Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda
za obrazovni profil tapetar - dekorater, koji je odštampan uz ovaj pravilnik
i čini njegov sastavni deo.
Član 2
Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu
sa:
1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja
za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik
SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br.
4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04,
3/05, 6/05, 11/05, 6/06 i 12/06), iz sledećih predmeta:
1) Srpski jezik i književnost;
2) Srpski jezik kao nematernji
jezik;
3) Strani jezik;
4) Drugi strani jezik;
5) Fizičko vaspitanje;
6) Građansko vaspitanje.
2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska
nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i
9/05).
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2007/2008.
godine.
NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA
Područje rada: ŠUMARSTVO I OBRADA DRVETA
Oblast: OBRADA DRVETA
Obrazovni profil: TAPETAR - DEKORATER - ogled
Trajanje obrazovanja: tri godine
Cilj ogleda:
Uvođenje programskih novina:
- razvoj i primena modularnih programa stručnog obrazovanja
koji su zasnovani na standardima zanimanja i potrebama tržišta rada za znanjima
i veštinama;
- razvoj obrazovnih programa koji zadovoljavaju razvojne potrebe
i potrebe za generičkim i životnim veštinama učenika;
- zasnivanja programa obrazovanja, nastave i učenja na precizno
definisanim ciljevima i ishodima koji omogućuju individualan pristup učenju
i koji uvažavaju razvojne potencijale i mogućnosti učenika;
- uspostavljanje funkcionalne veze između sadržaja obaveznih
predmeta i stručnih modula kako bi se podržalo i omogućilo uspešno sticanje
stručnih znanja i veština;
- provera stručno teorijskih znanja i radnih kompetencija u
okviru stručne mature.
Uvođenje organizacionih novina:
- prilagođavanje organizacije nastave i uslova rada u školi
modularnoj programskoj strukturi i uspešnom dosezanju ishoda obrazovanja;
- razvoj modela socijalnog partnerstva putem programskog i
organizacionog povezivanja srednjih stručnih škola sa kompanijama, tržištem
rada i lokalnom zajednicom;
- realizacija modularnih programa kroz različite organizacione
oblike nastave (teorijsku nastavu, vežbe, praktičan rad i nastavu u bloku);
- razvoj kriterijuma i standarda evaluacije i ocenjivanja zasnovanih
na projektovanim ishodima obrazovanja;
- unapređenje stručnih i pedagoških kompetencija nastavnika;
- modernizovanje školske infrastrukture i unapređenje uslova
za rad i učenje.
Očekivani ishodi ogleda:
- unapređene mogućnosti za zapošljavanje i sticanje kompetencija
neophodnih za kvalitetan rad u zanimanju i obavljanje određenih poslova;
- sticanje uslova za nastavak školovanja i osposobljavanje
za dalje celoživotno učenje;
- sticanje ključnih (generičkih) kompetencija i životnih veština
neophodnih za dalje učenje i profesionalni razvoj;
- efikasnije i podsticajnije metode rada sa učenicima primenjene
u svakodnevnoj obrazovnoj praksi;
- ocenjivanje učenika u odnosu na očekivane ishode;
- razvijanje sistema praćenja ostvarenosti nastavnog programa
na nivou škole i na nivou Republike;
- provera radnih kompetencija učenika na stručnoj maturi.
Trajanje ogleda
Ogled se sprovodi od 1. septembra 2007. godine kroz najmanje
tri generacije upisanih učenika. Odluku o prestanku ogleda doneće, nakon procene
rezultata, ministar prosvete.
Način ostvarivanja ogleda
Ogled se ostvaruje na osnovu ovog nastavnog plana i programa
u području rada Šumarstvo i obrada drveta. U cilju uspešnog sprovođenje ogleda
za nastavnike i direktore srednjih stručnih škola u kojima se ostvaruje program
ovog ogleda, organizuje se obuka u oblastima koje su bitne za unapređenje kvaliteta
obrazovnog rada.
Način polaganja stručne mature biće propisan posebnim podzakonskim
aktom.
Uslovi ostvarivanja programa ogleda
Ogled će se ostvarivati u uslovima svakodnevnog obrazovno-vaspitnog
rada u školama.
Njegovo ostvarivanje podrazumeva uključenost i saradnju nastavnika
i pomoćnih nastavnika u okviru stručnih timova i stručnih organa u školama.
Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje obrazovanja
i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko obrazovanje pružiće savetodavnu
podršku direktorima i nastavnicima za realizaciju programa, razvoj materijala
za rad, praćenje i vrednovanje ogleda.
Praćenje i vrednovanje ogleda
Praćenje i vrednovanje ogleda obavljaće Ministarstvo prosvete
i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko
obrazovanje i prosvetni savetnik, a na osnovu posebnog uputstva za praćenje
sprovođenje oglednih programa koje će biti naknadno publikovano.
Primena ogleda će biti praćena kontinuirano u toku školske
godine.
Na kraju školske godine, na osnovu različitih upitnika i izveštaja,
biće ispitani ishodi obrazovno-vaspitnog rada, adekvatnost ocenjivanja, mišljenja
učenika i nastavnika.
Rezultate ogleda objaviće Ministarstvo prosvete na način dostupan
široj stručnoj javnosti.
CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA
Obrazovni profil: TAPETAR - DEKORATER - ogled
CILJEVI STRUČNOG OBRAZOVANJA:
Cilj stručnog obrazovanja za obrazovni profil Tapetar - dekorater
je osposobljavanje učenika za izradu i reparaciju proizvoda u tapetarstvu,
izradu i postavljanje tapetarskih dekorativnih proizvoda i organizovanje procesa
rada u radionici.
S obzirom na neophodnost stalnog prilagođavanja promenljivim
zahtevima tržišta rada, potrebu kontinuiranog obrazovanja, stručnog usavršavanja,
razvoj karijere, unapređenje zapošljivosti, učenici će biti osposobljavani
za:
- primenu teorijskih znanja u praktičnom kontekstu;
- efikasan rad u grupnim situacijama;
- preuzimanje odgovornost za vlastito kontinuirano učenje i
napredovanje u poslu i karijeri;
- blagovremeno reagovanje na promenu u radnoj sredini;
- prepoznavanje poslovnih mogućnosti u radnoj sredini i širem
socijalnom okruženju;
- primenu sigurnosnih i zdravstvenih mera u procesu rada;
- upotrebu informatičke tehnologije u prikupljanju, organizovanju
i korišćenju informacija u radu i svakodnevnom životu.
OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA:
Radne
kompetencije
Znanja
Veštine
Stavovi
Po
završenom obrazovanju za ovaj profil, učenik će biti u stanju da:
izradi
tapetarske proizvode
izvrši reparaciju tapetarskih proizvoda
izradi i postavi tapetarske elemente enterijera
organizuje proces rada u izradi tapetarskog proizvoda.
navede
osnovne delove i objasni funkciju alata, mašina i uređaja u tapetarstvu
objasni
svojstva i primenu materijala u tapetarstvu
navede vrste i redosled izvođenja operacija u
tapetarstvu
objasni konstrukciju proizvoda u tapetarstvu
objasni principe oblikovanja nameštaja i unutrašnje
dekoracije
objasni principe organizovanja procesa rada u
izradi tapetarskih proizvoda
navede vrste i objasni principe primene mera
zaštite na radu u tapetarstvu.
kroji
i šije materijale u tapetarstvu
priprema tapacirung
presvlači i dekoriše tapetarske proizvode
rastavlja i otvara tapetarske proizvode
postavlja mehanizme i okove na tapetarskim proizvodima
sastavlja delove tapetarskih proizvoda
vrši zaštitu i pakuje nameštaj
izrađuje i postavlja tapetarske elemente enterijera
izradi kalkulaciju cene tapetarskog proizvoda
primenjuje propisane mere zaštite na radu.
savesno,
odgovorno i uredno obavlja poverene mu poslove
se pozitivno odnosi prema
primeni sigurnosnih i zdravstvenih mera u proizvodnji
efikasno organizuje vreme
ispolji pozitivan odnos prema značaju funkcionalne
i tehničke ispravnosti sistema za primarnu obradu drveta
ispoljava pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim
normama i vrednostima.
Ove multifunkcionalne veštine i sposobnosti su rezultat:
- fleksibilne i na kvalitet učeničkih postignuća usmerene školske
organizacije;
- zajedničkog rada nastavnika i učenika u svim modulima i predmetima;
- primene strategija, metoda i tehnika aktivnog učenja i usvajanja
znanja i veština u nastavi.
Nastavni plan i program za ogled - Tapetar - dekorater
I
RAZRED
II
RAZRED
III
RAZRED
UKUPNO
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
godišnje
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
B
Σ
A: OPŠTEOBRAZOVNI
PREDMETI
9
4
0
315
140
0
30
9
2
0
315
70
0
30
10
4
0
330
132
0
0
960
342
0
60
1362
1. Srpski
jezik i književnost
3
105
3
105
3
99
309
0
0
0
309
1.1 _______________
jezik i književnost
0
0
0
0
0
2. Srpski
jezik kao nematernji jezik
0
0
0
0
0
3. Strani
jezik I
2
70
2
70
2
66
206
0
0
0
206
5. Fizičko
vaspitanje
2
70
2
70
2
66
206
0
0
0
206
6. Matematika
2
70
2
70
2
66
206
0
0
0
206
7. Računarstvo
i informatika
2
70
0
70
0
0
70
8. Tehničko
crtanje i nacrtna geometrija
2
70
30
0
70
0
30
100
9. Konstrukcije
u tapetarstvu
2
70
30
0
70
0
30
100
10. Unutrašnja
dekoracija
1
2
33
66
33
66
0
0
99
11. Preduzetništvo
2
66
0
66
0
0
66
B: STRUČNI
MODULI
4
0
24
70
0
420
30
8
0
24
140
0
420
30
0
14
36
0
138
324
30
210
138
1164
90
1602
1. Tapaciranje
i presvlačenje tvrdih podloga
2
12
35
210
35
0
210
0
245
2. Tapaciranje
i presvlačenje elastičnih podloga
2
12
35
210
30
35
0
210
30
275
3. Šivenje
materijala u tapetarstvu
4
12
70
210
30
70
0
210
30
310
4. Tapaciranje
i presvlačenje nepričvršćenih jastuka
4
12
70
210
70
0
210
0
280
5. Priprema
i krojenje materijala u tapetarstvu
6
12
36
126
0
36
126
0
162
6. Montaža
i demontaža tapetarskih proizvoda
6
12
36
90
0
36
90
0
126
7. Dekoracija
enterijera tapetarskim proizvodima
12
108
30
0
0
108
30
138
8. Organizacija
rada u tapetarstvu
2
66
0
66
0
0
66
V: IZBORNI
PREDMETI
3
0
0
105
0
0
0
3
0
0
105
0
0
0
3
0
0
99
0
0
0
309
0
0
0
309
1. Građansko
vaspitanje / Verska nastava
1
35
1
35
1
33
103
0
0
0
103
2. Izborni
predmeti prema programu ogled
2
70
2
70
2
66
206
0
0
0
206
Ukupno
A+B+V:
16
4
24
490
140
420
60
20
2
24
560
70
420
60
13
18
36
429
270
324
30
1479
480
1164
150
3273
3273
Fond časova izbornih predmeta po razredima
IZBORNI PREDMETI
I
II
III
Izborni
predmet predviđen Zakonom
1. Građansko
vaspitanje / Verska nastava
35
35
33
Izborni predmeti
predviđeni Programom ogleda
1. Drugi strani
jezik
70
70
66
2. Istorija
- izabrane teme
70
70
3. Crtanje
70
70
4. Drvne konstrukcije
1
70
5. Drvne konstrukcije
2
66
6. Finalna
obrada drveta 1
70
7. Finalna
obrada drveta 2
66
8. Primena
računara u tapetarstvu 1
70
9. Primena
računara u tapetarstvu 2
66
10. Računarstvo
i informatika 2
70
66
Izborna nastava sastoji se svake školske godine iz 3 (tri)
časa i to:
- obavezni izborni predmet predviđen Zakonom - Građansko vaspitanje
ili Verska nastava, 1 čas nedeljno tokom školske godine;
- jedan izborni predmet predviđen Programom ogleda, pri čemu
su svi ponuđeni predmeti sa fondom 2 časa nedeljno;
- ako se u drugoj godini izaberu predmeti koji traju sve školske
godine, učenici su obavezni da ih pohađaju i u trećoj.
Učenici mogu da se opredele za strani jezik kao izborni predmet
samo u prvom razredu i mogu ga slušati u kontinuitetu do kraja školovanja ili
kraće. To znači da ukoliko odustanu u nekom razredu ne mogu ga ponovo birati
u narednim.
Lista izbornih predmeta nije konačna i može se dopuniti na
predlog škole koja sprovodi ogled, programom koji je prethodno odobrilo Ministarstvo
prosvete. Ostvaruje se iz onih predmeta za koji se izjasni najmanje 30% učenika
oglednog odeljenja.
Ukoliko je isti nastavni predmet ponuđen kao izborni u različitim
razredima u toku školovanja, učenik može da bira ponuđeni predmet samo jedanput.
Ocena izbornih predmeta predviđenih Programom ogleda je numerička
i ulazi u prosek ocena na kraju godine.
Ostvarivanje programa ogleda
Predviđen broj učenika u odeljenju je 24.
Nastava iz sledećih predmeta odvija se po grupama kroz
vežbe (V), praktičnu nastavu (PN) i nastavu u bloku (B):
Razred
Predmet
/ modul
Godišnji
fond časova
Broj
učenika u grupi
V
PN
B
I
Računarstvo
i informatika
70
12
Tehničko crtanje
i nacrtna geometrija
70
30
12
Tapaciranje
i presvlačenje tvrdih podloga
210
8
Tapaciranje
i presvlačenje elastičnih podloga
210
30
8
II
Konstrukcije
u tapetarstvu
70
30
12
Šivenje materijala
u tapetarstvu
210
30
8
Tapaciranje
i presvlačenje nepričvršćenih jastuka
210
8
III
Unutrašnja
dekoracija
66
12
Preduzetništvo
66
12
Priprema i
krojenje materijala u tapetarstvu
36
126
8
Montaža i
demontaža tapetarskih proizvoda
36
90
8
Dekoracija
enterijera tapetarskim proizvodima
108
30
8
Organizacija
rada u tapetarstvu
66
12
Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske
godine
I RAZRED
časova
II RAZRED
časova
III RAZRED
časova
UKUPNO
časova
Čas odeljenskog
starešine
do 70
do 70
do 66
do 206
Dodatni rad
*
do 30
do 30
do 30
do 90
Dopunski rad
*
do 30
do 30
do 30
do 90
Pripremni
rad *
do 30
do 30
do 30
do 90
*Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske
godine po razredima
I
II
III
Ekskurzija
1-2
dana
2-3 dana
do 5
dana
Jezik drugog
naroda ili nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture
2
časa nedeljno
Drugi predmeti
*
1-2 časa nedeljno
Stvaralačke
i slobodne aktivnosti učenika (hor, sekcije i drugo)
30-60
časova godišnje
Društvene
aktivnosti - učenički parlament, učeničke zadruge
15-30
časova godišnje
Kulturna i
javna delatnost škole
2
radna dana
* Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu
sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni
nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada,
kao i u nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno
doneti.
Ostvarivanje školskog programa po nedeljama
Razred
Razredno-časovna
nastava
Mentorski
rad
(nastava u bloku)
Obavezne
vannastavne aktivnosti
Ostalo
(završni ispit)
Ukupno
radnih nedelja
I
35
2
2
39
II
35
2
2
39
III
33
1
2
3
39
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA OGLEDA (UPUTSTVO)
Nastavni plan i program za obrazovni profil Tapetar - dekorater
ogled ostvaruje se u školama gde su školski prostor, oprema i nastavna sredstva
propisani:
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme
i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa zajedničkih predmeta
u stručnim školama za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme ("Prosvetni
glasnik", broj 7/91);
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme
i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja i vaspitanja
za stručne predmete za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme u
stručnim školama područja rada Šumarstvo i obrada drveta ("Prosvetni glasnik",
broj 8/91).
Nastavnici sami pripremaju potrebna nastavna sredstva (dijapozitive,
grafofolije, šeme i Power Point prezentacije) u skladu sa ovim nastavnim programom,
koristeći:
- publikovana multimedijalna nastavna sredstva (štampana literatura,
različite publikacije, zbirke dijapozitiva, odgovarajuće video kasete i elektronske
publikacije);
- odgovarajuće softverske pakete;
- Internet.
Nastava se realizuje uz korišćenje dostupnih nastavnih sredstava
(računara i projektora, dijaprojektora, grafoskopa, televizora i video rekordera
i sl.).
