ZAKONO POTVRĐIVANJU AKATA SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 102/2007) |
ČLAN 1
Potvrđuju se akti Svetskog poštanskog saveza, i to:
- Sedmi dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza;
- Opšti pravilnik Svetskog poštanskog saveza;
- Svetska poštanska konvencija i Završni protokol Svetske poštanske konvencije;
- Aranžman o poštanskim novčanim uslugama,
usvojeni na Kongresu Svetskog poštanskog saveza u Bukureštu, 5. oktobra 2004. godine, u originalu na francuskom, engleskom, španskom i arapskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst akata Svetskog poštanskog saveza u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SEDMI DODATNI PROTOKOL USTAVU SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Punomoćnici vlada zemalja članica Svetskog poštanskog saveza, okupljeni na Kongresu u Bukureštu, na osnovu člana 30. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, usvojili su, uz rezervu ratifikacije, sledeće izmene navedenog Ustava.
(Izmenjen uvod)
U cilju razvijanja veza među narodima dobrim funkcionisanjem poštanske službe i doprinosa ostvarivanju uzvišenih ciljeva međunarodne saradnje u kulturnoj, socijalnoj i privrednoj oblasti, punomoćnici vlada zemalja ugovornica usvojili su, pod rezervom ratifikacije, ovaj Ustav.
Zadatak Saveza je da, u cilju olakšavanja komunikacije između stanovnika planete, podstiče trajan razvoj kvalitetnih, efikasnih i dostupnih univerzalnih poštanskih usluga, tako što će:
- garantovati slobodan protok poštanskih pošiljaka na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji, sastavljenoj od međusobno povezanih mreža;
- podsticati prihvatanje zajedničkih pravičnih standarda i korišćenje tehnologije;
- obezbeđivati saradnju i interakciju između zainteresovanih strana;
- podsticati efikasnu tehničku saradnju;
- voditi računa o zadovoljenju rastućih potreba klijenata.
(Dodat član 1bis)
Definicije
1. Za potrebe Akata Svetskog poštanskog saveza, dole navedeni termini su definisani na sledeći način:
1.1. Poštanska usluga: skup poštanskih uslužnih delatnosti čiji obim određuju organi Saveza. Osnovne obaveze koje iz davanja ovih usluga proizilaze sastoje se u zadovoljavanju određenih socijalnih i ekonomskih ciljeva zemalja članica, pri čemu je obezbeđeno prikupljanje, sortiranje, prenos i uručenje poštanskih pošiljaka.
1.2. Zemlja članica: zemlja koja ispunjava uslove navedene u članu 2. Ustava.
1.3. Jedinstvena poštanska teritorija (jedna i jedinstvena poštanska teritorija): obaveza ugovornih strana akata Saveza da, shodno principu reciprociteta, obezbeđuju razmenu pošiljaka pismonosne pošte, poštujući načelo slobodnog tranzita i ravnopravne prerade poštanskih pošiljaka koje dolaze sa drugih teritorija, a koje su u tranzitu kroz njihovu zemlju, i njihovih sopstvenih poštanskih pošiljaka.
1.4. Sloboda tranzita: načelo prema kome je posrednička poštanska uprava dužna da prenosi poštanske pošiljke koje joj je u tranzitu predala druga poštanska uprava, pri čemu sa ovim pošiljkama mora da se postupa na isti način kao i sa pošiljkama u unutrašnjem režimu.
1.5. Pošiljka pismonosne pošte: pošiljke opisane u Konvenciji.
1.6. Međunarodna poštanska usluga: poštanske operacije ili usluge regulisane aktima; skup ovih operacija ili usluga.
(Izmenjen član 22)
Akta Saveza
1. Ustav je osnovni Akt Saveza. On sadrži pravila o strukturi i organima Saveza i ne podleže rezervama.
2. Opšti pravilnik sadrži odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i funkcionisanje Saveza. On je obavezan za sve zemlje članice i ne podleže rezervama.
3. Svetska poštanska konvencija, Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i Pravilnik o poštanskim paketima sadrže zajednička pravila koja se primenjuju na međunarodnu poštansku službu, kao i odredbe koje se odnose na pismonosnu službu i na službu poštanskih paketa. Ova Akta su obavezna za sve zemlje članice.
4. Aranžmani Saveza i njihovi Pravilnici regulišu ostale službe, osim pismonosne službe i službe poštanskih paketa, između zemalja članica koje su njihove ugovornice. Oni su obavezni samo za te zemlje.
5. Pravilnike, koji sadrže pravila potrebna za primenu Konvencija i Aranžmana, donosi Savet za poštansku eksploataciju, imajući u vidu odluke koje je doneo Kongres.
6. Eventualni završni protokoli priloženi Aktima Saveza, predviđeni u stavovima od 3. do 5, sadrže rezerve na ova Akta.
(Izmenjen član 30)
Izmena Ustava
1. Da bi predlozi podneti Kongresu, a odnose se na ovaj Ustav, bili usvojeni, treba da ih odobri najmanje dve trećine zemalja-članica Saveza koje imaju pravo glasa.
2. Izmene usvojene na jednom Kongresu unose se u Dodatni protokol i, sem drugačije odluke tog Kongresa, stupaju na snagu istovremeno kada i Akta obnovljena u toku tog istog Kongresa. Njih zemlje članice ratifikuju što je moguće pre, a sa instrumentima ove ratifikacije postupa se saobrazno odredbi člana 26.
(Izmenjen član 31)
Izmena Opšteg pravilnika,
Ustava i Aranžmana
1. Opšti pravilnik, Konvencija i Aranžmani utvrđuju uslove kojima podleže usvajanje predloga koji se na njih odnose.
2. Konvencija i Aranžmani stupaju na snagu istovremeno i isto im je trajanje. Na dan koji Kongres utvrdi za stupanje na snagu ovih Akata, odgovarajuća Akta prethodnog Kongresa prestaju da važe.
Član VI
Pristupanje Dodatnom protokolu i drugim
Aktima Saveza
Zemlje članice koje nisu potpisale ovaj Protokol mogu mu pristupiti u svako vreme.
1. Zemlje članice, ugovornice Akata obnovljenih na Kongresu, ali koje ih nisu potpisale, treba tim Aktima da pristupe što je moguće pre.
2. Instrumenti pristupanja koji se odnose na slučajeve predviđene stavovima 1. i 2., upućuju se generalnom direktoru Međunarodnog biroa. On o tome obaveštava vlade zemalja članica.
Početak primene i trajanje Dodatnog protokola Ustavu Svetskog poštanskog saveza
Ovaj Dodatni protokol počeće da se primenjuje 1. januara 2006. godine i ostaće na snazi neograničeno vreme.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada zemalja članica su sačinili ovaj Dodatni protokol, koji ima istu snagu i istu valjanost kao da su njegove odredbe unete u sam tekst Ustava, i oni su ga potpisali u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza predaće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Bukureštu, 5. oktobra 2004. godine
OPŠTI PRAVILNIK SVETSKOG POŠTANSKOG SAVEZA
Dole potpisani punomoćnici vlada zemalja članica Saveza, imajući u vidu član 22. stav 2. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su sporazumno i pod rezervom člana 25. stav 4. pomenutog Ustava, u ovom Opštem pravilniku sledeće odredbe koje obezbeđuju primenu Ustava i rad Saveza.
RAD ORGANA SAVEZA
Organizacija i sazivanje Kongresa i Vanrednih kongresa
1. Predstavnici zemalja članica sastaju se na Kongresu najkasnije četiri godine po završetku godine tokom koje se održao prethodni Kongres.
2. Svaku zemlju članicu na Kongresu predstavlja jedan ili više punomoćnika, koje je njihova vlada snabdela potrebnim ovlašćenjima. Ona može, po potrebi, odrediti da je predstavlja delegacija neke druge zemlje članice. Međutim, pod ovim se podrazumeva da jedna delegacija može predstavljati, pored svoje, samo još jednu zemlju članicu.
3. Kod odlučivanja, svaka zemlja članica raspolaže jednim glasom, uz rezervu sankcija predviđenih u članu 129.
4. U načelu, svaki Kongres određuje zemlju u kojoj će se održati naredni Kongres. Ako se to pokaže neprimenljivim, Upravni savet je ovlašćen da odredi zemlju u kojoj će Kongres zasedati, u sporazumu sa tom zemljom.
5. U sporazumu sa Međunarodnim biroom, vlada koja poziva utvrđuje tačan datum i mesto održavanja Kongresa. U načelu, godinu dana pre tog datuma, vlada koja poziva upućuje poziv vladi svake zemlje članice. Ovaj poziv se može uputiti neposredno, ili posredstvom neke druge vlade ili preko generalnog direktora Međunarodnog biroa.
6. Kada Kongres treba da se sastane a nema vlade koja poziva, Međunarodni biro, uz saglasnost Upravnog saveta i posle sporazuma sa vladom Švajcarske Konfederacije, preduzima potrebne mere radi sazivanja i organizovanja Kongresa u zemlji u kojoj se nalazi sedište Saveza. U tom slučaju Međunarodni biro vrši dužnost vlade koja poziva.
7. Mesto sastanka Vanrednog kongresa određuju, po dogovoru sa Međunarodnim biroom, zemlje članice koje su preduzele inicijativu za ovaj Kongres.
8. Stavovi 2. do 6. primenjuju se po analogiji na Vanredne kongrese.
Sastav, rad i sastanci Upravnog saveta
1. Upravni savet se sastoji od četrdeset i jednog člana, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva uzastopna Kongresa.
2. Predsedničko mesto pripada po pravu zemlji domaćinu Kongresa. Ako ta zemlja odustane od toga, ona postaje po pravu član Saveta i na taj način geografska zona kojoj ona pripada raspolaže jednim mestom više, na koje se ne primenjuju ograničenja iz stava 3. U tom slučaju, Upravni savet bira na predsedničko mesto jednog od članova iste geografske zone kojoj pripada zemlja domaćin.
3. Ostalih četrdeset članova Upravnog saveta bira Kongres na osnovu pravične geografske raspodele. Na svakom Kongresu menja se najmanje polovina članova; nijedna zemlja članica ne može biti izabrana uzastopno na tri Kongresa.
4. Svaki član Upravnog saveta određuje svog predstavnika, koji treba da bude stručan za oblast pošte.
5. Funkcije člana Upravnog saveta obavljaju se besplatno. Troškovi rada Saveta padaju na teret Saveza.
6. Upravni savet ima sledeće nadležnosti:
6.1. nadgleda celokupan rad Saveza u vremenu između Kongresa, vodeći računa o odlukama Kongresa, proučavajući pitanja politike vlada u poštanskoj oblasti i vodeći računa o međunarodnoj regulativnoj politici, kao što je ona koja se odnosi na trgovinu uslugama i na konkurenciju;
6.2. razmatra i usvaja, u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra neophodnom radi očuvanja i poboljšanja kvaliteta međunarodne poštanske službe i njene modernizacije;
6.3. unapređuje, usaglašava i nadgleda sve oblike poštanske tehničke pomoći u okviru međunarodne tehničke saradnje;
6.4. razmatra i usvaja budžet i godišnje račune Saveza;
6.5. dozvoljava prekoračenje gornje granice rashoda, ako okolnosti to zahtevaju, u skladu sa članom 128.3 do 5.
6.6. donosi Finansijski pravilnik UPU-a;
6.7. donosi pravila kojima se reguliše Rezervni fond;
6.8. donosi pravila kojima se reguliše Specijalni fond;
6.9. donosi pravila kojima se reguliše Fond za posebne aktivnosti;
6.10. donosi pravila kojima se reguliše Dobrovoljni fond;
6.11. obezbeđuje kontrolu rada Međunarodnog biroa;
6.12. odobrava izbor nižeg razreda doprinosa, ako je zatraženo, u skladu sa uslovima predviđenim u članu 130.6;
6.13. odobrava promenu geografske zone, ako to neka zemlja traži, vodeći računa o mišljenjima zemalja koje su članice dotičnih geografskih zona;
6.14. donosi Statut osoblja i uslove rada izabranih funkcionera;
6.15. otvara ili ukida radna mesta u Međunarodnom birou, vodeći računa o ograničenjima uslovljenim utvrđenom gornjom granicom rashoda;
6.16. donosi Pravilnik Socijalnog fonda;
6.17. odobrava dvogodišnje izveštaje Međunarodnog biroa o radu Saveza i o finansijskom poslovanju i, ako treba, daje komentare u vezi sa njima;
6.18. odlučuje o kontaktima sa poštanskim upravama, radi izvršenja svojih funkcija;
6.19. posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, odlučuje o kontaktima sa organizacijama koje nisu punopravni posmatrači, razmatra i odobrava izveštaje Međunarodnog biroa o odnosima UPU-a sa drugim međunarodnim organizacijama i donosi odluke koje smatra opravdanim o vođenju ovih odnosa i o koracima koje treba preduzeti u vezi sa njima; blagovremeno imenuje, nakon konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju i sa generalnim sekretarom, međunarodne organizacije, udruženja, preduzeća i kvalifikovane osobe, koje treba pozvati da budu zastupljene na posebnim sednicama Kongresa i njegovih komisija, kada je to u interesu Saveza, ili može koristiti radu Kongresa, i zadužuje generalnog direktora Međunarodnog biroa da pošalje potrebne pozive;
6.20. donosi, ako to smatra korisnim, načela o kojima Savet za poštansku eksploataciju treba da vodi računa kad proučava pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovna stopa vazdušnog prevoza pošte i predaje pismonosnih pošiljaka u inostranstvu), pažljivo prati proučavanje ovih pitanja i razmatra i usvaja, u cilju obezbeđenja usklađenosti sa navedenim načelima, predloge Saveta za poštansku eksploataciju o ovim pitanjima;
6.21. na zahtev Kongresa, Saveta za poštansku eksploataciju ili poštanskih uprava proučava probleme upravnog, zakonodavnog i pravnog karaktera od interesa za Savez ili međunarodnu poštansku službu; Upravni savet odlučuje da li je opravdano preduzimati u navedenim oblastima studije na zahtev poštanskih uprava između Kongresa;
6.22. sastavlja predlog koji će se podnositi na usvajanje ili Kongresu ili poštanskim upravama u skladu sa članom 124;
6.23. odobrava, u okviru svojih nadležnosti, preporuke Saveta za poštansku eksploataciju koje se odnose na usvajanje, ako je potrebno, pravila ili novih postupaka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju;
6.24. razmatra godišnji izveštaj koji sačinjava Savet za poštansku eksploataciju i, prema slučaju, predloge koje on podnosi;
6.25. podnosi studijske teme na razmatranje Savetu za poštansku eksploataciju, u skladu sa članom 104. stav 9.16;
6.26. određuje zemlju u kojoj treba da se održi naredni Kongres, u slučaju predviđenom u članu 101. stav 4;
6.27. utvrđuje blagovremeno, i posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, broj komisija potrebnih za uspešan rad Kongresa i određuje njihove nadležnosti;
6.28. određuje, posle konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju, i uz rezervu da to prihvati Kongres, zemlje članice koje bi mogle:
- da vrše funkcije zamenika predsednika Kongresa i predsednika i zamenika predsednika komisija, vodeći, što je moguće više, računa o pravičnoj geografskoj zastupljenosti zemalja članica;
- da uđu u sastav užih komisija Kongresa;
6.29. razmatra i odobrava nacrt strateškog plana za podnošenje Kongresu koji je izradio Savet za poštansku eksploataciju uz pomoć Međunarodnog biroa; razmatra i odobrava godišnje revizije plana koji je usvojio Kongres na osnovu preporuka Saveta za poštansku eksploataciju i u saradnji sa Savetom za poštansku eksploataciju radi na izradi i godišnjoj aktuelizaciji plana;
6.30. utvrđuje organizacioni okvir Konsultativnog komiteta i odobrava organizovanje Konsultativnog komiteta, saglasno odredbama člana 106;
6.31. utvrđuje kriterijume za članstvo u Konsultativnom komitetu i odobrava ili odbacuje zahteve za prijem prema ovim kriterijumima, brinući se o tome da se zahtevi razmatraju prema ubrzanoj proceduri, između sastanaka Upravnog saveta;
6.32. određuje članove koji će ući u sastav Konsultativnog komiteta;
6.33. dobija i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i razmatra preporuke Konsultativnog komiteta, pre nego što ih podnese Kongresu.
7. Na svom prvom sastanku, koji saziva predsednik Kongresa, Upravni savet bira među svojim članovima četiri zamenika predsednika i donosi svoj Poslovnik.
8. Na poziv svog predsednika, Upravni savet se sastaje u načelu jedanput godišnje, u sedištu Saveza.
9. Predsednik, zamenici predsednika, predsednici komisija Upravnog saveta, kao i predsednik Grupe za strateško planiranje čine Upravni odbor. Ovaj Odbor priprema i upravlja radom svake sednice Upravnog saveta. On odobrava, u ime Upravnog saveta, godišnji izveštaj o radu Saveza koji sačinjava Međunarodni biro i izvršava sve druge zadatke koje Upravni savet odluči da mu poveri ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
10. Predstavnik svakog od članova Upravnog saveta koji učestvuje na sednicama ovog organa, osim na sastancima koji se održavaju za vreme Kongresa, ima pravo na naknadu cene povratne avionske karte ekonomske klase ili vozne karte prvog razreda, ili troškova putovanja bilo koji drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne bude viši od cene povratne avionske karte ekonomske klase. Isto pravo se odobrava predstavniku svakog člana komisija, radnih grupa ili drugih organa Saveta, kada se ovi sastaju izvan Kongresa i sednica Saveta.
11. Predsednik Saveta za poštansku eksploataciju predstavlja taj organ na zasedanjima Upravnog saveta, na čijem dnevnom redu se nalaze pitanja od interesa za organ kojim on upravlja.
12. Predsednik Konsultativnog komiteta predstavlja ovaj Komitet na sastancima Upravnog saveta, onda kada dnevni red obuhvata pitanja od interesa za Konsultativni komitet.
13. Da bi se obezbedila uspešna veza između rada dva organa, Savet za poštansku eksploataciju može da imenuje predsednike da prisustvuju sastancima Upravnog saveta u svojstvu posmatrača.
14. Poštanska uprava zemlje u kojoj se sastaje Upravni savet pozvana je da učestvuje na sastancima u svojstvu posmatrača, ako ta zemlja već nije član Upravnog saveta.
15. Upravni savet može pozvati na svoje sastanke, bez prava glasa, svaku međunarodnu organizaciju, svakog predstavnika udruženja ili preduzeća ili svako kvalifikovano lice čiju saradnju želi. On takođe može pozvati, pod istim uslovima, jednu ili više poštanskih uprava zemalja članica zainteresovanih za pitanja koja su na njegovom dnevnom redu.
16. Dole navedeni posmatrači mogu, na svoj zahtev, da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima komisija i Upravnog saveta, bez prava glasa:
16.1. članovi Saveta za poštansku eksploataciju;
16.2. članovi Konsultativnog komiteta;
16.3. međuvladine organizacije koje se interesuju za rad Upravnog saveta;
16.4. ostale zemlje članice Saveza.
17. Iz logističkih razloga, Upravni savet može da ograniči broj učesnika po posmatračkom mestu. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
18. Članovi Upravnog saveta učestvuju aktivno u njegovom radu. Posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svoga rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju radnim grupama, projektnim timovima, kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača koji nisu članovi Upravnog saveta ne proizvodi dopunske troškove za Savez.
19. U izuzetnim okolnostima, posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka. Na isti način, može biti ograničeno njihovo pravo da dobijaju izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi različiti slučajevi se prijavljuju Upravnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Upravni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
Obaveštenje o radu Upravnog saveta
1. Posle svakog zasedanja, Upravni savet obaveštava zemlje članice Saveza, Uže saveze i članove Konsultativnog komiteta o svom radu, šaljući im analitički izveštaj kao i svoje rezolucije i odluke.
2. Upravni savet podnosi Kongresu izveštaj o svom ukupnom radu i dostavlja ga poštanskim upravama zemalja članica Saveza i članovima Konsultativnog komiteta najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa.
Sastav, rad i sastanci Saveta za poštansku eksploataciju
1. Savet za poštansku eksploataciju se sastoji od četrdeset članova, koji vrše svoju dužnost u periodu između dva uzastopna Kongresa.
2. Članove Saveta za poštansku eksploataciju bira Kongres na osnovu posebne geografske raspodele. Dvadeset četiri mesta pripadaju zemljama u razvoju, a šesnaest razvijenim zemljama. Najmanje trećina članova se menja na svakom Kongresu.
3. Svaki član Saveta za poštansku eksploataciju određuje svog predstavnika koji na sebe preuzima odgovornosti navedene u Aktima Saveza u pogledu pružanja usluga.
4. Troškovi rada Saveta za poštansku eksploataciju padaju ne teret Saveza. Njegovi članovi ne primaju nikakvu naknadu. Troškovi putovanja i boravka predstavnika poštanskih uprava koji učestvuju u radu Saveta za poštansku eksploataciju padaju na teret tih uprava. Međutim, predstavnik svake zemlje koja se, prema spisku Organizacije Ujedinjenih nacija, smatra ekonomski slabom, ima pravo, osim za sastanke koji se održavaju za vreme Kongresa, na naknadu cene povratne avionske karte ekonomske klase ili vozne karte prvog razreda, ili troškove putovanja bilo kojim drugim prevoznim sredstvom, pod uslovom da taj iznos ne bude viši od cene povratne avionske karte ekonomske klase.
5. Na svom prvom sastanku, koji saziva i otvara predsednik Kongresa, Savet za poštansku eksploataciju bira, između svojih članova, predsednika, zamenika predsednika, predsednike komisija i predsednika Grupe za strateško planiranje.
6. Savet za poštansku eksploataciju donosi svoj Poslovnik.
7. U načelu, Savet za poštansku eksploataciju se sastaje svake godine, u sedištu Saveza. Datum i mesto sastanka utvrđuje njegov predsednik, u dogovoru sa predsednikom Upravnog saveta i generalnim direktorom Međunarodnog biroa.
