PRAVILNIKO TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA PLASTIČNU PRERADU OBOJENIH METALA("Sl. list SFRJ", br. 25/86) |
Ovim pravilnikom propisuju se tehnički normativi za plastičnu preradu obojenih metala, koja obuhvata promenu oblika metala, u vrućem ili hladnom stanju, valjanjem, presovanjem, izvlačenjem i kovanjem, uz druge pomoćne operacije sa mehaničkom ili hemijskom doradom.
Niže navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:
1) valjački stan je uređaj koji se sastoji od dva valjka ili više valjaka pomoću kojih se sažima valjani materijal;
2) valjačka pruga je deo uređaja za valjanje sastavljen od radnog stola sa većim brojem rolnica koje služe za prenos valjanog materijala;
3) valjački trn je deo alata kojim se profilišu valjane cevi;
4) vučna klupa je deo uređaja za izvlačenje koji služi za vučenje presovanog materijala;
5) bat je deo uređaja kojim se obavlja plastična deformacija metala.
II MAŠINE I UREĐAJI ZA PLASTIČNU PRERADU OBOJENIH METALA
Presovanje obojenih metala, u smislu ovog pravilnika, jeste tehnološka operacija obrade, u vrućem stanju, livenih trupaca do međufaznog ili finalnog proizvoda različitih oblika profila (šipka, cev, ploča i dr.). Za presovanje obojenih metala moraju se koristiti peći za zagrevanje trupaca, prese sa odgovarajućim alatom, kao i drugi pomoćni uređaji (ravnalice, kade za lužanje i sl.).
1. Topli valjački stanovi sa valjačkom prugom
Toplo valjanje obojenih metala izvodi se na reverzibilnim (ili tandem) valjačkim stanovima duo ili kvarto-tipa, snabdevenim valjačkom prugom (rolgangom) odgovarajuće dužine.
Blokovi metala za valjanje moraju pre valjanja biti zagrejani na odgovarajuću temperaturu.
Preko valjačke pruge moraju se ugraditi mostovi.
Krajevi valjačke pruge sa obe stane valjačkog stana moraju biti ograničeni jakim čeličnim odbojnicima da bi se sprečilo ispadanje toplovaljanog proizvoda.
U slučaju zahlađenja bloka metala na temperaturu nižu od odgovarajuće temperature, toplo valjanje se može završiti spuštanjem i podizanjem radnih valjaka.
Valjci se moraju pre valjanja zagrejati do temperature 50°C.
Za uvođenje bloka metala među valjke, sa obe strane se moraju postaviti uvodnici, sa linealima koji se automatski podešavaju.
Topli valjački stan mora biti opremljen zvučnim i svetlosnim signalima, koji se ako se u toku rada pojave smetnje, automatski uključuju, i to na:
1) svim delovima valjkastog transportera;
2) makazama za uzdužno rasecanje;
3) pogonu za uvođenje trake na namotalicu;
4) regulatoru upravljanja valjačkom linijom;
5) podešavaču zazora valjaka, ako je veliki pritisak deformacije u toku valjanja;
6) četkama za čišćenje valjaka;
7) ventilatorima za oduvavanje sredstava za hlađenje;
8) ventilatorima za usisavanje isparljivih komponenti;
9) glavnom pogonu i valjačkim motorima.
Glavni komandni pult valjačkog stana mora biti snabdeven odgovarajućim sistemom za upozorenje u slučaju smetnji u toku rada.
Glavni i pomoćni pultovi valjačkog stana moraju biti snabdeveni komandom za automatsko isključenje i zaustavljanje mašine ako se u toku rada pojave smetnje.
Za vreme toplog valjanja, iznad valjaka mora biti uključen ventilator.
Ako se zagrejani blok metala zaglavi između radnih valjaka ili dođe do dužeg zastoja valjanje se mora prekinuti i pristupiti hlađenju valjaka u trajanju od 30 min do 60 min.
Pre nastavljanja valjanja metala valjke treba pregledati.
Ako se u toku valjanja pojave sitne pukotine na radnim valjcima, mora se prestati sa valjanjem i izvršiti zamena valjaka.
Blokovi većih dimenzija, debljine od 200 mm do 1000 mm u toku toplog valjanja moraju da se uvode manjom brzinom među radne valjke.
Način zamene i ugradnje novih radnih valjaka, kao i kontrole, podešavanja, podmazivanja i dr. određuju se uputstvom proizvođača.
Reduktor motora uređaja za valjanje mora biti montiran na čvrstom, jakom i ravnom fundamentu koji ne vibrira.
Zavrtnji fundamenta moraju se u toku rada kontrolisati i, po potrebi, zategnuti mašinskim ključem.
U toku rada reduktora mora se kontrolisati nivo ulja, pritisak i temperatura ulja, kao i čistoća filtera za ulje.
Način podmazivanja kliznih ležaja valjačkih stanova, spojnica, frikcionih obloga i ostalih priključnih delova određen je uputstvom proizvođača uređaja.
Način rada sa makazama za sečenje i njihovog održavanja određeni su uputstvom proizvođača uređaja.
Rezne ivice noževa makaza za ivičenje moraju da budu oštre.
Pre početka rada, noževi makaza moraju se očistiti od slojeva nalepljenog metala.
Za prihvatanje otpadaka prilikom sečenja trake poprečnim makazama moraju postojati metalne korpe.
