Ovim pravilnikom utvrđuje se nastavni plan i program ogleda
za obrazovni profil poslastičar, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini
njegov sastavni deo.
Član 2
Program ogleda iz člana 1. ovog pravilnika ostvaruje se u skladu
sa:
1. Pravilnikom o planu i programu obrazovanja i vaspitanja
za zajedničke predmete u stručnim i umetničkim školama ("Službeni glasnik
SRS - Prosvetni glasnik", broj 6/90 i "Prosvetni glasnik", br.
4/91, 7/93, 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04,
3/05, 6/05, 11/05, 6/06 i 12/06), iz sledećih predmeta:
1) Srpski jezik i književnost;
2) Srpski jezik kao nematernji jezik;
3) Strani jezik;
4) Drugi strani jezik;
5) Fizičko vaspitanje;
6) Građansko vaspitanje;
2. Pravilnikom o nastavnom planu i programu predmeta Verska
nastava za srednje škole ("Prosvetni glasnik", br. 6/03, 23/04 i
9/05).
Član 3
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja
u "Prosvetnom glasniku", a primenjivaće se od školske 2007/2008.
godine.
NASTAVNI PLAN I PROGRAM OGLEDA
Područje rada: TRGOVINA, UGOSTITELJSTVO
I TURIZAM
Oblast: UGOSTITELJSTVO
Obrazovni profil: POSLASTIČAR - ogled
Trajanje obrazovanja: tri godine
Cilj ogleda:
Uvođenje programskih novina:
- razvoj i primena modularnih programa stručnog obrazovanja
koji su zasnovani na standardima zanimanja i potrebama tržišta rada za znanjima
i veštinama;
- razvoj obrazovnih programa koji zadovoljavaju razvojne potrebe
i potrebe za generičkim i životnim veštinama učenika;
- zasnivanja programa obrazovanja, nastave i učenja na precizno
definisanim ciljevima i ishodima koji omogućuju individualni pristup učenju
i koji uvažavaju razvojne potencijale i mogućnosti učenika;
- uspostavljanje funkcionalne veze između sadržaja obaveznih
predmeta i stručnih modula kako bi se podržalo i omogućilo uspešno sticanje
stručnih znanja i veština;
- provera stručno teorijskih znanja i radnih kompetencija u
okviru završnog ispita.
Uvođenje organizacionih novina:
- prilagođavanje organizacije nastave i uslova rada u školi
modularnoj programskoj strukturi i uspešnom dosezanju ishoda obrazovanja;
- razvoj modela socijalnog partnerstva putem programskog i
organizacionog povezivanja srednjih stručnih škola sa kompanijama, tržištem
rada i lokalnom zajednicom;
- realizacija modularnih programa kroz različite organizacione
oblike nastave (teorijsku nastavu, vežbe, praktičan rad i nastavu u bloku);
- razvoj kriterijuma i standarda evaluacije i ocenjivanja zasnovanih
na projektovanim ishodima obrazovanja;
- unapređenje stručnih i pedagoških kompetencija nastavnika;
- modernizovanje školske infrastrukture i unapređenje uslova
za rad i učenje.
Očekivani ishodi ogleda:
- unapređene mogućnosti za zapošljavanje i sticanje kompetencija
neophodnih za kvalitetan rad u zanimanju i obavljanje određenih poslova;
- sticanje uslova za nastavak školovanja i osposobljavanje
za dalje celoživotno učenje;
- sticanje ključnih (generičkih) kompetencija i životnih veština
neophodnih za dalje učenje i profesionalni razvoj;
- efikasnije i podsticajnije metode rada sa učenicima primenjene
u svakodnevnoj obrazovnoj praksi;
- ocenjivanje učenika u odnosu na očekivane ishode;
- razvijanje sistema praćenja ostvarenosti nastavnog programa
na nivou škole i na nivou Republike;
- provera radnih kompetencija učenika na završnom ispitu.
Trajanje ogleda
Ogled se sprovodi od 1. septembra 2007. godine kroz najmanje
tri generacije upisanih učenika. Odluku o prestanku ogleda doneće, nakon procene
rezultata, ministar prosvete.
Način ostvarivanja ogleda
Ogled se ostvaruje na osnovu ovog nastavnog plana i programa
u području rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam. U cilju uspešnog sprovođenja
ogleda za nastavnike i direktore srednjih stručnih škola u kojima se ostvaruje
program ovog ogleda, organizuje se obuka u oblastima koje su bitne za unapređenje
kvaliteta obrazovnog rada.
Način polaganja završnog ispita biće propisan posebnim podzakonskim
aktom.
Uslovi ostvarivanja programa ogleda
Ogled će se ostvarivati u uslovima svakodnevnog obrazovno vaspitnog
rada u školama.
Njegovo ostvarivanje podrazumeva uključenost i saradnju nastavnika
i pomoćnih nastavnika u okviru stručnih timova i stručnih organa u školama.
Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje obrazovanja
i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko obrazovanje pružiće savetodavnu
podršku direktorima i nastavnicima za realizaciju programa, razvoj materijala
za rad, praćenje i vrednovanje ogleda.
Praćenje i vrednovanje ogleda
Praćenje i vrednovanje ogleda obavljaće Ministarstvo prosvete
i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za stručno i umetničko
obrazovanje i prosvetni savetnik, a na osnovu posebnog uputstva za praćenje
realizacije oglednih programa koje će biti naknadno publikovano.
Primena ogleda će biti praćena kontinuirano u toku školske
godine.
Na kraju školske godine, na osnovu različitih upitnika i izveštaja,
biće ispitani ishodi obrazovno-vaspitnog rada, adekvatnost ocenjivanja, mišljenja
učenika i nastavnika.
Rezultate ogleda objaviće Ministarstvo prosvete na način dostupan
široj stručnoj javnosti.
CILJEVI I OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA
za obrazovni profil: POSLASTIČAR - ogled
CILJEVI STRUČNOG OBRAZOVANJA:
Cilj stručnog obrazovanja za obrazovni profil POSLASTIČAR je
osposobljavanje učenika za proizvodnju, dekoraciju i serviranje poslastica
i izradu osnovnih kalkulacija u poslastičarskoj proizvodnji.
S obzirom na neophodnost stalnog prilagođavanja promenljivim
zahtevima tržišta rada, potrebu kontinuiranog obrazovanja, stručnog usavršavanja,
razvoj karijere, unapređenje zapošljivosti, učenici će biti osposobljavani
za:
- primenu teorijskih znanja u praktičnom kontekstu
- efikasan rad u grupnim situacijama
- preuzimanje odgovornosti za vlastito kontinuirano učenje
i napredovanje u poslu i karijeri
- blagovremeno reagovanje na promenu u radnoj sredini
- prepoznavanje poslovnih mogućnosti u radnoj sredini i širem
socijalnom okruženju
- primenu sigurnosnih i zdravstvenih mera u procesu rada
- upotrebu informatičke tehnologije u prikupljanju, organizovanju
i korišćenju informacija u radu i svakodnevnom životu.
OČEKIVANI ISHODI STRUČNOG OBRAZOVANJA:
radne kompetencije
znanja
veštine
stavovi
Po završenom
obrazovanju za ovaj profil, učenik će biti u stanju da:
proizvodi, dekoriše
i servira tople, hladne i suve poslastice.
objasni standardizovane higijenske mere u poslastičarstvu;
razlikuje vrste poslastica;
navede i objasni odgovarajuće vrste dekoracija;
objasni načine serviranja poslastica;
opiše osnovne kalkulacije.
koristi standardizovane higijenske mere;
proizvede tople, hladne i suve poslastice;
dekoriše poslastice;
odabere način serviranja;
primeni osnovne kalkulacije.
savesno, odgovorno i
uredno obavlja poverene mu poslove;
se pozitivno odnosi prema primeni sanitarnih
i zdravstvenih mera u procesu rada;
ispolji ljubaznost, preduzimljivost, fleksibilnost
u odnosu prema klijentima i saradnicima;
efikasno organizuje vreme;
ispolji pozitivan odnos prema profesionalno-etičkim
normama i vrednostima.
