STATUTINSTITUTA ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 79/2007) |
Institut za standardizaciju Srbije osnovan je Odlukom o osnivanju Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 16/07) za ostvarivanje ciljeva iz člana 4. Zakona o standardizaciji ("Službeni list SCG", broj 44/05), donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i za obavljanje drugih poslova iz oblasti standardizacije.
Ovim statutom uređuje se: naziv i sedište Instituta za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: Institut), pečat i štambilj; znak (logotip), delatnost, finansiranje, prava, obaveze i odgovornosti u pravnom prometu, unutrašnja organizacija, zastupanje i predstavljanje u pravnom prometu, organi, članstvo, javnost rada, poslovna i službena tajna, opšti akti i prava i obaveze zaposlenih u Institutu.
Institut je samostalna neprofitna organizacija koja ima status pravnog lica.
Institut se upisuje u sudski registar.
Institut ima prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, aktom o osnivanju Instituta i ovim statutom.
Osnivač Instituta je Republika Srbija, za koju na osnovu zakonskog ovlašćenja osnivačka prava vrši Vlada (u daljem tekstu: Osnivač).
Institut je član sledećih međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju:
1) Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO, International Organization for Standardization),
2) Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC, International Electrotechnical Commission),
3) Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN, Comité Européen de Normalisation) i
4) Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC, Comité Européen de Normalisation Electrotechnique).
U organima i tehničkim radnim telima organizacija iz stava 1. ovog člana, kao i u međunarodnim i regionalnim organizacijama koje se bave pitanjima standardizacije, Institut predstavlja i zastupa interese Republike Srbije.
U skladu sa zakonom i drugim propisima, a na način utvrđen ovim statutom, Institut može postati član i drugih međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju.
Naziv Instituta je: Institut za standardizaciju Srbije.
Skraćeni naziv Instituta je: ISS.
Pored naziva na srpskom jeziku, u poslovanju sa inostranstvom, Institut može da upotrebljava i naziv na engleskom jeziku: Institute for Standardization of Serbia.
Sedište Instituta je u Beogradu, u Ulici Stevana Brakusa broj 2.
Institut ima veliki i mali pečat okruglog oblika, koji su obrubljeni spoljnom debljom i unutrašnjom tanjom kružnom linijom i u sredini sadrže mali grb Republike Srbije, oko kojeg je u prvom redu ispisan tekst: Institut za standardizaciju Srbije, a u drugom - tekst: Republika Srbija, Beograd.
Sadržina velikog i malog pečata ispisana je na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Ispod grba u sredini malog pečata nalazi se redni broj pečata ispisan rimskim brojevima.
Prečnik velikog pečata je 32 mm, a malog 24 mm.
Veliki pečat služi za potvrđivanje autentičnosti akata kojima Institut odlučuje ili službeno opšti sa drugim pravnim licima, organima državne uprave, građanima i zaposlenima.
Mali pečat služi za slične svrhe kao veliki pečat, a upotrebljava se umesto velikog pečata kada je njegova upotreba nepodesna.
Institut ima štambilj pravougaonog oblika, osnovice 62 mm i visine 35 mm, na čijem vrhu se nalazi mali grb Republike Srbije, ispod koga, u posebnim redovima, slede tekst: Republika Srbija, tekst: Institut za standardizaciju Srbije, rubrika za upisivanje broja pod kojim se zavodi akt na koji je stavljen štambilj, rubrika za upisivanje datuma izdavanja akta i tekst: Beograd.
Sadržina štambilja ispisana je na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Štambilj se stavlja na interne akte Instituta koji se izrađuju u više primeraka, uključujući arhivski primerak koji se čuva u arhivi Instituta, a može se upotrebljavati i za naznačenje Instituta na kovertama i drugim omotima u kojima se otprema službena pošta, kao i za druge slične svrhe.
Broj pečata i štambilja, način njihove upotrebe i čuvanja, kao i lica koja su zadužena za rukovanje pečatom i štambiljem bliže se određuju posebnim aktom koji donosi direktor Instituta.
Institut ima svoj znak (logotip), čiji oblik, sadržinu i upotrebu utvrđuje Upravni odbor posebnim opštim aktom.
Znak (logotip) Instituta se registruje u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi.
Institut:
1) donosi, razvija, preispituje, menja, dopunjuje i povlači srpske standarde i srodne dokumente;
2) obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda i srodnih dokumenata sa evropskim i međunarodnim standardima i srodnim dokumentima;
3) vodi registar srpskih standarda i srodnih dokumenata, obuhvatajući sve faze razvoja;
4) učestvuje u izradi i preispitivanju evropskih i međunarodnih standarda i srodnih dokumenata koje donose evropske i međunarodne organizacije za standardizaciju u oblastima za koje postoje potrebe i interesi Republike Srbije, a za koje se očekuje preispitivanje ili donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata;
5) sarađuje sa evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju zemalja potpisnica odgovarajućih sporazuma iz oblasti standardizacije;
6) izvršava druge zadatke u skladu sa obavezama iz međunarodnih ugovora u oblasti standardizacije koji obavezuju Republiku Srbiju;
7) obezbeđuje dostupnost javnosti srpskih standarda, srodnih dokumenata, publikacija, kao i standarda i publikacija odgovarajućih evropskih i međunarodnih organizacija i drugih zemalja i vrši njihovu prodaju;
8) daje osnovu za izradu tehničkih propisa;
9) priprema i donosi programe i godišnje planove donošenja srpskih standarda;
10) deluje kao informacioni centar, u skladu sa zahtevima predviđenim odgovarajućim međunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz članstva u odgovarajućim evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju;
11) predstavlja i zastupa interese Republike Srbije u oblasti standardizacije u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju, kao i u njihovim telima;
12) odobrava upotrebu znaka usaglašenosti sa srpskim standardima i srodnim dokumentima u skladu sa svojim pravilima;
13) promoviše primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata;
14) obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i ovim statutom.
Za izradu predloga srpskih standarda i srodnih dokumenata u specifičnim oblastima, Institut može da angažuje specijalizovane organizacije i asocijacije, u skladu sa svojim pravilima.
Institut stiče sredstva za obavljanje svoje delatnosti:
1) prodajom standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija;
2) naplatom članarine;
3) naplatom usluga;
4) iz budžeta Republike Srbije;
5) iz donacija i drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Iznos sredstava za rad Instituta iz budžeta Republike Srbije određuje se u skladu sa godišnjim programom rada i godišnjim planom za donošenje standarda i srodnih dokumenata.
