ZAKONO POTVRĐIVANJU OKVIRNE KONVENCIJE O ZAŠTITI I ODRŽIVOM RAZVOJU KARPATA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 102/2007) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Okvirna konvencija o zaštiti i održivom razvoju Karpata, sačinjena u Kijevu, 22. maja 2003. godine, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata u originalu na engleskom i u prevodu na srpski jezik glasi:
OKVIRNA KONVENCIJA
O ZAŠTITI I ODRŽIVOM
RAZVOJU KARPATA
"Strane",
POTVRĐUJUĆI da Karpati predstavljaju jedinstveno prirodno blago izuzetne lepote i ekološke vrednosti, važan rezervoar biodiverziteta, izvorište velikih reka, stanište i sklonište od suštinske važnosti za mnoge ugrožene biljne i životinjske vrste i najveću oblast u Evropi, prekrivenu netaknutim šumama, i SVESNE da Karpati predstavljaju važnu ekološku, ekonomsku, kulturnu, rekreativnu i životnu sredinu u srcu Evrope, koju dele brojni narodi i zemlje;
UOČAVAJUĆI važnost i ekološku, kulturnu i društveno-ekonomsku vrednost planinskih regiona, koje su navele Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija da 2002. godinu proglase Međunarodnom godinom planina; SHVATAJUĆI važnost planinskih oblasti, kako je utvrđeno u Poglavlju 13 (Održivi razvoj planina) Deklaracije o životnoj sredini i razvoju ("Agenda 21", Rio de Žaneiro, 1992) i u Planu implementacije Svetskog samita o održivom razvoju;
POZIVAJUĆI SE na Deklaraciju o životnoj sredini i održivom razvoju u regionu Karpata i Dunava, koju je usvojio Samit o životnoj sredini i održivom razvoju u regionu Karpata i Dunava (Bukurešt, 2001);
KONSTATUJUĆI relevantne odredbe i principe utvrđene relevantnim globalnim, regionalnim i subregionalnim ekološkim pravnim instrumentima, strategijama i programima;
U CILJU obezbeđivanja efikasnije primene takvih već postojećih instrumenata, i NADOVEZUJUĆI SE na druge međunarodne programe;
PREPOZNAJUĆI DA Karpati predstavljaju sredinu u kojoj živi lokalno stanovništvo, i POTVRĐUJUĆI doprinos lokalnog stanovništva održivom društvenom, kulturnom i ekonomskom razvoju, kao i očuvanju tradicionalnog znanja na Karpatima;
POTVRĐUJUĆI važnost subregionalne saradnje u zaštiti i održivom razvoju Karpata u kontekstu procesa "Životna sredina za Evropu";
PREPOZNAJUĆI da iskustvo stečeno u okviru Konvencije o zaštiti Alpa (Salcburg, 1991. godine) predstavlja uspešan model zaštite životne sredine i održivog razvoja planinskih regiona, koji pruža čvrstu osnovu za nove inicijative partnerskih odnosa i dalje jačanje saradnje između alpskih i karpatskih država;
SVESNI činjenice da napori u cilju zaštite, očuvanja i održivog upravljanja prirodnim resursima Karpata ne mogu da budu realizovani od strane samo jedne zemlje, već zahtevaju regionalnu saradnju, kao i dodatne vrednosti prekogranične saradnje na postizanju ekološke koherentnosti;
Složile su se o sledećem:
1. Konvencija se odnosi na Karpatski region (u daljem tekstu: "Karpati"), koji će biti definisan na Konferenciji Strana.
2. Svaka Strana može da proširi primenu ove Konvencije i njenih Protokola na dodatne delove svoje nacionalne teritorije upućivanjem deklaracije Depozitaru, ukoliko je to neophodno radi sprovođenja odredbi Konvencije.
1. Strane se obavezuju da vode sveobuhvatnu politiku i sarađuju u cilju zaštite i održivog razvoja Karpata sa namerom da se, između ostalog, poboljša kvalitet života, ojačaju lokalne privrede i zajednice i očuvaju prirodne vrednosti i kulturno nasleđe.
