PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA JONIZACIONE KOMORE KOJE SE UPOTREBLJAVAJU U RADIOTERAPIJSKOJ DOZIMETRIJI("Sl. list SFRJ", br. 36/86) |
Ovim pravilnikom propisuju se:
1) uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri izradi, eksploataciji i održavanju jonizacionih komora koje se upotrebljavaju u radioterapijskoj dozimetriji (u daljem tekstu: komore);
2) postupak i način označavanja i obeležavanja komora;
3) tehničke mere zaštite komora;
4) način rukovanja i održavanja komora;
5) postupak i način obezbeđivanja određenih svojstava, karakteristika i kvaliteta komora;
6) bliži sadržaj tehničkog uputstva za komore.
Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na naprstkaste komore, komore s tankim prozorom, komore sa kablom za napajanje, kondenzatorske komore, nezaptivene komore i zaptivene komore, koje su namenjene merenju ekspozicione doze, jačine ekspozicione doze i međusobno zavisnih veličina, u sledećim opsezima:
- ekspozicione doze od 0,3 mC/kg do 3 C/kg;
- jačine ekspozicione doze od 3 µA/kg do 30 µA/kg;
- fotonske energije koje odgovaraju X-zračenju generisanom naponima od 10 kV do 3 MV;
- fotonske energije koje odgovaraju X-zračenju generisanom akceleratorima elektrona od 3 MeV do 50 MeV;
- fotonske energije koje odgovaraju gama-zračenju od 5 keV do 3 MeV.
Osim termina i definicija utvrđenih u propisu o jugoslovenskom standardu za termine i definicije za elektromedicinske uređaje i opremu, niže navedeni termini, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
1) dogovorena stvarna vrednost je vrednost bliska stvarnoj vrednosti tako da se razlika između te dve vrednosti može zanemariti kad su u pitanju potrebe kalibracije ili određivanja karakteristika komore;
2) efektivni opseg pokaznih vrednosti je opseg pokaznih vrednosti u kome komora zadovoljava utvrđene karakteristike;
3) granice dopuštene relativne greške su najveće dozvoljene promene karakteristike y. Ako su granice dopuštene relativne greške ± %, e promena Δy/y mora ostati u opsegu od -e % do +e %;
4) jonizaciona komora je naprava koja se sastoji od osetljive zapremine, kolektorske elektrode, zaštitne elektrode - ako postoji, zida komore, kape za postizanje elektronske ravnoteže i delova izolatora koji se graniči sa osetljivom zapreminom;
5) kalibracioni faktor je faktor kojim se naelektrisanje ili struja jonizacije, korigovano na odgovarajuće referentne uslove, pretvara u merenu vrednost u referentnoj tački komore;
6) korekcioni faktor je bezdimenzioni faktor kojim se pokazana vrednost pretvara u vrednost na referentnim uslovima za temperaturu, vlagu i vazdušni pritisak;
7) kvalitet zračenja je karakteristika jonizujućeg zračenja određena spektralnom raspodelom zračenja u odnosu na energiju ili talasnu dužinu, a izražava se efektivnom talasnom dužinom, efektivnom energijom, poludebljinom, naponima cevi za X-zračenje talasnim oblikom ili filtracijom;
8) merena vrednost je procena stvarne vrednosti izvedena iz prikazane vrednosti, uključujući i i primenu svih potrebnih korekcionih i kalibracionih faktora;
9) merna greška je razlika između pokazane vrednosti merne veličine i stvarne vrednosti te veličine;
10) merni sklop je sklop koji meri struju iz komore i pretvara je u oblik pogodan za pokazivanje;
11) naprava za proveru stabilnosti je naprava koja uređaj sastavljen od komore i mernog sklopa izlaže polju zračenja u ponovljivim uslovima radi provere karakteristika, a za sam merni sklop naprava za proveru stabilnosti je naprava koja na ulaz mernog sklopa unosi ponovljivi električni signal;
12) nazivni uslovi rada su uslovi koji obuhvataju efektivne opsege karakteristika i sve nazivne opsege za uticajne veličine u kojima uređaj koji se sastoji iz komore i mernog sklopa radi u granicama dopuštenih relativnih grešaka;
13) nelinearnost je odstupanje od linearnosti, izraženo u procentima, dato izrazom:
( |
mQ |
- 1) · 100 |
Mq |
gde je:
Q - referentni ulazni signal;
M - referentna vrednost očitana na skali, izazvana vrednošću Q;
