PRAVILNIKO NASTAVNOM PLANU I PROGRAMU PREDMETA GRAĐANSKO VASPITANJE ZA SEDMI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 7/2007) |
Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program nastavnog predmeta Građansko vaspitanje za sedmi razred osnovne škole.
Predmet iz stava 1. ovog člana ostvaruje se kao obavezni izborni predmet.
Broj časova nastave predmeta Građansko vaspitanje ostvaruje se sa po jednim časom nedeljno, odnosno sa 36 časova godišnje.
Plan i program nastave predmeta Građansko vaspitanje deo je propisanog plana i programa za osnovnu školu.
Nastavni program predmeta iz stava 1. ovog člana odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Cilj predmeta je da učenici steknu saznanja, formiraju stavove, razviju veštine i usvoje vrednosti koje su pretpostavka za kompetentan, odgovoran i angažovan život u demokratskom društvu.
Zadaci predmeta jesu:
- razumevanje značenja ključnih pojmova koji se odnose na građanina, državu i vlast;
- shvatanje istorijskog razvoja građanskih prava i sloboda;
- upoznavanje sa karakteristikama odgovornog i aktivnog građanina;
- razumevanje mesta i uloge deteta kao građanina u društvu;
- razumevanje odnosa između građanskih prava, pojedinca i opšteg dobra;
- upoznavanje sa načinima razvijanja građanske odgovornosti;
- razumevanje volonterskog pokreta i značaja volonterskih akcija;
- podsticanje učenika da se angažuju u različitim inicijativama i akcijama;
- razumevanje značaja inicijative za postizanje promena u društvenoj zajednici;
- razumevanje neophodnosti postojanja vlasti;
- upoznavanje sa konceptom ograničene vlasti;
- upoznavanje sa institucijom Đačkog parlamenta.
(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)
1. Uvod (2 časa)
Pogled unazad - (1 čas)
Podsećanje na sadržaje programa građanskog vaspitanja za 5. i 6. razred (prava i odgovornosti na nivou škole/lokalne zajednice; aktivno učešće u životu škole/lokalne zajednice; školska pravila i procedure, mere vlasti).
Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadržaja i metoda rada (1 čas)
2. Građanin (19 časova)
Građanin i politika u prošlosti - (1 čas)
Poreklo reči politika i građanin, istorijski kontekst razvoja građanskih prava i sloboda, Deklaracija o pravu čoveka i građanina (1789. g).
Građanin i politika u sadašnjosti - (1 čas)
Pojmovi politika i građanin u savremenom društvu. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948. g.)
Odgovoran i aktivan građanin - (2 časa)
Znanja, veštine, osobine, vrednosti i ponašanje odgovornog i aktivnog građanina.
Dete kao građanin - (2 časa)
Konvencija o pravima deteta kao polazište za određivanje mesta i uloge deteta kao građanina. Deca i odrasli kao građani - sličnosti i razlike.
Porodica, škola, lokalna zajednica, država - zajednice u kojima živimo (1 čas)
Prava - (1 čas)
Prava pojedinca i opšte dobro.
Odgovornost - (3 časa)
Individualna (moralne vrednosti) i građanska (informisanost, poštovanje zakona, biračko pravo - pravo da bira i da bude biran, učešće u organizacijama koje se zalažu za opštu dobrobit, pokretanje inicijativa...). Načini razvijanja građanske odgovornosti: institucionalni i vaninstitucionalni.
Volonterski pokret - (3 časa)
Pojam i značaj volonterskog pokreta. Vrednosti na kojima počiva volontarizam (solidarnost, empatija, altruizam...). Izbor volonterskih akcija i izrada plana za njihovo izvođenje.
Izvođenje volonterske akcije (3 časa)
Analiza uspešnosti volonterske akcije (2 časa)
3. Država i vlast (7 časova)
Država - (2 časa)
Pojam i istorijski kontekst razvoja države.
Vlast - (5 časova)
Neophodnost postojanja vlasti; ograničena/neograničena vlast; vladavina pojedinca/vladavina zakona; demokratija, ustav (Ustav Srbije i prava deteta, Konvencija o dečijim pravima); nivoi vlasti (lokalni, pokrajinski i republički) i podela vlasti (zakonodavna, izvršna i sudska).
4. Đački parlament i inicijativa (5 časova)
Đački parlament - (2 časa)
Mesto i uloga đačkog parlamenta po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Način funkcionisanja đačkog parlamenta.
Inicijativa - (3 časa)
Izbor teme demokratskom procedurom i pokretanje inicijative da se o njoj raspravlja u đačkom parlamentu (ako u školi ne postoji đački parlament, inicijativa može da se odnosi na njegovo osnivanje).
5. Završni deo (3 časa)
Rečnik - (2 časa)
Izrada rečnika ključnih pojmova sa kojima su se učenici upoznali na časovima građanskog vaspitanja tokom školske godine.
Šta nosim sa sobom - (1 časa)
Razmena učeničkih iskustava o aktivnostima realizovanim na časovima građanskog vaspitanja i procena korisnosti i upotrebljivosti stečenih znanja i veština za svakodnevni život.
Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima, programi izbornog predmeta građansko vaspitanje po razredima (od prvog do šestog) su koncipirani na taj način da kod učenika razvijaju svest o sebi i drugima, osposobljavaju ih za konstruktivnu komunikaciju i nenasilno rešavanje konflikata i podstiču aktivizam i participaciju na nivou škole i lokalne zajednice.
