalizaciju, proširenje i modernizaciju.

Potrebna sredstva po PD ED i za Srbiju u celini za rekonstrukciju i modernizaciju, za period 2006-2010. godine, za objekte po naponskim nivoima, dati su u tabelama 8.4 i 8.5.

Tabela 8.5. Pregled prognoziranih sredstava za rekonstrukciju i modernizaciju po PD ED i Srbiju u 1000 RSD

8.5. Dinamika izgradnje novih elektroenergetskih objekata do 2012. godine

Kako bi EPS, mogao u najskorije vreme da izađe na tržište električne energije i u deregulisanom tržištu postane konkurentna kompanija, a u cilju kvalitetnog i pouzdanog napajanja kupaca električnom energijom potrebno je, između ostalog, pored rekonstrukcije i modernizacije postojećih objekata izgraditi i nove distributivne elektroenergetske objekte svih naponskih nivoa, tim pre što devedesetih godina prošlog veka, iz poznatih razloga, nije bilo značajnijih ulaganja u distributivne elektroenergetskih objekata.

Tabelarni pregled potrebnih sredstava za izgradnju novih objekata u periodu 2006 - 2010. godine, po PD ED i po naponskim nivoima dat je u tabelama 8.6. i 8.7. u ovom poglavlju.

Kao izvor finansiranja predviđaju se sredstva EPS i PD ED, krediti Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, krediti poznatih multinacionalnih kompanija, sredstva iz donacije i sredstva potrošača.

Tabela 8.6. Pregled prognoziranih sredstava za izgradnju novih objekata po PD ED i Srbiju u 1.000 RSD

Tabela 8.7. Pregled prognoziranih sredstava za izgradnju novih objekata po naponskim nivoima u 1000 RSD

8.6. Dinamika zamene postojeće merne infrastrukture

U skladu sa prognoziranim sredstvima za izgradnju novih objekata, predviđena su značajna sredstva za poboljšanje merne infrastrukture.

Aktivnosti vezane za poboljšanje merne infrastrukture za period 2006-2010. godine date su u tabeli 8.8.

Tabela 8.8. Aktivnosti za poboljšanje merne infrastrukture u periodu 2006-2010. godine u 1 000 RSD

8.7. Kvantifikacija efekata realizacije programa

Predviđenim sredstvima za rekonstrukciju, revitalizaciju, proširenje, modernizaciju postojećih i izgradnju novih elektroenergetskih objekata postigli bi se sledeći efekti:

- povećana stabilnost i pouzdanost elektroenergetskih objekata;

- povećanje postojećih kapaciteta što omogućava nesmetano priključenje novih kupaca na mrežu;

- kontinuirano napajanje kupaca kvalitetnom električnom energijom i snagom;

- znatno smanjenje broja i vremena trajanja kvarova;

- poboljšanje naponskih prilika kod kupaca;

- smanjenje tehničkih i netehničkih gubitaka;

- smanjenje troškova eksploatacije i održavanja ugradnjom opreme i materijala novih tehnoloških rešenja;

- smanjenje troškova modernizacijom i automatizacijom;

- poboljšanje ekoloških prilika ugradnjom ekološki prihvatljivih materijala i izgradnjom objekata u skladu sa ekološkim zahtevima.

Na bazi tehnoekonomskih analiza EPS planirana je rekonstrukcija i modernizacija postojećih i izgradnja novih elektroenergetskih objekata, pa kvantifikacija efekata po tom osnovu nije posebno razmatrana.

U ovom poglavlju ukazuje se na efekte smanjenja tehničkih gubitaka rekonstrukcijom i modernizacijom postojećih i izgradnjom novih elektroenergetskih objekata u periodu 2006-2010. godine, zatim efekte delimičnog smanjenja netehničkih gubitaka modernizacijom postojećih i izgradnjom novih elektroenergetskih objekata, kao i smanjenja netehničkih gubitaka zamenom neispravnih mernih uređaja i baždarenjem postojećih nebaždarenih mernih uređaja. U efekte smanjenja tehničkih gubitaka uračunato je i smanjenje gubitaka po osnovu znatno manje sopstvene potrošnje savremenih mernih uređaja čija se ugradnja planira.

Imajući u vidu sve izneto, u tabeli 8.9 data je kvantifikacija efekata smanjenja tehničkih i delom netehničkih gubitaka u MWh i 000 RSD, za period 2006-2010. godine. Treba napomenuti da će efekti biti znatno veći budući da će u narednom periodu prosečna cena biti mnogo veća od 2,963 RSD po kWh, kolika je bila prosečna cena za široku potrošnju u 2005. godini, prema podacima EPS.

U tabeli 8.10, u ovom poglavlju, prikazane su uštede koje bi nastale smanjenjem vremena trajanja kvarova za period 2006-2010. godine, u odnosu na vreme ostvarenih kvarova u 2005. godini. Treba napomenuti da je, u zavisnosti od kategorije i specifičnosti kupaca, cena neisporučene električne energije veća za 4-20 puta od aktuelne cene za isporučenu električnu energiju.

Tabela 8.9. Kvantifikacija efekata smanjenja gubitaka

1 U periodu 2006-2010. godine procenjuje se da će se smanjiti tehnički gubici zahvaljujući investicionim ulaganjima za 309.939,81 MWh, što bi računajući prosečnu prodajnu cenu EPS u 2005. godini od 2,963 RSD po kWh iznosilo 918.351.657,03 RSD.

2 U periodu 2006-2010. godine u procenjenim netehničkim gubicima neispravni i nebaždareni merni uređaji učestvuju sa oko 25%, što iznosi 239.985,04 MWh, pa se procenjuje da bi se po ovom osnovu za toliko smanjili netehnički gubici, što iznosi 711.075.673,52 RSD.

3 Ukoliko se u periodu 2006-2010. godine smanje ukupni gubici sa 14,42% ostvarenih u 2005. godini, na planiranih 11.97%, na kraju 2010. godine efekti po ovom osnovu iznosili bi 1.485.880.000 kWh x 2,963 = 4.402.662.440 RSD.

Tabela 8.10. Uštede usled smanjenja vremena trajanja kvarova za period 2006-2010. godine

1 Ukupni efekti smanjenja neisporučenih kWh 2006-2010. godine smanjenjem vremena trajanja prekida iznose 65.127.514,25 kWh. Ukoliko pretpostavimo, uvažavajući strukturu potrošnje, da je prosečna cena neisporučenog kWh 8 x 2,963 = 23,704 RSD, sledi 65.127.514,25 x 23,704, što iznosi 1.543.782.597,78 RSD.

Prilog 8.1.

Tabela 8.1.1. Statistički podaci o Elektrodistributivnoj mreži Srbije

* Podaci se odnose na 1998. godinu

Tabela 8.1.2. Struktura Elektrodistributivne mreže

* Podaci za "Elektrokosmet" se odnose na 1998. godinu.

Tabela 8.1.3. Podaci o Elektrodistributivnim transformatorskim stanicama

* Podaci za "Elektrokosmet" se odnose na 1998. godinu

Tabela 8.1.4. Prognoza potrošnje električne energije u MWh po kategorijama potrošnje za period 2006-2010. godine - Republika Srbija ukupno

Tabela 8.1.5. Prognoza raspoložive i isporučene aktivne električne energije (MWh) i obračunskih gubitaka (%) u periodu 2006-2010.

Tabela 8.1.6. Struktura gubitaka električne energije MWh

Tabela 8.1.7. Srednji godišnji faktor opterećenja (m) po ED područjima i za Republiku Srbiju u celini za period 2006-2010.

Tabela 8.1.8. Ekvivalentno godišnje vreme iskorišćenja vršne snage (Tm) po ED područjima i za Srbiju u celini za period 2006-2010.

Tabela 8.1.9. Vršne snage po ED područjima i za Republiku Srbiju u celini za period 2006-2010.

9. PRENOS ELEKTRIČNE ENERGIJE

Osnovni nosilac aktivnosti u razvoju elektroprenosnog sistema je kompanija Elektromreža Srbije (EMS). Na osnovu Zakona o energetici i Statuta EMS-a, ova kompanije će raditi kao nezavisni prenosni i sistem operator, što podrazumeva i aktivnosti na tržištu. Osoblju EMS-a biće potrebna reorganizacija i obuka kako bi se prilagodilo novoj tržišnoj ulozi i funkciji. Takođe, biće potreban i određeni nivo investicija za rehabilitaciju i unapređenje mreže, sistema upravljanja, uvođenje tržišnih aktivnosti i ostalih potreba.

Razvoj elektroprenosnog sistema na osnovu raspoloživih podloga i dokumenata najbolje se prati kroz kapitalne investicije sadržane u Investicionom i razvojnom planu elektroprenosne mreže koje primarno uključuju projekte rehabilitacije, izgradnju novih elemenata prenosne mreže i unapređenje sistema kako bi se zadovoljio očekivani nivo prenosa električne energije.

