ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE UJEDINJENIH NACIJA O BORBI PROTIV DEZERTIFIKACIJE U ZEMLJAMA SA TEŠKOM SUŠOM I/ILI DEZERTIFIKACIJOM, POSEBNO U AFRICI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 102/2007) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi, sačinjena 17. juna 1994. godine u Parizu, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
KONVENCIJA UJEDINJENIH NACIJA
O BORBI PROTIV DEZERTIFIKACIJE U ZEMLJAMA SA TEŠKOM SUŠOM I/ILI DEZERTIFIKACIJOM, POSEBNO U AFRICI
Strane ove Konvencije,
Potvrđujući da su stanovnici u ugroženim ili pogođenim područjima centar brige u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše,
Izražavajući ozbiljnu zabrinutost međunarodne zajednice, uključujući države i međunarodne organizacije povodom štetnih uticaja dezertifikacije i suše,
Svesne da aridna, semiaridna i suva subhumidna područja zajedno čine znatan deo kopna Zemlje, i koja su prebivališta i izvor sredstava za egzistenciju velikog dela njegovog stanovništva,
Konstatujući da su dezertifikacija i suša problemi globalnih razmera, koje pogađaju sve regione sveta i da su potrebne zajedničke akcije međunarodne zajednice u borbi protiv dezertifikacije, ili ublažavanja posledica suše,
Imajući u vidu da veliki broj zemalja u razvoju, posebno najmanje razvijene zemlje, imaju ozbiljne probleme sa sušom i/ili dezertifikacijom, a posebno tragične posledice ovih pojava u Africi,
Imajući u vidu, takođe, da dezertifikaciju izazivaju složena međudelovanja fizičkih, bioloških, političkih, socijalnih, kulturnih i ekonomskih faktora,
Uzimajući u obzir uticaj trgovine i relevantnih aspekata međunarodnih ekonomskih odnosa na sposobnost pogođenih zemalja za odgovarajuću borbu protiv dezertifikacije,
Svesne da su stabilan ekonomski rast, socijalni razvoj i iskorenjivanje siromaštva prioritetni zadaci ugroženih zemalja u razvoju, posebno u Africi, i da su izuzetno važni za postizanje ciljeva održivosti,
Uzimajući u obzir da dezertifikacija i suša nepovoljno utiču na održivi razvoj direktnim međuodnosom sa važnim socijalnim problemima kao što su siromaštvo, loše zdravlje i ishrana, nedostatak zalihe hrane, kao i sa problemima koji proizilaze iz migracija, raseljavanja lica i demografskih dinamika,
Visoko ceneći značaj dosadašnjih napora i iskustava država i međunarodnih organizacija u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše, naročito u sprovođenju Akcionog plana u borbi protiv dezertifikacije usvojenog 1977. godine na Konferenciji Ujedinjenih nacija o dezertifikaciji,
Shvatajući da, i pored napora u prošlosti, napredak u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše nije postignut očekivani napredak u suzbijanju dezertifikacije i posledica suše te da je potreban novi i efikasan pristup na svim nivoima u okviru održivog razvoja,
Uviđajući opravdanost i relevantnost odluka usvojenih na Konferenciji UN za životnu sredinu i razvoj, posebno Agende 21 i njegovog poglavlja 12, koji određuju osnovu za borbu protiv dezertifikacije,
Ponovo potvrđujući, u tom smislu, da su obaveze razvijenih zemalja sadržane u članu 13 poglavlja 33 Agende 21,
Uzimajući u obzir Rezoluciju 47/188. Generalne Skupštine, posebno prioritete određene za Afriku i sve ostale odgovarajuće rezolucije, odluke i programe UN o dezertifikaciji i suši, kao i relevantne deklaracije afričkih zemalja i zemalja drugih regiona,
Ponovo potvrđujući Rio Dekleraciju o zaštiti životne sredine i razvoju, koja u svom Načelu 2 kaže, da u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i načelima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo na korišćenje vlastitih prirodnih resursa u skladu sa svojim vlastitim politikama zaštite životne sredine i razvoja, i odgovornost da osiguraju kako aktivnosti u okviru njihove nadležnosti ili kontrole ne bi izazvalo štete po životnu sredinu i drugih država ili područja izvan granica nacionalne nadležnosti,
Uviđajući da nacionalne vlade imaju odlučujuću ulogu u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše i da napredak u toj oblasti zavisi od sprovođenja akcionih programa na lokalnim nivou u ugroženim oblastima,
Uviđajući, takođe, značaj i neophodnost međunarodne saradnje i partnerstva u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše,
Uviđajući, dalje, važnost pomoći ugroženim zemljama u razvoju, posebno u Africi, efikasnim sredstvima, između ostalog, znatnim finansijskim sredstvima, uključujući i nove i dodatne fondove, kao i pristup tehnologijama bez kojih će im biti teško potpuno sprovesti njihove obaveze određene ovom Konvencijom,
Izražavajući zabrinutost zbog uticaja dezertifikacije i suše na ugrožene zemlje u Centralnoj Aziji i Zakavkazju,
Ističući značajnu ulogu žena u regionima ugroženim dezertifikacijom i/ili sušom, posebno u ruralnim područjima zemalja u razvoju, te važnost osiguranja punog učešća i muškaraca, i žena na svim nivoima u programima borbe protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše,
Podvlačeći posebnu ulogu nevladinih organizacija i drugih značajnih grupa u programima borbe protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše,
Imajući u vidu, takođe, odnos između dezertifikacije i drugih globalnih problema zaštite životne sredine s kojima se suočavaju međunarodne i nacionalne zajednice,