Korpe iz stava 1. ovog člana moraju na bočnim stranama imati zavarene kuke radi bezbednog prenošenja.
Horizontalni zazor kružnih noževa mora da iznosi 0,2 mm.
Prilikom ivičenja i usitnjavanja otpadnog dela toplovaljane trake širine otpadaka ne sme da bude veća od širine rezane trake.
Posle namotavanja i odlaganja na transporter, kotur trake se mora uvezati žicom ili čeličnom trakom.
Cevovodna mreža uljnog hidrauličnog postrojenja valjačkog stana mora se svakih 30 dana proveravati na nepropusnost.
2. Valjački stanovi za hladno valjanje
Hladno valjanje, u smislu ovog pravilnika, jeste tehnološka operacija sažimanja valjanih proizvoda (ploča ili traka namotanih u kotur) do propisanih mera gotovih proizvoda.
Pre uključivanja uređaja za hladno valjanje mora se proveriti:
1) nivo i pritisak ulja u uljnom rezervoaru i sistemu za prednaprezanje valjaka;
2) ulje u uljnom rezervoaru za cirkulaciju ulja;
3) nivo ulja u sistemu za podmazivanje uljnom maglom.
Pre hladnog valjanja svi ručni ventili i prekidači magnetnih ventila uređaja za hladno valjanje moraju se postaviti u polazan položaj.
U blizini hidrauličnih postrojenja sa visokim pritiskom ne smeju se nalaziti boce sa zapaljivim fluidima ili boce pod pritiskom.
Ugradnja valjaka određuje se uputstvom proizvođača.
Prilikom valjanja metala, uvodni i radni valjci moraju biti razmaknuti.
Prilikom uključivanja protoka ulja za hlađenje i podmazivanje valjaka mora se uključiti ventilator.
Temperatura ulja mora redovno da se kontroliše i održava u utvrđenim granicama.
Na valjačkom stanu mora biti ugrađen uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje valjaka.
Prilikom postavljanja trake u koturu na odmotalicu, ne sme doći do njenog razmotavanja.
Izvaljane trake u međufazi ili završnoj fazi rada moraju se skladištiti samo na posebno pripremljenim nosačima.
Način rukovanja valjačkim stanovima, njihovog održavanja i demontaže određuju se uputstvom proizvođača.
Rezervoar pumpne stanice za obezbeđenje pritiska u hidrauličnom sistemu mora biti snabdeven signalnim uređajem za registrovanje opadanja nivoa ulja do prvog stepena kritične visine.
Ako se temperatura u uljnom rezervoaru hidrauličnog sistema popne iznad 65°C, uključuje se signalni alarm.
Ako se ulje ne ohladi, preko isključnog releja mora se zaustaviti rad pumpne stanice.
Ako se hidrauličnom sistemu koriste rezervoari punjeni gasom, gas ne sme da dođe u kontakt sa uljem. Pritisak gasa mora da se održava u utvrđenim granicama.
Na presama se presuju zagrejani trupci metala radi dobijanja odgovarajućih profila.
Svi potrebni tasteri za uključivanje i zaustavljanje prese i selektivni prekidači, kontrolni elementi i merači pritiska prese moraju biti povezani sa glavnim komandnim pultom.
Ispravnost ventila proverava se kad je ventil u poziciji "otvoreno".
U toku rada prese, ispravnost ventila mora stalno da se kontroliše.
Propuštanje ili curenje ulja iz glavnih odvodnih otvora na ventilu nije dozvoljeno.
U toku rada cilindar prese-vazduh ne sme da prodre u glavni ventil.
Ulje iz hidrauličnog sistema koje se koristi u toku rada prese mora da bude čisto i ne sme da se pregreva.
Prilikom punjenja rezervoara hidrauličnim uljem, ulje iz hidrauličnog sistema mora biti profiltrirano ili čisto.
Filtri za hidraulično ulje moraju se proveravati, uz redovnu zamenu papirnih delova filtra.
Svi delovi koji se skidaju sa cilindra prese moraju se pre ponovne ugradnje dobro očistiti.
Sve šupljine i delovi cilindar-prese moraju se podmazati čistim uljem ili sredstvom za podmazivanje.
Sredstva za podmazivanje moraju odgovarati tipu fluida koji se koristi u sistemu cilindar-prese.
Prilikom rasklapanja cilindar-prese svi zaptivači moraju se zameniti novim, s tim što se pre puštanja prese u rad moraju proveriti komandne funkcije prese u praznom hodu.
4. Uređaji za hladno valjanje cevi
Hladno valjanje cevi obojenih metala vrši se posle tople obrade cevi, koristeći velike stepene plastične deformacije metala.
Rukovanje uređajima za hladno valjanje cevi određuje se uputstvom proizvođača uređaja.
Iznad radnog dela uređaja za hladno valjanje cevi mora postojati zaštitna hauba sa providnim staklom.
U ulju koje se koristi za hlađenje i podmazivanje ne sme biti vode.
U toku hladnog valjanja cevi, dozvoljeni pritisak valjanja ne sme preći utvrđenu granicu predviđenu za rad uređaja.
Prilikom loma valjačkog trna u toku rada, osigurač mora automatski da isključi glavnu spojnicu i posmak, s tim da se istovremeno aktivira kočnica koja zaustavlja ceo pogon uređaja za valjanje.