Gantogram
stručnih modula po razredima za ogled - TAPETAR - DEKORATER
Moduli / Radne nedelje
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
T
V
PN
B
Σ
Prvi
1. Tapaciranje i presvlačenje
tvrdih podloga
T
2
BLOK Teh-
ni-
čko crta-
nje
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
1
35
0
210
0
245
V
PN
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
6
B
2. Tapaciranje i presvlačenje
elastičnih podloga
T
1
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
35
0
210
30
275
V
PN
6
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
B
30
Σ
14
0
14
0
0
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
30
70
0
420
30
520
Moduli / Radne nedelje
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
T
V
PN
B
Σ
Drugi
3. Šivenje materijala u tapetarstvu
T
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
2
BLOK Kon-
struk-
cije
u tape-
tar-
stvu
70
0
210
30
310
V
PN
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
6
B
30
4. Tapaciranje i presvlačenje
nepričvršćenih jastuka
T
2
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
4
70
0
210
0
280
V
PN
6
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
12
B
Σ
16
16
16
30
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
16
0
140
0
420
30
590
Moduli / Radne nedelje
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
T
V
PN
B
Σ
Treći
5. Priprema i krojenje materijala
u tapetarstvu
T
0
36
126
0
162
V
6
6
6
6
6
6
PN
6
6
6
6
6
6
12
12
12
12
12
12
12
6
B
6. Montaža i demontaža tapetarskih
proizvoda
T
0
36
90
0
126
V
6
6
6
6
6
6
PN
6
6
6
6
6
12
12
12
12
12
B
7. Dekoracija enterijera
tapetarskim proizvodima
T
0
0
108
30
138
V
PN
12
12
12
12
12
12
12
12
12
B
30
8. Organizacija rada u tapetarstvu
T
0
66
0
0
66
V
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
PN
B
Σ
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
14
30
0
138
324
30
492
Σ=
210
138
1164
90
1602
Naziv predmeta:
MATEMATIKA
Godišnji fond časova:
66 časova
Razred:
Prvi
Cilj predmeta
1. Osposobljavanje učenika da obavi potrebne obračune u tapetariji
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA
Realni brojevi
Da učenik obnovi, utvrdi
i stekne matematička znanja neophodna za izračunavanja u tapetarskim
poslovima
obavlja osnovne računske
operacije: sabiranje, oduzimanje, deljenje i množenje, kao i dizanje
na kvadrat i korenovanje pomoću kalkulatora,
sabira, oduzima, množi i
deli razlomke, pretvara ih u decimalne brojeve i obrnuto,
Računske operacije sa
prirodnim brojevima
Računske operacije sa razlomcima i decimalnim
brojevima
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Teorijska nastava - 66 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe:
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Sadržaje izlagati i vežbati na nivou ishoda matematike osnovne škole,
s tim što primeri treba da su u potpunosti orijentisani na praktičnu
primenu u tapetarstvu.
Okvirni broj časova po temama
Realni brojevi 12 časova
Merne jedinice dužine i površine 5 časova
Merenje veličine ugla 4 časa
Mnogougao 4 časa
Linearne jednačine 15 časova
Koordinatni sistem 10 časova
Proporcionalnost veličina 10 časova
Procentni račun 10 časova
Merne jedinice dužine
i površine
Obnavljanje pojmova
osnovnih mernih jedinica i njihova primena i preračunavanja
klasifikuje osnovne merne
jedinice SI,
objasni njihovu primenu u praksi,
vrši pretvaranje većih u manje,
Merne veličine i osnovne
jedinice za dužinu i površinu
Merenje veličine ugla
Da učenik zna da obavi
osnovne matematičke operacije sa uglovima
konstruiše i meri ugao,
sabira, oduzima, množi i deli
ugao brojem,
konstruiše simetralu ugla,
Ugao, pojam, operacije
Mnogougao
Obnavljanje pojmova
vezanih za mnogouglove i osposobljavanje za obračune potrebne u praksi
klasifikuje mnogouglove,
izračuna površinu
i obim geometrijskih figura u ravni,
Trougao, četvorougao (paralelogram,
trapez, deltoid), pravilni mnogouglovi i krug
Linearne jednačine
primena jednačina
rešava i primenjuje jednostavne jednačine
sa jednom nepoznatom,
Linearne jednačine sa jednom nepoznatom
Koordinatni sistem
praktična primena koordinatnog
sistema u ravni
pridruži tačku u ravni
paru brojeva i obrnuto,
crta linearnu funkciju,
očitava grafikone,
Koordinatni sistem u ravni
Proporcionalnost veličina
praktična primena proporcija
prepoznaje proporcionalne
i obrnuto proporcionalne veličine,
vrši izračunavanja sa proporcijama,
Proporcionalne veličine
Procentni račun
praktična primena procentnog
računa
izračunava procenat,
vrši procentne obračune u struci.
Procentni račun i njegova
primena za praktične potrebe
U toku školske godine za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama,
planirati 8 časova
Naziv predmeta:
MATEMATIKA
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Drugi
Cilj predmeta
1. Osposobljavanje
učenika da obavi potrebne obračune u tapetariji
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA
Kvadratne jednačine
Primena kvadratnih jednačina
rešava kvadratnu jednačinu
i praktičene probleme koji se rešavaju kvadratnom jednačinom
kvadratne jednačine i
veza sa kvadratnom funkcijom
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Teorijska nastava - 70 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe:
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Sadržaje izlagati i vežbati na nivou ishoda matematike
osnovne škole, s tim što primeri treba da su u potpunosti orijentisani
na praktičnu primenu u tapetarstvu.
Sadržaji vezani za obradu kvadratne jednačine
i kvadratne funkcije treba da su vezani za obračun površina i prema
sastavu odeljenja pokušati da učenici povežu izračunavanje maksimalne
i minimalne površine geometrijske figure koristeći kvadratnu funkciju
Sadržaji trigonometrije treba da su vezani
za primenu u pravouglom trouglu. Primenom trigonometrije treba da
se vrše jednostavniji proračuni dužina na bazi uglova i obrnuto,
kao i veličina vezanih za obračun površina i zapremina geometrijskih
figura u ravni i tela
objasni i izračuna
maksimum i minimum kod kvadratne funkcije
primeni principe maksimuma
i minimuma kvadratne funkcije kod obračuna površina i njenog iskorišćavanja
kvadratna funkcija
maksimum i minimum kod kvadratne
funkcije
Pravougli trougao (primena
trigonometrije)
Osposobljavanje za obračune
zasnovane na trigonometriji u pravouglom trouglu
koristi znanja o pravouglom
trouglu u obračunu površina i zapremina geometrijskih figura u ravni
i geometrijskih tela
znati vrednosti sin; cos i tg za uglove 0, 30,
45, 60 i 90 stepeni i njihovu primenu u praktičnim obračunima
Pravougli trougao
Pitagorina teorema
Trigonometrija u pravouglom trouglu
Geometrijska tela
Primena obračuna zapremine
i površine geometrijskih tela
klasifikuje geometrijska
tela i izračunava njihovu površinu i zapreminu
Prizma
Piramida
Konus
Valjak
U toku školske godine treba uraditi 4 pismena zadatka sa 4
ispravke, ukupno8 časova
Naziv predmeta:
MATEMATIKA
Godišnji fond časova:
64 časa
Razred:
Treći
Cilj predmeta
1. Osposobljavanje
učenika da obavi potrebne obračune u tapetariji
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Kalkulacije i obračuni
u tapetarstvu
Sistematizacija, utvrđivanje
i praktična primena matematičkih obračuna u tapetarstvu
vrši merenja i obračun
potrebne količine tapetarskih materijala
izračunava površinu zapreminu,
gustinu i težinu materijala koji se koriste u tapetarstvu
primenjuje obračune i pretvaranja mernih jedinica
površine, zapremine, mase i gustine
izračunava procenat iskorišćenog i neiskorišćenog
materijala
izračunava potrošnju materijala
obračunava potrebnu količinu materijala i vremena
izrade proizvoda, kao i cenu koštanja za odgovarajući proizvod
obračunava zarade radnika
Merne veličine i osnovne
jedinice za dužinu, površinu, zapreminu i masu
Mere, merenje gustine tapetarskih
materijala,
Mere, merenje i količina tekstila i kože
Mere, merenje i količina penastih materijala
20 časova
procenat iskorišćenja i otpatka pri korišćenju tapetarskih materijala
16 časova
obračun potrošnje materijala po površini ili vremenu
6 časova
Kalkulacije u organizaciji proizvodnje
Obračun potrebnog vremena izrade, obračun norme
vremena
Obračun potrebnog materijala
Obračuni u formama za obračun potrošnje i troškova
za materijale
Nadmere za obradu
Dodaci za otpad, rastur, škart
Kategorije i obračun ostalih troškova u kalkulaciji
cene
Izračunavanje zarada radnika
12 časova
Na početku teme učenike
upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima
ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Teorijska nastava - 70 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na grupe:
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Sadržaje izlagati i vežbati na nivou osnovne škole,
s tim što primeri treba da su u potpunosti orijentisani na praktičnu
primenu u tapetarstvu
Sadržaje vezane za kalkulacije u organizaciji
proizvodnje i obračune u struci, obrađivati i vežbati prema standardizovanim
načinima usvojenim u tapetarstvu.
Profesori stručnih predmeta obezbeđuju primere
i literaturu na bazi koje se utvrđuje metodika izlaganja sadržaja i
zadaci za vežbe.
Okvirni broj časova po temama
Pogledati kolonu preporučeni sadržaji
Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama planirano je
8 časova.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Odgovarajući udžbenici i didaktički materijal za osnovne škole;
2. Literatura i primeri iz prakse iz sadržaja stručnih predmeta obrade drveta.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Tehničko crtanje
2. Organizacija proizvodnje
3. Preduzetništvo
4. Stručni moduli
Naziv predmeta:
RAČUNARSTVO I INFORMATIKA
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi
Ciljevi predmeta
1. Sticanje osnovne
računarske pismenosti;
2. Razvoj sposobnosti za samostalno sticanje znanja i primenu računara
u radu i svakodnevnom životu
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Uvod u informatiku
Upoznavanje učenika sa
osnovnim konceptom informatike.
razlikuje pojmove "podatak" i "informacija"
objasni
pojam bita i bajta.
objasni tok obrade podataka.
navede uređaje za obradu podataka.
navede neke primere primene računara u svakodnevnom
životu.
Informatika i društvo.
Podatak i informacija.
Bit i bajt.
Obrada podataka.
Uređaji za obradu podataka.
Primena računara u svakodnevnom životu.
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (70 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na dve grupe prilikom realizacije vežbi.
Ako škola nije u mogućnosti da obezbedi dovoljan broj
kompleta, predvideti rad u grupama tako da najviše dva učenika rade
zajedno
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu za informatiku
Preporuke za realizaciju nastave
Uvod u informatiku: U uvodnom delu
treba povezati objekte i procese u prirodi sa računarom,
tj. kako se formalno predstavljaju u računaru veličine iz realnog sveta
i ukazati na prednosti korišćenja računara. Pojam
bita i bajta obraditi informativno. Obradu podataka obraditi kroz blok
šemu.
Računarski
sistem: U uvodnom delu dvočasa nastavnik ističe
cilj i zadatke odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje
teorijski deo neophodan za rad učenika na računarima. U okviru
softvera upoznati učenika sa ulogom programa u radu računarskog
sistema.
Operativni sistemi: Pri
realizaciji teme operativni sistemi akcenat je na načinu komunikacije
računara i korisnika. Posebnu pažnju treba posvetiti karakteristikama
i elementima grafičkog okruženja i postupcima rada u grafičkom
okruženju. Za najčešće korišćene aplikativne programe (tekst
procesore, radne tabele, grafičke pakete, sisteme za upravljanje
bazama, ...) prikazati u kratkim crtama osnovnu namenu. Od
uslužnih programa prikazati nekoliko najčešće korišćenih (kompresiju
podataka, narezivanje diskova, zaštitu od virusa, ...). Imajući
u vidu široku rasprostranjenost operativnog sistema Windows,
preporuka je da se koristi neka od poslednjih verzija ovog
operativnog sistema.
Obrada teksta: Praktičnu
realizaciju programa ilustrovati nekom od poslednjih verzija
programa Word.
Izvođenje nastave podrazumeva neophodna objašnjenja
nastavnika, a zatim samostalno vežbanje učenika. Poželjno
je da ne bude više od dva učenika za računarom. Učenici treba
da shvate principe rada u grafičkom okruženju, da je dovoljno
da znaju da neka komanda postoji i kako i gde je mogu pronaći.
Rad sa tabelama: Praktičnu realizaciju programa ilustrovati
nekom od poslednjih verzija programa Excel.
Izvođenje nastave
podrazumeva neophodna objašnjenja nastavnika, a zatim samostalno
vežbanje učenika. Poželjno je da ne bude više od dva učenika
za računarom. Učenici treba da shvate principe rada u grafičkom
okruženju, da je dovoljno da znaju da neka komanda postoji
i kako i gde je mogu pronaći.
Izrada prezentacija: Praktičnu
realizaciju programa ilustrovati nekom od poslednjih verzija
programa Power Point.
Izvođenje nastave podrazumeva neophodna
objašnjenja nastavnika, i samostalnu vežbu učenika na praktičnom
primeru iz struke. Poželjno je da ne bude više od dva učenika
za računarom. Učenici treba da savladaju osnove iz pravljenja
prezentacije.
Računarske komunikacije: Akcenat nastave je na važnosti
primene komunikacije između računara u svakodnevnom životu.
Koristiti različite programe pretraživače. Učenike osposobiti
za osnovno korišćenje elektronske pošte i rad u mrežnom okruženju.
Okvirni broj časova po temama
Uvod u informatiku 4 časa
Računarski sistem 10 časova
Operativni sistemi 12 časova
Orada teksta 16 časova
Rad sa tabelama 12 časova
Izrada prezentacija 6 časova
Računarske komunikacije 10 časova
Računarski sistem
Upoznavanje učenika
sa unutrašnjom organizacijom
računarskih sistema.
navede osnovne delove
računarskog sistema.
uključi, isključi, restartuje računar koristeći
standardnu proceduru za to.
detektuje osnovne informacije o računarskom sistemu
(operativni sistem i verzija, brzina procesora, veličina RAM memorije).
obavlja
osnovne operacije: menja desktop konfiguraciju, postavlja i menja važeći
jezik tastature, koristi help, instalira, deinstalira aplikativni softver.
navede
osnovne komponente u strukturi hardvera.
objasni
funkciju mikroprocesora u okviru računarskog sistema.
objasni
ulogu memorije u računarskom sistemu i navede vrste memorija.
poredi
uređaje za skladištenje podataka po kapacitetu, ceni i brzini.
identifikuje
uređaje za unošenje podataka
identifikuje
uređaje za prikazivanje rezultata obrade izvedene na računaru.
uradi
instalaciju novog štampača u sistemu.
izvrši podešavanje difoltnog štampača.
pusti na štampu tekstualni fajl.
izvrši analizu statusa štampača koristeći desktop
print manager.
restartuje, izbriše ili privremeno zaustavi trenutni
posao štampača koristeći desktop print manager.
objasni pojam i podelu softvera.
razlikuje operativni sistem od aplikativnog softvera.
objasni razloge za postojanje verzija u softveru.
nabroji najzastupljenije operativne sisteme u
svetu računara.
nabroji neke aplikativne
programe i primere njihove primene.
objasni pojam licence, objasni potrebu za zaštitu
softvera i hardvera.
objasni razloge za back
up podataka.
uradi back up podataka.
Struktura računarskog
sistema
Hardver. Softver. Odnos
hardvera i softvera.
Struktura hardvera.
Memorija. ROM. RAM. Uloga memorije. Hijerarhija
memorijskog sistema. Operativna memorija.
Medijumi za čuvanje podataka. Magnetna traka i
kaseta. Disketa. Čvrsti disk.
Optički disk.
Višenamenski digitalni disk
- DVD.
otvori, kreira, sačuva na
određenom drive-u, kopira, premešta, promeni naziv, zatvori,
briše
file i folder.
prepoznaje osnovne tipove file-ova.
menja status file-a (read
only / locked, read - write). Sortira file-ove.
pronalazi file-ove koristeći find alatku
po različitim ključevima.
objasni pojam kompresije file-ova i koristi
alatke za ekstrakciju i kompresiju
Identifikuje i koristi različite ikone na desktop-u,
reorganizuje desktop ikone.
napravi prečicu na desktop-u.
identifikuje različite delove prozora: traka
sa natpisom, traka glavnog menija, traka sa alatkama, statusna traka,
dugme upravljačkog menija, dugme za zatvaranje prozora, dugme za maksimiziranje
prozora, dugme za minimiziranje prozora.
proširi, smanji, pomeri, zatvori prozor, prelazi
sa jednog otvorenog prozora na drugi.
koristi programe: kalkulator, beležnica, crtanje,
za kompresiju podataka, za narezivanje diskova...
objasni pojam virusa u računarskom sistemu i
navede neke od načina da virus bude unet u računarski sistem.
koristi softver za otkrivanje
virusa.
objasni potrebu za redovnim up
date-om programa
za skeniranje virusa.
Osnovni pojmovi (datoteka,
fascikla, prečica, ikona, prozor, meni).
Upotreba miša i tastature.
Pokretanje aplikacija operativnog sistema
Rad sa prozorima. Komponente prozora i njihova
uloga.
Organizacija podataka na disku. Pokretanje programa.
Rad sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog
objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva).
Korišćenje dodatnih programa (beležnica, crtanje,
igre, kalkulator)
Podešavanje parametara radnog okruženja.