Imajući, takođe, u vidu doprinos koji borba protiv dezertifikacije može da ima u postizanju ciljeva Okvirne Konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, Konvencije o biološkoj raznovrsnosti i drugih konvencija o zaštiti životne sredine,
Verujući da će strategije borbe protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše biti najefikasnije ukoliko se zasnivaju na odgovarajućem sistematičnom osmatranju i preciznim naučnim saznanjima i ukoliko se budu neprekidno proveravale,
Uviđajući da je neophodno da se poveća efikasnost i koordinacija međunarodne saradnje kako bi se olakšalo sprovođenje nacionalnih planova i prioriteta,
Rešene da preduzmu odgovarajuće mere za suzbijanje dezertifikacije i ublažavanja posledica suše za dobrobit interesa sadašnjih i budućih generacija,
Sporazumele su se u sledećem:
UVOD
Za potrebe ove Konvencije:
(a) "dezertifikacija" označava degradaciju zemljišta u aridnim, semiaridnim i suvim subhumidnim oblastima kao posledica različitih faktora, uključujući promene klime i ljudskih aktivnosti;
(b) "borba protiv dezertifikacije" obuhvata aktivnosti za održivi razvoj koje su deo sveukupnog razvoja zemljišta u aridnim, semiaridnim i suvim subhumidnim oblastima u interesu stabilnog razvoja u cilju:
(I) sprečavanja i/ili ublažavanja degradacije zemljišta;
(II) saniranja delimično degradiranog zemljišta; i
(III) melioracija potpuno degradiranog zemljišta;
(v) "suša" znači prirodnu pojavu koja nastaje kada je količina padavina znatno niža od normalno zabeleženog nivoa, uzrokujući ozbiljne hidrološke poremećaje koji štetno utiču na proizvodne sisteme obradivog zemljišta;
(g) "ublažavanje posledica suše" označava aktivnosti vezane za prognoziranje suše namenjene smanjenju ranjivosti društvenih i prirodnih sistema od suše, što je vezano za proces borbe protiv dezertifikacije;
(d) "zemljište" označava terestični bio-produktivni sistem koji obuhvata zemljište, vegetaciju, druge žive vrste i ekološke i hidrološke procese koji se odvijaju unutar tog sistema;
(đ) "degradacija zemljišta" predstavlja smanjivanje ili gubitak u aridnim, semiaridnim i suvim subhumidnim područjima, biološke i ekonomske produktivnosti i kompleksiteta kišom napojenog zemljišta, navodnjavanih obradivih zemljišta, pašnjaka, šuma i šumskih zemljišta koja se pojavljuje kao rezultat korišćenja zemljišta ili procesa, ili kombinacije procesa, uključujući procese koji proizilaze iz ljudskih aktivnosti i načina stanovanja, kao što su:
(I) erozija zemljišta usled delovanja vetra i/ili vode;
(II) pogoršanje fizičkih, hemijskih i bioloških ili ekonomskih svojstava zemljišta; i
(III) dugoročni gubitak prirodne vegetacije;
(e) "aridne, semiaridne i suve subhumidne oblasti" predstavljaju područja van polarnih i subpolarnih regiona u kojima se odnos prosečnih godišnjih padavina i potencijalne evapotranspiracije kreće od 0,05 do 0,65;
(ž) "ugrožene oblasti" znače aridne, semiaridne i/ili suve subhumidne oblasti ugrožene ili zahvaćene dezertifikacijom ili kojima preti dezertifikacija;
(z) "ugrožene zemlje" su zemlje čije teritorije uključuju u celini ili delimično ugrožena područja;
(i) "regionalna organizacija za ekonomske integracije" je organizacija koju su osnovale suverene države datog regiona, a u čijoj su nadležnosti pitanja uređenja ovom Konvencijom i koja je na odgovarajući način ovlašćena da u skladu sa njenim unutrašnjim procedurama, potpiše, ratifikuje, prihvati, odobri ili pristupi ovoj Konvenciji;
(j) "razvijene zemlje Strane" su strane iz reda razvijenih zemalja, i regionalne organizacije za ekonomske integracije koje su osnovale razvijene zemlje.
(1) Cilj ove Konvencije je borba protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše u zemljama ugroženim jakim sušama, i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi, efikasnim delovanjem na svim nivoima, koje podržavaju dogovori o međunarodnoj saradnji i partnerstvu, u okviru celovitog prilaza koji je sadržan u Agendi 21, u doprinošenju postizanja održivog razvoja u ugroženim oblastima.
(2) Postizanje ovog cilja će uključivanjem dugoročne integralne strategije koje su istovremeno usmerene, u ugroženim oblastima, ka unapređivanju produktivnosti zemljišta i saniranju, očuvanju i stabilnom upravljanju resursima zemljišta i voda, voditi ka poboljšanim uslovima života, posebno na nivou zajednica.
Radi postizanja ciljeva ove Konvencije i sprovođenja njenih odredbi, Strane se rukovode, između ostalog, sledećim:
(a) Strane treba da garantuju da su odluke o razradi i sprovođenju programa borbe protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše donešene uz učešće stanovništva i lokalnih zajednica i da je stvoreno povoljno okruženje na višim nivoima kako bi se olakšalo delovanje na nacionalnim i lokalnim nivoima;
(b) Strane trebaju, u duhu međunarodne solidarnosti i partnerstva, da unapređuju saradnju i koordinaciju na subregionalnim, regionalnim i međunarodnim nivoima i efikasnije usmeravaju finansijske, ljudske, organizacione i tehničke resurse tamo gde je to potrebno;
(v) Strane treba, u duhu partnerstva, da razvijaju saradnju na svim nivoima vlada, zajednica, nevladinih organizacija i vlasnicima poljoprivrednog zemljišta kako bi se uspostavilo bolje poznavanje prirode i vrednosti zemljišta i oskudnih vodenih resursa u ugroženim oblastima i da rade ka njihovom održivom korišćenju; i
(g) Strane trebaju da potpuno uzmu u razmatranje posebne potrebe i okolnosti ugroženih zemalja u razvoju Strana, naročito, najslabijih među njima.
