PRAVILNIKO ZAJEDNIČKIM KRITERIJUMIMA ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDIMA I METODOLOŠKIM UPUTSTVIMA ZA POSTUPANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU("Sl. glasnik RS", br. 82/2007) |
Ovim pravilnikom propisuju se zajednički kriterijumi za organizovanje i standardi i metodološka uputstva za postupanje interne revizije i bliže uređuju poslovi interne revizije kod direktnih korisnika budžetskih sredstava, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i javnih preduzeća osnovanih od strane Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, opštine, grada i grada Beograda (u daljem tekstu: lokalne vlasti), pravnih lica osnovanih od strane tih javnih preduzeća, odnosno pravnih lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda (u daljem tekstu: subjekti revizije).
Termini koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Sistem finansijskog upravljanja i kontrole predstavlja sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja rukovodstvo subjekta revizije, sa ciljem da se obezbedi razumna uverenost da se ciljevi subjekta revizije ostvaruju kroz:
(1) poštovanje zakona, internih akata i ugovora,
(2) pouzdanost i sveobuhvatnost finansijskih i operativnih podataka,
(3) efektivnost i efikasnost operacija,
(4) čuvanje sredstava i podataka;
2) Rizik predstavlja verovatnoću da će se desiti određeni događaj, koji bi mogao imati negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva subjekta revizije. Rizik se meri kroz njegove posledice i verovatnoću dešavanja;
3) Upravljanje rizikom odnosi se na proceduru identifikovanja, procene i kontrole rizika sa ciljem da se u razumnoj meri obezbedi uverenost u pogledu ostvarivanja ciljeva subjekta revizije;
4) Kontrola se odnosi na aktivnosti koje rukovodstvo preduzima u cilju izbegavanja, odnosno umanjivanja rizika koji imaju negativan uticaj na ostvarivanje ciljeva subjekta revizije;
5) Nezavisnost se odnosi na odsustvo svih okolnosti koje mogu ugroziti objektivnost interne revizije. Interna revizija treba da bude uspostavljena na način koji onemogućava uplitanje u rad koji obavljaju interni revizori prilikom utvrđivanja obima interne revizije, planiranja, izvršavanja zadataka i izveštavanja;
6) Objektivnost se odnosi na stav oslobođen pristrasnosti, odnosno stav koji nije zasnovan na sudu (proceni) drugog lica;
7) Revizorsko angažovanje (zadatak) odnosi se na konkretan revizorski posao, zadatak, odnosno pregled, što uključuje i uveravanje, odnosno pružanje konsultantske/savetodavne usluge. Angažovanje može da podrazumeva različite zadatke, procedure i aktivnosti;
8) Poverljivost se odnosi na poštovanje vrednosti i "vlasništva" podataka koje interni revizori pribavljaju tokom obavljanja poslova, a koje ne treba obelodanjivati bez odgovarajućeg ovlašćenja, izuzev u slučajevima kada postoji zakonska, odnosno profesionalna obaveza da se podaci obelodane;
9) Rukovodioci i kontrolna upravljačka struktura podrazumevaju rukovodioce subjekata revizije u javnom sektoru, uključujući i rukovodioce subjekta revizije u njihovoj nadležnosti, kao i rukovodioce službi koji obavljaju naknadnu kontrolu aktivnosti u okviru subjekta revizije;
10) Indikacije prevare su materijalno značajne radnje, koje ukazuju na postojanje elemenata prekršaja, odnosno krivičnog dela, odnosno propusti na osnovu kojih se može izvući zaključak da postoji namerno, odnosno pogrešno predstavljanje materijalnih ili finansijskih činjenica;
11) Etički kodeks odnosi se na Etički kodeks Instituta internih revizora. Ovaj dokument uključuje principe koji se odnose na profesiju i praksu interne revizije i pravila ponašanja koja opisuju ponašanje koje se očekuje od internih revizora. Etički kodeks se primenjuje kako na svakog internog revizora pojedinačno, tako i na službe interne revizije;
12) Povelja interne revizije je interni akt koji potpisuju rukovodilac službe za internu reviziju i rukovodilac subjekta revizije, u kojem su navedeni cilj, ovlašćenja i odgovornosti interne revizije. Povelja:
(1) navodi status interne revizije u okviru subjekta revizije,
(2) reguliše pristup internih revizora evidenciji, zaposlenima i imovini neophodnoj za obavljanje zadataka revizije,
(3) definiše obim - delokrug rada interne revizije;
13) Međunarodni standardi interne revizije odnose se na Međunarodne standarde profesionalne prakse interne revizije Instituta internih revizora, SAD;
14) Međunarodno prihvaćeni revizorski standardi odnose se na standarde Međunarodne federacije računovođa /IFAC/.