8. Predsednik, zamenik predsednika, predsednici komisija Saveta za poštansku eksploataciju, kao i predsednik Grupe za strateško planiranje čine Upravni odbor. Ovaj Odbor priprema i upravlja radom svake sednice Saveta za poštansku eksploataciju i ispunjava sve zadatke koje mu ovaj poveri, ili za kojima se ukaže potreba u toku procesa strateškog planiranja.
9. Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju su sledeće:
9.1. vodi studije najvažnijih eksploatacionih, komercijalnih, tehničkih, ekonomskih problema i problema tehničke saradnje, koji su od interesa za poštanske uprave svih zemalja članica Saveza, kao što su pitanja koja imaju značajne finansijske posledice (poštarina, terminalni troškovi, tranzitni troškovi, osnovna stopa vazdušnog prevoza pošte, delovi poštarina za poštanske pakete i predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu), sačinjava informacije i mišljenja po ovim pitanjima i preporučuje mere koje treba preduzeti;
9.2. vrši reviziju pravilnika Saveza u roku od šest meseci posle završetka Kongresa, ukoliko Kongres ne odluči drugačije; u slučaju hitne potrebe, Savet za poštansku eksploataciju može isto tako da izmeni ove pravilnike i na drugim zasedanjima; u oba slučaja, Savet za poštansku eksploataciju je podređen direktivama Upravnog saveta, u pogledu politike i osnovnih načela;
9.3. usklađuje praktične mere za razvoj i poboljšanje međunarodnih poštanskih službi;
9.4. preduzima, uz uslov da Upravni savet to usvoji u okviru svojih nadležnosti, svaku akciju koju smatra potrebnom za očuvanje i pojačanje kvaliteta međunarodne poštanske službe i njenu modernizaciju;
9.5. sačinjava predloge koji će se podneti na usvajanje ili Kongresu ili poštanskim upravama, u skladu sa članom 125; usvajanje od strane Upravnog saveta je neophodno kada se ovi predlozi odnose na pitanja iz njegove nadležnosti;
9.6. razmatra, na zahtev poštanske uprave jedne zemlje članice, svaki predlog koji ova poštanska uprava dostavi Međunarodnom birou prema članu 124, o tome sačinjava komentare i zadužuje Biro da ih priključi ovom predlogu pre nego što ga podnese na usvajanje poštanskim upravama zemalja članica;
9.7. preporučuje, ako je potrebno, i eventualno posle usvajanja od strane Upravnog saveta i konsultovanja sa svim poštanskim upravama, usvajanje pravila ili novog postupka, dok Kongres ne odluči po tom pitanju;
9.8. sastavlja i podnosi, u obliku preporuka poštanskim upravama, tehničke i eksploatacione standarde kao i standarde iz drugih oblasti u okviru svoje nadležnosti, gde je jednoobrazna praksa neophodna; isto tako sprovodi u slučaju potrebe izmene standarda koje je već utvrdio;
9.9. razmatra, uz konsultovanje sa Upravnim savetom i uz njegovo usvajanje, nacrt strateškog plana UPU-a koji je sastavio Međunarodni biro za podnošenje Kongresu; revidira svake godine plan koji je usvojio Kongres, uz pomoć Grupe za strateško planiranje i Međunarodnog biroa, kao i uz usvajanje Upravnog saveta;
9.10. usvaja godišnji izveštaj Međunarodnog biroa o aktivnostima Saveza u delovima koji se tiču odgovornosti i rada Saveta za poštansku eksploataciju;
9.11. odlučuje o kontaktima sa poštanskim upravama u cilju obavljanja svojih funkcija;
9.12. proučava probleme stručne nastave i obuke od interesa za nove zemlje i zemlje u razvoju;
9.13. preduzima potrebne mere u cilju proučavanja i objavljivanja iskustava i dostignuća nekih zemalja u oblastima tehnike, eksploatacije, ekonomije i stručne obuke od interesa za poštanske službe;
9.14. proučava postojeće stanje i potrebe poštanskih službi u novim zemljama i zemljama u razvoju i priprema odgovarajuće preporuke o načinima i sredstvima poboljšanja poštanskih službi u tim zemljama;
9.15. preduzima, u dogovoru sa Upravnim savetom, odgovarajuće mere u oblasti tehničke saradnje sa svim zemljama članicama Saveza, a naročito sa novim zemljama i zemljama u razvoju;
9.16. razmatra sva ostala pitanja koja mu podnese neki član Saveta za poštansku eksploataciju, Upravni savet ili bilo koja poštanska uprava zemlje članice;
9.17. proverava i razmatra izveštaje i preporuke Konsultativnog komiteta, i, kada je reč o pitanjima od značaja za Savet za poštansku eksploataciju, proučava i komentariše preporuke Konsultativnog komiteta pre nego što ih podnese Kongresu;
9.18. imenuje članove koji će biti u sastavu Konsultativnog komiteta.
10. Na osnovu strateškog plana UPU-a usvojenog na Kongresu, a posebno dela koji se odnosi na strategiju stalnih organa Saveza, Savet za poštansku eksploataciju sačinjava, na svojoj prvoj sednici posle Kongresa, osnovni program rada koji sadrži izvestan broj taktika za realizaciju strategija. Ovaj osnovni program, koji obuhvata ograničeni broj radova na teme od zajedničke aktuelnosti i interesa, revidira se svake godine, zavisno od aktuelnosti i novih prioriteta, kao i izmena unetih u strateški plan.
11. U cilju obezbeđenja uspešne veze između delatnosti dva organa, Upravni savet može da imenuje predstavnike da prisustvuju sastancima Saveta za poštansku eksploataciju u svojstvu posmatrača.
12. Dole navedeni posmatrači mogu, na svoj zahtev, i bez prava glasa, da učestvuju na plenarnim sednicama i sastancima Komisija Saveta za poštansku eksploataciju:
12.1. članovi Upravnog saveta;
12.2. članovi Konsultativnog komiteta;
12.3. međuvladine organizacije koje se interesuju za rad Saveta za poštansku eksploataciju;
12.4. ostale zemlje članice Saveza.
13. Iz logističkih razloga, Savet za poštansku eksploataciju može da ograniči broj učesnika po posmatračkom mestu. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
14. Članovi Saveta za poštansku eksploataciju aktivno učestvuju u njegovom radu. Posmatračima se može, na njihov zahtev, dozvoliti da sarađuju na preduzetim studijama, poštujući uslove koje Savet može da ustanovi da bi obezbedio učinak i efikasnost svoga rada. Oni mogu takođe da budu pozvani da predsedavaju radnim grupama i projektnim timovima kada njihovo znanje ili iskustvo to opravdavaju. Učešće posmatrača ne proizvodi dopunske troškove za Savez.
15. U izuzetnim okolnostima, posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka ili sa dela sastanka. Na isti način može biti ograničeno njihovo pravo da dobijaju izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi različiti slučajevi se prijavljuju Upravnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Upravni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
16. Predsednik Konsultativnog komiteta predstavlja ovaj Komitet na sastancima Saveta za poštansku eksploataciju, onda kada dnevni red obuhvata pitanja od značaja za Konsultativni komitet.
17. Savet za poštansku eksploataciju može da pozove na svoje sastanke, bez prava glasa:
17.1. svaku međunarodnu organizaciju ili kvalifikovano lice čiju saradnju želi;
17.2. poštanske uprave zemalja članica koje nisu u Savetu za poštansku eksploataciju;
17.3. svako udruženje ili preduzeće koje želi da konsultuje o pitanjima koja se odnose na njegove aktivnosti.
Obaveštenje o radu Saveta za poštansku eksploataciju
1. Posle svakog zasedanja, Savet za poštansku eksploataciju obaveštava poštanske uprave zemalja članica Saveza, Uže saveze i članove Konsultativnog komiteta o svom radu, dostavljajući im analitički izveštaj, kao i svoje rezolucije i odluke.
2. Savet za poštansku eksploataciju sačinjava za Upravni savet godišnji izveštaj o svom radu.
3. Savet za poštansku eksploataciju sačinjava za Kongres izveštaj o svome ukupnom radu i dostavlja ga poštanskim upravama zemalja članica Saveza i članovima Konsultativnog komiteta najkasnije dva meseca pre otvaranja Kongresa.
Sastav, rad i sastanci Konsultativnog komiteta
1. Cilj Konsultativnog komiteta je da predstavlja interese međunarodnog poštanskog sektora u širokom smislu te reči i da odredi okvir za efikasni dijalog između zainteresovanih strana. On obuhvata nevladine organizacije koje predstavljaju korisnike, davaoce usluga distribucije, udruženja radnika, davaoce dobara i usluga koji rade za sektor poštanskih usluga i slične organizme formirane od privatnih lica, kao i preduzeća koja su zainteresovana za međunarodne poštanske usluge. Ove organizacije moraju biti registrovane unutar zemlje članice Saveza. Upravni savet i Savet za poštansku eksploataciju određuju svaki svoje članove koji će zasedati kao članovi Konsultativnog komiteta. Pored članova koje određuje Upravni savet i Savet za poštansku eksploataciju, o prijemu u Konsultativni savet se odlučuje nakon postupka podnošenja zahteva za prijem i odobrenja prijema, koga utvrđuje Upravni savet, a koji se sprovodi saglasno članu 102.6.31.
2. Svaki član Konsultativnog komiteta određuje svog predstavnika.
3. Troškovi rada Konsultativnog komiteta se dele između Saveza i članova Komiteta, prema modalitetima koje određuje Upravni savet.
4. Članovi Konsultativnog komiteta ne primaju nikakvu platu ili naknadu.
5. Konsultativni komitet se reorganizuje posle svakog Kongresa, prema smernicama koje utvrđuje Upravni savet. Predsednik Upravnog saveta predsedava na organizacionom sastanku Konsultativnog komiteta, tokom koga se bira predsednik ovog Komiteta.
6. Konsultativni komitet određuje svoju unutrašnju organizaciju i utvrđuje svoj pravilnik, uzimajući u obzir opšte principe Saveza i uz rezervu odobrenja od strane Upravnog saveta, a nakon konsultovanja sa Savetom za poštansku eksploataciju.
7. Konsultativni komitet se sastaje dva puta godišnje. Po pravilu, sastanci se održavaju u sedištu Saveza, u vreme zasedanja Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju. Datum i mesto svakog sastanka određuje predsednik Konsultativnog komiteta, u dogovoru sa predsednicima Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju i generalnog direktora Međunarodnog biroa.
8. Konsultativni komitet utvrđuje svoj program u okviru sledećih nadležnosti:
8.1. proučava dokumente i odgovarajuće izveštaje Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju; u izuzetnim okolnostima, može mu biti ograničeno pravo da dobija izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačan slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi različiti slučajevi se prijavljuju Upravnom savetu i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Upravni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno;
8.2. vodi studije i diskutuje o pitanjima od značaja za članove Konsultativnog komiteta;
8.3. proučava pitanja koja se odnose na sektor poštanskih usluga i podnosi izveštaje o ovim pitanjima;
8.4. doprinosi radu Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, uključujući podnošenje izveštaja i preporuka, i iznošenje svoga gledišta na zahtev ova dva Saveta;
8.5. podnosi preporuke Kongresu, uz rezervu odobrenja od strane Upravnog saveta a, kada je reč o pitanjima od interesa za Savet za poštansku eksploataciju, na osnovu proučavanja i mišljenja tog Saveta.
9. Predsednik Upravnog saveta i predsednik Saveta za poštansku eksploataciju predstavljaju ove organe na sastancima Konsultativnog komiteta, onda kada dnevni red ovih sastanaka sadrži pitanja od značaja za ove organe.
10. Da bi obezbedio efikasnu vezu sa organima Saveza, Konsultativni komitet može da odredi predstavnike koji će učestvovati na sastancima Kongresa, Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, kao i sastancima svake od njihovih komisija, u svojstvu posmatrača, bez prava glasa.
11. Članovi Konsultativnog komiteta, na svoj zahtev, mogu prisustvovati plenarnim sednicama i sastancima komisija Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju, saglasno članovima 102.16 i 104.12. Oni takođe mogu učestvovati u radu projektnih timova i radnih grupa, u smislu članova 102.18 i 104.14. Članovi Konsultativnog komiteta mogu prisustvovati Kongresu u svojstvu posmatrača bez prava glasa.
12. Dole navedeni posmatrači mogu, na svoj zahtev, bez prava glasa, da učestvuju na sednicama Konsultativnog komiteta:
12.1. članovi Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju;
12.2. međuvladine organizacije koje se interesuju za rad Konsultativnog komiteta;
12.3. Uži savezi;
12.4. ostali članovi Saveza.
13. Iz logističkih razloga, Konsultativni komitet može da ograniči broj učesnika po posmatračkom mestu. On takođe može da ograniči njihovo pravo na diskusiju tokom debata.
14. U izuzetnim okolnostima, posmatrači mogu biti isključeni sa sastanka, ili sa dela sastanka. Na isti način može biti ograničeno njihovo pravo da dobijaju izvesne dokumente, kada poverljivost predmeta sastanka ili dokument to zahtevaju; odluku o ovakvom ograničenju, za svaki pojedinačni slučaj, može da donese svaki nadležni organ ili njegov predsednik; ovi slučajevi se prijavljuju Upravnom savetu, kao i Savetu za poštansku eksploataciju, ako je reč o pitanjima od posebnog značaja za ovaj organ. Takođe, Upravni savet može, ako proceni da je neophodno, da ponovo razmotri ova ograničenja, konsultujući se sa Savetom za poštansku eksploataciju, kada je to potrebno.
15. Međunarodni biro, pod nadležnošću generalnog direktora, obezbeđuje sekretarsku službu Konsultativnog komiteta.
Obaveštenje o aktivnostima Konsultativnog komiteta
1. Posle svakog zasedanja, Konsultativni komitet obaveštava Upravni savet i Savet za poštansku eksploataciju o svom radu, upućujući predsednicima ovih organa, između ostalih, analitički izveštaj sa svojih sastanaka, kao i svoje preporuke i mišljenja.
2. Konsultativni komitet podnosi Upravnom savetu izveštaj o godišnjem radu i jedan primerak izveštaja dostavlja Savetu za poštansku eksploataciju. Ovaj izveštaj je uključen u dokumentaciju Upravnog saveta, koja se dostavlja zemljama članicama Saveza i Užim savezima, saglasno članu 103.
3. Konsultativni komitet sačinjava izveštaj Kongresu o svom ukupnom radu i dostavlja ga poštanskim upravama zemalja članica Saveza, najmanje dva meseca pre početka rada Kongresa.
Poslovnik Kongresa
1. U cilju organizovanja svoga rada, vođenja diskusija i donošenja odluka, Kongres primenjuje Poslovnik Kongresa.
2. Svaki Kongres može da izmeni ovaj Poslovnik pod uslovima utvrđenim u samom Poslovniku.
Radni jezici Međunarodnog biroa
Radni jezici Međunarodnog biroa su francuski i engleski.
Jezici koji se koriste za dokumentaciju, diskusije i službenu prepisku
1. Za dokumentaciju Saveza koriste se francuski, engleski, arapski i španski jezik. Koriste se takođe nemački, kineski, portugalski i ruski jezik, pod uslovom da se samo najznačajnija osnovna dokumentacija izrađuje na ovim jezicima. I drugi jezici se koriste, pod uslovom da zemlje članice koje to traže snose sve troškove.
2. Zemlja ili zemlje članice, koje traže neki drugi jezik koji nije zvanični jezik, obrazuju jezičku grupu.
3. Međunarodni biro objavljuje dokumentaciju na zvaničnom jeziku i na jezicima obrazovanih jezičkih grupa, neposredno ili posredovanjem regionalnih biroa ovih grupa, u skladu sa postupcima koji su dogovoreni sa Međunarodnim biroom. Objavljivanje na raznim jezicima vrši se po istom uzorku.
4. Dokumentacija koju Međunarodni biro objavljuje neposredno, dostavlja se istovremeno na različitim traženim jezicima, koliko je to moguće.
5. Prepiska između poštanskih uprava i Međunarodnog biroa i između Međunarodnog biroa i trećih lica može se vršiti na svakom jeziku za koji Međunarodni biro raspolaže prevodilačkom službom.
6. Troškovi prevođenja na bilo koji jezik, računajući tu i one koji nastaju primenom stava 5, padaju na teret jezičke grupe koja je tražila taj jezik. Zemlje članice koje koriste službeni jezik plaćaju, na ime prevođenja neslužbenih dokumenata, paušalni doprinos, čiji je iznos po jedinici doprinosa jednak onom koji snose zemlje članice koje koriste drugi radni jezik Međunarodnog biroa. Svi drugi troškovi isporuke dokumenata padaju na teret Saveza. Visina troškova koje snosi Savez za izradu dokumenata na nemačkom, kineskom, portugalskom i ruskom jeziku utvrđena je rezolucijom Kongresa.
7. Troškovi koji padaju na teret jedne jezičke grupe dele se između članova te grupe srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Ovi troškovi mogu da se dele između jezičke grupe prema nekom drugom ključu, pod uslovom da se zainteresovane zemlje o tome slože i da obaveste Međunarodni biro o svojoj odluci preko predstavnika grupe.
8. Međunarodni biro postupa prema svakom zahtevu za promenu jezika neke zemlje članice u roku koji ne može biti duži od dve godine.
9. Za diskusije na sastancima organa Saveza dozvoljeni su francuski, engleski, španski i ruski jezik, primenom sistema za prevođenje - sa ili bez elektronske opreme - čiji se izbor stavlja na procenu organizatora sastanka, posle konsultovanja sa generalnim direktorom Međunarodnog biroa i zainteresovanim zemljama članicama.
10. Drugi jezici su takođe dozvoljeni za diskusije i sastanke navedene u stavu 9.
11. Delegacije koje koriste druge jezike obezbeđuju simultano prevođenje na jedan od jezika navedenih u stavu 9, bilo preko sistema navedenog u istom stavu, kada se mogu izvršiti potrebne tehničke izmene, bilo preko posebnih prevodilaca.
12. Troškovi prevodilačkih usluga dele se između zemalja članica koje koriste isti jezik srazmerno njihovom doprinosu troškovima Saveza. Međutim, troškove montaže i održavanja tehničke opreme snosi Savez.
13. Poštanske uprave se mogu sporazumeti o tome koji će se jezik koristiti za službenu prepisku u njihovim međusobnim odnosima. Ako takav sporazum ne postoji, koristiće se francuski jezik.
MEĐUNARODNI BIRO
Izbor generalnog direktora i zamenika generalnog direktora Međunarodnog biroa
1. Generalnog direktora i zamenika generalnog direktora Međunarodnog biroa bira Kongres za period između dva uzastopna Kongresa, a najmanje trajanje njihovog mandata je četiri godine. Njihov mandat se može obnoviti samo jedanput. Osim ako Kongres ne odluči drugačije, datum njihovog stupanja na dužnost utvrđen je za 1. januar godine posle Kongresa.
2. Najmanje sedam meseci pre otvaranja Kongresa, generalni direktor Međunarodnog biroa šalje notu vladama zemalja članica, pozivajući ih da podnesu eventualne kandidature za mesta generalnog direktora i zamenika generalnog direktora, naznačavajući istovremeno da li su sadašnji generalni direktor i zamenik generalnog direktora zainteresovani za obnavljanje svog prvobitnog mandata. Međunarodni biro mora primiti kandidature, zajedno sa biografskim podacima, najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Kandidati moraju biti državljani zemalja članica koje ih predlažu. Međunarodni biro priprema potrebnu dokumentaciju za Kongres. Izbor generalnog direktora i zamenika generalnog direktora vrši se tajnim glasanjem, a prvo se bira generalni direktor.
3. Ako se mesto generalnog direktora uprazni, zamenik generalnog direktora prihvata dužnosti generalnog direktora do isteka trajanja njegovog mandata; on može biti biran za to mesto i zvanično se prihvata kao kandidat, pod uslovom da njegov prvobitni mandat u svojstvu zamenika generalnog direktora nije već jednom bio obnovljen na prethodnom Kongresu i da izjavi svoju zainteresovanost da bude smatran kandidatom za mesto generalnog direktora.
4. Ako se mesta generalnog direktora i zamenika generalnog direktora istovremeno uprazne, Upravni savet bira, na osnovu kandidatura primljenih posle oglašavanja, zamenika generalnog direktora za period do sledećeg Kongresa. Za podnošenje kandidatura primenjuje se po analogiji stav 2.
5. Ako se uprazni mesto zamenika generalnog direktora, Upravni savet, na predlog generalnog direktora, zadužuje jednog od direktora stepena D2 Međunarodnog biroa, da do narednog Kongresa preuzme dužnosti zamenika generalnog direktora.
Funkcije generalnog direktora
1. Generalni direktor organizuje, upravlja i rukovodi Međunarodnim biroom, čiji je zakoniti predstavnik. On je ovlašćen da klasifikuje radna mesta od stepena G1 do D2 i da imenuje i unapređuje funkcionere na te stepene. Kod imenovanja na stepene P1 do D2, on je dužan da uzme u obzir profesionalne kvalifikacije kandidata, koje su preporučile poštanske uprave zemalja članica čiji su oni državljani, ili u kojima obavljaju svoje profesionalne aktivnosti, vodeći računa o pravičnoj geografskoj, kontinentalnoj i jezičkoj zastupljenosti. Radna mesta stepena D2 treba koliko je moguće, da budu popunjena kandidatima koji potiču iz različitih regiona i iz regiona iz kojih ne potiču generalni direktor i zamenik generalnog direktora, vodeći računa o tome da je efikasnost Međunarodnog biroa najbitnija. U slučaju radnog mesta za koje su potrebne posebne kvalifikacije, generalni direktor može da traži kandidata spolja. On takođe vodi računa, prilikom imenovanja novog funkcionera, da u načelu lica koja zauzimaju mesta stepena D2, D1 i P5 potiču iz različitih zemalja članica Saveza. Prilikom unapređenja funkcionera Međunarodnog biroa na stepene D2, D1 i P5, nije obavezan da primenjuje isti princip. Osim toga, zahtevi pravične geografske i jezičke zastupljenosti dolaze u postupku regrutovanja posle ocene vrednosti kandidata. Generalni direktor obaveštava Upravni savet jednom godišnje o imenovanjima i unapređenjima u stepene P4 do D2.