Sredstva za članarine Instituta u evropskim (CEN, CENELEC, ETSI - European Telecommunications Standards Institute) i međunarodnim (ISO, IEC, ITU - International Telecommunication Union) organizacijama za standardizaciju obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
VII PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI U PRAVNOM PROMETU
Institut u pravnom prometu nastupa samostalno u svoje ime i za svoj račun.
Za obaveze u pravnom prometu sa trećim licima Institut odgovara celokupnom svojom imovinom.
Ako Institut ne može da ispuni obaveze iz svoje imovine ili ako bi ispunjenje obaveza iz imovine Instituta ozbiljno ugrozilo njegov rad, za obaveze Instituta odgovara Osnivač.
Institut ima jedan ili više poslovnih računa za redovno poslovanje.
Unutrašnja organizacija Instituta, nazivi radnih mesta, opis poslova, broj izvršilaca i posebni uslovi za obavljanje poslova uređuju se aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji donosi direktor Instituta, uz saglasnost Upravnog odbora.
IX ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE U PRAVNOM PROMETU
U pravnom prometu, Institut zastupa i predstavlja direktor Instituta.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti direktora, Institut zastupa i predstavlja zaposleni u Institutu sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima koga direktor, u granicama svojih ovlašćenja, pismeno ovlasti za zastupanje i potpisivanje.
Direktor može ovlastiti zaposlenog u Institutu ili drugo lice da u određenim pravnim poslovima i postupcima pred sudom ili drugim organima predstavlja ili zastupa Institut, s tim što se u pisanom ovlašćenju određuje obim i sadržina datih ovlašćenja.
Organi Instituta su: Skupština, Upravni odbor, direktor, Nadzorni odbor i stručni saveti.
Skupština je najviši organ Instituta.
Skupštinu čine Osnivač i članovi Instituta.
Privredna društva, preduzeća i druga pravna lica članovi Instituta, kao i Osnivač, učestvuju u radu Skupštine preko ovlašćenih predstavnika.
Preduzetnici i fizička lica članovi Instituta neposredno učestvuju u radu Skupštine.
Član Instituta, odnosno njegov predstavnik, kao i predstavnici Osnivača u Skupštini, imaju po jedan glas.
Privredno društvo, preduzeće i drugo pravno lice član Instituta određuje jednog predstavnika u Skupštinu. Predstavnik mora posedovati pisano ovlašćenje člana Instituta koji ga je imenovao, koje može biti trajno ili samo za pojedinu sednicu Skupštine.
Osnivač Instituta određuje tri predstavnika u Skupštinu. Zahtev za određivanje ovlašćenih predstavnika Osnivača podnosi direktor Instituta.
Ako članu Instituta prestane članstvo u Institutu, istovremeno njegovom predstavniku u Skupštini Instituta prestaje svojstvo člana Skupštine.
Skupština:
1) donosi statut;
2) donosi godišnji program rada i godišnji plan za donošenje standarda i srodnih dokumenata;
3) bira i razrešava predsednika Skupštine;
4) razmatra i usvaja izveštaj o realizaciji godišnjeg programa rada;
5) razmatra i usvaja finansijski izveštaj Instituta;
6) razmatra i usvaja polugodišnji i godišnji izveštaj o realizaciji plana za donošenje standarda i srodnih dokumenata;
7) odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava;
8) po potrebi donosi i druga opšta akta Instituta;
9) predlaže tri člana Upravnog odbora iz redova članova Instituta;
10) predlaže jednog člana Nadzornog odbora iz redova članova Instituta;
11) razmatra i usvaja programske dokumente u vezi sa razvojem Instituta i druge programske dokumente;
12) razmatra pitanja od interesa za rad Instituta i u vezi sa njima daje svoje predloge i preporuke;
13) donosi poslovnik o radu Skupštine;
14) rešava prigovore u vezi sa uskraćivanjem prijema u članstvo i prestankom članstva u Institutu;
15) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim statutom.
Akte iz stava 1. tačke 1), 2), 5) i 7) ovog člana, Skupština donosi uz saglasnost Osnivača.
Za obavljanje određenih poslova i zadataka iz svog delokruga, Skupština može da osniva stalna i povremena radna tela.
Skupština Instituta ima predsednika, koji za svoj rad odgovara Skupštini.
Predsednika Skupštine biraju članovi Skupštine iz svojih redova, i to većinom glasova prisutnih članova Skupštine.
Pre pristupanja izboru predsednika Skupštine, Skupština odlučuje da li će se glasati tajno ili javno.
Postupak izbora, razrešenja, kao i rad predsednika Skupštine bliže se uređuje Poslovnikom o radu Skupštine.
Mandat predsednika Skupštine traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog izbora.
Predsednik Skupštine:
1) predstavlja Skupštinu;
2) saziva i vodi sednice Skupštine;
3) predlaže dnevni red za sednice Skupštine;
4) pokreće raspravu o pitanjima iz nadležnosti Skupštine;
5) potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština;
6) stara se o primeni poslovnika o radu Skupštine;
7) usklađuje rad Skupštine i njenih radnih tela;
8) obavlja i druge poslove određene zakonom, aktom o osnivanju Instituta, ovim statutom i poslovnikom o radu Skupštine.
Skupština može razrešiti predsednika Skupštine i pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) članu Instituta čiji je predstavnik prestane članstvo u Institutu;
3) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost duže od jedne godine;
4) je sprečen da obavlja svoju dužnost u periodu dužem od jedne godine;
5) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, predsednik Skupštine može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko predlog za njegovo razrešenje podnese najmanje jedna petina članova Instituta, Upravni odbor ili Osnivač. Predlog za razrešenje mora biti u pisanom obliku i obrazložen.
Skupština Instituta radi i odlučuje na redovnim i vanrednim sednicama.
Na sednicama Skupštine vodi se zapisnik, koji potpisuju zapisničar, predsednik Skupštine i dva overivača zapisnika.
Redovna sednica Skupštine saziva se najmanje dva puta godišnje, na predlog Upravnog odbora.
Vanredna sednica Skupštine obavezno se saziva u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog pisanog zahteva Upravnog odbora, jedne petine članova Skupštine ili Osnivača.
Sednice saziva i vodi predsednik Skupštine, a u njegovom odsustvu ovlašćeni član Skupštine koji ga zamenjuje.
Stručno-administrativni poslovi u vezi sa radom Skupštine obavljaju se u Institutu.