Pre početka rada uređaja za hladno valjanje, na komandnom pultu moraju se izvršiti sledeće radnje:
1) da svi hladnjaci budu uključeni;
2) da svi potrebni ventili budu otvoreni;
3) da sve pumpe za obezbeđenje pritiska hidraulike budu uključene;
4) da predviđeni valjački alat bude ugrađen i dobro pričvršćen;
5) da u sistemu za komprimovani vazduh bude obezbeđen pritisak;
6) da se haube postave iznad radnog prostora valjaka.
Ako uređaj za valjanje duže stoji, uljni rezervoar hidraulične stanice mora se svakodnevno kontrolisati, a istaložena voda mora se ispustiti.
Izvlačenje, u smislu ovog pravilnika, jeste tehnološka obrada metala u hladnom stanju, kojom se presovani poluproizvodi raznih oblika profila ili livena žica prevode u druge oblike manjih dimenzija (tanje cevi, žica i drugi profili), pri čemu se koriste različiti vučni uređaji (vučni stolovi i vučne klupe), uređaji za šiljenje (špicovanje), testere, peći za međufazna i završna žarenja i drugi prateći uređaji.
Pri izvlačenju, vučna klupa uređaja za izvlačenje se ne sme opteretiti većom silom izvlačenja od sile koja je utvrđena u uputstvu proizvođača uređaja.
U pneumatskom delu instalacije uređaja za izvlačenje mora da se koristi prečišćen vazduh, bez vode i ulja.
Vučni lanci uređaja za izvlačenje moraju se kontrolisati i podmazivati svakih sedam dana.
Nerotirajuća vretena uređaja za izvlačenje moraju biti opremljena mehanizmom za isključivanje mašine, a kočione ploče uređaja ne smeju biti u dodiru sa uljem ili mašću.
6. Uređaji za izvlačenje profila i cevi u koturu
Izvlačenje profila i cevi u koturu primenjuje se kod legura obojenih metala koje podnose velike stepene deformacija.
Ako nastanu smetnje u radu uređaja, uređaj se ne sme isključiti do završetka procesa izvlačenja.
U hidrauličnom sistemu u toku rada uređaja za izvlačenje temperatura ulja ne sme da pređe 60°C.
Pre puštanja u rad uređaja iz stava 1. ovog člana, ulje se mora zagrejavati pomoću grejača do 30°C.
U toku procesa izvlačenja profila i cevi sistem za podmazivanje matrica uljem mora biti stalno uključen.
Klizne površine, vođice lanaca i lančanici moraju se kontrolisati i podmazivati svakih sedam dana.
Ako se cevi prilikom izvlačenja kidaju, moraju se:
1) izdvojiti cevi koje su oksidisale, uz kontrolu njihovog luženja;
2) izdvojiti cevi na čijim je krajevima zaostao špon ili pucna;
3) izdvojiti krive i talasaste cevi nastale prilikom prethodnih operacija;
4) smanjiti stepen deformacije ako su zidovi cevi deblji.
7. Uređaji za fino izvlačenje žice
Fino izvlačenje žice, u smislu ovog pravilnika poslednja je operacija u procesu plastične prerade žice.
Pre početka izvlačenja žice uvodni i vučni konusi uređaja za izvlačenje moraju se polirati, a pre uvlačenja žice u uređaj za izvlačenje, mora se uključiti pumpa za dovod emulzije za hlađenje i podmazivanje.
Uređaj za izvlačenje žice mora se automatski isključiti u sledećim slučajevima:
1) prilikom kidanja žice pri izvlačenju;
2) prilikom zaplitanja više niti žica;
3) prilikom popunjavanja kalema za namotavanje;
4) ako se pojave smetnje u meraču dužine namotane žice.
Ekscentar-presa mora da radi sa uključenim sistemom za registrovanje preopterećenja. Ako ekscentar-presa dugo miruje, sistem za osiguranje od preopterećenja mora da bude isključen.
Ispravnost sistema za kontrolu preopterećenja ekscentar-prese mora se kontrolisati svakih šest meseci.
Ako postoji više komandnih mesta za rukovanje ekscentar-presom, bat se ne sme spuštati dok se ne uključe kontakti na svim komandnim mestima uređaja.
Frikciona spojnica ekscentar-prese između zamajca i vratila služi i za kočenje zamajca pri zaustavljanju prese. Kočnica mora zaustaviti gibanje prese kad spojnica otkači zamajac, s tim da kočenje bude trenutno u svakom položaju bata.
Taruće obloge frikcione spojnice se u toku rada ekscentar-prese troše i uređaj mora da bude opremljen pokazivačem istrošenosti obloga. Kad se određena debljina istrošenosti prekorači, obloge se moraju podesiti ili zameniti. Frikcione obloge spojnice ekscentar-prese moraju biti čiste.
Ekscentar-presa mora biti snabdevena sigurnosnim ventilima za kočnicu i za glavnu sklopku pogona uređaja. Ako se utvrdi da se put kočenja bata povećao izvan određenog položaja, ekscentar-presa se mora zaustaviti i sigurnosni ventili moraju se osposobiti.
Svi razvodnici sredstava za centralno podmazivanje ekscentar-prese moraju biti obezbeđeni pritisnim prekidačima. U slučaje kvara na sistemu za centralno podmazivanje, koji se registruje preko svetlosnog signala, uređaj mora odmah da se zaustavi.