Održavanje računarskog sistema (interventno,
preventivno i kombinovano
održavanje).
Obrada teksta
Upoznavanje i osposobljavanje
učenika za korišćenje programa za obradu teksta.
podesi radno okruženje.
umetne, selektuje, duplira,
briše, pomera tekst ili deo teksta.
izvrši formatiranje paragrafa, teksta i celog
dokumenta.
kreira i modifikuje tabele.
umetne u tekst i modifikuje: sliku, crtež, grafikon.
pretražuje tekst po zadatom ključu koristeći
search komandu.
izvrši pripremu i pusti dokument na štampu.
Osnovni pojmovi (pasus,
margina, zaglavlje, podnožje).
Struktura teksta.
Podešavanje radnog okruženja.
Unošenje teksta.
Učitavanje dokumenta i izmena u dokumentu.
Rad sa blokovima (označavanje, kopiranje, isecanje,
lepljenje). Rad sa više dokumenata.
Nabrajanje u tekstu. Rad sa tabelama. Umetanje
slika u tekst.
Obeležavanje stranica. Kreiranje zaglavlja i
podnožja. Fusnote.
Upoznavanje
i osposobljavanje učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama.
podesi radno okruženje
otvara radnu svesku i podesi
broj radnih listova.
manipuliše sa radnim listovima: menja redosled
radnih listova u radnoj svesci, menja ime radnog lista, dodaje radni
list, briše radni list.
manipuliše sa ćelijama: unosi tekst u ćeliju,
vrši formatiranje teksta u ćeliji, unosi brojčane podatke u ćeliju,
vrši formatiranje numeričkih oznaka, selektuje ćeliju, kopira sadžaj
ćelije, briše sadržaj ćelije, unosi podatke u ćelije kopiranjem i premeštanjem
...
manipuliše sa vrstama i kolonama: selekcija,
umetanje, brisanje...
koristi elementarne formule i funkcije za zadata
izračunavanja (SUM, MIN, MAX, AVERAGE, PRODUCT).
kreira i modifikuje elementarne grafikone.
ne izlazeći iz programa za rad sa tabelama napravi
dokument u programu za obradu teksta i smesti ga u radnu svesku.
izvrši pripremu i pusti dokument na štampu.
Osnovni pojmovi
o radu sa tabelama.
Osnovni pojmovi o programima za rad sa tabelama.
Unošenje podataka u tabelu. Manipulacije podacima.
Transformacije tabele. Formatiranje tabele.
Formule. Adrese ćelija. Reference. Imena.
Funkcije.
Automatsko unošenje serija podataka.
Prethodni pregled tabele i grafikona. Štampanje.
Povezivanje programa za obradu teksta i programa
za rad sa tabelama.
Izrada prezentacija
Upoznavanje osnova za
korišćenje programa za izradu prezentacija
poznaje pravila pravljenja
prezentacije s obzirom na cilj prezentacije
podesi radno okruženje u programu
za pravljenje prezentacija
formatira slajdove
podešava prelaz sa slajda na slajd i način prikazivanja
izrađuje prezentaciju
izvrši pripremu dokumenta i pusti na štampu.
Pojam prezentacije (količina
informacija na jednom slajdu, naslov, boje)
Slajd. Podloga. Forma.
Prikazivanje prezentacija.
Upoznavanje učenika sa
načinima komunikacije između računara.
objasni pojmove LAN (Local
Area Network), MAN (Metropolitan Area Network), WAN (Wide Area
Network),
klijent - server.
koristi pretraživače intereneta i manipuliše
sa Web stranama.
izvrši podešavanja vezana za postavljanje elektronske
adrese.
manipuliše sa elektronskim porukama: prijem,
slanje, brisanje,
radi u mrežnom okruženju.
Načini komunikacije između
računara. Pojam računarske mreže. Internet i intranet.
Povezivanje računara
i Interneta. Uspostavljanje veze, podešavanje parametara i prekidanje
veze.
Servisi Interneta (WWW, e-mail, FTP...). Rad
sa čitačima interneta. Otvaranje Web strana. Korišćenje pretraživača.
Snimanje Web strana, snimanje slika. Prebacivanje
sadržaja Web strane u tekst procesor. Štampanje.
Elektronska pošta (pokretanje programa, postavljanje
elektronske adrese, prijem i slanje elektronske pošte, pravljenje i
korišćenje adresara).
Rad u mreži. Deljenje mrežnih resursa.
PREPORUČENA LITERATURA
1. N. Klem Računarstvo i informatika za prvi razred gimnazije 2006. ZUNS
2. N. Klem Računarstvo i informatika za drugi razred gimnazije 2006. ZUNS
3. Čabarkapa, Nešić, Računarstvo i informatika za drugi razred gimnazije Krug,
2006.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Matematika
2. Stručni moduli
3. Informatika i računarstvo izborni predmet
4. Primena računara u tapetarstvu - kompjuterska grafika
Naziv predmeta:
TEHNIČKO CRTANJE I NACRTNA
GEOMETRIJA
Godišnji fond časova:
100 časova
Razred:
Prvi
Ciljevi predmeta
1. Sticanje znanja
i veština u izradi i čitanju tehničkih crteža u stručnim predmetima i
praksi
2. Formiranje prostornih predstava o projektovanim oblicima radi primene
u stručnim predmetima i praksi
3. Razvijanje urednosti, tačnosti, efikasnosti, sistematičnosti i odgovornosti
prema radu
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA
Opšti elementi tehničkog
crtanja
Sticanje znanja o pravilima
izrade tehničkih crteža
Sticanje veština u izradi tehničkih crteža primenjivih
u stručnim predmetima i praksi
Razvijanje urednosti, tačnosti i preciznosti
Razvijanje radnih navika u pogledu pravilne upotrebe
i održavanja pribora za tehničko crtanje
odabere i rukuje priborom
za tehničko crtanje
nacrta i spoji prave i krive linije različitih
tipova i debljina
konstruiše osnovne geometrijske konstrukcije:
paralele, normale, simetrale duži i uglova
konstruiše pravilne mnogouglove i elipse.
Pribor za rad
Standardni formati i savijanje tehničkih
crteža
Prave linije standardnih tipova i debljina
Krive linije standardnih tipova i debljina
Spajanje krivih i pravih linija
Osnovne geometrijske konstrukcije: paralele,
normale, simetrale duži i ugla
Konstrukcija pravilnih mnogouglova
Konstrukcija elipse
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (70 časova)
nastava u bloku
(30 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije:
Nastave u bloku
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici /
kabinetu
Nastava u bloku se realizuje u kabinetu
Preporuke za realizaciju nastave
Opšti elementi tehničkog crtanja. Prikazati
sav pribor i definisati tačne nazive. Izlaganje podržati crtežom na
tabli ili projekcijama koristeći video bim projektor ili grafoskop
sa prikazom na folijama po fazama. Proveriti veštinu rukovanja priborom
kod svakog učenika. Posebnu pažnju posvetiti tačnom i preciznom iscrtavanju
geometrijskih konstrukcija.
Nacrtna geometrija Projekcijske ravni
uvoditi postupno. Demonstrirati model oktanta i na njemu prikazati
ortogonalne projekcije tačke i duži. Demonstrirati model geometrijskog
lika i tela u prvom oktantu i prikazati njegove ortogonalne projekcije
crtežom na tabli i koristeći video bim projektor ili grafoskop,
sa prikazom pojedinih faza rada. Presek geometrijskog tela
sa zračnom ravni demonstrirati modelom i razvijenom mrežom presečenog
tela. Kosu projekciju crtati koristeći model i njegovu ortogonalnu
projekciju. Pokušati rad sa obrnutim postupkom - na osnovu
kose projekcije crtati ortogonalnu projekciju
Tehnički crteži u struci Služiti se modelima složenih
geometrijskih tela. Izlaganje podržati crtežom na tabli ili
koristeći projekcije sa video bim projektora ili grafoskopa.
Posebnu pažnju posvetiti primeni razmere i značaju kotiranja.
Sadržaj teme treba da korelira sa sadržajima modula.
Osposobljavanje da geometrijske
oblike i predmete prikazuje u ortogonalnoj i kosoj projekciji
Formiranje prostornih predstava o projektovanim
oblicima radi primene u stručnim predmetima i praksi
Razvijanje veštine grafičkog izražavanja
Razvijanje sistematičnosti, urednosti i preciznosti
u radu
objasni pojam ortogonalne
projekcije
nacrta tačku, pravu i duž u opštem i specijalnom
položaju u odnosu na koordinatni triedar
čita položaj tačke, prave i duži na osnovu datih
projekcija
odredi pravu veličinu duži transformacijom
nacrta ravne geometrijske likove u ortogonalnoj
projekciji, u specijalnom položaju u odnosu na projekcijske ravni
nacrta pravilna geometrijska tela i složene prostorne
oblike u ortogonalnoj projekciji, u specijalnom položaju u odnosu na
projekcijske ravni
definiše tragove ravni i prepozna njen položaj
u prostoru
nacrta
pravi oblik i veličinu preseka pravilnog geometrijskog tela i zračne
ravni
konstruiše mrežu pravilnih geometrijskih tela
presečenih zračnom ravni
nacrta tačku, pravu, ravne geometrijske likove,
geometrijska tela u kosoj projekciji na osnovu ortogonalne projekcije
i na osnovu modela
uspostavi uzajamni odnos između ortogonalne i
kose projekcije
razvije prostornu predstavu o projektovanim oblicima
razvije veštine grafičkog izražavanja
izvodi zadatke sistematično, uredno i precizno.
Pojam ortogonalne projekcije
Koordinatni triedar
projekcijskih ravni
Tačka u opštem i specijalnom položaju
Prave i duži u opštem i specijalnom položaju
Transformacija duži
Ravni geometrijski likovi (trougao, kvadrat,
pravougaonik, krug) u specijalnom položaju u odnosu na projekcijske
ravni
Geometrijska tela i složeni prostorni oblici
u specijalnom položaju u odnosu na projekcijske ravni
Ravan
Presek geometrijskih tela sa zračnom ravni
Razvijanje mreže presečenih geometrijskih tela
Pojam kose projekcije
Tačka, prava, ravni geometrijski likovi, geometrijska
tela u kosoj projekciji
Tehnički crteži u struci
Osposobljavanje za crtanje
i čitanje tehničkih crteža radi primene u tehničnim predmetima i u praksi
Razvijanje
urednosti, tačnosti, efikasnosti, sistematičnosti i odgovornosti prema
radu
Razvijanje radnih navika u pogledu pravilne upotrebe
i održavanja pribora za tehničko crtanje
primeni oznake materijala
prilikom crtanja tehničkih crteža
proračuna i primeni razmeru
nacrta predmete u aksonometriji, kosoj i ortogonalnoj
projekciji
nacrta jednostavni presek, šrafira ga i označi
prekide crteža
primeni kote pri kotiranju
razlikuje vrste tehničkih crteža u struci
objasni pravila o načinu izrade tehničkih crteža
crta uredno, tačno, efikasno, sistematično
primenjuje profesionalne etičke standarde.
Oznake materijala na
tehničkim crtežima
Razmere i vrste tehničkih crteža
Prikazivanje predmeta u aksonometriji, kosoj
i ortogonalnoj projekciji prema modelu složenog geometrijskog tela
Preseci, šrafiranje preseka, prekidi
Kotiranje crteža u razmeri
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Dr Ljubica Gagić: NACRTNA GEOMETRIJA SA TEHNIČKIM CRTANJEM, za I i II
razred srednjetehničkih škola, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd,
2001.
2. Gordana Dulić: Tehničko crtanje sa čitanjem planova, za građevinsku i geodetsku
struku, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2005.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Matematika
2. Stručni moduli
Naziv predmeta:
KONSTRUKCIJE U TAPETARSTVU
Godišnji fond časova:
100 časova
Razred:
Drugi
Ciljevi predmeta
1. Upoznavanje sa
klasifikacijom i konstrukcijom tapetarskih proizvoda
2. Sticanje potrebnih znanja o konstruktivnim delovima i vrstama sastava
kod tapetarskih proizvoda
TEMA
CILJEVI
ISHODI Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Klasifikacija i raščlanjavanje
tapetarskih proizvoda
Upoznavanje sa tapetarskim
proizvodima
klasifikuje vrste tapetarskih
proizvoda,
klasifikuje tapetarske proizvode po konstrukciji,
raščlani proizvod na konstruktivne delove,
Klasifikacija proizvoda
od drveta
Raščlanjavanje proizvoda od drveta
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe - 70 časova
Nastava u bloku - 30 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na dve grupe prilikom realizacije:
Nastave u bloku
Vežbi
Mesto realizacije nastave
Vežbe se realizuju u kabinetu
Nastava u bloku se realizuje u kabinetu
Preporuke za realizaciju nastave
Sadržaje po temama realizovati crtanjem na tabli
i upotrebom vizuelizacije (ilustracije, video bim projekcija...)
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti ishoda
2. aktivnost na času
Okvirni broj časova po temama
Klasifikacija i raščlanjavanje tapetarskih proizvoda (10 časova)
Konstruktivni elementi i vrste sastava (20 + 12 blok)
Konstrukcije tapaciranog nameštaja (30 + 12 blok)
Konstrukcije tapetarskih elemenata enterijera (10 + 6 blok)
Konstruktivni elementi
i vrste sastava
Sticanje znanja o konstruktivnim
elementima i vrstama sastava
klasifikuje vrste drvnih
konstrukcija,
klasifikuje stolarske veze,
klasifikuje okov i mehanizme za nameštaj,
klasifikuje vrste podloga po vrsti jezgra i vrsti
osnove za tapaciranje,
nacrta preseke i karakteristične detalje tapetarskih
elementa enterijera.
Osnovni pojmovi iz zgradarstva
Tapacirana vrata
Obloge:
-zidne
-plafonske
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Drvne konstrukcije, zbirka crteža, P. Laušev, Beograd, 2001.
2. Drvne konstrukcije za 2. i 3. razred drvoprerađivačke struke, M. Potrebić,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2001.
3. Drvne konstrukcije, za 3. razred usmerenog obrazovanja, Aleksandar Novaković,
Skripta Beograd, 1975.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Svi moduli
2. Tehničko crtanje i nacrtna geometrija
3. Unutrašnja dekoracija
Naziv predmeta:
UNUTRAŠNJA DEKORACIJA
Godišnji fond časova:
99 časova
Razred:
Treći
Ciljevi predmeta
1. Upoznavanje sa osnovnim
karakteristikama stilskih epoha, elementima forme i savremene dekoracije
enterijera
2. Upotreba elemenata unutrašnje dekoracije u stručnom radu i komunikaciji
sa klijentima
3. Razvijanje opažanja i kritičkog odnosa prema likovnim ostvarenjima
u svakodnevnom životu
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Razvoj enterijera
Upoznavanje sa osnovnim
karakteristikama stilskih epoha
Upotreba stilskih elemenata dekoracije
u stručnim predmetima, praksi i komunikaciji sa klijentima
objasni značaj i primenu
unutrašnje dekoracije kroz istoriju
prepozna umetničke epohe prema
njihovim karakteristikama
koristi stilske elemente pri izradi tapetarskih proizvoda
savetuje klijenta u vezi stilskih elemenata tapetarskih
proizvoda
radi u timu
primenjuje profesionalne i etičke standarde.
Značaj i primena unutrašnje
dekoracije kroz istoriju
Razvoj enterijera kroz istorijske i umetničke
epohe (npr: Egipat, Grčka, Rim, Vizantija....Renesansa, Barok, Rokoko,...
umetnički pravci XX-og veka, postmodernizam)
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava 33 časa
vežbe 66 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na 2 grupe prilikom realizacije
Vežbi
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava i vežbe obavljaju se u specijalizovanoj
učionici, a po potrebi i van škole
Preporuke za realizaciju nastave
Razvoj enterijera Razvoj enterijera kroz
istorijske i stilske epohe upotrebom vizuelizacije (ilustracije, video
bim projekcija...) Svaku nastavnu jedinicu obraditi
kroz vežbe primenjujući različite likovne tehnike (crtanje, bojenje,
modelovanje, kolaž)
Elementi forme Elemente forme realizovati
crtanjem na tabli i upotrebom vizuelizacije (ilustracije, video
bim projekcija...) Svaku nastavnu jedinicu obraditi kroz vežbe
primenjujući različite likovne tehnike (crtanje, bojenje, modelovanje,
kolaž) Posete sajmovima, muzejima i umetničkim izložbama
Elementi enterijera Elemente enterijera realizovati
upotrebom vizuelizacije (ilustracije, video bim projekcija...)
Svaku nastavnu jedinicu obraditi kroz vežbe primenjujući
različite likovne tehnike (crtanje, bojenje, modelovanje,
kolaž) Posete sajmovima, muzejima i umetničkim izložbama
Okvirni broj časova po temama
Razvoj enterijera (14p+28v=42)
Elementi forme (10p+20v=30)
Elementi enterijera (9p+18v=27)
Elementi forme
Upoznavanje i primena
osnovnih elemenata forme u stručnim predmetima, praksi, i savetovanju
klijenata
objasni značaj i primenu
elemenata forme
prepozna elemente forme prema njihovim
karakteristikama
primeni i koristi osnovne elemente forme prilikom
rada na dekorisanju enterijera i savetovanju klijenata
radi
u timu
primenjuje profesionalne i etičke standarde.