Ove multifunkcionalne veštine i sposobnosti su rezultat:
- fleksibilne i na kvalitet učeničkih postignuća usmerene
školske organizacije
- zajedničkog rada nastavnika i učenika u svim modulima
i predmetima
- primene strategija, metoda i tehnika aktivnog učenja i
usvajanja znanja i veština u nastavi.
Nastavni plan za ogled - Poslastičar
I
RAZRED
II
RAZRED
III
RAZRED
UKUPNO
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
nedeljno
godišnje
godišnje
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
T
V
PN
B
T
V
PN
B
Σ
A: OBAVEZNI
PREDMETI
9
2
0
315
70
0
0
9
0
0
288
0
0
0
9
0
0
261
0
0
0
864
70
0
0
934
1. Srpski
jezik i književnost
3
105
3
96
3
87
288
0
0
0
288
1.1 ___________ jezik i književnost
0
0
0
0
0
2. Srpski jezik kao nematernji jezik
0
0
0
0
0
3. Strani
jezik I
2
70
2
64
2
58
192
0
0
0
192
4. Fizičko
vaspitanje
2
70
2
64
2
58
192
0
0
0
192
5. Matematika
2
70
2
64
2
58
192
0
0
0
192
6. Računarstvo
i informatika
2
70
0
70
0
0
70
B: OPŠTE
STRUČNI PREDMETI
7
0
0
245
0
0
0
5
0
0
160
0
0
0
0
2
0
0
58
0
0
405
58
0
0
463
1. Zdravstveno
vaspitanje
2
70
70
0
0
0
70
2. Likovna
kultura
1
35
35
0
0
0
35
3. Fizika
2
70
70
0
0
0
70
4. Hemija
2
70
70
0
0
0
70
5. Osnove
ugostiteljstva
1
32
32
0
0
0
32
6. Umetničko
oblikovanje
2
64
64
0
0
0
64
7. Nauka o
ishrani
2
64
64
0
0
0
64
8. Preduzetništvo
2
58
0
58
0
0
58
V: STRUČNI
PREDMETI*
0
16
24
0
140
210
60
0
18
12
0
288
192
150
1
56
35
24
326
203
150
24
754
605
360
1473
1. Higijenski
standardi u poslastičarstvu
4
6
20
30
6
0
20
30
6
56
2. Sirovine
u poslastičarstvu
4
6
20
30
12
0
20
30
12
62
3. Kolači
od testa
4
6
64
96
24
0
64
96
24
184
4. Prelivi
i kremovi
4
6
36
54
18
0
36
54
18
108
5. Torte
9
6
135
90
60
0
135
90
60
285
6. Kolači
9
6
153
102
90
0
153
102
90
345
7. Čajno pecivo
11
7
77
49
30
0
77
49
30
156
8. Tople poslastice
11
7
66
42
30
0
66
42
30
138
9. Sladoledi
i ledene poslastice
11
7
77
49
18
0
77
49
18
144
10. Voćne
salate, kupovi i napici
11
7
22
14
12
0
22
14
12
48
11. Dekoracije
u poslastičarstvu
12
7
84
49
60
0
84
49
60
193
12. Usluživanje
poslastica
1
24
24
0
0
0
24
G: IZBORNI
PREDMETI
3
0
0
105
0
0
0
3
0
0
96
0
0
0
3
0
0
87
0
0
0
288
0
0
0
288
1. Građansko
vaspitanje / Verska nastava
1
35
1
32
1
29
96
0
0
0
96
2. Izborni
predmeti prema programu ogled
2
70
2
64
2
58
192
0
0
0
192
Ukupno
A+B+V+G:
19
18
24
665
210
210
60
17
18
12
544
288
192
150
13
58
35
372
384
203
150
1581
882
605
360
3428
3428
*Nedeljni fond časova stručnih predmeta prikazan je u gantogramu
Gantogram stručnih predmeta po razredima za ogled - Poslastičar
Predmeti /
Radne nedelje
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
T
V
PN
B
Σ
Prvi
1. Higijenski standardi u poslastičarstvu
T
0
50
0
6
56
V
10
10
10
10
10
PN
B
6
2. Sirovine u poslastičarstvu
T
0
50
0
12
62
V
10
10
10
10
10
PN
B
12
3. Kolači od testa
T
0
160
0
24
184
V
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
PN
B
24
4. Prelivi i kremovi
T
0
90
0
18
108
V
10
10
10
10
10
10
10
10
10
PN
B
18
Σ
10
10
10
10
16
10
10
10
10
22
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
10
24
10
10
10
10
10
10
10
10
10
18
0
350
0
60
410
Predmeti /
Radne nedelje
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
T
V
PN
B
Σ
Drugi
5. Torte
T
0
135
90
60
285
V
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
PN
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
B
30
30
6. Kolači
T
0
102
153
90
345
V
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
6
PN
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
9
B
30
30
30
Σ
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
30
30
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
15
30
30
30
0
237
243
150
630
Predmeti /
Radne nedelje
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
T
V
PN
B
Σ
Treći
7. Čajno pecivo
T
0
77
49
30
156
V
11
11
11
11
11
11
11
PN
7
7
7
7
7
7
7
B
30
8. Tople poslastice
T
0
66
42
30
138
V
11
11
11
11
11
11
PN
7
7
7
7
7
7
B
30
9. Sladoledi i ledene poslastice
T
0
77
49
18
144
V
11
11
11
11
11
11
11
PN
7
7
7
7
7
7
7
B
18
10. Voćne salate, kupovi i napici
T
0
22
14
12
48
V
11
11
PN
7
7
B
12
11. Dekoracije u poslastičarstvu
T
0
84
49
60
193
V
12
12
12
12
12
12
12
PN
7
7
7
7
7
7
7
B
30
30
12. Usluživanje poslastica
T
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
24
0
0
0
24
V
PN
B
Σ
19
19
19
19
19
19
19
31
19
19
19
19
19
19
31
19
19
19
19
19
19
19
19
19
30
19
19
19
19
19
19
19
30
30
24
326
203
150
703
Σ=
24
913
446
360
1743
Fond časova izbornih predmeta po razredima
IZBORNI PREDMETI
I
II
III
Izborni predmet
predviđen Zakonom
1. Građansko vaspitanje / Verska nastava
35
32
29
Izborni predmeti predviđeni
Programom ogleda
1. Drugi strani jezik
70
64
58
2. Istorija - izabrane teme
70
64
3. Geografija
70
64
4. Psihologija
70
64
5. Poslovna informatika u turizmu i ugostiteljstvu
64
58
6. Računarstvo i informatika 2
64
58
Izborna nastava sastoji se svake školske godine iz 3 (tri)
časa i to:
- obavezni izborni predmet predviđen Zakonom - Građansko
vaspitanje ili Verska nastava, 1 čas nedeljno tokom školske godine;
- jedan izborni predmet predviđen Programom
ogleda, pri čemu
su svi ponuđeni predmeti sa fondom 2 časa nedeljno.
Učenici mogu da se opredele za strani jezik kao izborni predmet
samo u prvom razredu i mogu ga slušati u kontinuitetu do kraja školovanja
ili kraće. To znači da ukoliko odustanu u nekom razredu ne mogu ga ponovo birati
u narednim.
Lista izbornih predmeta nije konačna i može se dopuniti
na predlog škole koja sprovodi ogled, programom koji je prethodno
odobrilo Ministarstva prosvete. Ostvaruje se iz onih predmeta za koji se
izjasni najmanje 30 % učenika oglednog odeljenja.
Ukoliko je isti nastavni predmet ponuđen kao izborni u različitim
razredima u toku školovanja, učenik može da bira ponuđeni
predmet samo jedanput.
Ocena izbornih predmeta predviđenih Programom ogleda je numerička
i ulazi u prosek ocena na kraju godine.
Ostvarivanje programa ogleda
Predviđen broj učenika u odeljenju je 24.