2. Da bi se ostvarili ciljevi iz stava 1, Strane se obavezuju da će preduzeti odgovarajuće mere, u oblastima koje pokrivaju članovi 4 do 13 ove Konvencije, tako što će promovisati:
(a) principe predostrožnosti i prevencije,
(b) princip "zagađivač plaća,"
(v) učešće javnosti i angažovanje zainteresovanih strana,
(g) prekograničnu saradnju,
(d) integrisano planiranje i upravljanje zemljišnim i vodnim resursima,
(đ) programski pristup, i
(e) ekosistemski pristup.
3. Da bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u ovoj Konvenciji i da bi se osigurala njihova primena, Strane mogu da, po potrebi, izrade i usvoje Protokole.
Integrisani pristup upravljanju zemljišnim resursima
Strane se obavezuju da će primeniti pristup integrisanog upravljanja zemljišnim resursima, kako je definisano u Poglavlju 10 Agende 21, tako što će razvijati i primenjivati odgovarajuća sredstva, kao što su planovi integrisanog upravljanja, koji su u vezi sa oblastima na koje se odnosi ova Konvencija.
Očuvanje i održivo korišćenje biološke i predeone raznovrsnosti
1. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj da omogući očuvanje, održivo korišćenje i obnavljane biološke i predeone raznovrsnosti širom Karpata. Strane se obavezuju da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi osigurale visok nivo zaštite i održive upotrebe prirodnih i polu-prirodnih staništa, njihovog kontinuiteta i povezanosti, kao i biljnih i životinjskih vrsta karakterističnih za Karpate, naročito kad je reč o zaštiti ugroženih vrsta, endemskih vrsta i velikih mesoždera.
2. Strane se obavezuju da će promovisati adekvatno održavanje poluprirodnih staništa, obnovu degradiranih staništa, kao i da će podržati izradu i implementaciju relevantnih planova upravljanja.
3. Strane se obavezuju da će voditi politiku čiji je cilj da spreči uvođenje stranih invazivnih vrsta i genetski modifikovanih organizama koje ugrožavaju ekosisteme, staništa ili vrste, kao i njihova kontrola ili uništavanje.
4. Strane se obavezuju da će razvijati i/ili promovisati kompatibilne sisteme monitoringa, koordinirane regionalne inventare vrsta i staništa, koordinirano naučno istraživanje, i njihovo umrežavanje.
5. Strane se obavezuju da će sarađivati na razvoju ekološke mreže na Karpatima, kao sastavnog dela Panevropske ekološke mreže, na osnivanju i pružanju podrške Karpatskoj mreži zaštićenih oblasti, kao i na unapređenju očuvanja i održivog upravljanja u oblastima izvan zaštićenih oblasti.
6. Strane se obavezuju da će preduzeti odgovarajuće mere u cilju integrisanja ciljeva očuvanja i održivog korišćenja biološke i predeone raznovrsnosti u sektorske politike, poput planinske poljoprivrede, planinskog šumarstva, upravljanja rečnim basenima, turizma, saobraćaja i energetike, industrije i delatnosti u oblasti rudarstva.
1. Strane se obavezuju da će voditi politiku prostornog planiranja koja ima za cilj zaštitu i održivi razvoj Karpata, a koja će uzeti u obzir specifične ekološke i društveno-ekonomske uslove na Karpatima i njihovim planinskim ekosistemima, i biti od koristi lokalnom stanovništvu.
2. Strane će imati za cilj koordinaciju prostornog planiranja u pograničnim oblastima, putem izrade prekograničnih i/ili regionalnih politika i programa prostornog planiranja, kao i unapređenje i pružanje podrške saradnji između relevantnih regionalnih i lokalnih institucija.
3. Tokom izrade politika i programa prostornog planiranja, posebna pažnja treba, između ostalog, da se obrati na:
(a) prekogranični transport, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu i usluge,
(b) očuvanje i održivi razvoj prirodnih resursa,
(v) koherentno urbano i ruralno planiranje u pograničnim oblastima,
(g) prevenciju prekograničnog uticaja zagađenja,
(d) integrisano planiranje korišćenja zemljišta, i procenu uticaja na životnu sredinu.