Mazivo u pumpama za podmazivanje ekscentar-prese ne sme se trošiti do kraja, već se mora blagovremeno dopunjavati. U vodovima za podmazivanje ne sme biti vazdušnih mehurova.
9. Uređaji za profilisanje limova
Prilikom poprečnog sečenja trake u limove koji se pripremaju za profilisanje nije dozvoljeno nikakvo podešavanje poprečnog uređaja za profilisanje noža dok je uređaj u radu.
Sečiva noža poprečnih makaza uređaja moraju biti zaštićena graničnicima.
Iznad uređaja mora da se nalazi usisna hauba koja usisava uljne pare sa trake.
Alat za profilisanje ne sme se podešavati dok je uređaj u radu.
Limovi i alat za profilisanje ne smeju se čistiti dok je uređaj u radu.
10. Uređaji za bojenje, lakiranje i kaširanje hladnovaljanih traka i folija
Bojenje, lakiranje i kaširanje hladnovaljanih traka i folija obojenih metala, u smislu ovog pravilnika, postupci su kojima se obezbeđuju određena svojstva proizvoda, kao što su otpornost na koroziju i hemijske reagense, hermetičnost, estetski izgled i dr.
Hladnovaljane trake koje se boje moraju biti namotane na kartonske ili čelične čaure.
Kade za odmašćivanje traka i folija moraju biti tako izgrađene da vreli rastvori ne mogu da prskaju.
Temperatura i koncentracija rastvora iz stava 1. ovog člana moraju se svakodnevno kontrolisati.
Kupatilo za hemijsku pripremu traka i folija mora biti snabdeveno opremom za odvajanje štetnih produkata u sistemu za njihovu neutralizaciju.
Iznad kupatila za hemijsku pripremu i ispiranje traka i folija mora se ugraditi sistem za ventilaciju.
Svi cevovodi kroz koje prolaze kiseline i omekšana voda moraju biti izrađeni od materijala otpornog na kiseline.
Cevovodi za prenos alkalija moraju biti izrađeni od čelika, sa ugrađenim meračima protoka koji moraju da budu od nerđajućeg čelika.
Rezervoari za smeštaj potrebnih hemikalija moraju biti zaštićeni od uticaja temperature i hemijskih reagenasa.
Komore za bojenje moraju biti snabdevene ventilatorima koji uduvavaju hladan prečišćen vazduh i obezbeđuju odvođenje svih štetnih isparenja.
U pećima, za vreme sušenja i pečenja boja i lakova, sve pare koje nastaju isparavanjem moraju se ukloniti.
11. Linija za površinsku obradu proizvoda anodnom oksidacijom
Anodna oksidacija poluproizvoda i proizvoda od obojenih metala, u smislu ovog pravilnika, postupak je kojim se obezbeđuju otpornost prema koroziji, električna izolaciona svojstva, otpornost na habanje i abraziju, estetski izgled, optička svojstva i dr.
Za celokupni postupak površinske obrade proizvoda anodnom oksidacijom mora da se obezbede:
1) uređaji za prethodnu mehaničku obradu površine metala;
2) sistem kada se pratećom opremom za hemijsku i elektrohemijsku obradu površine metala;
3) uređaji za transport proizvoda u toku procesa obrade.
Sistem kada za hemijsku i elektrohemijsku obradu površine metala obuhvata:
1) kade za odmašćivanje;
2) kade za alkalno, odnosno kiselo nagrizanje i dezoksidaciju;
3) kade za čišćenje površine posle alkalnog nagrizanja;
4) kade za hemijsko ili elektrohemijsko poliranje;
5) kade za anodnu oksidaciju;
6) kade za ispiranje;
7) kade za hemijsko ili elektrohemijsko bojenje;
8) kade za zaptivanje oksidnog sloja.
U sistem kada može da bude uključen i uređaj za sušenje proizvoda po završenoj površinskoj obradi.
Kade koje sadrže kisele i alkalne rastvore moraju da budu obložene zaštitnim prevlakama od kiselih, odnosno alkalnih masa.
Cevovodi za kiseline i alkalije, kao i cevovodi za druge fluide koji prolaze kroz kade sa kiselinama ili alkalijama (fluidi za hlađenje i grejanje, vodovi vazduha za mešanje rastvora i sl.) moraju da budu izrađeni od kiselootpornih ili alkalnootpornih materijala.
Kade u kojima se u toku tehnoloških procesa razvijaju gasovi i pare moraju da imaju ventilaciju, sa vazdušnom zavesom ili bez nje.
Kade u kojima su elektrode u toku rada pod naponom, moraju da imaju izvedene komande struje i napona.
III POMOĆNE MAŠINE I UREĐAJI ZA PLASTIČNU PRERADU METALA
1. Gasne peći za zagrevanje materijala pre toplog valjanja
Cirkulacioni ventilator gasne peći mora imati automatsku regulaciju pritiska, s tim da za vreme trajanja zagrevanja ne sme da bude isključen duže od 1 sata.
Gasna peć mora da bude snabdevena zvučnom i svetlosnom signalizacijom.
Signalni alarm gasne peći mora se automatski uključivati u sledećim slučajevima:
1) ako je pritisak vazduha za gorionik suviše nizak;
2) ako je pritisak gasa suviše visok ili suviše nizak;
3) ako se pojavi nadtemperatura;
4) prilikom kvara ventilatora za cirkulaciju vazduha po zonama;
5) prilikom kvarova na gorioniku po zonama.
