PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ELEKTROKARDIOGRAFE("Sl. list SFRJ", br. 57/87) |
Ovim pravilnikom određuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izradi, eksploataciji i održavanju elektrokardiografa;
2) postupak i način označavanja elektrokardiografa;
3) tehničke mere zaštite elektrokardiografa;
4) način rukovanja i održavanja elektrokardiografa;
5) postupak i način obezbeđenja određenih svojstava, karakteristika i kvaliteta elektrokardiografa;
6) bliži sadržaj tehničkog uputstva za elektrokardiografe.
Osim termina i definicija utvrđenih u propisu o jugoslovenskom standardu za termine i definicije iz oblasti elektromedicinskih uređaja i opreme, niže navedeni termini imaju sledeća značenja:
1) BIRAČ ODVODA je sistem za biranje određenog odvoda i kalibraciju;
2) CENTRALNA TAČKA PREMA VILSONU (WILSON) je tačka na srednjem naponu elektroda R, L i F;
3) DOZVOLJENO PREOPTEREĆENJE je dozvoljen protivfazni napon na ulaznim kolima elektrokardiografa koji ne izaziva njegovo oštećenje;
4) ELEKTRODA je deo aplikacionog dela elektrokardiografa priključen na određeni deo tela pacijenta, namenjen detekciji srčanih akcionih potencijala u kombinaciji sa drugom elektrodom ili elektrodama;
5) ELEKTROKARDIOGRAF (EKS) je elektromedicinski uređaj namenjen za dobijanje odvojivih elektrokardiograma za dijagnostičke svrhe;
6) ELEKTROKARDIOGRAM je vidljivi zapis talasnih oblika potencijala srca;
7) EFEKTIVNA ŠIRINA ZAPISA je širina papirne trake na kojoj se zapisuje signal jednog kanala. Ova širina zapisa je jednaka utvrđenoj širini trake jednokanalnih elektrokardiografa, a kod višekanalnih elektrokardiografa širina zapisa utvrđena je ograničavačima;
8) FAKTOR POTISKIVANJA je sposobnost elektrokardiografa (uključujući kabl pacijenta i elektrode, visokofrekvencijski filtar, zaštitnu mrežu, mrežu odvoda, izlaze i pojačavač i sl.) da potisne istofazne signale smetnje koje se javljaju na elektrodama;
9) FILTER je sklop za prigušenje neželjenih signala (npr. akcionih potencijala mišića);
10) ISTOFAZNI JEDNOSMERNI NAPON POMAKA je jednosmerni napon koji se pojavljuje između elektrode i neutralne elektrode, nastao usled stvaranja polarizacionih napona između kože pacijenta i elektrode;
11) JEDNOKANALNI ELEKTROKARDIOGRAF je elektromedicinski uređaj i oprema namenjeni za istovremeno snimanje samo jednog odvoda elektrokardiografa;
12) KABL PACIJENTA je višežilni kabl sa pripadajućim konektorom ili konektorima, namenjen za spajanje elektroda sa elektrokardiografom;
13) KANAL je sistem za snimanje elektrokardiograma sa pripadajućom efektivnom širinom zapisa i pripadajućim pojačavačem;
14) MAGNETSKE SMETNJE su smetnje proizvedene naizmeničnim magnetskim poljem nastalim usled postojanja spoljnih vodova ili uređaja napajanih energetskim izvorima frekvencije mrežnog napajanja ili drugih frekvencija;
15) NEUTRALNA ELEKTRODA je referentna tačka za diferencijalni pojačavač i strujna kola za potiskivanje smetnji koje ne čine deo odvoda elektrokardiografa;
16) NORMALNA OSETLJIVOST je osetljivost od 10 mm/mV;