Ovaj program koji se odnosi na razvoj elektroprenosnog sistema nastao je na osnovu detaljne analize svih raspoloživih razvojnih studija i planova i u kvantitativnom smislu je u njemu razmatran samo ograničen broj budućih eventualnih scenarija. Većina kvantitativnih podloga preuzeta je iz navedenih dokumenata. Plan takođe uključuje i investicije za informacione tehnologije (IT) i telekomunikacije koje će pružiti osnovu za unapređenje kontrole sistema i nove tržišne aktivnosti. Sa finansijske tačke gledišta, troškovi i vremenski plan ovih investicija imaće direktan uticaj na buduće tarifne nivoe i na finansijsku prognozu poslovnog plana.

9.1. Stanje izgrađenosti i osnovne karakteristike rada

Prenosni sistem električne energije čini mreža 400 kV, 220 kV i deo mreže 110 kV, kao i drugi energetski objekti, telekomunikacioni sistem, informacioni sistem i druga infrastruktura neophodna za funkcionisanje elektroenergetskog sistema (tabele 9.1. i 9.2).

Sadašnje stanje u elektroprenosnom sistemu Republike Srbije karakteriše smanjena sigurnost i pouzdanost snabdevanja potrošača električnom energijom. Uzrok ovakvog stanja posledica je degradiranosti kapaciteta zbog starosti i lošeg održavanja postojeće opreme, kao i dugogodišnjeg zastoja u razvoju, usled čega je otpisanost opreme dostigla 85%, što se, pre svega, odnosi na mrežu 110 kV i 220 kV naponskog nivoa. Zbog neadekvatne tehničke opremljenosti mreže, kao i nedovoljno efikasnog sistema upravljanja, evidentno je zaostajanje za elektroprenosnim sistemima u okruženju. Ovakvo stanje prate i visoki gubici u prenosu, koji su u prethodnom periodu konstantno bili veći od 3% ukupne potrošnje električne energije.

Neophodne aktivnosti u cilju sniženja gubitaka mogu se podeliti na tri grupe. Prvu grupu čine mere organizacionog karaktera, kojima je zadatak precizno merenje električne energije na ulazu i izlazu iz prenosne mreže, odnosno kojima bi se i organizaciona šema i tehnička sredstva za merenje i praćenje dovele do nivoa da se preciznost može garantovati. Tehnička preporuka, kojom se nalaže da se merenje proizvodnje električne energije na svim elektranama vrši na visokonaponskoj strani blok-transformatora, morala bi se obavezno sprovesti bez obzira na ulaganja koja zahteva. Takođe, klase tačnosti mernih uređaja moraju se proveravati prema utvrđenim procedurama, pošto postoje vrlo ozbiljne indicije da jedan deo energije "nestane" u očitavanju loše baždarenih brojila. Od organizacionih mera mora se insistirati na egzaktnom registrovanju potrošnje električne energije u objektima u vlasništvu EMS-a i EPS-a, koje se redovno vrši, ali je potrebno proceduralno u administrativnom i tehničkom smislu unaprediti, kako se ona ne bi morala utvrđivati naknadnim složenim analizama.

Tabela 9.1. Stanje dalekovoda u JP Elektromreža Srbije

Tabela 9.2. Kapaciteti postrojenja po pogonima prenosa EMS

Druga grupa mera su mere eksploatacionog karaktera, od kojih je posebno uticajno vođenje naponskih prilika. Ovaj uticaj se mora sagledavati integralno na godišnjem nivou, a ne samo prema karakterističnim vremenskim intervalima. U našim uslovima, integralno sagledavanje je praktično neizvodljivo, pošto u većini čvorišta ne postoje pouzdana merenja napona. U tesnoj vezi sa eksploatacionim aspektom vođenja dobrih naponskih prilika je kompenzacija reaktivnih snaga, odnosno poboljšanje faktora snage na pojedinim naponskim nivoima. Pitanje ekonomičnosti ovakvih rešenja rešava se studijskim pristupom u optimalnoj kompenzaciji reaktivnih snaga. Od ostalih mera eksploatacionog karaktera značajno je paralelisanje, odnosno sekcionisanje mreža. Režim paralelnog rada mreža različitih naponskih nivoa je u većini slučajeva nepovoljan, jer ne obezbeđuje ravnomerno opterećivanje ovih mreža. Naime, čest je slučaj da mreža višeg napona bude neopterećena, dok je mreža nižeg napona visoko opterećena ili, čak, preopterećena.

Treću grupu čine mere koje se primenjuju u fazi planiranja, odnosno mere investicionog karaktera. Prenosna mreža se definitivno ne planira prema kriterijumu gubitaka, ali se o njima vodi računa. Analize su pokazale da se investicijama u pojačanje prenosne mreže vrlo brzo postižu pozitivni efekti u smislu smanjenja gubitaka električne energije.

Sprovedene analize su ukazale na činjenicu da su gubici bitno povećani usled zaostajanja u realizaciji razvojnih planova EMS-a o izgradnji novih TS i novih vodova. Pri tome je važno ukazati da je nivo smanjenja gubitaka sa uvođenjem prvih objekata u pogon (prema planerskim prioritetima) osetniji. Naime, u docnijim fazama, prenosna mreža se približava svojoj optimalnoj konfiguraciji i tada uvođenje novih objekata ima manji inkrementalni efekat na gubitke.

Ispad ili isključenje nekog elementa (voda ili transformatora) neminovno povlači za sobom preraspodelu tokova snaga i dodatno opterećivanje električno bliskih elemenata. Naravno, to vodi povećanju ukupnih gubitaka aktivne i reaktivne snage, odnosno energije, ako je takva pogonska situacija dužeg trajanja. Tranziti uglavnom povećavaju gubitke snage i energije i za svaku konkretnu situaciju se mora proveriti uticaj tranzita na gubitke.

9.2. Razvoj elektroprenosnog sistema

Pored revitalizacije i modernizacije postojećih prenosnih kapaciteta, razvoj elektroprenosne mreže mora da prati rastuće potrebe za električnom energijom u Republici Srbiji. U periodu 2002-2012. godine očekuje se prosečna godišnja stopa rasta potrošnje ukupne električne energije od oko 1,8%, a vršne snage od 1%. Ova prognoza je veoma uslovljena privrednim rastom u Republici Srbiji i formirana je na osnovu očekivanog relativno stabilnog rasta u industriji i u uslužnom sektoru od oko 7% godišnje, dok se, usled unapređenja tarifnog sistema i korekcije cena u oblasti energetike, kao i racionalizacije usled primene mera energetske efikasnosti, očekuje početni pad potrošnje u domaćinstvima, uz vraćanje na sadašnji nivo na kraju razmatranog perioda.

Analize ukazuju na evidentnu nesposobnost raspoloživih proizvodnih kapaciteta da pokriju potrošnju električne energije u Republici Srbiji, tako da odsustvo izgradnje novih proizvodnih kapaciteta uslovljava uvoz električne energije a time i razvoj elektro- prenosne mreže u smeru što boljeg povezivanja sa zemljama regiona. Sinhroni rad sa UCTE daje nesumnjive pogodnosti vezane za povećane mogućnosti razmene električne energije i umanjenje rizika u pogledu nabavke dela nedostajućih količina električne energije. Poboljšanje veza sa susednim zemljama omogućava i učešće u Regionalnom tržištu električne energije jugoistočne Evrope. Centralno mesto elektroenergetskog sistema Srbije u jugoistočnoj Evropi omogućava da se određene koristi mogu izvući i iz povećanih tranzita kroz elektroenergetski sistem Srbije. Pored toga, postoji stalni interes da neke regionalne funkcije budu locirane u Beogradu (funkcija koordinatora za sigurnost interkonektivnog elektroenergetskog sistema, kao i određene funkcije obračuna i regulacije na regionalnom tržištu).

Učešće u regionalnom tržištu uslovljava dovođenje elektroprenosne mreže u oblik moderno organizovanog preduzeća u skladu sa evropskim normama. To podrazumeva i uvođenje i osposobljavanje svih funkcija tehničkog sistema upravljanja. Do sada su realizovane funkcije SCADA/AGC sa funkcionalnošću u dispečerskom centru. U domenu dispečerskog upravljanja potrebno je, pre svega, kompletirati razvoj svih funkcija upravljanja u realnom vremenu (SCADA, AGC, estimator stanja, ekonomski dispečing, mrežne analize) i povezati ih u jedinstvenu i konzistoetnu celinu, odnosno realizovati upravljački sistem sa kompletnom funkcionalnošću, uključujući i završetak pripreme svih sistemskih elektroenergetskih objekata za uključivanje u TSU. Osim toga, potrebno je razvijene funkcije dugoročnog i kratkoročnog planiranja rada integrisati u jedinstven sistem. Povezivanjem plansko-analitičkih funkcija sa funkcijama upravljanja u realnom vremenu potrebno je stvoriti jedinstven i konzistoetnan sistem dispečerskog upravljanja.