q - vrednost ulaznog signala različita od referentne vrednosti;
m - vrednost očitana na skali, izazvana vrednošću q;
14) neželjeno pomeranje je neprekidna promena u pokazivanju mernog sklopa uređaja koji se sastoji iz komore i mernog sklopa, kada je:
a) komanda za način rada u položaju "podešavanje nule", ili
b) komanda za način rada u položaju "merenja", a ulaz mernog sklopa odvojen od komore i oklopljen, ili
v) komanda za način rada u položaju "merenje", a ulaz mernog sklopa povezan sa komorom u kojoj je odvodna struja zanemarljiva, jer je napon polarizacije komore nula ili nema jonizujućeg zračenja;
15) parazitno zračenje je izgubljeno i zaostalo zračenje izvora zračenja i raspršeno zračenje sa ozračenih objekata, koje se ne koristi za potrebe dijagnostike i terapije;
16) pokazana vrednost merene veličine je vrednost merene veličine izvedena iz pokazivanja merila, uključujući konstante merila označene na njegovoj prednjoj ploči;
17) pomak nule je iznenadno pomeranje u pokazivanju mernog sklopa kad se komanda za način rada prebaci iz položaja "podešavanje nule" u položaj "merenje", pri čemu je ulaz mernog sklopa odvojen od komore i oklopljen ili povezan sa komorom u kojoj je odvodna struja zanemarljiva jer je napon polarizacije komore nula ili nema jonizujućeg zračenja;
18) referentna pokazana vrednost je pokazana vrednost pri kojoj se određuje kalibracioni faktor;
19) referentna tačka jonizacione komore je tačka na komori na kojoj je merena vrednost određena pri kalibraciji komore;
20) referentna vrednost je vrednost uticajne veličine ili uticajne karakteristike pri kojoj je korekcioni faktor za tu veličinu 1 (jedan);
21) referentne ispitne vrednosti su jedna vrednost ili niz vrednosti uticajne veličine ili uticajne karakteristike koje su dozvoljene u toku ispitivanja drugih uticajnih veličina ili uticajnih karakteristika;
22) referentni uslovi su uslovi korišćenja komore propisani za ispitivanje karakteristika ili za obezbeđivanje poređenja rezultata merenja;
23) referentno pokazivanje indikatora je vrednost očitana na indikatoru koja odgovara referentnoj pokazanoj vrednosti merene veličine;
24) rezolucija pokazivanja je najmanja promena merene veličine kojoj se može pripisati numerička vrednost bez interpolacije;
25) sistematska greška je deo greške koji, u nizu merenja iste merene veličine, ostaje konstantan ili se menja na predvidiv način;
26) sistematska merna nesigurnost je procena opsega vrednosti u kome je stvarna vrednost merene veličine, uključujući i njenu sistematsku grešku;
27) sklop jonizacione komore je jonizaciona komora i svi delovi koji su za nju stalno pričvršćeni, osim mernog sklopa;
28) slučajna greška je deo greške koji se u nizu merenja iste merene veličine menja na nepredvidiv način, s tim što se ova greška ne može korigovati;
29) slučajna merna nesigurnost je procena opsega vrednosti i obuhvata stvarnu vrednost merene veličine, uključujući i njenu slučajnu grešku;
30) stvarna vrednost merene veličine je vrednost koja karakteriše idealno definisanu veličinu u stanju koje postoji kad se veličina meri;
31) ukupna merna nesigurnost je procena opsega vrednosti koji obuhvataju stvarnu vrednost merene veličine, uključujući i sistematsku i slučajnu grešku;
32) vreme odziva je vreme potrebno da pokazivanje na indikatoru dostigne datu vrednost i ostane u granicama dozvoljenih odstupanja te vrednosti od konačne vrednosti u ravnotežnom stanju posle nagle promene merene veličine;
33) vreme stabilizacije je vreme potrebno da karakteristika dostigne datu vrednost i ostane u granicama dozvoljenog odstupanja te vrednosti od konačne vrednosti u ravnotežnom stanju posle uključenja napona polarizacije na komoru ili posle uključenja uređaja koji se sastoji od komore i mernog sklopa;
34) vreme uravnoteženja je vreme potrebno da karakteristika dostigne datu vrednost i ostane u granicama dozvoljenih odstupanja te vrednosti od konačne vrednosti u ravnotežnom stanju posle nagle promene neke uticajne veličine.