OPŠTE ODREDBE
(1) Strane će izvršavati svoje obaveze iz ove Konvencije, individualno ili zajednički, bilo kroz postojeće ili buduće bilateralne ili multilateralne aranžmane ili njihovom kombinacijom, prikladno, naglašavajući potrebu za usklađivanjem napora i razvijanjem jasne dugoročne strategije na svim nivoima.
(2) U sprovođenju ciljeva ove Konvencije, Strane će:
(a) usvojiti celovit pristup posvećujući fizičkim, biološkim i sociološkim vidovima procesa dezertifikacije i suše;
(b) posvetiti odgovarajuću pažnju, u okviru odgovarajućih međunarodnih i regionalnih organa, stanju u ugroženim zemljama u razvoju, Stranama, u pogledu međunarodne trgovine, trgovačke sporazume i dugovanja sa ciljem uspostavljanja povoljnog međunarodnog ekonomskog okruženja koji vodi unapređenju održivog razvoja;
(v) uključiti strategije za suzbijanje siromaštva u napore za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše;
(g) unapređivati saradnju između ugroženih zemalja-Strana u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja zemljišnih i vodnih resursa, gde se oni odnose na dezertifikaciju i sušu;
(d) jačati subregionalnu, regionalnu i međunarodnu saradnju;
(đ) sarađivati sa odgovarajućim međuvladinim organizacijama;
(e) odrediti institucionalne mehanizme, ako je prihvatljivo, uzimajući u obzir izbegavanje dupliranja; i
(ž) unapređivati primenu postojećih bilateralnih i multilateralnih finansijskih mehanizama i sporazuma koji mobilišu i usmeravaju značajne finansijske resurse ugroženim zemljama u razvoju Stranama u procesu borbe protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše.
(3) Ugrožene zemlje u razvoju Strane imaju pravo na pomoć u sprovođenju Konvencije.
OBAVEZE UGROŽENIH ZEMALJA STRANA
Pored svojih obaveza prema članu 4. ugrožene zemlje Strane obavezuju se da:
(a) daju prednost borbi protiv dezertifikacije i za ublažavanje posledica suše i dodelu odgovarajućih sredstava u skladu sa svojim okolnostima i mogućnostima;
(b) utvrđuju strategije i prioritete u okviru planova i/ili politika održivog razvoja, u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše;
(v) označe osnovne uzroke dezertifikacije i obrate posebnu pažnju na socijalno-ekonomske činioce koji doprinose procesima dezertifikacije;
(g) podižu svest i olakšaju učešće lokalnog stanovništva, posebno žena i omladine, uz podršku nevladinih organizacija u naporima u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše; i
(d) osiguraju povoljno okruženje jačanjem, prikladno, relevantnog postojećeg zakonodavstva, a gde ono ne postoji, donošenjem novih zakona i formiranja dugoročne politike i programa delovanja.
OBAVEZE RAZVIJENIH ZEMALJA STRANA
Pored svojih opštih obaveza prema članu 4., razvijene zemlje Strane obavezuju se da:
(a) aktivno podržavaju, kako je dogovoreno, individualno ili zajednički, napore ugroženih zemalja u razvoju Strana, posebno onih u Africi; i najmanje razvijenih zemalja, u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše;
(b) obezbede značajna finansijska sredstva i druge oblike podrške za pružanje pomoći ugroženim zemljama u razvoju Stranama, posebno onim u Africi, da efikasno razviju i sprovode njihove dugoročne planove i strategije za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše;
(v) unaprede mobilizaciju novog i dopunskog finansiranja saglasno članu 20., tačka 2 (b),
(g) podstaknu mobilizaciju finansiranja iz privatnog sektora i drugih nevladinih izvora; i
(d) obezbede i olakšaju pristup ugroženim zemljama Stranama, a posebno ugroženim zemljama u razvoju Stranama, odgovarajućim tehnologijama, znanjima i veštinama.
U sprovođenju ove Konvencije Strane će dati prednost ugroženim zemljama Afrike Stranama, u pogledu posebne situacije koja preovlađuje u tom regionu, ali ne zanemarujući ni ugrožene zemlje u razvoju Strane u drugim regionima.
(1) Strane će podsticati koordinaciju aktivnosti koja proizilazi iz ove Konvencije i, ako su njihove Strane, iz drugih odgovarajućih međunarodnih sporazuma, naročito Okvirne Konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime i Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, kako bi ostvarile maksimalnu korist od aktivnosti iz svakog sporazuma istovremeno izbegavajući pri tome dupliranje napora. Strane će podsticati sprovođenje zajedničkih programa, posebno u oblasti istraživanja, obuke, sistematskog osmatranja, i prikupljanja i razmene informacija, u tolikoj meri da te aktivnosti mogu doprineti dostizanju ciljeva određenih sporazuma.
(2) Odredbe ove Konvencije neće uticati na ona prava i obaveze bilo koje Strane koja proizilaze iz bilateralnog, regionalnog ili međunarodnog sporazuma sklopljenog pre stupanja na snagu ove Konvencije.
AKCIONI PROGRAMI, NAUČNA I TEHNIČKA SARADNJA I MERE PODRŠKE
AKCIONI PROGRAMI
(1) U izvršavanju svojih obaveza prema članu 5., ugrožene zemlje u razvoju Strane i bilo koja druga ugrožena zemlja Strana u okviru svog regionalnog sprovođenja priloga, inače koja je u pismenom obliku informisala Stalni Sekretarijat o svojoj nameri da pripremi nacionalni akcioni program će, po potrebi, pripremiti, javno izraditi i sprovoditi nacionalne akcione programe, koristeći i razvijajući, što je najviše moguće, postojeće relevantne uspešne planove i programe, subregionalne i regionalne akcione programe, kao centralne elemente strategije za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše. Takvi programi će se ažurirati kroz neprekidni proces učešća na osnovi saznanja iz delovanja na terenu, kao i rezultata istraživanja. Priprema nacionalnih akcionih programa biće usko povezana s drugim naporima u formulisanju nacionalnih politika za održivi razvoj.