Značaj i primena elemenata
forme
Elementi forme:
Linija Površina
Volumen
Ritam
Boja
Proporcija
Merilo
Karakter
Elementi enterijera
Korišćenje
sposobnosti likovnog izražavanja kroz rad na elementima unutrašnje dekoracije
i prilikom savetovanja klijenata
Razvijanje opažanja i kritičkog odnosa
prema likovnim ostvarenjima u svakodnevnom životu
Primeni dekoraciju
u skladu sa nameštajem
klasifikuje načine postavljanja zavesa, draperija
i mehanizama za vođenje, pomeranje i zatezanje zavesa
primeni različite načine prekrivanja podova tekstilnim
oblogama
primeni različite načine prekrivanja zidova i
plafona tkaninama
koristi i prenosi osnovna znanja iz oblasti dekoracije
enterijera u radu i prilikom savetovanja klijenata
radi u timu
primenjuje profesionalne i etičke standarde.
Unutrašnja dekoracija
u savremenom stanu
Elementi enterijera:
Nameštaj
Podne obloge
Zidne
obloge
Zavese i draperije
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Arh. Aleksandar Ajzinberg: Stilska unutrašnja arhitektura od praistorije
do baroka, Univerzitet umetnosti u Beogradu 1994. god.
2. Džordž Sevidž: Unutrašnja dekoracija, Kratak istorijski pregled, "Jugoslavija",
Beograd, 1984.
3. Dipl. inž. Aleksandar Novaković: Oblikovanje nameštaja, za IV razred usmerenog
obrazovanja drvoprerađivačke struke, 1984.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Dekoracija enterijera tapetarskim proizvodima i sa svim ostalim modulima
2. Konstrukcije tapetarskih proizvoda
Naziv predmeta:
PREDUZETNIŠTVO
Godišnji fond časova:
66 časova
Razred:
Treći
Ciljevi predmeta
1. Razumevanje preduzetničke
kulture i sticanje poslovnih i preduzetničkih znanja, veština i ponašanja
2. Razvijanje sposobnosti da se prepoznaju preduzetničke mogućnosti u
lokalnoj sredini i deluje u skladu sa tim.
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Preduzetništvo i preduzetnik
Razumevanje pojma i značaja
preduzetništva
Prepoznavanje osobenosti preduzetnika
navede adekvatne primere
preduzetništva iz lokalnog okruženja
navede karakteristike preduzetnika
objasni značaj motivacionih faktora u preduzetništvu
dovede u odnos pojmove preduzimljivost i preduzetništvo
Pojam, razvoj i značaj
preduzetništva
Profil i karakteristike uspešnog preduzetnika
Motivi preduzetnika
Tehnike i kriterijumi za utvrđivanje preduzetničkih
predispozicija
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe (66 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na 2 grupe prilikom realizacije:
Vežbi
Mesto realizacije nastave
Vežbe se realizuju u kabinetu / učionici (deo vežbi
se realizuje u kabinetu za informatiku)
Preporuke za realizaciju nastave
Preduzetništvo i preduzetnik: Dati primer dobrog
preduzetnika i/ili pozvati na jedan čas gosta - preduzetnika koji bi
govorio učenicima o svojim iskustvima
Razvijanje i procena poslovnih
ideja, marketing plan: Koristiti oluju ideja i vođene diskusije
da se učenicima pomogne u kreativnom smišljanju biznis ideja i izboru
relne za dalji rad na njoj, Učenici se dele na grupe u kojima ostaju
do kraja i rade na delovima poslovnog plana Grupe učenika okupljene
oko jedne poslovne ideje vrše istraživanje tržišta po nastavnikovim
uputstvima Grupe učenika u posetama malim preduzećima informišu se
o načinu pravljenja ponude i samostalno prave ponudu za primer njihovog
preduzeća
Upravljanje i organizacija: određen broj
časova prema izboru nastavnika u informatičkom kabinetu Davati uputstva
učenicima gde i kako da dođu do neophodnih informacija. Koristiti sajtove
za prikupljanje informacija
(www.apr.sr.gov.yu, www.sme.sr.gov.yu; www.mspbg.co.yu...).
Poseta socijalnim partnerima na lokalnom nivou (opština, filijale Nacionalne
službe za zapošljavanje, Regionalne agencije za razvoj malih i srednjih
preduzeća i sl.)
Učenički projekt - prezentacija
poslovnog plana: Pozvati na jedan čas gosta - preduzetnika
za procenu biznis plana. U prezentaciji koristiti sva raspoloživa
sredstva za vizualizaciju Preporuka je da se tema "Učenički projekt
- izrada i prezentacija poslovnog plana" započne prilikom obrađivanja
teme "Procena poslovnih ideja". Na ovaj način predavač može da integriše
učenički projekt tokom narednih tema predmeta.
Institucije i infrastruktura za podršku preduzetništvu
Ekonomija poslovanja
Upoznavanje učenika sa
finansijskim aspektima preduzeća / radnje
planira proizvodnju i
troškove za sopstveni biznis
klasifikuje troškove preduzeća i izračuna
prag rentabilnosti
sastavi finansijske izveštaje u najjednostavnijoj
formi (bilans stanja, bilans uspeha i tok gotovine preduzeća);
prikupi informacije potrebne za proizvodni i
finansijski plan i o izvorima finansiranja;
prezentuje određeni deo plana proizvodnje/ finansijskog
plana
Struktura troškova (fiksni
i varijabilni troškovi) i prag rentabilnosti
Prihodi i gubici
Prikupljanje potrebnih podataka na terenu i njihova
prezentacija osnovne elemente i organizacioni plan za sopstvenu biznis
ideju
Učenički projekt - prezentacija
poslovnog plana
Osposobljavanje učenika
veštini prezentacije poslovnog plana
izradi jednostavan poslovni
plan (deo poslovnog plana) prema usvojenoj poslovnoj ideji
prezentuje
poslovni plan (deo) u okviru svoje timske uloge
Izrada celovitog biznis
plana za sopstvenu biznis ideju
Prezentacija pojedinačnih/grupnih biznis
planova i diskusija
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. P. F. Draker, (Peter F. Drucker) Inovacije i preduzetništvo, Privredni pregled,
Beograd, 1991.
2. P. F. Draker, (Peter F. Drucker) Moj pogled na menadžment, Adižas, Novi
Sad, 2003.
3. F. Kotler Kako kreirati, ovladati i dominirati tržištem, Adižas, Novi Sad,
2003.
4. T. Radovanović, Osnivanje i vođenje malog biznisa, Nacionalna služba za
zapošljavanje, Beograd, 2003.
5. Sajtovi: www.apr.sr.gov.yu, www.sme.sr.gov.yu, www.mspbg.co.yu
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Organizacija rada u tapetarstvu
Naziv modula: TAPACIRANJE I PRESVLAČENJE TVRDIH
PODLOGA (TVP) M 1
Trajanje modula: 245 časova
Razred:
Prvi
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za tapaciranje i presvlačenje tvrdih podloga
klasifikuje po vrstama
i objasni način i razloge primene, alata i mašina koje se koriste pri
tapaciranju TVP
primenjuje propisane mere zaštite na radu
pri tapaciranju TVP
klasifikuje materijale i objasni primenu osnovnih
i pomoćnih materijala pri tapaciranju TVP
klasifikuje i objasni primenu elemenata za
pričvršćivanje (klamerice i ekseri), pri tapaciranju TVP
objasni primenu lepila pri tapaciranju TVP
objasni redosled operacija pri tapaciranju
TVP u zavisnosti od vrste jezgra
A. tapacira TVP sa jezgrom od penastog materijala
B. tapacira TVP sa opružnim jezgrom (OPRJ)
Vrste tapetarskih alata
za sečenje, probadanje, prošivanje, pridržavanje, rezanje, premazivanje
Pneumatski
alati i oprema
Konstruktivni delovi mašina i pneumatskih alata
Delovi i funkcija pneumatskog sistema
Mere zaštite na radu pri upotrebi navedenih mašina
i alata
Vrste sunđerastih materijala
Vrste opružnih jezgara
Tapaciranje TVP sa jezgrom od penastog materijala
Tapaciranje TVP sa opružnim jezgrom
Mašinsko prošivanje ivica na jezgrima različitih
vrsta
Ručno prošivanje sa potrebnim predradnjama
Ručno i mašinsko postavljanje dugmadi i pozamanterije
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni
prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava - 35 časova
praktičan rad - 210 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na tri grupe prilikom realizacije:
Praktičnog rada
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu
Praktičan
rad se realizuje u radionici
Preporuke za realizaciju nastave
Teorijske sadržaje realizovati u kabinetu uz prikazivanje
primera i uzoraka vezanih za izlaganu temu. Posebno obratiti pažnju
na obrazlaganje tehnoloških operacija potrebnih za izradu proizvoda
navedenih u ishodima modula. Pri izlaganju sadržaja treba koristiti
vizuelna sredstva, foliju, prezentacije projektorom, a po mogućstvu
i mašine, alate, materijale i gotove proizvode u školskoj radionici.
Tražiti od učenika da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste
što više crtežima;
Tokom praktičnog rada svi učenici u grupi treba
da izvedu operacije potrebne da bi se postigli ishodi. Na početku realizacije
modula poželjno je da učenici rastave (otvore) proizvode za koje uče
proizvodne operacije, kako bi odmah, čak i pre neposredne realizacije
teorijskih sadržaja, imali pojam o strukturi proizvoda. Učenici pri
praktičnom radu treba da neposredno izrade bar jedan proizvod sa jezgrom
od penastog materijala i jedan sa opružnim jezgrom.
Posebno se preporučuje školska izložba najboljih
učeničkih radova na kraju polugođa i školske godine.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1. Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi i treći razred
drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Ljiljana Vasiljević, Tehnologija materijala, za drugi razred drvoprerađivačke
škole, Beograd, ZUNS, 2003.
3. Borivoj M. Tomić, Mašine i uređaji, za prvi, drugi i treći razred drvoprerađivačke
i šumarske škole, Beograd, ZUNS 2005.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli
Naziv modula: TAPACIRANJE I PRESVLAČENJE ELASTIČNIH
PODLOGA (ELP) M 2
Trajanje modula: 275 časova
Razred: Prvi
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za tapaciranje i presvlačenje elastičnih podloga
klasifikuje po vrstama
i objasni način i razloge primene alata i mašina koje se koriste pri
tapaciranju ELP
primenjuje propisane mere zaštite na radu pri
tapaciranju ELP
klasifikuje materijale i objasni primenu osnovnih
i pomoćnih materijala pri tapaciranju ELP
objasni
redosled operacija pri tapaciranju ELP u zavisnosti
od vrste jezgra i vrste ELP
A. tapacira ELP sa jezgrom
od penastih materijala
B. tapacira ELP sa opružnim jezgrom (OPRJ)
Vrste tapetarskih alata
za sečenje, probadanje, prošivanje, pridržavanje, rezanje, premazivanje
Mašine i uređaji koji se koriste u tapaciranju
ELP
Mere zaštite na radu
Struktura pojedinih vrsta ELP (od rama
i jutanih gurtni, od rama i elastičnih gurtni, itd.)
Vrste penastih
materijala
Opružna jezgra
Tapaciranje ELP sa jezgrom
od penastog materijala
Tapaciranje ELP sa opružnim jezgrom
Mašinsko
prošivanje ivica na jezgrima različitih vrsta
Ručno prošivanje
sa potrebnim predradnjama
Ručno i mašinsko postavljanje dugmadi
i pozamanterije
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul
se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Teorijska nastava - 35
časova
Praktičan rad - 210 časova
Nastava u bloku - 30
časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na tri grupe prilikom realizacije:
Praktičnog rada
Nastave u bloku
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu
Praktičan
rad se realizuje u radionici
Nastava u bloku se realizuje u radionici
Preporuke za
realizaciju nastave
Teorijske sadržaje realizovati u kabinetu uz
prikazivanje primera i uzoraka vezanih
za izlaganu temu. Posebno obratiti pažnju na
obrazlaganje tehnoloških operacija potrebnih za izradu proizvoda navedenih
u ishodima modula. Pri izlaganju sadržaja treba koristiti vizuelna sredstva,
foliju, prezentacije projektorom, a po mogućstvu
i mašine, alate, materijale i gotove proizvode u školskoj radionici.
Tražiti od učenika da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste
što više crtežima;
Tokom praktičnog rada svi učenici u grupi
treba da izvedu operacije potrebne da bi se postigli
ishodi. Na početku realizacije modula poželjno je
da učenici rastave (otvore) proizvode za koje uče
proizvodne operacije, kako bi odmah,
čak i pre neposredne realizacije teorijskih sadržaja, imali
pojam o strukturi proizvoda. Učenici pri praktičnom
radu treba da neposredno izrade bar jedan proizvod
sa jezgrom od penastog materijala i jedan sa opružnim
jezgrom.
Posebno se preporučuje školska izložba
najboljih učeničkih radova na kraju
polugođa i školske godine.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1. Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi
i treći razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Ljiljana Vasiljević, Tehnologija materijala, za drugi razred
drvoprerađivačke škole, Beograd, ZUNS, 2003.
3. Borivoj M. Tomić, Mašine i uređaji, za prvi, drugi i treći
razred drvoprerađivačke i šumarske škole, Beograd, ZUNS 2005.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli
Naziv modula: ŠIVENJE MATERIJALA U TAPETARSTVU M 3
Trajanje
modula: 310 časova
Razred: Drugi
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za šivenje pri izradi tapetarskih proizvoda
objasni primenu ručnih
tapetarskih alata za šivenje,
objasni način rada i funkciju delova
tapetarskih mašina za šivenje,
objasni način otklanjanja manjih kvarova
i grešaka pri radu na mašinama za šivenje
pripremi za rad i održava
mašinu za šivenje
primenjuje propisane mere zaštite na radnom
mestu
klasifikuje vrste i odabira za primenu osnovne
i pomoćne materijale
objasni redosled operacija kod šivenja
objasni primenu pojedinih vrsta štepova i načina štepovanja
sastavi materijal šivenjem po tačno obeleženim
mestima, uz sve potrebne predradnje i regulaciju rada šivaće mašine
izvede ukrasno štepovanje po tačno obeleženom
mestu
sastavi materijal ručnim šivenjem uz sve
potrebne predradnje
odabere vrstu i količinu galanterije i pozamanterije
prema dužini i obliku sastava
pričvrsti, ručnim ili mašinskim
putem, izabranu galanteriju i pozamanteriju na unapred, dizajnom
proizvoda, predviđenom mestu
Vrste tapetarskih alata
za šivenje - vrste alata i alata za probijanje
Podela mašina za šivenje
po konstrukciji i funkciji
Konstruktivni delovi mašina za šivenje
Mere zaštite
na radu pri šivenju
Vrste prediva i tkanja i njihova svojstva
Vrste
konca i utvrđivanje njegovih osobina
Vrste galanterije i pozamanterije
Vrste štepova, načini štepovanja i njihova funkcija
Mašinsko šivenje - sastavljanje
Mašinsko šivenje - izrada
štepova
Mašinsko šivenje - ukrasno prošivanje
Ručno šivenje
sa svim potrebnim predradnjama
Postavljanje galanterije i pozamanterije
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul
se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava - 70
časova
praktičan rad - 210 časova
Nastava u bloku
- 30 časova
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli na
tri grupe prilikom realizacije:
Praktičnog rada
Nastave u bloku
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje
u kabinetu
Praktičan rad se realizuje u radionici
Nastava
u bloku se realizuje u radionici
Preporuke za realizaciju nastave
Teorijske
sadržaje realizovati u kabinetu uz prikazivanje primera i uzoraka
vezanih za izlaganu temu. Pri izlaganju sadržaja treba koristiti
vizuelna sredstva, foliju, prezentacije projektorom, a po mogućstvu
i mašine, alate, materijale i gotove proizvode u školskoj radionici.
Tražiti od učenika da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju
koriste što više crtežima;
Tokom praktičnog rada svi učenici u grupi
treba da izvedu operacije potrebne da bi se postigli ishodi. Učenici
pri praktičnom radu treba da neposredno izvrše sva spajanja, šivenja
i štepovanja navedena u sadržajima i ishodima.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1. Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi
i treći razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Ljiljana Vasiljević, Tehnologija materijala, za drugi razred
drvoprerađivačke škole, Beograd, ZUNS, 2003.
3. Borivoj M. Tomić, Mašine i uređaji, za prvi, drugi i treći
razred drvoprerađivačke i šumarske škole, Beograd, ZUNS 2005.