Telekomunikacioni sistem je jedno od najatraktivnijih polja za zajednička ulaganja jer postoji već dobar deo potrebne infrastrukture. Izgradnja savremenog telekomunikacionog sistema omogućava ne samo zadovoljavanje tehničkih potreba nego i pružanje usluga drugim korisnicima, a time i ostvarivanje dodatnog prihoda. U domenu telekomunikacija osnovni pravci razvoja su formiranje telekomunikacione prenosne mreže, telefonske mreže i mreže mobilnih radio-veza, pri čemu je osnova televramunikacionog sistema telekomunikaciona prenosna mreža realizovana optičkim sistemom prenosa i delom usmerenim radio-relejnim vezama.

Analize izgrađenosti elektroprenosne mreže urađene su u skladu sa datim zahtevima koji se odnose na povećanje konzuma u elektroenergetskom sistemu Srbije, kao i uslove povezivanja i obezbeđivanja očekivanih tranzita na regionalnom tržištu energije.

Takođe je uzeto u obzir da će region u celini u narednim godinamaverovatno smanjivati proizvodne mogućnosti (zatvaranje starijih blokova u HEKozloduj u Bugarskoj i neekonomičnih elektrana u Rumuniji, uz neizvesnu izgradnjunovih kapaciteta). Viškovi kapaciteta se očekuju na teritoriji Kosovu, ali njihovaeksploatacija je i dalje vezana za veoma visoki rizik političkog karaktera (sveurađene analize ukazuju da elektroprenosni sistem Srbije nema dovoljnu izgrađenostkapaciteta za evakuaciju očekivanih 2.100 MW iz novih elektrana na teritorijiAutonomne pokrajine Kosovo i Metohija i neophodna proširenja prenosnih kapacitetamogu biti određena samo detaljnom studijom uklapanja ovih elektrana), pa je pretpostavljenoda se deficit električne energije u jugoistočnoj Evropi najvećim delom pokrivaproizvodnjom u Ukrajini.

U zimskom režimu pretpostavljen je maksimalni tranzit od istoka prema zapadu od 550 MW2 (prema Hrvatskoj), uz tranzit prema Grčkoj (i dalje prema Italiji) od 400 MW. U letnjem periodu pretpostavljen je maksimalni tranzit od 1000 MW u pravcu sever-jug (prema Grčkoj), pri čemu je pretpostavljeno da je u pogonu (već ugovoreni) vod Niš 2- Leskovac 2 (Vranje)-Skoplje.

__________
2Analiza tranzita izvršena je u pogledu maksimalnih propusnih kapaciteta iskazanih u MW.

Elektroprenosni sistem Srbije nema zatvoreni 400 kV prsten, već se on zatvara preko Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Analize ukazuju da je dalekovodni pravac koji vodi od Đerdapa prema Nišu dosta opterećen, što je posebno izraženo u slučaju postojanja tranzita za Makedoniju i Grčku. Nasuprot tome, pravac od Obrenovca prema Nišu je podopterećen. Zbog smanjene prenosne moći na pravcu Đerdap-Niš dolazi do sniženih napona kod potrošačkih centara (Bor, Niš). Naponska slika 400 kV mreže u toj oblasti popravlja se jedino velikim uvozom reaktivne snage iz bugarske mreže koja je inače predimenzionisana za njihove realne potrebe. Analize sigurnosti pokazuju da u slučaju ispada dalekovoda u ovoj oblasti, i pored velikog opterećenja dalekovoda, ne dolazi do narušavanja kritičnih granica prenosa. Do neznatnih preopterećenja dolazi jedino na nekim 110 kV dalekovodima u toj oblasti (Bor, Zaječar, Petrovac), kao i na transformatorima 400/110 kV(Niš). Izraženija preopterećenja, ali samo u slučaju ispada nekog 400 kV dalekovoda i/ili transformatora, pojavljuju se i u 110 kV mreži u oblasti Beograda (ispad dalekovoda Beograd 8 - Obrenovac), što zahteva dalje pojačavanje ove gradske mreže. Slična situacija je i u delu prenosnog sistema na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Kako 220 kV prenosna mreža nema perspektivu daljeg razvoja, rezultati ove analize nisu bili usmereni na njeno proširivanje, već, pre svega, na ukazivanje na neophodnost revitalizacije postojećih TS, kao i povećanje pouzdanosti i kvaliteta napajanja izgradnjom druge faze objekata u pogonu. Ipak, rezultati analiza ukazuju da najlošije naponske prilike imaju čvorovi na ovom naponskom nivou, jer je ova mreža opterećena napajanjem gradova u centralnoj Srbiji i na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, tako da sniženje napona u Jugoistočnoj Evropi u zimskom periodu dovodi do povećanja gubitaka. Nasuprot tome, u zapadnoj Srbiji, usled prisustva niza hidroelektrana, kao i bliskih elektrana u susednim državama, veliki broj skoncentrisanih izvora na jednom mestu stvara povoljne naponske prilike, ali se javlja problem evakuisanja aktivne snage iz tog područja. Ovaj problem je posebno izražen u slučaju analize sigurnosti ("N-1"), pri čemu se pri ispadu nekih 220 kV dalekovoda iz Bajine Bašte značajno opterećuju ostali vodovi. Slično kao pri ispadima 400 kV dalekovoda, ispad 220 kV dalekovoda, odnosno transformatora češće uzrokuje preopterećenje 110 kV mreže (dalekovod Bajina Bašta - Požega, Bajina Bašta - Valjevo, ispad transformatora u Čačku, Sremskoj Mitrovici, Požegi i u oblasti Beograd 17). Pored ovih preopterećenja 110 kV mreže u uslovima poremećenih stanja, u normalnom radnom režimu uočena su i preopterećenja na dalekovodima na području Vojvodine.

9.2.1. Pregled kapitalnih investicija po oblastima

Najveći deo investicija tokom narednih 10 godina biće posvećen rehabilitaciji i unapređenju postojećeg prenosnog sistema, ali će značajne investicije biti izvršene i u IT i ostalim oblastima. Ovaj modul se ograničava na osnovne tipove kapitalnih investicija planiranih za elektroprenosni sistem, grupiše i rangira projekte po prioritetima i specificira planirane troškove do 2012. Tabela 9.3 sumira planirane kapitalne investicije po sektorima za naredni period (2006-2012):

Tabela 9.3. Investicioni i razvojni plan po oblastima i prioritetima (2006-2012)

Pojedinačni investicioni projekti rangirani su na osnovu tehničkih prioriteta. Identifikovana su četiri nivoa tehničkih prioriteta:

0. Prioritet - Apsolutno neophodan za obezbeđenje pogonske sigurnosti i zadovoljavajućih performansi sistema. Finansiranje je obezbeđeno, tenderska procedura i realizacija projekata su u toku i neki od projekata su u završnoj fazi.

I. Neophodan - Potreban za unapređenje rada sistema, smanjenje gubitaka, povećanje efikasnosti, ispunjenje UCTE/regionalnih standarda itd. Projekti su identifikovani ali nisu realizovani niti su obezbeđene finansije.

I/II. Poželjan - Potreban za unapređenje performansi sistema i ispunjenje ekoloških standarda. Finansiranje još uvek nije identifikovano i/ili obezbeđeno.

II. Budući - Planirani projekti koji nisu kritični. Projekti su identifikovani u odnosu na postojeći sistem i mogu postati višeg prioriteta u zavisnosti od razvoja i potreba mreže.

Svi eksterno finansirani projekti (EBRD, EIB, EAR itd.) u prenosnoj mreži identifikovani su kao prioritetni projekti (oko 115 miliona evra eksternih finansija). Ovi projekti već su identifikovani i finansiranje je odobreno. Primena istog tehničkog sistema rangiranja na IT i telekomunikacione investicije daje sledeće prioritete: Prioritet 0 za IT investicija, a Prioritet I za telekomunikacione projekte. IT projekti su već identifikovani i (donacija) finansiranje je obezbeđeno (SECO i/ili EAR). Rangiranje ostalih investicija je, takođe, poređano po prioritetima, i ono zahteva većinu kapitalnih investicija tokom 2006. godine.

Trenutno, postoji oko 219 miliona evra prioritetnih projekata od ukupnog iznosa od oko 404 miliona evra. Većina ovih investicija u prenosnu mrežu i IT projekte finansiraće se od strane EBRD, EIB, kao i donacija od SECO i EAR.

Sveukupni karakter Investicionog i razvojnog plana elektroprenosne mreže odražava trenutnu situaciju i tržišne prilike u Republici Srbiji. Stoga su urgentni razvojni prioriteti implementacija identifikovanih prioritetnih projekata koji će unaprediti performanse sistema, pouzdanost i uvesti sistem kontrole i funkcije tržišta.

Veći deo investicija će se plasirati u periodu 2007-2012. godine i odgovarajuća dobit se očekuje relativno brzo, posebno u oblastima gde se ova dobit može kvantifikovati, kao što je smanjenje gubitaka. Ostale oblasti koje omogućavaju dobit obuhvataju povećanje sigurnosti napajanja, uvećanje kapaciteta, kako bi se smanjilo preopterećenje, smanjenje troškova održavanja i unapređenje standarda. Uprkos ovim koristima, teško je opravdati potpuni iznos od 219 miliona evra prioritetnih investicija isključivo na ekonomskim principima, bez uvažavanja činjenice da su mnogi projekti u tehničkom smislu obavezni i da se bez njih povećava mogućnost prekida isporuke električne energije.