II USPOSTAVLJANJE I ORGANIZACIJA INTERNE REVIZIJE
Interna revizija uspostavlja se kod subjekata interne revizije iz člana 1. ovog pravilnika.
Interna revizija ne mora se uspostaviti kod direktnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti nemaju indirektne korisnike sredstava budžeta, a imaju manje od 200 zaposlenih.
Nezavisno od kriterijuma iz stava 2. ovog člana, interna revizija uspostavlja se kod:
1) Ministarstva spoljnih poslova;
2) Ministarstva odbrane;
3) Ministarstva unutrašnjih poslova;
4) Ministarstva finansija;
5) Ministarstva pravde;
6) Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu;
7) Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;
8) Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja;
9) Ministarstva za infrastrukturu;
10) Ministarstva trgovine i usluga;
11) Ministarstva rada i socijalne politike;
12) Ministarstva nauke;
13) Ministarstva prosvete;
14) Ministarstva zaštite životne sredine;
15) Ministarstva omladine i sporta;
16) Ministarstva kulture;
17) Ministarstva zdravlja;
18) Bezbednosno informativne agencije.
Poslove interne revizije obavljaju:
1) Centralna jedinica za harmonizaciju iz člana 66. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 9/02, 87/02, 61/05 - dr. zakon, 66/05, 101/05 - dr. zakon, 62/06 - dr. zakon i 85/06 - u daljem tekstu: Zakon);
2) jedinice, službe, odnosno drugi organizacioni oblici za internu reviziju (u daljem tekstu: jedinice za internu reviziju) kod direktnih korisnika sredstava budžeta Republike i budžeta lokalnih vlasti i kod organizacija obaveznog socijalnog osiguranja;
3) jedinice za internu reviziju u javnim preduzećima osnovanim od strane Republike Srbije, odnosno lokalnih vlasti, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, odnosno pravnim licima nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda.
Dva ili više korisnika sredstava budžeta, javnih preduzeća i drugih pravnih lica iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana mogu organizovati zajedničku jedinicu za internu reviziju.
Izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana, poslove interne revizije može da obavlja i interni revizor.
Interni revizor iz stava 3. ovog člana poslove interne revizije može da obavlja kod jednog ili više subjekata revizije.
Direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije iz člana 3. stav 2. ovog pravilnika mogu, ako ocene da je to potrebno, uspostaviti internu reviziju, saglasno odredbama stava 1. tačka 2) i st. 2, 3. i 4. ovog člana.
Saglasno stavu 5. ovog člana, internu reviziju mogu uspostaviti i indirektni korisnici sredstava budžeta i indirektni korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Jedinica za internu reviziju obavlja internu reviziju svih organizacionih delova subjekta revizije, programa, aktivnosti i procesa, uključujući i korisnike sredstava Evropske unije.
Jedinica za internu reviziju onog subjekta revizije koji je odgovoran za upravljanje zajedničkim međusektorskim programima i projektima, koordinira rad jedinica za internu reviziju subjekata revizije koji učestvuju u ovim programima i projektima.
Jedinica za internu reviziju direktnog korisnika sredstava budžeta koordinira aktivnosti jedinica za internu reviziju indirektnih korisnika sredstava budžeta iz svoje nadležnosti, ukoliko su takve jedinice organizovane.