Gasna peć se automatski isključuje u sledećim slučajevima:
1) ako opadne broj obrtaja nekog ventilatora;
2) ako se prekorači temperatura podešena na maksimalnom kontaktu pisača;
3) ako se slomi jedan pisač ili termoelement;
4) ako se preoptereti motor;
5) ako nema dovoljno gasa ili vazduha.
Komandni pultovi sa ulazne i izlazne strane gasne peći moraju biti opremljeni uređajem za električnu blokadu (tasterom za ručno zaustavljanje).
Prilikom ubacivanja blokova metala u gasnu peć, blokovi moraju potpuno da leže na nosačima i ne smeju biti ukošeni.
Električni priključci i kontakti gasne peći moraju se kontrolisati i održavati u ispravnom stanju, s tim što komandni napon peći ne sme da varira za više od ± 10%.
Razvodno postrojenje gasne peći mora se najmanje jednom mesečno očistiti od prašine.
Ležajevi ventilatora i svi pokretni delovi gasne peći moraju se redovno podmazivati na način koji je utvrđen u uputstvu proizvođača peći.
Hidraulični sistem gasne peći mora se detaljno ispitati posle svakih 2500 sati rada.
Uljne pumpe, ulošci filtra, cevovodi hidraulike i razni delovi spojnica osovina pumpi moraju se održavati u skladu sa uputstvom proizvođača peći.
Ventili gasne peći moraju biti zatvoreni za vreme prekida rada peći.
2. Gasne peći za međufazno i završno žarenje
Međufazno i završno žarenje hladno valjanih proizvoda, u smislu ovog pravilnika, operacija je koja se koristi za postizanje odgovarajućeg kvaliteta valjanih proizvoda.
Gasna peć mora da bude toplotno izolovana, a otvori peći dobro zaptiveni.
Gasne instalacije peći koja radi sa neutralnom atmosferom moraju se pre početka žarenja produvati intertnim gasom.
Svi sigurnosni ventili gasne peći moraju biti regulisani na pritisak otvaranja koji je za 10% veći od radnog pritiska.
Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska gasa moraju biti izrađeni od nepropusnog i otpornog materijala.
Gas se ne sme puštati u gasnu peć dok se ne zapali upaljač i ne prinese gorioniku peći.
Posle žarenja gasna peć koja radi sa neutralnom atmosferom mora biti zatvorena jedan sat.
Dovod gasa za sagorevanje mora se automatski prekinuti preko sigurnosnih ventila u sledećim slučajevima:
1) ako nestane električna struja;
2) prilikom zastoja na ventilatoru;
3) prilikom prekida sagorevanja;
4) ako opadne pritisak gasa ili vazduha;
5) ako je registrovana nadtemperatura.
Za kontrolu pritiska gasa za sagorevanje u gasnoj peći moraju se ugraditi manometri koji su povezani sa alarmnim signalima.
Svaka gasna peć mora da ima graničnik za vrata čija se ispravnost kontroliše jedanput nedeljno.
Ako se posle uključivanja ventilatora ne postigne potreban pritisak vazduha gorionik peći mora se automatski isključiti.
Da bi gorionik peći mogao da se uključi, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je uključen ventilator za cirkulaciju vazduha;
2) da postoji pritisak gasa;
3) da postoji dovod vazduha za gorionik;
4) da nije registrovana nadtemperatura;
5) da nisu signalizirane smetnje na gorioniku.
Smetnje u radu gasnih peći registruju se zvučnim ili svetlosnim signalom.
Signalizacija alarma uključuje se u sledećim slučajevima:
1) ako nastanu smetnje na gorioniku;
2) ako nastanu smetnje na ventilatoru za cirkulaciju vazduha;
3) ako nastanu smetnje na ventilatorima za dovod vazduha gorionicima;
4) ako je pritisak gasa suviše nizak;
5) ako je pritisak gasa suviše visok;
6) ako se pojavi nadtemperatura.
Ispravnost rada peći kontroliše se svakih sedam dana. Priključci i kontakti gasne peći moraju se kontrolisati najmanje jedanput u sedam dana.
Razvodno postrojenje cevovoda gasne peći mora se jednom mesečno očistiti od prašine.
Za rad sklopki i releja, komandni napon struje ne sme da varira više od ± 10%.
Način rukovanja gasnim pećima, proveravanja ispravnosti postrojenja i njihovog održavanja određeni su uputstvom proizvođača peći.
3. Elektrootporne peći za zagrevanje blokova za toplo valjanje
Blokovi obojenih metala za toplo valjanje zagrevaju se u elektrootpornim pećima (prohodnim ili dubinskim), koje se postavljaju neposredno uz valjački stan.
Pre uključivanja ventilatora mora se proveriti da li voda za hlađenje pravilno cirkuliše u sistemu cevovoda elektrootporne peći.
Ako temperatura peći padne ispod 200°C, ventilatori se moraju isključiti.
Rad ventilatora peći mora da bude stabilan, bez buke i vibracije.
Ležajevi ventilatora moraju se redovno podmazivati.
Dok je peć zagrejana, vrata peći mogu se otvarati samo u intervalu potrebnom za izlazak zagrejanog, odnosno ulazak hladnog bloka metala.
Prilikom uključivanja peći mora se proveriti ispravnost:
1) transformatora;
2) niskonaponske sklopke;
3) upravljačkog napona grejača;
4) temperature na regulatoru za atmosferu peći i temperature materijala;
5) ventilatora.