II IZRADA, EKSPLOATACIJA I ODRŽAVANJE
Naprstkasta komora mora imati osetljivu zapreminu jednoobrazne debljine, s tim da na jednom kraju ima deo za pridržavanje. Osetljiva zapremina mora biti simetrična u odnosu na osu ulaznog dela komore, a koristi se tako da je njena osa simetrije normalna na osu snopa zračenja. Tipična veličina osetljive zapremine komore iznosi od 0,1 cm3 do 1,00 cm3.
Na komori sa tankim prozorom nalazi se ulazni tanki prozor ili mrežica kroz koju zračenje ulazi u osetljivu zapreminu. Tipični oblik komora sa tankim prozorom je kružni cilindar čiju jednu stranu čini prozor od čijih mehaničkih svojstava zavisi stabilnost dimenzija cele komore.
Komora sa kablom za napajanje mora biti kablom povezana sa mernim sklopom.
Kondenzatorska komora, za vreme ozračivanja, ne sme biti povezana sa mernim sklopom. Pre ozračivanja komora se mora priključiti na merni sklop i na nju se mora dovesti poznati napon između polarizacione i kolektorske elektrode. Posle odvajanja mernog sklopa kondenzatorska komora se izlaže zračenju pri čemu se priključnica komore zaštićuje zaštitnom kapom. Posle ozračivanja, kondenzatorska komora mora se ponovo spajati za merni sklop i meri se preostalo naelektrisanje.
Nezaptivena komora mora imati konstrukciju koja omogućava uspostavljanje ravnoteže sa uslovima okoline u kojima se nalazi komora. Vreme potrebno za uravnoteženje razlike pritiska između okoline i unutrašnjosti nezaptivene komore ne sme biti duže od 10 s.
Konstrukcija zaptivene komore mora omogućavati odziv nezavisno od uslova okoline u kojima se ona nalazi u toku tri časa ili više časova.
Referentne vrednosti uticajnih veličina za ispitivanja karakteristika komora su:
1) za atmosferski pritisak: 101,3 kPa;
2) za temperaturu: + 20 °C;
3) za relativnu vlažnost: 50 %;
4) za spoljna polja i parazitno zračenje: 0 (nula).
Nazivni uslovi rada su:
1) za temperaturu: + 15 °C do + 25 °C;
2) za relativnu vlažnost: 30 % do 75 %;
3) za parazitno zračenje: 0 do 70 pA/kg.
Odredbe ovog pravilnika odnose se na dva skupa karakteristika, zavisno od dopuštene relativne greške ± x% (±y %).
Vrednosti ± x % odnose se na etalone, a vrednosti ± y %, date u zagradi, odnose se na merila, prema važećim metrološkim uslovima.
Komora mora biti konstruisana tako da elektroni koji nastaju van komore ne doprinose povećanju jonizacione struje. Da bi se postigla elektronska ravnoteža u radnom opsegu pojedinih tipova komora, upotrebljava se kapa, koja je sastavni deo komore.
Karakteristike komore ne smeju se promeniti ni posle ozračivanja u polju ekspozicione doze od 300 C/kg pri jačini ekspozicione doze manjoj od 3 mA/kg.
Ako komora ima zaštitnu elektrodu, sve puzne staze kroz izolacioni materijal ili na površini tog materijala moraju se završiti na zaštitnoj elektrodi.