Nastava iz sledećih predmeta odvija se po grupama kroz vežbe
(V), praktičnu nastavu (PN) i nastavu u bloku (B):
razred
predmet
godišnji fond časova
broj učenika u grupi
V
PN
B
I
Računarstvo i informatika
70
12
Higijenski standardi u poslastičarstvu
20
30
6
12
Sirovine u poslastičarstvu
20
30
12
12
Kolači od testa
64
96
24
12
Prelivi i kremovi
36
54
18
12
II
Torte
135
90
60
12
Kolači
153
102
90
12
III
Preduzetništvo
58
12
Čajno pecivo
77
49
30
12
Tople poslastice
66
42
30
12
Sladoledi i ledene poslastice
77
49
18
12
Voćne salate, kupovi i napici
22
14
12
12
Dekoracije u poslastičarstvu
84
49
60
12
Ostali obavezni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske
godine
I RAZRED časova
II RAZRED časova
III RAZRED časova
UKUPNO
časova
Čas odeljenskog starešine
do 70
do 64
do 58
do 192
Dodatni rad *
do 30
do 30
do 30
do 90
Dopunski rad *
do 30
do 30
do 30
do 90
Pripremni rad *
do 30
do 30
do 30
do 90
*Ako se ukaže potreba za ovim oblicima rada.
Fakultativni oblici obrazovno-vaspitnog rada tokom školske
godine po razredima
I
II
III
Ekskurzija
1-2 dana
2-3 dana
do 5 dana
Jezik drugog naroda ili nacionalne manjine
sa elementima nacionalne kulture
2 časa nedeljno
Drugi predmeti *
1 - 2 časa nedeljno
Stvaralačke i slobodne aktivnosti učenika
(hor, sekcije i drugo)
30 - 60 časova godišnje
Društvene aktivnosti - učenički parlament,
učeničke zadruge
15 - 30 časova godišnje
Kulturna i javna delatnost škole
2 radna dana
* Pored navedenih predmeta škola može da organizuje, u skladu
sa opredeljenjima učenika, fakultativnu nastavu iz predmeta koji su utvrđeni
nastavnim planom drugih obrazovnih profila istog ili drugog područja rada,
kao i u nastavnim planovima gimnazije, ili po programima koji su prethodno
doneti.
Ostvarivanje školskog programa po nedeljama
razred
razredno-časovna
nastava
mentorski
rad (nastava u bloku)
obavezne vannastavne
aktivnosti
ostalo (završni
ispit)
ukupno radnih nedelja
I
35
2
2
39
II
32
5
2
39
III
29
5
2
3
39
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA OGLEDA (UPUTSTVO)
Nastavni plan i program za obrazovni profil Poslastičar - ogled
ostvaruje se u školama gde su školski prostor, oprema i nastavna sredstva propisani:
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme
i nastavnih sredstava za ostvarivanje plana i programa zajedničkih predmeta
u stručnim školama za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme ("Prosvetni
glasnik", broj 7/91).
- Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme
i nastavnih sredstava za ostvarivanje planova i programa obrazovanja i vaspitanja
za stručne predmete za obrazovne profile III i IV stepena stručne spreme u
stručnim školama područja rada Trgovina, ugostiteljstvo i turizam ("Prosvetni
glasnik", broj 9/91).
Nastavnici sami pripremaju potrebna nastavna sredstva (dijapozitive,
grafofolije, šeme i Power Point prezentacije) u skladu sa ovim nastavnim programom,
koristeći:
- publikovana multimedijalna nastavna sredstva (štampana literatura,
različite publikacije, zbirke dijapozitiva, odgovarajuće video kasete i elektronske
publikacije);
- odgovarajuće softverske pakete;
- Internet.
Nastava se realizuje uz korišćenje dostupnih nastavnih sredstava
(računara i projektora, dijaprojektora, grafoskopa, televizora i video rekordera
i sl.).
Naziv predmeta:
MATEMATIKA
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi
Ciljevi predmeta
1. Razvijanje logičkog i apstraktnog
mišljenja
2. Razvijanje sposobnosti
jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog
jezika
3. Razvijanje sposobnosti
određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa
4. Razvijanje osećaja za prostor,
razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
5. Razvijanje sistematičnosti,
urednosti, preciznosti, temeljnosti, istrajnosti, kritičnosti u radu;
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Skupovi realnih brojeva
Obnavljanje i proširivanje
znanja o skupu realnih brojeva
navede osnovne podskupove
skupa realnih brojeva (N, Z, Q, I) i razlikuje njihove elemente na primerima
odredi NZS i NZD prirodnih brojeva
obavlja računske operacije sa razlomcima i decimalnim
brojevima, prevodi decimalne brojeve u razlomke i obrnuto
izračuna vrednost jednostavnog racionalnog brojevnog
izraza poštujući prioritet računskih operacija i upotrebu zagrada,
zna da delilac mora biti različit od nule
odredi apsolutnu vrednost realnog broja i grafički
interpretira na brojevnoj osi
zaokrugljuje broj na određeni broj decimala
razlikuje apsolutnu i relativnu grešku
Pregled brojeva, operacije
sa realnim brojevima
Približna vrednosti realnih brojeva, greška
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava ( 70 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Skupovi realnih brojeva: Sadržaje o greškama
povezati sa predmetima i modulima (u zavisnosti od vrste obrazovnog
profila), izračunavati apsolutnu i relativnu grešku konkretnih merenja
Proporcije
i procentni račun: Važno je da se razmera vezuje i za konkretne
realne primene npr. kod planova i geografskih karata, receptura za
određene prehrambene proizvode; raditi što više raznovrsnih primera
(npr. račun mešanja koristiti za određivanje količine komponenata
u prehrambenim proizvodima
Polinomi i racionalni algebarski izrazi: Insistirati
na preciznom izražavanju
Geometrija: Insistirati na izvođenju precizne
i uredne konstrukcije jednostavnih figura
Linearne jednačine i nejednačine: Istaći
povezanost između analitičkog i grafičkog prikaza funkcije. Sadržaje
povezati sa odgovarajućim sadržajima fizike, hemije i praktične nastave
Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama
planirano je 8 časova.
Proporcije
i procentni račun
Sticanje
osnovnih znanja o proporcijama i procentnom računu i njihova primena
izračuna
određeni deo neke veličine
objasni razmeru, ume da je proširi ili skrati
i primenjuje u rešavanju problema podele,
reši prostu proporciju
prepozna direktnu ili obrnutu
proporcionalnost dve veličine i primeni je u rešavanju jednostavnih
problema i to prikaže grafički
reši problem koji se odnosi na smešu
dve ili više komponenti
rešava osnovne probleme procentnog i promilnog
računa
Razmera
i proporcija
Direktna i obrnuta proporcionalnost
Prost srazmerni račun
Račun podele
Račun mešanja
Procentni i promilni račun
Polinomi i racionalni algebarski
izrazi
Sticanje osnovnih znanja
i veština o polinomima i racionalnim algebarskim izrazima
sredi polinom dobijen
sabiranjem, oduzimanjem i množenjem polinoma
primeni distributivni zakon množenja prema sabiranju
i formule za kvadrat binoma i razliku kvadrata, zbir i razliku kubova
pri transformaciji polinoma
rastavi polinom na činioce
odredi NZD i NZS polinoma
transformiše jednostavniji racionalni algebarski
izraz
Polinomi
Rastavljanje polinoma na činioce
NZD i NZS polinoma
Transformacije racionalnih algebarskih izraza
Geometrija
Sticanje osnovnih znanja
i veština iz geometrije
razlikuje duž, polupravu,
ugao, trougao, krug
razlikuje međusobni odnos uglova (susedni, komplementni,
suplementni, naporedni, unakrsni)
prepoznaje uglove sa paralelnim (ili normalnim
kracima i veze između njih
identifikuje relacije vezane za unutrašnje i
spoljašnje uglove trougla
navede svojstva simetrale duži i njenu konstrukciju,
centar opisane kružnice oko trougla
navede svojstva simetrale ugla i njenu konstrukciju,
centar upisane kružnice u trougao
konstruiše visinu trougla
objasni težišnu duž trougla
i svojstvo težišta
objasni srednju liniju trougla i njena svojstva
navede osnovne relacije u jednakokrakom, odnosno
jednakostraničnom trouglu
razlikuje vrste četvorouglova i njihove
osobine
navede osnovne stavove o paralelogramu i umeti
da ih primeni
navede osobine specijalnih paralelograma
objasni
Talesovu teoremu i njenu primenu na podelu duži na n jednakih delova
Geometrijski pojmovi
i veze između njih
Trougao
Značajne tačke trougla
Četvorougao
Talesova teorema
Linearne jednačine i nejednačine
Usvajanje pojmova i rešavanje
linearnih jednačina i nejednačina, sistema linearnih jednačina i grafički
prikaz linearne funkcije
rešava linearne jednačine
rešava probleme koji se svode na linearne jednačine
objasni linearne funkcije
prikaže analitički, tabelarno i grafički linearnu
funkciju
rešava linearne nejednačine i grafički prikaže
skup rešenja
rešava sistem linearnih jednačina sa dve nepoznate
Linearna jednačina i
njene primene
Linearna funkcija i njen grafik
Linearna nejednačina
Sistem linearnih jednačina
Naziv predmeta:
MATEMATIKA
Godišnji fond časova:
64 časa
Razred:
Drugi
Ciljevi predmeta
1. Razvijanje logičkog i apstraktnog
mišljenja
2. Razvijanje sposobnosti
jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog
jezika
3. Razvijanje sposobnosti
određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa
4. Razvijanje osećaja za prostor,
razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
5. Razumevanje funkcionalnih
zavisnosti, njihovo predstavljanje i primena
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Trigonometrija
Sticanje početnih znanja
iz trigonometrije pravouglog trougla
navede određenje sinusa,
kosinusa, tangensa i kotangensa oštrog ugla u pravouglom trouglu
odredi vrednosti trigonometrijskih funkcija proizvoljnog
ugla i obrnuto
"rešava" pravougli trougao
meri uglove i izmerene veličine u ° pretvara
ih u decimalne mere
Definicija trigonometrijskih
funkcija u pravouglom trouglu
Vrednosti trigonometrijskih funkcija karakterističnih
uglova (30° , 45°, 60°)
Osnovne trigonometrijske identičnosti
merenje uglova
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (68 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Trigonometrija Osposobiti učenika da pomoću
kalkulatora odredi vrednost trigonometrijskih funkcija oštrog ugla.