Jedinica za internu reviziju Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje koordinira aktivnosti jedinica za internu reviziju korisnika sredstava Zavoda, ukoliko su takve jedinice organizovane.
Rukovodilac subjekta revizije je odgovoran za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije u skladu sa Zakonom i ovim pravilnikom.
Rukovodilac subjekta revizije može da obrazuje revizorski odbor, kao savetodavno telo o pitanjima interne kontrole i interne revizije.
Nadležnost i sastav revizorskog odbora određuju se u skladu sa Međunarodnim standardima interne revizije.
Jedinica za internu reviziju i interni revizor funkcionalno i organizaciono su nezavisni i direktno odgovorni rukovodiocu subjekta revizije.
Funkcionalna nezavisnost uspostavlja se nezavisnim planiranjem, sprovođenjem i izveštavanjem o obavljenim internim revizijama.
Organizaciona nezavisnost uspostavlja se u odnosu na druge organizacione delove subjekta revizije.
Rukovodiocu interne revizije i internom revizoru ne može se dodeliti obavljanje bilo koje druge funkcije i aktivnosti, osim aktivnosti interne revizije.
Rukovodilac interne revizije i interni revizor su nezavisni u svom radu i ne mogu biti otpušteni ili premešteni na drugo radno mesto zbog iznošenja činjenica i davanja preporuka u vezi sa internom revizijom.
III POSLOVI, STANDARDI I METODOLOGIJA INTERNE REVIZIJE
Interna revizija je nezavisna i objektivna aktivnost davanja stručnog mišljenja i saveta.
Funkcije interne revizije utvrđene su u članu 67. stav 7. Zakona.
Interna revizija pomaže subjektu revizije u postizanju njegovih ciljeva primenjujući sistematičan i disciplinovan pristup u ocenjivanju aktivnosti i to:
1) identifikovanjem i procenom rizika u subjektu revizije;
2) procenom adekvatnosti i efikasnosti sistema finansijskog upravljanja i kontrole u odnosu na:
(1) identifikovanje rizika, procenu rizika i upravljanje rizikom od strane rukovodioca subjekta revizije,
(2) usklađenost poslovanja sa zakonima, internim aktima i ugovorima,
(3) pouzdanost i potpunost finansijskih i drugih informacija,
(4) efikasnost, efektivnost i ekonomičnost poslovanja,
(5) zaštitu informacija,
(6) izvršenje zadataka i postizanje ciljeva;
3) davanjem preporuka za poboljšavanje aktivnosti u subjektu revizije.
Interna revizija obavlja se u skladu sa Međunarodnim standardima interne revizije i propisima kojima se uređuje interna revizija u Republici Srbiji.
Interni revizori su dužni da se u svom radu pridržavaju povelje interne revizije, Etičkog kodeksa, priručnika kojim se propisuje metodologija rada i uputstava i instrukcija koje, u skladu sa Zakonom, donosi ministar finansija.
Subjekti revizije koji su u organizacionom i finansijskom smislu složene celine, mogu zbog specifičnosti poslovanja da donesu dodatna metodološka uputstva za vršenje interne revizije, kao akta kojima se detaljnije i bliže razrađuju metodi koji se koriste u postupku revizije.
Revizorski proces u pojedinačnoj reviziji sadrži sledeće etape: planiranje revizorskog zadatka, vršenje provera, izveštavanje i praćenje aktivnosti primene preporuka koje su date.
Revizija se obavlja revizijom sistema, revizijom usaglašenosti, finansijskom revizijom, revizijom informacionih tehnologija i analizom.
IV PRAVA I ODGOVORNOSTI RUKOVODIOCA INTERNE REVIZIJE I INTERNIH REVIZORA
Rukovodilac interne revizije i interni revizori imaju pravo na neograničen pristup rukovodiocima, zaposlenima i sredstvima subjekta revizije koji su u vezi sa sprovođenjem revizije.