Program sedmog razreda nastavlja razvojni pravac predmeta sa fokusom na pojmove koji se odnose na društvo kao što su politika, država, vlast i građanin. Ti pojmovi su dati kroz istorijski kontekst sa namerom da učenici shvate kako je tekao razvoj građanskih prava i sloboda. To je potrebno da bi se razumelo puno značenje demokratije i karakteristika odgovornog i aktivnog građanina savremenog društva. Za učenike je posebno važno da razumeju svoje mesto i ulogu u demokratskom društvu i da se osnaže da aktivno učestvuju u društvenom životu zajednica kojima pripadaju. Učenik kao građanin, sa svojim pravima, obavezama i odgovornostima, treba da postane svestan da se njegovo ponašanje i odluke ne tiču samo njega, već i drugih ljudi.
Ovako koncipiran program zahteva od nastavnika dobru pripremu za svaki čas, prethodno završenu obuku i korišćenje priručnika. Priručnik treba da pomogne nastavnicima u realizaciji časova tako što će ponuditi moguće načine rada, ali njegova funkcija je i u tome da spreči previše teoretski pristup i nefunkcionalnu (preopširnu) obradu nekih sadržaja.
Načini i metode realizacije ovog programa su isti oni koji su već korišćeni u okviru ovog predmeta, ali se uvode i složeniji načini rada koji prate razvojne karakteristike učenika sedmog razreda. Diskusija, argumentovanje, debata, analiza slučaja, poređenje i pokretanje inicijative su načini na koji se najbolje mogu realizovati sadržaji ovog programa. Kroz izborni predmet građansko vaspitanje i dalje se neguje i razvija proces saznavanja kroz aktivno učenje, odnosno kroz punu participaciju učenika, učenje od drugih i zajedno sa drugima, kao i učenje za život uz korišćenje iskustva učenika.
Program građanskog vaspitanja za sedmi razred najviše je u korelaciji sa programom nastavnog predmeta istorija i zato je celishodna saradnja nastavnika ova dva predmeta.
Predviđene teme programa se mogu efikasnije realizovati uz korišćenje raznovrsnog materijala, na čijoj pripremi mogu raditi i nastavnici i učenici. Ti materijali treba da budu iz različitih izvora (knjige, štampa, televizija, internet...), aktuelni, podsticajni za diskusiju i kritičko čitanje.
Kako je akciona komponenta (ponašanje), u čijoj osnovi se nalaze znanje, stavovi i vrednosti, najvažniji rezultat građanskog obrazovanja programom je predviđeno da učenici organizuju i realizuju volontersku aktivnost. Nastavnik treba da pomogne učenicima u tome da planirana aktivnost bude po obimu mala, realna i ostvarljiva. Cilj je da učenici prođu kroz proces organizovanja aktivnosti, da osete zadovoljstvo pomaganja drugima i prepoznaju vrednosti na kojima počiva volontarizam. Posebnu pažnju treba posvetiti analizi izvedene akcije i procenjivanju šta je bilo uspešno, koje su bile teškoće i kako ih je moguće prevazići.
Programom je predviđeno uspostavljanje veze između nastave građanskog vaspitanja i đačkog parlamenta, kao formalnog tela u školi, kroz koje učenici mogu ostvariti svoja prava i doći u kontakt sa demokratskim mehanizmima i procedurama. Pokretanje inicijative za đački parlament prilika je da učenici razumeju mesto i ulogu građanskog aktivizma u postizanju promena u društvenoj zajednici.
U završnom delu programa predviđena je izrada rečnika ključnih pojmova. Za njegov nastanak je neophodno da se tokom svih prethodnih časova vodi računa o značenju pojmova koji su razmatrani i da postoji pisani trag o tome - npr. na posterima ili nekim drugim produktima učeničkih aktivnosti. Suština rečnika nije u njegovom obimu, već u preciznosti objašnjenja i razumevanju od strane učenika. Istovremeno, izrada rečnika može biti dobar pokazatelj nastavniku uspešnosti realizacije ovog programa.
KRITERIJUM I NAČIN OCENJIVANJA
Uspeh učenika iz predmeta građansko vaspitanje ocenjuje se opisno.
Elementi opisne ocene su:
a) procena ostvarenih postignuća svakog učenika i njegovog doprinosa u ostvarivanju postignuća grupe;
b) zapažanja o nivou i načinu angažovanja učenika u toku nastave;
v) preporuka za dalje napredovanje.
Na kraju školske godine izvodi se opisna zaključna ocena: veoma uspešan ili uspešan.
Kriterijumi za ocenjivanje su:
- redovnost u pohađanju nastave;
- zainteresovanost;
- aktivno uključivanje u proces nastave;
- postignuće.
PROSTOR, OPREMA I NASTAVNA SREDSTVA
Prostor u kojem se izvodi nastava, učionica opšte namene, treba da pruža mogućnost za sedenje u krugu i rad u odvojenim manjim grupama (od četiri do šest učenika). Poželjno je da se za nastavu ovog predmeta koristi posebna prostorija i/ili da se materijali i produkti rada učenika čuvaju na jednom mestu i mogu izložiti u učionici.
Za realizaciju predmeta je potreban i osnovni materijal za izradu panoa: flomasteri, bojice, selotejp, lepak, makaze, listovi A4 formata beli i u boji i četvorodelna tabla dimenzija 100x80.