17) ODVOD je način priključivanja elektrode elektrokardiografa koje su namenjene za jednu od vrsta elektrokardiografskog snimanja;
18) OSETLJIVOST je odnos amplitude zapisa prema amplitudi signala koji ga stvara (u mm/mV);
19) PROTIVFAZNI NAPON POMAKA je jednosmerni napon koji se pojavljuje između elektroda, a koji je nastao usled stvaranja napona između površine kože pacijenta i elektrode;
20) REFERENTNA TAČKA PREMA GOLDBERGERU je tačka na srednjem naponu između dva ekstremiteta pacijenta (npr. L i F);
21) ŠUM je neželjeni signal stvoren u elektrokardiografu i zastupljen u registrovanom elektrokardiogramu;
22) TEŽINSKA MREŽA je mreža otpornika čije su vrednosti tako odabrane da se, u slučaju dovođenja EKG signala na njene krajeve sa elektroda priključenih na pacijenta, dobijaju na odgovarajućim tačkama u mreži potencijali u skladu sa definicijama EKG odvoda po Goldbergeru, Franku i Vilsonu;
23) VIŠEKANALNI ELEKTROKARDIOGRAF je elektromedicinski uređaj i oprema za jednovremeno snimanje nekoliko elektrokardiografskih odvoda;
24) VISOKOFREKVENCIJSKE SMETNjE su smetnje proizvedene delovanjem energetskih izvora viših frekvencija;
25) VREMENSKA KONSTANTA je način definisanja niskofrekvencijskog odziva naizmenično vezanog pojačavača na pobudu naponskim skokom (kod RC mreže I reda, vreme potrebno da amplituda skoka padne na 37% vrednosti početne amplitude);
26) VREMENSKE ORDINATE su linije razmaknute u pravilnim intervalima na papirnoj traci za snimanje radi merenja vremena.
II IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE
Nazivni uslovi rada elektrokardiografa su:
- za nazivni napon mrežnog izvora napajanja ± 10%;
- za frekvenciju mrežnog izvora napajanja ± 2%;
- za temperaturu od + 10 °C do + 40 °C;
- za relativnu vlažnost bez kondenzacije od 25% do 95%;
- za atmosferski pritisak od 70 kPa do 106 kPa.
Na elektrokardiografima mora biti sprovedena zaštita od udara defibrilatora.
Mere preduzete za odvajanje bilo koje elektrode od delova elektrokardiografa moraju se ostvariti tako da za vreme pražnjenja defibrilatora na pacijentu spojenom na elektrokardiograf ne sme doći do pojave opasne električne energije na sledećim delovima elektrokardiografa:
a) kućištu uređaja;
b) bilo kojem delu za ulaz signala;
v) bilo kojem delu za izlaz signala;
g) metalnoj foliji na kojoj je elektrokardiograf postavljen.
Površina metalne folije iz stava 2. pod g) ovog člana za elektrokardiografe klase II i elektrokardiografe sa unutrašnjim izvorom napajanja ne sme biti manja od osnovice elektrokardiografa.
Za elektrokardiografe klase II sa izolovanim unutrašnjim zastorom koji imaju trožilni mrežni kabl, treći vod spojen na kontakt zaštitnog uzemljenja može se koristiti samo kao funkcionalno uzemljenje za taj zastor i njegova izolacija mora biti obojena zeleno-žutom bojom.
Izolacija unutrašnjeg zastora elektrokardiografa iz stava 1. ovog pravilnika i svih ožičenja spojenih sa tim zastorom mora ispuniti uslove i ispitivanja koji su utvrđeni u propisu o jugoslovenskom standardu za ispitivanje jednokanalnih i višekanalnih elektrokardiografa.