U radu sednica Skupštine mogu učestvovati članovi Upravnog odbora, članovi Nadzornog odbora, direktor Instituta, predsednici stručnih saveta i druga pozvana lica.
Pravo glasa na sednicama Skupštine imaju samo članovi Skupštine Instituta.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se svim članovima Skupštine, i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice. Ovaj poziv obavezno sadrži: podatak na čiju inicijativu se sednica saziva, podatak o vrsti sednice, datum, vreme i mesto održavanja sednice, predloženi dnevni red, kao i način dostavljanja dokumenata koji će biti razmatrani na sednici.
Odluke Skupštine su punovažne ako sednici prisustvuje više od polovine njenih članova.
Skupština donosi odluke javnim glasanjem, i to većinom glasova prisutnih članova.
Odluke o pojedinim pitanjima, na zahtev većine prisutnih članova, Skupština može donositi tajnim glasanjem.
Skupština može odlučiti da odluke o pojedinim pitanjima donese prepiskom (putem dopisne sednice), na taj način što se svim članovima Skupštine istovremeno dostavlja kratko pisano obrazloženje pojedinih pitanja zajedno s predlozima odluka. U tom slučaju članovi Skupštine su dužni da svoje odgovore u vezi s predloženim odlukama za pojedina pitanja dostave Institutu u propisanom roku, koji ne može biti kraći od 15 dana, u pisanom obliku. Odluka o kojoj se glasalo u skladu sa ovim stavom, smatraće se usvojenom, ako se o njoj potvrdno izjasnila većina članova Skupštine.
Skupština može ovlastiti Upravni odbor da između dve redovne sednice Skupštine umesto nje donosi izmene i dopune godišnjeg programa rada, odnosno godišnjeg plana za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata. U tom slučaju Upravni odbor je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj koji sadrži obrazloženje za svaku donetu izmenu i dopunu.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja Skupštine Instituta bliže se uređuju poslovnikom o njenom radu.
Upravni odbor je organ upravljanja poslovanjem Instituta, koji za svoj rad odgovara Skupštini.
Upravni odbor ima predsednika i šest članova.
Tri člana Upravnog odbora predlaže Skupština Instituta iz redova članova Instituta.
Jedan član Upravnog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u Institutu.
Predsednika i članove Upravnog odbora imenuje i razrešava Osnivač.
Mandat predsednika i članova Upravnog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
Članovi Upravnog odbora koje predlaže Skupština Instituta iz redova članova Instituta biraju se na sednici Skupštine, i to tajnim glasanjem. Broj kandidata između kojih se bira mora biti veći od broja članova Upravnog odbora koji se predlažu. Za članove Upravnog odbora Skupština predlaže kandidate koji su dobili većinu glasova prisutnih članova Skupštine.
Postupak kandidovanja i izbora članova Upravnog odbora iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje poslovnikom o radu Skupštine Instituta.
Ako članu Instituta čiji je predstavnik imenovan za člana Upravnog odbora prestane članstvo u Institutu, istovremeno prestaje i mandat njegovog predstavnika u Upravnom odboru.
Član Upravnog odbora koji se predlaže iz redova zaposlenih u Institutu bira se tajnim glasanjem. Za člana Upravnog odbora predlaže se kandidat koji je dobio većinu glasova ukupnog broja zaposlenih u Institutu. Postupak kandidovanja i izbora ovog člana Upravnog odbora bliže se uređuje aktom direktora Instituta.
Član Upravnog odbora iz redova zaposlenih u Institutu ne može da bude pozvan na disciplinsku odgovornost za stavove i mišljenja koje je izneo na sednicama Upravnog odbora.
Ako zaposlenom u Institutu koji je imenovan za člana Upravnog odbora prestane radni odnos u Institutu, istovremeno prestaje i njegov mandat u Upravnom odboru.
Upravni odbor:
1) predlaže Skupštini godišnji program rada i godišnji plan za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata i stara se o njihovom sprovođenju;
2) predlaže Skupštini usvajanje izveštaja o realizaciji godišnjeg programa rada;
3) predlaže Skupštini usvajanje finansijskog izveštaja Instituta;
4) predlaže Skupštini usvajanje polugodišnjeg i godišnjeg izveštaja o realizaciji plana za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata;
5) imenuje i razrešava predsednika i članove stručnog saveta;
6) donosi odluke o raspolaganju imovinom Instituta, za čije donošenje nije nadležna Skupština;
7) donosi pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti;
8) donosi pravila o upotrebi znaka usaglašenosti sa srpskim standardima i srodnim dokumentima;
9) daje saglasnost na akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Institutu;
10) odlučuje o prijemu članova Instituta i prestanku članstva u Institutu;
11) donosi odluku kojom se određuje visina članarine u Institutu za pojedinu godinu;
12) donosi odluku o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije, kao i o visini naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova iz oblasti standardizacije;
13) izvršava i sprovodi odluke Skupštine;
14) stara se o pripremi sednica Skupštine i predlaže Skupštini odluke iz njene nadležnosti;
15) daje saglasnost na opšti akt o kriterijumima za utvrđivanje visine zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih u Institutu;
16) donosi odluku o pogodnostima na koje imaju pravo članovi Instituta;
17) razmatra i usvaja ugovor o radu koji zaključuje predsednik Upravnog odbora sa direktorom Instituta;
18) donosi opšti akt o intelektualnoj svojini Instituta;
19) donosi izmene i dopune godišnjeg programa rada i godišnjeg plana za donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata, po ovlašćenju Skupštine;
20) odlučuje o kriterijumima za imenovanje i razrešenje predsednika i članova stručnih saveta;
21) odlučuje o pitanjima saradnje Instituta sa organima državne uprave, a naročito o pitanjima u vezi sa tehničkim propisima;
22) odlučuje o pitanjima članstva Instituta u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
23) odlučuje o pitanjima u vezi sa sistemima i šemama ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima srpskih standarda;
24) donosi akt o obrazovanju stručnog saveta i akt o imenovanju članova stručnog saveta;
25) predlaže Osnivaču kandidata za direktora Instituta;
26) predlaže Skupštini izmene i dopune Statuta;
27) utvrđuje osnove za učešće (platforme) i sastave delegacija Instituta na zasedanjima generalnih skupština i drugih organa međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
28) odlučuje o pitanjima u vezi sa kandidovanjem predstavnika Instituta za članove organa međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
29) donosi poslovnik o radu Upravnog odbora;
30) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim statutom.