Za naprstkaste komore za merenje srednjih energija zračenja (dobijenih naponima 50 kV do 300 kV) radni opseg kvaliteta zračenja ne sme biti manji od opsega poludebljina od 2 mm A1 do 3 mm A1. Dozvoljena promena odziva u radnom opsegu iznosi ± 2 % (± 3 %).
Debljina zida naprstkastih komora za merenje visokih energija zračenja mora biti dovoljna za postizanje elektronske ravnoteže pri zračenju CO60 ili zračenju dobijenom naponima do 3 MV. Radni opseg kvaliteta zračenja mora se odrediti za gama-zračenje CO60 i Cs137.
Dozvoljeno odstupanje odziva na gama-zračenje za kobalt CO60 za poludebljinu 1,8 mm Cu ne sme biti veće od 5 %.
U radnom opsegu veličine polja relativna promena odziva naprstkastih komora, zbog parazitnog zračenja na ulazu pri ozračivanju u vazduhu, ne sme biti veća od ± 1 % (± 2%).
Za veličine polja za koje je promena odziva parazitnog zračenja veća od ± 0,5 % (± 1 %) moraju postojati korekcioni faktori sa mernom nesigurnošću manjom od ± 0,5 % (± 1 %) u odnosu na kalibraciono polje.
U radnom opsegu veličine polja relativna promena odziva u naprstkastim komorama, zbog odvodnih struja na ulazu pri ozračivanju u vazduhu, ne sme biti veća od ± 0,5 % (± 1 %).
Relativna promena odziva naprstkastih komora, zbog okretanja komore oko svoje ose (vertikalno u odnosu na snop zračenja), ne sme biti veća od ± 0,5 % (± 1%).
Dopušteni nagib ose naprstkaste komore oko referentne tačke iznosi ± 5° od položaja upravnog na osu snopa zračenja. U okviru dopuštenog nagiba, dozvoljena promena odziva komore ne sme biti veća od ± 0,5 % (± 1 %).
Za komore sa tankim prozorima radni opseg kvaliteta zračenja ne sme biti manji od opsega poludebljina od 0,05 mm A1 do 2 mm A1.
Dozvoljena promena odziva komora sa tankim prozorom u radnom opsegu iznosi ± 2 % (± 4 %).
Dozvoljeni nagib ravni ulaznog prozora za komore sa tankim prozorom prema ravni upravnoj na osu snopa zračenja iznosi ± 5°. U okviru dozvoljenog nagiba relativna promena odziva ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%).
Relativna promena odziva komore sa tankim prozorom, pri promeni rastojanja izvor-komora od 5 cm do 50 cm, ne sme biti veća od ± 0,2% (± 0,5%).
U komorama sa kablom za napajanje odvodna struja ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%) od jonizacione struje koja nastaje pri najmanjoj radnoj jačini ekspozicione doze.
U komorama sa kablom za napajanje, 15 min i 6 h posle priključivanja polarizacionog napona, relativna promena odziva ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%) u odnosu na vrednost odziva 1 h posle priključivanja polarizacionog napona.
U komorama sa kablom za napajanje, 5 min posle prestanka zračenja koje je trajalo 10 min, odvodna struja ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%) od vrednosti odvodne struje koju je zračenje izazvalo u osetljivoj zapremini komore.
U komorama sa kablom za napajanje, kad se između zaštitne i kolektorske elektrode priključi jednosmerni napon od 1 V, struja posle 15 min ne sme biti veća od 0,5% (1%) od vrednosti jonizacione struje pri najmanjoj radnoj jačini ekspozicione doze.
Delovi komore sa kablom za napajanje za koje nije predviđeno da se za vreme merenja nalaze u polju zračenja, a koji su bliži od 50 cm referentnoj tački komore, ako se stave u ispitivano polje zračenja, ne smeju stvarati dopunsku struju komore veću od 5% (10%) od struje jonizacione komore u istom polju.
U delovima komore sa kablom za napajanje koji su više od 50 cm udaljeni od referentne tačke dopunska struja ne sme biti veća od 25% (50%) od vrednosti struje komore u ispitivanom polju zračenja.