Pored vrednosti trajnih odvodnih struja koje su utvrđene u propisu o jugoslovenskom standardu za merenje trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim uređajima, odnosno opremi, trajna odvodna struja elektrokardiografa mora da ispuni i sledeće uslove:
1) dozvoljena vrednost trajne odvodne struje kroz kućište na elektrokardiografu tipa CF, u normalnim uslovima, ne sme biti veća od 0,1 mA;
2) za elektrokardiografe koji imaju spojnicu za funkcionalno uzemljenje, trajna odvodna struja kroz pacijenta koja teče od aplikacionog dela elektrokardiografa u zemlju mora odgovarati vrednostima datim u tabeli 1 ovog pravilnika kada se između stezaljke funkcionalnog uzemljenja i zemlje priključi napon jednak 110% vrednosti najvišeg dozvoljenog radnog mrežnog napona. Ovo ispitivanje se ne sprovodi kada su spojnice funkcionalnog i zaštitnog uzemljenja međusobno spojene u elektrokardiografu.
Tabela 1 - TRAJNE ODVODNE STRUJE KROZ PACIJENTA
Tip elektrokardiografa ili aplikacionog dela elektrokardiografa |
Dozvoljene vrednosti odvodnih struja pri priključenom mrežnom naponu na spojnici funkcionalnog uzemljenja (u mA) |
B, BF |
5,0 |
CF |
0,05 |
Ispitivanje dielektrične čvrstoće se ne sprovodi između aplikacionih delova elektrokardiografa.
Za elektrokardiografe klase I, klase II i elektrokardiografe sa unutrašnjim izvorom napajanja, i u slučaju kada je referentni napon manji od 250 V efektivne vrednosti, ispitivanje dielektrične čvrstoće između aplikacionih delova odvojenih na način tipa F i delova za ulaz signala, delova za izlaz signala, odnosno kućišta elektrokardiografa obavlja se naponom ne manjim od 1500 V efektivne vrednosti.
Pri ispitivanju dielektrične čvrstoće između aplikacionog dela i mrežnog dela elektrokardiografa klase II, deo ispitnog napona koji se pojavljuje između aplikacionog dela i strujnih kola koja ne pripadaju kolu mrežnog napona može se ograničiti na 1500 V.
Veličine puznih staza i vazdušnih razmaka za izolaciju između kućišta elektrokardiografa i njegovih aplikacionih delova odvojenih na način tipa F određuju se prema propisu o jugoslovenskom standardu za merenje trajnih odvodnih struja na elektromedicinskim uređajima i opremi, uz korišćenje referentnog napona od najmanje 250 V efektivne vrednosti ili 300 V jednosmerne vrednosti.
Elektrode i pretvarači, kao i daljinske komande elektrokardiografa spojene kablom, namenjen da se u normalnoj upotrebi drže u ruci, ne smeju prouzrokovati opasnost koja može nastati kao posledica njihovog slobodnog pada sa visine od 1 m na tvrdu podlogu specifične mase veće od 700 kg/m3.
Elektrokardiografi, koji koriste pisače sa ultraljubičastim izvorom svetla, ne smeju zračiti svetlost talasne dužine manje od 320 nm.
Površine vrućih igala pisača elektrokardiografa ili elementa za štampanje ne moraju biti posebno zaštićene.
Konektori koji povezuju kabl pacijenta sa elektrokardiografom tipa BF ili tipa CF ne smeju, u slučaju kada nisu spojeni na elektrokardiograf, imati provodne delove koji su spojeni sa pacijentom, a koji mogu doći u kontakt sa ravnom provodnom površinom prečnika većeg od 100 mm.
Konektor za povezivanje kabla pacijenta sa elektrokardiografom mora se tako konstruisati i označiti da omogućava rukovaocu da prepozna mesto na elektrokardiografu predviđeno za spajanje tog kabla.
Nerazdvojivi kabl za napajanje elektrokardiografa, u cilju popravke, dozvoljeno je lemiti ili stezati.
Elektrode i kabl pacijenta elektrokardiografa moraju biti tako konstruisani da se električni kontakt sa telom pacijenta postiže samo elektrodama.
Ukupna dužina kabla pacijenta, od konektora namenjenog za povezivanje sa elektrokardiografom do konektora namenjenog za povezivanje sa elektrodama ne sme biti manja od 2 m.