Ponoviti pravila zaokruživanja brojeva i primenjivati ih
Stepenovanje i korenovanje Naglasiti
i dalje važenje osobina stepenovanja pri proširivanju skupa iz koga je
izložilac. Osposobiti učenika da pomoću kalkulatora odredi vrednosti
korena i stepena celih brojeva. Ponoviti pravila zaokruživanja brojeva
i primenjivati ih. Izgrađivati sistematičnost, preciznost, urednost i
istrajnost u radu
Kvadratne jednačine Istaći povezanost
između analitičkog i grafičkog prikaza kvadratne funkcije
Analitička geometrija Istaći
povezanost grafičkog i analitičkog pristupa u analitičkoj geometriji.
Razvijati sistematičnost, urednost i preciznost
Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama
planirano je 8 časova.
Stepenovanje i korenovanje
Sticanje osnovnih znanja
i veština stepenovanja i korenovanja
navede osobine operacija
stepenovanja sa celim eksponentom i ume da ih primenjuje u transformacijama
jednostavnijih izraza
navede osobine operacija korenovanja i primenjuje
ih u transformacijama jednostavnih izraza
navede osobine operacija stepenovanja sa racionalnim
izložiocem i primenjuje ih u transformacijama jednostavnijih izraza
racionališe imenilac razlomka u jednostavnim
slučajevima
Pojam stepena
Operacije sa stepenima
Stepen sa celim izložiocem
Pojam korena
Operacije sa korenima
Stepen sa racionalnim izložiocem
Racionalisanje imenioca razlomka
Kvadratne jednačine
Sticanje osnovnih znanja
i veština potrebnih za rešavanje kvadratnih jednačina, skiciranje i analizu
grafika kvadratnih funkcija
rešava nepotpune kvadratne
jednačine u skupu R
navede primer kvadratne jednačine koja nema rešenja
u skupu R i šta je imaginarna jedinica
objasni pojam kompleksnih brojeva i ume da vrši
operacije sa njima
navede obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
i ume da ga primeni
odredi prirodu rešenja kvadratne jednačine
rastavi kvadratni trinom
skicira i analizira grafik kvadratne funkcije
Kvadratna jednačina
Pojam kompleksnog broja i operacije sa njima
Obrazac za rešavanje kvadratne jednačine
rešenja kvadratne jednačine
Rastavljanje kvadratnog trinoma na linearne činioce
Kvadratna funkcija i njen grafik
Analitička geometrija
Sticanje osnovnih znanja
i veština iz analitičke geometrije tačke i prave
opiše Dekartov koordinatni
sistem i kako se u njemu predstavlja tačka
odredi rastojanje između dve date tačke u koordinatnom
sistemu
odredi koordinate središta date duži
izračuna površinu trougla ako su date koordinate
njegovih temena
razlikuje implicitni i eksplicitni oblik jednačine
prave
odredi jednačinu prave kroz jednu tačku
odredi jednačinu prave kroz dve tačke
Rastojanje između dve
tačke
Središte duži
Površina trougla
Implicitni i eksplicitni oblik jednačine prave
Jednačina prave kroz jednu tačku
Jednačina prave kroz dve tačke
Naziv predmeta:
MATEMATIKA
Godišnji fond časova:
58 časova
Razred:
Treći
Ciljevi predmeta
1. Razvijanje logičkog i apstraktnog
mišljenja
2. Razvijanje sposobnosti
jasnog i preciznog izražavanja i korišćenja osnovnog matematičko-logičkog
jezika
3. Razvijanje sposobnosti
određivanja i procene kvantitativnih veličina i njihovog odnosa
4. Razvijanje osećaja za prostor,
razlikovanje geometrijskih figura i njihovi uzajamni odnosi i transformacije
5. Razvoj sposobnosti za transfer
znanja i veština u stručno-teoretske predmete i module
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Poliedri
Sticanje znanja o poliedrima
izračuna obim i površinu
figura u ravni
razlikuje pravilne poliedre
izračuna površinu i zapreminu prizme
izračuna površinu i zapreminu piramide
navede definiciju pojma zarubljene piramide
odredi površinu jednostavnih ravnih preseka poliedara
Obim i površina figura
u ravni
Pojam, vrste i osobine poliedra
Pravilni poliedri
Pojam prizme, vrste
Površina i zapremina prizme
Pojam piramide, vrste
Površina i zapremina piramide
Pojam zarubljene piramide
Jednostavni ravni preseci poliedara
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (58 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici
Preporuke za realizaciju nastave
Poliedri: Insistirati na samostalnom pravljenju
modela poliedara. Koristiti simulacije preseka na računaru. Istaći
problem udvostručenja kocke
Obrtna tela: Insistirati na samostalnom
pravljenju modela obrtnih tela. Koristiti simulacije na računaru. Sadržaje
povezati sa stručnim predmetima i problemima iz svakodnevnog života
Nizovi: Nizove zadavati kako formulom,
tako i svojim članovima i rekurzivno i u svakom od slučajeva kod učenika
stvarati predstavu o ponašanju niza. Zadatke povezivati sa svakodnevnim
životom
Za realizaciju 4 pismena zadatka sa ispravkama
planirano je 8 časova.
Obrtna tela
Sticanje
znanja o obrtnim telima
izračuna
obim i površinu kruga,
objasni Ludolfov broj i navede njegovu približnu
vrednost
izračuna površinu i zapreminu valjka
izračuna površinu i zapreminu kupe
navede definiciju zarubljene kupe
izračuna površinu sfere, kalote i sfernog pojasa
izračuna zapreminu lopte
izračuna površinu jednostavnih
ravnih preseka obrtnih tela
Obim i površina
kruga, Ludolfov broj
Cilindrična i konusna površ
Pojam i vrste obrtnih tela
Pojam valjka
Površina i zapremina valjka
Pojam kupe
Površina i zapremina kupe
Pojam zarubljene kupe
Pojam sfere i lopte
Pojam kalote i sfernog pojasa
Površina i zapremina lopte i njenih delova
Ravni preseci jednostavnih obrtnih tela
Nizovi
Sticanje osnovnih znanja
o nizovima
objasni aritmetički
niz (opšti član i zbir prvih n članova)
objasni geometrijski niz (opšti član i zbir prvih
n članova)
Aritmetički niz
Geometrijski niz
PREPORUČENA LITERATURA
1. Despotović, R., Tošić, R., Šešelja, B., Matematika za prvi razred srednje
škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
2. Vojvodić, G., Despotović, R., Petrović, V., Tošić, R., Šešelja, B., Matematika za drugi razred srednje
škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
3. Vojvodić, G., Vukasović, M., Despotović, R., Paunić, Đ., Petrović, V., Tošić,
R., Matematika sa zbirkom zadataka za treći razred srednje
škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
4. Ivanović, Ž., Ognjanović, S., Matematika 1, zbirka zadataka i testova za prvi razred gimnazija i tehničkih
škola, Krug, Beograd.