Peć mora imati poseban generator koji se koristi u slučaju nestanka električne struje.
Kod ručnog ili automatskog punjenja peći blokovima metala, na izlaznoj strani peći mora da postoji signalizator koji registruje blok metala na izlasku iz peći.
Klizne noseće papuče moraju se postaviti ravno.
Posle zagrevanja blokova metala sklopka se mora postaviti u položaj za hlađenje peći i otvoriti ventili za hlađenje po zonama.
4. Elektrootporne komorne peći za žarenje limova i traka u zaštitnoj atmosferi
Rukovanje i održavanje elektrootporne komorne peći utvrđeni su uputstvom proizvođača peći.
Prilikom postavljanja traka u koturu u peći, obloga i zidovi peći ne smeju se oštetiti.
Prilikom unošenja u peć trake u koturu moraju biti dobro povezane.
Ako se ventili za dovod zaštitnog gasa otvore, moraju se otvoriti i ventili za odvod istrošenog zaštitnog gasa.
Na instalaciji za dovod zaštitnog gasa u peć mora se nalaziti instrument za merenje protoka gasa.
Prilikom zamene vazduha zaštitnim gasom, nije dozvoljeno uključivanje ventilatora peći.
Posle isključenja peći zaštitna atmosfera mora da se održava nekoliko sati u toku hlađenja.
Izlazni vodovi za odvod iskorišćenog zaštitnog gasa iz peći moraju biti dobro zaptiveni.
Prečistač gasa na otvoru za odvod mora se povremeno pregledati i očistiti od nataložene čađi i kondenzovane vodene pare.
Potpritisak u cevovodu za odvod iskorišćenog zaštitnog gasa mora se podesiti na minimum.
5. Elektroindukcione peći za zagrevanje trupaca
Za hlađenje indukcionog kalema mora se obezbediti priključak vode, koja u sistemu mora biti pod pritiskom od najmanje 3 do 4 bar.
Ulazna temperatura vode za hlađenje peći ne sme da bude ispod temperature okoline.
Za kontrolu sistema za hlađenje peći moraju se ugraditi kontrolni instrumenti, kao što su: kontaktni manometri, senzotermički kontakti i kontaktni termometar sa daljinskim upravljačem.
Kontaktni manometar mora biti podešen tako da automatski isključuje peć pri prekoračenju dinamičkog pritiska.
Senzotermički kontakti i kontaktni termometar sa daljinskim upravljačem moraju da isključuju elektroindukcionu peć u toku rada, ako se protok vode smanji ispod dozvoljene granice.
Voda za hlađenje mora redovno da se ispituje na sadržaj soli i na prisustvo primesa.
Voda za hlađenje, pre ulaska u indukcioni kalem, mora da se profiltrira.
Protok vode na hlađenje u indukcionim kalemima peći sme da se zaustavi ako se trupci koji su ostali u kalemu ohlade na temperaturu koja ne sme da bude viša od 150°C.
Ako se za vreme rada peći dotok vode za hlađenje zaustavi peć mora da se isključi i isprazni.
6. Uređaji za kontinuirano odmašćivanje, ravnanje i istezanje hladnovaljanih traka
Hladnovaljane trake moraju se podvrgnuti određenom stepenu dorade, koja obuhvata odmašćivanje, ravnanje, ivičenje, rasecanje, poprečno sečenje i dr.
Sredstva za odmašćivanje moraju se posle upotrebe neutralisati.
Pri prolasku početka trake kroz uređaj, valjci se moraju razmaknuti, a u slučaju nalepljivanja valjanog materijala, uređaj se mora isključiti.
Valjci ravnalice spuštaju se na traku pri maloj brzini ili pri mirovanju.
7. Makaze za ivičenje i uzdužno rasecanje hladno valjanih traka
Sečiva makaza, odnosno kružni noževi moraju pre ugradnje biti izbrušeni. Noževi makaza za sitnjenje otpadaka moraju imati zaštitnik.
Posle uključivanja linije makaza brzina kretanja linije automatski se povećava.
Linija makaza mora da se zaustavlja postepeno od maksimalne brzine ka nuli, u intervalu od oko 10 sekundi.
Način rukovanja makazama i održavanja makaza i održavanja makaza utvrđuje se u uputstvu proizvođača makaza.
Obloge kočnica uređaja moraju se kontrolisati svakih sedam dana.
Prilikom postavljanja kružnih noževa za rasecanje trake, između noževa se stavljaju kružni gumeni prstenovi za pridržavanje trake.
Prilikom rasecanja traka, između donjih i gornjih noževa moraju postojati zazori čije je rastojanje u granicama do 10% debljine trake koja se raseca.
Tanke trake se rasecaju bez zazora, podešavanjem ivica noža.
Na uređaju za sitnjenje otpadaka, širina otpadaka mora iznositi oko 6 mm.
8. Makaze za poprečno sečenje traka i limova u table
U uređaj za poprečno sečenje moraju biti ugrađeni valjci za ravnanje trake.
Usisne cevi i zaptivači pumpi na hidrauličnom sistemu makaza moraju se stalno kontrolisati da bi se sprečilo prodiranje vazduha u sistem.
Zbog ograničenja dozvoljenog opterećenja noža pri sečenju mora se podešavati ugao sečenja.