III OBEZBEĐENJE ODREĐENIH SVOJSTAVA, KARAKTERISTIKA I KVALITETA ELEKTROKARDIOGRAFA
Posle električnog udara defibrilatora, elektrokardiogram mora postati vidljiv na zapisu elektrokardiografa u vremenu ne dužem od 10 s.
Kada se polarizovani jednosmerni signal spoji na elektrode odvoda prema tabeli 2, pozitivan otklon zapisa mora biti 90° suprotno od smera kazaljke na satu u odnosu na pozitivan smer vremenske ose.
Tabela 2 - RASPORED PRIKLJUČENJA POLARIZOVANOG JEDNOSMERNOG SIGNALA
Odvod |
Pozitivna elektroda |
Negativna elektroda |
I |
L |
R |
II |
F |
R |
III |
F |
L |
V...*) |
C...*) |
L, R, F |
aVR |
R |
L, F |
aVL |
L |
R, F |
aVF |
F |
R, L |
-aVR |
L, F |
R |
*)Mogu se koristiti drugi negativni odvodi.
Birač odvoda jednokanalnog elektrokardiografa mora omogućiti izbor položaja za kalibraciju i najmanje sledeće odvode: I, II, III, aVR, aVL, aVF i V.
Birač odvoda višekanalnog elektrokardiografa mora omogućiti izbor položaja za kalibraciju i najmanje sledeće odvode: I, II, III, aVR, aVL, aVF, V1, V2, V3, V4, V5 i V6.
Centralne tačke prema Vilsonu (Wilson), Goldbergeru i Franku ne smeju uticati na osetljivost elektrokardiografa niti na tačnost faktora prenosa (slabljenja) težinske mreže.
Sklop birača odvoda mora imati sredstvo za ponovno uspostavljanje traga zapisa tako da se za vreme od 1 s postiže pomak manji od 3 mm od početnog položaja, posle promene protivfaznog ulaznog napona od 300 mV jednosmerne vrednosti pri normalnoj osetljivosti.
Ispitna impedansa, koju čini paralelna veza otpornika otpornosti 620 kΩ i kondenzatora kapacitivnosti 4,7 nF, umetnuta na red sa bilo kojom elektrodom elektrokardiografa, ne sme uticati na smanjenje signala ispod vrednosti koje su date u tabeli 3.
Uslov iz stava 1. ovog člana mora biti ispunjen u celom frekvencijskom opsegu iz člana 34. ovog pravilnika i uz prisustvo protivfaznog ili istofaznog jednosmernog napona pomaka od 300 mV. Protivfazni i istofazni napon ne smeju se dovesti istovremeno na ulaz elektrokardiografa.
Tabela 3 - UTICAJ ISPITNE IMPEDANSE NA SPAJANJE OTKLONA ELEKTROKARDIOGRAFA
Položaj birača odvoda, ako postoji |
Elektrode spojene |
Otklon zapisa od vrha do vrha sa priključenom ispitnom impedansom |
||
na red sa ispitnom impedansom |
na drugi kraj ispitnog signala |
Višekanalni elektrokardiografi (mm) |
Jednokanalni elektrokardiografi (mm) |
|
1 |
2 |
3 |
4 |
5 |
I, II, aVR |
R |
sve ostale elektrode |
8 |
8 |
aVL, aVF |
R |
" |
8 |
3 |
V1 |
R |
" |
8 |
2 |
I, III, aVL |
L |
" |
8 |
8 |
aVR, aVF |
L |
" |
8 |
3 |
V2 |
L |
" |
8 |
2 |
II, III, aVF |
F |
" |
8 |
8 |
aVR, aVL |
F |
" |
8 |
3 |
V3 |
F |
" |
8 |
2 |
V |
C |
" |
8 |
8 |
Vi (i = 1 do 6) |
Ci |
" |
8 |
8 |
Vx, Vy, Vz |
A, C, F, M |
I, E, H |
8 |
- |
Elektrokardiograf mora imati kalibracioni napon u obliku odskočne (STEP) funkcije za pokazivanje na zapisu koja se osetljivost koristi.