Odluku iz stava 1. tačka 12) ovog člana, Upravni odbor donosi uz saglasnost Osnivača.
Za obavljanje određenih poslova i zadataka iz svog delokruga, Upravni odbor može da osniva stalna i povremena radna tela.
Predsednik Upravnog odbora:
1) predstavlja Upravni odbor;
2) saziva i vodi sednice Upravnog odbora;
3) predlaže dnevni red za sednice Upravnog odbora;
4) pokreće raspravu o pitanjima iz delokruga Upravnog odbora;
5) potpisuje odluke i druge akte koje donosi Upravni odbor;
6) stara se o primeni poslovnika o radu Upravnog odbora i drugih opštih akata Instituta;
7) usklađuje rad članova Upravnog odbora;
8) stara se o izvršavanju odluka Skupštine i Upravnog odbora;
9) dogovara se sa direktorom Instituta o pitanjima koja su od značaja za poslovanje Instituta i njegovih organa i tela;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim statutom.
Upravni odbor radi i odlučuje na sednicama.
Sednice Upravnog odbora sazivaju se po potrebi, a najmanje jednom u dva meseca.
Na sednicama Upravnog odbora vodi se zapisnik, koji potpisuju predsednik Upravnog odbora i zapisničar.
Sednice saziva i vodi predsednik Upravnog odbora, a u njegovom odsustvu ovlašćeni član Upravnog odbora koji ga zamenjuje.
Predsednik Upravnog odbora saziva sednice po sopstvenoj inicijativi, ali dužan je da ih obavezno sazove u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog pisanog zahteva predsednika Skupštine, najmanje tri člana Upravnog odbora, Osnivača ili direktora Instituta.
Stručno-administrativni poslovi u vezi sa radom Upravnog odbora obavljaju se u Institutu.
U radu sednica Upravnog odbora učestvuje direktor Instituta, bez prava glasa.
Po pozivu predsednika Upravnog odbora, u radu sednica Upravnog odbora mogu da učestvuju i predsednik Skupštine, predsednik stručnog saveta i drugo lice, bez prava glasa.
Upravni odbor donosi odluke javnim glasanjem, i to većinom glasova od ukupnog broja članova Upravnog odbora.
Odluke o pojedinim pitanjima, na zahtev većine od ukupnog broja članova, Upravni odbor može donositi tajnim glasanjem.
Predsednik, odnosno član Upravnog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je bio imenovan, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) razrešenje zatraži telo koje ga je predložilo;
3) članu Instituta čiji je predstavnik prestane članstvo u Institutu;
4) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost u periodu dužem od tri meseca;
5) je sprečen da obavlja svoju dužnost u periodu dužem od šest meseci;
6) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, predsednik ili član Upravnog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko predlog za njegovo razrešenje podnese Skupština, tri člana Upravnog odbora ili većina od ukupnog broja zaposlenih u Institutu. Predlog mora biti u pisanom obliku i obrazložen.
Ako član Upravnog odbora bude razrešen dužnosti pre isteka vremena na koje je imenovan, Osnivač će imenovati novog člana po istom postupku po kojem je bio predložen, odnosno imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Mandat novoimenovanog člana Upravnog odbora traje do isteka vremena na koje je bio imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Predsednik i članovi Upravnog odbora imaju pravo na naknadu za radno angažovanje na sednicama Upravnog odbora.
Visinu naknade određuje Skupština posebnom odlukom, u skladu sa kriterijumima sadržanim u godišnjem programu rada Instituta, s tim da nadoknada ne može biti viša od iznosa prosečne zarade u privredi.
Član Upravnog odbora ima pravo da se pismeno odrekne naknade iz stava 1. ovog člana.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja Upravnog odbora bliže se uređuju poslovnikom o radu Upravnog odbora.
Direktor rukovodi radom Instituta i odgovara za zakonitost rada i poslovanja. Za svoj rad odgovoran je Upravnom odboru.
Direktora Instituta imenuje i razrešava Osnivač, na predlog Upravnog odbora.
Mandat direktora traje pet godina, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano za direktora.
Direktor ne može biti član Upravnog odbora, član Nadzornog odbora, kao ni član Instituta.
Direktor ne može biti član organa upravljanja ili član nadzornog tela pravnog lica koje je član Instituta.
Upravni odbor predlaže kandidata za direktora Instituta na osnovu sprovedenog javnog konkursa, koji se objavljuje najmanje tri meseca pre isteka tekućeg mandata. Ukoliko se na javni konkurs ne prijavi ni jedan kandidat ili ako niko od prijavljenih kandidata ne ispunjava potrebne uslove ili predloženi kandidat ne bude imenovan, javni konkurs se ponavlja.
Za direktora Instituta može biti predložen kandidat koji ispunjava sledeće uslove, i to da:
1) ima državljanstvo Republike Srbije;
2) ima visoko obrazovanje;
3) ima najmanje deset godina radnog iskustva u svojoj struci, od čega najmanje pet godina na stručnim poslovima u vezi sa standardizacijom ili srodnim aktivnostima;
4) ima iskustvo u organizovanju i vođenju poslova;
5) poseduje znanje engleskog ili francuskog jezika;
6) poseduje znanje korišćenja računara i uobičajenih korisničkih programa;
7) nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivična dela za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.