Prilikom sečenja debljih limova potrebno je obezbediti manju reznu površinu zbog većeg otpora sečenja, odnosno veći ugao noža u odnosu na ravan lima i obratno.
Testera za sečenje metala mora biti zaštićena čvrstim oklopom.
Strugotina metala mora se ukloniti sa mesta rezanja.
Pre provlačenja kroz matricu, proizvodi namenjeni izvlačenju moraju se podvrći oštrenju vrhova na mašini sa pneumatskim ili hidrauličnim čekićima.
Ako se u toku rada na uređaju za špicovanje povećaju vibracije, uređaj se mora zaustaviti.
11. Uređaji za brušenje i poliranje alata za valjačke mašine
Prilikom brušenja na mašini za brušenje alata mora se obezbediti:
1) da brusno tocilo ima odgovarajuće prirubnice;
2) da prečnici prirubnica kod bruseva za suvo brušenje iznose najmanje polovinu, a kod brusne ploče za mokro brušenje četvrtinu prečnika tocila;
3) da prečnik prirubnice iznosi najmanje polovinu prečnika brusa, ako je obimna brzina tocila veća od 1 m/s;
4) da se između prirubnice i brusa nalazi umetak od gume ili plastike.
Pri mokrom brušenju za vreme mirovanja mašine brusno tocilo ne sme biti u dodiru sa tečnošću.
Brusno tocilo mora da bude zaštićeno čvrstim i sigurnim zaštitnim oklopom koji mora da obuhvati četvrtinu obima brusa.
Kaiševi koji služe za pokretanje osovine uređaja za brušenje moraju biti zaštićeni oklopom do visine od 1,5 m iznad poda.
Kaiševi pogonskog dela uređaja za brušenje moraju se povremeno pritezati da bi se izbeglo proklizavanje i podrhtavanje pri radu.
Kod suvog brušenja gumenih valjaka ili metalnih površina, na uređaju za brušenje mora postojati uređaj za usisavanje gumenih ili metalnih čestica.
Na uređaju za brušenje može se brusiti samo alat čije su masa i mere propisane uputstvom proizvođača. Izbor posmaka brusne ploče u jednom hodu zavisi od utvrđenog tehnološkog procesa brušenja.
Brzina obrtanja brusnog tocila u toku rada mora da bude uvek ista.
Pri grubom brušenju mora se obezbediti brzina brušenja u granicama od jedne do dve trećine širine brusnog tocila po jednom obrtaju valjka koji se brusi, a pri završnom finom brušenju do jedne trećine širine brusnog tocila.
Rukovanje uređajem za brušenje i njegovo održavanje određuje se u uputstvu proizvođača.
Posle oksidacionog žarenja u međufazi ili završnoj fazi, proizvodi u obliku cevi, profila ili traka moraju se povrći procesu luženja u kadama sa kiselinama.
U blizini kada za luženje metala moraju postojati priključci za vodu, za ispiranje materijala.
Izolacija zidova kada sa kiselinama mora se stalno kontrolisati.
Dotrajala izolacija na kadi mora se ukloniti radi nanošenja novog izolacionog sloja.
Svi delovi uređaja i instalacija za elektrolizu sumporne kiseline moraju se pre uključivanja kontrolisati.
Pumpe za transport kiseline do kada za luženje moraju da budu čiste i podmazane.
Postolje pumpi za kiselinu mora da bude urađeno od kiselootpornog materijala.
Kade za luženje moraju se ispirati rastvorima za neutralizaciju lužine.
13. Uljna stanica u sklopu sistema hladnih valjačkih stanova
Uljna stanica za snabdevanje valjačkih stanova uljem za podmazivanje i hlađenje mora biti snabdevena sistemom za zagrevanje i hlađenje ulja, sistemom za filtriranje i prečišćavanje, rezervoarima za smeštaj ulja, pumpama i ostalim priključnim uređajima za kontrolu rada i ispravnosti uređaja.
Optimalna temperatura ulja u uljnim stanicama mora da iznosi 40°C, a minimalna ne sme da bude ispod 25° C.
Za regulisanje temperature ulja u uljnim stanicama moraju se obezbediti automatski regulatori temperature ili termostati sa svetlosnim i zvučnim signalima.
Rezervoari za skladištenje ulja u uljnim stanicama moraju biti snabdeveni sledećim elementima:
1) odušnom cevi odgovarajućeg prečnika postavljenom izvan zgrade na minimalnoj visini od 2,5 m od tla. Završetak odušne cevi mora biti zaštićen metalnom mrežicom.
2) sistemom za odstranjivanje taloga;
3) uređajem za merenje nivoa i količine ulja;
4) priključkom za punjenje i pražnjenje rezervoara.
Pogoni za plastičnu preradu metala moraju biti snabdeveni kompresorskim (pumpnim) stanicama u kojima se stvara pritisak od 6 bar do 12 bar.
Rukovanje i održavanje hidrauličnih pumpi u pumpnim stanicama utvrđuje se u uputstvu proizvođača.
U toku rada hidrauličnih pumpi ne sme doći do:
1) buke ili mehaničkih vibracija pumpe;
2) začepljenja usisnih cediljki;
3) smanjenja nivoa fluida;
4) slabljenja veza cevovoda i spona na usisnoj liniji;
5) promenljivog pritiska pumpi i niskog protoka fluida.
Unutrašnje površine cevi hidrauličnog sistema pumpne stanice moraju biti čiste, bez vidljivih naslaga na unutrašnjim zidovima cevi.