Vreme porasta kalibracionog napona mora biti manje od 5 ms, a amplituda ekvivalentna naponu odvoda od 1 mV.
Kalibracioni napon mora imati mogućnost za uključenje i u svim ostalim položajima birača odvoda, osim u položaju za kalibraciju, izuzev ako su elektrokardiografi sa automatskom promenom odvoda.
Ako postoji odvojena komanda za upotrebu kalibracionog napona, ona se može označiti sa "1 mV".
Kalibracioni napon se mora priključivati pre prvog elementa koji utiče na vremensku konstantu i pre bilo koje komande dostupne rukovaocu (npr. filtar, osetljivost).
Najveća greška kalibracionog napona ne sme biti veća od ± 5%.
Kolo za dobijanje kalibracionog napona na elektrokardiografu, čiji se kalibracioni napon dobija iz napunjenog kondenzatora, ne sme imati vremensku konstantu pražnjenja manju od 100 s.
Elektrokardiografi moraju imati komandu za promenu pojačanja u skokovima, i to za osetljivosti od 5, 10 i 20 mm/mV. Komanda za kontinualnu promenu osetljivosti, ako postoji, mora obuhvatiti područje najmanje od 5 mm/mV do 20 mm/mV.
Najveća greška osetljivosti elektrokardiografa, merena pri konstantnim ispitnim uslovima 1 min, posle uključenja i u bilo kojem trenutku u okviru sledećeg časa, ne sme preći ± 5%.
Protivfazni napon od 1 V od vrha do vrha na ulaznom kolu ne sme oštetiti elektrokardiograf.
Jednosmerna struja kroz bilo koju elektrodu, osim neutralne elektrode, u svim položajima birača odvoda i pri međusobno spojenim svim elektrodama, ne sme biti veća od 0,1 µA.
Filtar na elektrokardiografu za smanjenje uticaja mišićnih akcionih potencijala, ako postoji, mora imati sledeće karakteristike:
- strmina bokova filtra ne sme biti veća od -6 dB po oktavi;
- granična frekvencija filtra (-3 dB) mora biti između 35 i 45 Hz.
Elektrokardiograf mora imati komandu za podešavanje pomeranja osnovne linije kojom se omogućava postavljanje osnovne linije u području efektivne širine zapisa umanjenog za 10% vrednosti efektivne širine zapisa od svake ivice.
Uslov iz stava 1. ovog člana mora biti ispunjen i pod uslovima utvrđenim u čl. 30. i 31. ovog pravilnika.
Uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na elektrokardiografe koji imaju efektivnu širinu zapisa veću ili jednaku 50 mm.
U opsegu temperature okoline od +10 °C do +40 °C pomak osnovne linije zapisa ne sme preći 0,5 mm/°C na opsegu normalne osetljivosti.
Osnovna linija se ne sme pomeriti za više od 5 mm u toku 5 min, nakon početnog perioda zagrevanja elektrokardiografa u trajanju od 1 min.
Ukupni pomak osnovne linije u toku sledećih 5 h ne sme preći mogućnost komande za položaj osnovne linije utvrđene u članu 29. ovog pravilnika.
Za elektrokardiografe koji nemaju komandu za podešavanje osnovne linije, ukupni pomak u toku 5 h ne sme preći ± 10 % vrednosti efektivne širine zapisa nakon perioda zagrevanja od 1 min.
Nivo šuma na zapisu ne sme preći 35 µV od vrha do vrha kada su sve elektrode spojene u zajedničku tačku preko impendanse koja se sastoji od otpornika od 51 kΩ u paraleli sa kondenzatorom od 47 nF. Ovaj zahtev važi za ceo frekvencijski opseg utvrđen u članu 34. ovoga pravilnika.