Kandidat za direktora dužan je da Upravnom odboru podnese predlog poslovne politike i razvoja Instituta za mandatni period za koji se kandiduje.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Institut;
2) organizuje i rukovodi radom Instituta;
3) stara se o zakonitosti rada i odgovoran je za zakonitost rada Instituta;
4) stara se o korišćenju sredstava;
5) izvršava i sprovodi odluke Skupštine i Upravnog odbora;
6) predlaže akte koje razmatra, odnosno donosi Upravni odbor;
7) donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost Upravnog odbora;
8) podnosi Osnivaču izveštaj o realizaciji godišnjeg programa rada koji je usvojila Skupština;
9) podnosi Osnivaču polugodišnji i godišnji izveštaj o realizaciji godišnjeg plana za donošenje standarda i srodnih dokumenata koji je usvojila Skupština;
10) donosi akt o proglašenju (akt o donošenju), odnosno povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata;
11) odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u Institutu, u skladu sa zakonom;
12) donosi akta o obrazovanju komisija za standarde i srodna dokumenta, kojima se određuje sastav komisije, poslovi koje komisija obavlja, rokovi za izvršenje posla i druga pitanja koja su od značaja za rad komisije, kao i odluke o prestanku rada komisije, na predlog stručnog saveta;
13) podnosi Upravnom odboru tromesečne izveštaje o radu komisija za standarde i srodna dokumenta;
14) predlaže Upravnom odboru osnove poslovne politike i razvoja Instituta;
15) predlaže Upravnom odboru osnove za učešće (platforme) i sastave delegacija Instituta na zasedanjima generalnih skupština i drugih organa međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
16) predlaže Upravnom odboru učestvovanje predstavnika Instituta u radu upravnih i drugih organa međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
17) predlaže Upravnom odboru osnove i oblike saradnje Instituta sa organima državne uprave Republike Srbije, a naročito o pitanjima u vezi sa tehničkim propisima;
18) donosi akt o kriterijumima za utvrđivanje visine zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih u Institutu, uz saglasnost Upravnog odbora;
19) donosi odluke u vezi s poslovanjem Instituta, osim onih o kojima odlučuje Skupština odnosno, Upravni odbor;
20) donosi opšte i pojedinačne akte Instituta za koje prema zakonu, aktu o osnivanju Instituta i ovom statutu nisu nadležni Skupština i Upravni odbor;
21) stara se o pravima i obavezama Instituta kao člana međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
22) stara se o javnosti rada Instituta i obaveštava javnost o radu i rezultatima rada Instituta;
23) stara se o čuvanju poslovne i službene tajne Instituta;
24) stara se o pripremi materijala za sednice Skupštine i Upravnog odbora;
25) obaveštava Osnivača o tome da su se stekli uslovi za imenovanje, ili razrešenje članova organa Instituta koje imenuje Osnivač, odnosno o tome da su se stekli uslovi za određivanje predstavnika Osnivača u Skupštini Instituta;
26) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i ovim statutom.
Direktor je u radnom odnosu u Institutu i u njemu ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom nije drugačije propisano.
Međusobna prava i obaveze direktora i Instituta uređuju se ugovorom o radu, koji u ime Instituta zaključuje predsednik Upravnog odbora.
Direktor može da obrazuje stalna ili povremena savetodavna radna tela za obavljanje određenih stručnih poslova iz okvira svoje nadležnosti, za pripremanje predloga mera, odnosno za donošenje određenih odluka.
Direktoru prestaje dužnost po isteku vremena na koje je imenovan.
Direktoru može prestati dužnost i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko bude razrešen dužnosti ili podnese ostavku.
Direktor podnosi ostavku Osnivaču i dužan je da o njoj istovremeno obavesti Upravni odbor. Ostavka mora biti u pisanom obliku i obrazložena.
Upravni odbor je dužan da predloži kandidata za vršioca dužnosti direktora u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja Osnivača da je ostavka direktora prihvaćena. Vršilac dužnosti direktora može biti imenovan na period od najviše šest meseci.
Direktor u ostavci dužan je da obavlja samo tekuće poslove koji su neophodni za nesmetano svakodnevno funkcionisanje Instituta.
Nadzorni odbor je organ kontrole zakonitosti rada i finansijskog poslovanja Instituta, koji za svoj rad odgovara Skupštini u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i ovim statutom.
Nadzorni odbor ima predsednika i dva člana.
Predsednika i članove Nadzornog odbora imenuje i razrešava Osnivač.
Jednog člana Nadzornog odbora predlaže Skupština Instituta iz reda članova Instituta.
Drugi član Nadzornog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u Institutu.
Mandat članova Nadzornog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
Član Nadzornog odbora kojeg predlaže Skupština Instituta iz redova članova Instituta bira se na sednici Skupštine, i to tajnim glasanjem. Za člana Nadzornog odbora Skupština predlaže kandidata koji je dobio većinu glasova prisutnih članova Skupštine.
Postupak kandidovanja i izbora člana Nadzornog odbora iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje poslovnikom o radu Skupštine Instituta.
Ako članu Instituta čiji je predstavnik imenovan za člana Nadzornog odbora prestane članstvo u Institutu, istovremeno prestaje i mandat njegovog predstavnika u Nadzornom odboru.
Član Nadzornog odbora koji se predlaže iz redova zaposlenih u Institutu bira se tajnim glasanjem, i to većinom glasova od ukupnog broja zaposlenih u Institutu. Postupak kandidovanja i izbora ovog člana Nadzornog odbora bliže se uređuje aktom direktora Instituta.
Direktor Instituta nema pravo da učestvuje u izboru kandidata za člana Nadzornog odbora iz redova zaposlenih u Institutu.
Ako zaposlenom u Institutu koji je imenovan za člana Nadzornog odbora prestane radni odnos u Institutu, istovremeno prestaje i njegov mandat u Nadzornom odboru.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad zakonitošću rada organa Instituta;
2) pregleda izveštaje o realizaciji godišnjeg programa rada i finansijski izveštaj i utvrđuje da li su sačinjeni u skladu sa zakonom i vrši kontrolu njihove verodostojnosti i usklađenosti sa zakonom i drugim propisima;
3) vrši nadzor nad sprovođenjem finansijskog plana Instituta;
4) donosi poslovnik o svom radu;
5) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, aktom o osnivanju Instituta i ovim statutom.
Nadzorni odbor radi i odlučuje na sednicama.
Sednice Nadzornog odbora održavaju se po potrebi, a najmanje dva puta godišnje.
Na sednicama Nadzornog odbora vodi se zapisnik, koji potpisuju predsednik i prisutni članovi Nadzornog odbora.
Sednice saziva i vodi predsednik Nadzornog odbora, a u njegovom odsustvu ovlašćeni član koji ga zamenjuje.
Predsednik Nadzornog odbora saziva sednice po sopstvenoj inicijativi, ali dužan je da ih obavezno sazove u roku od 30 dana od dana prijema obrazloženog pisanog zahteva Upravnog odbora, jedne petine članova Instituta, dva člana Nadzornog odbora, Osnivača ili direktora Instituta.
Stručno-administrativni poslovi u vezi sa radom Nadzornog odbora obavljaju se u Institutu.
Odluke Nadzornog odbora donose se javnim glasanjem, pri čemu je potrebno da o njima glasaju najmanje dva člana Nadzornog odbora.
Predsednik Nadzornog odbora:
1) predstavlja Nadzorni odbor;
2) saziva i vodi sednice Nadzornog odbora;
3) predlaže dnevni red za sednice Nadzornog odbora;
4) pokreće raspravu o pitanjima iz delokruga Nadzornog odbora;
5) potpisuje odluke, izveštaje i druge akte koje donosi Nadzorni odbor;
6) stara se o primeni poslovnika o radu Nadzornog odbora;
7) usklađuje rad članova Nadzornog odbora;
8) obavlja i druge poslove određene zakonom, aktom o osnivanju Instituta, ovim statutom i poslovnikom o radu Nadzornog odbora.