(2) U odredbi o različitim oblicima pomoći od razvijenih zemalja Strana u smislu člana 6., prednost će se dati podržavanju, kao što je dogovoreno, nacionalnih, subregionalnih i regionalnih akcionih programa ugroženih zemalja u razvoju Strana, posebno onih u Africi, bilo direktno ili kroz relevantne multilateralne organizacije ili na oba načina.
(3) Strane će podsticati organe, fondove i programe iz sistema Ujedinjenih Nacija ili drugih relevantnih međuvladinih organizacija, akademskih institucija, naučnih zajednica i nevladinih organizacija koje su na položaju da sarađuju, u skladu sa svojim mandatnim mogućnostima, da podrže izradu, sprovođenje i praćenje akcionih programa.
(1) Cilj nacionalnih akcionih programa je da identifikuju činioce koji doprinose dezertifikaciji i praktične mere neophodne za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše.
(2) Nacionalni akcioni programi odrediće odgovarajuće uloge vlade, lokalnih zajednica i korisnika zemljišta i raspoložive potrebne resurse. Oni će između ostalog:
(a) ugraditi dugoročne strategije u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše, naglasiti sprovođenje i biti integrisani u nacionalne politike za održivi razvoj;
(b) omogućiti unošenje izmena kao odgovor na promenu okolnosti i biti dovoljno fleksibilni na lokalnom nivou da se ispune pod različitim socio-ekonomskim, biološkim i geofizičkim uslovima;
(v) posebno obratiti pažnju na sprovođenje preventivnih mera za zemljišta koja još nisu degradirana ili su tek delimično degradirana;
(g) uvećati nacionalne, klimatske, meteorološke i hidrološke mogućnosti i sredstva za ranu najavu suše;
(d) unaprediti i jačati institucionalne okvire koji razvijaju saradnju i koordinaciju, u duhu partnerstva, između donatorske zajednice, vlada na svim nivoima, lokalnog stanovništva i grupacija u okviru zajednice, i olakšati pristup lokalnog stanovništva odgovarajućim informacijama i tehnologijama;
(đ) obezbediti redovno učešće nevladinih organizacija i lokalnog stanovništva kako žena, tako i muškaraca, posebno korisnika prirodnih resursa, uključujući zemljoradnike i stočare i njihove predstavničke organizacije na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou u planiranju politike, donošenja odluka i sprovođenja i revizija nacionalnih akcionih programa; i
(e) zahtevati redovnu reviziju izveštaja o napretku njihovog sprovođenja;
(3) Nacionalni akcioni programi mogu, pored ostalog, da uključuju neke ili sve sledeće mere pripravnosti i ublažavanje posledica suše:
(a) uspostavljanje i/ili jačanje, po potrebi, sistema rane najave, uključujući lokalnu i nacionalnu opremu i zajedničke sisteme na subregionalnim i regionalnim nivoima, i mehanizme pomoći raseljenim licima iz ekoloških razloga;
(b) jačanje pripravnosti i upravljanje u slučaju suše uključujući i planove, za nepredviđene situacije na lokalnom, nacionalnom subregionalnom i regionalnom nivou, koji uzimaju u obzir sezonske i godišnje klimatske prognoze;
(v) uspostavljanje i/ili jačanje, po potrebi, sistema čuvanja hrane, uključujući sredstva za skladištenje i trgovinu, posebno u poljoprivrednim oblastima;
(g) postavljanje projekata alternativnom načinu života koji mogu osigurati prihode u oblastima sklonim sušama; i
(d) razvoj programa o održivom navodnjavanju za useve i napajanja za stoku.
(4) Uzimajući u obzir okolnosti i zahteve koji su svojstveni za svaku ugroženu zemlju Stranu, nacionalni akcioni programi uključuju, po potrebi, između ostalog, mere u nekim ili svim sledećim prioritetnim područjima, koji se odnose na borbu protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše u ugroženim oblastima i na njihovo stanovništvo: unapređivanje alternativnih načina života i poboljšanja nacionalnog ekonomskog okruženja u pogledu jačanja programa za iskorenjivanje siromaštva i sigurnost hrane; demografsku dinamiku; održivo upravljanje prirodnim resursima; održivu poljoprivrednu praksu; razvoj i efikasno korišćenje različitih izvora energije; institucionalni i pravni okvir, jačanje sposobnosti procene i sistematskog osmatranja, uključujući hidrološke i meteorološke službe, kao i jačanje kapaciteta, obrazovanje i javnu svest.
SUBREGIONALNI I REGIONALNI AKCIONI PROGRAMI
Ugrožene zemlje Strane će se konsultovati i sarađivati u pripremi usklađivanja, dopune i povećanja efikasnosti nacionalnih programa, po potrebi, u skladu sa odgovarajućim regionalnim sprovođenjem priloga, subregionalnim i/ili regionalnim akcionim programima. Odredbe člana 10. će se primenjivati "mutatis mutandis" na subregionalne i regionalne programe. Takva saradnja može da uključuje usaglašene zajedničke programe održivog upravljanja prekograničnim prirodnim resursima, naučnu i tehničku saradnju i jačanje odgovarajućih institucija.
Ugrožene zemlje Strane zajedno sa drugim Stranama i međunarodnom zajednicom, treba da sarađuju, da bi obezbedile jačanje povoljnog međunarodnog okruženja za sprovođenje ove Konvencije. Takva saradnja treba da obuhvati, takođe, oblasti transfera tehnologija, kao i naučna istraživanja i razvoj, sakupljanje i distribuciju informacija i finansijska sredstva.