5. Ivanović, Ž., Ognjanović, S., Matematika 2, zbirka zadataka i testova za drugi razred gimnazija i tehničkih
škola, Krug, Beograd.
6. Ognjanović, S., Ivanović, Ž., Matematika 3, zbirka zadataka i testova za treći razred gimnazija i tehničkih
škola, Krug, Beograd.
7. Bogoslavov, V., Zbirka rešenih zadataka iz matematike
1, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
8. Bogoslavov, V., Zbirka rešenih zadataka iz matematike
2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
9. Bogoslavov, V., Zbirka rešenih zadataka iz matematike
3, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Fizika
2. Hemija
3. Stručni predmeti
Naziv predmeta:
RAČUNARSTVO I INFORMATIKA
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi
Ciljevi predmeta
1. Sticanje osnovne računarske
pismenosti;
2. Razvoj sposobnosti za samostalno
sticanje znanja i primenu računara u radu i svakodnevnom životu
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Uvod u informatiku
Upoznavanje učenika sa
osnovnim konceptom informatike
razlikuje pojmove "podatak" i "informacija"
objasni pojam bita i bajta
objasni tok obrade podataka
navede uređaje za obradu podataka
navede neke primere primene računara u svakodnevnom
životu
Informatika i društvo
Podatak i informacija
Bit i bajt
Obrada podataka
Uređaji za obradu podataka
Primena računara u svakodnevnom životu
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava ( 70 časova)
Podela odeljenja na grupe Odeljenje se ne deli na grupe Ako škola nije u mogućnosti
da obezbedi dovoljan broj kompleta, predvideti rad u grupama tako da
najviše dva učenika rade zajedno
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u kabinetu za
informatiku
Preporuke za realizaciju nastave
Uvod u informatiku: U uvodnom delu treba
povezati objekte i procese u prirodi sa računarom, tj kako se formalno
predstavljaju u računaru veličine iz realnog sveta i ukazati na prednosti
korišćenja računara. Pojam bita i bajta obraditi informativno. Obradu
podataka obraditi kroz blok šemu.
Računarski
sistem: U uvodnom delu dvočasa nastavnik ističe cilj i zadatke
odgovarajuće nastavne jedinice, zatim realizuje teorijski deo neophodan
za rad učenika na računarima.. U okviru softvera upoznati učenika sa
ulogom programa u radu računarskog sistema.
Operativni sistemi: Pri realizaciji teme
operativni sistemi akcenat je na načinu komunikacije računara i korisnika.
Posebnu pažnju treba posvetiti karakteristikama i elementima grafičkog
okruženja i postupcima rada u grafičkom okruženju. Za najčešće korišćene
aplikativne programe (tekst procesore, radne tabele, grafičke pakete,
sisteme za upravljanje bazama, ...) prikazati u kratkim crtama osnovnu
namenu. Od uslužnih programa prikazati nekoliko najčešće korišćenih
(kompresiju podataka, narezivnje diskova, zaštitu od virusa,...). Imajući
u vidu široku rasprostranjenost operativnog sistema Windows, preporuka
je da se koristi neka od poslednjih verzija ovog operativnog sistema.
Obrada
teksta: Praktičnu realizaciju programa ilustrovati nekom od poslednjih
verzija programa Word. Izvođenje nastave podrazumeva neophodna objašnjenja
nastavnika , a zatim samostalno vežbanje učenika. Poželjno je da ne
bude više od dva učenika za računarom. Učenici treba da shvate principe
rada u grafičkom okruženju, da je dovoljno da znaju da neka komanda
postoji i kako i gde je mogu pronaći.
Rad sa tabelama: Praktičnu realizaciju
programa ilustrovati nekom od poslednjih verzija programa Excel. Izvođenje
nastave podrazumeva neophodna objašnjenja nastavnika , a zatim samostalno
vežbanje učenika. Poželjno je da ne bude više od dva učenika za računarom.
Učenici treba da shvate principe rada u grafičkom okruženju, da je
dovoljno da znaju da neka komanda postoji i kako i gde je mogu pronaći.
Izrada
prezentacija: Praktičnu realizaciju programa ilustrovati nekom
od poslednjih verzija programa Power Point. Izvođenje nastave podrazumeva
neophodna objašnjenja nastavnika , i samostalnu vežbu učenika na praktičnom
primeru iz struke. Poželjno je da ne bude više od dva učenika za računarom.
Učenici treba da savladaju osnove iz pravljenja prezentacije.
Računarske
komunikacije: Akcenat nastave
je na važnosti primene komunikacije između računara u svakodnevnom
životu. Koristiti različite programe pretraživače. Učenike osposobiti
za osnovno korišćenje elektronske pošte i rad u mrežnom okruženju.
Upoznavanje
učenika sa unutrašnjom organizacijom računarskih sistema
navede osnovne
delove računarskog sistema
uključi, isključi, restartuje računar koristeći
standardnu proceduru za to
detektuje osnovne informacije o računarskom sistemu
(operativni sistem i verzija, brzina procesora, veličina RAM memorije)
obavlja osnovne operacije: menja desktop konfiguraciju,
postavlja i menja važeći jezik tastature, koristi help, instalira,
deinstalira aplikativni softver
navede osnovne komponente u strukturi hardvera.
objasni funkciju mikroprocesora u okviru računarskog
sistema
objasni ulogu memorije u računarskom sistemu
i navede vrste memorija
poredi uređaje za skladištenje podataka po kapacitetu,
ceni i brzini
identifikuje uređaje za unošenje podataka.
identifikuje uređaje za prikazivanje rezultata
obrade izvedene na računaru
uradi instalaciju novog štampača u sistemu
izvrši podešavanje difoltnog štampača.
pusti na štampu tekstualni fajl
izvrši analizu statusa štampača koristeći desktop
print manager
restartuje, izbriše ili privremeno zaustavi trenutni
posao štampača koristeći desktop print manager
objasni pojam i podelu softvera
razlikuje operativni sistem od aplikativnog softvera
objasni razloge za postojanje verzija u softveru.
nabroji najzastupljenije operativne sisteme u svetu
računara
nabroji neke aplikativne programe i primere njihove
primene
objasni pojam licence, objasni potrebu za zaštitu
softvera i hardvera
objasni razloge za back up podataka.
uradi back up podataka
Struktura računarskog
sistema
Hardver. Softver. Odnos hardvera i softvera
Struktura hardvera
Memorija, ROM, RAM, Uloga
memorije
Hijerarhija memorijskog sistema. Operativna memorija
Medijumi za čuvanje podataka. Magnetna traka
i kaseta. Disketa. Čvrsti disk. Optički disk Višenamenski digitalni
disk - DVD
Osposobljavanje
učenika za korišćenje operativnog sistema
objasni
hijerarhijsku organizaciju datoteka, fascikli, drive - ova
otvori, kreira, sačuva na određenom drive - u,
kopira, premešta, promeni naziv, zatvori, briše file i folder
prepoznaje osnovne tipove file - ova
menja status file - a (read only / locked, read
- write). Sortira file - ove
pronalazi file - ove koristeći find alatku po
različitim ključevima
objasni pojam kompresije file - ova i koristi
alate za ekstrakciju i kompresiju
Identifikuje i koristi različite ikone na desktop
-u, reorganizuje desktop ikone
napravi prečicu na desktop - u
identifikuje različite delove prozora: traka
sa natpisom, traka glavnog menija, traka sa alatkama, statusna traka,
dugme upravljačkog menija, dugme za zatvaranje prozora, dugme za maksimiziranje
prozora, dugme za minimiziranje prozora
proširi, smanji, pomeri, zatvori prozor, prelazi
sa jednog otvorenog prozora na drugi
koristi programe: kalkulator, beležnica, crtanje,
za kompresiju podataka, za narezivanje diskova..
objasni pojam virusa u računarskom sistemu i
navede neke od načina da virus bude unet u računarski sistem
koristi softver za otkrivanje virusa.
objasni potrebu za redovnim up date - om programa
za skeniranje virusa
Osnovni
pojmovi (datoteka, fascikla, prečica, ikona, prozor, meni)
Upotreba miša i tastature.