KORELACIJA SA
DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli
Naziv modula: TAPACIRANJE I PRESVLAČENJE NEPRIČVRŠĆENIH JASTUKA
(NPJ) M 4
Trajanje modula: 280 časova
Razred: Drugi
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za tapaciranje i presvlačenje nepričvršćenih jastuka
klasifikuje po vrstama
i objasni način i razloge primene alata i mašina koje se koriste pri
tapaciranju NPJ
objasni mere zaštite na radu pri tapaciranju
NPJ
klasifikuje materijale i objasni primenu osnovnih
i pomoćnih materijala pri tapaciranju NPJ
klasifikuje vrste nepričvršćenih
jastuka prema vrstama jezgra
objasni redosled operacija pri tapaciranju
NPJ u zavisnosti od vrste jezgra i vrste NPJ
A. izradi NPJ sa
jezgrom od sunđera
B. izradi NPJ sa opružnim jezgrom (OPRJ)
Vrste tapetarskih alata
za sečenje, probadanje, prošivanje, pridržavanje, rezanje, premazivanje,
Vrste mašina i ručnih mašina za krojenje i mlevenje sunđera i ostalih
materijala,
Livenje PU elemenata, gustina i elastičnost
izlivenih elemenata
Mere zaštite na radu pri upotrebi navedenih
mašina i alata
Struktura pojedinih vrsta nepričvršćenih jastuka
sa sunđerastim jezgrom (valjkasti, ravni, sa debelim jezgrom, sa ukrasnim
štepovima, bez ukrasnih štepova)
Ručno
šivenje i prošivanje sa potrebnim predradnjama
Ručno i mašinsko
postavljanje dugmadi i pozamanterije
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul
se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava - 70
časova
praktičan rad - 210 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje
se deli na tri grupe prilikom realizacije:
Praktičnog rada
Mesto
realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu
Praktičan
rad se realizuje u radionici
Preporuke za realizaciju nastave
Teorijske sadržaje realizovati u kabinetu uz
prikazivanje primera i uzoraka vezanih za izlaganu temu. Posebno obratiti
pažnju na obrazlaganje tehnoloških operacija potrebnih za izradu proizvoda
navedenih u ishodima modula. Pri izlaganju sadržaja treba koristiti
vizuelna sredstva, foliju, prezentacije projektorom, a po mogućstvu
i mašine, alate, materijale i gotove proizvode u školskoj radionici.
Tražiti od učenika da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste
što više crtežima;
Tokom praktičnog rada svi učenici u grupi treba
da izvedu operacije potrebne da bi se postigli ishodi. Na početku
realizacije modula poželjno je da učenici rastave (otvore) proizvode
za koje uče proizvodne operacije, kako bi odmah, čak i pre neposredne
realizacije teorijskih sadržaja, imali pojam o strukturi proizvoda.
Učenici pri praktičnom radu treba da neposredno izrade bar jedan
proizvod sa jezgrom od penastog materijala i jedan sa opružnim jezgrom.
Posebno se preporučuje školska izložba najboljih učeničkih radova
na kraju polugođa i školske godine.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1. Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi
i treći razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Ljiljana Vasiljević, Tehnologija materijala, za drugi razred
drvoprerađivačke škole, Beograd, ZUNS, 2003.
3. Borivoj M. Tomić, Mašine i uređaji, za prvi, drugi i treći
razred drvoprerađivačke i šumarske škole, Beograd, ZUNS 2005.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli
Naziv modula: PRIPREMA I KROJENJE MATERIJALA U TAPETARSTVU
M 5
Trajanje modula: 162 časova
Razred: Treći
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za krojenje materijala pri izradi tapetarskih proizvoda
klasifikuje po vrstama
i objasni način i razloge primene alata i mašina za krojenje tekstila
i krojenje penastih materijala
održava mašinu za krojenje i njene
delove u funkciji
objasni mere zaštite na radu pri krojenju
klasifikuje materijale i objasni primenu osnovnih i pomoćnih materijala
u tapetarstvu
objasni način postavljanja materijala pri krojenju
objasni način obavljanja operacija krojenja
tekstila i kože
objasni način krojenja i pripreme sunđera i
žime
izvrši krojenje uz postupke odabira materijala,
alata i pripreme radnog mesta
izradi i koristi šablone za krojenje
vodi evidenciju o utrošku materijala
Vrste tapetarskih alata
za sečenje, mašina i ručnih mašina za krojenje tekstila, sunđera i ostalih
materijala
Podela mašina za krojenje po konstrukciji i funkciji
Konstruktivni delovi mašina za krojenje
Mere
zaštite na radu pri krojenju
Vrste prediva i tkanja i njihova svojstva
Vrste tkanja i utvrđivanje osobina tekstilnih
materijala
Vrste kože
Vrste sunđerastih materijala
Mašinsko
krojenje materijala za presvlačenje
Mašinsko krojenje i priprema
penastih materijala
Ručno krojenje sa svim potrebnim predradnjama
Mašinsko krojenje sa svim potrebnim predradnjama
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul
se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe - 36 časova
praktičan
rad - 126 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na tri
grupe prilikom realizacije:
vežbi
praktičnog rada
Mesto realizacije
nastave
vežbe u školskoj radionici, kabinetu ili specijalizovanoj
učionici
Praktičan rad se realizuje u radionici
Preporuke za
realizaciju nastave
Teorijske sadržaje realizovati u kabinetu uz
prikazivanje primera i uzoraka vezanih
za izlaganu temu. Obratiti pažnju na obrazlaganje redosleda operacija
pri krojenju materijala i tehnološke zahteve koji zavise od vrste i
strukture materijala koji se kroji. Pri izlaganju sadržaja treba koristiti
vizuelna sredstva, foliju, prezentacije projektorom, a po mogućstvu
i mašine, alate, materijale i gotove proizvode u školskoj radionici.
Tražiti od učenika da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste
što više crtežima;
Tokom praktičnog rada svi učenici u grupi treba
da izvedu operacije potrebne da bi se postigli ishodi. Učenici pri
praktičnom radu treba da neposredno izvrše krojenje i postupke odabira
za što više materijala navedenih u sadržajima i ishodima modula.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1. Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi
i treći razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Ljiljana Vasiljević, Tehnologija materijala, za drugi razred
drvoprerađivačke škole, Beograd, ZUNS, 2003.
3. Borivoj M. Tomić, Mašine i uređaji, za prvi, drugi i treći
razred drvoprerađivačke i šumarske škole, Beograd, ZUNS 2005.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli
Naziv modula: MONTAŽA I DEMONTAŽA TAPETARSKIH PROIZVODA M 6
Trajanje modula: 126 časova
Razred: Treći
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za montažu, demontažu i otvaranje tapetarskih proizvoda
klasifikuje načine pakovanja
i vrste materijala za pakovanje
rastavi i otvori proizvod
koristi
alat za demontažu i otvaranje proizvoda
proceni istrošenost i
stanje pojedinih delova
izabere i postavi okov ili mehanizam na tačno
predviđeno mesto
sastavi presvučene elemente nameštaja
vrši
proveru tačnosti sklopljenih elemenata
vrši zaštitu i pakovanje
proizvoda
Okovi i mehanizmi u tapetariji
Zaštita na radu i
zaštita od požara pri montaži i demontaži
Pakovanje, transport i materijali
za pakovanje
Rastavljanje i otvaranje proizvoda
Postavljanje
okova i montaža proizvoda
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul
se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe - 36 časova
praktičan rad - 90 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se deli na
tri grupe prilikom realizacije:
vežbi
praktičnog rada
Mesto realizacije
nastave
vežbe u školskoj radionici, kabinetu ili specijalizovanoj
učionici
Praktičan rad se realizuje u radionici
Preporuke
za realizaciju nastave
Teorijske sadržaje realizovati u kabinetu
uz prikazivanje primera i uzoraka vezanih za izlaganu temu.
Pri izlaganju sadržaja treba koristiti vizuelna sredstva, foliju, prezentacije
projektorom, a po mogućstvu i mašine, alate, materijale i
gotove proizvode u školskoj radionici. Tražiti od učenika da se pri
usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste što više crtežima;
Tokom
praktičnog rada svi učenici u grupi treba da izvedu operacije montaže
na što je moguće više raznih vrsta tapetarskih proizvoda.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1. Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi
i treći razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Ljiljana Vasiljević, Tehnologija materijala, za drugi razred
drvoprerađivačke škole, Beograd, ZUNS, 2003.
3. Borivoj M. Tomić, Mašine i uređaji, za prvi, drugi i treći
razred drvoprerađivačke i šumarske škole, Beograd, ZUNS 2005.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli
Naziv modula: DEKORACIJA ENTERIJERA TAPETARSKIM PROIZVODIMA
M 7
Trajanje modula: 138 časova
Razred: Treći
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za radove pri dekoraciji enterijera tapetarskim proizvodima
klasifikuje vrste zavesa
u zavisnosti od vrste prostorija i funkcije
objasni načine postavljanja
zavesa i draperija i mehanizme za vođenje, pomeranje i zatezanje zavesa
objasni načine prekrivanja zidova i plafona tkaninama
objasni načine
oblaganja podova
klasifikuje vrste podnih obloga i objasni njihovu
primenu u zavisnosti od stila nameštaja u enterijeru
objasni
redosled operacija pri postavljanju zavesa, oblaganju zidova i oblaganju
poda
iskroji, sašije i postavi zategnutu zavesu
(vitražicu)
iskroji, sašije i postavi viseću zavesu (storu)
odabere alat kojim se vrši postavljanje garnišne
postavi garnišnu sa svim dodatnim delovima
za vođenje zavese
postavi ukrasnu galanteriju i pozamanteriju
prema zahtevima projekta
izradi i postavi elemente dekoracije enterijera
prema projektu arhitekte - dizajnera
oblaže zidove i plafone tkaninom
po
projektu
Vrste tapetarskih alata
za sečenje, probadanje, prošivanje, pridržavanje, rezanje, premazivanje,
Električni alati i oprema
Konstruktivni delovi mašina i električnih
alata
Mere zaštite na radu pri upotrebi navedenih
mašina i alata
Zavese, draperije i prateća oprema i mehanizmi
Oblaganje zidova
Oblaganje podova
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul
se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
praktičan rad - 108 časova
nastava u bloku - 30 časova
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se deli
na tri grupe prilikom realizacije:
Praktičnog rada
Nastave
u bloku
Mesto realizacije nastave
Praktičan rad
se realizuje u radionici ili objektu pod kontrolom nastavnika
Nastava u bloku se realizuje u radionici ili objektu pod kontrolom
nastavnika
Preporuke za realizaciju nastave
Teorijske
sadržaje realizovati u kabinetu uz prikazivanje primera
i uzoraka vezanih za izlaganu temu. Pri izlaganju sadržaja
treba koristiti vizuelna sredstva, foliju, prezentacije projektorom,
a po mogućstvu i mašine, alate,
materijale i gotove proizvode u školskoj radionici. Tražiti od učenika
da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste što više crtežima;
Tokom praktičnog rada svi učenici u
grupi treba da izvedu operacije potrebne da
bi se postigli ishodi. Učenici pri praktičnom
radu treba da neposredno izvrše što je
moguće više dekoraterskih operacija navedenih
u sadržajima i ishodima.
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1. Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi
i treći razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Ljiljana Vasiljević, Tehnologija materijala, za drugi razred
drvoprerađivačke škole, Beograd, ZUNS, 2003.
3. Borivoj M. Tomić, Mašine i uređaji, za prvi, drugi i treći
razred drvoprerađivačke i šumarske škole, Beograd, ZUNS 2005.
4. Arh. Aleksandar Ajzinberg: Stilska unutrašnja arhitektura od
praistorije do baroka, Univerzitet umetnosti u Beogradu 1994. god
5. Džordž Sevidž: Unutrašnja dekoracija, Kratak istorijski pregled,
"Jugoslavija", Beograd 1984
6. dipl.inž. Aleksandar Novaković: Oblikovanje nameštaja, za IV
razred usmerenog obrazovanja drvoprerađivačke struke ZUNS 1989.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli
Naziv modula: ORGANIZACIJA RADA U TAPETARSTVU M 8
Trajanje
modula: 66 časova
Razred: Treći
CILJEVI MODULA
ISHODI MODULA
Po završetku modula učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI MODULA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osposobljavanje učenika
za organizaciju procesa rada u radionici, izradu kalkulacije cene proizvoda
i vođenje evidencije o utrošku materijala
objasni organizacionu
strukturu preduzeća
objasni organizaciju radnih mesta u tapetariji
objasni propise o bezbednosti i zaštiti zdravlja
pripremi spisak konstruktivnih delova proizvoda
i krojnu listu sa normativom materijala
izradi šemu krojenja materijala
sa najvećim procentom iskorišćenja
priremi specifikaciju materijala
proceni vreme potrebno za izradu proizvoda
izrađuje kalkulaciju cene proizvoda ili usluge
objasni strukturu
i način vođenja proizvodne dokumentacije
objasni strukturu i način
vođenja finansijske dokumentacije
vodi evidenciju utrošenog materijala
vodi evidenciju urađenog posla
Organizacija preduzeća
Zaštita na radu i zaštita od požara
Priprema, održavanje i evidencija
alata u preduzeću
Konstruktivna razrada u pripremi izrade tapetarskih
proizvoda
Krojna lista
Normativ materijala
Šema krojenja
Specifikacija materijala
Pojam norme vremena
Troškovi proizvodnje
Radni nalog
Trebovanje,
ulaz i izlaz materijala, povratnica materijala
Račun, PDV
Knjiga
radnih naloga, evidencija urađenih poslova
Na početku modula učenike
upoznati sa ciljem/ciljevima i ishodima, planom i načinima ocenjivanja.
Nedeljni prikaz broja časova dat je u gantogramu
Oblici nastave
Modul
se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
Vežbe - 66 časova
Podela
odeljenja na grupe Odeljenje se deli na grupe prilikom realizacije:
kabinetskih vežbi - 2 grupe
Mesto realizacije nastave
Vežbe
se realizuju u kabinetu ili u radionici
Preporuke za realizaciju
nastave
Teorijske sadržaje realizovati u kabinetu uz
prikazivanje primera vezanih za izlaganu temu. Pri izlaganju sadržaja
treba koristiti vizuelna sredstva, foliju, prezentacije projektorom.
Tražiti od učenika da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste
što više crtežima, tabelama i pisanim prikazima naročito u elektronskoj
formi. Zato bi bilo korisno da se nastava ovog predmeta izvodi
u kabinetima opremljenim računarima;
Tokom praktičnog rada svi učenici
u grupi treba da izvedu postupke izrade dokumentacije i normiranja
i potrebne da bi se postigli ishodi. Učenici pri praktičnom radu
treba da neposredno izvrše hronometrisanje
i izradu foto karte radnog dana. Sva dokumentacija i postupci normiranja
treba da su prikazani u posebnom elaboratu. Na kraju školske godine
svi elaborati treba da budu javno prikazani na školskoj izložbi.
Ocena praktičnih
aktivnosti kroz neposredno praćenje i elaborate
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU MODULA
1.
Dušan Ivetić, Tehnologija tapetarske proizvodnje, za drugi
i treći razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
2. Dragutin Simić, Organizacija proizvodnje, za drugi i treći
razred drvoprerađivačke škole Beograd, ZUNS, 1995.
3. Dragutin Simić, Priprema proizvodnje, za četvrti razred drvoprerađivačke
škole Beograd, ZUNS, 1995.
4. Primenjena ekonomija, Junior Achievement, Srbija, izdanja svih
udžbenika i prateće literature od 2005.
5. T. Radovanović, Osnivanje i vođenje malog biznisa, Nacionalna
služba za zapošljavanje, Beograd, 2003.
Sajtovi: www.apr.sr.gov.yu, www.sme.sr.gov.yu; www.mspbg.co.yu
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA / MODULIMA
- Svi opštestručni predmeti -
Svi stručni moduli - Preduzetništvo
Naziv predmeta:
ISTORIJA - izabrane teme
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi ili drugi
Ciljevi predmeta
Osnovni cilj predmeta je razumevanje:
1. osnovnih pojmova istorijske nauke, društva
i društvenih odnosa u prošlosti;
2. uticaja privrede na društvo i način života;
3. pojma država i njenog razvitka u vremenu i prostoru; razvojnosti kulturnih
pojava i procesa;
4. verovanja i običaja i povezanosti vere i kulture u prošlosti i sadašnjosti
5. ekonomskih promena u prošlosti i sadašnjosti i posledice tih promena
na društvo, državu i kulturu;
6. uloge pojedinaca u pojavama i procesima prošlih i sadašnjih vremena
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA
Priče iz starina
Upoznavanje verovanja
i običaja naroda u prošlosti i sadašnjosti
Razumevanje mitova kao predstave
sveta u određenom istorijskom vremenu
poznaje verske predstave
ljudi u prošlosti;
poznaje običaje ljudi u prošlosti i sadašnjosti;
uoči
sličnosti i razlike u običajima verskih zajednica;
objasni mit
kao obeležje određenog kulturno-istorijskog perioda;
objasni biljne
i životinjske predstave u mitovima, religiji, običajima, likovnim
predstavama...
Politeizam, monoteizam -
judaizam, hrišćanstvo, islam
Post, Božić, Uskrs, slava, Kurban Bajram,
Jon Kipur
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
teorijska nastava (70 časova)
Podela odeljenja na
grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Zadatak nastavnika je da učenicima ponudi
6 nastavnih tema od kojih će učenici, kao grupa, prema svojim sklonostima
izabrati 3 teme koje će obraditi na časovima istorije. Od te tri
teme najmanje jedna mora biti iz nacionalne istorije.