2. Generalni direktor ima sledeće nadležnosti:
2.1. služi kao depozitar Akata Saveza i kao posrednik u postupku pristupanja i prijema u Savez, kao i istupanja iz Saveza;
2.2. saopštava odluke donete na Kongresu svim vladama zemalja članica;
2.3. saopštava svim poštanskim upravama pravilnike koje je doneo ili izmenio Savet za poštansku eksploataciju;
2.4. priprema nacrt godišnjeg budžeta Saveza na što je moguće nižem nivou, u skladu sa potrebama Saveza, i blagovremeno ga podnosi na razmatranje Upravnom savetu; saopštava budžet zemljama članicama Saveza pošto ga je odobrio Upravni savet i izvršava ga;
2.5. izvršava specifične aktivnosti koje traže organi Saveza i one koje su mu određene Aktima;
2.6. preuzima inicijative radi realizacije ciljeva koje su odredili organi Saveza, u okviru utvrđene politike i raspoloživosti fondova;
2.7. podnosi sugestije i predlog Upravnom savetu ili Savetu za poštansku eksploataciju;
2.8. nakon završetka rada Kongresa, podnosi Savetu za poštansku eksploataciju predloge koji se odnose na potrebne izmene u pravilnicima na osnovu odluka Kongresa, a saglasno poslovniku Saveta za poštansku eksploataciju;
2.9. priprema za Savet za poštansku eksploataciju, i na osnovu direktiva dobijenih od toga Saveta, nacrt strateškog plana za podnošenje Kongresu i nacrt godišnje revizije;
2.10. obezbeđuje predstavljanje Saveza;
2.11. posreduje u odnosima između:
- UPU-a i Užih saveza;
- UPU-a i Organizacije Ujedinjenih nacija;
- UPU-a i međunarodnih organizacija čije su delatnosti od interesa za Savez;
- UPU-a i međunarodnih organizacija, udruženja ili preduzeća koje organi Saveza žele da konsultuju ili da sa njima sarađuju;
2.12. vrši dužnost generalnog sekretara organa Saveza i u tom svojstvu, vodeći računa o posebnim odredbama ovog Pravilnika, stara se o:
- pripremi i organizaciji rada organa Saveza;
- pripremi, izradi i distribuciji dokumenata, izveštaja i zapisnika;
- radu sekretarijata u toku sastanaka organa Saveza;
2.13. prisustvuje sastancima organa Saveza i učestvuje u diskusijama bez prava glasa, s mogućnošću da to svoje pravo prisustva prenese na neko drugo lice.
Funkcije zamenika generalnog direktora
1. Zamenik generalnog direktora pomaže generalnom direktoru, kome je odgovoran.
2. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti generalnog direktora, zamenik generalnog direktora vrši njegove funkcije. Isti je slučaj kada se uprazni mesto generalnog direktora, što je pomenuto u članu 111.3.
Sekretarijat organa Saveza
Međunarodni biro obavlja poslove sekretarijata organa Saveza, a za njegov rad odgovara generalni direktor. Sekretarijat dostavlja sva objavljena dokumenta sa svakog zasedanja poštanskim upravama članica organa, poštanskim upravama zemalja koje, iako nisu članice tog organa, sarađuju na preduzetim studijama, Užim savezima i drugim poštanskim upravama zemalja članica koje to zatraže.
Spisak zemalja članica
Međunarodni biro sastavlja i uredno vodi spisak zemalja članica Saveza, navodeći u njemu razred doprinosa svake od njih, geografsku zonu kojoj pripadaju i njihov položaj u odnosu na Akta Saveza.
Obaveštenja. Mišljenja. Zahtevi za tumačenje i izmenu Akata.
Ankete. Posredovanje u likvidaciji računa
1. Međunarodni biro u svako doba stoji na raspolaganju Upravnom savetu, Savetu za poštansku eksploataciju i poštanskim upravama, da im pruži svako korisno obaveštenje o pitanjima koja se odnose na službu.
2. Posebno, on je zadužen da prikuplja, usklađuje, objavljuje i dostavlja sva obaveštenja od interesa za međunarodnu poštansku službu, da daje mišljenje na zahtev stranaka u sporu o spornim pitanjima, da postupa prema zahtevima za tumačenje i izmenu Akata Saveza i, uopšte, da sprovodi studije i da obavlja poslove redakcijskog ili dokumentacionog karaktera koje mu navedena Akta nalažu ili koji se mogu od njega tražiti u interesu Saveza.
3. Isto tako, sprovodi ankete koje traže poštanske uprave, da bi pribavio mišljenje drugih poštanskih uprava o nekom određenom pitanju. Ishod ankete nema karakter glasanja i formalno ne obavezuje.
4. Može da posreduje, kao služba za kompenzaciju, u likvidaciji svih vrsta računa iz poštanske službe.
Tehnička saradnja
Međunarodni biro ima zadatak da razvija poštansku tehničku pomoć u svim njenim oblicima, u okviru međunarodne tehničke saradnje.
Obrasci koje isporučuje Međunarodni biro
Međunarodni biro je dužan da se stara o izradi međunarodnih kupona za odgovor i da njima snabdeva, po ceni koštanja, poštanske uprave koje su ih naručile.
Akta Užih saveza i posebni aranžmani
1. Biroi Užih saveza ili, ako ovi ne postoje, jedna od strana ugovornica, dostavljaju Međunarodnom birou po dva primerka Akata Užih saveza i posebnih aranžmana, zaključenih primenom člana 8. Ustava.
2. Međunarodni biro vodi računa o tome da Akta Užih saveza i posebni aranžmani ne sadrže nepovoljnije uslove za korisnike od uslova koji su predviđeni Aktima Saveza i obaveštava poštanske uprave o postojanju takvih saveza i aranžmana. Međunarodni biro ukazuje Upravnom savetu na svaku nepravilnost utvrđenu primenom ove odredbe.
Časopis Saveza
Međunarodni biro izdaje, na osnovu dokumenata koja mu se stavljaju na raspolaganje, časopis na nemačkom, engleskom, arapskom, kineskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku.
Dvogodišnji izveštaj o radu Saveza
Međunarodni biro sastavlja dvogodišnji izveštaj o radu Saveza koji, pošto ga usvoji Upravni savet, dostavlja poštanskim upravama, Užim savezima i Organizaciji Ujedinjenih nacija.
POSTUPAK ZA PODNOŠENJE I RAZMATRANJE PREDLOGA
Postupak za podnošenje predloga Kongresu
1. Pod rezervom izuzetaka predviđenih u stavovima 2. i 5, postupak za podnošenje svih vrsta predloga koje poštanske uprave zemalja članica dostavljaju Kongresu sastoji se u sledećem:
a) primaju se predlozi koji stignu Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre utvrđenog datuma za Kongres;
b) ne prima se nikakav predlog redakcione prirode u periodu od šest meseci koji prethodi utvrđenom datumu za Kongres;
c) suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između šest i četiri meseca pre utvrđenog datuma za Kongres, primaju se samo ako ih podrže najmanje dve poštanske uprave;
d) suštinski predlozi, koji stignu Međunarodnom birou u periodu između četiri i dva meseca pre utvrđenog datuma za Kongres, primaju se samo ako ih podrži najmanje osam poštanskih uprava; predlozi koji stignu posle toga vremena više se ne prihvataju;
e) izjave o podržavanju moraju stići Međunarodnom birou u istom roku u kome i predlozi na koje se odnose.
2. Predlozi koji se odnose na Ustav ili Opšti pravilnik moraju se dostaviti Međunarodnom birou najmanje šest meseci pre otvaranja Kongresa; predlozi koji stignu posle ovog datuma, ali pre otvaranja Kongresa, mogu se razmatrati samo ako Kongres tako odluči dvotrećinskom većinom zemalja zastupljenih na Kongresu i ako su poštovani uslovi predviđeni u stavu 1.
3. Svaki predlog mora, po pravilu, imati samo jedan cilj i sadržavati samo izmene koje taj cilj opravdava.
4. Predloge redakcione prirode označavaju poštanske uprave koje ih podnose napomenom u zaglavlju "Predlog redakcione prirode", a Međunarodni biro ih objavljuje pod brojem posle kojeg se stavlja slovo R. Predlozi koji nemaju takvu oznaku, ali koji se po oceni Međunarodnog biroa tiču samo redakcije, objavljuju se sa odgovarajućom napomenom; Međunarodni biro sastavlja spisak ovakvih predloga za Kongres.
5. Postupak propisan u stavovima 1. i 4. ne primenjuje se na predloge koji se tiču Poslovnika Kongresa, niti na amandmane već podnetih predloga.
Postupak kojim se Savetu za poštansku eksploataciju podnose predlozi za pripremu novih pravilnika, saglasno odlukama donetim na Kongresu
1. Pravilnike Svetske poštanske konvencije i Aranžmana poštanskih novčanih usluga donosi Savet za poštansku eksploataciju, saglasno odlukama koje je doneo Kongres.
2. Predlozi koji proizilaze na osnovu amandmana na Konvenciju ili na Aranžman o poštanskim novčanim uslugama moraju biti podneti Međunarodnom birou istovremeno kada se Kongresu podnose predlozi na koje se ovi prvi odnose. Predloge može podneti poštanska uprava jedne zemlje članice Svetskog poštanskog saveza, bez podrške poštanskih uprava drugih zemalja članica. Ove predloge treba poslati svim zemljama članicama, najkasnije mesec dana pre Kongresa.
3. Ostali predlozi koji se odnose na pravilnike koje treba da pregleda Savet za poštansku eksploataciju kako bi, tokom šest meseci posle Kongresa, pripremio nove pravilnike, moraju biti podneti Međunarodnom birou najmanje dva meseca pre Kongresa.
4. Predlozi koji se odnose na izmene koje treba uneti u pravilnike na osnovu odluka Kongresa, a koje su podnele poštanske uprave zemalja članica, moraju stići u Međunarodni biro najkasnije dva meseca pre početka rada Saveta za poštansku eksploataciju. Ove predloge treba dostaviti svim zemljama članicama, najkasnije mesec dana nakon početka rada Saveta za poštansku eksploataciju.
Postupak za podnošenje predloga između dva Kongresa
1. Da bi se uzeo u razmatranje, svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju ili Aranžmane, koji je podnela neka poštanska uprava između dva Kongresa, mora imati podršku najmanje dve druge poštanske uprave. Ovi predlozi se ne uzimaju u postupak ako Međunarodni biro u isto vreme ne dobije potreban broj izjava o podržavanju.
2. Ovi predlozi se upućuju drugim poštanskim upravama posredstvom Međunarodnog biroa.
3. Za predloge koji se odnose na Pravilnike ne traži se podrška, ali ih Savet za poštansku eksploataciju razmatra samo ako oceni da su hitno potrebni.
Razmatranje predloga između dva Kongresa
1. Na svaki predlog koji se odnosi na Konvenciju, Aranžmane i njihove Završne protokole primenjuje se sledeći postupak: kada poštanska uprava neke zemlje članice pošalje predlog Međunarodnom birou, Međunarodni biro prosleđuje ovaj predlog na uvid svim poštanskim upravama zemalja članica. Upravama se ostavlja rok od dva meseca da razmotre predlog i da Međunarodnom birou dostave svoje primedbe, ako ih ima. Amandmani nisu dozvoljeni. Po isteku roka od dva meseca, Međunarodni biro prosleđuje poštanskim upravama zemalja članica sva mišljenja koja je prikupio i poziva poštanske uprave svih zemalja članica koje imaju pravo glasa, da se izjasne za predlog ili protiv njega. Za poštanske uprave zemalja članica koje se ne izjasne u roku od dva meseca, smatra se da su se uzdržale. Pomenuti rokovi računaju se od datuma cirkulara Međunarodnog biroa.
2. Savet za poštansku eksploataciju se bavi predlozima za izmene Pravilnika.
3. Ako se predlog odnosi na neki Aranžman ili njegov Završni protokol, samo poštanske uprave zemalja članica koje su ugovornice takvog Aranžmana mogu uzeti učešća u postupku navedenom u stavu 1.
Saopštavanje odluka usvojenih između dva Kongresa
1. Izmene unete u Konvenciju, Aranžmane i Završne protokole ovih Akata potvrđuje Generalni direktor Međunarodnog biroa obaveštavanjem vlada zemalja članica.
2. Izmene koje Savet za poštansku eksploataciju unese u pravilnike i njihove Završne protokole saopštava poštanskim upravama Međunarodni biro. Isti postupak se primenjuje i na tumačenja predviđena u članu 36.3.2. Konvencije i u odgovarajućim odredbama Aranžmana.
Stupanje na snagu Pravilnika i drugih odluka usvojenih između dva Kongresa
1. Pravilnici stupaju na snagu istog datuma i ostaju na snazi za isti vremenski period kao Akta koja donosi Kongres.
2. Uz rezervu stava 1, odluke o izmeni Akata Saveza koje se usvoje između dva Kongresa stupaju na snagu tek po isteku najmanje tri meseca od njihovog saopštavanja.
FINANSIJE
Utvrđivanje i plaćanje troškova Saveza
1. Uz rezervu stavova 2. do 6, godišnji troškovi za rad organa Saveza ne smeju preći dole navedene iznose za 2005. i naredne godine: 37 000 000 švajcarskih franaka za period od 2005. do 2008. godine. Osnovna granica za 2008. godinu važiće i za kasnije godine, u slučaju odlaganja Kongresa predviđenog za 2008. godinu.
2. Troškovi sazivanja sledećeg Kongresa (premeštanje sekretarijata, troškovi prevoza, troškovi montaže uređaja za simultano prevođenje, troškovi izrade dokumentacije za vreme Kongresa, itd.) ne smeju preći iznos od 2 900 000 švajcarskih franaka.
3. Upravni savet je ovlašćen da prekorači iznose utvrđene u stavovima 1. i 2. zbog povećanja skala plata, doprinosa na ime penzija ili naknada, uključujući tu i naknade za radna mesta, koje su odobrile Ujedinjene nacije radi primene na njihovo osoblje na radu u Ženevi.
4. Upravni savet je takođe ovlašćen da svake godine prilagođava iznose za druge izdatke, osim izdataka na osoblje, u zavisnosti od kretanja indeksa potrošačke korpe u Švajcarskoj.
5. Bez obzira na stav 1, Upravni savet može, a u slučaju neodložno hitne potrebe i generalni direktor, odobriti prekoračenje utvrđenih granica izdataka, radi plaćanja važnih i nepredviđenih opravki zgrade Međunarodnog biroa, pod uslovom da taj iznos ne prelazi 125 000 švajcarskih franaka godišnje.
6. Ukoliko se krediti predviđeni u stavovima 1. i 2. pokažu nedovoljni za obezbeđenje dobrog funkcionisanja Saveza, ove granice mogu da budu prekoračene samo uz odobrenje većine zemalja članica Saveza. Svaka konsultacija mora da sadrži potpuni izveštaj o činjenicama koje opravdavaju takav zahtev.
7. Zemlje koje pristupaju Savezu ili se primaju u svojstvo članica Saveza, kao i one koje istupaju iz Saveza, moraju da podmire svoj doprinos za celu godinu u toku koje njihov prijem ili napuštanje postaje izvršno.
8. Zemlje članice plaćaju unapred svoj doprinos godišnjim izdacima Saveza na osnovu budžeta koji utvrdi Upravni savet. Ovi doprinosi treba da budu uplaćeni najkasnije prvog dana finansijske godine na koju se budžet odnosi. Posle tog roka, na dugovane iznose plaća se kamata u korist Saveza, po stopi od 3% godišnje, tokom prvih šest meseci i 6% godišnje, počev od sedmog meseca.
9. Ako su stara dugovanja obaveznih doprinosa jedne zemlje članice Savezu, bez kamata, jednaka ili veća od sume doprinosa te zemlje članice za dve prethodne finansijske godine, ova zemlja članica može neopozivo da prepusti Savezu ceo iznos ili deo svojih potraživanja od drugih zemalja članica, prema postupku koji utvrdi Upravni savet. Uslovi cesije potraživanja se utvrđuju na osnovu sporazuma koji se zaključi između zemlje članice, njenih dužnika/poverilaca i Saveza.
10. Zemlje članice koje iz pravnih ili drugih razloga nisu u mogućnosti da izvrše takvu cesiju, obavezuju se da zaključe amortizacioni plan svojih starih dugovanja.
11. Osim u izuzetnim okolnostima, plaćanje obaveznih starih dugovanja doprinosa Savezu ne može da traje duže od deset godina.
12. U izuzetnim slučajevima, Upravni savet može da oslobodi neku zemlju članicu celine ili dela dugujuće kamate, ako ta zemlja isplati u potpunosti glavnicu svojih starih dugovanja.
13. Zemlja članica se takođe može, u okviru amortizacionog plana starih dugovanja koji je usvojio Upravni savet, osloboditi celine ili dela akumulirane kamate ili kamate u toku; ovo oslobađanje je ipak uslovljeno potpunim i urednim izvršenjem amortizacionog plana u dogovorenom roku, najduže za deset godina.
14. Da bi se prebrodio nedostatak sredstava u blagajni Saveza, obrazuje se Rezervni fond, čiju visinu utvrđuje Upravni savet. Ovaj fond se popunjava, na prvom mestu, budžetskim viškovima. On može služiti i za uravnoteženje budžeta ili za smanjivanje iznosa doprinosa zemalja članica.
15. U slučaju prolaznih nedostataka sredstava u blagajni, vlada Švajcarske konfederacije daje potrebne kratkoročne avanse, pod uslovima koji će se sporazumno utvrditi. Ta vlada, bez naknade, nadzire vođenje finansijskih računa i knjigovodstvo Međunarodnog biroa, u granicama kredita koje je utvrdio Kongres.
Automatske sankcije
1. Svaka zemlja članica koja nije u mogućnosti da sprovede cesiju predviđenu članom 128.9. i koja ne prihvati da se podvrgne amortizacionom planu koji predloži Međunarodni biro saglasno članu 128.10. ili koja ga ne poštuje, automatski gubi pravo glasa na Kongresu i na sastancima Upravnog saveta i Saveta za poštansku eksploataciju i ne može da bude birana u ova dva Saveta.
2. Automatske sankcije se službeno ukidaju sa trenutnim važenjem čim zemlja članica o kojoj se radi namiri svoja obavezna stara dugovanja doprinosa Savezu, glavnicu i kamatu, ili ako prihvati da se podvrgne amortizacionom planu svojih starih dugovanja.
Razredi doprinosa
1. Zemlje članice učestvuju u pokrivanju troškova Saveza, prema razredu doprinosa kojem pripadaju. Ovi razredi su sledeći:
- razred od 50 jedinica;
- razred od 45 jedinica;
- razred od 40 jedinica;
- razred od 35 jedinica;
- razred od 30 jedinica;
- razred od 25 jedinica;
- razred od 20 jedinica;
- razred od 15 jedinica;
- razred od 10 jedinica;
- razred od 5 jedinica;
- razred od 3 jedinice;
- razred od 1 jedinice;
- razred od 0,5 jedinice, predviđen za najmanje razvijene zemlje, navedene u listi zemalja Organizacije Ujedinjenih nacija, i za druge zemlje koje označi Upravni savet.
2. Pored razreda doprinosa navedenih u stavu 1, svaka zemlja članica može izabrati da plaća broj jedinica doprinosa veći od 50 jedinica.
3. Zemlje članice su uvršćene u jedan od navedenih razreda doprinosa u trenutku njihovog prijema ili pristupanja Savezu, na osnovu postupka predviđenog u članu 21. stav 4. Ustava.
4. Zemlje članice mogu kasnije da promene razred doprinosa, pod uslovom da o toj promeni bude obavešten Međunarodni biro najmanje dva meseca pre otvaranja Kongresa. Ova notifikacija, koja se saopštava Kongresu, stupa na snagu kada i finansijske odredbe koje Kongres donese. Zemlje članice koje nisu saopštile svoju želju da promene razred doprinosa u propisanom roku, zadržavaju se u razredu doprinosa kome su pripadale do tada.
5. Zemlje članice ne mogu zahtevati da budu razvrstane u niži razred za više od jednog razreda odjedanput.
6. Međutim, u izuzetnim okolnostima, kao što su prirodne katastrofe, kada je neophodna međunarodna pomoć, Upravni savet može odobriti privremeni prelazak za jedan niži razred doprinosa, samo jednom između dva Kongresa, na zahtev zemlje članice, ako ona podnese dokaz da više ne može da zadrži razred doprinosa koji je prvobitno izabrala. Pod istim okolnostima, Upravni savet može odobriti i privremeni prelazak u niži razred zemalja članica koje ne pripadaju kategoriji najmanje razvijenih zemalja i koje su već razvrstane u razred od jedne jedinice, tako što će ih razvrstati u razred od 0,5 jedinice.
7. Primenom stava 6. Upravni savet može odobriti privremeno razvrstavanje u niži razred doprinosa najviše za period od dve godine, ili do idućeg Kongresa, ako se on održava pre kraja tog perioda. Po isteku utvrđenog perioda, zemlja o kojoj se radi automatski ponovo stupa u svoj prvobitni razred doprinosa.
8. Protivno stavovima 4. i 5, za prelazak u viši razred doprinosa ne postoje nikakva ograničenja.
Plaćanje isporuka Međunarodnog biroa
Isporuke koje Međunarodni biro vrši poštanskim upravama uz naknadu, moraju se platiti u što je moguće kraćem roku, a najkasnije za šest meseci računajući od prvog dana u mesecu koji dolazi posle meseca u kome je Međunarodni biro poslao račun. Po isteku tog roka, na dugovane iznose zaračunava se kamata u korist Saveza u iznosu od 5% godišnje, a računajući od dana isteka navedenog roka.