Pokretanje aplikacija operativnog sistema
Rad
sa prozorima
Komponente prozora i njihova uloga
Organizacija podataka na disku. Pokretanje programa.
Rad sa datotekama i fasciklama (kreiranje novog
objekta, kopiranje i premeštanje, brisanje, promena naziva)
Korišćenje dodatnih programa (beležnica, crtanje,
igre, kalkulator
Podešavanje parametara radnog okruženja
Održavanje računarskog sistema (interventno,
preventivno i kombinovano održavanje)
Obrada teksta
Upoznavanje
i osposobljavanje učenika za korišćenje programa za obradu teksta
podesi radno
okruženje
umetne, selektuje, duplira, briše, pomera tekst
ili deo teksta
izvrši formatiranje paragrafa, teksta i celog
dokumenta
kreira i modifikuje tabele
umetne u tekst i modifikuje: sliku, crtež, grafikon
pretražuje tekst po zadatom ključu koristeći
search komandu
izvrši pripremu i pusti dokument na štampu
Osnovni
pojmovi (pasus, margina, zaglavlje, podnožije)
Struktura teksta
Podešavanje radnog okruženja
Unošenje teksta
Učitavanje dokumenta i izmena u dokumentu
Rad sa blokovima (označavanje, kopiranje, isecanje,
lepljenje). Rad sa više dokumenata
Nabrajanje u tekstu. Rad sa tabelama. Umetanje
slika u tekst
Obeležavanje stranica. Kreiranje zaglavlja i podnožja.
Fusnote
Upoznavanje i osposobljavanje
učenika za korišćenje programa za rad sa tabelama.
podesi radno okruženje
otvara radnu svesku i podesi broj radnih listova.
manipuliše sa radnim listovima: menja redosled
radnih listova u radnoj svesci, menja ime radnog lista, dodaje radni
list, briše radni list
manipuliše sa ćelijama: unosi tekst u ćeliju,
vrši formatiranje teksta u ćeliji, unosi brojčane podatke u ćeliju,
vrši formatiranje numeričkih oznaka, selektuje ćeliju, kopira sadržaj
ćelije, briše sadržaj ćelije, unosi podatke u ćelije kopiranjem i premeštanjem
itd.
manipuliše sa vrstama i kolonama: selekcija,
umetanje, brisanje itd.
koristi elementarne formule i funkcije za zadata
izračunavanja (SUM, MIN, MAX, AVERAGE, PRODUCT)
kreira i modifikuje elementarne grafikone
ne izlazeći iz programa za rad sa tabelama napravi
dokument u programu za obradu teksta i smesti ga u radnu svesku
izvrši pripremu i pusti dokument na štampu
Osnovni pojmovi o radu
sa tabelama
Osnovni pojmovi o programima za rad sa tabelama
Unošenje podataka u tabelu. Manipulacije podacima
Transformacije tabele. Formatiranje tabele
Formule. Adrese ćelija. Reference. Imena
Funkcije
Automatsko unošenje serija podataka
Prethodni pregled tabele i grafikona. Štampanje
Povezivanje programa za obradu teksta i programa
za rad sa tabelama
Izrada prezentacija
Upoznavanje
osnova za korišćenje programa za izradu prezentacija
Upoznavanje učenika sa
načinima komunikacije između računara
poznaje
pravila pravljenja prezentacije s obzirom na cilj prezentacije
podesi radno okruženje u programu za pravljenje
prezentacija
formatira slajdove
podešava prelaz sa slajda na slajd i način prikazivanja
izrađuje prezentaciju
izvrši pripremu dokumenta i pusti na štampu
objasni pojmove LAN
(Local Area Network), MAN (Metropolitan Area Network), WAN (Wide Area
Network), klijent - server
koristi pretraživače interneta i manipuliše sa
Web stranama
izvrši podešavanja vezana za postavljanje elektronske
adrese
manipuliše sa elektronskim porukama: prijem,
slanje, brisanje
radi u mrežnom okruženju
Pojam prezentacije
(količina informacija na jednom slajdu, naslov, boje.)
Slajd. Podloga. Forma
Prikazivanje prezentacija
Načini komunikacije
između računara. Pojam računarske mreže
Internet i intranet
Povezivanje računara i Interneta. Uspostavljanje
veze, podešavanje parametara i prekidanje veze
Servisi Interneta (WWW, e - mail, FTP...). Rad
sa čitačima interneta
Otvaranje Web strana. Korišćenje pretraživača.
Snimanje Web strana, snimanje slika
Prebacivanje sadržaja Web strane u tekst procesor.
Štampanje
Elektronska pošta (pokretanje programa, postavljanje
elektronske adrese, prijem i slanje elektronske pošte, pravljenje i
korišćenje adresara)
Rad u mreži. Deljenje mrežnih resursa
PREPORUČENA LITERATURA
1. N. Klem; Računarstvo i informatika za prvi razred gimnazije,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2006.
2. N. Klem; Računarstvo i informatika za drugi razred gimnazije, Zavod za udžbenike
i nastavna sredstva, Beograd 2006.
3. Čabarkapa, Nešić, Računarstvo i informatika za drugi razred gimnazije Krug,
2006.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Matematika
Naziv predmeta:
ZDRAVSTVENO VASPITANJE
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi
1. Sticanje znanja o važnosti
zdravog života i negovanju ličnog zdravlja
Ciljevi predmeta
2. Osposobljavanje za samostalnu
brigu o svom zdravlju i zdravlju drugih
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Zdravlje i zdrav život
Usvajanje odgovornosti
i doslednosti prema ličnom i zdravlju drugih
Sticanje
pozitivnih stavova i navika u ličnoj higijeni
objasni
načine i značaj nege pojedinih delova tela
prepozna osnovne simptome kožnih bolest
održava pravilnu higijenu ruku i noktiju
nabroji uslove pod kojima se prenose bolesti
prljavih ruku
primeni mere kojima se sprečavaju bolesti prljavih
ruku
navede osobine materijala za izbor odeće i obuće
i načine održavanja tih materijala
Građa i
uloge kože
Osnovne kožne bolesti kao posledica nedovoljne
higijene
Higijena tela, kože, kose, ruku i nogu
Bolesti koje nastaju usled nedovoljne higijene
Higijena usne duplje
Higijena obuće i odeće
Zarazne bolesti
Osposobljavanje za primenu
higijenskih standarda u životu i radu
nabroji osnovne karakteristike
mikroorganizama, gljivica, parazita i plesni
nabroji i klasifikuje zarazne bolesti prema načinima
njihovog prenošenja
objasni uslove pri kojima se razvijaju prenosive
bolesti (prepozna moguće situacije visokog rizika)
pravilno reaguje pri pojavi pojedinih znakova
bolesti
primeni mere za sprečavanje zaraznih bolesti
u svakodnevnom životu i na radnom mestu
planira i organizuje mere zaštite
objasni značaj redovnog obavljanja sanitarnog
pregleda
Izazivači zaraznih bolesti
Putevi prenošenja zaraznih bolesti
Mere zaštite za sprečavanje zaraznih bolesti
- opšte i posebne
Sadržaj sanitarnog pregleda
Intimna higijena
Razvijanje pozitivnih
stavova i navika u polnom životu
objasni građu i funkciju
polnih organa
klasifikuje sredstva za kontracepciju i objasni
dejstvo
poznaje uzročnike i uslove prenošenja polno prenosivih
bolesti (PPB)
prepozna simptome PPB
Anatomija i fiziologija
polnih organa
Metode kontracepcije
Polno prenosive bolesti
Mentalno zdravlje
Sticanje
osnovnih znanja o faktorima koji utiču na mentalno zdravlje čoveka
objasni
koji faktori utiču na duševno zdravlje čoveka
objasni karakteristike bolesti zavisnosti
nabroji vrste toksikomanija
poznaje uzroke, razvoj i posledice zloupotrebe
psihoaktivnih supstanci
Faktori
koji unapređuju i opredeljuju duševno zdravlje
Adolescencija i pubertet
Bolesti zavisnosti
Psihoaktivne supstance
Radna sredina
Sticanje znanja o nejčešćim
štetnim uticajima u radnoj sredini i načinima njihovog sprečavanja
pravilno rasporedi vreme
rada i odmora
poznaje posledice dejstva štetnih faktora u radnoj
sredini
nabroji najčešće uzroke povreda na radu
primeni osnovne principe pružanja prve pomoći
kod povreda na radu
nabroji mere zaštite na radu
Nefiziološki uslovi
rada
Zamor, premor
Odmor
Profesionalne bolesti
Povrede na radu
Mere zaštite
Uticaj okoline na zdravlje
ljudi
Sticanje osnovnih znanja
o značaju zdravog životnog prostora
poznaje sastav vazduha,
izvore zagađenja i mere zaštite
poznaje značaj zdrave vode, izvore zagađenja
i mere zaštite
poznaje načine zagađenja zemljišta i načine uklanjanja
otpadnih materija
Normalan sastav vazduha
Aerozagađenje
Mere zaštite od aerozagađenja
Značaj i uloge vode
Ispravnost vode za piće i načini ispitivanja
Zagađivači vode
Mere zaštite od zagađenja vode
Zagađenje zemljišta
Otpadne materije i načini njihovog uklanjanja
PREPORUČENA LITERATURA ZA REALIZACIJU PREDMETA
1. Savićević , M. i saradnici, Higijena, Medicinska knjiga,
Beograd, Zagreb. 1989.