Održivo i integrisano upravljanje vodama/rečnim basenima
Uzevši u obzir hidrološke, biološke i ekološke, kao i druge specifičnosti planinskih rečnih basena, Strane se obavezuju da će:
(a) preduzeti odgovarajuće mere u cilju promovisanja politike koja integriše održivo korišćenje vodenih resursa, sa planiranjem upotrebe zemljišta, i imaju za cilj da vode politiku i planove koji se zasnivaju na pristupu integrisanog upravljanja rečnim basenima, uočavajući važnost upravljanja, prevencije i kontrole zagađenja i poplava, kao i smanjenje fragmentacije vodnih staništa,
(b) sprovoditi politiku koja ima za cilj održivo upravljanje resursima površinskih i podzemnih voda, obezbeđujući adekvatne količine kvalitetnih površinskih i podzemnih voda potrebnih za održivo, uravnoteženo i ravnopravno korišćenje voda, kao i za adekvatne sanitarne mere i tretman otpadnih voda,
(v) sprovoditi politiku koja ima za cilj očuvanje prirodnih vodenih tokova, izvora, jezera i resursa podzemnih voda, kao i očuvanje i zaštitu močvara i močvarnih ekosistema, i zaštitu od prirodnih i antropogenih štetnih efekata kao što su poplave ili zagađenje vode usled udesa,
(g) dalje razvijati koordinirani ili zajednički sistem mera, aktivnosti i rane najave prekograničnih uticaja poplava ili zagađenja voda usled udesa na vodeni režim, kao i sarađivati na prevenciji i smanjenju šteta i pružanju pomoći u radovima na obnovi.
Održiva poljoprivreda i šumarstvo
1. Strane se obavezuju da će zadržati upravljanje zemljištem koje se tradicionalno obrađuje na održiv način, i da će preduzeti odgovarajuće mere na kreiranju i primeni svoje poljoprivredne politike, uzevši u obzir potrebu za zaštitom planinskih ekosistema i predela, važnost biološke raznovrsnosti, i specifične uslove planina, koje su u manjoj meri predmet interesovanja.
2. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj razvoj i kreiranje odgovarajućih instrumenata, kao što su suštinski važni agro-ekološki programi u oblasti Karpata, unapređenje integrisanja ekoloških problema u poljoprivrednu politiku i planove upravljanja zemljištem, istovremeno uzevši u obzir veliku ekološku važnost ekosistema Karpatskih planina, poput prirodnih i poluprirodnih pašnjaka, kao dela ekoloških mreža, predela i tradicionalnog korišćenja zemljišta.
3. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj promovisanje i pružanje podrške korišćenju instrumenata i programa, kompatibilnih sa međunarodno prihvaćenim principima održivog upravljanja šumama.
4. Strane se obavezuju da će primenjivati praksu održivog upravljanja planinskim šumama na Karpatima, uzevši u obzir višestruke funkcije šuma, veliku ekološku važnost planinskih ekosistema Karpata, kao i manje povoljne uslove u planinskim šumama.
5. Strane će voditi politiku koja ima za cilj da odredi zaštićene oblasti u prirodnim, naročito netaknutim šumama, koje će biti dovoljno velike i brojne, sa ciljem da se ograniči ili prilagodi njihova upotreba, u skladu sa ciljevima očuvanja koji treba da budu dostignuti.
6. Strane se obavezuju da će promovisati praksu ekološki bezbednih mera u poljoprivredi i šumarstvu, kojima se obezbeđuje odgovarajuće zadržavanje atmosferskih padavina u cilju efikasnije prevencije poplava i povećavanja bezbednosti života i imovine.
Održivi transport i infrastruktura
1. Strane se obavezuju da će voditi politiku planiranja i razvoja održivog transporta i infrastrukture, koja uzima u obzir specifičnosti planinskog okruženja, vodeći računa o zaštiti osetljivih oblasti, naročito oblasti bogatih biodiverzitetom, migracionih puteva ili oblasti od međunarodnog značaja, zaštiti biodiverziteta i predela, i o oblastima od posebne važnosti za turizam.