Sposobnost elektroprenosne kompanije da pokrije svoje dužničkeobaveze biće kritična stavka za nezavisnost TCO (prenosnog sistem operatora)i finansijske izvodljivosti plana. Postojeće cene prenosa energije nedovoljnopokrivaju operativne troškove ili tekuće finansijske troškove. Donatori su obezbedilipreko 115 miliona evra za investicije u prenosnu mrežu, dok će 79 miliona evraobezbediti EMC. Ukupni finansijski parametri Plana će zavisiti od tarifnih nivoapropisanih za prenos energije, kao i od prihoda za ostale usluge i tržišne aktivnosti.

9.2.2. Oblasti investiranja u elektroprenosni sistem

Postojeća mreža je potpuno funkcionalna, ali postoje problemi koji su posledica oštećenja i nedostatka investiranja u periodu 1990-2000. godine. Veći broj investicionih projekata je već započet u cilju rehabilitacije i unapređenja mreže. Uz prenosnu mrežu, druga najvažnija oblast investiranja obuhvata računarske i telekomunikacione sisteme za sistemsko i finansijsko (tržišno) upravljanje novom kompanijom. IT sistemi projektovani za upravljanje tržištem treba da budu nabavljeni i instalirani. Takođe, planirane su i određene investicije u telekomunikacioni sistem. Konačno, oblast preostalih značajnih investicija uključuje računare i ostalo (računovodstveni sistemi itd.). Ove investicije su planirane u funkciji broja osoblja. Ove tri oblasti (prenosni sistem, IT i telekomunikacije i ostale investicije) čine osnove Investicionog i razvojnog plana elektroprenosnog sistema. U pogledu tekućih potreba, većina (oko 90%) identifikovanih prioritetnih kapitalnih investicija namenjena je za prenosni sistem.

9.2.2.1. Prenosni sistem

Za rehabilitaciju i proširenje prenosne mreže razvijen je sveobuhvatan i ambiciozan investicioni plan. Na slici 9.1. prikazane su planirane investicije za prenosni sistem prema prioritetnim nivoima.

Slika 9.1. Planirane investicije za prenosni sistem prema priorit. Nivoima (2005-2012)

Ovaj plan predviđa popravku i unapređenje postojećih i izgradnju novih kapaciteta, kao i interkonektivnih veza u cilju rasterećenja mreže i budućih regionalnih razmena. Identifikovano je oko 197 miliona evra prioritetnih kapitalnih investicija u prenosnoj mreži i oni će biti realizovani najvećim delom kroz EBRD i EIB kreditne programe. Donacija, koju je obezbedio EAR, od 22 miliona evra biće raspoređena na izgradnju dalekovoda od Niša do makedonske granice. Preostalih 159 miliona evra ostalih, manje prioritetnih, projekata takođe je identifikovano, ali za njih nije osigurano finansiranje.

U pogledu tipa investicionih projekata, veći deo ukupnog plana odnosi se na izgradnju novih kapaciteta, praćenu rehabilitacijom i unapređenjem postojeće mreže.

Analiza tipova investicija u prenosnu mrežu za period 2005 - 2010. prikazana je na slici 9.2.

Slika 9.2. Analiza tipova investicija u prenosnu mrežu (2005-2010)

Veći deo investicionih projekata koncentrisan je na visokonaponski prenosni nivo (400 kV). Od ukupno planiranih kapitalnih investicija u prenosnu mrežu 63% je namenjeno za 400 kV infrastrukturu, dok je oko 12% namenjeno za 220 kV naponski nivo i 24% za 110 kV naponski nivo (koji je više povezan sa distributivnim kompanijama).

9.2.2.2. IT i telekomunikacije

Nekoliko velikih IT i telekomunikacionih investicija je planirano sa uvođenjem novih sistemskih i tržišnih aktivnosti. Te investicije čine oko 9% ukupnih investicija u okviru Investicionog i razvojnog plana.

IT investicije su fokusirane na unapređenje upravljačkog sistema i budućih tržišnih aktivnosti. Investicije u telekomunikacioni sistem imaju za cilj da povećaju kvalitet i pouzdanost sistemskih podataka.

IT investicije obuhvataju samo investicije u upravljački sistem (ne uključuju telekomunikacije, personalne računare itd.). SCADA system i SRAAMD sistem za daljinsku akviziciju i obračunsko merenje, kao i funkcija upravljanja tržištem finansirani su iz donacija.

Ukupna vrednost donatorskih sredstava za ove tri IT investicije iznosiće oko 9,8 miliona evra, dok ukupne IT investicije iznose oko 11,3 miliona evra. Projekti iz ove oblasti treba da budu implementirani do kraja 2006. ili 2007. godine.

Trenutno, upravljački sistem je potpuno oslonjen na slab primarni telekomunikacioni sistem. Investicije u telekomunikacije su neophodne za unapređenje sistema kako bi planirani IT upravljački sistem korektno radio. Ove investicije su rangirane kao Prioritet I.

EPS će formalno zadržati kontrolu nad svim fiber optičkim telekomunikacionim vezama instaliranim u prenosnu mrežu. EBRD i EIB su obezbedili 30 miliona evra za ove investicije, ali će ove investicije ostati u odgovornosti EPS-a.

9.2.2.3. Ostale investicije

Planirane su i određene kapitalne investicije koje će EMS finansirati sopstvenim sredstvima i one obuhvataju rekonstrukciju i unapređenje postojećih kapaciteta, unapređenje IT sistema i rezervnu opremu.

9.2.3. Tehnički opis prioritetnih oblasti investiranja

U sledećem odeljku prikazan je kratak tehnički opis najvažnijih projekata kapitalnih investicija elektroprenosnog sistema. Za ove projekte je prihvaćena studija izvodljivosti i oni su dominantno finansirani iz međunarodnih izvora.

9.2.3.1. Prenosni sistem

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu prikazane su u tabeli 9.4.

Tabela 9.4. Prioritetne investicije u prenosnu mrežu (miliona evra)

Prioritetne investicije u prenosnu mrežu su:

1) Proširenje Transformatorske stanice (TS) Sremska Mitrovica 2 (projekat je završen)

Ovo proširenje uvodi 400/220 kV transformaciju u postojeću TS 220/110 kV. Ciljevi ovog projekta su:

- prenosna mreža koja napaja Vojvodinu biće pojačana još jednim 400 kV vodom;

- naponski profil posmatranog dela Vojvodine biće podignut za nekoliko kV;

- pouzdanost snabdevanja regiona biće unapređena;

- snabdevanje PAHE biće još pouzdanije.

Korist predstavlja i rasterećenje preopterećenih 220/110 kV delova sistema tokom zime, redukciju oko 8 MW vršne snage i popravljanje naponskih prilika u severnom i centralnom delu Vojvodine.

2) Izgradnja TS Jagodina 4

Izgradnja 400 kV TS Jagodina popraviće pouzdanost snabdevanja gradova Jagodina, Paraćin, Ćuprija i Ćićevac i omogućiće značajnu redukciju gubitaka u prenosu, zamenom prenosa 110 kV vodovima, prenosom preko 400 kV vodova. Izgradnja TS pružiće sledeće koristi:

- popraviti pouzdanost snabdevanja za 8 TS 110 kV u jugoistočnoj Evropi;

- smanjiti preopterećenje 220 kV TS Kruševac;

- smanjiti preopterećenje110 kV prenosnih vodova smanjujući gubitke;

- smanjiti gubitke vršne snage do 8 MW.

3) Izgradnja TS Sombor 3 + 6) Izgradnja nadzemnog 400 kV voda Sombor 3 - Subotica

Izgradnja će dovesti 400 kV napajanje na severoistočni deo Vojvodine i tako smanjiti gubitke u sistemu za oko 10 MW u periodu vršnog opterećenja. Izgradnja će takođe unaprediti naponske prilike u ovoj oblasti i popraviti sigurnost i pouzdanost u snabdevanju. Ovaj projekat obuhvata izgradnju 55,5 km 400 kV prenosnog voda od Subotice do Sombora 3 i proširenje TS Subotica.

4) Izgradnja TS Beograd 20 + 5) Povezivanje 400 kV vodom TS Beograd 20

Izgradnja 400 kV TS Beograd 20 eliminisaće tekuće preopterećenje i popraviti pouzdanost snabdevanja za 6 TS 110 kV koje se napajaju iz ovog regiona. Trenutno, svaki kvar na jednom od dva stara 110 kV fidera izazvao bi višestruke ispade jer prenosna moć jednog fidera iznosi samo 70% od potrošnje. Nova TS biće povezana na 400 kV naponski nivo i time će se smanjiti i gubici u sistemu. TS će snabdevati oko 30% potrošnje Beograda i oblast napajanja uključiće i veliki broj prioritetnih potrošača (državnih zgrada, bolnica, industrijskih i poslovnih objekata). Ovaj projekat zahteva izgradnju 400 kV prenosnog voda za povezivanje na 400 kV mrežu.