Ako cevi za pritisak počnu da vibriraju, pumpni sistem se mora isključiti.
U slučaju kvara, pumpni sistem se mora isključiti i prekinuti dovod ulja.
14. Snabdevanje vodom ili emulziono hlađenje i podmazivanje u toku toplog valjanja metala
Kao sredstvo za hlađenje i podmazivanje u zazoru valjaka prilikom toplog valjanja obojenih metala mora da se koristi voda ili vodeni rastvor ulja u vodi (emulzija).
Ako u toku toplog valjanja obojenih metala dođe do proklizavanja i nezahvatanja bloka zbog istrošene emulzije, valjanje se mora zaustaviti i emulzija zameniti.
Cevi koje služe za protok emulzije do sabirnih rezervoara moraju biti obložene izolacionom masom.
Radi sprečavanja oticanja emulzije u pukotine fundamenta izolacija se mora pregledati svakih 30 dana.
Temperatura emulzije, pri toplom valjanju obojenih metala, mora biti od 40°C do 60°C.
Sadržaj ulja u emulziji mora biti u granicama od 2% do 6%, zavisno do brzina toplog valjanja, s tim što je za veću brzinu toplog valjanja neophodan veći sadržaj ulja u emulziji.
Delovi valjačkog stana koji se podmazuju mastima, uljnom maglom i sl. ne smeju biti izloženi dejstvu sredstava za rastvaranje.
IV ENERGETSKA POSTROJENJA I INSTALACIJE
1. Elektroenergetska postrojenja i instalacije
Elektroenergetska postrojenja pogona za plastičnu preradu obojenih metala moraju da odgovaraju snazi ugrađenih mašina.
2. Energetska stanica gasovitog goriva
U preradi obojenih metala kao gorivo moraju se koristiti gasovit propan, butan ili njihova smeša.
Spoljni zidovi nadzemnih rezervoara gasovitih goriva moraju bati obojeni svetlim reflektujućim zaštitnim lakom.
Rezervoari gasovitih goriva iz stava 1. ovog člana moraju biti opremljeni sigurnosnim i regulacionim instrumentima, koji kontrolišu:
1) sigurnosne ventile,
2) pokazivače nivoa tečnosti,
3) termometre,
4) manometre i ventile protiv loma.
Nadzemni rezervoari gasovitih goriva iz stava 1. ovog člana moraju imati otvore za ulaz i otvore za ispuštanje taloga, s tim što otvori moraju biti dobro zatvoreni.
Kod nadzemnih rezervoara gasovitih goriva iz stava 1. ovog člana odušne cevi moraju imati sigurnosne ventile čiji se završetak nalazi najmanje 2 m iznad gornjeg nivoa nadzemnih rezervoara i ne sme se zatvarati poklopcima ili žičanim mrežicama.
Svaka odušna cev mora biti opremljena ispustom za vodu i kondenzat.
Uređaji za redukciju i regulaciju pritiska gasa moraju biti izrađeni od materijala otpornog na koroziju i moraju biti postavljeni u prostor koji se provetrava.
Uređaji za regulaciju pritiska moraju imati sigurnosne ventile da bi se sprečilo prekoračenje dozvoljenog pritiska.
Na mestima na kojima se javlja kondenzacija gasa cevovodi za gas moraju imati sigurnosne ventile.
Materijal prilikom prevoza mora biti složen tako da ne prelazi dozvoljenu širinu transportnih puteva i da je nemoguće pomeranje i ispadanje.
Prilikom prenošenja limova, profila i cevi velike dužine, moraju se koristiti široki kaiševi koji ne oštećuju ivice materijala.
Prilikom prenošenja svežnjeva cevi ili šipki radi operacije luženja, za vezivanje se moraju upotrebljavati trake od istog materijala, koje moraju da imaju odgovarajući stepen nosivosti.
Ako se blokovi metala prenose unutar skladišta kranom sa kleštima, između vertikalnih redova blokova mora da se obezbedi dovoljan prostor za rad kleštima.
Blokovi, trupci ili trake ne smeju se skladištiti na kanalima u koje su ugrađeni energetski kablovi.
Blokovi i trake metala ne smeju se skladištiti u blizini električnih razvodnih ormana na rastojanju manjem od 2 m.
Najveća visina slaganja blokova i traka metala u koturu određuje se zavisno od dozvoljenog opterećenja poda i najveće mogućnosti dizanja sa viljuškarom, ali ne sme iznositi više od 5 m.
Prilikom slaganja traka u koturu moraju se postaviti čelične šine (nosači sa graničnicima) za učvršćivanje kotura.
VI TEHNIČKE MERE ZAŠTITE OD POŽARA
Stabilni uređaji za gašenje požara moraju da se ugrade na svim valjačkim stanovima.
U prostorijama za plastičnu preradu obojenih metala moraju se ugraditi uređaji za signalizaciju koji automatski kontrolišu temperaturu i ispravnost instalacija i omogućuju automatsko aktiviranje instalacije za gašenje požara.
Za rad stabilnog sistema za gašenje požara moraju se ugraditi posebni izvori jednosmerne struje.
Svi valjački uređaji moraju biti opremljeni sistemom za gašenje požara koji se automatski uključuje pri dostizanju temperature od 90°C, kao i ručnim aparatima za gašenje požara.
Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku tri meseca od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".