Rukovodilac interne revizije i interni revizori imaju pravo pristupa svim informacijama, uključujući i poverljive, poštujući njihov odobreni nivo poverljivosti, kao i pristup svim raspoloživim dokumentima i evidencijama u subjektu revizije potrebnim za sprovođenje revizije.
Rukovodilac interne revizije i interni revizori imaju pravo da zahtevaju od odgovornih lica sve neophodne podatke, preglede, mišljenja, dokumente ili neku drugu informaciju u vezi revizije.
Rukovodilac interne revizije, pored prava iz člana 12. ovog pravilnika, ima i sledeća prava:
1) da izveštava rukovodioca subjekta revizije o svim važnijim stvarima vezanim za sprovođenje revizije;
2) da predloži rukovodiocu subjekta revizije angažovanje eksperata, čija su posebna znanja i veštine vezana za sprovođenje revizije potrebna u postupku revizije.
Rukovodilac interne revizije i interni revizor dužni su da čuvaju tajnost podataka i informacija koje su im stavljene na raspolaganje u postupku revizije, osim ako zakonom nije drukčije propisano.
Rukovodilac interne revizije je odgovoran za aktivnosti jedinice interne revizije, uključujući:
1) pripremu i podnošenje na odobravanje rukovodiocu subjekta revizije nacrta povelje interne revizije, strateškog i godišnjeg plana interne revizije;
2) organizovanje, koordinaciju i raspodelu radnih zadataka internim revizorima u saglasnosti sa njihovim znanjem i veštinama;
3) odobravanje planova obavljanja pojedinačne revizije;
4) nadgledanje sprovođenja godišnjeg plana interne revizije i primenu metodologije interne revizije u javnom sektoru od strane jedinice kojom upravlja;
5) pripremu i podnošenje na odobrenje rukovodiocu subjektu revizije plana za profesionalnu obuku i profesionalni razvoj internih revizora;
6) razvoj posebne metodologije gde je to potrebno za aktivnosti jedinice za internu reviziju;
7) procenu novih sistema za finansijsko upravljanje i kontrolnih sistema.
Rukovodilac interne revizije obavezan je da rukovodiocu subjekta revizije dostavi:
1) godišnji izveštaj o radu interne revizije;
2) izveštaj o rezultatima svake pojedinačne revizije i svim važnim nalazima, datim preporukama i preduzetim radnjama za poboljšanje poslovanja subjekta revizije;
3) periodične izveštaje o napretku u sprovođenju godišnjeg plana interne revizije;
4) izveštaje o adekvatnosti resursa za obavljanje interne revizije;
5) izveštaje o svim slučajevima u kojima su aktivnosti rukovodioca interne revizije i internih revizora naišle na ograničenja.
Rukovodilac interne revizije obavezan je da sarađuje i koordinira rad sa eksternom revizijom.
Rukovodilac interne revizije utvrđuje program za ocenu kvaliteta rada jedinice za internu reviziju.
Interno ocenjivanje uključuje stalne preglede izvođenja aktivnosti revizije i periodične preglede kroz samo ocenjivanje.
Eksterno ocenjivanje sprovodi se najmanje jednom u pet godina od organizacije koja je upoznata sa praksom interne revizije i Međunarodnim standardima interne revizije.
Rukovodilac interne revizije i interni revizori treba da poseduju odgovarajuće znanje kako bi bili sposobni da prepoznaju indikacije prevare i prisustvo bilo kojih uslova za omogućavanje prevara.
Kada su identifikovani indikatori prevare, interni revizori obavezni su da prekinu postupak revizije i odmah obaveste rukovodioca interne revizije, koji će odmah obavestiti rukovodioca subjekta revizije.
U slučaju da rukovodilac subjekta revizije ne preduzme potrebne radnje nakon obaveštenja navedenog u stavu 2. ovog člana, rukovodilac interne revizije obaveštava nadzorni odbor ili revizorski odbor, ako je takav odbor osnovan.