7) Rehabilitacija 110 kV prenosnog voda Valjevo-Zvornik

Stara deonica ovog dvostrukog voda od oko 96 km, izgrađena je 1954. godine, i u lošem je stanju. Nekoliko puta je bila suočena sa preopterećenjima kao i sa kvarovima i ispadima usled lošeg stanja izolatora i zaštitnog užeta. Ovaj vod ima važnu ulogu u mreži jer povezuje HE Zvornik sa centralnom Srbijom. Rehabilitacijom će biti zamenjeni dotrajali provodnici, izolatori, oprema i zaštitno uže, kao i potrebni građevinski radovi na betonskim kulama.

8) Rehabilitacija 110 kV prenosnog voda Beograd-Kostolac

Stara sekcija ovog dvostrukog voda dugačka je oko 64 km, izgrađena je 1956. godine i u lošem je stanju. Vod je često preopterećivan u radu, posebno tokom 1999. i 2000. godine i plastično istezanje provodnika smanjilo je sigurnosna rastojanja na mnogim mestima. Izolatori, oprema, provodnici i zaštitno uže su na kraju životnog veka i zahtevaju zamenu. Vod povezuje TE Kostolac sa regionom Beograda. Rehabilitacijom će biti zamenjeni dotrajali provodnici, izolatori, oprema i zaštitno uže a biće izvršeni i neophodni građevinski radovi na betonskim kulama.

9) Rehabilitacija i rekonstrukcija TS 400/220/110 kV Niš 2

Ovaj projekat se odnosi na jedan od najvažnijih čvorova na jugu prenosne mreže EMS-a i uključuje 400 kV interkonekciju sa bugarskim sistemom. Novi dalekovod od postrojenja Niš 2 do Makedonije, a dalje prema Grčkoj, takođe je uzet u razmatranje. A 220 kV naponski nivo predstavlja napojnu tačku cele 110 kV mreže oblasti jugoistočne Srbije. Trenutno, u te svrhe je u funkciji samo jedan transformator, što je nedovoljno. Uz to, regulacioni prekidač 400/110 kV transformatora nema mogućnost regulacije napona na 110 kV nivou.

10) Zamena 400 kV prekidača u različitim podstanicama, 15 komada

U cilju omogućavanja sigurnog i pouzdanog rada 400 kV mreže kao dela UCTE sistema, neophodna je zamena nekih prekidača u 400 kV prenosnoj mreži.

11) Obnova TS Beograd 8, 400/220 kV

Sanacija TS Beograd 8, kao najvažnijeg čvora 400 kV mreže Srbije, od velikog je interesa za napajanje Beograda, kao i integraciju mreže u UCTE sistem. Sabirnice 400 kV povezane su sa TE Nikola Tesla A+B (raspoložive snage 2890 MW) i Kostolac B (697 MW), kao i HE Đerdap 1 (1200 MW). Dva 400 MVA transformatora 400/220 kV napajaju severni i južni deo Beograda preko 220/110 kV postrojenja Beograd 3 i Beograd 17. Sva oprema na oba naponska nivoa je dotrajala i na kraju je radnog veka.

12) Obnova TS Novi Sad 3, 400/220/110 kV

Ovaj projekat odnosi se na glavni prenosni čvor na severu Srbije. Pored 400 kV prenosne veze sa Mađarskom, to je glavni napojni čvor 220 kV mreže i zajedno sa podstanicom Srbobran njene 110 kV mreže. Osnovni cilj projekta je poboljšanje pouzdanosti napajanja uz održavanje povoljnog naponskog profila potrošača. Energetski transformatori u postrojenju Novi Sad 3, koji u zimskom periodu moraju da napajaju približno 700 MW, apsolutno moraju da se obnove, odnosno remontuju.

13) Unapređenje TS Leskovac 2, 400/220/110 kV

Ova rekonstrukcija uzima u obzir ulogu ovog čvora u budućoj 400/220 kV interkonekciji sa Grčkom (preko Makedonije). Mada je ovo razvodno postrojenje mlađe od 20 godina, njegova dva 220 kV dalekovodna polja snabdevena su prekidačima starim 40 godina. Jedini energetski transformator 150 MVA je često preopterećen preko 20% i često podložan curenju ulja. Pre tri godine na transformatoru je došlo do unutrašnjeg proboja.

14) Unapređenje TS Srbobran 220/110 kV

TS 220/110 kV Srbobran je drugi po važnosti čvor za napajanje 110 kV mreže na severu Srbije. Oprema u tom postrojenju datira iz 1962/64. godine i po broju godina u eksploataciji premašila je godine predviđenog radnog veka.

Trenutno, postrojenje se održava u eksploataciji korišćenjem improvizovanih rezervnih delova za zastarele prekidače i rastavljače. Operatori izbegavaju što je više moguće uključivanje i isključivanje ovih uređaja, kako ne bi došlo do ugrožavanja opreme.

15) Povećanje kapaciteta transformatora i rehabilitacija TS Beograd 3, 220/110 kV

Postrojenje Beograd 3 220/110 kV je najstarije 220 kV postrojenje u Republici Srbiji. Kompletna oprema na oba naponska nivoa, uključujući pomoćno napajanje, zaštitu i regulaciju, je na kraju radnog veka i održava se u radu primenom provizornih i privremenih mera.

16) Rehabilitacija TS Beograd 5, 220/110/35 kV

TS Beograd 5 220/110/35 kV je glavna napojna tačka severne zone Beograda. U cilju pokrivanja opterećenja od približno 700 MW, 250 MVA energetski transformator 220/110 kV je premešten iz postrojenja Zrenjanin 2 u postrojenje Beograd 5.

Dodatno, 150 MVA energetski transformator je nepouzdan i već remontovan nekoliko puta. Elektromehanički distantni relej ima veliki procenat pogrešnog dejstva, što je najverovatnije posledica oštećenja usled potresa ili lošeg stanja upravljačkih kablova.

17) Rekonstrukcija TS 220/100 kV Kruševac 1

Oprema, uključujući upravljačka kola i elektromehaničke releje je dobro održavana, ali stara 35-40 godina i nalazi se na kraju svog radnog veka.

18) 400 kV dalekovod Niš 2 - Leskovac 2 (Vranje) - Skoplje

Ozbiljne eksploatacione teškoće se trenutno javljaju na vodu Niš-Leskovac -(Vranje) Skoplje koji je glavna prenosna električna veza koja povezuje sever i jug, kao i važan put za izvoz električne energije u Grčku i Albaniju u letnjim mesecima.

Razmatrani projekat eliminiše ili ublažava mnoge od tih problema i povećava kapacitet prenosa na relaciji sever-jug sa 470 na 720 MW. Izgradnja dalekovoda znatno smanjuje električne gubitke i stvara dobit, uključujući, između ostalog, povećani profit i smanjeno održavanje.

Investicije pod rednim brojevima 19-27 u tabeli 9.4. uglavnom se odnose na projekte koje je finansirao EMS-a, paralelne projekte koji podržavaju osnovne projekte rehabilitacije i rekonstrukcije pod rednim brojevima 1-18.

9.2.3.2. IT i Telekomunikacije

Prioritetne investicije u IT i telekomunikacioni sistem, prikazane u tabeli 9.5, su:

1) Modernizacija i unapređenje sistema za upravljanje u realnom vremenu

Modernizacija sistema za upravljanje energijom (EMS - Energy Management System) Nacionalnog centra upravljanja (NCC - National Control Centre) sastojaće se kako od razvoja hardvera i softvera, tako i od neophodnih inženjerskih realizacija i terenskog rada u sledeće tri oblasti: tele-informacioni sistem za akviziciju podataka (SCADA), sistem za upravljanje energijom (EMS) i dispečerske trening simulatore.

Tabela 9.5. Prioritetne investicije u IT i telekomunikacioni sistem (miliona evra)

2) Sistemi za daljinsku akviziciju podataka i obračunska merenja

Razvoj sistema za daljinsku akviziciju podataka i obračunskih merenja (SRAAMD - System for Remote Acquisition and Accounting of Metering Data) može biti podeljen u dva dela. Prvi deo uključuje nabavku merne opreme kojom će se obezbediti povećanje tačnosti, pouzdanosti i raspoloživosti podataka za EMS merni sistem: induktivni naponski transformatori, strujni transformatori, statičke merne uređaje za aktivnu i reaktivnu energiju i prenosne merne ispitne kofere za proveru mernih uređaja na licu mesta. Drugi deo ovog razvoja uključuje nabavku i instalaciju sistema za automatsko očitavanje podataka, obradu podataka, kao i obradu za prikaz na web serverima. Taj sistem se sastoji od narednih modula: hardver za Centar za obračunsko merenje, aplikacije za Centar za obračunsko merenje i interfejs sa EMS/SCADA sistemom, ETSO sistemom za vremensko planiranje (ETSO Scheduling System) i Internetom.