Položaj osnovne linije zapisa, pri ulaznom signalu jednakom nuli, mora biti nezavisan od položaja komande za promenu osetljivosti.
Elektrokardiografi moraju imati sledeću amplitudno frekvencijsku karakteristiku:
- odziv na 75 Hz mora biti između 71% i 105% odziva na 10 Hz;
- odziv između 0,5 Hz i 60 Hz mora biti između 90% i 105% odziva na 10 Hz;
- određuje se odziv ispod 0,5 Hz prema uslovima iz člana 36. ovog pravilnika.
Svako nadvišenje u odzivu na 1 mV, sa centriranom osnovnom linijom i isključenim svim filtrima na normalnoj osetljivosti, funkcije skoka (step-funkcije) bilo kojeg polariteta čije vreme porasta ne prelazi 1 ms mora biti aperiodično i ne sme prelaziti 1 mm, tj. 10% vrednosti amplitude, ako se koristi papirna traka.
Pad snimljene amplitude za prvih 360 ms sme preći pad stvoren sa vremenskom konstantom od 3,2 s, pri ulaznom signalu u obliku funkcije skoka (step-funkcije).
Elektrokardiograf mora imati mogućnost snimanja impulsa od 5 mV oba polariteta, dovedena na bilo koji odvod.
Za ulazni signal koji proizvodi zapis čija amplituda od vrha do vrha iznosi 10 mm na sredini efektivne širine zapisa, snimljena amplituda se ne sme menjati za više od ± 1 mm ako se zapis pomiče preko celog područja efektivne širine zapisa.
Sinusoidni napon frekvencije 10 Hz, čija je amplituda podešena tako da daje otklon zapisa od vrha do vrha 0,2 mm, mora proizvesti vidljiv otklon i zapis pri brzini papira od 25 mm/s.
Histerezis sistema za pisanje ne sme biti veći od 0,5 mm, posle otklona od 15 mm u bilo kom smeru.
Elektrokardiograf mora omogućiti zapisivanje elektrokardiograma u pravougaonim koordinatama.
Odstupanje tačke zapisa (vrha pera) od vertikale kod višekanalnog elektrokardiografa ne sme biti veće od 0,5 mm.
Ako elektrokardiograf ima markere vremena i pojava, oni ne smeju izazvati neželjene otklone u bilo kojem kanalu veće od 0,2 mm za bilo koji opseg osetljivosti elektrokardiografa. Njihova tačnost mora biti veća od 5% i mora biti nezavisna od brzine kretanja papirne trake.
Efektivna širina zapisa ne sme biti manja od 40 mm.
Elektrokardiograf mora imati najmanje dve brzine, i to 25 mm i 50 mm u sekundi, čije dozvoljeno odstupanje ne sme biti veće od ± 5% ni u slučaju najnepovoljnijih kombinacija uslova navedenih u članu 3. ovog pravilnika.
Mreža na prethodno odštampanoj papirnoj traci mora biti u pravouganim koordinatama sa vremenskom osom vertikalnom na ivicu papira, a najveća greška nagiba mreže ne sme biti veća od 0,5 % efektivne širine zapisa (npr. 0,2 mm za 40 mm). Osnovna podela mreže mora biti 1 mm, a jače označene podele moraju biti na svakih 5 mm, sa dozvoljenim odstupanjem manjim od ± 2%, pri relativnoj vlažnosti između 20% i 80% i pri temperaturi okoline od 25 °C.
Rad srčanog stimulatora ne sme nepovoljno uticati na funkciju elektrokardiografa.
Impuls srčanog stimulatora amplitude 5 mV i trajanja od 1 ms mora, na normalnoj osetljivosti elektrokardiografa i pri isključenim filtrima, proizvesti zapis čija je amplituda veća od 1 mm.
Kapacitet unutrašnjeg izvora napajanja (baterije) mora osigurati da elektrokardiograf radi ispravno najmanje 30 min. U toku tog vremena mora se neprekidno snimati, pri normalnoj osetljivosti i brzini papira od 25 mm/s, signal amplitude od 1 mV od vrha do vrha i frekvencije 10 Hz bez pomeranja osnovne linije.