Posle mehaničkih naprezanja koja su predviđena normalnom upotrebom komora sa kablom za napajanje, indukovana struja se mora u okviru 15 min smanjiti na 0,5% (1%) od vrednosti jonizacione struje pri najmanjoj radnoj jačini ekspozicione doze.
Posle priključivanja komore sa kablom za napajanje na merni sklop, indukovana struja mora se smanjiti za vreme od 15 min na 0,5% (1%) od vrednosti jonizacione struje pri najmanjoj radnoj jačini ekspozicione doze.
U komorama sa kablom za napajanje relativna promena odziva pri merenju doze u efektivnom opsegu jačine ekspozicione doze ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%).
U kondenzatorskim komorama brzina odvođenja naelektrisanja ne sme biti veća od ± 0,5 (± 1%) od brzine odvođenja naelektrisanja pri najmanjoj radnoj jačini ekspozicione doze.
U kondenzatorskim komorama, za vreme od 15 min i 6 h posle punog naelektrisanja komore, relativna promena odziva ne sme biti veća od odziva dobijenog 1 h posle punog naelektrisanja komore.
U kondenzatorskim komorama, posle 10 uzastopnih ciklusa ozračivanja i punjenja pri najvećoj radnoj jačini ekspozicione doze, odvod naelektrisanja za vreme od 10 min ne sme biti veći od ± 0,5% (± 1%) od najmanje efektivne pokazane vrednosti.
Ako se cela kondenzatorska komora postavi u snop zračenja, naelektrisanje koje stvara deo komore koji je u normalnoj upotrebi izvan polja zračenja ne sme biti veće od 5% (10%) od naelektrisanja koje nastaje u osetljivoj zapremini komore u tom istom palju zračenja.
Ako se kondenzatorska komora odvoji od mernog sklopa, a zatim se postavi pa se skine zaštitna kapa sa priključnice, i ponovo se spoji sa mernim sklopom bez ozračivanja, relativna promena pokazane vrednosti ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%).
U kondenzatorskim komorama relativna promena odziva komore u radnom opsegu pokazane vrednosti jačine ekspozicione doze ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%).
U kondenzatorskim komorama relativna promena odziva komore u efektivnom opsegu ekspozicione doze ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%).
Za nezaptivene komore promena odziva u funkciji temperature ne sme biti veća od ± 0,5% (± 1%) u temperaturnom radnom opsegu od + 10 °C do + 40 °C. Dozvoljena promena odziva nezaptivene komore odnosi se na vrednost dobijenu posle korekcije zapreminske mase vazduha na osnovu gasne jednačine.
Za nezaptivene komore relativna promena odvodne struje, pri promeni relativne vlažnosti sa 50% (relativna vrednost) na 75% za vreme od 12 h, ne sme iznositi više od ± 0,5% (± 1%) od vrednosti jonizacione struje nastale pri najmanjoj efektivnoj vrednosti jačine ekspozicione doze.
Nezaptivene komore moraju se konstruisati tako da se onemogući nenamerno zaptivanje komore.
Za zaptivene komore koje služe kao merilo, relativna promena odziva komore 1 h posle promene od 10% atmosferskog pritiska ne sme biti veća od ± 1%.
U radnom opsegu zaptivenih komora koje služe kao merilo, relativna promena odziva pri promeni temperature okoline u opsegu od + 10 °C do + 40 °C ne sme biti veća od ± 1% ili moraju biti poznati korekcioni faktori sa mernom nesigurnošću najviše do ± 1%.
III OZNAČAVANJE I IDENTIFIKACIJA
Na komori moraju biti jasno i trajno označeni sledeći podaci:
1) firma, odnosno naziv i sedište proizvođača;
2) tip i serijski broj komore;
3) podatak o tome da li je komora zaptivena;
4) stepen zaštite od električnog udara;
5) podatak o tome da li je moguće postavljanje referentne tačke komore u tačan položaj za vreme kalibracije;
6) radni opseg kvaliteta zračenja.