ARBITRAŽA
Arbitražni postupak
1. U slučaju spora koji treba rešiti arbitražnom presudom, svaka od poštanskih uprava u sporu bira jednu poštansku upravu zemlje članice koja nije neposredno zainteresovana u sporu. Kada više poštanskih uprava vode zajednički spor, one se, u pogledu primene ove odredbe, smatraju kao jedna poštanska uprava.
2. Kada jedna poštanska uprava u sporu ne odgovori na predlog o arbitraži u roku od šest meseci, Međunarodni biro, ako mu se za to podnese zahtev, zatražiće sa svoje strane, od poštanske uprave koja to nije učinila, da odredi arbitra, ili će ga sam odrediti po službenoj dužnosti.
3. Stranke u sporu mogu se sporazumeti da odrede samo jednog arbitra koji može biti Međunarodni biro.
4. Arbitri donose odluku većinom glasova.
5. U slučaju jednakog broja glasova, da bi se spor rešio, arbitri biraju drugu poštansku upravu isto tako nezainteresovanu u sporu. Ako se ne postigne saglasnost u izboru, ovu poštansku upravu određuje Međunarodni biro, između poštanskih uprava koje arbitri nisu predložili.
6. Ako je reč o sporu koji se odnosi na jedan od Aranžmana, arbitri se mogu odrediti samo između poštanskih uprava koje su stranke potpisnice tog Aranžmana.
ZAVRŠNE ODREDBE
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Opšti pravilnik
Da bi postali izvršni, predlozi podneti Kongresu, a koji se odnose na ovaj Opšti pravilnik, moraju biti usvojeni od većine zemalja članica zastupljenih na Kongresu koje imaju pravo glasa. U trenutku glasanja potrebno je da bude prisutno najmanje dve trećine zemalja članica Saveza, koje imaju pravo glasa.
Predlozi koji se odnose na Sporazume sa Organizacijom Ujedinjenih nacija
Uslovi za usvajanje predviđeni u članu 133. primenjuju se isto tako na predloge koji imaju za cilj izmene Sporazuma zaključenih između Svetskog poštanskog saveza i Organizacije Ujedinjenih nacija, ukoliko sami ti Sporazumi ne predviđaju uslove za izmenu odredaba koje sadrže.
Stupanje na snagu i trajanje Opšteg pravilnika
Ovaj Opšti pravilnik počeće da se primenjuje 1. januara 2006. godine i ostaće na snazi neograničeno vreme.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada zemalja članica su potpisali ovaj Opšti pravilnik u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza predaće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Bukureštu, 5. oktobra 2004. godine
Dole potpisani punomoćnici vlada zemalja članica Saveza, imajući u vidu član 22.3. Ustava Svetskog poštanskog saveza zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su, sporazumno i pod rezervom člana 25.4. pomenutog Ustava, u ovoj Konvenciji, pravila koja se primenjuju na međunarodnu poštansku službu.
ZAJEDNIČKA PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA MEĐUNARODNU POŠTANSKU SLUŽBU
OPŠTE ODREDBE
Definicije
1. Za potrebe Svetske poštanske konvencije, sledeći termini imaju niže definisana značenja:
1.1. univerzalna poštanska usluga: trajno obezbeđivanje kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga do svih mesta na teritoriji zemlje članice, svim korisnicima, po pristupačnoj ceni;
1.2. zatvoreni zaključak: vreća sa nazivnicom ili skup vreća ili drugih posuda, sa ili bez olovnog pečata, koje sadrže poštanske pošiljke;
1.3. otvoreni tranzit: otvoreni tranzit, preko posredujuće zemlje, pošiljaka čiji broj ili masa ne opravdavaju sačinjavanje zatvorenih zaključaka za odredišnu zemlju;
1.4. poštanska pošiljka: opšti termin koji se odnosi na sve što se otprema poštom (pismonosna pošta, paketska pošta, novčane uputnice, itd.);
1.5. terminalni troškovi: nadoknada koju poštanska uprava porekla plaća odredišnoj poštanskoj upravi na ime troškova nastalih u odredišnoj zemlji u vezi sa prijemom pismonosnih pošiljaka;
1.6. tranzitni troškovi: nadoknada za usluge koje je prevoznik obavio u tranzitnoj zemlji (poštanska uprava, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu suvozemnog, pomorskog i/ili vazdušnog tranzita pošiljaka;
1.7. deo poštarine za suvozemni prevoz u dolazu: nadoknada koju poštanska uprava porekla plaća odredišnoj poštanskoj upravi na ime troškova nastalih u odredišnoj zemlji u vezi sa prijemom paketa;
1.8. deo poštarine za suvozemni tranzit: nadoknada za usluge koje je prevoznik obavio u tranzitnoj zemlji (poštanska uprava, druga služba ili kombinacija ove dve) u pogledu suvozemnog i/ili vazdušnog tranzita paketa preko teritorije te zemlje;
1.9. deo poštarine za pomorski prevoz: nadoknada za usluge koje je obavio prevoznik (poštanska uprava, druga služba ili kombinacija ove dve) koji učestvuje u pomorskom prevozu paketa.
Određivanje jednog ili više entiteta odgovornih za ispunjavanje obaveza koje proističu iz pristupanja Konvenciji
1. Zemlje članice će obavestiti Međunarodni biro, u roku od šest meseci od završetka Kongresa, o nazivu i adresi državnog tela zaduženog za nadzor po poštanskim pitanjima. U roku od šest meseci od završetka Kongresa, zemlje članice će takođe obavestiti Međunarodni biro o nazivu i adresi jednog ili više operatora koji su zvanično određeni za obavljanje poštanskih usluga na svojoj teritoriji i za ispunjavanje obaveza koje proističu iz Akata Saveza. O svim promenama kod državnih tela i zvanično određenih operatora koje nastanu u periodu između dva Kongresa, Međunarodni biro mora biti obavešten što je moguće pre.
Univerzalna poštanska usluga
1. U cilju jačanja koncepta jedinstvene poštanske teritorije Saveza, zemlje članice se staraju da svi korisnici/klijenti uživaju pravo na univerzalnu poštansku uslugu koja se sastoji u ponudi kvalitetnih osnovnih poštanskih usluga, a obavlja se neprekidno u svim mestima na njihovoj teritoriji, po pristupačnim cenama.
2. U tom cilju, zemlje članice utvrđuju, u okviru svog nacionalnog poštanskog zakonodavstva ili pomoću drugih uobičajenih sredstava, opseg poštanskih usluga koje se nude, kao i uslove u pogledu kvaliteta i pristupačnih cena, vodeći računa istovremeno o potrebama stanovništva i o svojim nacionalnim interesima.
3. Zemlje članice se staraju da operatori zaduženi za obavljanje univerzalne poštanske usluge poštuju uslove ponude poštanskih usluga i ispunjavaju standarde kvaliteta.
4. Zemlje članice se staraju da se pružanje univerzalne poštanske usluge obavlja na jednoj realnoj osnovi, čime se garantuje njena održivost.
Sloboda tranzita
1. Načelo slobode tranzita je izraženo u prvom članu Ustava. Ono obavezuje svaku poštansku upravu da uvek otprema najbržim vezama i najsigurnijim sredstvima, koje i sama koristi za sopstvene pošiljke, zatvorene zaključke i pismonosne pošiljke u otvorenom tranzitu, koje joj je predala neka druga poštanska uprava. Ovaj princip se takođe odnosi na pogrešno upućene pošiljke ili zaključke.
2. Zemlje članice koje ne učestvuju u razmeni pisama koja sadrže kvarljive biološke materije ili radioaktivne materije, mogu da ne primaju takve pošiljke u otvorenom tranzitu preko svoje teritorije. Isto važi za pismonosne pošiljke, osim pisama, dopisnica i sekograma. To takođe važi i za tiskovine, časopise, magazine, male pakete i M vreće, čiji sadržaj ne zadovoljava zakonske odredbe koje propisuju uslove njihovog objavljivanja ili prometa u tranzitnoj zemlji.
3. Sloboda tranzita poštanskih paketa, koji se otpremaju suvozemnim i pomorskim putem, ograničena je na teritoriju zemalja koje učestvuju u ovoj službi.
4. Sloboda tranzita avionskih paketa zagarantovana je na celoj teritoriji Saveza. Međutim, zemlje članice koje ne učestvuju u službi poštanskih paketa ne mogu biti obavezne da obezbeđuju površinski prenos avionskih paketa.
5. Ako jedna zemlja članica ne poštuje odredbe o slobodi tranzita, ostale zemlje članice imaju pravo da obustave poštansku službu sa tom zemljom.
Svojina nad poštanskim pošiljkama. Povlačenje sa pošte. Izmena ili ispravka adrese. Nadoslanje. Vraćanje pošiljaocu neuručivih pošiljaka
1. Svaka poštanska pošiljka pripada pošiljaocu sve dok se ne uruči ovlašćenom licu, osim ukoliko je bila zaplenjena shodno zakonodavstvu zemlje porekla ili odredišne zemlje i, u slučaju primene člana 15.2.1.1. ili 15.3., u skladu sa zakonodavstvom tranzitne zemlje.
2. Pošiljalac pismonosne pošiljke može zahtevati vraćanje pošiljke ili izmenu ili ispravku adrese. Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnikom.
3. Zemlje članice obezbeđuju nadoslanje poštanskih pošiljaka, ukoliko je primalac promenio adresu, i vraćanje pošiljaocu neuručivih pošiljaka. Poštarina i drugi uslovi propisani su Pravilnikom.
Poštarina
1. Poštanske uprave određuju poštarinu za različite međunarodne i posebne poštanske usluge, u skladu sa načelima navedenim u Konvenciji i Pravilnicima. Poštarina u načelu mora biti povezana sa troškovima pružanja ovih usluga.
2. Uprava porekla utvrđuje poštarinu za prenos pismonosnih pošiljaka i poštanskih paketa. U poštarinu je uključena dostava pošiljaka na adresu pod uslovom da se u odredišnoj zemlji obavlja usluga dostave pošiljaka o kojima je reč.
3. Naplaćena poštarina, uključujući i onu koja je indikativno navedena u Aktima, treba da je bar jednaka onoj koja se naplaćuje za pošiljke u unutrašnjem saobraćaju sa istim karakteristikama (vrsta, količina, vreme prerade, itd.).
4. Poštanske uprave su ovlašćene da pređu gornje granice svake poštarine indikativno navedene u Aktima.
5. Mimo najniže granice poštarine, utvrđene pod 3, poštanske uprave mogu da odobre sniženu poštarinu, zasnovanu na svom unutrašnjem zakonodavstvu, za pismonosne pošiljke i pakete predate u svojoj zemlji. One tako mogu da odobre povlašćene tarife svojim klijentima koji imaju veliki obim poštanskog prometa.
6. Od klijenta se ne može naplatiti druga vrsta poštarine, osim one predviđene u Aktima.
7. Svaka poštanska uprava zadržava poštarinu koju je naplatila, osim u slučajevima kada je to drugačije propisano u Aktima.
Oslobađanje od poštarine
1. Načelo
1.1. Slučajevi oslobađanja od poštarine, u smislu oslobađanja od plaćanja poštarine, izričito su propisani Konvencijom. Pored toga, Pravilnici mogu propisati i oslobađanje od plaćanja poštarine i oslobađanje od plaćanja tranzitnih troškova, terminalnih troškova i delova poštarine u dolazu za pismonosne pošiljke i poštanske pakete upućene poštanskoj službi, koje otpremaju poštanske uprave i Uži savezi. Osim toga, pismonosne pošiljke i paketi koje Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza otprema Užim savezima i poštanskim upravama smatraju se pošiljkama u poštanskom saobraćaju i oslobođene su od svih poštarina. Međutim, uprava porekla ima mogućnost naplate avionske dopunske poštarine za gore navedene pošiljke.
2. Ratni zarobljenici i internirana civilna lica
2.1. Oslobođene su plaćanja svake poštarine, izuzev avionske dopunske poštarine, pismonosne pošiljke, poštanski paketi i pošiljke poštanskih finansijskih usluga upućene ratnim zarobljenicima, ili ako ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštanskim finansijskim uslugama. Pripadnici zaraćenih strana, uhapšeni i internirani u neku neutralnu zemlju, izjednačeni su s ratnim zarobljenicima u pravom smislu, kada je reč o primeni prethodnih odredbi.
2.2. Odredbe predviđene pod 2.1. primenjuju se i na pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštanskih finansijskih usluga koje potiču iz drugih zemalja, a upućene su civilnim interniranim licima, ili ih oni šalju, neposredno ili preko biroa navedenih u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštanskim finansijskim uslugama, na način kako je to utvrđeno u Ženevskoj konvenciji o zaštiti civilnih lica za vreme rata, od 12. avgusta 1949. godine.
2.3. Biroi navedeni u Pravilnicima Konvencije i Aranžmanu o poštanskim finansijskim uslugama uživaju isto tako oslobađanje od plaćanja poštarine za pismonosne pošiljke, poštanske pakete i pošiljke poštanskih finansijskih usluga koje se odnose na lica navedena pod 2.1. i 2.2., a koje oni šalju ili primaju, neposredno ili kao posrednici.
2.4. Paketi do mase od 5 kilograma predaju se bez plaćanja poštarine. Granica mase se povećava na 10 kilograma za pakete čija je sadržina nedeljiva i za pakete upućene nekom logoru ili njegovim poverenicima, radi podele zarobljenicima.
2.5. U obračunu između poštanskih uprava, ne zaračunavaju se tarife za službene pakete i pakete upućene ratnim zarobljenicima i civilnim interniranim licima, osim avionske dopunske poštarine koja se primenjuje na avionske pakete.
3. Sekogrami
3.1. Sekogrami su oslobođeni plaćanja svake poštarine, izuzev dopunske avionske.
Poštanske marke
1. Termin "poštanska marka" je zaštićen po ovoj Konvenciji i rezervisan isključivo za marke koje ispunjavaju uslove iz ovog člana i Pravilnika.
2. Poštanske marke:
2.1. izdaje samo organ nadležan za izdavanje, u skladu sa Aktima UPU. Izdavanje maraka takođe obuhvata njihovo puštanje u promet;
2.2. manifestuju suverenitet i sadrže:
2.2.1. dokaz o plaćenoj poštarini koja odgovara stvarnoj vrednosti maraka kada se one nalepe na poštanske pošiljke, u skladu sa Aktima Saveza;
2.2.2. izvor dodatnog prihoda za poštanske uprave, kao filatelistički proizvod;
2.3. moraju biti u opticaju, u cilju plaćanja poštarine ili u filatelističke svrhe, na teritoriji poštanske uprave koja ih izdaje.
3. Kao izraz suvereniteta, poštanske marke mogu sadržati:
3.1. naziv zemlje članice ili teritorije kojoj pripada poštanska uprava izdavalac maraka, ispisan latiničnim slovima;
3.1.1. fakultativno, zvanični amblem zemlje članice iz koje je poštanska uprava izdavalac maraka;
3.1.2. u principu, nominalnu vrednost iskazanu latiničnim slovima ili arapskim brojevima;
3.1.3. fakultativno, reč "Postes" ispisanu latiničnim ili drugim slovima.
4. Amblem države, zvanične kontrolne oznake i logotip međuvladinih organizacija koji su otisnuti na poštanskim markama zaštićeni su u smislu Pariske konvencije o zaštiti intelektualne svojine.
5. Teme i motivi poštanskih maraka moraju biti:
5.1. u skladu sa duhom preambule Ustava UPU i odluka koje su doneli organi UPU;
5.2. u bliskoj vezi sa kulturnim identitetom zemlje iz koje je poštanska uprava izdavalac maraka, ili doprinositi širenju kulture ili očuvanju mira;
5.3. sa oznakom, kada obeležavaju značajne ličnosti ili događaje koji ne pripadaju zemlji ili teritoriji poštanske uprave izdavaoca maraka, koja jasno određuje zemlju ili teritoriju o kojoj je reč;
5.4. bez političkog ili uvredljivog sadržaja za neku ličnost ili zemlju;
5.5. od velikog značaja za zemlju iz koje je poštanska uprava izdavalac maraka ili za tu poštansku upravu.
6. Poštanske marke mogu, što se tiče prava korišćenja intelektualne svojine, sadržavati:
6.1. indikaciju da je poštanska uprava koja izdaje marke ovlašćena da koristi prava intelektualne svojine o kojoj je reč, kao što je:
6.1.1. autorsko pravo, utiskivanjem simbola © zaštite autorskog prava, navođenjem vlasnika autorskog prava i isticanjem godine izdavanja;
6.1.2. oznaku registrovanu na teritoriji zemlje članice kojoj pripada poštanska uprava izdavalac maraka, utiskivanjem simbola ® registrovanog zaštitnog znaka posle te oznake;
6.2. ime likovnog umetnika;
6.3. naziv štamparije.
7. Otisci plaćene poštarine, otisci mašine za frankiranje i otisci dobijeni štamparskom mašinom ili drugim štamparskim postupkom saglasno Aktima UPU, mogu se koristiti samo sa odobrenjem poštanske uprave.
Poštanska bezbednost
1. Zemlje članice donose i primenjuju strateške aktivnosti u oblasti bezbednosti na svim nivoima poštanske eksploatacije, radi očuvanja i povećanja poverenja javnosti u poštansku službu, u interesu svih zaposlenih. Ova strategija treba da sadrži razmenu informacija o očuvanju sigurnog i bezbednog transporta i tranzita pošiljaka između zemalja članica.
Okruženje
Zemlje članice donose i primenjuju dinamičku strategiju okruženja u oblasti bezbednosti na svim nivoima poštanske eksploatacije i unapređuju svest o zaštiti okoline za poštanske službe.
Prekršaji
1. Poštanske pošiljke
1.1. Zemlje članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje niže navedenih dela i gonjenje i kažnjavanje svake osobe za koju se utvrdi da je kriva za:
1.1.1. stavljanje u poštanske pošiljke opojnih droga i psihotropnih materija, kao i eksploziva, zapaljivih ili drugih opasnih materija, tamo gde njihovo stavljanje nije izričito dozvoljeno Konvencijom;
1.1.2. stavljanje u poštanske pošiljke predmeta pedofilnog ili pornografskog karaktera koji predstavljaju decu.
2. Sredstva plaćanja poštarine i načini plaćanja
2.1. Zemlje članice preduzimaju sve neophodne mere za sprečavanje, gonjenje i kažnjavanje svakog prekršaja u vezi sa sredstvima plaćanja poštarine utvrđenim u ovoj Konvenciji, kao što su:
2.1.1. poštanske marke, u opticaju ili povučene iz prometa;
2.1.2. otisci plaćene poštarine;
2.1.3. otisci mašina za frankiranje ili otisci štamparskih mašina;
2.1.4. međunarodni kuponi za odgovor.
2.2. U ovoj Konvenciji, prekršaji u vezi sa sredstvima plaćanja poštarine odnose se na bilo koje od niže navedenih dela učinjenih s namerom da se na nelegitiman način ostvari dobitak za sebe ili treće lice. Sledeća dela su kažnjiva:
2.2.1. falsifikovanje, imitiranje ili krivotvorenje bilo kog sredstva plaćanja poštarine, ili svaki nelegalni ili nezakoniti postupak u vezi sa njihovom neovlašćenom proizvodnjom;
2.2.2. korišćenje, puštanje u promet, reklamiranje, distribuiranje, rasprostiranje, transport, izlaganje, prikazivanje ili objavljivanje bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je bilo falsifikovano, imitirano ili krivotvoreno;
2.2.3. korišćenje ili puštanje u promet, u poštanske svrhe, bilo kog sredstva plaćanja poštarine koje je već ranije korišćeno;
2.2.4. pokušaj da se izvrši neki od navedenih prekršaja.
3. Reciprocitet
3.1. Što se tiče sankcija, ne pravi se razlika između postupaka navedenih pod 2, bez obzira da li su u pitanju nacionalna ili inostrana sredstva plaćanja poštarine; ova odredba ne podleže reciprocitetu po bilo kom zakonskom ili ugovornom osnovu.
PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA PISMONOSNE POŠILJKE I NA POŠTANSKE PAKETE
PONUDA USLUGA
Osnovne usluge
1. Zemlje članice obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje pismonosnih pošiljaka.
2. Pismonosne pošiljke su:
2.1. prioritetne pošiljke i neprioritetne pošiljke, do 2 kilograma;
2.2. pisma, dopisnice, tiskovine i mali paketi, do 2 kilograma;
2.3. sekogrami, do 7 kilograma;
2.4. posebne vreće koje sadrže novine, časopise, knjige i slične tiskovine za istog primaoca na istoj adresi pod nazivom "M vreće", do 30 kilograma.
3. Pismonosne pošiljke su razvrstane ili prema brzini prenosa pošiljaka ili prema sadržaju pošiljaka u skladu sa Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
4. Veće granice mase od onih navedenih u stavu 2. primenjuju se fakultativno za izvesne kategorije pismonosnih pošiljaka pod uslovima utvrđenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
5. Zemlje članice obezbeđuju prijem, preradu, prevoz i uručenje poštanskih paketa do 20 kilograma, bilo na osnovu odredaba Konvencije, bilo u slučaju paketa u polazu i posle bilateralnog sporazuma, koristeći sva druga za njihove klijente pogodnija sredstva.
6. Granice mase preko 20 kilograma primenjuju se fakultativno za izvesne kategorije poštanskih paketa pod uslovima utvrđenim u Pravilniku o poštanskim paketima.
7. Svaka zemlja, čija poštanska uprava ne vrši prenos paketa, može da prenese izvršenje odredaba Konvencije na transportna preduzeća. Ona može, istovremeno, ograničiti ovu uslugu na pakete koji potiču ili se upućuju u mesta koja ova preduzeća opslužuju.