PODRŠKA U IZRADI I SPROVOĐENJU AKCIONIH PROGRAMA
(1) Mere za pružanje podrške akcionim programima saglasno članu 9. uključuju, između ostalog:
(a) finansijsku saradnju radi obezbeđivanja vizije akcionih programa, uzimajući u obzir neophodno dugoročno planiranje;
(b) izradu i primenu mehanizama saradnje koji bolje omogućavaju da se pruži podrška na lokalnom nivou uključujući akciju kroz nevladine organizacije u cilju unapređenja višestruke primenjivosti kvalitetnih pilot-programa gde je to relevantno;
(v) povećanje fleksibilnosti u izradi, finansiranju i sprovođenju projekata pri praćenju eksperimentalnog, učestalog pristupa za akciju učešća na nivou lokalne zajednice; i
(g) po potrebi, neophodne administrativne i budžetske procedure koje povećavaju efikasnost programa saradnje i podrške.
(2) Pri pružanju takve podrške ugroženim zemljama u razvoju Stranama prioritet će se dati zemljama Afrike Stranama i najslabije razvijenim zemljama Stranama.
KOORDINACIJA U IZRADI I SPROVOĐENJU AKCIONIH PROGRAMA
(1) Strane će tesno sarađivati direktno ili preko odgovarajućih međunarodnih organizacija, u izradi i sprovođenju akcionih programa.
(2) Strane će razvijati mehanizme delovanja, posebno na nacionalnim i nivoima oblasti, kako bi osigurale najcelovitiju moguću koordinaciju među razvijenim zemljama Stranama, zemljama u razvoju Stranama i odgovarajućim međuvladinim i nevladinim organizacijama radi izbegavanja dupliranja, usaglasile intervencije i pristupe i maksimalno povećale efikasnost u pomoći. U ugroženim zemljama u razvoju, Stranama, prioritet će se dati međunarodnoj koordinaciji aktivnosti koje se odnose na međunarodnu saradnju, u cilju maksimalno efikasnog korišćenja prirodnih resursa, obezbeđivanja efikasne pomoći, i lakšeg sprovođenja nacionalnih akcionih programa i prioriteta iz ove Konvencije.
SPROVOĐENJE REGIONALNIH PRILOGA
Elementi koji će biti uključeni u akcione programe biće izabrani i prilagođeni socijalno-ekonomskim, geografskim i klimatskim faktorima koji su primenjivi u ugroženim zemljama Stranama ili regionima, kao i na njihovim nivoima razvoja. Smernice za pripremu akcionih programa i njihov tačan cilj i sadržaj za pojedine subregione i regione postavljeni su u sprovođenju regionalnih priloga.
TEHNIČKA I NAUČNA SARADNJA
SAKUPLJANJE, ANALIZA I RAZMENA INFORMACIJA
Strane su saglasne, prema svojim sposobnostima, da integrišu i da koordiniraju sakupljanje, analizu i razmenu odgovarajućih kratkoročnih i dugoročnih podataka i informacija, kako bi se osiguralo sistematsko osmatranje degradacije zemljišta u ugroženim regionima i bolje razumeli i procenili procesi i efekti suše i dezertifikacije. Zahvaljujući tome biće ostvareno, između ostalog, rano upozoravanje i planiranje unapred, za periode nepovoljnih klimatskih promena, u obliku prilagođenom za praktičnu primenu od strane korisnika na svim nivoima, uključujući posebno lokalno stanovništvo. U tom cilju, oni će, po potrebi:
(a) olakšati i jačati funkcionisanje globalne mreže institucija i službi za sakupljanje, analizu i razmenu informacija, kao i za sistematsko osmatranje na svim nivoima, koji će, naročito da:
(I) teže da primene uporedne standarde i sisteme;
(II) sadrže odgovarajuće podatke i stanice, uključujući i udaljena područja;
(III) primenjuju i šire moderne tehnologije za prikupljanje, prenošenje i procenu podataka o degradaciji zemljišta; i
(IV) uže povezuju nacionalne, subregionalne i regionalne baze podataka i informacione centre sa globalnim informativnim izvorima;
(b) obezbediti da sakupljanje, analiza i razmena informacija bude upućena potrebama lokalne zajednice i nadležnih organa, u cilju rešavanja konkretnih problema, i da lokalne zajednice budu uključene u ove aktivnosti;
(v) podržati i dalje razvijati bilateralne i multilateralne programe i projekte usmerene ka definisanju, izvršavanju, proceni i finansiranju sakupljanja, analizu i razmenu podataka i informacija, uključujući između ostalog, objedinjene komplete prikupljenih fizičkih, bioloških, socijalnih i ekonomskih pokazatelja;
(g) u punoj meri koristiti stručnost nadležnih međuvladinih i nevladinih organizacija posebno radi distribucije odgovarajućih informacija i iskustava među ciljnim grupama u različitim regionima;
(d) istaći važnost prikupljanja, analizi i razmeni socijalno-ekonomskih podataka, kao i njihovo povezivanje sa fizičkim i biološkim podacima;
(đ) vršiti razmenu i omogućiti potpun, otvoren i brz pristup informacijama iz svih javno dostupnih izvora relevantnih u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše; i
(e) s obzirom na svoje odgovarajuće nacionalno zakonodavstvo i/ili politiku da razmenjuju informacije o lokalnim i tradicionalnim znanjima, osiguravajući prikladnu zaštitu i korist proizašlih iz njih, na pravednoj osnovi i pod zajednički dogovorenim uslovima prema zainteresovanom lokalnom stanovništvu.