IV BLIŽI SADRŽAJ TEHNIČKOG UPUTSTVA
Tehničko uputstvo za komore sadrži:
1) podatke o unutrašnjim i spoljnjim dimenzijama komore;
2) podatke o debljini, zapreminskoj masi i materijalu od kog je izrađen zid komore;
3) podatke o električnoj vezi između svakog spoljnjeg provodnog dela komore i priključnice kabla;
4) podatke o dimenzijama kape za postizanje elektronske ravnoteže, ako kapa postoji;
5) podatke o položaju referentne tačke komore u odnosu na neki njen jasno uočljiv deo (npr., vrh komore);
6) podatak o tome da li komora ima zaštitnu elektrodu ili je nema;
7) podatak o tome da li je komora zaptivena ili nezaptivena;
8) podatke o vrsti mernog sklopa sa kojim se komora može upotrebiti ako nije trajno povezana sa jednim mernim sklopom, kao i o tome da li je potreban zaštitni otpornik pri spajanju komore sa mernim sklopom;
9) podatak o vrsti priključnice između komore i mernog sklopa;
10) podatke o načinu držanja komore, kao i podatak o nepravilnom načinu držanja komore;
11) podatak o tome da li je komora pogodna za upotrebu u fantomu;
12) podatak o referentnoj orijentaciji komore u odnosu na snop zračenja i podatak o zavisnosti odziva komore od orijentacije snopa zračenja;
13) podatke o radnom opsegu napona polarizacije komore;
14) podatak o najvećem naponu polarizacije koji ne izaziva umnožavanje jona u gasu ili oštećenja;
15) podatke o vremenu stabilizacije posle:
a) uključenja napona polarizacije;
b) spajanja električnih priključaka;
v) pomeranja kabla komore;
g) naglih promena pritiska i temperature okoline;
d) transporta;
16) podatak o dugotrajnoj stabilnosti odziva komore;
17) podatke o nazivnim uslovima rada, i to:
a) za temperaturu;
b) za relativnu vlažnost;
v) za parazitno zračenje;
18) podatak o redovnom proveravanju stabilnosti pomoću naprave za proveru stabilnosti;
19) podatke o uticaju vlage na rad komore;
20) podatak o postupku čišćenja komore;
21) podatak o lomljivim delovima komore (npr. prozor, zid);
22) podatak o potrebi proveravanja odvodne struje komore;
23) upozorenje da se komora ili uređaj, koji se sastoji iz komore i mernog sklopa, ne sme upotrebljavati u dodiru sa pacijentom ako nije tipa B, BF, ili CF;
24) upozorenje da se komora, ako ima pristupačno provodne delove, ne sme upotrebiti u dodiru sa pacijentom, osim ako je spojena s mernim sklopom, pri čemu kompletan uređaj mora da ispunjava uslove za uređaje tipa B, BF ili CF;
25) podatke o radnom opsegu kvaliteta zračenja;
26) podatke o radnom opsegu veličine polja zračenja za kvadratna ili kružna polja sa referentnom tačkom u centru komore;
27) podatke o radnom opsegu jačine ekspozicione doze za gama-zračenje ili X-zračenje pri konstantnom naponu generisanja, i to:
a) o najmanjoj vrednosti prema zahtevima za odvodne struje ili odvođenje naelektrisanja;
b) o najvećoj vrednosti za dati napon polarizacije prema zahtevima za promenu odziva u funkciji jačine ekspozicione doze;
28) podatke o radnim opsezima ekspozicione doze (za kondenzatorske komore);
29) podatke o kalibracionim faktorima za radni opseg kvaliteta zračenja i za uticajne veličine korigovane na referentnu vrednost;
30) podatke o korekcionim faktorima za naprstkaste komore sa mernom nesigurnošću manjom od ± 0,5 (± 1%) u odnosu na kalibraciono polje, i to za sva polja za koja je relativna promena odziva zbog promene veličine polja zračenja u vazduhu veća od ± 0,5% (± 1%);
31) podatke o zavisnosti odziva komore od polja zračenja za komore sa tankim prozorom;
32) podatke o ispitivanju tipa ili pojedinačnom ispitivanju, kao i podatke o tome koja je veličina korišćena kao referentna (npr. veličina polja);
33) podatke o postupku korekcije pokazane vrednosti merene veličine zbog promene zapreminske mase vazduha okoline.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku dva meseca od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".