2. Savićević , M., Psihijatrija, Medicinska knjiga, Beograd, Zagreb, 1986.
3. Nikolić, M., Kocijančić, R. Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem za stručne
škole - medicinske, prehrambene i srednje u delatnosti ličnih usluga , Zavod
za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1998.
4. Paunović, K., Biologija za 2 razred srednjih škola
5. Đurić, G., Petrović, Lj. Zagađenje životne sredine i zdravlja čoveka, Velarta,
Beograd, 1996.
6. Grlić, Lj., Enciklopedija jestivog i samoniklog bilja, Augst Cesarec, Zagreb,
1990.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Nauka o ishrani
2. Osnove kuvarstva
3. Osnove poslastičarstva
4. Osnove ugostiteljstva
5. Psihologija
Naziv predmeta:
LIKOVNA KULTURA
Godišnji fond časova:
35 časova
Razred:
Prvi
Ciljevi predmeta
1. Upoznavanje učenika sa
najvažnijim epohama razvoja umetnosti
2. Osposobljavanje učenika
da se likovno izrazi kroz određene tehnike oponašajući osnovne stilove
datih epoha
3. Usvajanje osećaja za lepo,
formu i estetiku
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Uvod u likovne umetnosti
i teoriju forme
Upoznavanje sa materijom,
načinom rada i budućim vežbanje zadacima
razlikuje vrste likovnih
umetnosti, motiva i tehnika
Vrste likovnih umetnosti
(slikarstvo, arhitektura, skulptura)
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (35 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici / kabinetu
Preporuke za realizaciju nastave Preporuka je da se predmet "Likovna kultura" izvodi
kao dvočas u toku jednog polugodišta i da se svaki teorijski čas poveže
sa vežbanjem neke od likovnih tehnika datih u ishodima. Vrednovanje
postignutosti ishoda se preporučuje kroz ocenjivanje rada na času i
domaćih radova, kao i test znanja na samom kraju programa.
Stari vek - Egipat, Mesopotamija, Persija - linije 4
časa
Stari vek - Antička Grčka - skulptura i proporcije,
Rim - arhitektura 4 časa
Romanika, Gotika, Vizantija,
svetlost i senka, mozaik 2 časa
Srpski srednji vek, ikona i freska,
nacionalna ornamentika 6
časova
Renesansa, prostor
i perspektiva, Barok - boja 4
časa
Impresionizam i moderna
umetnost - ritam i dinamika 4
časa
Od kubizma do nadrealizma,
formiranje likovne kompozicije 4
časa
Savremena umetnost -
minimalizam, pop art, likovni doživljaj 5 časova
Stari vek - Egipat, Mesopotamija,
Persija - linije
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
raspoznaje liniju kao likovni
element
stilizuje (crta) liniju na primeru date epohe
Osnovne likovne karakteristike
epoha Starog veka
Linija na primerima umetničkih dela
Stari vek - Antička Grčka
- skulptura i proporcije, Rim - arhitektura
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
odredi pravilan odnos veličina
na primeru likovnog dela
prepoznaje najvažnija dela skulpture i arhitekture
date epohe
Grčka - Krit, Atina,
Rim - Koloseum, Pantenon
Romanika, Gotika, Vizantija,
svetlost i senka, mozaik
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
razlikuje odnose svetlosti
i tame na primeru likovnog dela
Bifore i trifore
Vitraž
Srpski srednji vek, ikona
i freska, nacionalna ornamentika
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
nacrta motiv(e) nacionalne
baštine
navede specifičnosti likovnog izraza srpske srednjevekovne
kulture
Najznačajniji spomenici
srpske srednjevekovne kulture - beli anđeo, manastir Kalenić, Studenica,
Mileševa
motivi sa srpskih nacionalnih spomenika
Renesansa, prostor i perspektiva,
Barok - boja
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
razlikuje osnovne od izvedenih
boja
naslika boje u prostoru
Najpoznatija dela renesanse
i baroka (Botičeli, Mikelanđelo, Leonardo, Fontana di Trevi)
Impresionizam i moderna
umetnost - ritam i dinamika
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
prepoznaje najvažnije predstavnike
impresionizma i moderne umetnosti
nacrta / naslika sopstveno viđenje dinamike i ritma
likovnih elemenata
Matis, Munk, Van Gog, Dega
Boja i linija u likovnim elementima
Od kubizma do nadrealizma,
formiranje likovne kompozicije
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
prepoznaje najvažnije predstavnike
kubizma i nadrealizma
crta sopstveni likovni doživljaj na zadatu temu (kubizma/nadrealizma)
Dali, De Kiriko, Pikaso
Boja i oblik na primeru kubizma i nadrealizma
Savremena umetnost - minimalizam,
pop art, likovni doživljaji
Upoznavanje sa epohom i
likovnim elementima i vežbanje likovnog izraza
prepoznaje najvažnije predstavnike
savremene umetnosti
radi (likovno se izražava) u tehnici asamblaž
Endi Vorhol, Džekson Polok,
Savremeni tokovi i tendencije u umetnosti
PREPORUČENA LITERATURA
1. V. Galović, B. Gostović, Likovna kultura, Zavod za udžbenike
i nastavna sredstva, Beograd 2002.
2. Janson, Istorija umetnosti, prošireno izdanje.
3. Grupa autora, Istorija umetnosti, Larus.
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
1. Umetničko oblikovanje
2. Istorija
3. Stručni predmeti
Naziv predmeta:
FIZIKA
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi
Ciljevi predmeta
1. Razumevanje pojava, procesa
i odnosa u prirodi na osnovu fizičkih zakona
2. Sticanje sposobnosti za
uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema u domenu fizike
3. Razvijanje sposobnosti
za transfer i primenu znanja iz fizike u stručno - teorijskim predmetima
i modulima
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Uvod
Sticanje teorijskih i praktičnih
preduslova za dalje praćenje nastave
Poznavanje i upotreba mernih jedinica SI sistema
objasni osnovne operacije
sa vektorima i njihovu primenu u fizici
objasni status fizike kao eksperimentalne nauke
objasni prirodu zakona u fizici
Predmet, metode i zadaci
fizike, veza sa drugim prirodnim naukama
Osnovne fizičke veličine i njihove jedinice (SI
sistem)
Osnovne operacije s vektorima (sabiranje, oduzimanje
i razlaganje)
Na početku
teme učenike upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom
rada i načinima ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava (70 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici / kabinetu
Preporuke za realizaciju nastave
Koristiti sve merne instrumente koje poseduje
kabinet
Koristiti prethodno stečena znanja učenika u
ovoj oblasti
Koristiti tabelarni prikaz veličina i jedinica
Uvežbati pretvaranje jedinica na primerima iz
svakodnevnog života
Sadržaj povezati sa primerima iz prakse
Demonstraciono
prikazati ravnomerno i ubrzano kretanje kod translacije
Demonstraciono
prikazivanje zakona održanja
Demonstraciono prikazati elektrostatičko
polje (grafoskop, elektrostatička mašina...)