V USLOVI ZA OBAVLJANJE POSLOVA RUKOVODIOCA INTERNE REVIZIJE I INTERNIH REVIZORA
Interni revizor, pored uslova propisanih zakonom i aktom o sistematizaciji radnih mesta, mora da ima najmanje tri godine iskustva na poslovima revizije, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima i položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru.
Ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru (u daljem tekstu: ovlašćeni interni revizor) polaže se pred komisijom koju obrazuje ministar finansija.
Program za polaganje ispita za ovlašćenog internog revizora donosi ministar finansija.
Rukovodilac jedinice za internu reviziju mora da ispunjava uslove iz člana 19. ovog pravilnika i da ima najmanje sedam godina iskustva na poslovima revizije, finansijske kontrole ili računovodstveno-finansijskim poslovima.
Rukovodilac jedinice za internu reviziju ne može biti lice koje je bilo zaposleno na radnom mestu sa rukovodećim ovlašćenjima u oblasti finansijskog upravljanja u subjektu revizije u poslednjih pet godina.
VI PLANIRANJE, SPROVOĐENJE I IZVEŠTAVANJE INTERNE REVIZIJE
Interna revizija obavlja se prema:
1) strateškom planu za trogodišnji period;
2) godišnjem planu;
3) planu pojedinačne revizije.
Strateški plan donosi se do kraja tekuće godine za sledeći trogodišnji period, a godišnji plan interne revizije donosi se do kraja tekuće godine za narednu godinu.
Strateški plan, kojim se utvrđuju strateški ciljevi interne revizije, zasniva se na dugoročnim ciljevima subjekta revizije.
Rukovodilac interne revizije priprema strateški plan na osnovu konsultacija sa rukovodiocem subjekta revizije i drugim rukovodiocima u subjektu revizije.
Strateški plan odobrava rukovodilac subjekta revizije.
Godišnji plan se priprema svake godine na osnovu strateškog plana.
Rukovodilac interne revizije priprema godišnji plan, koji odobrava rukovodilac subjekta revizije.
Izmene strateškog i godišnjih planova rade se na osnovu procene rizika, na predlog rukovodioca interne revizije, a odobrava ih rukovodilac subjekta revizije.
Svaka pojedinačna revizija obavlja se na osnovu pripremljenog plana koji detaljno opisuje predmet, ciljeve, trajanje, raspodelu resursa, revizorski pristup, tehnike i obim provera.
Plan pojedinačne revizije i sa njim povezane programe, koji detaljno opisuju revizorske postupke, priprema interni revizor, a odobrava rukovodilac interne revizije.
Revizija započinje uvodnim sastankom sa rukovodstvom subjekta revizije, a obavlja se utvrđivanjem, analiziranjem, procenjivanjem i dokumentovanjem podataka dovoljnih za davanje stručnog mišljenja o postavljenim ciljevima revizije.
Za svaku obavljenu reviziju sastavlja se revizorski izveštaj koji sadržati rezime, ciljeve i obim revizije, nalaze, zaključke i preporuke, detaljni izveštaj, kao i komentare rukovodioca subjekta revizije.
Po završetku svih planiranih provera, revizorski tim o rezultatima revizije upoznaje i vodi razgovor sa rukovodiocem subjekta revizije na završnom sastanku u cilju usaglašavanja stavova.
Posle završnog usaglašavanja stavova, revizorski tim priprema nacrt izveštaja, koji se dostavlja subjektu revizije.
Nacrt izveštaja može sadržati preporuke kojima se predlaže unapređenje postojećeg načina rada i poslovanja subjekta revizije, odnosno otklanjanje nepravilnosti, grešaka ili nedostataka koji su uočeni u postupku revizije.
Odgovorno lice subjekta revizije može da uputi odgovor na nacrt izveštaja o obavljenoj reviziji, koji sadrži primedbe sa dokazima, sugestije i druga zapažanja u vezi nacrta izveštaja.
Odgovor, sa eventualnim primedbama i sugestijama, na nacrt izveštaja dostavlja se u roku koji ne može biti duži od osam dana od dana prijema nacrta izveštaja.