(1) Strane se obavezuju, prema svojim sposobnostima, da unaprede tehničku i naučnu saradnju u oblastima u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše preko odgovarajućih nacionalnih, subregionalnih, regionalnih i međunarodnih institucija. U tom cilju one pružaju podršku istraživačkom radu koji:
(a) doprinosi boljem poznavanju procesa koji vode ka dezertifikaciji i suši, kao i njihov uticaj, razlike između uzročnih činilaca, kako prirodnih, tako i ljudskih u cilju borbe protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše, i postizanja uspešnije produktivnosti, kao i održivog korišćenja i upravljanja prirodnim resursima;
(b) odgovara dobro definisanim ciljevima, koji se odnose na specifične potrebe lokalnog stanovništva i vode identifikaciji i sprovođenju rešenja koja poboljšavaju životni standard ljudi na ugroženim područjima;
(v) štiti, objedinjuje, povećava i potvrđuje tradicionalna i lokalna znanja, veštinu i prakse, obezbeđuje saglasno njihovom nacionalnom zakonodavstvu i/ili politici da nosioci tih znanja imaju neposrednu korist na pravednoj osnovi i pod uzajamno prihvatljivim uslovima od svake komercijalne upotrebe ili bilo kog tehničkog razvoja proizašlog iz tog znanja;
(g) razvija i jača nacionalne, subregionalne i regionalne sposobnosti istraživača u ugroženim zemljama u razvoju Stranama, posebno u Africi, uključujući i razvijanje lokalnih znanja i jačanje potrebnih kapaciteta, posebno u zemljama slabe istraživačke osnove, pri čemu će se posebna pažnja obratiti učestvovanju multidisciplinarnih i socijalno-ekonomskih istraživanja;
(d) uzima u obzir, tamo gde je to moguće, uzajamnu povezanost između siromaštva, migracija izazvanih ekološkim faktorima i dezertifikacijom;
(đ) stimuliše sprovođenje zajedničkih istraživačkih programa između nacionalnih, subregionalnih, regionalnih i međunarodnih istraživačkih organizacija, podjednako u javnim, i privatnim sektorima u cilju unapređivanja savršenijih, prihvatljivih po ceni koštanja i dostupnih tehnologija za održivi razvoj na bazi efikasnog učešća lokalnog stanovništva i zajednica; i
(e) povećava vodene resurse u ugroženim oblastima, uz pomoć, između ostalog, postupka zasejavanja oblaka radi stimulacije padavina.
(2) Prioritetni pravci istraživanja za posebne regione i subregione koji odražavaju različite lokalne uslove, trebalo bi biti uključeni u akcione programe. Konferencija Strana revidiraće periodično prioritetna istraživanja na predlog Odbora za nauku i tehnologiju.
TRANSFER, STICANJE, ADAPTACIJA I RAZVOJ TEHNOLOGIJA
(1) Strane se obavezuju, kako je zajednički dogovoreno i u skladu sa njihovim nacionalnim zakonodavstvom i/ili politikama, da unaprede, finansiraju i/ili olakšaju finansiranje transfera, sticanja, adaptacije i razvoja ekološki čistih, ekonomski pouzdanih i socijalno prihvatljivih tehnologija odgovarajućih za borbu protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše radi postizanja ciljeva održivog razvoja u ugroženim oblastima. Takva saradnja će se ostvarivati na bilateralnoj i multilateralnoj osnovi, po potrebi, uz potpuno korišćenje stručnosti međuvladinih i nevladinih organizacija. Strane će, naročito:
(a) potpuno iskoristiti odgovarajuće postojeće nacionalne, subregionalne, regionalne i međunarodne informacione sisteme i koordinaciono-informacione mehanizme radi distribucije informacija o postojećim tehnologijama, njihovim izvorima, rizicima u životnoj sredini i o osnovnim uslovima pod kojima isti mogu da se steknu;
(b) olakšati pristup posebno ugroženim zemljama u razvoju Stranama, pod povoljnim uslovima, uz povlastice i ustupanje na osnovu uzajamnog dogovora, posebno uzimajući u obzir zaštitu prava intelektualne svojine, najprihvatljivijim tehnologijama za praktičnu primenu za specifične potrebe lokalnog stanovništva, posvećujući posebnu pažnju socijalnom, kulturnom, ekonomskom, i ekološkom uticaju takve tehnologije;
(v) olakšati tehnološku saradnju između ugroženih zemalja Strana kroz finansijsku pomoć ili druga odgovarajuća sredstva;
(g) proširivati tehnološku saradnju među ugroženim zemljama u razvoju Stranama, uključujući, po potrebi i zajednička ulaganja, posebno u sektorima koji doprinose stvaranju alternativnih izvora sredstava za egzistenciju; i
(d) preduzimati odgovarajuće mere u stvaranju uslova na domaćem tržištu i finansijskom ili drugom podsticaju koji doprinose razvoju, transferu, sticanju i prilagođavanju odgovarajućim tehnologijama, znanjima, veštinama i praksi uključujući i mere radi obezbeđivanja adekvatne i efikasne zaštite prava intelektualne svojine.
(2) Strane će u skladu sa njihovim odgovarajućim mogućnostima koje podležu njihovom nacionalnom zakonodavstvu i/ili politici štititi, unaprediti i primeniti posebno odgovarajuću tradicionalnu i lokalnu tehnologiju, znanje, veštinu i praksu i u tom cilju one se obavezuju da:
(a) sačine predlog takvih tehnologija, znanja, veština i prakse i njihovih potencijalnih upotreba uz učešće lokalnog stanovništva, i šire takve informacije, po potrebi, u saradnji sa odgovarajućim međuvladinim i nevladinim organizacijama;
(b) obezbede da takve tehnologije, znanja, veštine i praksa budu odgovarajući zaštićene i da lokalno stanovništvo ima direktnu korist, na pravednoj osnovi i kao što je zajednički dogovoreno, od svakog komercijalnog korišćenja ili bilo kakvog tehničkog razvoja na toj osnovi;
(v) podstiču i aktivno podržavaju usavršavanje i distribuciju takvih tehnologija, znanja, veština i prakse ili razvoj novih tehnologija koje se razrađuju na toj osnovi; i
(g) olakšaju, po potrebi, prilagođavanje takvih tehnologija, znanja, veština i prakse radi šire upotrebe, i po potrebi, integrisati ih sa savremenom tehnologijom.