8. Suprotno stavu 5, one zemlje, koje do 1. januara 2001. godine nisu potpisale Pravilnik o poštanskim paketima, nisu obavezne da obezbede službu poštanskih paketa.
Dopunske usluge
1. Zemlje članice obezbeđuju sledeće obavezne dopunske usluge:
1.1. preporučeno rukovanje za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke u polazu;
1.2. preporučeno rukovanje za neprioritetne i površinske pismonosne pošiljke u polazu do odredišta do kojih ne postoji usluga prioritetnih ili avionskih pošiljaka;
1.3. preporučeno rukovanje za sve pismonosne pošiljke u dolazu.
2. Usluga preporučenog rukovanja za neprioritetne i površinske pismonosne pošiljke u polazu do odredišta do kojih postoji usluga prioritetnih ili avionskih pošiljaka, obezbeđuje se fakultativno.
3. Zemlje članice mogu obezbediti sledeće fakultativne dopunske usluge u odnosima između onih uprava koje su se dogovorile da obezbede usluge:
3.1. označavanja vrednosti za pismonosne pošiljke i pakete;
3.2. potvrde uručenja za pismonosne pošiljke;
3.3. otkupnine za pismonosne pošiljke i pakete;
3.4. hitne dostave za pismonosne pošiljke i pakete;
3.5. uručenje lično primaocu preporučenih pošiljaka, pošiljaka sa potvrđenim uručenjem ili pismonosnih pošiljaka sa označenom vrednošću;
3.6. oslobađanja od plaćanja poštarine i dažbina za pismonosne pošiljke i pakete;
3.7. lomljivih i glomaznih paketa;
3.8. grupnog rukovanja "consignment" za grupisane pošiljke od samo jednog pošiljaoca, a upućene za inostranstvo.
4. Sledeće tri dopunske usluge sadrže i obavezni i fakultativni deo:
4.1. međunarodna trgovinska prepiska sa odgovorom (CCRI), koja je u osnovi fakultativna. Međutim, sve uprave su obavezne da obezbede uslugu vraćanja pošiljaka CCRI;
4.2. međunarodni kuponi za odgovor, koji se mogu zameniti u svakoj zemlji članici. Međutim, prodaja međunarodnih kupona za odgovor je fakultativna;
4.3. povratnica za preporučene pošiljke i pismonosne pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću. Sve uprave primaju povratnice u dolaznom saobraćaju. Međutim, povratnica u polaznom saobraćaju je fakultativna.
5. Opis ovih usluga kao i njihova poštarina utvrđeni su Pravilnicima.
6. Kada su uslugom obuhvaćene i niže navedene usluge koje podležu posebnoj poštarini u unutrašnjem saobraćaju, poštanske uprave imaju pravo da naplate istu poštarinu kao onu koja se naplaćuje za međunarodne pošiljke, pod uslovima utvrđenim u Pravilnicima:
6.1. dostava malih paketa preko 500 grama;
6.2. pismonosne pošiljke predate u poslednjem času;
6.3. pošiljke predate van redovnog radnog vremena šaltera;
6.4. preuzimanje pošiljke u stanu pošiljaoca;
6.5. povlačenje pismonosne pošiljke van redovnog radnog vremena šaltera;
6.6. poste-restante;
6.7. ležarina za pismonosne pošiljke preko 500 grama, i za pakete;
6.8. dostava paketa, kao odgovor na izveštaj o prispeću;
6.9. naplata poštarine za rizik od više sile.
Elektronska pošta, EMS, integrisana logistika i nove usluge
1. Poštanske uprave mogu međusobno da se dogovore da obezbeđuju sledeće usluge, koje su opisane u Pravilnicima:
1.1. elektronska pošta, poštanska usluga za prenos poruka elektronskim putem;
1.2. EMS, poštanska hitna usluga za dokumente i robu, koji se, kad god je to moguće, otpremaju najbržim fizičkim linijama prenosa. Poštanske uprave mogu pružati ovu uslugu na bazi Standardnog multilateralnog sporazuma o EMS pošiljkama ili na bazi bilateralnog sporazuma;
1.3. integrisana logistika, usluga koja u potpunosti zadovoljava logističke zahteve korisnika i koja obuhvata faze pre i posle fizičkog prenosa robe i dokumenata;
1.4. elektronski žig, koji je evidentni dokaz elektronskog prenosa, u datoj formi, u dato vreme, u kojem učestvuje jedna ili više strana.
2. Poštanske uprave mogu sporazumno uvesti novu uslugu, koja nije izričito predviđena Aktima Saveza. Poštarinu za novu uslugu utvrđuje svaka zainteresovana uprava, vodeći računa o troškovima eksploatacije usluge.
Nedozvoljene pošiljke. Zabrane
1. Opšte
1.1. Ne primaju se pošiljke koje ne ispunjavaju uslove propisane Konvencijom i Pravilnicima. Ne primaju se pošiljke koje se šalju u svrhu obmane ili sa namerom da se izbegne puno plaćanje odgovarajuće poštarine.
1.2. Izuzeci od zabrana sadržanih u ovom članu, utvrđeni su Pravilnicima.
1.3. Sve uprave imaju mogućnost da prošire listu zabrana navedenih u ovom članu, koja se primenjuje odmah po unošenju zabranjenih predmeta u tu listu.
2. Zabrane koje se odnose na sve vrste pošiljaka
2.1. Zabranjeno je stavljati niže navedene predmete u sve vrste pošiljaka:
2.1.1. opojne droge i psihotropne materije;
2.1.2. sablažnjive ili nemoralne predmete;
2.1.3. predmete čiji je uvoz ili promet zabranjen u odredišnoj zemlji;
2.1.4. predmete koji, po svojoj prirodi ili pakovanju, mogu biti opasni za službenike ili građane i koji mogu isprljati ili oštetiti druge pošiljke, poštansku opremu ili imovinu trećeg lica;
2.1.5. dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske, razmenjene između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
3. Eksplozivne, zapaljive ili radioaktivne materije i druge opasne materije
3.1. Zabranjeno je stavljati u sve vrste pošiljaka eksplozivne, zapaljive ili druge opasne materije, kao i radioaktivne materije.
3.2. Izuzetno se primaju sledeće supstance i materije:
3.2.1. radioaktivne materije otpremljene u pismonosnim pošiljkama i poštanskim paketima predviđene u članu 16.1;
3.2.2. biološke materije otpremljene u pismonosnim pošiljkama predviđene u članu 16.2;
4. Žive životinje
4.1. Zabranjeno je stavljanje živih životinja u sve vrste poštanskih pošiljaka.
4.2. Izuzetno se primaju u pismonosnim pošiljkama koje nisu pošiljke sa označenom vrednošću:
4.2.1. pčele, pijavice i svilene bube;
4.2.2. paraziti i utamanjivači štetnih insekata, namenjeni za kontrolu ovih insekata, a koji se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.2.3. vinske mušice (fam. Drozofilide) radi bio-medicinskog istraživanja, a koje se razmenjuju između zvanično priznatih ustanova;
4.3. Izuzetno se primaju u poštanskim paketima:
4.3.1. žive životinje čiji je prenos dozvoljen poštanskim propisima zainteresovanih zemalja.
5. Stavljanje prepiske u pakete
5.1. Zabranjeno je stavljati u poštanske pakete niže navedene predmete:
5.1.1. dokumenta koja imaju karakter aktuelne i lične prepiske;
5.1.2. sve vrste prepiske, razmenjene između lica koja nisu pošiljalac i primalac ili lica koja sa njima stanuju.
6. Metalni novac, novčanice i drugi vredni predmet
6.1. Zabranjeno je stavljati metalni novac, novčanice, ili bilo kakve hartije od vrednosti na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit ili druge dragocene predmete:
6.1.1. u pismonosne pošiljke bez označene vrednosti;
6.1.1.1. međutim, ako unutrašnje zakonodavstvo zemlje porekla i odredišta to dozvoljava, ovi predmeti se mogu otpremati u zatvorenom omotu kao preporučene pošiljke;
6.1.2. u pakete bez označene vrednosti, osim gde unutrašnje zakonodavstvo zemlje porekla i odredišta to dozvoljava;
6.1.3. u pakete bez označene vrednosti razmenjene između dve zemlje koje primaju pakete sa označenom vrednošću;
6.1.3.1. osim toga, svaka uprava može da zabrani stavljanje zlata u polugama u pakete sa ili bez označene vrednosti koji potiču sa njene teritorije ili se upućuju na njenu teritoriju ili se otpremaju u otvorenom tranzitu preko njene teritorije; ona može da ograniči stvarnu vrednost ovakvih pošiljaka.
7. Tiskovine i sekogrami
7.1. Tiskovine i sekogrami:
7.1.1. ne mogu imati nikakvu zabelešku niti sadržavati bilo kakav predmet koji ima karakter prepiske;
7.1.2. ne mogu sadržavati nikakvu poštansku marku niti oblik frankiranja, žigosan ili ne, kao ni bilo kakvu hartiju koja predstavlja neku novčanu vrednost, osim u slučajevima kada pošiljka sadrži kao prilog kartu, kovertu ili omot sa štampanom adresom pošiljaoca pošiljke ili njegovog agenta u zemlji prijema ili odredišta originalne pošiljke, koja je frankirana za povraćaj.
8. Postupak sa pogrešno primljenim pošiljkama
8.1. Postupak za pogrešno primljenim pošiljkama utvrđen je Pravilnicima. Međutim, pošiljke koje sadrže predmete navedene pod 2.1.1., 2.1.2. i 3.1. ni u kom slučaju se ne otpremaju na odredište, niti se uručuju primaocima, niti se vraćaju mestu porekla. U slučaju da su predmeti navedeni pod 2.1.1. i 3.1. otkriveni u toku tranzita, sa takvim predmetima se postupa u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom tranzitne zemlje.
Dozvoljene radioaktivne materije i biološke materije
1. Prijem radioaktivnih materija u pismonosnim pošiljkama i paketima dozvoljen je u odnosima između onih poštanskih uprava koje su se saglasile da primaju te pošiljke, bilo u njihovim uzajamnim odnosima, bilo samo u jednom smeru, pod sledećim uslovima:
1.1. radioaktivne materije otpremljene i upakovane prema odgovarajućim odredbama Pravilnika;
1.2. kada se otpremaju u pismonosnim pošiljkama, radioaktivne materije podležu tarifi za prioritetne pošiljke ili tarifi za pisma i za preporučeno rukovanje;
1.3. radioaktivne materije, sadržane u pismonosnim pošiljkama ili poštanskim paketima, moraju biti otpremljene najbržim putem, obično vazdušnim putem, s tim da se naplati odgovarajuća dopunska avionska poštarina;
1.4. radioaktivne materije mogu slati poštom samo propisno ovlašćeni pošiljaoci.
2. Prijem bioloških materija u pismonosnim pošiljkama dozvoljen je pod sledećim uslovima:
2.1. Kvarljive biološke materije, zarazne materije i čvrsti ugljeni gas (ugljeni sneg), kada se koristi za rashlađivanje zaraznih materija, mogu se otpremati poštom samo u okviru razmene između zvanično priznatih kvalifikovanih laboratorija. Ovi opasni predmeti mogu se prihvatati u pošiljkama za otpremu avionom pod uslovom da je to u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i važećim tehničkim uputstvima Organizacije za međunarodno civilno vazduhoplovstvo (OACI), kao i pravilnicima IATA o opasnim predmetima.
2.2. Kvarljive biološke materije i zarazne materije, opremljene i upakovane prema odgovarajućim odredbama Pravilnika, podležu poštarini za prioritetne pošiljke ili za preporučena pisma. Dozvoljeno je da se za poštansku preradu ovih pošiljaka naplati dopunska poštarina.
2.3. Prijem kvarljivih bioloških materija i zaraznih materija ograničen je na zemlje članice čije su poštanske uprave izjavile da su saglasne da prihvataju ove pošiljke, bilo u njihovim uzajamnim odnosima, bilo samo u jednom smeru.
2.4. Ove materije se otpremaju najbržom vezom, obično vazdušnom, pod uslovom da se naplati odgovarajuća dopunska avionska poštarina, i uživaju prvenstvo kod uručenja.
Potražnice
1. Svaka poštanska uprava je dužna da primi potražnice za svaku pošiljku predatu u službi njene uprave ili neke druge poštanske uprave pod uslovom da su potražnice podnete u roku od šest meseci, računajući od prvog narednog dana posle predaje pošiljke. Period od šest meseci tiče se odnosa između podnosioca odštetnih zahteva i poštanskih uprava i ne obuhvata prenos potražnica između poštanskih uprava.
1.1. Međutim, prijem potražnica u vezi sa ne-prispećem običnih pismonosnih pošiljaka nije obavezan. Shodno tome, poštanske uprave koje primaju potražnice u vezi sa ne-prispećem običnih pismonosnih pošiljaka mogu predati svoje potražnice službi koja se bavi neuručivim pošiljkama.
2. Potražnice se rešavaju u skladu sa uslovima pripisanim u Pravilnicima.
3. Postupak sa potražnicama je besplatan. Međutim, ako se zahteva korišćenje usluge EMS, dopunski troškovi padaju u načelu na teret podnosioca takvog zahteva.
Carinska kontrola. Carinske i druge dažbine
1. Poštanske uprave zemlje porekla i odredišne zemlje ovlašćene su da, prema zakonodavstvu tih zemalja, podnose pošiljke na carinski pregled.
2. Za pošiljke podnete na carinsku kontrolu može se naplatiti poštarina za podnošenje carini, čiji je indikativni iznos utvrđen u Pravilnicima. Ova poštarina se naplaćuje samo za podnošenje carini i carinjenje pošiljaka koje su opterećene carinskim dažbinama ili svakom drugom dažbinom iste prirode.
3. Poštanske uprave koje imaju ovlašćenje da obavljaju carinjenje u ime klijenata, mogu da naplate od klijenata carinske dažbine zasnovane na stvarnim troškovima postupka carinjenja.
4. Poštanske uprave su ovlašćene da naplate od pošiljalaca ili od primalaca pošiljaka, prema slučaju, carinske i sve druge eventualne dažbine.
Razmena zatvorenih zaključaka sa vojnim licima
1. Zatvoreni pismonosni zaključci se mogu razmenjivati posredovanjem suvozemnih, pomorskih ili vazdušnih službi drugih zemalja:
1.1. između pošta jedne od zemalja članica i komandanata vojnih jedinica stavljenih na raspolaganje Organizaciji Ujedinjenih nacija;
1.2. između komandanata ovih vojnih jedinica;
1.3. između pošta jedne od zemalja članica i komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona te iste zemlje, stacioniranih u inostranstvu;
1.4. između komandanata pomorskih, vazdušnih ili vojnih jedinica, ratnih brodova ili vojnih aviona iste zemlje.
2. Pismonosne pošiljke sadržane u zaključcima predviđenim pod 1. moraju biti upućene isključivo na adresu ili poticati od članova vojnih jedinica ili glavnih štabova i posada brodova ili aviona za koje zaključci glase ili koji ih otpremaju. Poštarinu i uslove otpreme koji se na njih primenjuju određuje, prema svojim pravilima, poštanska uprava zemlje koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju brodovi ili avioni.
3. Osim u slučaju posebnog sporazuma, poštanska uprava zemlje koja je stavila na raspolaganje vojnu jedinicu ili kojoj pripadaju ratni brodovi ili vojni avioni duguje odgovarajućim upravama tranzitne troškove za zaključke, terminalne troškove i troškove vazdušnog prevoza.
Standardi i ciljevi kvaliteta usluga
1. Uprave moraju da utvrde i objave standarde i ciljeve kvaliteta usluga u pogledu roka dostave za svoje pismonosne pošiljke i pakete u dolazu.
2. Ovi standardi i ciljevi kvaliteta usluga, uvećani za vreme koje je normalno potrebno za carinjenje, ne smeju biti nepovoljniji od onih koje uprave primenjuju na slične pošiljke u svom unutrašnjem saobraćaju.
3. Uprave porekla moraju takođe da utvrde i objave standarde kvaliteta usluga od prijema do uručenja (s kraja na kraj) za prioritetne i avionske pismonosne pošiljke, kao i pakete i ekonomske/površinske pakete.
4. Poštanske uprave moraju pratiti primenu standarda kvaliteta usluga.
ODGOVORNOST
Odgovornost poštanskih uprava. Odšteta
1. Opšte odredbe
1.1. Osim u slučajevima predviđenim u članu 22, poštanske uprave su odgovorne:
1.1.1. za gubitak, orobljenje ili oštećenje preporučenih pošiljaka, običnih paketa i pošiljaka sa označenom vrednošću;
1.1.2. za gubitak pošiljaka sa potvrđenim uručenjem;
1.1.3. za vraćanje paketa za koji nije dat razlog za neuručenje.
1.2. Poštanske uprave ne snose odgovornost za pošiljke koje nisu obuhvaćene pod tačkama 1.1.1. i 1.1.2.
1.3. U svim ostalim slučajevima koji nisu obuhvaćeni ovom Konvencijom, poštanske uprave nisu odgovorne.
1.4. Kada je gubitak, potpuno orobljenje ili potpuno oštećenje preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću rezultat slučaja više sile koji ne daje pravo na obeštećenje, pošiljalac ima pravo na povraćaj naplaćene poštarine, izuzev poštarina za osiguranje.
1.5. Iznosi koje treba isplatiti kao naknadu ne mogu biti viši od iznosa naznačenih u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama u Pravilniku o poštanskim paketima.
1.6. U slučajevima utvrđene odgovornosti, indirektna šteta ili ne realizovana dobit ne uzimaju se u obzir prilikom određivanja iznosa obeštećenja koji treba isplatiti.
1.7. Sve odredbe koje se odnose na odgovornost poštanskih uprava moraju biti precizne, obavezujuće i sveobuhvatne. Odgovornost poštanskih uprava je isključena u svim slučajevima izvan domena utvrđenih Konvencijom i pravilnicima, čak i u slučaju grube greške.
2. Preporučene pošiljke
2.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na odštetu utvrđenu Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama. Ako pošiljalac zahteva iznos manji od iznosa utvrđenog Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, uprave mogu da plate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećene od drugih eventualno umešanih uprava.
2.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja preporučene pošiljke, pošiljalac ima pravo na odštetu koja odgovara, u načelu, stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
3. Pošiljke sa potvrđenim uručenjem
3.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pošiljalac ima pravo samo na povraćaj naplaćene poštarine.
4. Obični paketi
4.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na odštetu utvrđenu Pravilnikom o poštanskim paketima. Ako pošiljalac potražuje iznos koji je manji od iznosa predviđenog u Pravilniku o poštanskim paketima, poštanske uprave imaju mogućnost da isplate ovaj manji iznos i da na toj osnovi budu obeštećene od drugih eventualno umešanih uprava.
4.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja običnog paketa, pošiljalac ima pravo na odštetu koja u načelu odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja.
4.3. Poštanske uprave se mogu dogovoriti da u svojim međusobnim odnosima primenjuju iznos po paketu utvrđen Pravilnikom o poštanskim paketima, bez obzira na masu paketa.
5. Pošiljke sa označenom vrednošću
5.1. U slučaju gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na odštetu koja, u načelu, odgovara iznosu označene vrednosti u DTS.
5.2. U slučaju delimičnog orobljenja ili delimičnog oštećenja pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ima pravo na odštetu koja, u načelu, odgovara stvarnom iznosu orobljenja ili oštećenja. Ona ipak ni u kom slučaju ne može preći iznos označene vrednosti u DTS.
6. U slučajevima predviđenim pod 4. i 5, odšteta se izračunava po tržišnoj ceni, preračunatoj u DTS, predmeta ili robe iste vrste, u mestu i u vreme kada je pošiljka primljena na otpremu. U nedostatku tržišne cene, odšteta se izračunava prema redovnoj vrednosti predmeta ili robe, procenjenih na istim osnovama.
7. Kada se odšteta duguje zbog gubitka, potpunog orobljenja ili potpunog oštećenja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, ima pravo, pored toga, na povraćaj naplaćene poštarine i dažbina, izuzev poštarine za preporuku ili označenu vrednost. Isto važi i za preporučene pošiljke, obične pakete ili pošiljke sa označenom vrednošću koje je primalac odbio zbog njihovog lošeg stanja, ako se ono može pripisati poštanskoj službi i uključuje njenu odgovornost.
8. Protivno odredbama predviđenim pod 2, 4 i 5, primalac ima pravo na odštetu posle preuzimanja preporučene pošiljke, običnog paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, koji su bili orobljeni ili oštećeni.
9. Poštanska uprava porekla može da isplati pošiljaocima u svojoj zemlji odštetu predviđenu njenim unutrašnjim propisima za preporučene pošiljke i pakete bez označene vrednosti, pod uslovom da ne bude manja od one koja je utvrđena pod 2.1. i 4.1. To isto važi i za odredišnu poštansku upravu, kada se odšteta isplaćuje primaocu. Iznosi utvrđeni pod 2.1. i 4.1. ipak će se primenjivati:
9.1. u slučaju zahteva protiv odgovorne uprave; ili
9.2. ako se pošiljalac odrekne svojih prava u korist primaoca i obratno.
10. Ne mogu se staviti nikakve rezerve na isplatu odštete poštanskim upravama iz ovog člana, osim na osnovu bilateralnog ugovora.
Nepostojanje odgovornosti poštanskih uprava
1. Poštanske uprave prestaju da budu odgovorne za preporučene pošiljke, pošiljke sa potvrđenim uručenjem, pakete i pošiljke sa označenom vrednošću čije su uručenje izvršile pod uslovima utvrđenim u njihovim propisima za pošiljke iste vrste. Odgovornost ipak postoji:
1.1. kada se orobljenje ili oštećenje utvrdi bilo pre uručenja, bilo u toku uručenja pošiljke;
1.2. kada, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, primalac, ili pošiljalac ako se pošiljka vraća u mesto porekla, stavi primedbe prilikom preuzimanja orobljene ili oštećene pošiljke;
1.3. kada je, ukoliko to unutrašnji propisi dozvoljavaju, preporučena pošiljka dostavljena u poštanski kovčežić, a primalac izjavi u potražnom postupku da je nije primio;
1.4. kada primalac ili, u slučaju vraćanja u mesto porekla, pošiljalac paketa ili pošiljke sa označenom vrednošću, i pored propisno potvrđenog uručenja, bez odlaganja izjavi upravi koja mu je pošiljku uručila da je utvrdio štetu; on mora da podnese dokaz da orobljenje ili oštećenje nije nastalo posle uručenja. Termin "bez odlaganja" se primenjuje u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom.