O rezultatima nadzora, Nadzorni odbor podnosi izveštaj Skupštini Instituta i Osnivaču, najmanje jednom godišnje.
U izvršavanju svojih dužnosti, Nadzorni odbor može pregledati sve dokumente Instituta, proveravati verodostojnost dokumenata i istinitost podataka u njima, zahtevati izveštaje i objašnjenja od Upravnog odbora, direktora i zaposlenih u Institutu, kao i pregledati stanje imovine Instituta.
Upravni odbor, direktor i zaposleni u Institutu dužni su da Nadzornom odboru stave na uvid potrebne dokumente i pruže sve informacije od značaja za vršenje nadzora.
Predsedniku i članovima Nadzornog odbora mandat prestaje po isteku vremena na koje su imenovani.
Predsednik, odnosno član Nadzornog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je bio imenovan, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) razrešenje zatraži telo koje ga je predložilo;
3) članu Instituta čiji je predstavnik prestane članstvo u Institutu;
4) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost u periodu dužem od jedne godine;
5) je sprečen da obavlja svoju dužnost u periodu dužem od jedne godine;
6) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, predsednik ili član Nadzornog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko predlog za njegovo razrešenje podnese Skupština, Upravni odbor, dva člana Nadzornog odbora ili većina od ukupnog broja zaposlenih u Institutu. Predlog mora biti u pisanom obliku i obrazložen.
Ako član Nadzornog odbora bude razrešen dužnosti pre isteka vremena na koje je imenovan, Osnivač će imenovati novog člana po istom postupku po kojem je bio predložen, odnosno imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Mandat novoimenovanog člana Nadzornog odbora traje do isteka vremena na koje je bio imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Predsednik i članovi Nadzornog odbora imaju pravo na naknadu za prisustvo na sednicama Nadzornog odbora.
Visinu naknade određuje Upravni odbor posebnim aktom, na osnovu kriterijuma sadržanih u godišnjem programu rada Instituta.
Član Nadzornog odbora ima pravo da se pismeno odrekne naknade iz stava 1. ovog člana.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja Nadzornog odbora bliže se uređuju poslovnikom o radu Nadzornog odbora.
Stručni savet se osniva radi usmeravanja stručnog rada u pojedinim oblastima standardizacije.
Stručni savet se osniva aktom Upravnog odbora i za svoj rad odgovara Upravnom odboru.
Predsednika i članove stručnog saveta imenuje Upravni odbor iz reda istaknutih stručnjaka za oblast, odnosno oblasti za koje je stručni savet osnovan.
Predsednik i članovi stručnih saveta imenuju se na period od četiri godine i po isteku tog perioda mogu biti ponovo imenovani.
Članovi stručnih saveta nemaju pravo na naknadu za rad u stručnom savetu, ali imaju pravo na dnevnice i naknadu troškova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Stručni saveti se osnivaju za sledeće oblasti standardizacije:
1) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Evropski komitet za standardizaciju (CEN);
2) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC), Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), Zajednički tehnički komitet za informacionu tehnologiju (ISO/IEC JTC 1), Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC) i Evropski komitet za standarde u oblasti telekomunikacija (ETSI);
3) stručni savet za oblasti za koje su nadležni međunarodni komitet za opštu politiku ocenjivanja usaglašenosti ISO/CASCO - Committee on Conformity Assessment i evropski tehnički komitet CEN/CLC/TC 1 (kriterijumi za tela za ocenjivanje usaglašenosti).
Po ukazanoj potrebi, Upravni odbor može doneti odluku o osnivanju zajedničkog stručnog saveta ili o osnivanju više od jednog stručnog saveta za oblasti standardizacije navedene u stavu 1. ovog člana.
Stručni savet iz člana 65. stav 1. tačka 1. ima od 10 do 20 članova, koji imaju stručna znanja, kao i iskustvo u donošenju ili primeni standarda i srodnih dokumenata u jednoj ili više sledećih oblasti:
1) osnovni standardi,
2) usluge,
3) zaštita zdravlja,
4) zaštita životne sredine,
5) građevinarstvo i građevinski materijali,
6) mašinstvo,
7) transport i pakovanje,
8) hemija i hemijske tehnologije,
9) zaštita na radu,
10) hrana,
11) materijali,
12) komunalni infrastrukturni sistemi i energija,
13) proizvodi i usluge za informaciono društvo,
14) proizvodi za domaćinstvo,
16) sport i rekreacija,
15) grejanje, hlađenje, ventilacija i kondicioniranje vazduha.
Stručni savet iz člana 65. stav 1. tačka 2) ima od 5 do 10 članova, koji imaju stručna znanja, kao i iskustvo u donošenju ili primeni standarda i srodnih dokumenata u jednoj ili više sledećih oblasti:
1) opšta elektrotehnika,
2) elektroenergetika,
3) elektronika,
4) informacione tehnologije,
5) telekomunikacije.
Stručni savet iz člana 65. stav 1. tačka 3) ima od 5 do 10 članova, koji imaju stručna znanja, kao i iskustvo u donošenju ili primeni standarda i srodnih dokumenata u jednoj ili više sledećih oblasti:
1) ispitivanje i kontrola,
2) sertifikacija proizvoda, procesa i usluga,
3) sertifikacija sistema menadžmenta,
4) sertifikacija lica,
5) akreditacija.
Pravo predlaganja kandidata za predsednika i članove stručnog saveta imaju Osnivač i članovi Instituta.
Predlaganje kandidata za predsednika i članove stručnog saveta vrši se na osnovu poziva koji upućuje direktor Instituta, po odluci Upravnog odbora.
Svaki predlog mora da sadrži:
1) ime i prezime kandidata;
2) funkciju za koju se podnosi kandidatura (za predsednika, odnosno za člana);
3) naziv stručnog saveta za koji se podnosi kandidatura;
4) biografiju kandidata;
5) kratku informaciju o iskustvu kandidata u vezi sa standardizacijom u oblastima za koje je nadležan stručni savet za koji se podnosi kandidatura;
6) pisanu saglasnost kandidata;
7) kratku viziju kandidata o radu u stručnom savetu;
8) ime, odnosno naziv člana Instituta koji podnosi predlog.