3) Sistem za upravljanje tržištem

Izgradnjom infrastrukture i primenom podataka obezbeđenim posredstvom SCADA i SRAAMD projekata projekat formiranja tržišta obezbediće: povezanost kupca i snabdevača, kao i strana odgovornih za kontrolu i obezbeđenje bilansa na tržištu energije, izravnavanje dijagrama, dnevnu kontrolu transakcija i dugoročnu prognozu potrošnje.

9.2.3.3. Ostale investicije

Ostale investicije prikazane su u tabeli 9.6.

Tabela 9.6. Ostale investicije (miliona evra)

1-4) Opis ostalih projekata

Pripremljen je plan kapitalnih investicija za objekte, počev od 2006. godine. Ovaj Plan primarno uključuje obnovu i unapređivanje građevina i opreme, ali i nabavku rezervnih transformatora. Oblast investicija uključuje: rekonstrukciju upravne zgrade i drugih objekata, nabavku osnovne imovine (obrtni kapital, oprema, nameštaj), integrisani obračunski sistem i rezervnu opremu.

9.2.4. Prikaz troškova i dobiti

Većina projekata kapitalnih investicija prezentovanih u planu kapitalnih investicija ima jaka tehnička obrazloženja, ali ne ukazuju uvek jasno i na ekonomsku opravdanost. Delom je to zbog činjenice da većina prioritetnih investicija predstavlja neophodne investicije u mreži (gde ekonomska optimizacija ima sporednu ulogu). Takođe, procena ekonomskih dobiti od poboljšanja/proširenja prenosne mreže predstavlja znatno komplikovaniji problem u odnosu na, na primer, procene dobiti od promene tipa primarnih goriva za proizvodnju električne energije. Konačno, uobičajena valorizacija tehničke celishodnosti i inženjerske neophodnosti je često bila preovlađujuća u odnosu na striktna ekonomska razmatranja u javnim preduzećima u mnogim centralizovano planiranim ekonomijama, uključujući EPS. Ovde je dato razmatranje investicionih troškova i prikaz procenjenih ekonomskih dobiti od svih projekata u Planu.

9.2.4.1. Prognozirani troškovi projekta do 2012. godine

Planirani troškovi investicija po kategorijama prikazani su na slici 9.3.

Slika 9.3. Planirani troškovi investicija po kategorijama

9.2.4.2. Oblasti u kojima se očekuju finansijske uštede

Kompletan plan investicionih troškova i implementacije projekata definisan je i prezentovan u prethodnom poglavlju. Potencijalne ekonomske koristi uključuju sledeće:

Smanjenje gubitaka električne energije. Redukovanje gubitaka u mreži smanjuje količinu električne energije koju EMS mora da kupi da bi pokrio gubitke koji se javljaju u prenosnoj mreži. Rezultati prognoze potreba pokazuju da će se gubici u sistemu smanjiti do 2012. godine sa početnih 3,35% na 3,2% prenete energije.

Sigurnost napajanja. Investicije koje povećavaju sigurnost napajanja električnom energijom su merene u odnosu na troškove prekida napajanja i uzimaju u obzir šire efekte poremećaja prouzrokovanih u industrijskoj proizvodnji, trgovini itd.

Povećanje kapaciteta. Povećanje kapaciteta mreže dozvoljava veće opterećenje, kao i veći izvoz. Investicije koje doprinose povećanju kapaciteta mogu se meriti u odnosu na koristi od takvih tokova.

Smanjeno održavanje. Investicije kojima se smanjuju potrebe održavanja mogu rezultovati smanjenjem neophodnog osoblja i troškova materijala i mogu predstavljati najviše 10% troškova projekta.

Poboljšanje kvaliteta isporučene energije. Investicije kojima se popravlja kvalitet isporučene električne energije posredstvom prenosne mreže mogu se proceniti proračunom izbegnute penalizacije za nekvalitetnu isporučenu energiju koja ne zadovoljava zahtevane standarde.

9.3. Uticaj elektroprenosnog sistema na okolinu

Razvoj prenosne mreže se danas obavezno sagledava i u kontekstu zaštite životne sredine. Ekološki značaj ovog problema je od podjednake važnosti kao i njegova ekonomska strana.

9.3.1. Uticaj dalekovoda

Uticaj dalekovoda ispoljava se delom preko zauzeća površina, odnosno preko sniženja vrednosti zemljišta i drugih nepokretnosti u oblasti koridora dalekovoda. Sa aspekta ratarskih kultura dalekovodi utiču i na delimično umanjenje prinosa i ograničenje sadnje, kao i na uništavanje useva pri održavanju. Uticaj na šumske ekološke sisteme se grubo može podeliti na uticaje pri izgradnji dalekovoda i na uticaje pri eksploataciji dalekovoda.

Provodnici dalekovoda predstavljaju opasnost za ptice na pojedinim lokalitetima, gde se koridori ukrštaju sa pravcima letenja ptica ili gde postoje značajna staništa krupnijih ptica, ali su istraživanja pokazala da su ovi uticaji veoma mali. Izvor buke u okolini dalekovoda je poznati fenomen "korone" (lokalni električni proboj vazduha). Jačina nastale buke zavisna je od naponskog nivoa i vremenskih uslova, a najjača buka se javlja kada pada kiša. Dalekovodi su inače uglavnom tihi tokom suvih perioda.

Za dalekovode, kao i za transformatorske stanice značajna su elektromagnetna polja industrijskih frekvencija. Pored toga, po pravilu, povećava se ugroženost električnih i elektronskih uređaja u okolini. U pogledu mogućih uticaja elektromagnetnog polja na čoveka mogu se klasifikovati dve kategorije uticaja: kratkoročni i dugoročni. U prvoj kategoriji uticaja efekti su dobro poznati i generalno se opisuju gustinom struje unutar čovečjeg tela, koja se može izračunavati primenom odgovarajućih metoda. Ovi efekti su značajni za radnike, čije je radno mesto vezano za povremenu izloženost jakim elektromagnetnim poljima, a nisu značajni za ostalo stanovništvo. Pored navedenih polja za TS značajna su i impulsna elektromagnetska polja, koja nastaju u razvodnim postrojenjima, posebno tamo gde se upotrebljava SF6, pošto njihov frekvencijski sadržaj doseže do gigahercnog područja i da im je domet veliki.

Statički elektricitet indukovan u okolini visokonaponskih objekata može da bude izvor neprijatnosti za čoveka, ali i život čoveka može da bude ugrožen dodirom ili nedozvoljenim približavanjem visokonaponskim objektima. Dugoročni efekti izlaganja elektromagnetnom polju niskog inteziteta nisu dovoljno proučeni. Pri izgradnji, održavanju i demontaži dalekovoda nastaju izvesne količine otpada, među kojima su značajniji: iskorišćeni provodnici, oštećeni izolatori, metalni delovi stubova, otpadno drvo i manje količine otpada od korišćenih materijala.

9.3.2. Uticaj transformatorskih stanica na zaštitu životne sredine

Prilikom izgradnje transformatorskih stanica, fizički se zaposeda određena površina zemljišta i pošto tehnički i ekonomski zahtevi diktiraju lociranje TS u blizini velikih potrošača, to sve, po pravilu, umanjuje komercijalne vrednosti zemljišta. Klasični transformatori koriste transformatorsko ulje kao izolacioni i rashladni fluid. Energetski transformatori mogu da sadrže velike količine ulja. Iako se, pri izgradnji TS, uobičajeno predviđaju i sprovode mere prevencije, kao što su izgradnja zaštitnih kada, uljne kanalizacije i uljnih separatora, nije uvek moguće sprečiti kvarove i udese, pri kojima postoji mogućnost isticanja (curenja) velikih količina ulja iz transformatora u tlo i/ili vodu. Ulje ima veliki potencijal za zagađenje, jer samo jedan litar ulja može da kontaminira oko milion litara vode. Isteklo ulje se širi po površini tla i prodire u dubinu, pa može zagaditi dublje slojeve zemlje i podzemne vode.

Pojedini delovi opreme pri radu TS, predstavljaju kontinuirane ili diskontinuirane izvore buke. Glavni izvor buke u TS predstavljaju transformatori, odnosno njihov sistem za hlađenje, koji u kontinuitetu proizvodi niskofrekventnu buku. Vazdušni prekidači, predstavljaju diskontinualni izvor buke, jer u trenutku aktiviranja emituju kratkotrajan intenzivan zvuk. Nivo buke koju TS emituje u okolinu zavisi od intenziteta buke na izvoru, rasporeda objekata, blizine ograde, reljefa i flore i može u pojedinim slučajevima, da bude veći od zakonom dozvoljenih vrednosti.

Izgradnjom TS menja se izgled neposrednog okruženja postrojenja. Posebno su na promenu izgleda osetljive gradske stambene sredine, zone prirodnih ili kulturnih dobara, kao što su parkovi, turistički i rekreativni centri, spomenici kulture, arheološki ostaci i sl.