2. Poštanske uprave nisu odgovorne:
2.1. u slučaju više sile, uz rezervu člana 13.6.9;
2.2. kada ne mogu da pruže podatke o pošiljkama zbog toga što su službena dokumenta uništena usled više sile, ako njihova odgovornost nije na drugi način dokazana;
2.3. kada je šteta nastala zbog greške ili nehata pošiljaoca ili proizilazi iz prirode sadržine pošiljke;
2.4. kada se radi o pošiljkama čija sadržina pada pod udar zabrana predviđenih u članu 15;
2.5. u slučaju zaplene na osnovu zakonodavstva odredišne zemlje, prema obaveštenju uprave te zemlje;
2.6. kada se radi o pošiljkama sa označenom vrednošću, na kojima je lažno označena viša vrednost od stvarne vrednosti sadržine;
2.7. kada pošiljalac nije podneo nikakvu potražnicu u roku od šest meseci, računajući od narednog dana posle predaje pošiljke;
2.8. kada se radi o paketima ratnih zarobljenika i interniranih civilnih lica;
2.9. kada postoji sumnja da je pošiljalac lažno postupao sa ciljem da dobije naknadu.
3. Poštanske uprave ne preuzimaju nikakvu odgovornost za carinske deklaracije, bez obzira na oblik u kome su sastavljene, i za odluke carinskih organa donete prilikom pregleda pošiljaka podnetih na carinsku kontrolu.
Odgovornost pošiljaoca
1. Pošiljalac pošiljke je odgovoran za povrede radnika pošte i za sve štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama kao i na poštanskoj opremi, slanjem predmeta nedozvoljenih za prenos ili nepoštovanjem uslova za prijem.
2. U slučaju štete prouzrokovane na drugim poštanskim pošiljkama, pošiljalac je odgovoran za svaku oštećenu pošiljku u istim granicama kao i poštanske uprave.
3. Pošiljalac ostaje odgovoran čak i ako pošta primi takvu pošiljku.
4. Međutim, kada je pošiljalac poštovao uslove kod predaje pošiljke, on nije odgovoran ako je bilo greške ili nehata poštanskih uprava ili prevoznika u toku obrade pošiljke nakon prijema.
Plaćanje odštete
1. Zadržavajući pravo podnošenja zahteva protiv odgovorne uprave, obaveza plaćanja odštete i vraćanja poštarine i dažbina pada na teret, prema slučaju, na upravu porekla ili na odredišnu upravu.
2. Pošiljalac može da se odrekne svojih prava na odštetu u korist primaoca. I obrnuto, primalac može da se odrekne svojih prava u korist pošiljaoca. Pošiljalac ili primalac mogu ovlastiti treće lice da primi odštetu, ako unutrašnje zakonodavstvo to dozvoljava.
Eventualni povraćaj odštete od pošiljaoca ili primaoca
1. Ako se, posle isplaćene odštete, pronađe preporučena pošiljka, paket ili pošiljka sa označenom vrednošću ili deo pošiljke, koji su ranije smatrani izgubljenim, pošiljalac ili, prema slučaju, primalac se obaveštava da mu je pošiljka na raspolaganju u roku od tri meseca, ako vrati iznos plaćene odštete. On se istovremeno pita kome pošiljka treba da bude uručena. U slučaju odbijanja ili izostajanja odgovora u datom roku, isti se postupak sprovodi prema primaocu ili pošiljaocu, prema slučaju, dajući mu isti rok za odgovor.
2. Ako pošiljalac ili primalac odbiju da preuzmu pošiljku ili ne odgovore u roku propisanom u stavu 1, ona postaje svojina uprave ili, ako je takav slučaj, uprava koje su platile štetu.
3. U slučaju da se naknadno pronađe pošiljka sa označenom vrednošću, za čiju se sadržinu ispostavi da je niže vrednosti od isplaćene odštete, pošiljalac ili primalac, prema slučaju, mora vratiti iznos te odštete uz uručenje pošiljke, što nema uticaja na posledice koje proizlaze iz lažnog označavanja vrednosti.
Reciprocitet koji se primenjuje na rezerve u pogledu odgovornosti
1. Bez obzira na odredbe članova 22. do 25, svaka zemlja članica koja zadržava pravo da ne plati odštetu po osnovu odgovornosti, nema pravo da bude obeštećena od druge zemlje članice koja prihvata odgovornost po odredbama navedenih članova.
POSEBNE ODREDBE O PISMONOSNIM POŠILJKAMA
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1. Nijedna zemlja članica nije dužna da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje pošiljaoci, nastanjeni na njenoj teritoriji, predaju na otpremu ili daju da se predaju na otpremu u stranoj zemlji, a u cilju korišćenja povoljnih uslova u pogledu tarifa koje se tamo primenjuju.
2. Odredbe predviđene pod 1. primenjuju se podjednako na pismonosne pošiljke pripremljene u zemlji u kojoj živi pošiljalac, pa zatim prenete preko granice, kao i na pismonosne pošiljke pripremljene u nekoj stranoj zemlji.
3. Odredišna uprava ima pravo da traži od pošiljaoca i, ako to ne učini, onda od prijemne uprave, plaćanje unutrašnje tarife. Ako ni pošiljalac ni prijemna uprava ne prihvate da plate tu tarifu u roku koji je odredila odredišna uprava, ona može ili da vrati pošiljke prijemnoj upravi uz pravo da joj budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa njima postupa u skladu sa svojim zakonodavstvom.
4. Nijedna zemlja članica nije dužna da otprema niti da uručuje primaocima pismonosne pošiljke koje su pošiljaoci predali ili dali da se predaju u velikoj količini u nekoj drugoj zemlji, a ne u onoj u kojoj borave, ako je iznos terminalnih troškova za naplatu niži od iznosa koji bi bio naplaćen da su pošiljke bile predate u zemlji boravišta pošiljaoca. Odredišna uprava ima pravo da od prijemne uprave traži plaćanje nadoknade srazmerno učinjenim troškovima, čiji iznos ne može biti viši od najvišeg iznosa izračunatog na osnovu sledeće dve formule: ili 80% od unutrašnje tarife koja se primenjuje na odgovarajuće pošiljke, ili 0,14 DTS po pošiljci, plus 1 DTS po kilogramu. Ako prijemna uprava ne prihvati da plati traženi iznos u roku koji je odredila odredišna uprava, ova može ili da vrati pošiljke prijemnoj upravi, uz pravo da joj budu nadoknađeni troškovi vraćanja, ili da sa njima postupa u skladu sa svojim zakonodavstvom.
POSEBNE ODREDBE O PISMONOSNIM POŠILJKAMA
Terminalni troškovi. Opšte odredbe
1. Uz rezervu izuzetaka utvrđenih u Pravilnicima, svaka uprava koja od druge uprave prima pismonosne pošiljke, ima pravo da od otpremne uprave naplati naknadu za troškove koje joj prouzrokuje primljena međunarodna pošta.
2. U cilju primene odredaba o plaćanju terminalnih troškova, poštanske uprave su razvrstane kao zemlje i teritorije u ciljnom sistemu ili zemlje koje imaju pravo da budu u tranzicionom sistemu, saglasno spisku koji je u tu svrhu sačinio Kongres u rezoluciji C 12/2004. U odredbama o terminalnim troškovima, i zemlje i teritorije pominju se kao zemlje.
3. Odredbe ove Konvencije o plaćanju terminalnih troškova predstavljaju prelazne mere ka usvajanju sistema plaćanja koji je specifičan za svaku zemlju.
4. Pristup unutrašnjem režimu
4.1. Svaka uprava stavlja na raspolaganje drugim upravama sve tarife i uslove koje nudi u svom unutrašnjem saobraćaju, pod jednakim uslovima, svojim nacionalnim klijentima.
4.2. Otpremna uprava može, pod sličnim uslovima, da traži od uprave zemlje u ciljnom sistemu da koristi iste uslove koje je ova druga uprava predvidela svojim nacionalnim klijentima za odgovarajuće pošiljke.
4.3. Uprave zemalja u tranzicionom sistemu treba da objave da li dozvoljavaju pristup uslovima navedenim pod 4.1.
4.3.1. Kada uprava jedne zemlje u tranzicionom sistemu izjavi da dozvoljava pristup uslovima koje ona daje u svom unutrašnjem režimu, ova dozvola se primenjuje na sve uprave Saveza bez diskriminacije.
4.4. Odredišna uprava odlučuje da li je uprava porekla ispunila uslove pristupa u njen unutrašnji režim.
5. Stope terminalnih troškova za pošiljke u velikom broju ne treba da budu više od najpovoljnijih stopa koje primenjuje odredišna uprava na osnovu bilateralnih ili multilateralnih aranžmana o terminalnim troškovima. Odredišna uprava odlučuje da li je uprava porekla ispunila uslove pristupa.
6. Naknade terminalnih troškova zasnivaju se na kvalitetu usluga u odredišnoj zemlji. Stoga je Savet za poštansku eksploataciju ovlašćen da izmeni naknade u članovima 29. i 30, kako bi podstakao učešće u sistemima praćenja kvaliteta usluga i nagradio uprave koje su postigle svoje ciljeve kvaliteta usluga. Savet za poštansku eksploataciju takođe može utvrditi visinu kazni koje se plaćaju u slučaju nedovoljnog kvaliteta usluga, ali ne može lišiti uprave minimalnih naknada shodno članovima 29. i 30.
7. Svaka uprava se može odreći u potpunosti ili delimično naknade predviđene pod 1.
8. Zainteresovane uprave mogu, na osnovu bilateralnog ili multilateralnog sporazuma, primenjivati druge sisteme naknade za plaćanje računa terminalnih troškova.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na razmenu između zemalja u ciljnom sistemu
1. Naknada za pismonosne pošiljke, uključujući i pošiljke u velikom broju, izuzev M vreća, utvrđena je primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, koje odražavaju troškove prerade u odredišnoj zemlji; ovi troškovi treba da su u vezi sa unutrašnjim tarifama. Izračunavanje stopa se vrši prema uslovima predviđenim u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
2. Stope po pošiljci i po kilogramu izračunavaju se na bazi procentualnog iznosa poštarine za prioritetno pismo od 20 grama iz unutrašnjeg režima, koji je:
2.1. za 2006. godinu: 62%;
2.2. za 2007. godinu: 64%;
2.3. za 2008. godinu: 66%;
2.4. za 2009. godinu: 68%.
3. Primenjene stope ne mogu biti više od sledećih iznosa:
3.1. za 2006. godinu 0,226 DTS po pošiljci i 1,768 DTS po kilogramu;
3.2. za 2007. godinu 0,231 DTS po pošiljci i 1,812 DTS po kilogramu;
3.3. za 2008. godinu 0,237 DTS po pošiljci i 1,858 DTS po kilogramu;
3.4. za 2009. godinu 0,243 DTS po pošiljci i 1,904 DTS po kilogramu.
4. Za period od 2006. do 2009. godine primenjene stope neće moći da budu niže od 0,147 DTS po pošiljci i 1,491 DTS po kilogramu. Pod uslovom da uvećane stope ne prelaze 100% poštarine za prioritetno pismo od 20 grama iz unutrašnjeg režima određene zemlje, minimalne stope se povećavaju do sledećih iznosa:
4.1. za 2006. godinu 0,151 DTS po pošiljci i 1,536 DTS po kilogramu;
4.2. za 2007. godinu 0,154 DTS po pošiljci i 1,566 DTS po kilogramu;
4.3. za 2008. godinu 0,158 DTS po pošiljci i 1,598 DTS po kilogramu;
4.4. za 2009. godinu 0,161 DTS po pošiljci i 1,630 DTS po kilogramu.
5. Za M vreće, stopa za primenu iznosi 0,793 DTS po kilogramu.
5.1. M vreće ispod 5 kilograma smatraju se kao da imaju 5 kilograma, kod naknade terminalnih troškova.
6. Za preporučene pošiljke plaća se dopunska naknada od 0,5 DTS po pošiljci, a za pošiljke sa označenom vrednošću dopunska naknada od 1 DTS po pošiljci.
7. Odredbe predviđene između zemalja u ciljnom sistemu primenjuju se na svaku zemlju u tranzicionom sistemu koja izjavi da želi da se pridruži zemljama u ciljnom sistemu. Savet za poštansku eksploataciju može utvrditi prelazne mere u Pravilniku o pismonosnim pošiljkama.
8. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
Terminalni troškovi. Odredbe koje se primenjuju na tokove pošiljaka za zemlje, iz zemalja i između zemalja u tranzicionom sistemu
1. Naknada
1.1. Naknada za pismonosne pošiljke, izuzev M vreća, iznosi 0,147 DTS po pošiljci i 1,491 DTS po kilogramu.
1.1.1. Na tokove ispod 100 tona pošte godišnje, umesto ove dve komponente primenjuje se ukupna stopa od 3,727 DTS po kilogramu na bazi svetskog proseka od 15,21 pošiljaka po kilogramu.
1.1.2. Na tokove preko 100 tona pošte godišnje, primenjuje se ukupna stopa od 3,727 DTS po kilogramu ukoliko ni odredišna uprava niti uprava porekla ne zatraži reviziju stope na bazi stvarnog broja pošiljaka po kilogramu na određenoj relaciji. Pored toga, ova stopa se primenjuje kada se utvrdi da je stvarni broj pošiljaka po kilogramu između 13 i 17.
1.1.3. Kada jedna od zainteresovanih uprava zatraži primenu stvarnog broja pošiljaka po kilogramu, naknada koja se primenjuje na određenoj relaciji obračunava se prema mehanizmu revizije koji je utvrđen Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
1.1.4. Reviziju u smislu sniženja ukupne stope u 1.1.2. ne može izvršiti zemlja u ciljnom sistemu prema zemlji u tranzicionom sistemu osim ako ova druga to od nje ne zatraži.
1.2. Za M vreće primenjuje se stopa od 0,793 DTS po kilogramu.
1.2.1. M vreće ispod 5 kilograma smatraju se kao da imaju 5 kilograma, kod naknade terminalnih troškova.
1.3. Za preporučene pošiljke plaća se dopunska naknada od 0,5 DTS po kilogramu, a za pošiljke sa označenom vrednošću dopunska naknada od 1 DTS po kilogramu.
2. Mehanizam za usklađivanje sistema
2.1. Kada jedna uprava u ciljnom sistemu, koja u jednom toku prima više od 50 tona pošte godišnje, utvrdi da godišnja masa tog toka prelazi prag izračunat prema uslovima utvrđenim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, ona može da primeni na višak pošiljaka preko tog praga sistem naknade predviđen u članu 29, pod uslovom da nije primenila mehanizam revizije.
2.2. Kada jedna uprava u tranzicionom sistemu, koja u jednom toku prima više od 50 tona pošte godišnje iz druge zemlje u tranzicionom sistemu, utvrdi da godišnja masa tog toka prelazi prag izračunat prema uslovima utvrđenim Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama, ona može da primeni na višak pošiljaka preko tog praga sistem naknade predviđen u članu 31, pod uslovom da nije primenila mehanizam revizije.
3. Pošiljke u velikom broju
3.1. Naknada za pošiljke u velikom broju koje se otpremaju zemljama u ciljnom sistemu se utvrđuje primenom stopa po pošiljci i po kilogramu, predviđenih u članu 29.
3.2. Uprave u tranzicionom sistemu mogu za primljene pošiljke u velikom broju tražiti naknadu od 0,147 DTS po pošiljci i 1,491 DTS po kilogramu.
4. Na ovaj član se ne mogu staviti nikakve rezerve, osim u okviru bilateralnog sporazuma.
Fond za kvalitet usluga
1. Terminalni troškovi, osim za M vreće i pošiljke u velikom broju, koje sve zemlje i teritorije plaćaju zemljama koje je Ekonomski i socijalni savet (ECOSOC) svrstao u kategoriju najnerazvijenijih zemalja, uvećani su za 16,5% stope od 3,727 DTS po kilogramu iz člana 30. u korist Fonda za kvalitet usluga radi poboljšanja kvaliteta usluga u najnerazvijenijim zemljama. Takva plaćanja se ne vrše između najnerazvijenijih zemalja.
2. Zemlje članice UPU i teritorije u okviru Saveza mogu podneti osnovani zahtev Upravnom savetu da njihove zemlje ili teritorije imaju potrebu za dodatnim izvorima finansiranja. Zemlje svrstane u kategoriju MCARB 1 (bivše zemlje u razvoju) mogu se obratiti Upravnom savetu s molbom da im se odobre sredstva iz Fonda za kvalitet usluga pod istim uslovima kao i za najnerazvijenije zemlje. Pored toga, zemlje koje po klasifikaciji UNDP spadaju u kategoriju zemalja sa čistim doprinosom mogu da se obrate Upravnom savetu s molbom da im se odobre sredstva iz Fonda za kvalitet usluga pod istim uslovima kao i za zemlje iz kategorije MCARB 1. Zahtevi koji se prihvate po osnovu ovog člana počinju da se primenjuju od prvog dana u kalendarskoj godini koja sledi posle odluke Upravnog saveta. Upravni savet procenjuje svaki takav zahtev i donosi odluku, prema strogim kriterijumima, o tome da li se neka zemlja može ili ne može smatrati najnerazvijenijom zemljom ili zemljom iz kategorije MCARB 1, već prema slučaju, kada se radi o Fondu za kvalitet usluga. Upravni savet vrši svake godine reviziju i ažuriranje podataka u spisku zemalja članica UPU i teritorija u okviru Saveza.
3. Terminalni troškovi, osim za M vreće i pošiljke u velikom broju, zemlje i teritorije koje je Kongres u svrhu naknade terminalnih troškova svrstao u kategoriju industrijski razvijenih zemalja, plaćaju zemljama i teritorijama koje po klasifikaciji Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) spadaju u kategoriju MCARB 1 zemalja, a nisu najnerazvijenije zemlje, uvećani su za 8% stope od 3,727 DTS po kilogramu iz člana 30 u korist Fonda za kvalitet usluga radi poboljšanja kvaliteta usluga u zemljama iz kategorije MCARB 1 koje nisu najnerazvijenije zemlje.
4. Terminalni troškovi, osim za M vreće i pošiljke u velikom broju, zemlje i teritorije koje je Kongres u svrhu naknade terminalnih troškova svrstao u kategoriju industrijski razvijenih zemalja, plaćaju zemljama i teritorijama koje je isti Kongres svrstao u kategoriju zemalja u razvoju a ne pripadaju zemljama pomenutim pod 1. i 2, uvećani su za 1% stope od 3,727 DTS po kilogramu iz člana 30. u korist Fonda za kvalitet usluga radi poboljšanja kvaliteta usluga.
5. Zemlje i teritorije iz kategorije MCARB 1 mogu u cilju poboljšanja kvaliteta svojih usluga koristiti regionalne ili multinacionalne projekte namenjene najnerazvijenijim zemljama i zemljama sa niskim dohotkom. Od ovih projekata mogu imati direktnu korist sve zemlje koje učestvuju u finansiranju projekata preko Fonda za kvalitet usluga.
6. Regionalni projekti treba posebno da doprinesu realizaciji programa UPU za poboljšanje kvaliteta usluga i uvođenju analitičkog sistema obračuna u zemljama u razvoju. Savet za poštansku eksploataciju će usvojiti, najkasnije 2006. godine, procedure za finansiranje ovih projekata.
Tranzitni troškovi
1. Za zatvorene zaključke i pošiljke u otvorenom tranzitu koji se razmenjuju između dve uprave ili između dve pošte iste zemlje posredovanjem službi jedne ili više dugih uprava (treće službe), plaćaju se tranzitni troškovi. Oni predstavljaju naknadu za usluge suvozemnog, pomorskog i vazdušnog tranzita.
OSTALE ODREDBE
Osnovne stope i odredbe koje se odnose na troškove vazdušnog prevoza
1. Osnovnu stopu koja se primenjuje za plaćanje računa između uprava za vazdušni prevoz usvaja Savet za poštansku eksploataciju. Nju izračunava Međunarodni biro, prema formuli utvrđenoj Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama.
2. Izračunavanje troškova vazdušnog prevoza zatvorenih zaključaka, prioritetnih pošiljaka, avionskih pošiljaka i avionskih paketa u otvorenom tranzitu, kao i način obračunavanja koji se na to odnosi, propisuje Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i Pravilnik o poštanskim paketima.
3. Transportni troškovi za celokupan vazdušni prevoz:
3.1. kada se radi o zatvorenim zaključcima, padaju na teret uprave zemlje porekla, uključujući i slučajeve kada se ti zaključci otpremaju u tranzitu preko jedne ili više posredujućih uprava;
3.2. kada se radi o prioritetnim pošiljkama i avionskim pošiljkama u otvorenom tranzitu, uključujući i pogrešno otpremljene pošiljke, padaju na teret uprave koja otprema pošiljke nekoj drugoj upravi.
4. Ova se ista pravila primenjuju na pošiljke oslobođene suvozemnih i pomorskih tranzitnih troškova, ako se otpremaju avionom.
5. Svaka odredišna uprava, koja obezbeđuje vazdušni prevoz međunarodnih pošiljaka unutar svoje zemlje, ima pravo da joj se nadoknade dodatni troškovi koje prouzrokuje ovaj prevoz, pod uslovom da srednja ponderisana razdaljina pređenih rastojanja bude veća od 300 kilometara. Savet za poštansku eksploataciju može srednju ponderisanu razdaljinu zameniti nekim drugim odgovarajućim kriterijumom. Osim u slučaju sporazuma o besplatnom prevozu, troškovi moraju biti isti za sve prioritetne zaključke i avionske zaključke poreklom iz inostranstva, bez obzira da li se ti zaključci nadošilju ili ne nadošilju vazdušnim putem.