Ispitivanje jednokanalnih i višekanalnih elektrokardiografa vrši se prema propisu o jugoslovenskom standardu za ispitivanje jednokanalnih i višekanalnih elektrokardiografa.
Prema načinu zaštite od električnog udara, elektrokardiografi se ne smeju označiti kao uređaji klase III.
Elektrokardiografi moraju na komandnoj tabli imati oznaku da su zaštićeni od udara defibrilatora.
Oznaka spojnice za funkcionalno uzemljenje mora se jasno razlikovati od oznake za zaštitno uzemljenje.
Ako elektrokardiograf ima indikator neradnog stanja usled preopterećenja ili zasićenja bilo kojeg dela pojačavača elektrokardiografa, vreme njegovog delovanja mora biti vidljivo i na zapisu.
Elektrokardiograf sa unutrašnjim izvorom napajanja mora imati indikator stanja tog izvora napajanja kojim se identifikuje upotrebljivost unutrašnjeg izvora napajanja.
Kabl pacijenta mora biti trajno obeležen jednom od oznaka iz tabele 4.
Elektrode i neutralna elektroda, njihova pozicija, oznake i označavanje bojama date su u tabeli 4.
Odvodi i njihovo označavanje dati su u tabeli 5.
Tabela 4 - ELEKTRODE I NEUTRALNA ELEKTRODA; NJIHOVA POZICIJA; OZNAKA I OZNAČAVANJE BOJAMA
Kod 1 |
Kod 2 |
||||
Sistem |
Oznaka elektrode |
Boja |
Oznaka elektrode |
Boja |
Položaj na telu pacijenta |
Ekstremitet |
R |
crvena |
RA |
bela |
desna ruka |
L |
žuta |
LA |
crna |
leva ruka |
|
F |
zelena |
LL |
crvena |
leva noga |
|
Položaj na grudima prema Vilsonu |
C |
bela |
V |
smeđa |
Prekordijalna elektroda koja se može premeštati |
C1 |
bela/crvena |
V1 |
smeđa/crvena |
Četvrti interkostalni prostor na desnom kraju sternuma |
|
C2 |
bela/žuta |
V2 |
smeđa/žuta |
Četvrti interkostalni prostor na levom kraju sternuma |
|
C3 |
bela/zelena |
V3 |
smeđa/zelena |
Peto rebro između C2 i C4 |
|
C4 |
bela/smeđa |
V4 |
smeđa/plava |
Peti interkostalni prostor na levoj medioklavikularnoj liniji |
|
C5 |
bela/crna |
V5 |
smeđa/narandžasta |
Leva prednja aksilarna linija na nivou C4 |
|
C6 |
bela/ljubičasta |
V6 |
smeđa/ljubičasta |
Leva srednja aksilarna linija na horizontalnom nivou od C4 |
|
Položaj prema Franku |
I |
svetloplava/crvena |
I |
narandžasta/crvena |
Na desnoj srednjoj aksilarnoj liniji |
E |
svetloplava/žuta |
E |
narandžasta/žuta |
Na prednjoj srednjoj liniji |
|
C |
svetloplava/zelena |
C |
narandžasta/zelena |
Između prednje srednje linije i leve srednje aksilarne linije pod uglom od 45° |
|
A |
svetloplava/smeđa |
A |
narandžasta/smeđa |
Na levoj srednjoj aksilarnoj liniji |
|
M |
svetloplava/crna |
M |
narandžasta/crna |
Na zadnjoj srednjoj liniji |
|
H |
svetloplava/ljubičasta |
H |
narandžasta/ljubičasta |
Na zadnjoj strani vrata |
|
F |
zelena |
F |
crvena |
Na levoj nozi |
|
N |
crna |
RL |
zelena |
Desna noga (neutralna) |
|
*) Smešteno na transverzalnom nivou ventrikula, ako je poznat, ili na petom interkostalnom prostoru. |
|||||
Tabela 5 - ODVODI I NJIHOVO OZNAČAVANJE
Nomenklatura odvoda |
Definicija*) |
Naziv odvoda |