Postrojenja za prenos su beznačajni direktni zagađivači vazduha. Glavni uticaj predstavlja emisija sumporheksafluorida (SF6) iz opreme punjene ovim gasom. To je sintetički bezbojan, netoksičan gas sa odličnim izolacionim svojstvima, koji se koristi kao zamena za ulje ili vazduh u pojedinim tipovima visokonaponske opreme i za detekciju curenja vode u sistemima za hlađenje kablova. Ovaj gas spada u grupu gasova sa efektom staklene bašte i doprinosi globalnom zagrevanju i ima mnogostruko viši potencijal od ugljen-dioksida. Takođe, na TS nastaju razne vrste otpada od kojih su najznačajniji: istrošeno ulje, provodnici, izolatori, rashodovana oprema i njeni delovi baterije, plastični otpad, papir, drvo i dr. Značajne količine nastalog otpada imaju materijalnu vrednost.

9.3.3. Predlog mera za zaštitu životne sredine kod razvoja prenosne mreže

Radi sprovođenja efikasne zaštite životne sredine u različitim fazama razvoja prenosne mreže neophodno je utvrditi dokumente koji regulišu ovu problematiku i mere preventivnog i korektivnog karakera, kao i mehanizme kontrole.

Mora se obezbediti da se pri izboru tehnologije i opreme ocenjuje i uticaj na životnu sredinu, i to i u fazi projektovanja i u fazama izvođenja i održavanja opreme i objekata. Potrebno je definisati prioritetnu listu aspekata životne sredine, kriterijuma i smernica za izbor lokacije za nove objekte, standardizaciju tehničkih rešenja (tipska tehnička rešenja zaštite za referentne objekte, kao što su: uljna kanalizacija za energetske transformatore određenih naponskih nivoa, zaštitna kada za stubne transformatore, zaštita ptica od žica dalekovoda i kriterijume za njihovu primenu), modernizaciju prezentacije projekata. U neposrednoj budućnosti efektne prezentacije će biti jedan od preduslova za brzo dobijanje potrebnih dozvola, jer će biti neophodno ubediti veliki broj zainteresovanih stranaka u pogodnost odabranog rešenja. Ova mera je usko povezana i uslovljena modernizacijom projektnih alata i procesa projektovanja.

Za unapređenje postojeće prakse održavanja objekata preporučuju se sledeće mere: izbegavati planiranje realizacije radova tokom sezone parenja ugroženih životinjskih vrsta, propisati obavezne mere zaštite pri održavanju opreme sa SF6. Unapređenje energetske efikasnosti je jedan od osnovnih prioriteta za značajno smanjenje uticaja preduzeća za prenos električne energije. Takođe, upravljanje opasnim materijama mora biti unapređeno. U cilju unapređenja zaštite životne sredine i javne slike o preduzeću za prenos električne energije poželjno bi bilo inicirati sopstveni program zaštite prirode. Pri koncipiranju programa treba se konsultovati sa institucijama za zaštitu prirode. Među prihvatljivim merama, koje imaju veliki značaj za zaštitu životne sredine i veliki medijski kapacitet su: program sadnje drveća (posebno u ugroženim zonama) i finansijska podrška programima zaštite ugroženih ptičijih i životinjskih vrsta.

Ove mere vršiti sistematski i u saglasnosti sa merama zaštite životnog sveta pri projektovanju i izgradnji objekata. U cilju praćenja uticaja objekata i aktivnosti elektroprenosnog sistema preporučuje se definisanje jedinstvenog programa merenja.

9.4. Zaključak

Program ostvarivanja strategije, modul elektroprenosni sistemi, prezentiran u ovom izveštaju, predstavlja sintezu skoro svih relevantnih podloga koje su poslednjih godina urađene na našim prostorima, a odnose se na problematiku prenosnog sistema. Izveštaj je istovremeno omogućio da se preko kritičkog sagledavanja raznih varijanti izdvoje one, prezentovane u ovom materijalu, koje su tehničko-ekonomski najprihvatljivije. Izveštaj je na taj način postavio praktično sve prioritete razvoja elektroprenosnog sistema, ali uz dodatnu osobinu koja podrazumeva otvorenost za naknadna preispitivanja. Naime, velike promene u potrošnji, generisanjima, tranzitima ili razmenama diktiranim regionalnim tržištem zahtevale bi naknadna analitička sagledavanja. Kvantitativna istraživanja sprovedena tokom izrade ovog izveštaja sa ciljem pronalaženja novih strateških prenosnih koridora, ili pojačanja postojećih, ukazala su da ne treba očekivati neka radikalno nova rešenja u odnosu na predloženi razvojni plan. Izveštaj je, takođe, ukazao na važnost problematike zaštite životne sredine u razvoju elektroprenosnog sistema.

10. GRADSKE TOPLANE I INDIVIDUALNE KOTLARNICE

Pouzdan i siguran rad sistema daljinskog grejanja od izuzetne je važnosti za stabilnost funkcionisanja elektroenergetskog sistema države tokom zime, kada usled neusklađenosti proizvodnje i potrošnje energije svaka neregularnost u isporuci toplotne energije upućuje građane na upotrebu električne energije za dogrevanje stambenog prostora. U cilju unapređenja rada sistema komunalnog grejanja u narednom periodu neophodno je sprovođenje brojnih tehničkih, regulatornih i organizacionih mera koji su opisani u ovom tekstu.

10.1. Strateški i regulatorni okvir

Proizvodnja i distribucija toplotne energije, upravljanje distributivnim sistemom za toplotnu energiju i snabdevanje energijom tarifnih kupaca kao energetska delatnost regulisana je Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 84/04). Prema Zakonu o energetici, nadležni organi jedinica lokalne samouprave propisuju uslove snabdevanja energijom, prava i obaveze proizvođača i kupaca toplotne energije, određuju organe koji donose tarifne sisteme, izdaju licence i daju saglasnost na cene toplotne energije. Nadležni organi jedinica lokalne samouprave propisuju i druge uslove kojima se obezbeđuje redovno i sigurno snabdevanje kupaca toplotnom energijom, kao i uslove i kriterijume za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije (koji u procesu proizvodnje energije koriste obnovljive izvore ili otpad uz ispunjenje kriterijuma u pogledu energetske efikasnosti). Zakon uvodi i obavezu za distributere toplotne energije da uvedu merne uređaje, odnosno merno-regulacione stanice na mestima predaje energije u kojima će se meriti isporučena energija.

U cilju realizacije energetske politike definisane Zakonom, Strategija definiše pet osnovnih prioriteta čija se realizacija odnosi i na sektor proizvodnje toplotne energije. Tako je, na primer, u okviru prvog prioriteta predviđena i tehnološka modernizacija i revitalizacija komunalnih sistema grejanja uz uvođenje mera zaštite životne sredine, a u okviru drugog prioriteta racionalne upotrebe energije posebno je naglašen značaj programa supstitucije električne energije za toplotne energetske usluge povećanjem broja korisnika gasa (400.000 novih korisnika), odnosno korisnika snabdevanja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom (180.000 novih korisnika). Pored toga značajan je i prioritet većeg korišćenja obnovljivih izvora energije koji u cilju smanjenja uvozne zavisnosti predviđa i korišćenje biomase za grejanje (4.000 kotlovskih jedinica).

10.2. Postojeća infrastruktura

Osnovni podaci o sistemima snabdevanja toplotnom energijom, kao i struktura i potrošnja energenata dati su na osnovu ankete koja je sprovedena u javno-komunalnim preduzećima za proizvodnju i distribuciju toplotne energije i procenjenih podataka za individualne kotlarnice.

Centralizovano snabdevanje toplotnom energijom postoji u 50 gradova Srbije, pri čemu je ukupni instalisani toplotni kapacitet kotlova 6597 MWt. Priključena snaga potrošača je 6.000 MWt, od čega je 82% u okviru stambenih i 18% u okviru poslovnih objekata. U tabeli 10.1 dati su osnovni podaci o centralizovanim sistemima snabdevanja toplotnom energijom u Republici Srbiji.

Tabela 10.1. Osnovni podaci o centralizovanim sistemima snabdevanja toplotnom energijom

* toe - t ekvivalentne nafte (1 TOE = 41,868 GJ = 41.868 MJ)

Bez instalacija centralnog grejanja u Republici Srbiji je oko 78% stanova, koji se greju individualnim uređajima na ugalj, drvo i električnu energiju.

U strukturi potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije u sistemu daljinskog grejanja najzastupljeniji je prirodni gas sa učešćem od 67%, mazut sa 19% i ugalj sa 14%. U tabeli 10.2. prikazana je potrošnja energenata u sistemu daljinskog grejanja u 2004. godini. Potrošnja energenata u individualnim kotlarnicama je predstavljena u tabeli 10.3, a ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u tabeli 10.4.

Tabela 10.2. Potrošnja energenata u sistemima daljinskog grejanja u 2004. godini

Tabela 10.3. Potrošnja energenata u individualnim kotlarnicama u 2004. godini

Tabela 10.4. Ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u 2004. god.

Na osnovu utvrđenih projekcija razvoja sistema daljinskog grejanja i individualnih kotlarnica u periodu do 2012. godine, očekuje se povećanje potrošnje gasovitih goriva za 4%, zadržavanje potrošnje mazuta na sadašnjem nivou i smanjenje potrošnje uglja. Ukupna potrošnja energenata za proizvodu toplotne energije u 2012. godini prikazana je u tabeli 10.5.