2. Strane se obavezuju da će sarađivati u cilju razvoja održive politike transporta, koja pruža koristi od mobilnosti i pristupa Karpatima, istovremeno svodeći na najmanju moguću meru štetne efekte na zdravlje ljudi, predele, biljke, životinje i njihova staništa, i uključenjem zahteva za održivim upravljanjem transportom u svim fazama planiranja transporta u oblastima Karpata.
3. U ekološki osetljivim oblastima Strane se obavezuju da će sarađivati u cilju razvijanja modela ekološki bezbednog transporta.
1. Strane se obavezuju da će preduzeti mere na promovisanju održivog razvoja u oblasti Karpata, na taj način donoseći korist lokalnom stanovništvu, a na osnovu izuzetne prirode, predela i kulturnog nasleđa Karpata, i da će intenzivnije sarađivati na postizanju tih ciljeva.
2. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj da promoviše prekograničnu saradnju, kako bi se omogućio razvoj održivog turizma, kao što su koordinirani ili zajednički planovi upravljanja prekograničnim ili pograničnim zaštićenim oblastima, i drugim lokacijama od turističkog značaja.
1. Strane se obavezuju da će promovisati tehnologije čistije proizvodnje, u cilju adekvatne prevencije industrijskih udesa, reagovanja na posledice istih i njihove kasnije remedijacije, kao i očuvanja ljudskog zdravlja i planinskih ekosistema.
2. Strane se obavezuju da će voditi politiku čiji je cilj uvođenje ekološki bezbednih metoda proizvodnje, distribucije i upotrebe energije, koje svode na najmanju moguću meru negativne efekte na biodiverzitet i predele, uključujući širu upotrebu obnovljivih izvora energije i mera uštede energije, kako je primereno.
3. Strane će imati za cilj smanjenje negativnih uticaja eksploatacije ruda na životnu sredinu i obezbeđivanje adekvatnog ekološkog nadzora nad rudarskom tehnologijom i praksama.
Kulturno nasleđe i tradicionalno znanje
Strane se obavezuju da će voditi politiku čiji je cilj očuvanje i promovisanje kulturnog nasleđa i tradicionalnog znanja lokalnog stanovništva, kao i izrada i reklamiranje lokalnih proizvoda, umetničkih predmeta i rukotvorina. Strane će imati za cilj očuvanje tradicionalne arhitekture, obrazaca korišćenja zemljišta, kao i lokalnih uzgajivačnica domaćih životinja i varijeteta kultivisanih biljaka, kao i održivo korišćenje divljih biljaka u oblasti Karpata.
Procena životne sredine/informacioni sistem, monitoring i rano upozoravanje
1. Strane se obavezuju da će primenjivati, gde je to neophodno, procene rizika, procene uticaja na životnu sredinu i strateške procene životne sredine, uzimajući u obzir specifičnosti karpatskih planinskih ekosistema, i da će se konsultovati u vezi sa projektima prekograničnog karaktera u oblasti Karpata, i da će vršiti procene njihovog uticaja na životnu sredinu, kako bi se izbegli štetni efekti po životnu sredinu.
2. Strane se obavezuju da će voditi politiku, koristeći metode monitoringa i procene, u cilju promovisanja:
(a) saradnje na sprovođenju istraživačkih aktivnosti i naučnih procena u oblasti Karpata,
(b) zajedničke ili komplementarne monitoring programe, uključujući sistematski monitoring stanja životne sredine,
(v) uporedivost, komplementarnost i standardizaciju istraživačkih metoda i aktivnosti na prikupljanju podataka s tim u vezi,
(g) harmonizaciju postojećih i izradu novih ekoloških, društvenih i ekonomskih indikatora,
(d) sistem ranog upozorenja, monitoringa i procene prirodnih i ljudskim faktorom prouzrokovanih rizika i opasnosti,
(đ) informacioni sistem, dostupan svim Stranama.