|||||
I |
I = L - R |
Bipolarni odvodi sa ekstremiteta (odvodi prema Einthovenu) |
|||||
II |
II = F - R |
||||||
III |
III = F - L |
||||||
aVR |
|
Povećani odvodi prema Goldbergeru (sa jedne od elektroda na ekstremitetima prema referentnoj tački prema Goldbergeru) |
|||||
aVL |
|
||||||
aVF |
|
||||||
V1 |
|
Unipolarni dovodi sa grudi prema Vilsonu (sa jedne od elektroda na grudima prema centralnoj elektrodi po Vilsonu) |
|||||
V2 |
|
||||||
V3 |
|
||||||
V4 |
|
||||||
V5 |
|
||||||
V6 |
|
||||||
Vx |
Vx = 0,610A + 0,171C - 0,7811 |
Ortogonalni vektorski odvodi (Frankovi odvodi) |
|||||
Vy |
Vy = 0,655F + 0,345M - 1,000H |
||||||
Vz |
Vz = 0,133A + 0,736M - 0,264I - 0,374E - 0,231C |
||||||
*) Definicija je data u obliku algebarskih jednačina, s tim da oznaka elektrode predstavlja vrednost napona koji se njom detektuje. |
|||||||
V BLIŽI SADRŽAJ TEHNIČKOG UPUTSTVA
Tehničko uputstvo za elektrokardiografe mora sadržati sledeće:
1) uputstvo o električnoj instalaciji na koju se elektrokardiograf sme priključiti, uključujući i priključenje na provodnik za izjednačenje potencijala;
2) upozorenje da provodni delovi elektroda i pripadajućih konektora aplikacionog dela tipa BF ili CF, uključujući i neutralnu elektrodu, ne smeju dodirivati ostale provodne delove, uključujući i zemlju;
3) tip kabla pacijenta neophodnog za zaštitu od defibrilacije i visokofrekvencijskih opekotina;
4) podatke o zaštitnoj napravi, ako postoji, za sprečavanje opekotina koje mogu nastati na pacijentu kada se elektrokardiograf koristi sa visokofrekventnim hirurškim nožem; ako zaštitna naprava ne postoji, moraju se navesti uputstva o postavljanju elektroda elektrokardiografa da bi se smanjila opasnost od opekotina u slučaju kvara neutralne elektrode visokofrekvencijskog hirurškog noža;
5) podatak o upotrebljivosti elektrokardiografa za direktnu srčanu aplikaciju;
6) postupak izbora i primene elektroda;
7) upozorenje na sabiranje odvodnih struja kada je više elektromedicinskih uređaja međusobno spojeno;
8) upozorenja na opasnosti u slučaju jednovremenog rada stimulatora srčanog ritma ili drugih električnih stimulatora i sistema za praćenje i nadzor pacijenta;
9) uputstvo o načinu ispitivanja elektrokardiografa i kabla pacijenta;
10) podatak o zaštiti elektrokardiografa od udara defibrilatora;
11) upozorenje na mere predostrožnosti kada se na pacijentu koristi istovremeno defibrilator;
12) podatak o tipu mrežnog kabla elektrokardiografa, a za elektrokardiografe klase II i oznaka pojedinih njegovih provodnika;
13) podatke o oznakama za funkcionalno uzemljenje i zaštitno uzemljenje;
14) podatke o najmanjem i najvećem naponu unutrašnjeg izvora za napajanje;
15) podatke o načinu provere osetljivosti elektrokardiografa kalibracionim naponom;
16) podatke o efektivnoj širini zapisa elektrokardiografa.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku trideset dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".