Demonstraciono
prikazati linije sile magnetnog polja pomoću opiljaka gvožđa i
magneta
Insistirati
na primerima iz svakodnevnog života
Definisati
pojedinačne i grupne domaće zadatke
Insistirati
na korelaciji sa sadržajima stručnih predmeta
- Janjić, J., Pavlov, M., Fizika za prvi razred srednje škole
- Obadović, D., Pavkov M., Garić, M., Eksperimenti iz fizike
- Nikolić, J., Babić, N., Osnove elektrotehnike
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Hemija
- Matematika
- Stručni predmeti
Naziv predmeta:
Hemija
Godišnji fond časova:
70 časova
Razred:
Prvi
Ciljevi predmeta
1. Razumevanje pojava, procesa
i odnosa u prirodi na osnovu hemijskih zakona
2. Sticanje sposobnosti za
uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema u domenu hemije
3. Upoznavanje uloge čoveka
u osvajanju i menjanju prirode i razvijanje pravilnog odnosa učenika
prema zaštiti čovekove sredine
TEMA
CILJEVI
ISHODI
Po završetku teme učenik će biti u stanju da:
PREPORUČENI SADRŽAJI
PO TEMAMA
NAČIN OSTVARIVANJA
PROGRAMA
Vrste neorganskih
jedinjenja
Sticanje
osnovnih znanja o vrstama neorganskih jedinjenja
prepozna
različite vrste neorganskih jedinjenja (okside, baze, kiseline i soli)
objasni ponašanje neorganskih jedinjenja u vodi
opiše međusobne reakcije različitih vrsta neorganskih
jedinjenja
Oksidi
Baze
Kiseline
Soli
Na početku teme učenike
upoznati sa ciljevima i ishodima nastave / učenja, planom rada i načinima
ocenjivanja.
Oblici nastave
Predmet se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
teorijska nastava
(70 časova)
Podela odeljenja na grupe
Odeljenje se ne deli na grupe
Mesto realizacije nastave
Teorijska nastava se realizuje u učionici / kabinetu
Preporuke za realizaciju nastave
Vrste neorganskih jedinjenja
ponoviti osnovne pojmove o atomu, molekulu, čistoj
supstanci i smeši
sadržaje oksida svesti na nekoliko primera oksida
metala i oksida nemetala
sadržaje baza svesti na karakteristične primere
(NaOH, Ca(OH)2, NH4OH)
primere i osobine kiselina objasniti na nekoliko
osnovnih i karakterističnih kiselina koje su u službi struke
dobijanje soli objasniti preko reakcija neutralizacije
vežbati na samostalnosti u pisanju reakcija
Disperzni sistemi
vrste disperznih sistema demonstrirati na primerima
iz okoline
osobine koloidnih sistema objasniti i demonstrirati
na primeru bubrenja skroba, taloženja proteina mleka...
pripremanje rastvora određenog masenog udela
raditi primenom formule i na primerima vezanim za struku
količinsku koncentraciju raditi primenom osnovnih
formula i raditi pripremu 1M i 0,1M rastvora soli, baza i kiselina
pH svesti na prepoznavanje sredine u zavisnosti
od vrednosti pH
hidrolizu soli prikazati na primerima vezanim
za primenu u struci
Ugljovodonici
sadržaj ugljovodonika svesti na prepoznavanje
kojoj grupi ugljovodonika pripada određeno jedinjenje
nomenklatura prvih pet jedinjenja u homologom
nizu
primere supstitucije raditi na primeru supstitucije
metana i benzena
adiciju vežbati na etenu, propenu, etinu i propinu
vežbati sagorevanje različitih ugljovodonika
koji se koriste kao izvori toplote
Organska kiseonična jedinjenja
osobine alkohola demonstrirati na etanolu
upoznati učenike sa glicerolom
demonstrirati osobine fenola i ukazati na razliku
od alkohola
osobine aldehida i
ketona demonstrirati na etanolu i propanonu
osobine kiselina demonstrirati na etanskoj kiselini
upoznati
učenike sa metanskom, etanskom, propanskom, mlečnom, limunskom, vinskom,
sorbinskom, benzoevom i masnim kiselinama (njihovim osobinama, nalaženju
u prirodi i značaju)
vežbati dobijanje soli K- i Na- propionata i
benzoata i ukazati na njihovu primenu u prehrambenoj industriji
demonstrirati dobijanje prostijih estara i ukazati
na njihove osobine
Masti i ulja
osobine demonstrirati na rastvorljivosti
demonstrirati dobijanje sapuna
dati primere karakterističnih voskova
Ugljeni
hidrati
demonstrirati osobine ugljenih hidrata na glukozi,
fruktozi, maltozi, laktozi, saharozi i skrobu
Amino kiseline i proteini
osobine amino kiselina povezati sa njihovom strukturom
podelu proteina povezati sa mestom u živim organizmima
koje izgrađuju
demonstrirati taloženje proteina kao i bojene
reakcije na proteine
ukazati na značaj enzima i njihovu ulogu u organizmu
i tehnološkim procesima
Sticanje osnovnih znanja
o vrstama disperznih sistema, pripremanju rastvora određene koncentracije,
zavisnosti pH rastvora od disocijacije baza, kiselina i soli odnosno
hidrolize soli
pripremi rastvor određenog
masenog udela
prepozna različite disperzne sisteme
navede osnovne karakteristike koloidnih rastvora
pripremi rastvor određene količinske koncentracije
(1M, 0,1 M)
objasni značenje pH
na osnovu vrednosti pH odredi kakva je sredina
objasni hidrolizu soli i njen uticaj na pH rastvora
objasni reakcije supstitucije i prepozna ih na
primeru
objasni reakcije adicije i prepozna ih na primeru
navede produkte sagorevanja ugljovodonika
Alkani
Alkeni
Alkini
Areni (benzen)
Supstitucija
Adicija
Sagorevanje ugljovodonika
Organska kiseonična
jedinjenja
Sticanje
osnovnih znanja iz alkohola, fenola, etara, aldehida, ketona, organskih
kiselina i njihovih derivata
razlikuje
alkohole i osobine metanola i etanola
navede karakteristične osobine fenola
prepozna etre i objasni im upotrebu
prepozna aldehide i ketone i objasni njihove
osobine
navede osnovne organske kiseline i njihove osobine
objasni kako nastaju estri
Alkoholi
Fenoli
Etri
Aldehidi i ketoni
Organske kiseline
Estri
Masti i ulja
Sticanje osnovnih znanja
iz masti i ulja (lipidi)
navede osobine masti
i ulja
objasni hidrolizu masti i ulja u kiseloj i baznoj
sredini
navede definiciju i osobine sapuna navede definiciju
i osobine voska
Dobijanje masti i ulja
Hidroliza masti i ulja
Sapuni Voskovi
Ugljeni hidrati
Sticanje osnovnih znanja
iz ugljenih hidrata
definiše i podeli ugljene
hidrate
navede osobine glukoze
navede osobine fruktoze
navede osobine disaharida, maltoze, laktoze i
saharoze
navede osobine polisaharida i osobine skroba,
glikogena i celuloze
Definicija i podela
ugljenih hidrata
Glukoza
Fruktoza
Disaharidi
Polisaharidi
Amino kiseline i proteini
Sticanje osnovnih znanja
iz amino kiselina, proteina i enzima
opiše amino kiseline
i njihove osobine
opiše proteine, način njihovog nastanka i podelu
prema strukturi
objasni ulogu proteina i njihovo taloženje
objasni pojam enzima i njihovu ulogu;
Amino kiseline
Proteini
Enzimi
PREPORUČENA LITERATURA
1. Nikolajević, P., Šurjanović, M., Đukić, S., Opšta hemija
za prvi razred srednje škole, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
2005.
2. Odgovarajući praktikum, stručni časopisi
KORELACIJA SA DRUGIM PREDMETIMA
- Fizika
- Matematika
- Nauka o ishrani
- Svi stručni predmeti