Podizanje svesti, obrazovanje i učešće javnosti
1. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj podizanje ekološke svesti i poboljšanje pristupa javnosti informacijama o zaštiti i održivom razvoju Karpata, kao i promovisanje obrazovnih nastavnih planova i programa sa tim u vezi.
2. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja garantuje učešće javnosti u procesu donošenja odluka u vezi sa zaštitom i održivim razvojem Karpata, kao i implementaciju ove Konvencije.
1. Ovim se formira Konferencija Strana (u daljem tekstu: "Konferencija").
2. Konferencija treba da razmatra pitanja od zajedničkog interesa za Strane i da donese odluke neophodne za efikasnu implementaciju Konvencije. Posebno, njeni zadaci su sledeći:
(a) da redovno vrši pregled i pruža podršku implementaciji Konvencije i njenih Protokola,
(b) da usvaja amandmane na Konvenciju, u skladu sa članom 19,
(v) da usvaja Protokole, uključujući amandmane na njih, u skladu sa članom 18,
(g) da imenuje svog Predsednika i da osnuje izvršno telo koje će zasedati između sednica, kako je primereno i u skladu sa Poslovnikom,
(d) da osnuje prateća tela, uključujući tematske radne grupe, koja se smatraju neophodnim za implementaciju Konvencije, da redovno pregleda izveštaje dostavljene od strane pratećih tela i da im pruža uputstva za rad,
(đ) da odobrava program rada, finansijska pravila i budžet za svoje aktivnosti, uključujući one za prateća tela i Sekretarijat, kao i da preduzima potrebne aktivnosti za njihovo finansiranje, u skladu sa članom 17,
(e) da usvoji svoj Poslovnik,
(ž) da usvoji ili predloži mere neophodne da bi se ostvarili ciljevi utvrđeni u članovima 2 do 13,
(z) tamo gde je to primereno, da uspostavlja saradnju sa kompetentnim telima ili agencijama, bilo nacionalnim ili međunarodnim, vladinim ili nevladinim i da promoviše i jača vezu sa ostalim relevantnim konvencijama, istovremeno izbegavajući dupliranje aktivnosti, i
(i) da obavlja ostale funkcije koje mogu biti neophodne za postizanje ciljeva ove Konvencije.
3. Prvo zasedanje Konferencije treba da bude sazvano najkasnije godinu dana nakon stupanja na snagu Konvencije. Osim ako Konferencija donese drugačiju odluku, redovne sednice će se održavati svake treće godine.
4. Vanredne sednice Konferencije se održavaju u neko drugo vreme o kojem odluči Konferencija na redovnom zasedanju ili na pismeni zahtev bilo koje Strane, pod uslovom da, u roku od tri meseca nakon što Sekretarijat dostavi zahtev svim ostalim Stranama, dobije podršku barem jedne trećine Strana.
5. Strane mogu da odluče mogućnost pristupa u svojstvu posmatrača na redovnim i vanrednim zasedanjima Konferencije:
(a) bilo kojoj drugoj Državi,
(b) bilo kojoj nacionalnoj, međuvladinoj ili nevladinoj organizaciji čije aktivnosti su u vezi sa Konvencijom.
Uslovi za prijem i učešće posmatrača biće utvrđeni Poslovnikom. Ti posmatrači mogu da predstave bilo koju informaciju ili izveštaj koji je relevantan za Konvenciju.
6. Konferencija odluke donosi konsenzusom.
1. Sekretarijat se ovim formira.
2. Funkcije Sekretarijata su sledeće:
(a) da priprema sednice Konferencije i da pruža potrebne usluge sa tim u vezi;
(b) prikupljanje i prosleđivanje izveštaja dostavljenih Sekretarijatu,
(v) koordinacija aktivnosti sa sekretarijatima drugih relevantnih međunarodnih tela i konvencija,
(g) priprema izveštaja o obavljanju svojih funkcija u okviru ove Konvencije i njenih Protokola, uključujući finansijske izveštaje, i prezentovanje istih na Konferenciji,
(d) da omogući istraživanje, komunikaciju i razmenu informacija o pitanjima u vezi sa ovom Konvencijom,
(đ) vršenje drugih funkcija Sekretarijata koje budu određene od strane Konferencije.