6. Međutim, kada je naknada terminalnih troškova, koju naplaćuje odredišna uprava, zasnovana isključivo na stvarnim troškovima ili na tarifama u unutrašnjem saobraćaju, ne vrši se nikakva dodatna naknada za troškove unutrašnjeg vazdušnog prevoza.
7. Odredišna uprava isključuje, kod izračunavanja srednjeg ponderisanog rastojanja, masu svih zaključaka za koje je izračunavanje naknade terminalnih troškova zasnovano isključivo na stvarnim troškovima ili na tarifama u unutrašnjem saobraćaju odredišne uprave.
Delovi poštarine za suvozemni i pomorski prevoz poštanskih paketa
1. Paketi koji se razmenjuju između dve poštanske uprave podležu delovima poštarine za suvozemni prenos u dolazu, koji se izračunavaju kombinovanjem osnovne stope po paketu i osnovne stope po kilogramu, utvrđenih Pravilnikom.
1.1. Imajući u vidu gore navedene osnovne stope, poštanske uprave mogu, takođe, biti ovlašćene da potražuju dodatne delove poštarine po paketu i po kilogramu u skladu sa pravilima utvrđenim Pravilnikom.
1.2. Delovi poštarine navedeni pod 1. i 1.1. padaju na teret uprave zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanja od ovog načela.
1.3. Delovi poštarine za suvozemni prenos u dolazu moraju biti jedinstveni za celu teritoriju svake zemlje.
2. Paketi koji se razmenjuju između dve uprave ili između dve pošte iste zemlje, posredstvom površinskih službi jedne ili više drugih uprava, podležu, u korist zemalja čije službe učestvuju u suvozemnom prenosu, plaćanju delova poštarine za suvozemni tranzit, utvrđenih Pravilnikom prema stopi rastojanja.
2.1. Za pakete u otvorenom tranzitu, posredujuće uprave su ovlašćene da potražuju paušalni deo poštarine po pošiljci, utvrđen Pravilnikom.
2.2. Delovi poštarine za suvozemni tranzit padaju na teret uprave zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanja od ovog načela.
3. Svaka zemlja, čije službe učestvuju u pomorskom prevozu paketa, ovlašćena je da potražuje delove poštarine za pomorski prevoz. Ovi delovi poštarine padaju na teret uprave zemlje porekla, osim ako Pravilnik o poštanskim paketima ne predviđa odstupanje od ovog načela.
3.1. Za svaku korišćenu pomorsku službu, deo poštarine za pomorski prevoz određuje Pravilnik o poštanskim paketima, prema stopi rastojanja.
3.2. Poštanske uprave mogu da povećaju najviše do 50% deo poštarine za pomorski prevoz obračunate u skladu sa 3.1. S druge strane, one mogu da ga smanje po svojoj želji.
Nadležnosti Saveta za poštansku eksploataciju u utvrđivanju poštarina i dažbina
1. Savet za poštansku eksploataciju je ovlašćen da utvrdi sledeću poštarinu i delove poštarine koji padaju na teret poštanskih uprava, u skladu sa uslovima propisanim Pravilnikom:
1.1. tranzitne troškove za preradu i prevoz pismonosnih zaključaka preko jedne ili više posredujućih zemalja;
1.2. osnovne stope i troškove vazdušnog prevoza za prevoz zaključaka vazdušnim putem;
1.3. delove poštarine za suvozemni prevoz u dolazu za preradu paketa u dolazu;
1.4. delove poštarine za suvozemni tranzit za preradu i prevoz paketa preko neke posredujuće zemlje;
1.5. delove poštarine za pomorski prevoz za prevoz paketa pomorskim putem.
2. Svaka izmena koja se vrši u skladu sa metodologijom koja obezbeđuje pravičnu naknadu upravama koje pružaju usluge, mora biti zasnovana na pouzdanim i reprezentativnim ekonomskim i finansijskim podacima. Svaka usvojena izmena stupa na snagu onog dana kojeg odredi Savet za poštansku eksploataciju.
Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na Konvenciju i Pravilnike
1. Da bi predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na ovu Konvenciju, postali izvršni, mora ih usvojiti većina zemalja članica s pravom glasa koje su prisutne i koje glasaju. Najmanje polovina zemalja članica koje su zastupljene na Kongresu i koje imaju pravo glasa, mora biti prisutna u trenutku glasanja.
2. Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnik o pismonosnim pošiljkama i na Pravilnik o poštanskim paketima postali izvršni, mora ih usvojiti većina članova Saveta za poštansku eksploataciju koji imaju pravo glasa.
3. Da bi predlozi podneti između dva Kongresa koji se odnose na ovu Konvenciju i na njen Završni protokol postali izvršni, moraju dobiti:
3.1. dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina zemalja članica Saveza sa pravom glasa učestvovala u glasanju, kada se radi o izmenama;
3.2. većinu glasova, kada se radi o tumačenju odredaba.
4. Bez obzira na odredbe pod 3.1, svaka zemlja članica čije je nacionalno zakonodavstvo nepodudarno sa predloženom izmenom može, u roku od devedeset dana od dana kada to saopšti, dostaviti pisanu izjavu generalnom direktoru Međunarodnog biroa kojom potvrđuje da nije u mogućnosti da prihvati ovu izmenu.
Rezerve na Kongresu
1. Svaka rezerva koja nije u skladu sa misijom i ciljevima Saveza nije dozvoljena.
2. Opšte je pravilo da svaka zemlja članica, čije stavove ne dele ostale zemlje članice, uloži napore, u meri u kojoj je to moguće, da se prikloni mišljenju većine. Rezerva se može staviti samo u slučaju kada je to krajnje neophodno i kada za to postoje jaki razlozi.
3. Rezerve na bilo koji član ove Konvencije podnose se na Kongresu u formi kongresnog predloga napisanog na jednom od radnih jezika Međunarodnog biroa i u skladu sa odgovarajućim odredbama Poslovnika Kongresa.
4. Da bi postala izvršna, predloženu rezervu mora usvojiti ista ona većina koja je potrebna za izmenu člana na koji se ta rezerva odnosi.
5. U principu, rezerve se primenjuju na bazi reciprociteta u odnosima između zemalja članica koje stavljaju rezerve i drugih zemalja članica.
6. Rezerve na ovu Konvenciju unose se u Završni protokol ove Konvencije, na osnovu predloga koje je usvojio Kongres.
Početak primene i trajanje Konvencije
1. Ova Konvencija stupa na snagu 1. januara 2006. godine i primenjuje se do stupanja na snagu Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada zemalja članica su potpisali ovu Konvenciju u jednom originalnom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Bukureštu, 5. oktobra 2004. godine.
ZAVRŠNI PROTOKOL SVETSKE POŠTANSKE KONVENCIJE
U trenutku potpisivanja Svetske poštanske konvencije, zaključene na današnji dan, niže potpisani punomoćnici saglasili su se o sledećem:
Član I
Svojina nad poštanskim pošiljkama
Odredbe članova 5.1. i 2. se ne primenjuju na Antigvu i Barbudu, Bahrein, Barbados, Belize, Bocvana, Brunej Darusalam, Kanadu, Hong-Kong, Kinu, Dominiku, Egipat, Fiđi, Gambiju, Ujedinjenu Kraljevinu Velike Britanije i Severne Irske, prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjenje Kraljevine, Grenadu, Gijanu, Irsku, Jamajku, Keniju, Kiribati, Kuvajt, Lesoto, Malavi, Maleziju, Mauricijus, Nauru, Novi Zeland, Nigeriju, Papu - Novu Gvineju, Sveti Kristof i Nevis, Svetu Luciju, Sveti Vinsent i Grenadine, Samou, Sejšele, Sijera Leone, Singapur, Salomonska Ostrva, Svaziland, Tanzaniju (Ujedinjena Rep.), Trinidad i Tobago, Tuvalu, Vanautu i Zambiju.
Članovi 5.1. i 2. se isto tako ne primenjuju na Austriju, Dansku i Iran (Islamska Rep.), čije zakonodavstvo ne dozvoljava povlačenje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca, od trenutka kada je primalac bio obavešten o prispeću pošiljke na njegovu adresu.
Član 5.1. ne primenjuje se na Australiju, Ganu i Zimbabve.
Član 5.2. ne primenjuje se na Bahame, Demokratsku Narodnu Republiku Koreju, Irak i Mijanmar, čije zakonodavstvo ne dozvoljava povlačenje ili izmenu adrese pismonosnih pošiljaka na zahtev pošiljaoca.
Član 5.2. ne primenjuje se na Sjedinjene Američke Države.
Član 5.2. se primenjuje na Australiju samo onoliko koliko je to dozvoljeno njenim unutrašnjim zakonodavstvom.
Protivno članu 5.2, Demokratska Republika Kongo, El Salvador, Panama (Rep.), Filipini i Venecuela ovlašćene su da ne vraćaju poštanske pakete, nakon što je primalac zahtevao njihovo carinjenje, pošto je to u suprotnosti sa carinskim propisima ovih zemalja.
Član II
Poštarina
Protivno članu 6, poštanske uprave Australije, Kanade i Novog Zelanda ovlašćene su da naplaćuju poštarinu koja nije predviđena Pravilnicima, kada je ta poštarina dozvoljena zakonodavstvom njihovih zemalja.
Član III
Izuzeće od oslobađanja plaćanja poštarine za sekograme
Protivno članu 7, poštanske uprave Indonezije, Svetog Vinsenta i Grenadina i Turske, koje ne odobravaju oslobađanje od plaćanja poštarine za sekograme u svojoj unutrašnjoj službi, mogu naplaćivati poštarinu za frankiranje i poštarinu za posebne usluge, koje ipak ne mogu biti više od poštarine u njihovoj unutrašnjoj službi.
Protivno članu 7, poštanske uprave Australije, Austrije, Kanade, Nemačke, Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske, Japana, Švajcarske i Sjedinjenih Američkih Država, mogu naplaćivati poštarinu za posebne usluge, koja se primenjuje na sekograme u njihovoj unutrašnjoj službi.
Član IV
Osnovne usluge
Bez obzira na odredbe člana 12, Australija ne prihvata da osnovne usluge obuhvataju poštanske pakete.
Odredbe člana 12.2.4. ne primenjuju se na Veliku Britaniju, čije unutrašnje zakonodavstvo propisuje nižu granicu mase. Zakonodavstvo u oblasti zdravlja i bezbednosti u Velikoj Britaniji ograničava masu vreća do 20 kilograma.
Član V
Mali paketi
1. Protivno članu 12. Konvencije, poštanska uprava Avganistana je ovlašćena da ograniči maksimalnu masu malih paketa u dolazu i polazu do 1 kilograma.
Član VI
Povratnica
1. Poštanska uprava Kanade je ovlašćena da ne primenjuje član 13.1.1. kada se radi o paketima, pošto ona ne pruža uslugu povratnice za pakete u svom unutrašnjem saobraćaju.
Član VII
Međunarodna trgovinska prepiska sa odgovorom
1. Protivno članu 13.4.1, poštanska uprava Bugarske (Rep.) će obezbediti uslugu međunarodne trgovinske prepiske sa inostranstvom posle pregovora sa zainteresovanim poštanskim upravama.
Zabrane (pismonosne pošiljke)
1. Izuzetno, poštanske uprave Demokratske Narodne Republike Koreje i Libana ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, ili novčanice, ili bilo koju vrednosnicu na donosioca, ili putničke čekove, ili platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete. Njih striktno ne obavezuju odredbe Pravilnika o pismonosnim pošiljkama kada se radi o njihovoj odgovornosti u slučaju orobljenja ili oštećenja preporučenih pošiljaka, kao i u pogledu pošiljaka koje sadrže predmete od stakla ili lomljive predmete.
2. Izuzetno, poštanske uprave Bolivije, Kine (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Kong, Iraka, Nepala, Pakistana, Saudijske Arabije, Sudana i Vijetnama, ne prihvataju preporučene pošiljke koje sadrže metalni novac, novčanice ili bilo koje vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje, nakit i druge skupocene predmete.
3. Poštanska uprava Mijanmara zadržava pravo da ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže skupocene predmete navedene u članu 15.5. pošto je to u suprotnosti sa njenim unutrašnjim zakonodavstvom.
4. Poštanska uprava Nepala ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže novčanice ili metalni novac, osim u slučaju posebnog sporazuma zaključenog u tom cilju.
5. Poštanska uprava Uzbekistana ne prihvata preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, čekove, poštanske marke ili stranu valutu i odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja pošiljaka takve vrste.
6. Poštanska uprava Irana (Islamska Rep.) ne prihvata pošiljke koje sadrže predmete suprotne islamskoj religiji.
7. Poštanska uprava Filipina zadržava pravo da ne prihvata pismonosne pošiljke (obične, preporučene ili sa označenom vrednošću) koje sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete.
8. Poštanska uprava Australije ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice. Pored toga, ona ne prihvata preporučene pošiljke u odredištu za Australiju, niti pošiljke u otvorenom tranzitu koje sadrže predmete od vrednosti, kao što su nakit, plemeniti metali, drago ili poludrago kamenje, hartije od vrednosti, metalni novac ili druge vrednosti. Ona odbija svaku odgovornost kada se radi o poštanskim pošiljkama koje krše ovu rezervu.
9. Poštanska uprava Kine (Narodna Rep.), izuzev posebnog administrativnog regiona Hong-Konga, ne prihvata pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, bilo koje vrednosnice na donosioca ili putničke čekove, saglasno svojim unutrašnjim propisima.
10. Poštanske uprave Letonije i Mongolije zadržavaju pravo da ne prihvataju obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice, vrednosnice na donosioca i putničke čekove, pošto se njihovo nacionalno zakonodavstvo tome protivi.
11. Poštanska uprava Brazila zadržava pravo da ne prihvata obične pošiljke, preporučene pošiljke ili pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže metalni novac, novčanice u opticaju i bilo koje vrednosnice na donosioca.
12. Poštanska uprava Vijetnama zadržava pravo da ne prihvata pisma koja sadrže predmete i robu.
Zabrane (poštanski paketi)
1. Poštanske uprave Mijanmara i Zambije su ovlašćene da ne prihvataju pakete sa označenom vrednošću koji sadrže skupocene predmete navedene u članu 15.6.1.3.1, pošto je to u suprotnosti sa njihovim unutrašnjim propisima.
2. Izuzetno, poštanske uprave Libana i Sudana ne prihvataju pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slične, ili lomljive. One nisu obavezne da primenjuju odredbe Pravilnika o poštanskim paketima koje se na to odnose.
3. Poštanska uprava Brazila je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, kao i svaku vrednosnicu na donosioca, pošto se njeni unutrašnji propisi tome protive.
4. Poštanska uprava Gane je ovlašćena da ne prihvata pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac i novčanice u opticaju, pošto se njeni unutrašnji propisi tome protive.
5. Pored predmeta navedenih u članu 15, poštanska uprava Saudijske Arabije je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje i druge skupocene predmete. Ona ne prihvata ni pakete koji sadrže lekove svake vrste, osim ako ih prati lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ, proizvode namenjene za gašenje vatre, hemijske tečnosti ili predmete suprotne načelima islamske religije.
6. Pored predmeta navedenih u članu 15, poštanska uprava Omana ne prihvata pakete koji sadrže:
6.1. lekove svih vrsta, osim u slučaju da ih prati lekarski recept koji je izdao zvanični nadležni organ;
6.2. proizvode namenjene za gašenje vatre i hemijske tečnosti;
6.3. predmete suprotne načelima islamske religije.
7. Pored predmeta navedenih u članu 15, poštanska uprava Irana (Islamska Rep.) je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže predmete suprotne načelima islamske religije.
8. Poštanska uprava Filipina je ovlašćena da ne prihvata pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili svaku vrednosnicu na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete, ili koji sadrže tečnosti i materije koje se lako tope, ili predmete od stakla ili slične, ili lomljive.
9. Poštanska uprava Australije ne prihvata nikakvu poštansku pošiljku koja sadrži zlato u polugama ili novčanice.
10. Poštanska uprava Kine (Narodna Rep.) ne prihvata obične pakete koji sadrže metalni novac, novčanice ili bilo kakve vrednosnice na donosioca, putničke čekove, platinu, zlato ili srebro, obrađeno ili ne, drago kamenje ili druge skupocene predmete. Pored toga, osim ako se radi o posebnom administrativnom regionu Hong-Kong, pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice na donosioca ili putničke čekove takođe se ne primaju.
11. Poštanska uprava Mongolije zadržava pravo da ne prihvata, prema svom nacionalnom zakonodavstvu, pakete koji sadrže metalni novac, novčanice, vrednosne papire po viđenju i putničke čekove.
12. Poštanska uprava Letonije ne prihvata obične pakete ni pakete sa označenom vrednošću koji sadrže metalni novac, novčanice, bilo kakve vrednosnice (čekove) na donosioca ili strani novac i ona odbija svaku odgovornost u slučaju gubitka ili oštećenja takvih pošiljaka.
Pošiljke koje podležu plaćanju carinskih dažbina
1. Pozivanjem na član 15, poštanske uprave Bangladeša i El Salvadora ne prihvataju pošiljke sa označenom vrednošću koje sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina.
2. Pozivanjem na član 15, poštanske uprave sledećih zemalja ne prihvataju obična i preporučena pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Avganistan, Albanija, Azerbejdžan, Belorusija, Kambodža, Čile, Kolumbija, Kuba, Demokratska Narodna Republika Koreja, El Salvador, Estonija, Italija, Letonija, Nepal, Peru, San Marino, Turkmenistan, Ukrajina, Uzbekistan i Venecuela.
3. Pozivanjem na član 15, poštanske uprave sledećih zemalja ne prihvataju obična pisma koja sadrže predmete koji podležu plaćanju carinskih dažbina: Benin, Burkina Faso, Obala Slonovače (Rep.) Džibuti, Mali i Mauritanija.
4. Bez obzira na odredbe predviđene pod 1. do 3, pošiljke seruma, vakcina, kao i pošiljke hitno potrebnih lekova koje je teško nabaviti, primaju se u svim slučajevima.
Potražnice
1. Protivno članu 17.3, poštanske uprave Bugarske (Rep.), Zelenortskih ostrva, Čada, Demokratske Narodne Republike Koreje, Egipta, Gabona, prekomorskih teritorija koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grčke, Irana (Islamska Rep.), Kirgistana, Mongolije, Mijanmara, Filipina, Saudijske Arabije, Sudana, Sirije (Arapska Rep.), Turkmenistana, Ukrajine, Uzbekistana i Zambije zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih korisnika poštarinu za potražnice za pismonosne pošiljke.
2. Protivno članu 17.3, poštanske uprave Argentine, Austrije, Azerbejdžana, Češke (Rep.) i Slovačke zadržavaju pravo da naplaćuju posebnu poštarinu, kada se po sprovedenom potražnom postupku utvrdi da je potražnica bila neosnovana.
3. Poštanske uprave Avganistana, Bugarske (Rep.), Zelenortskih ostrva, Konga (Rep.) Egipta, Gabona, Irana (Islamska Rep.), Kirgistana, Mongolije, Mijanmara, Saudijske Arabije, Sudana, Surinama, Sirije (Arapska Rep.), Turkmenistana, Ukrajine, Uzbekistana i Zambije zadržavaju prvo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za potražnice za pakete.
4. Protivno članu 17.3, poštanske uprave Brazila, Paname (Rep.) i Sjedinjenih Američkih Država zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za potražnice za pismonosne pošiljke i pakete otpremljene u zemljama koje primenjuju takvu vrstu poštarine u skladu sa stavovima 1. do 3. ovog člana.
Poštarina za podnošenje na carinjenje
1. Poštanska uprava Gabona zadržava pravo da naplaćuje od svojih klijenata poštarinu za podnošenje na carinjenje.
2. Poštanska uprava Konga (Rep.) i Zambije zadržavaju pravo da naplaćuju od svojih klijenata poštarinu za podnošenje na carinjenje paketa.
Predaja pismonosnih pošiljaka u inostranstvu
1. Poštanske uprave Australije, Austrije, Ujedinjene Kraljevine Velike Britanije i Severne Irske, Grčke, Novog Zelanda i Sjedinjenih Američkih Država zadržavaju pravo da naplaćuju poštarinu, srazmerno prouzrokovanim troškovima, od svake poštanske uprave koja im, na osnovu odredaba člana 27.4, vrati pošiljke koje nisu prvobitno otpremljene kao poštanske pošiljke njihovih službi.
2. Protivno članu 27.4, poštanska uprava Kanade zadržava pravo da naplaćuje od uprave porekla naknadu koja joj omogućuje da minimalno pokrije troškove koje joj prouzrokuje prerada takvih pošiljaka.
3. Član 27.4. dozvoljava odredišnoj poštanskoj upravi da traži od prijemne uprave odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Australija i Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na iznos koji odgovara unutrašnjoj tarifi odredišne zemlje, koja se primenjuje na iste pošiljke.
4. Član 27.4. dozvoljava odredišnoj poštanskoj upravi da traži od prijemne uprave odgovarajuću naknadu za uručenje pismonosnih pošiljaka predatih u inostranstvu u velikom broju. Sledeće zemlje zadržavaju pravo da ograniče to plaćanje na najveće iznose odobrene Pravilnikom za pošiljke u velikom broju: Bahami, Barbados, Brunej Darusalam, Kina (Narodna Rep.), Ujedinjena Kraljevina Velike Britanije i Severne Irske, prekomorske teritorije koje zavise od Ujedinjene Kraljevine, Grenada, Gijana, Indija, Malezija, Nepal, Holandija, Holandski Antili i Aruba, Novi Zeland, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Singapur, Šri Lanka, Surinam, Tajland i Sjedinjene Američke Države.