MERE PODRŠKE
PODIZANJE KAPACITETA, OBRAZOVANJE I JAVNA SVEST
(1) Strane prepoznaju značaj podizanja kapaciteta odnosno, razvoj institucija, obuke i razvoja nadležnih lokalnih i nacionalnih kapaciteta u naporima u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše. One će unaprediti, po potrebi, podizanje kapaciteta:
(a) kroz puno učešće lokalnog stanovništva na svim nivoima, posebno na lokalnom nivou, posebno žena i omladine, uz saradnju sa nevladinim i lokalnim organizacijama;
(b) jačanjem kapaciteta obuke i istraživanja na nacionalnom nivou u oblasti dezertifikacije i suše;
(v) osnivanjem i/ili jačanjem podrške i dodatnim službama za efikasno širenje odgovarajućih tehnoloških metoda i tehnika, i obrazovanjem terenskih službenika i članova seoskih organizacija za učešće u pristupima za očuvanje i održivo korišćenje prirodnih resursa;
(g) podpomažući primenu i širenje znanja, veština i prakse lokalnog stanovništva u okviru programa tehničke saradnje, gde god je to moguće;
(d) prilagođavanjem, gde je to potrebno, odgovarajućih čistih tehnologija i tradicionalnih seoskih i poljoprivrednih metoda savremenim socijalno-ekonomskim uslovima;
(đ) obezbeđivanjem odgovarajuće obuke i tehnologije u vezi sa iskorišćavanjem alternativnih izvora energije, naročito obnovljivih izvora energije, u cilju smanjenja zavisnosti od drveta za ogrev;
(e) kroz saradnju, kao što je zajednički dogovoreno, za jačanje kapaciteta ugroženih zemalja u razvoju Strana da razvijaju i sprovode programe u oblasti prikupljanja, analize i razmene informacija u skladu sa članom 16.;
(ž) kroz inovativne razvoje za jačanje alternativnih izvora sredstava za život, uključujući i sticanje novih veština;
(z) obukom donosioca odluka, rukovodioca i osoblja koje je odgovorno za prikupljanje i analizu podataka za širenje i korišćenje informacija o ranoj najavi suše i za proizvodnju hrane;
(i) efikasnijim delovanjem postojećih nacionalnih institucija i pravnih okvira, gde je potrebno, i stvaranjem novih, zajedno s jačanjem strateškog planiranja i upravljanja; i
(j) korišćenjem programa razmene posetilaca radi podizanja kapaciteta u ugroženim zemalja Strana, kroz dugoročni interaktivni proces učenja i istraživanja;
(2) Ugrožene zemlje u razvoju Strane, će sprovoditi, po potrebi, interdisciplinarni pregled raspoloživih kapaciteta i sredstava na lokalnom i nacionalnom nivou i mogućnosti za njihovo jačanje, u saradnji sa drugim zainteresovanim Stranama i nadležnim međuvladinim i nevladinim organizacijama.
(3) Učesnici će međusobno sarađivati i preko nadležnih međuvladinih organizacija, kao i sa nevladinim organizacijama u preuzimanju i podržavanju javne svesti i programima obrazovanja u ugroženim i, gde je važno, neugroženim zemljama Stranama, da bi potpomogli dublje razumevanje o uzrocima i dejstvima dezertifikacije i suše i važnost postizanja ciljeva ove Konvencije. U tom cilju, one će:
(a) sprovoditi kampanje za opštu javnu svest;
(b) unaprediti stalni pristup javnosti odgovarajućim informacijama, i šire učešće javnosti u aktivnostima obuke i javne svesti;
(v) podsticati osnivanje udruženja koja doprinose javnoj svesti;
(g) razvijati i razmenjivati materijale o obrazovanju i javnoj svesti, gde je moguće na domaćem jeziku, razmenjivati i druge stručnjake da obučavaju osoblje u ugroženim zemljama u razvoju Stranama za sprovođenje odgovarajućeg programa obrazovanja svesti i puno korišćenje obrazovnih materijala, kojima raspolažu nadležni međunarodni organi;
(d) proceniti potrebu obrazovanja u ugroženim oblastima, izraditi prikladne školske programe i proširiti, gde je potrebno, naučno obrazovanje i pismenost odraslih, i mogućnosti za sve, posebno za devojke i žene, u definisanju, očuvanja i trajnog korišćenja prirodnih resursa ugroženih područja; i
(đ) razvijati interdisciplinarne programe učešća koji uključuju svest o dezertifikaciji i suši u sistem obrazovanja i u neformalne, dopisne i praktične obrazovne programe odraslih.
(4) Konferencija Strana će organizovati i/ili učvrstiti mrežu regionalnih obrazovnih i trening centara u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše. Te mreže će biti koordinisane od strane jedne osnovane ili imenovane institucije u tu svrhu, da bi se osposobilo naučno, tehničko i rukovodeće osoblje i jačale postojeće institucije odgovorne za obrazovanje i školovanje u ugroženim zemalja Stranama, po potrebi, u pogledu harmonizacije programa i organizovanja razmene iskustava među njima. Ove mreže će usko sarađivati sa odgovarajućim međuvladinim i nevladinim organizacijama da bi se izbeglo dupliranje napora.