Za svaku predloženu
tematsku celinu dati su ciljevi, ishodi i sadržaji. Ishodi su centralno
mesto ovog programa i oni treba da posluže profesorima da nastavni
proces u ovom predmetu bude tako oblikovan da se navedeni ishodi postignu.
Do ishoda možemo doći pravilnim i dobrim odabirom sadržaja. To znači
da sadržaje koje smo Vam ponudili možete prilagođavati učenicima sa kojima
radite, kako bi najlakše i najbrže dostigli navedene ishode. Uspeh
u realizaciji sadržaja i postizanju ishoda zavisi od metoda / aktivnosti
koje ste planirali. Predlažemo Vam stalnu interakciju sa učenicima,
primenu radioničarskog rada, istraživačke metode / aktivnosti....
Učenike treba podsticati na istraživački rad i rešavanje problemskih
pitanja. Važno mesto u postizanju ishoda imaju i nastavna sredstva
(karte, atlasi...) Učenike treba upućivati i na ostalu literaturu
Ocenjivanje
Vrednovanje ostvarenosti ishoda vršiti kroz:
1. praćenje ostvarenosti
ishoda
2. aktivnost na času
Okvirni broj časova po temama
Nije naveden
zbog izborne strukture predmeta
Priče iz starina
Problemi savremenog
sveta
Znameniti Srbi
Migracije
Vojska, oružje, rat
Život i običaji na dvoru
Srpska revolucija 1804-1835
Kultura Srba na prelazu iz XIX u XX vek
Srpske
dinastije
Građanske revolucije-put ka modernoj naciji
Balkan između istoka i zapada
Izumi
Industrijske revolucije
Problemi savremenog sveta
Prepoznavanje problema savremenog
sveta
uoči promene u svetu
u drugoj polovini XX veka koje su izazvane ekonomskim i vojno-političkim
pregrupisavanjem;
uoči ekološke probleme savremenog sveta
uoči
tehnološki razvoj savremenog sveta
uoči suprotnosti izazvane tehnološkim
razvojem savremenog sveta
Evropske i svetske institucije
Problem siromaštva
Ekološki problemi
Problemi u obrazovanju
Nuklearni otpad
Savremena
industrija
Znameniti Srbi
Razumevanje međuzavisnosti pojedinca, društva i
kulture u prošlosti i sadašnjosti
Sticanje znanja o znamenitim Srbima
koji su obeležili epohe u kojima su živeli
Razvijanje kritičkog stava
prema njihovoj ulozi u društvu
poznaje načine na koje
društvo i kultura utiču na formiranje ličnosti i ponašanja pojedinaca;
objasni uloge pojedinca za razvoj nacije, društva i kulture;
razlikuje
naučno-istorijske od slobodnih i tendencioznih ili mitskih interpretacija
Državnici
Vladari
Pisci
Slikari...
Migracije
Sticanje znanja o migracijama
kao konstantnim pojavama u istoriji ljudskog društva;
Razumevanje uzročnoposledičnih
veza privrednoekonomskog, političkog i kulturnog razvoja društva u
odnosu na migracije.
navede osnovne činioce migracija
kao društvenih pojava;
analizira dinamiku unutar društva koja dovodi
do pojačanog kretanja društva;
objasni uticaj migracija na svakodnevni
život ljudi
Pojam i tipovi migracija
Najstarije ljudske migracije
(praistorijske, biblijske, migracije antičkog sveta)
Sticanje znanja o istorijskom
periodu kojem odabrana dinastija pripada
Sticanje znanja o ulozi i
značaju dinastije za epohu kojoj pripada
odredi epohu kojoj dinastija
pripada
opiše pojedinca, pripadnika odabrane dinastije,
i njegovu ulogu u nacionalnom i evropskom kontekstu
kritički se odnosi
prema mestu i ulozi dinastije i pojedinca, pripadnika dinastije (vladar),
u istorijskom razvitku Srba
opiše uticaj dinastije na politički,
ekonomski i kulturni razvitak države
Pojam dinastije i principi
nasleđivanja
Uloga dinastije i pojedinaca u političkom, privrednom
i kulturnom razvitku Srbije
Dinastički sukobi
Građanske revolucije - put ka
modernoj naciji
Negovanje svesti o nacionalnoj
pripadnosti i razvijanje duha tolerancije prema pripadnicima drugih nacija
objasni pojam nacije i proces
njenog razvoja
analizira pozitivne i negativne aspekte procesa
stvaranja nacije na primeru sopstvenog naroda
objasni značaj građanskih
revolucija za
razvoj nacije
razlikuje
nacionalizam, šovinizam i patriotizam
Pojam nacije kroz ideje
Francuske građanske revolucije
Ideje Francuske građanske revolucije
u revolucionarnim
pokretima evropskih nacija
Nacionalno ujedinjenje (Nemačka, Italija.....)
Srpsko
nacionalno pitanje i nacionalna pitanja u tri velika carstva (Rusija,
Austro-Ugarska, Turska)
Nacionalizam, šovinizam, patriotizam
Nacija danas
Balkan između istoka i zapada
Razumevanje prožimanja različitih
kulturnih, geopolitičkih i ekonomskih uticaja i interesa na Balkanu
opiše geopolitički položaj
Balkana
opiše prožimanje različitih kulturnih, geopolitičkih
i ekonomskih interesa na Balkanu
Podela Carstva i doseljavanje
Slovena
Velika šizma
Balkan na razmeđu različitih uticaja
(Vizantija, Turska, Zapadna Evropa)
Istočno pitanje
Balkan u geopolitičkoj
podeli XX veka
Izumi
Upoznavanje učenika sa
predmetima koje je čovek izumeo i sa njihovom primenom
Uočavanje linije
razvojnosti izuma
Poznavanje ličnosti koje su svojim izumima doprinele
promeni
slike sveta
navede najznačajnije izume
čoveka u prošlosti i sadašnjosti
piše razvojnost čovekovih izuma
objasni kako je čovek koristio izume
poznaje ličnosti čiji izumi
su doprineli promeni slike sveta
Izumi menjaju sliku sveta
Izumi izazivaju otpore
Izumi unapređuju privredu i menjaju sliku društva
Značajne ličnosti i njihovi izumi
Industrijske revolucije
Poznavanje ključnih pronalazaka
za industrijske revolucije
Razumevanje perioda industrijske revolucije
Uočavanje značaja promena u privredi i društvu
koje su nastale u vreme industrijskih revolucija
navede najznačajnije pronalaske
u pojedinim industrijskim revolucijama
objasni uticaj industrijskih
revolucija na razvoj društva
opiše promene u odnosima u svetu u vreme
industrijskih revolucija
objasni značaj industrijskih revolucija
na promene u svakodnevnom životu ljudi
poznaje ličnosti značajne
za industrijske revolucije
znati najznačajnije pronalaske
u pojedinim industrijskim revolucijama
uviđati promene u razvoju privrede
zahvaljujući industrijskim revolucijama
znati uticaj industrijskih
revolucija na razvoj društva
znati promene u odnosima u svetu u
vreme industrijskih revolucija
uočiti značaj industrijskih revolucija
na promene u svakodnevnom životu ljudi
poznavati ličnosti značajne
za industrijske revolucije
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Radne sveske od prvog do četvrtog razreda gimnazije.
2. Istorija privatnog života, 1-3, Beograd, Klio, 2000. - 2003.
3. Veselinovć, A., Ljušić, R., Srpske dinastije, Novi Sad, 2001.
4. Blagojević, M., Medaković, D., Ljušić, R., Dimić, Lj., Istorija
srpske državnosti, 1-3, Novi Sad, 2000. - 2001.
5. Aleksov, B., Uporedne hronologije, Novi Sad, 2003.
6. Jovanović, N., Leksikon ličnosti, Novi Sad, 2000.
LITERATURA ZA NASTAVNIKE:
1. Oksfordska istorija Grčke i Helenističkog doba, Beograd,
Klio, 1999.
2. Oksfordska istorija Rimskog sveta, Beograd, Klio, 1999.
3.
Ostrogorski, G., Istorija Vizantije, Beograd,
4. Peinter, S., Istorija srednjeg
veka, Beograd, Klio, 1997.
5. Mantran, R., Istorija Osmanskog carstva, Beograd,
Klio 2002.
6. Brodel, F., Mediteran, 1-2, Beograd, Geopoetika, 2001.
7.
Kenigsberger, H. Mouz, Dž., Bouler, Dž., Evropa u šesnaestom veku, Beograd,
Klio, 2002.
8. Penington, D. H., Evropa u sedamnaestom veku, Beograd, Klio,
2002.
9. Herder, H., Evropa u devetnaestom veku, Beograd, Klio, 2003.
10. Roberts, Dž.
M., Evropa 1880-1945, Beograd, Klio, 2002.
11. Longvort, F., Stvaranje istočne
Evrope, Beograd, Klio, 2002.
12. Grupa autora, Istorija srpskog naroda, Beograd,
13.
Ćirković, S., Mihaljčić, R., Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd, 1999.
14.
Veselinović, A., Ljušić, R., Srpske dinastije, Novi Sad, 2001.
15. Blagojević,
M., Medaković, D., Ljušić, R., Dimić, Lj., Istorija srpske državnosti, 1-3,
Novi Sad, 2000-2001.
16. Dimić, Lj., Kulturna politika Kraljevine Jugoslavije,
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Srpski jezik i književnost
Naziv predmeta:
CRTANJE
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi ili drugi
Ciljevi predmeta
1. Sticanje znanja o pravilima
slobodoručnog crtanja, skladu oblika i njihovog raspoređivanja u prostoru
2. Osposobljavanje za slobodoručno crtanje
raznih predmeta, Razvijanje osećaja za prostor, ravnotežu i simetriju
3. Motivisanje učenika da u daljem školovanju
kroz izborne predmete prošire svoja saznanja o mogućnosti primene umetnosti
u oblikovanju nameštaja i enterijera.
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI
SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN
OSTVARIVANJA PROGRAMA
Crtež
Ovladavanje tehnikom crtanja,
postupcima i materijalima
razume da je crtež osnova
likovnog kreativnog procesa
prepozna odnos: gledati-videti-crtati
primeti korelaciju iluzije i 3-d realnosti
razume da je studija
po prirodi osnova za likovnu nadgradnju (kreaciju)
primeni pribor i
materijal za crtanje.
Pojam, vrsta i značaj crteža
u kreatvinim oblastima likovnih i primenjenih umetnosti
Opšta uputstva
za rad na crtežu
Pomoćna sredstva za crtanje i njihova primena
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
Teorijska nastava - 70 časova
Podela odeljenja na
grupe
Odeljenje se ne deli na grupe:
Crtanje i slikanje upotrebnih predmeta i draperije 20 časova
Veličine i njihovi međusobni
odnosi
Sticanje i primena osnovnih
znanja o veličinama i njihovim međusobnim odnosima
prepozna da je crtež organska
celina - slojevita u likovnom i estetskom smislu
prepozna da svaki objekat
(prirodni ili fabrikovan) predstavlja jednu logičnu i vizuelno skladnu
celinu
prepozna da je crtež organska celina - slojevita
u likovnom i estetskom smislu
razlikuje osnove formatiranja, viziranja,
određivanja proporcije i konstruisanja pojedinih elemenata objekta
(motiva) koji crta.
Objekat crtanja kao celine
Sistematičnost i postupnost
u građenju crteža
Prva faza - analiza: koncept i izbor motiva,
materijala, priprema za crtanje
Druga faza - postavka, komponovanje,
konstruisanje i proporcija
Crtanje po prirodi
Sticanje osnovnih pojmova
o crtanju po prirodi.
prepozna da je u svim nepravilnim
i prirodnim elementima osnova geometrijski pravilan oblik
primeti značaj
(čiste) linije u građenju i definisanju forme
primeti da je u osnovi
organizovanog crteža - stabilnost tačne konstrukcije i uočavanje karakteristike
elemenata.
Crtanje geometrijskih elemenata
Analiza modela,
pomoćne linije, primene
Konstrukcija crteža
i karakteristike
Perspektiva
Sticanje znanja o perspektivi
razlikuje centralnu i vazdušnu
perspektivu
prepozna šta je harmonija, čista konstrukcija
i simetrija.
Prostor
Centralna (linearna)
perspektiva
Vazdušna perspektiva
Promena perspektive
Slikarske tehnike
umeti da koristi pribor
i materijal za slikanje
znati osobine i tehnološki postupak tehnike:
akvarela, gvaša, tempere i pastela.
primeni pribor i materijal
za slikanje
razlikuje osobine i tehnološki postupak tehnike:
akvarela, gvaša, tempere i pastela.
Pojam i vrste slikarskih tehnika
Osobine,
alati i tehnološki postupci tehnike akvarela, gvaša, tempere i pastela
Crtanje i slikanje upotrebnih
predmeta i draperije
Osposobljavanje da stečena
znanja uspešno primenjuje u rešavanju kreativnog zadatka uže struke
odabere odnos unutar kompozicije
razlikuje površinsko
od prostornog oblikovanja.
Linearna analiza forme i
oblika
Ostvarivanje proporcionalnosti modela: detalja
i celine crteža
Slikanje upotrebnih predmeta (nameštaj) sa posebnim
naglaskom na prostornost celokupne postavke
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Nedeljko Magjer: Umeće crtanja
2. R. Arnhajm: Umetnost i vizuelno opažanje
3. Kosta Bogdanović i Bojana Burić: Teorija forme
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Unutrašnja dekoracija
2. Dekoracija enterijera i svi ostali moduli
3. Konstrukcije tapetarskih proizvoda
4. Tehničko crtanje i nacrtna geometrija
Naziv predmeta:
DRVNE KONSTRUKCIJE 1
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Drugi
Ciljevi predmeta
1. Upoznavanje sa klasifikacijom i konstrukcijom
drvnih proizvoda
2. Sticanje potrebnih
znanja o konstruktivnim delovima i vrstama sastava kod drvnih proizvoda
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osnovni konstruktivni elementi
u drvnim konstrukcijama i elementi veze
Sticanje znanja o vrstama
osnovnih i pomoćnih materijala u drvnim konstrukcijama i njihovim oznakama;
Sticanje znanja o vrstama stolarskih
veza koje se koriste u drvnim konstrukcijama.
na osnovu oznaka na crtežu
zaključi od kojih materijala je izrađen proizvod;
raščlani proizvode
od drveta na konstruktivne delove
razlikuje stolarske veze pri formiranju
sastava, podsklopova i sklopova proizvoda.
Označavanje materijala
Konstruktivna razrada drvnih proizvoda
Stolarske veze
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
teorijska nastava 70 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska
nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Osnovni konstruktivni elementi
u drvnim konstrukcijama i elementi veze Sadržaji ove teme su uvodnog karaktera. Nastavu realizovati
grafičkim prikazom na tabli, pomoću grafoskopa i folija i pomoću uzoraka;
U okviru teme izraditi I grafički rad - konstruktivni elementi i veze.
Nameštaj za odlaganje
i čuvanje predmeta Nastavu realizovati grafičkim
prikazom na tabli, pomoću grafoskopa i folija i pomoću uzoraka; učenici
tokom nastave izrađuju crteže i vrše konstruktivnu razradu nameštaja
za odlaganje. U okviru teme izraditi II i III grafički rad - orman za
garderobu i komoda
Nameštaj za upotrebu pri
radu i jelu Nastavu
realizovati grafičkim prikazom na tabli, pomoću grafoskopa i folija
i pomoću uzoraka; učenici tokom nastave izrađuju crteže i vrše konstruktivnu
razradu nameštaja za rad i obedovanje. U okviru teme izraditi IV grafički
rad - trpezarijski sto
Nameštaj za sedenje - stolice Nastavu realizovati
grafičkim prikazom na tabli, pomoću grafoskopa i folija i pomoću
uzoraka; učenici tokom nastave izrađuju crteže i vrše konstruktivnu
razradu nameštaja za sedenje. U okviru modula izraditi V grafički rad
- stolica sa naslonom za leđa
Osnovni konstruktivni elementi u drvnim konstrukcijama
i elementi veze 20 časova
Nameštaj za odlaganje i čuvanje predmeta
20 časova
Nameštaj za upotrebu pri radu i jelu 20 časova
Nameštaj za sedenje - stolice 10 časova
Nameštaj za odlaganje i čuvanje
predmeta
Sticanje znanja o vrsti
i konstrukciji: nameštaja za odlaganje
sticanje veštine izrade i čitanja
crteža nameštaja za odlaganje
razlikuje konstruktivne
elemente koji čine konstrukciju nameštaja za odlaganje
znati da napravi
nacrt i čita crtež nameštaja za odlaganje.
konstrukcija nameštaja za
odlaganje (ormani, garderobe, komode, vitrine, regali...)
Nameštaj za upotrebu pri radu
i jelu
Sticanje znanja o vrsti
i konstrukciji nameštaja za rad i obedovanje.
sticanje veštine izrade
i čitanja crteža nameštaja za rad i obedovanje.
razlikuje konstruktivne
elemente koji čine konstrukciju nameštaja za rad i obedovanje.
znati
da napravi nacrt i čita crtež nameštaja za rad i obedovanje.
konstrukcija nameštaja za
rad i obedovanje.
konstruktivna razrada nameštaja za rad i obedovanje.