Poziv iz stava 2. ovog člana se ponavlja dok Institutu ne bude predložen dovoljan broj kandidata koji ispunjavaju uslove iz čl. 66, 67, odnosno 68. ovog statuta.
Stručni savet:
1) predlaže usvajanje pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti;
2) predlaže usvajanje pravila o upotrebi znaka usaglašenosti sa srpskim standardima i srodnim dokumentima;
3) priprema stručne osnove za godišnji program rada i godišnji plan za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i druga programska akta Instituta;
4) predlaže obrazovanje i prestanak rada komisija za standarde i srodne dokumente radi sprovođenja godišnjeg programa rada i godišnjeg plana za donošenja standarda i srodnih dokumenata, kao i izmene i dopune akta o obrazovanju ovih komisija;
5) daje predloge i mišljenja o organizaciji rada Instituta;
6) donosi poslovnik o svom radu;
7) obavlja i druge poslove u skladu sa aktom o osnivanju Instituta, ovim statutom i poslovnikom o svom radu.
U slučajevima kada iz objektivnih razloga nije moguće obrazovati komisiju za standarde i srodne dokumente, stručni savet obavlja poslove komisije za srpske standarde i srodne dokumente u procesu izrade i donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata koje je potrebno doneti radi ispunjenja obaveza koje proističu iz članstva u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju.
Upravni odbor razrešava dužnosti predsednika i članove stručnog saveta po isteku vremena na koje su bili imenovani.
Predsednik, odnosno član stručnog saveta može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) članu Instituta koji ga je predložio, prestane članstvo u Institutu;
3) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost u periodu dužem od šest meseci;
4) je sprečen da obavlja svoju dužnost u periodu dužem od jedne godine;
5) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta;
6) zastupa isključivo lične interese ili interese člana Instituta koji ga je predložio, zanemarujući opšte interese i interese Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 2. ovog člana, predsednik stručnog saveta može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko se utvrdi da ne deluje u skladu sa odlukama organa Instituta ili stručnog saveta koji vodi.
Predlog Upravnom odboru za razrešenje predsednika ili člana stručnog saveta može podneti jedna trećina članova stručnog saveta ili direktor Instituta. Predlog mora biti u pisanom obliku i obrazložen.
Ako član stručnog saveta bude razrešen dužnosti pre isteka vremena na koje je imenovan, Upravni odbor će imenovati novog člana u skladu sa postupkom iz člana 69. ovog statuta.
Mandat novoimenovanog člana stručnog saveta traje do isteka vremena na koje je bio imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja stručnog saveta bliže se uređuju poslovnikom o njegovom radu.
Poslovnik o radu stručnog saveta donosi se na zajedničkoj sednici stručnih saveta koji se osnivaju u skladu sa članom 65. ovog statuta.
Članstvo u Institutu je dobrovoljno.
Član Instituta može biti: privredno društvo, preduzeće i drugo pravno lice ili preduzetnik koji su osnovani po propisima Republike Srbije, kao i fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije (u daljem tekstu: zainteresovane strane).
Članstvo u Institutu se ne može prenositi ili preuzimati.
Član Instituta ima pravo da neposredno ili preko ovlašćenog predstavnika učestvuje u radu, upravljanju i odlučivanju u organima Instituta u skladu sa ovim statutom.
Član Instituta ima pravo na pogodnosti, kao što su:
1) poseban popust u odnosu na propisanu visinu naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije;
2) poseban popust u odnosu na propisanu visinu naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova iz oblasti standardizacije;
3) poseban popust na kotizacije za seminare, konferencije, savetovanja i druge stručne skupove koje Institut organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama i
4) druge slične pogodnosti.
Pogodnosti iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju Pravilnikom o članstvu i aktom koji donosi Upravni odbor Instituta.
Član Instituta ima sledeće obaveze:
1) da se pridržava odredbi Zakona o standardizaciji, akta o osnivanju Instituta, ovog statuta i opštih akata Instituta;
2) da aktivno učestvuje u ostvarivanju ciljeva, programa i planova Instituta;
3) da Institutu redovno plaća članarinu i
4) da promoviše primenu standarda i srodnih dokumenata.
Ostala prava i obaveze članova Instituta bliže se uređuju Pravilnikom o članstvu koji donosi Skupština Instituta.
Za sticanje članstva u Institutu zainteresovane strane su dužne da podnesu pisanu prijavu za učlanjenje s izjavom o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva.
Prijave za učlanjenje bez potpisane izjave o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva se ne razmatraju. Za pravna lica i preduzetnike ova izjava mora biti overena njihovim pečatom.
Način podnošenja i sadržina prijava za učlanjenje s izjavom o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva bliže se uređuju Pravilnikom o članstvu, koji donosi Skupština Instituta.
Odluku o prijemu, odnosno o uskraćivanju prijema u članstvo donosi Upravni odbor Instituta na osnovu podnetih dokumenata navedenih u članu 79. stav 1. ovog statuta.
Odluka iz stava 1. ovog člana stupa na snagu danom njenog donošenja i članu Instituta se dostavlja u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
Pravna i fizička lica nezadovoljna odlukom o uskraćivanju prijema u članstvo mogu podneti prigovor Skupštini Instituta u roku od osam dana od njenog prijema.
Odluka Skupštine u vezi sa prigovorom na odluku o uskraćivanju prijema u članstvo je konačna i stupa na snagu danom njenog donošenja, a podnosiocu prijave za učlanjenje dostavlja se u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
Članarina predstavlja redovni doprinos članova opštem razvoju Instituta i nacionalne standardizacije u Republici Srbiji.
Visina članarine utvrđuje se posebnom odlukom Upravnog odbora Instituta za svaku kalendarsku godinu.
Odluka o visini članarine za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja tekuće godine.
Za članove privredna društva, preduzeća i druga pravna lica koja ostvaruju dobit, visina članarine određuje se na osnovu broja zaposlenih.
Za sve članove preduzetnike utvrđuje se ista visina članarine.
Za članove pravna lica koja ne ostvaruju dobit, visina članarine određuje se na osnovu vrste delatnosti.
Za sve članove fizička lica utvrđuje se ista visina članarine.
Članarina za tekuću godinu plaća se najkasnije do 31. marta tekuće godine.
Članovi Instituta koji su primljeni u članstvo u periodu od 1. januara do 30. juna tekuće godine plaćaju celi iznos članarine za tekuću godinu, i to najkasnije 90 dana od dana donošenja odluke o njihovom prijemu u članstvo.