Uz odgovor na nacrt izveštaja subjekat revizije dostavlja plan aktivnosti za izvršenje datih preporuka (u daljem tekstu: plan aktivnosti).
Po isteku ostavljenog roka za dostavljanje odgovora na nacrt izveštaja, revizorski tim priprema konačni izveštaj revizije.
U konačnom izveštaju revizorski tim može da izmeni svoje nalaze, zaključke ili preporuke, ukoliko oceni da su činjenice na koje se ukazuje u odgovoru subjekta revizije opravdane ili sam oceni da je iz drugih razloga to neophodno.
Rukovodilac subjekta revizije odlučuje na koji način će se postupiti po preporukama iz izveštaja revizije i preduzima aktivnosti za izvršenje preporuka.
Subjekat revizije dužan je da revizorskom timu dostavi izveštaj o izvršenju plana aktivnosti.
Izveštaj o izvršenju plana aktivnosti dostavlja se u roku koji je određen u izveštaju o reviziji.
Rukovodilac interne revizije može odlučiti da se izvrši kontrolna revizije, sa ciljem sagledavanja stepena izvršenja preporuka revizije.
Rukovodilac interne revizije priprema godišnji izveštaj o radu interne revizije, koji sadrži:
1) obavljene revizije i eventualna ograničenja i druge razloge neispunjenja plana;
2) glavne zaključke u vezi sa funkcionisanjem sistema za finansijsko upravljanje i sistema kontrole unutar subjekta revizije, kao i date preporuke u cilju unapređenja poslovanja subjekta revizije.
Godišnji izveštaj o radu interne revizije subjekat interne revizije dostavlja Centralnoj jedinici za harmonizaciju iz člana 66. stav 1. Zakona (u daljem tekstu: Centralna jedinica za harmonizaciju), najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Indirektni korisnici sredstava budžeta koji imaju ustanovljenu internu reviziju, godišnji izveštaj o radu interne revizije za prethodnu godinu dostavljaju nadležnom direktnom korisniku sredstava budžeta do 20. januara tekuće godine, čija interna revizija priprema zbirni godišnji izveštaj.
Zbirni godišnji izveštaj iz stava 3. ovog člana direktni korisnik sredstava budžeta dostavlja Centralnoj jedinici za harmonizaciju, najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
VII INTERNA REVIZIJA PROGRAMA I FONDOVA EVROPSKE UNIJE
Interna revizija programa i fondova Evropske unije obuhvata proveru poslovanja, na osnovu odgovarajućeg uzorka troškova karakterističnih za strukturni fond i kohezioni fond, rezultate tih provera i izdavanje sertifikata ili deklaracije o završenom projektu ili programu.
Izdati sertifikati i deklaracije moraju se zasnivati na proceni sistema za upravljanje i kontrolu, rezultatima prethodnih provera i, gde je to neophodno, na dodatnim proverama transakcija.
Revizija programa i fondova Evropske unije sprovodi se u skladu sa međunarodno prihvaćenim revizorskim standardima, odredbama međunarodnih ugovora za korišćenje sredstava i odgovarajućim propisima iz oblasti upravljanja i kontrole sredstava strukturnih, kohezionih i pretpristupnih fondova Evropske unije.
VIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Poslovi Centralne jedinice za harmonizaciju, do njenog obrazovanja u skladu sa Zakonom, obavljaće se u Ministarstvu finansija - Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju.
Lica koja nemaju položen ispit za ovlašćenog internog revizora u javnom sektoru, a ispunjavaju ostale uslove iz čl. 19. i 20. ovog pravilnika, mogu obavljati poslove ovlašćenog internog revizora, odnosno rukovodioca jedinice za internu reviziju bez položenog ispita najduže tri godine od dana obrazovanja komisije iz člana 19. stav 2. ovog pravilnika.
Korisnici sredstava budžeta, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javna preduzeća i druga pravna lica koja su prema odredbama Zakona i ovog pravilnika u obavezi da uspostave internu reviziju, dužni su da internu reviziju uspostave u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 31. decembra 2007. godine.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".