Tabela 10.5. Ukupna potrošnja energenata za proizvodnju toplotne energije u 2012. godini

Tabela 10.6. Starosna struktura distributivne mreže u gradovima Srbije

Više od 60% distributivne toplovodne mreže u Republici Srbiji je starije od 20 godina, a 20% starije od 30 godina. Značajnije aktivnosti na revitalizaciji i zameni toplovodnih sistema su počele posle 2000. godine zahvaljujućim donacijama i povoljnim kreditima međunarodne zajednice. Starosna struktura distributivne mreže u gradovima Srbije data je u tabeli 10.6. a starosna struktura toplotnih podstanica u tabeli 10.7.

Tabela 10.7. Starostna struktura toplotnih podstanica u gradovima Srbije

10.3. Tehnička regulativa, propisi i standardi

U cilju poboljšanja rada sistema daljinskog grejanja, neophodno je definisati i realizovati mere koje će omogućiti uspostavljanje savremene tehničke regulative, propisa i standarda. Da bi se ove mere realizovale, neophodni su zakonodavni i institucionalni okviri. Pregled neophodnih mera dat je u tabeli 10.8.

Tabela 10.8. Pregled mera neophodnih za uspostavljanje tehničke regulative, propisa i standarda.

10.4. Projekti revitalizacije, rekonstrukcije i modernizacije sistema daljinskog grejanja

10.4.1. Toplotni izvori

Problemi koji se javljaju u radu kotlovskih postrojenja:

- nedostatak kotlovskih kapaciteta;

- dotrajalost kotlova, opreme i uređaja;

- nizak stepen automatizacije;

- nizak stepen korisnosti kotlova i kotlovskih postrojenje;

- česti kvarovi i otkazi tokom grejne sezone.

Na osnovu dobijenih podataka o kotlovskim jedinicama, definisani su projekti rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora prikazani u tabeli 10.9.

Tabela 10.9. Pregled projekata rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora

Ovi projekti imaju za cilj povećanje sigurnosti rada postrojenja, povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača toplotnom energijom, smanjenje potrošnje goriva po jedinici proizvedene količine toplote i smanjenje emisije štetnih materija.

Mogući izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.10.

Tabela 10.10. Dinamika ulaganja u projekte rekonstrukcije, revitalizacije i modernizacije toplotnih izvora

10.4.2. Distributivna mreža toplotne energije

Budući da je prosečna starost toplovodne mreže u Republici Srbiji (prema podacima dobijenim iz ankete) preko 20 godina, jedan od osnovnih prioriteta je popravka i zamena dotrajale mreže. Od perioda izgradnje distributivne mreže do danas izvršen je mali broj remonta i zamena cevi i izolacije.

Cevi su uglavnom polagane u betonske kanale koji su se nalazili duž glavnih saobraćajnica u gradovima. Cevi su izolovane mineralnom vunom sa aluminijumskom ili oblogom od ter-papira. Usled dugogodišnje upotrebe, koju su pratila česta curenja, pojava podzemnih voda, kiša i slično, izolacija je u jako lošem stanju, te ju je neophodno zameniti.

U cilju efikasnijeg korišćenja distributivne mreže toplotne energije neophodno je realizovati projekte prikazane u tabeli 10.11.

Tabela 10.11. Pregled projekata rehabilitacije distributivne mreže

Problemi koji se javljaju u vezi sa distributivnom mrežom:

- zastarela i dotrajala distributivna mreža;

- veliki gubici vode i toplote;

- loša i oštećena termoizolacija;

- hidraulički neuravnotežena mreža;

- česti kvarovi i otkazi tokom grejne sezone;

- nedostatak kapaciteta.

Cilj ovih projekata je smanjenje potrošnje goriva po jedinici proizvedene količine toplote, povećanje kvaliteta toplotnih usluga, otvaranje novih aktivnosti za domaću industriju. Izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.12.

Tabela 10.12. Dinamika ulaganja u projekte rehabilitacije distributivne mreže

10.4.3. Toplotne podstanice

Jedan od osnovnih preduslova za bezbedan i efikasan rad sistema daljinskog grejanja, sigurno i pouzdano snabdevanje potrošača toplotnom energijom je da svi elementi sistema funkcionišu besprekorno.

Da bi se to ostvarilo, neophodno je u podstanicama obaviti potrebne remonte, koji bi se uglavnom odnosili na čišćenje i zamenu zaprljanih i niskoefikasnih razmenjivača toplote. Istovremeno, obavili bi se i remonti ostalih vitalnih elemenata u podstanici (pumpe, ventili, armatura, ekspanzioni sudovi i drugo).

U mnogim gradovima još uvek pored indirektnih egzistira i direktni sistem za razmenu toplote u podstanicama. Zbog evidentnih prednosti, neophodno je u što kraćem roku direktne sisteme zameniti indirektnim. Značajno mesto u programu modernizacije toplotnih podstanica je i ugradnja/kompletiranje merno-regulacione opreme.

Problemi koji se javljaju u radu podstanica:

- zastarela i dotrajala postojeća oprema;

- nepostojanje merača utroška toplotne energije i regulatora protoka;

- nizak stepen automatizacije;

- nizak stepen korisnosti i izraženi toplotni gubici.

Mere koje se preduzimaju u vezi sa radom podstanica:

- zamena zastarele i dotrajale opreme;

- ugradnja merača potrošnje toplote;

- prelaz sa direktnog na indirektni sistem napajanja;

- modernizacija podstanica - ugradnja/ kompletiranje merno-regulacione opreme;

- centralni sistem upravljanja radom podstanica;

- daljinski nadzor nad radom podstanica.

Projekti koje treba realizovati u cilju efikasnijeg korišćenja distributivne mreže toplotne energije dati su u tabeli 10.13.

Tabela 10.13. Pregled projekata koji se odnose na rehabilitaciju toplotnih podstanica

Kao prioritetan zadatak nameće se zamena podstanica starijih od 30 godina. Kako je ukupan broj podstanica u gradovima Srbije oko 11 000, to bi značilo da je urgentno zameniti oko 1 100 podstanica. Zastupljenost merenja u podstanicama u gradovima Srbije je vrlo niska i u većini gradova Srbije (oko 80%) ona ne prelazi 10%.

Izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prema tabeli 10.14.

Tabela 10.14. Dinamika ulaganja u projekte koji se odnose na rehabilitaciju toplotnih podstanica

10.4.4. Projekti povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili zamene postojećih toplotnih izvora

U narednom periodu je predviđeno proširenje postojećih toplovodnih magistrala za priključenje novih 100 000 potrošača toplotne energije iz postojećih i novih toplotnih izvora. Na osnovu dosadašnjeg odnosa broja korisnika centralnog grejanja u domaćinstvima, biće priključeno novih 70 000 potrošača, dok će u javnoj i komunalnoj delatnosti biti priključeno oko 30000 potrošača. Projekcija povećanja broja korisnika do 2012. godine prikazana je na slici 10.1.

Slika 10.1. Projekcija povećanja broja korisnika do 2012. godine

Da bi se ostvario trend razvoja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom, mora se predvideti i ulaganje u nove proizvodne kapacitete. Povećanje broja potrošača priključenih na centralizovani sistem delom se može postići revitalizacijom i modernizacijom postojećih toplotnih izvora i investicijama u nova postrojenja, a prikazano je u tabeli 10.15.

Tabela 10.15. Plan realizacije projekata povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili zamene postojećih toplotnih izvora

Izvori finansiranja su sopstvena sredstva toplana, krediti, donacije i sredstva Republike Srbije, sa dinamikom ulaganja prikazanom u tabeli 10.16.

Tabela 10.16. Dinamika ulaganja u projekte povećanja toplotnog konzuma i projekti izgradnje novih ili zamene postojećih toplotnih izvora

10.5. Uticaj na zaštitu životne sredine

Procenjene vrednosti emisije materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2004. godini date su u tabeli 10.17.

Tabela 10.17. Emisija materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2004. godini

U periodu do 2010. godine ne očekuje se značajno povećanje snage toplotnih izvora. Izvršiće se konverzija čvrstog goriva tečnim ili gasovitim, odnosno konverzija tečnog goriva gasovitim, što će omogućiti smanjenje emisije štetnih materija. Procenjene vrednosti emisija materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2001. godini predstavljene su u tabeli 10.18.

Tabela 10.18. Emisija materija iz gradskih toplana i individualnih kotlarnica u 2012. godini

Očekuje se smanjenje ukupne emisije štetnih materija, i to SO-5.6%, SO2-3% i pepela-3%. Realizacijom mera predviđenih programom ostvarivanja strategije omogući će se smanjenje korišćenja čvrstih goriva uz istovremeno povećanje potrošnje gasovitih goriva. Projekcije potrošnje i promene potrošnje energenata do 2012. godine prikazane su na slikama 10.2. i 10.3.

Slika 10.2. Projekcija potrošnje energenata do 2012. godine

Slika 10.3. Projekcija promene potrošnje energenata i efikasnost sistema

Sledeći