Nameštaj za sedenje - stolice
Sticanje znanja o vrsti
i konstrukciji nameštaja za sedenje
sticanje veštine izrade i čitanja
crteža nameštaja za sedenje
razlikuje konstruktivne
elemente koji čine konstrukciju nameštaja za sedenje
znati da napravi
nacrt i čita crtež nameštaja za sedenje
Konstrukcija i konstruktivna
razrada stolica
Naziv predmeta:
DRVNE KONSTRUKCIJE 2
Godišnji fond časova:
64 časa
Razred:
Treći
Ciljevi predmeta
1. Upoznavanje sa klasifikacijom
i konstrukcijom drvnih proizvoda
2. Sticanje potrebnih znanja o konstruktivnim delovima i vrstama sastava
kod drvnih proizvoda
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Nameštaj za ležanje - ležajevi
Sticanje znanja o vrsti
i konstrukciji nameštaja za ležanje
sticanje veštine izrade i čitanja
crteža nameštaja za ležanje
razlikuje konstruktivne
elemente koji čine konstrukciju nameštaja za ležanje
znati da napravi
nacrt i čita crtež nameštaja za ležanje
Konstrukcija i konstruktivna
razrada ležajeva
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
teorijska nastava 64 časa
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska
nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Nameštaj za ležanje -
ležajevi Nastavu realizovati
grafičkim prikazom na tabli, pomoću grafoskopa i folija i pomoću uzoraka;
učenici tokom nastave izrađuju crteže i vrše konstruktivnu razradu ležajeva.
U okviru teme izraditi 1. grafički rad - laki kauč
Prozori Nastavu realizovati
grafičkim prikazom na tabli, pomoću grafoskopa i folija i pomoću
uzoraka; učenici tokom nastave izrađuju crteže i vrše konstruktivnu razradu
prozora. U okviru teme izraditi 2. grafički rad - prozor sa termoizolacionim
staklom
Vrata Nastavu realizovati grafičkim prikazom
na tabli, pomoću grafoskopa i folija i pomoću uzoraka;
učenici tokom nastave izrađuju crteže i vrše konstruktivnu razradu
vrata. U okviru teme izraditi 3. grafički rad - unutrašnja vrata
Oblaganje
zidova i tavanica drvetom Nastavu realizovati grafičkim prikazom na
tabli, pomoću grafoskopa i folija i pomoću uzoraka; učenici tokom nastave
izrađuju crteže i vrše konstruktivnu razradu zidne i plafonske obloge.
U okviru teme izraditi 4. i 5. grafički rad - lamperija na ramu, spušteni
plafon
Sticanje znanja o vrstama
otvora na zidovima za građevinsku stolariju i vrsti mera na otvorima;
Sticanje znanja o savremenim konstruktivnim rešenjima prozora.
Sticanje
veštine izrade i čitanja crteža prozora
razlikuje vrste otvora i
mera na otvorima za građevinsku stolariju
izračuna proizvodnu stolarsku
meru na osnovu zidarske mere
razlikuje konstruktivne elemente prozora
sa termoizolacionim staklom i prozora sa obrtanjem oko vertikalne
i horizontalne ose;
crta, čita i uzima mere sa crteža prozora sa
termoizolacionim staklom.
Osnovni pojmovi iz zgradarstva
fasadni otvori
Konstrukcija i konstruktivna razrada prozora
Vrata
Sticanje znanja o konstrukciji
unutrašnjih vrata;
Sticanje znanja o konstrukciji kućnih ulaznih
vrata
Sticanje znanja o
konstrukciji i mestu ugrađivanja balkonskih vrata
Sticanje veštine
izrade i čitanja crteža vrata
nacrta konstrukciju vrata
koja se ugrađuju u otvore unutrašnjih zidova
primeni standard za unutrašnja
vrata
nacrta, čita i uzima mere sa crteža unutrašnjih
vrata
nacrta konstrukciju kućnih
ulaznih vrata i način ugradnje
crta, čita i uzima mere sa crteža
ulaznih vrata.
Osnovni pojmovi iz zgradarstva
otvori za vrata
Standardi za vrata
Konstrukcija i konstruktivna
razrada vrata
Oblaganje zidova i tavanica
drvetom
Sticanje znanja o drvnim
oblagama zidova i tavanica.
razlikuje načine oblaganja
zidova i tavanica drvetom;
razlikovati vrste materijala za obloge
razlikuje konstruktivne elemente zidnih i plafonskih
obloga
crta, čita i uzima mere sa crteža zidnih i plafonskih
obloga
Zidne i plafonske obloge
od drveta
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Drvne konstrukcije, zbirka crteža, P. Laušev, Beograd, 2001.
2. Drvne konstrukcije za 2. i 3. razred drvoprerađivačke struke,
M. Potrebić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2001.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Konstrukcije tapetarskih proizvoda
2. Svi stručni moduli
3. Unutrašnja dekoracija
Naziv predmeta:
FINALNA OBRADA DRVETA 1
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Drugi
Ciljevi predmeta
1. Sticanje znanja o vrstama, konstrukciji,
delovima i tehnološkoj primeni mašina za obradu drveta;
2. Sticanje znanja o operacijama u tehnološkom
procesu obrade drveta i veština izbora tehnoloških operacija;
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Osnovne operacije i procesi
u finalnoj obradi drveta
Sticanje znanja o strukturi
procesa finalne obrade drveta i osnovnim oblicima drvnih proizvoda;
Sticanje znanja o podeli tehnološkog procesa
na faze i operacije.
objasni osnovne prelazne
i završne oblike drvnih proizvoda u finalnoj obradi drveta;
objasni
podelu tehnološkog procesa drvne proizvodnje na faze i operacije.
Tehnološki proces;
Osnovni
oblici drvnih proizvoda, podela po stepenu konstruktivne složenosti
i stepenu obrade;
Osnovne faze rada i njihova struktura u tehnološkom
procesu proizvodnje drvnih proizvoda.
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
teorijska nastava 70 časova
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska
nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
O okviru teme:Osnovne
operacije i procesi u finalnoj obradi drveta, Sadržaje realizovati
u kabinetu uz prikazivanje primera i uzoraka različitih drvnih proizvoda,
uz paralelno obrazlaganje tehnoloških operacija potrebnih za njihovu
izradu. Za ostale teme pri izlaganju sadržaja treba koristiti vizuelna
sredstva, foliju, prezentacije projektorom, a po mogućstvu i mašine
u školskoj radionici; Tražiti od učenika da crtežima ilustruju osnovne
delove mašina i da se pri usmenom izlaganju u objašnjavanju koriste
što više crtežima;
Osnovne operacije i
procesi u finalnoj obradi drveta 10 časova
Operacije krojenja, mašine
i alati za rezanje 20 časova
Izrada baznih površina, dimenzionisanje,
mašine i alati za rendisanje 10 časova
Izrada profila, mašine
i alati za glodanje 30 časova
Operacije krojenja, mašine
i alati za rezanje
Sticanje znanja o mašinama
za rezanje i njihovoj tehnološkoj primeni;
Sticanje znanja o operacijama
krojenja.
objasni osnovne operacije
krojenja rezane građe i ploča;
objasni konstrukciju i način upotrebe
kružnih testera za uzdužno rezanje;
objasni konstrukciju i način
upotrebe kružnih testera za poprečno rezanje;
objasni konstrukciju
i način upotrebe formatizera;
objasni vrste alata - kružnih testera
i njihovu upotrebu;
objasni način primene i održavanja kružnih
testera;
objasni konstrukciju i način upotrebe tračnih testera;
objasni način primene i održavanja tračnih testera;
objasni mere i uređaje za zaštitu na radu na
svim navedenim mašinama.
Osnovne operacije krojenja
rezane građe;
Kružne testere sa ručnim pomerom - cirkulari;
Kružne testere sa mehanizovanim pomerom;
Mašine za poprečno rezanje-kratilice;
Osnovne operacije krojenja ploča;
Formatne
testere formatizeri;
Radni alat -kružne
testere;
Priprema i održavanje
kružnih testera;
Mere zaštite na radu kod kružnih testera;
Osnovne
operacije krivolinijskog krojenja;
Stolarske tračne testere;
Radni alat tračna testera;
Priprema i održavanje
tračnih testera;
Mere zaštite na radu kod tračnih testera.
Izrada baznih površina, dimenzionisanje, mašine
i alati za rendisanje
Sticanje znanja o tehnološkim
operacijama izrade baznih površina i dimenzionisanja;
Sticanje znanja
o rendisaljkama;
Sticanje znanja o korišćenju i pripremi radnih alata
rendisaljki;
Sticanje znanja o merama i uređajima zaštite
na radu kod rendisaljki.
objasni osnovne operacije
izrade baznih površina i dimenzionisanja;
objasni konstrukciju i način
upotrebe ravnalice;
objasni konstrukciju i način upotrebe debljače;
objasni konstrukciju i način upotrebe četvorostrane
rendisaljke;
objasni uticaje režima obrade na kvalitet površine
pri primeni rendisaljki;
objasni način primene i održavanja radnog alata
rendisaljki;
objasni mere i uređaje za zaštitu na radu na
rendisaljkama.
Osnovne operacije formiranja
baznih površina i izrade tačnih mera;
Opšti pojmovi o obradi drveta
na rendisaljkama;
Ravnalica;
Debljača;
Četvorostrana rendisaljka;
Priprema i održavanje radnih alata rendisaljki;
Mere zaštite na radu kod rendisaljki.
Izrada profila, mašine i alati
za glodanje
Sticanje znanja o operacijama
profilisanja;
Sticanje znanja o glodalicama;
Sticanje znanja o
korišćenju i pripremi radnih alata za glodalice;
Sticanje znanja
o merama i uređajima zaštite na radu pri obradi glodanjem.
objasni osnovne operacije
izrade profila;
objasni konstrukciju i način upotrebe pojedinih
vrsta glodalica;
objasni uticaje režima obrade na kvalitet površine
pri primeni glodalica;
objasni način primene i održavanja radnih alata
kod glodalica;
objasni mere i uređaje za zaštitu na radu na
glodalicama.
Osnovne operacije profilisanja;
Opšti pojmovi o
obradi drveta na glodalicama;
Stona glodalica;
Nadstona glodalica;
Glodanje složenih oblika;
Vrste radnih alata
koji se primenjuju kod glodalice;
Priprema, održavanje i nameštanje
radnog alata;
Mere zaštite na radu kod glodalica.
Naziv predmeta:
FINALNA OBRADA DRVETA 2
Godišnji fond časova:
66 časova
Razred:
Treći
Ciljevi predmeta
1. Sticanje znanja o vrstama, konstrukciji,
delovima i tehnološkoj primeni mašina za obradu drveta;
2. Sticanje znanja o operacijama u tehnološkom procesu obrade drveta
i veština izbora tehnoloških operacija;
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Izrada veznih elemenata čepova,
mašine i alati za izradu čepova
Sticanje znanja o tehnološkoj
operaciji izrade različitih oblika čepova;
Sticanje znanja o mašinama
i alatima za izradu čepova;
Sticanje znanja o merama i uređajima zaštite
pri radu na čep mašinama.
objasni tehnološke operacije
izrade čepova;
objasni konstrukciju i princip rada mašina za
izradu čepova;
objasni način primene i održavanja radnih alata
čep mašina;
objasni zaštitne mere pri radu na mašinama za
izradu čepova.
Opšti pojmovi o izradi konstruktivnih
veza
Osnovne operacije pri izradi elemenata veze
Jednostrana
i dvostrana čeparica
Mašine sa planetoidnim kretanjem radnog alata
Mašine za izradu zupčaste veze
Vrste radnih
alata
Priprema, održavanje i nameštanje radnih alata
Mere zaštite na radu kod mašina za izradu čepova
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
teorijska nastava 66 časova
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska
nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Za ostvarivanje tema koristiti vizuelna sredstva,
foliju, prezentacije projektorom, a po mogućstvu i mašine i primere bojenja,
lakiranja itd. u školskoj radionici.
Nastavne sadržaje vezane za mašine
i uređaje detaljno obrađivati na časovima vežbi, po mogućnosti u školskoj
radionici ili pogodnom preduzeću;
Tražiti od učenika da da se pri
usmenom izlaganju u objašnjavanju što više koriste crtežima;.
objasni sušare za lakove:
- komorne sušare,
- protočne
sušare;
objasni završnu obradu lakiranih površina;
objasni opšte mere zaštite pri radu u
površinskoj obradi drveta.
Opšti pojmovi o načinima
sušenja lakiranih površina toplim vazduhom
Komorne sušare
Protočne
sušare
Mere zaštite pri radu u površinskoj
obradi
Površinska obrada prilikom
restauriranja nameštaja
Sticanje osnovnih znanja
o restauraciji nameštaja.
objasni načine i sredstva
za uklanjanje sa površine postojećih premaza;
objasni načine saniranja
i rekonstrukciju oštećenih furniranih površina i intarzije;
objasni
načine saniranja oštećenja nastalih od insekata kao i zaštitu drveta
od daljih oštećenja
opšti pojmovi o načinima
i sredstvima za uklanjanje postojećih premaza
osnovne operacije prilikom
saniranja i rekonstrukcije oštećenih furniranih površina i intarzije
osnovne operacije prilikom otklanjanja oštećenja
nastalih od isnekata kao i zaštita drveta od daljnjih oštećenja
Operacije montaže okivanja
i sklapanja
Sticanje znanja o operacijama
montaže finalnih proizvoda u radionici i na objektima na kojima se vrši
izrada enterijera;
Sticanje znanja o merama i uređajima zaštite na
radu pri izvođenju ovih operacija;
objasni koje su i kako i po
kom redosledu se obavljaju operacije sklapanja korpusa, primenjenim mašinama,
uređajima i lepilima;
objasni koje su i kako i po kom redosledu se obavljaju
operacije sklapanja i okivanja, postupci montaže pri opremanju enterijera
i postupci pri ugradnji građevinske stolarije.
objasni način primene
i održavanja mašina i uređaja za sve navedene operacije;
objasni
mere i uređaje za zaštitu na radu za sve navedene operacije;
osnovni pojmovi o montaži
okivanja i sklapanja
osnovne operacije sklapanja korpusa
osnovne
operacije montaže pri opremanju enterijera i postupci pri ugradnji
građevinske stolarije
mašine i uređaji za izvođenje montaže - okivanja
i sklapanja
zaštitne mere pri radu na mašinama i uređajima
za izvođenje operacije montaže, okivanja i sklapanja
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Mašine i uređaji za obradu drveta za 1, 2. i 3. razred drvoprerađivačke
struke, B. Tomić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2005.
2. Finalna obrada drveta za 2, 3. i 4. razred drvoprerađivačke struke,
B. Janić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 2005.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Drvne konstrukcije
2. Stručni moduli
Naziv predmeta:
PRIMENA RAČUNARA U TAPETARSTVU 1
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Drugi
Ciljevi predmeta
1. Sticanje veštine upotrebe
programa za grafičku obradu (crtanje)
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod u grafičke platforme
(program kojim raspolaže škola)
Sticanje početnih veština
za primenu programa za obradu grafike kojim raspolaže škola
objasni karakteristike i
primenu grafičkog programa
pokrene program i definiše ime novog dokumenta
razlikuje elemente izgleda objekta
crta jednostavne
objekte
selektuje objekat
selektuje grupu objekata
koristi zum
kreira fascikle u kojoj će se čuvati
crteži pri zapisivanju i pri bekapu
završi rad u programu i sačuva
izrađeni dokument
obavi štampanje dokumenta
karakteristike i primena
grafičkog programa kojim raspolaže škola i koji će biti primenjivan u
toku izvođenja nastave
startovanje programa
elementi izgleda ekrana
(prostor za crtanje, ikonice na liniji sa alatima, informacije na
statusnoj liniji)
crtanje punu horizontalnu, vertikalnu i cik-cak
liniju i liniju pod uglom,
selektovanje objekata i grupe objekata,
podešavanje
blizine pogleda na nacrtani objekat
završne aktivnosti pri radu i
čuvanje dokumenta.
podešavanje štampača prema formatu crteža i štampanje
odgovarajuće strane crteža
Na početku teme učenike
upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima
ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
Teorijska nastava - 70 časova
Podela odeljenja
na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe:
Mesto realizacije
nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu za informatiku
Preporuke za realizaciju nastave
Uvod u grafičke platforme
(program kojim raspolaže škola) Sadržaji ove teme su uvodnog karaktera.
Učenici treba da nauče osnovne karakteristike programa, kao što su
naziv, veza sa sistemskom platformom, potrebne performanse računarskog
sistema koji se primenjuje u radu sa programom, kako se započinje i završava
rad u programu, najosnovnije alate, padajuće menije, statusne linije,
linije sa alatkama, način crtanja vertikalne i horizontalne i duži
(linije) pod uglom, načine selektovanja objekata, način brisanja objekta.
Podešavanja i kontrola
radnog okruženja Učenici treba da nauče kako se
obavljaju osnovna podešavanja kada započinju rad na crtežu.