Prateća tela, uključujući tematske radne grupe osnovane u skladu sa članom 14, tačka 2 (d), ukoliko bude bilo potrebno, pružiće Konferenciji tehničku pomoć, informacije i savete o specifičnim pitanjima u vezi sa zaštitom i održivim razvojem Karpata.
Svaka Strana daće doprinos redovnom budžetu Konvencije u skladu sa skalom doprinosa utvrđenom od strane Konferencije.
1. Svaka Strana može da predloži Protokole Konvencije.
2. Nacrti Protokola će biti dostavljeni svim Stranama preko Sekretarijata, najkasnije šest meseci pre zasedanja Konferencije na kojoj treba da budu razmatrani.
3. Protokoli će biti usvojeni i potpisani na zasedanjima Konferencije. Stupanje na snagu, donošenje amandmana i povlačenje iz Protokola će se vršiti mutatis mutandis u skladu sa članovima 19, 21. tačkama 2. do 4. i članom 22. Konvencije. Samo Strana Konvencije može postati Strana Protokola.
1. Svaka strana može da predloži amandman na Konvenciju.
2. Predloženi amandmani biće dostavljeni svim Stranama Konvencije kroz Sekretarijat, najkasnije šest meseci pre zasedanja Konferencije, na kojoj će amandmani biti razmatrani.
3. Konferencija će usvojiti predložene amandmane na Konvenciju putem konsenzusa.
4. Amandmani na Konvenciju podležu ratifikaciji, odobrenju ili prihvatanju. Amandmani će stupiti na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja četvrtog instrumenta ratifikacije, odobrenja ili prihvatanja. Nakon toga, amandmani stupaju na snagu za druge Strane devedesetog dana nakon datuma deponovanja njihovog instrumenta ratifikacije, odobrenja ili prihvatanja.
Strane se obavezuju da će rešavati sporove nastale iz tumačenja ili primene Konvencije putem pregovora ili na neki drugi način rešavanja spora u skladu sa međunarodnim pravom.
1. Ova Konvencija biće otvorena za potpisivanje kod Depozitara od 22. maja 2003. do 22. maja 2004. godine.
2. Ova Konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju, ili odobrenju od strane potpisnica. Konvencija će biti otvorena za pristupanje onih koji nisu potpisnici. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobrenja i pristupanja biće deponovani kod Depozitara.
3. Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana nakon datuma deponovanja četvrtog instrumenta ratifikacije, odobrenja, prihvatanja ili pristupanja.
4. Nakon toga, Konvencija će stupiti na snagu za sve druge Strane devedesetog dana od datuma deponovanja njihovog instrumenta ratifikacije, odobrenja, prihvatanja ili pristupanja.
Sve Strane mogu da istupe iz Konvencije putem pisanog obaveštenja upućenog Depozitaru. Istupanje stupa na snagu sto osamdesetog dana od datuma kada je Depozitar primio poruku.
1. Depozitar Konvencije biće Vlada Ukrajine
2. Depozitar će sve druge Strane obavestiti o:
(a) svakom potpisivanju Konvencije i njenih protokola,
(b) deponovanju bilo kog instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja,
(v) datumu stupanja na snagu Konvencije, kao i njenih protokola ili amandmana na njih, i datumu njihovog stupanja na snagu za svaku drugu Stranu,
(g) bilo koje obaveštenje o istupanju iz Konvencije ili njenih protokola i datumu stupanja na snagu tog istupanja za određenu Stranu,
(d) deponovanju bilo koje deklaracije u skladu sa članom 1, tačka 2.
Sastavljeno u Kijevu, 22. maja 2003. godine u jednom originalu na engleskom jeziku.
Original Konvencije biće deponovan kod Depozitara, koji će overene kopije dostaviti svim Stranama.
POTVRĐUJUĆI ovo, dole potpisani, propisno ovlašćeni, potpisali su ovu Konvenciju."
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".