5. Bez obzira na rezerve pod 4, sledeće zemlje zadržavaju pravo da primenjuju u potpunosti odredbe člana 27. Konvencije na pošiljke koje prime od zemalja članica Saveza: Argentina, Austrija, Benin, Brazil. Burkina Faso, Kamerun, Obala Slonovače (Rep.), Kipar, Danska, Egipat, Francuska, Nemačka, Grčka, Gvineja, Izrael, Italija, Japan, Jordan, Liban, Luksemburg, Mali, Mauritanija, Monako, Maroko, Norveška, Portugal, Saudijska Arabija, Senegal, Sirija (Arapska Rep.) i Togo.
6. U cilju primene člana 27.4. poštanska uprava Nemačke zadržava pravo da zahteva od poštanske uprave zemlje u kojoj su pošiljke predate naknadu čiji je iznos jednak iznosu koji bi ona primila od poštanske uprave zemlje gde pošiljalac stanuje.
7. Bez obzira na rezerve date u članu XIII, Kina (Narodna rep.) zadržava pravo da ograniči plaćanje za uručenje pismonosnih pošiljaka otpremljenih u inostranstvu u velikom broju na najveće iznose odobrene Konvencijom UPU i Pravilnikom o pismonosnim pošiljkama za pošiljke u velikom broju.
Izuzetni delovi poštarine za suvozemni prenos u dolazu
1. Protivno članu 34, poštanska uprava Avganistana zadržava pravo da naplaćuje 7,50 DTS po paketu, kao dopunski izuzetni deo poštarine za suvozemni prenos u dolazu.
Posebne tarife
1. Poštanske uprave Belgije, Norveške i Sjedinjenih Američkih Država mogu da naplaćuju za avionske pakete veće delove poštarine za suvozemni prenos nego za površinske pakete.
2. Poštanska uprava Libana je ovlašćena da naplaćuje za pakete do 1 kilograma poštarinu koja se primenjuje na pakete preko 1, a do 3 kilograma.
3. Poštanska uprava Paname (Rep.) je ovlašćena da naplaćuje 0,20 DTS po kilogramu za površinske pakete koji se u tranzitu prevoze vazdušnim putem (S.A.L.).
U potvrdu čega, niže navedeni punomoćnici su sačinili ovaj Protokol, koji će imati istu snagu i istu valjanost kao da su njegove odredbe bile unete u sam tekst Konvencije i potpisali su ga u jednom primerku, koji se deponuje kod generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Bukureštu, 5. oktobra 2004. godine
ARANŽMAN O POŠTANSKIM NOVČANIM USLUGAMA
Dole potpisani punomoćnici vlada zemalja članice Saveza, imajući u vidu član 23.4. Ustava Svetskog poštanskog saveza, zaključenog u Beču 10. jula 1964. godine, doneli su sporazumno i pod rezervom člana 25.4. pomenutog Ustava sledeći Aranžman.
PRETHODNE ODREDBE
Član 1
Predmet Aranžmana i predviđeni proizvodi
1. Ovaj Aranžman reguliše sve usluge za prenos novca poštom. Zemlje ugovornice sporazumno dogovaraju usluge iz ovog Aranžmana za koje se saglase da uvedu u svojim međusobnim odnosima.
2. Organizacije koje nisu poštanske mogu, preko poštanske uprave, preko službe poštanskih čekova ili preko ustanove koja vodi mrežu prenosa novca poštom, učestvovati u razmeni koju regulišu odredbe ovog Aranžmana. Ove organizacije treba da se sporazumeju sa poštanskom upravom svoje zemlje o potpunom izvršenju svih odredaba Aranžmana i, u okviru tog sporazuma, o ostvarivanju svojih prava i izvršavanju svojih obaveza na isti način kao da se radi o poštanskim organizacijama, definisanim ovim Aranžmanom. Poštanska uprava im služi kao posrednik u njihovim odnosima sa poštanskim upravama drugih zemalja ugovornica i sa Međunarodnim biroom. U slučaju da neka poštanska uprava ne pruža novčane usluge opisane u ovom Aranžmanu, ili ako kvalitet usluge ne odgovara zahtevima klijenata, poštanske uprave, u datoj zemlji, mogu da sarađuju sa organizacijama koje nisu poštanske.
3. Zemlje članice, u roku od šest meseci nakon završetka rada Kongresa, Međunarodnom birou dostavljaju ime i adresu vladinog tela odgovornog za nadzor poštanskih novčanih usluga, kao i ime i adresu zvanično određenog/ih operatora za obezbeđivanje poštanskih novčanih usluga i ispunjavanje obaveza koje proističu iz Akata Saveza na njihovoj teritoriji.
3.1. Zemlje članice, u roku od šest meseci nakon završetka rada Kongresa, Međunarodnom birou dostavljaju lične podatke osoba nadležnih za eksploataciju poštanskih novčanih usluga i usluge izdavanja potražnica.
3.2. Između dva Kongresa, sve promene koje se odnose na vladine organe, zvanično određene operatore i zvanično određene nadležne osobe, dostavljaju se, u najkraćem mogućem roku, Međunarodnom birou.
4. Ovaj Aranžman uređuje sledeće poštanske novčane proizvode:
4.1. poštanske uputnice, uključujući uputnice za plaćanje pouzećem;
4.2. prenos novca sa računa na račun.
5. Dve ili više poštanskih uprava mogu, na osnovu bilatretalnih i multilateralnih sporazuma, pružati i ostale usluge.
POŠTANSKE UPLATNICE
Član 2
Definicija proizvoda
1. Obična uputnica
1.1. Klijent davalac naloga predaje novac na šalteru pošte ili izdaje nalog da se zaduži njegov račun i zahteva da se primaocu u gotovini isplati celokupan iznos, bez ikakvog odbijanja.
2. Uplatnica
2.1. Klijent davalac naloga predaje novac na šalteru pošte i zahteva de se celokupan iznos, bez ikakvog odbijanja, uplati na račun primaoca, koji vodi poštanska uprava ili na neki drugi račun, koji vode druge finansijske organizacije.
3. Uputnica za plaćanje pouzećem
3.1. Primalac "otkupne pošiljke" predaje novac ili izdaje nalog da se zaduži njegov račun i zahteva da se pošiljaocu "otkupne pošiljke" u gotovini isplati celokupan iznos, bez ikakvog odbijanja.
Član 3
Predaja naloga
1. Sem u slučaju posebnog sporazuma, iznos poštanskih uputnica se izražava u valuti odredišne zemlje.
2. Uplatna uprava određuje kurs za preračunavanje svoje valute u valutu odredišne zemlje.
3. Maksimalni iznos na poštanskoj uputnici se utvrđuje bilateralno.
4. Uplatna uprava može slobodno da odredi dokumenta i uslove za predaju poštanskih uputnica. Ako uputnica treba da se prenese poštanskim putem, mogu se koristiti samo obrasci predviđeni Pravilnikom.
Član 4
Poštarina
1. Uplatna uprava slobodno određuje poštarinu koja se naplaćuje u trenutku uplate.
2. Za poštanske uplatnice razmenjene posredstvom neke zemlje učesnice u ovom Aranžmanu, između zemlje ugovornice i zemlje koja to nije, uprava posredujuće zemlje može naplatiti dopunsku poštarinu, koja se utvrđuje u zavisnosti od troškova prouzrokovanih radom koji je obavila, a čiji iznos se ugovara između zainteresovanih poštanskih uprava i odbija od iznosa poštanske uputnice; ova se poštarina, međutim, može naplatiti od pošiljaoca i odobriti upravi posredujuće zemlje, ako su se poštanske uprave o tome sporazumele.
3. Oslobođeni su svake poštarine dokumenta, uputnice i nalozi za isplatu koji se odnose na poštanski prenos novca, a razmenjeni su između uprava poštanskim putem, pod uslovima predviđenim u članovima RL 110 i 111.
Član 5
Obaveze uplatne poštanske uprave
1. Uplatna poštanska uprava mora da zadovolji standarde usluga navedene u Pravilniku, kako bi klijentima pružila zadovoljavajuću i kvalitetnu uslugu.
Član 6
Prenos naloga
1. Razmena poštanskih uputnica vrši se pomoću elektronskih mreža ustanovljenih od strane Međunarodnog biroa Svetskog poštanskog saveza ili drugih organizacija.
2. Elektronska razmena se vrši neposrednim slanjem isplatnoj pošti ili izmeničnom birou. Bezbednost i kvalitet razmene moraju biti garantovani tehničkim specifikacijama koje se odnose na korišćene mreže, ili bilateralnim sporazumom između poštanskih uprava.
3. Poštanske uprave mogu da se dogovore da razmenjuju uputnice putem papirnih obrazaca, predviđenih Pravilnikom, koji se šalju u prioritetnom režimu.
4. Uprave se mogu sporazumeti da koriste i druge načine razmene.
Član 7
Obrada u odredišnoj zemlji
1. Isplata poštanskih uputnica se vrši prema propisima odredišne zemlje.
2. U načelu, ceo uputnički iznos se isplaćuje primaocu; fakultativna poštarina se može naplatiti, ako primalac zahteva dopunske posebne usluge.
3. Punovažnost elektronskih poštanskih uputnica se određuje bilateralnim sporazumima.
4. Punovažnost poštanskih uputnica na papirnom obrascu, po pravilu traje do isteka prvog meseca koji sledi iza datuma isplate.
5. Posle gore navedenog roka, neisplaćene poštanske uputnice se odmah vraćaju uplatnoj poštanskoj upravi.
Član 8
Naknada isplatnoj poštanskoj upravi
1. Za svaku isplaćenu poštansku uputnicu, uplatna poštanska uprava odobrava isplatnoj poštanskoj upravi naknadu, čija je stopa utvrđena Pravilnikom.
2. Umesto stopa predviđenih Pravilnikom, poštanske uprave se mogu sporazumeti o drugačijoj stopi naknade.
3. Za prenos novca oslobođen poštarine ne plaća se nikakva naknada.
4. Ako postoji sporazum između zainteresovanih uprava, prenos novca za pomoć, koji je oslobođen poštarine u uplatnoj poštanskoj upravi, može biti oslobođen naknade.
Član 9
Obaveze isplatne poštanske uprave
1. Isplatna poštanska uprava mora da zadovolji standarde usluga navedene u Pravilniku, kako bi klijentima pružila zadovoljavajuću i kvalitetnu uslugu.
POŠTANSKI VIRMAN
Član 10
Definicija proizvoda
1. Vlasnik poštanskog računa zahteva da se nekim iznosom zaduži njegov račun i da se taj iznos knjiži u korist računa primaoca, koji vodi poštanska uprava, ili nekog drugog računa, posredstvom poštanske uprave odredišne zemlje.
Član 11
Predaja naloga
1. Iznos virmana se izražava u valuti odredišne zemlje ili u drugoj valuti, prema dogovoru uplatne poštanske uprave i prijemne poštanske uprave.
2. Uplatna uprava određuje kurs za preračunavanje svoje valute u valutu u kojoj je izražen iznos virmana.
3. Iznos virmana je neograničen, sem u slučaju drugačijih odluka zainteresovanih uprava.
4. Uplatna uprava može slobodno da odredi dokumenta i uslove za uplatu virmana.
Član 12
Poštarina
1. Uplatna uprava slobodno određuje poštarinu koja se naplaćuje u trenutku uplate. Ovoj osnovnoj poštarini ona dodaje, eventualno, poštarinu za posebne usluge pružene pošiljaocu.
2. Za virmane, obavljene posredstvom neke zemlje učesnice u ovom Aranžmanu, između zemlje ugovornice i zemlje koja to nije, uprava posredujuće zemlje može naplatiti dopunsku poštarinu. Visina ove poštarine utvrđuje se na osnovu sporazuma između zainteresovanih uprava, i odbija se od iznosa virmana. Ova se poštarina, međutim, može naplatiti od pošiljaoca i odobriti upravi posredujuće zemlje, ako su se zainteresovane poštanske uprave o tome sporazumele.
3. Oslobođeni su svake poštarine dokumenta, uputnice i nalozi za isplatu koji se odnose na poštanski prenos novca, a razmenjeni su između uprava poštanskim putem, pod uslovima predviđenim u članovima RL 110 i 111.
Član 13
Obaveze uplatne poštanske uprave
1. Uplatna poštanska uprava mora da zadovolji standarde usluga navedene u Pravilniku, kako bi klijentima pružila zadovoljavajuću i kvalitetnu uslugu.
Član 14
Prenos naloga
1. Realizovanje virmana vrši se pomoću elektronskih mreža ustanovljenih od strane Međunarodnog biroa Svetskog poštanskog saveza ili drugih organizacija, na osnovu tehničkih specifikacija usvojenih od strane zainteresovanih uprava.
2. Bezbednost i kvalitet razmene moraju biti garantovani tehničkim specifikacijama koje se odnose na korišćene mreže, ili bilateralnim sporazumom između uplatnih i isplatnih poštanskih uprava.
3. Poštanske uprave mogu da se dogovore da virmane realizuju putem papirnih obrazaca, predviđenih Pravilnikom, koji se šalju u prioritetnom režimu.
4. Uprave se mogu sporazumeti da koriste i druge načine razmene.
Član 15
Obrada u odredišnoj zemlji
1. Obrada dolazećih virmana se vrši prema važećim propisima odredišne zemlje.
2. U načelu, poštarinu u odredišnoj zemlji plaća primalac; ipak, ova poštarina se može naplatiti od pošiljaoca i odobriti poštanskoj upravi odredišne zemlje, u skladu sa bilateralnim sporazumom.
Član 16
Naknada isplatnoj poštanskoj upravi
1. Za svaki virman, isplatna poštanska uprava može zahtevati plaćanje dolazne poštarine. Ova poštarina se može skinuti sa računa korisnika, ili za iznos te poštarine uplatna poštanska uprava zadužuje svoj tekući račun za vezu.
2. Za prenos novca oslobođen poštarine ne plaća se nikakva naknada.
3. Ako postoji sporazum između zainteresovanih uprava, virman novca za pomoć, koji je oslobođen poštarine u uplatnoj poštanskoj upravi, može biti oslobođen naknade.
Član 17
Obaveze isplatne poštanske uprave
1. Isplatna poštanska uprava mora da zadovolji standarde usluga navedene u Pravilniku, kako bi klijentima pružila zadovoljavajuću i kvalitetnu uslugu.
RAČUNI ZA VEZU, MESEČNI RAČUNI, POTRAŽNICE, ODGOVORNOST
Član 18
Finansijski odnosi između poštanskih uprava učesnica
1. Poštanske uprave se međusobno sporazumevaju o tehničkim sredstvima koja će koristiti za regulisanje svojih potraživanja.
2. Računi za vezu
2.1. U načelu, kada poštanske uprave raspolažu ustanovom poštanskih čekova, svaka od njih otvara na svoje ime kod odgovarajuće uprave račun za vezu, pomoću koga se likvidiraju uzajamna dugovanja i potraživanja koja potiču iz razmena izvršenih na ime službe virmana i poštanskih uputnica i svih drugih operacija za koje poštanskim upravama odgovara da budu regulisane tim putem.
2.2. Kada poštanska uprava odredišne zemlje ne raspolaže sistemom poštanskih čekova, račun za vezu može se otvoriti kod neke druge uprave.
2.3. Poštanske uprave mogu da se dogovore da svoje finansijske razmene regulišu preko uprava određenih multilateralnim sporazumom.
2.4. U slučaju da na računu za vezu nema pokrića, na dugovane iznose plaća se kamata, čija je stopa utvrđena Pravilnikom.
2.5. Na račun za vezu sa poverilačkim saldom plaća se kamata.
3. Mesečni računi
3.1. Ukoliko ne postoji račun za vezu, svaka isplatna poštanska uprava sačinjava za svaku uplatnu poštansku upravu, mesečni račun isplaćenih iznosa za poštanske uputnice. Mesečni računi se periodično unose u generalni račun, koji služi za utvrđivanje salda.
3.2. Plaćanje računa se može vršiti i na osnovu mesečnih računa, bez kompenzacije.
4. Nikakvom jednostavnom merom, kao što je moratorijum, zabrana transfera, itd., ne mogu se povrediti odredbe ovog člana, niti onih članova Pravilnika koji iz njega proističu.
Član 19
Potražnice
1. Potražnice se primaju u roku od šest meseci posle dana predaje poštanske uputnice ili realizacije virmana.
2. Poštanske uprave imaju pravo da od svojih klijenata naplate poštarinu za potražnice koje se odnose na poštanske uputnice ili virmane.
Član 20
Odgovornost
1. Načelo i obim odgovornosti
1.1. Poštanska uprava je odgovorna za iznose uplaćene na šalteru ili zadužene na računu nalogodavca sve do trenutka propisne isplate uputnice ili odobrenja u korist računa primaoca.
1.2. Poštanska uprava je odgovorna za pogrešne podatke koje je dala i koji su prouzrokovali bilo neplaćanje, bilo greške u izvršenju prenosa novca. Odgovornost obuhvata greške u proračunavanju i greške u prenosu.
1.3. Poštanska uprava je oslobođena svake odgovornosti:
1.3.1. u slučaju zakašnjenja koje može nastati u prenosu, otpremi ili isplati uputnica i naloga;
1.3.2. kada, zbog uništenja službenih dokumenata, nastalog zbog slučaja više sile, ne može da dokaže izvršenje prenosa novca, osim ako njena odgovornost nije dokazana na drugi način;
1.3.3. kada pošiljalac nije podneo potražnicu u roku predviđenom u članu 19;
1.3.4. kada je rok zastarevanja uputnica u uplatnoj zemlji istekao.
1.4. U slučaju obeštećenja, bez obzira na razlog, iznos obeštećenja pošiljaoca ne može preći iznos koji je on uplatio ili kojim je zadužen njegov račun.
1.5. Poštanske uprave se mogu međusobno sporazumeti da primenjuju širi obim uslova odgovornosti, prilagođen potrebama njihovih unutrašnjih službi.
1.6. Uslovi za primenu načela odgovornosti, kao što su pitanja utvrđivanja odgovornosti, isplata dugovanih iznosa, povraćaj, rok isplate i odredbe o naknadi upravi koja je platila obeštećenje, propisani su u Pravilniku.
ELEKTRONSKE MREŽE
Član 21
Opšta pravila
1. Za prenos naloga za plaćanje elektronskim putem, poštanske uprave koriste mrežu Svetskog poštanskog saveza ili svaku drugu mrežu koja omogućava brzu, pouzdanu i sigurnu realizaciju virmana.
2. Elektronske novčane usluge Svetskog poštanskog saveza su između poštanskih uprava regulisane bilateralnim sporazumima. Opšta pravila funkcionisanja elektronskih novčanih usluga Svetskog poštanskog saveza potpadaju pod nadležnost odgovarajućih odredbi Akata Saveza.
RAZNE ODREDBE
Član 22
Zahtev za otvaranjem poštanskog tekućeg računa u inostranstvu
1. Prilikom otvaranja poštanskog tekućeg računa ili nekog drugog tipa računa, ili u slučaju zahteva za dobijanjem nekog novčanog proizvoda u inostranstvu, poštanske organizacije zemalja učesnica ovog Aranžmana se dogovaraju o pružanju uzajamne pomoći u pogledu korišćenja datih proizvoda.
2. Učesnici se bilateralno mogu dogovoriti o pružanju uzajamne pomoći u pogledu detaljne procedure koja treba da se sledi, i sporazumevaju se o troškovima pružanja te pomoći.
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 23
Završne odredbe
1. Ako je takav slučaj, Konvencija se primenjuje po analogiji na sve što nije izričito regulisano ovim Aranžmanom.
2. Član 4. Ustava ne primenjuje se na ovaj Aranžman.
3. Uslovi za usvajanje predloga koji se odnose na ovaj Aranžman i njegov Pravilnik.
3.1. Da bi predlozi podneti Kongresu, koji se odnose na ovaj Aranžman, postali izvršni, mora ih usvojiti većina zemalja članica koje su prisutne i koje glasaju i imaju pravo glasa, a koje su ugovornice ovog Aranžmana. Najmanje polovina ovih zemalja članica zastupljenih na Kongresu, koje imaju pravo glasa, mora biti prisutna u trenutku glasanja.
3.2. Da bi predlozi koji se odnose na Pravilnik postali izvršni, mora ih usvojiti većina članova Saveta za poštansku eksploataciju, koji su ugovornici Aranžmana i imaju pravo glasa.
3.3. Da bi predlozi podneti između dva Kongresa, a koji se odnose na ovaj Aranžman, postali izvršni, moraju dobiti:
3.3.1. dve trećine glasova, s tim da je najmanje polovina zemalja članica ugovornica Aranžmana koje imaju pravo glasa učestvovala u glasanju, kada se radi o dodavanju novih odredaba;
3.3.2. većinu glasova, s tim da je najmanje polovina zemalja članica ugovornica Aranžmana koje imaju pravo glasa učestvovala u glasanju, kada se radi o izmenama odredaba ovog Aranžmana.
3.3.3. većinu glasova, kada se radi o tumačenju odredaba ovog Aranžmana.
3.4. Bez obzira na odredbe predviđene pod 3.3.1., svaka zemlja članica, čije je nacionalno zakonodavstvo nepodudarno sa predloženom dopunom, može Generalnom direktoru Međunarodnog biroa da dostavi pisanu izjavu, kojom naznačuje da joj nije moguće da prihvati ovu dopunu, u roku od devedeset dana od dana njenog saopštavanja.
4. Ovaj Aranžman počeće da se primenjuje 1. januara 2006. godine i ostaće na snazi do početka primene Akata narednog Kongresa.
U potvrdu čega, punomoćnici vlada zemalja ugovornica su potpisali ovaj Aranžman u jednom primerku, koji se deponuje kod Generalnog direktora Međunarodnog biroa. Međunarodni biro Svetskog poštanskog saveza dostaviće po jedan njegov prepis svakoj ugovornici.
Sačinjeno u Bukureštu, 5. oktobra 2004. godine."
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".