Rad sa
objektima (geometrijskim figurama i tekstom) Učenici treba
da nauče kako se koriste alati prisutni na linijama alata i padajućim
menijima u raspoloživom programu
Upravljanje slojevima i stranama Učenici treba da nauče kako se koriste alati u raspoloživom programu
za definisanje i korišćenje više strana i više slojeva crteža na
jednoj strani.
Izrada tehničkog crteža i
crteža po slobodnom izboru Preporučuje se da se za ove sadržaje
predvidi bar 30 časova Učenici treba da nacrtaju tehničke crteže karakterističnih
tapetarskih proizvoda ili njihovih delova, kao što su gredica sa elementima
veze, presek dušeka, presek jastuka, presek tvrdog tapacirunga i sl.
U drugom delu teme, kada profesor uoči da su učenici savladali tehničko
crtanje, predvideće izradu crteža po slobodnom izboru učenika.
Okvirni broj časova po temama određuje nastavnik po
sopstvenoj proceni
Podešavanja i kontrola radnog
okruženja
Sticanje veštine podešavanja radnog okruženja programa
podesi format crteža
podesi
položaje linija menija, alata i statusnih linija
podesi vrstu i boju
pozadine na kojoj se crta i kvaliteta pogleda na crtež
određuje
tip i veličinu slova kojim se ispisuje tekst
podesi izglede i vrstu
vodećih linija ili mreža tačaka
menja položaj koordinatnog početka
i nule lenjira
podesi razmeru u kojoj se crta crtež,
izvrši
podešavanje mernih jedinica u kojima radi program,
dodaje i oduzima
komande na linijama menija i alata
izvrši podešavanja automatskog
rada
podešava debljine konturnih i ostalih linija
crteža
formati papira na kojima
se crta
merne jedinice, razmera
vrste i boja pozadine,
debljine linija, veličina slova
prilagođavanje opcija programa korisniku,
podešavanje automatskog rada (kontrola tačnosti pisanja, kontrola
upisivanja velikih slova, kontrola ispravke čestih grešaka u pisanju
rasteri tačaka ili vodećih linija, koordinatni
početak i sl.)
Korišćenje alata
Upoznavanje i primena alata
kojima raspolaže program
koristi funkcije alata za
crtanje i obradu teksta u padajućim menijima i linijama alata
koristi
funkcije alata za obradu teksta u crtežima
menja karakteristike alata
koristi alate za postavljanje crteža na WEB (ako
to program omogućava)
Učenici treba da koriste
alate na linijama alata i padajućim menijima u raspoloživom programu
tokom izrade crteža.
Rad sa objektima (geometrijskim figurama i
tekstom)
Sticanje veštine crtanja i manipulacije složenijim
objektima i tekstom
crta geometrijske figure i menja njihov
položaj
izvrši uvoz i ubacivanje
u crtež objekta
menja karakteristike nacrtane figure
određuje
vrste teksta koje će primeniti u različitim situacijama
koristi funkcije
alata za obradu i formatiranje teksta
podesi boju punjenja
funkcije alata za crtanje geometrijskih
figura (pravougaonik, krug, elipsa,
mnogougao, složene figure)
određivanje položaja i međusobnih položaja
nacrtanih figura na radnom prostoru crteža i na gotovom crtežu,
korišćenje
funkcije alata za obradu geometrijskih figura (kopiranje, menjanje
veličine, rotiranje, preslikavanje po vertikalnim i horizontalnim osama,
blendovanje, ispunjavanje i rad sa različitim vrstama punjenja, transformisanje,
dodavanje perspektive i trodimenzionalnog izgleda, sjedinjavanje itd.)
korišćenje funkcije alata za obradu teksta (kopiranje,
menjanje veličine, rotiranje, preslikavanje po vertikalnim i horizontalnim
osama, blendovanje, ispunjavanje i rad sa različitim vrstama punjenja,
transformisanje, postavljanje po zadatoj liniji prilagođavanje veličine
teksta zadatim figurama itd.)
uvoz objekta iz drugog crteža ili programa
podešavanje boje punjenja figura i teksta
razlike
između boja na ekranu i boja koje treba definisati za štampu
Upravljanje slojevima i stranama
Sticanje znanja i veština
potrebnih za izvođenje operacija sa stranama i slojevima crteža
dodaje i oduzima stranice
na crtežu,
imenuje stranice na crtežu,
odredi slojeve i karakteristike
pojedinih slojeva na stranici
koristi crtanje po slojevima, izradu
osnovnog sloja i sloja koji se ne štampa.
Rad sa stranicama i slojevima
Karakteristike slojeva
Upotreba slojeva u tehničkom crtanju
Izrada tehničkog crteža i
crteža po slobodnom izboru
Sticanje veština izrade
crteža
izradi tehnički crtež
izradi crtež po slobodnom izboru
izrada tehničkih crteža
delova i celog tapetarskog proizvoda
izrada crteža po slobodnom izboru
u koji su uklopljeni i uvezeni objekti iz drugih crteža i programa,
Naziv predmeta:
PRIMENA RAČUNARA U TAPETARSTVU
2
Godišnji fond časova:
66 časova
Razred:
Treći
Ciljevi predmeta
1. Sticanje veštine upotrebe programa za
grafičku obradu (crtanje)
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Uvod u platformu za 3D modelovanje
Sticanje znanja o karakteristikama i primeni programa
za 3D modelovanje kojim raspolaže škola
pokrene program i definiše
ime novog dokumenta
razlikuje elemente izgleda ekrana
kreira novi
objekat i nove scene
prelazi iz različiitih vrsta pogleda
selektuje
određeni objekat i grupu objekata
koristi zum i podešava blizinu
pogleda na objekat
završi rad u programu i sačuva izrađeni
dokument
podesi štampač prema željenom formatu i kvalitetu
štampe i obavi štampanje.
Osnovne operacije i aktivnosti
korišćenja programa, kako bi bila moguća obrada sledećih tema
elementi
izgleda ekrana: prostor za rad, značenje ikonica na liniji sa alatima,
značenje informacija na statusnoj liniji, značenje informacija u prozorima
na ekranu
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
Teorijska nastava - 66 časova
Podela odeljenja na
grupe
Odeljenje se ne deli na grupe:
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu za informatiku
Preporuke za
realizaciju nastave
Uvod u platformu za 3D modelovanje Sadržaji
ove teme su uvodnog karaktera. Učenici treba da nauče osnovne karakteristike
programa, kao što su: naziv,
veza sa sistemskom platformom, potrebne performanse računarskog sistema
koji se primenjuje u radu sa programom. Kako se započinje i završava
rad u programu, najosnovnije alate, padajuće menije, statusne linije,
linije sa alatkama, načine selektovanja objekata, način brisanja objekta.
Posebno značajno je da učenici prihvate terminologiju koja se koristi
u 3D modelovanju(objekat, scena, pogled, svetlo, renderovanje)
Podešavanja
i kontrola radnog okruženja raspoloživog programa Učenici treba
da nauče kako se obavljaju osnovna podešavanja kada započinju rad
na 3D sceni
Osnovni koncepti 3D prikazivanja
i rad sa objektima Učenici treba da nauče kako se obavljaju
aktivnosti crtanja u 3D sceni
3D modelovanje slobodnih formi Učenici
treba da nauče kako se obavljaju aktivnosti crtanja slobodnih formi
u 3D sceni
Izrada crteža i prikaza delova
nameštaja i enterijera u 3D Učenici treba da izrade crteže jednostavnijih
enterijera u 3D sceni, koristeći već postojeće crteže delova nameštaja
i enterijera i izrađujući svoje kreacije koliko god je to moguće.
Za ovu temu treba predvideti bar 30 časova
Podešavanja
i kontrola radnog okruženja raspoloživog programa
Osnovni koncepti
3D prikazivanja i rad sa objektima
3D modelovanje slobodnih formi
Izrada crteža i prikaza delova nameštaja i
enterijera u 3D
Podešavanja i kontrola radnog
okruženja raspoloživog programa
Sticanje veštine podešavanja
radnog okruženja programa
podesi radno okruženje programa
Podešavanje radnog okruženja
(otvaranje i zatvaranje prozora u radnom delu, dodavanje i oduzimanje
ikonica pojedinih alata, veličine zuma, načina rotiranja objekta, položaja
kamere, svojstva senke, kanala i sl. zavisno od programa koji se koristi)
Osnovni koncepti 3D prikazivanja
i rad sa objektima
Sticanje osnovnih veština
potrebnih za izradu 3D prikaza
kreira osnovne oblike objekta
menja oblik kreiranog
oblika
uočava vezu i menja položaj objekta pomoću
projekcija
renderuje (slika) dobijenu
scenu
pregleda scenu i odredi kvalitete pogleda
pozicionira objekte numerički
vrši transformisanje objekta
vrši
rotiranje objekta
grupiše i poravnava objekte
uveze i koristi
unapred date objekte.
Operacije i aktivnosti
u 3 D crtanju:
kreiranje objekata kao što su kocke i sfera, pomeranje
u prostoru i postavljanje u različite položaje,
transformacije
objekata
renderovanje objekta
pozicioniranje objekata
3D modelovanje slobodnih formi
Sticanje veština za modelovanje
slobodnih formi
vrši modelovanje slobodnom
formom,
vrši modelovanje kombinovanjem objekata,
izvrši modelovanje
uvoženjem elemenata iz drugog programa ili datoteke,
koristi putanje
izvlačenja (brišuće putanje),
obavi izvlačenje objekta,
oblikuje
i primeni senčenje na kreiranom objektu,
menja opcije renderovanja,
svetla i kamere.
Slobodna forma
Kombinovanje
objekata
Sečenja i ispunjavanje
Renderovanje
Izrada crteža i prikaza delova
nameštaja i enterijera u 3D
Sticanje veština izrade crteža
nameštaja u 3D
izradi 3D crtež dela enterijera
sa prikazanim elementima enterijera
Izvođenje crteža nameštaja
i enterijera u 3D
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Dr Milan Potrebić "Drvne konstrukcije i AUTOCAD" priručnik
za 2. razred drvoprerađivačke struke, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Beograd, 1996 .
2. Tehničko crtanje sa nacrtnom geometrijom i kompjuterskom grafikom,
Spasoje Drapić, Veroslava Danilović, Olivera Petrović, Vela Čoja, Dragoljub
Matejić, Vera Drakulić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Bograd, 2005. LITERATURA ZA KORIŠĆENJE PROGRAMA KOJIM RASPOLAŽE ŠKOLA
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Informatika i računarstvo
2. Informatika i računarstvo 2
3. Tehničko crtanje
4. Crtanje
5. Konstrukcije u tapetarstvu
6. Unutrašnja dekoracija
Naziv predmeta:
RAČUNARSTVO I INFORMATIKA 2
Godišnji fond časova:
70 ili 66 časova
Razred:
Drugi ili treći
Cilj predmeta
1. Razvoj sposobnosti za integrativni, multifunkcionalni
i multimedijalni pristup programima i informatičkim tehnologijama
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Tabelarni proračuni
Unapređenje znanja učenika za korišćenje programa
za tabelarne proračune
koristi opcije za kretanje kroz kompleksne dokumente
klasifikuje
različite vrste podataka u ćelijama
prilagodi izgled ćelija u zavisnosti
od vrste podataka
primenjuje apsolutno i relativno adresiranje
ćelija
koristi napredne funkcije programa
poznaje
opcije za kontrolu unosa i prikaza podataka
pripremi i prilagodi
grafički prikaz podataka iz tabele
pravi izvedene tabele i grafikone
na osnovu postojećih tabela
predvidi potrebu za zaštitom sadržaja
pripremi dokument za štampanje
Navigacija kroz dokument (freze
and split panes)
formatiranje ćelija(format
cell i uslovno formatiranje)
Apsolutno i
relativo adresiranje ćelija
Napredne funkcije (IF, sumif,
countif, lookup...)
Provera unosa, Filtriranje i sortiranje podataka
Kreiranje i podešavanje grafikona
Pivot tabele
i grafikoni
Zaštita sadržaja (LOCK AND
UNLOCK CELL)
Priprema
dokumenta za štampu (HEDER&FOOTER,
FIT TO, REPEAT ROW OR COLUM...)
Na početku teme
učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada
i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće
oblike nastave:
teorijska nastava
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje
se ne deli na grupe
Ako škola nije u mogućnosti da obezbedi dovoljan
broj kompleta, predvideti rad u grupama tako da najviše dva
učenika rade zajedno
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje
u kabinetu za informatiku.
Preporuke za realizaciju nastave
Tabelarni proračuni: Praktičnu realizaciju
programa ostvariti nekim od programa za tabelarne proračune, izvođenje nastave
podrazumeva objašnjavanje nastavnika a zatim samostalni rad učenika na računaru
Prezentacija: Praktičnu
realizaciju programa ostvariti nekim od programa za izradu prezentacija,
izvođenje nastave podrazumeva objašnjavanje nastavnika a zatim samostalni
rad učenika na računaru
Obrada slika na računaru: Praktičnu realizaciju
programa ostvariti nekim od programa za obradu slika na računaru, izvođenje
nastave podrazumeva objašnjavanje nastavnika a zatim samostalni
rad učenika na računaru
Internet prezentacije: Praktičnu realizaciju
programa ostvariti nekim od programa za izradu internet prezentacija,
izvođenje nastave podrazumeva objašnjavanje nastavnika a zatim
samostalni rad učenika na računaru
Baze podataka: Koristiti baze podataka
koje odgovaraju području rada i/ili obrazovnom profilu
Okvirni broj časova po temama
Tabelarni proračuni 14 časova
Prezentacija 10 časova
Obrada slika
na računaru 12 časova
Internet prezentacije 20 časova
Baze podataka
10 časova
Prezentacija
Unapređenje znanja učenika
u korišćenju programa za izradu
prezentacija
koristi različite tipove
multimedijalnih sadržaja u prezentaciji
koristi efekte tranzicije
slajdova
koristi efekte animacije nad elementima slajda
upravlja načinom prikaza prezentacije
pripremi dokument za prezentovanje
Ubacivanje multimedijalnih sadržaja u prezentaciju
(crteži, slike, zvukovi, muzika, video klipovi...)
Dodavanje dinamičkih
efekata na slajdove (slide transition)
Dodavanje dinamičkih efekata
na objekte (custom animation)
Kontrola toka prikazivanja prezentacije (timing,
naracija)
Priprema dokumenta za prikazivanje (print
what, pakage for cd)
Obrada slika na računaru
Upoznavanje učenika sa principima
obrade slika na računaru
razume razlike između različitih
formata za zapis slika
koristi rasne alatke za opsecanje i isecanje
delova slike
manipuliše sa isečenim delovima slike
podesi dimenzije
slike
prilagodi kontrast i osvetljenje različitih delova
slike
koristi efekte (filtere) na slici
odabere odgovarajući
format za snimanje slike.
Tipovi formata za snimanje
slika na računaru
obsecanje (crop) i isecanje elemenata slika
(laso, magic
wand, selections...)
kombinovanje pozadina i isečenih delova (fotomontaža)
Podešavanje dimenzija slike
Podešavanje kontrasta
i osvetljenja
Primena efekata (filtera) na slike
Snimanje
slika u odgovarajući format
Internet prezentacije
Upoznavanje učenika sa programima
za izradu internet prezentacija
opiše vrste internet prezentacija
prepozna razliku između statičkih i dinamičkih
prezentacija
nađe najbolje rešenje za strukturu internet prezentacije
u zavisnosti od potrebe.
koristi različite vrste sadržaja u kreiranju
internet prezentacija
koristi tabele u izradi internet prezentacija
uspostavlja veze između internih i eksternih
stranica internet prezentacija
pregleda prezentaciju u internet čitaču
uspešno postavi prezentaciju na server
ažurira
sadržaj prezentacije
Pojam i vrste internet prezentacija
(koncept server-klijent, statični i dinamički programski jezici koji
se koriste na internetu)
Planiranje strukture prezentacija
Vrste
sadržaja koji mogu biti prikazanai na internetu
Kreiranje prezentacije
Rad sa tabelama
Unošenje teksta i grafike u
prezentaciju
Umetanje i podešavanje hiperveza
Pregled prezentacije
u internet čitaču
Postavljanje prezentacije na internet
Ažuriranje
prezentacije
Baze podataka
Upoznavanje učenika sa bazama
podataka
opiše funkcije baze podataka
navede primer korišćenja
baze podataka
kreira tabelu u bazi
unosi podatke u bazu
putem gotovih formi ili direktno u tabelu
kreira formu za unos
napravi upit
napravi izveštaj
Koncept tipovi i primena
baza podataka
Projektovanje baze podataka
Kreiranje tabela,
formi, upita i izveštaja
PREPORUČENA LITERATURA
1. Klem, N. Računarstvo i informatika za prvi razred gimnazije
2006. ZUNS
2. Klem, N. Računarstvo i informatika za drugi razred gimnazije
2006. ZUNS
3. Čabarkapa, Nešić, Računarstvo i informatika za drugi razred
gimnazije Krug, 2006.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Matematika
2. Računarstvo i informatika
3. Poslovna informatika
4. Marketing u turizmu