Članovi Instituta koji su primljeni u članstvo 1. jula tekuće godine ili kasnije plaćaju polovinu iznosa članarine za tekuću godinu, i to najkasnije 90 dana od dana donošenja odluke o njihovom prijemu u članstvo.
Članovi mogu posebnim prilozima da daju doprinos razvoju pojedinih oblasti nacionalne standardizacije ili pojedinim projektima u vezi sa nacionalnom standardizacijom.
Posebni prilozi članova i način njihovog korišćenja uređuju se posebnim opštim aktom koji donosi Upravni odbor.
Članstvo u Institutu može prestati usled:
1) dobrovoljnog istupanja člana;
2) prestanka rada člana Instituta ako je član pravno lice, odnosno smrti člana Instituta ako je član fizičko lice;
3) isključenja člana;
4) prestanka rada Instituta.
Član koji želi da iz bilo kog razloga istupi iz članstva Instituta dužan je da o tome dostavi pisano obaveštenje Institutu najmanje tri meseca pre nameravanog dana istupanja, odnosno pre kraja godine.
Član koji dostavi obaveštenje iz stava 1. ovog člana u periodu od 1. januara do 31. marta, dužan je da plati pola iznosa godišnje članarine.
Članstvo u smislu člana 85. tačka 2) ovog statuta prestaje brisanjem člana Instituta, koji je pravno lice, iz registra privrednih subjekata, sudskog registra, registra udruženja, odnosno drugog registra.
Članstvo u Institutu može prestati isključenjem u sledećim slučajevima:
1) zbog neplaćanja članarine u toku jedne kalendarske godine;
2) zbog grubog ili sistematskog neizvršavanja obaveza, nepridržavanja Statuta i drugih opštih akata Instituta ili nepridržavanja odluka Skupštine, odnosno Upravnog odbora Instituta;
3) zbog narušavanja ugleda Instituta.
Odluku o prestanku članstva donosi Upravni odbor Instituta.
Odluke o prestanku članstva u vezi sa članom 88. tač. 2) i 3) iz ovog statuta donose se po prethodnom izjašnjavanju, za koje se članu mora dostaviti pisani poziv, preporučenom pošiljkom. U slučaju da se pozvani član ne odazove na poziv, odluka se donosi bez izjašnjavanja člana.
Odluka iz stava 1. ovog člana stupa na snagu danom njenog donošenja i članu Instituta dostavlja se u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
Članovi Instituta nezadovoljni odlukom iz stava 1. ovog člana mogu podneti prigovor Skupštini Instituta u roku od osam dana od prijema odluke. Odluka Skupštine u vezi sa prigovorom je konačna i stupa na snagu danom njenog donošenja, a članu se dostavlja u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
Pri prestanku članstva zbog istupanja ili isključenja, plaćena članarina za tekuću godinu se ne vraća članu.
Član koji je istupio iz članstva može ponovo podneti prijavu za učlanjenje tek po isteku šest meseci od dana donošenja odluke o prestanku članstva.
Član kome je članstvo prestalo usled isključenja zbog neizvršavanja obaveza ili nepridržavanja Statuta i drugih opštih akata Instituta ili nepridržavanja odluka Skupštine i Upravnog odbora, može ponovo podneti prijavu za učlanjenje tek kada se otkloni razlog za isključenje, ali ne pre isteka jedne godine od dana donošenja odluke o prestanku članstva.
Rad Instituta je javan.
Javnost rada ostvaruje se objavljivanjem informacija i podataka o radu Instituta u službenom glasilu, u posebnim publikacijama, na internet-prezentaciji Instituta, kao i pružanjem informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja.
Za davanje informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja, nadležan je direktor Instituta, odnosno lice koje on ovlasti pisanim ovlašćenjem.
Institut će uskratiti informacije ili uvid u dokumente sredstvima javnog informisanja, ako tražene informacije, odnosno dokumenti, predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu prema zakonu ili drugom aktu.
Poslovnom tajnom smatraju se podaci koji su zakonom ili drugim aktom određeni kao poslovna tajna, kao i podaci čije bi saopštavanje ili davanje na uvid neovlašćenim licima moglo naneti štetu interesima Instituta i njegovom poslovnom ugledu.
Podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu, drugim licima mogu saopštiti direktor i lica koja on ovlasti pisanim ovlašćenjem, uz prethodno upozorenje o tajnosti podataka.
Povreda dužnosti čuvanja poslovne tajne predstavlja težu povredu radne obaveze.
O čuvanju poslovne tajne stara se direktor.
Podaci koji se smatraju poslovnom tajnom i stepen njihove tajnosti utvrđuju se aktom koji donosi direktor Instituta.
Podaci koji se smatraju službenom tajnom utvrđuju se aktom koji donosi direktor Instituta.
Statut je najviši opšti akt Instituta.
Izmene i dopune ovog statuta, kao i drugih opštih akata vrše se po postupku i na način koji je propisan za njihovo donošenje.
Statut se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Drugi opšti akti Instituta, kao što su poslovnici, pravilnici i drugi akti kojima se uređuju pojedina pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti Instituta, kao i odluke kojima se utvrđuju pitanja od značaja za rad Instituta, moraju biti usklađeni sa Statutom.
Opšti akti iz stava 1. ovog člana objavljuju se na oglasnoj tabli Instituta i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
XVI PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH
Kriterijumi za utvrđivanje visine zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih u Institutu utvrđuju se aktom koji donosi direktor Instituta, uz saglasnost Upravnog odbora.
Na prava i obaveze zaposlenih u Institutu koja nisu uređena ovim statutom ili drugim aktom Instituta primenjuju se opšti propisi o radu.
XVII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Opšti akti Instituta biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja ovog statuta na snagu.
Do donošenja pravila Instituta na osnovu kojih se donose i izdaju srpski standardi i srodni dokumenti, primenjivaće se važeća pravila koja je doneo Zavod za standardizaciju, u skladu sa Zakonom o standardizaciji ("Službeni list Savezne Republike Jugoslavije", br. 30/96, 59/98, 70/01 i 8/03).
Pored poslova navedenih u članu 10. ovog statuta, Institut obavlja poslove koji su mu povereni pojedinim propisima Republike Srbije. Institut će poslove koji su mu povereni na napred navedeni način obavljati do donošenja propisa kojim će obavljanje ovih poslova biti uređeno na drugi način.
Ovaj statut, po dobijanju saglasnosti Osnivača, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.