(1) Zbog centralnog značaja finansiranja za postizanje cilja Konvencije, Strane će, u granicama svojih mogućnosti, ulagati sve napore kako bi obezbedila odgovarajuća finansijska sredstva za programe u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše.
(2) U vezi s tim, razvijene zemlje Strane, dajući prioritet ugroženim zemljama Afrike i ne ignorišući pri tom ugrožene zemlje u razvoju Strane iz drugih regiona, u skladu sa članom 7., obavezuju se da:
(a) mobilišu znatna finansijska sredstva, uključujući i donacije i povlašćene kredite, kako bi podržali sprovođenje programa u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše;
(b) sprovode mobilizaciju adekvatnih, blagovremenih i predvidivih finansijskih izvora, uključujući nova i dodatna finansiranja iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine za pokriće dodatnih izdataka za one aktivnosti koje se tiču dezertifikacije i koja odgovaraju njegovim četiri centralnim oblastima, u skladu sa odgovarajućim odlukama Instrumenta o osnivanju Globalnog fonda za zaštitu životne sredine;
(v) olakšaju transfer tehnologije, znanja i veštine pomoću međunarodne saradnje; i
(g) istraže u saradnji sa ugroženim zemljama u razvoju Stranama nove metode i inicijative za mobilizaciju i usmeravanje sredstava, uključujući i fondacije, nevladine organizacije i druge entitete privatnog sektora, posebno zamenu duga i druga inovacijska sredstva koja povećavaju finansiranje za smanjenje spoljnog duga ugroženih zemalja u razvoju Strana, posebno onih u Africi.
(3) Ugrožene zemlje u razvoju Strane, u okvirima svojih mogućnosti, obavezuju se da mobilišu adekvatna finansijska sredstva za ostvarenje svojih nacionalnih akcionih programa.
(4) Pri mobilisanju finansijskih izvora Strane teže da u potpunosti iskoriste i kontinuirano kvalitativno usavrše sve nacionalne, bilateralne i multilateralne izvore i mehanizme finansiranja, koristeći konzorcijume, zajedničke programe i paralelna finansiranja i traženjem i uključivanjem finansijskih izvora i mehanizama iz privatnog sektora, uključujući i nevladine organizacije. Sa tim ciljem Strane će u potpunosti koristiti operativne mehanizme, razvijene u skladu sa članom 14.
(5) U cilju mobilisanja finansijskih sredstava, koji su potrebni ugroženim zemljama u razvoju Stranama za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše, Strane će:
(a) racionalizovati i ojačati upravljanje već dodeljenim sredstvima za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše, njihovim efikasnim iskorišćavanjem, procenjujući njihovu uspešnost i nedostatke, uklanjajući prepreke na putu njihovog efikasnog iskorišćavanja i, gde je potrebno, preorijentaciju programa u pogledu integrisanog dugoročnog pristupa, usvojenog u skladu sa ovom Konvencijom;
(b) dati dužnu prednost i pažnju u okviru rukovodećih organa multilateralnih finansijskih institucija, sredstava, uključujući regionalne banke za razvoj i fondove, u pomoći ugroženim zemljama u razvoju Stranama, posebno onima u Africi, u aktivnostima koje prethode sprovođenju Konvencije, posebno akcionih programa koji se sprovode u okvirima sprovođenja regionalnih priloga; i
(v) proučavati načine kojima se može učvrstiti regionalna i subregionalna saradnja podrške u naporima koji se preduzimaju na nacionalnom nivou.
(6) Druge Strane su ohrabrene da obezbede, na dobrovoljnoj osnovi, znanje, veštine i tehnike, koje se odnose na dezertifikaciju i/ili finansijske izvore za ugrožene zemlje u razvoju Strane.
(7) Potpuno sprovođenje obaveza Konvencije ugroženih zemalja u razvoju Strana, posebno onih u Africi, biće uveliko olakšano izvršavanjem obaveza Konvencije od strane razvijenih zemalja Strana, uključujući i posebne obaveze koje se tiču finansijskih izvora i prenosa tehnologije. U izvršenju svojih obaveza, razvijene zemlje Strane trebaju potpuno uzeti u obzir da su ekonomski i socijalni razvoj i iskorenjivanje siromaštva prvi prioriteti zemalja u razvoju Strana, posebno onih u Africi.
(1) Radi sprovođenja Konvencije, Konferencija Strana unaprediće raspoloživost finansijskih mehanizama i podsticati takve mehanizme da maksimalno povećaju raspoloživost finansiranja za ugrožene zemlje u razvoju Strane, posebno one u Africi. U tom cilju, Konferencija Strana će razmotriti, između ostalog, usvajanje takvih pristupa i politika koje:
(a) olakšavaju pribavljanje neophodnih finansijskih sredstava na nacionalnom, subregionalnom, regionalnom i globalnom nivou za aktivnosti koje su u skladu sa važnim odredbama Konvencije;
(b) podstiču pristupe finansiranju iz više izvora, mehanizma i sporazuma, i njihove procene u skladu sa članom 20.;
(v) dostavljaju na regionalnoj osnovi, zainteresovanim Stranama i odgovarajućim međuvladinim i nevladinim organizacijama informacije o dostupnim izvorima finansiranja i načinu finansiranja kako bi se olakšala njihova saradnja;
(g) olakšavaju uspostavljanje, po potrebi, mehanizama, kao što su nacionalni fondovi za borbu protiv dezertifikacije, uključujući i one u kojima učestvuju nevladine organizacije kako bi brzo i efikasno usmeravali finansijska sredstva na lokalnom nivou u ugroženim zemljama u razvoju Stranama; i
(d) jačaju postojeće fondove i finansijske mehanizme na subregionalnom i regionalnom nivou, posebno u Africi, radi pružanja podrške za efikasnije sprovođenje Konvencije.
(2) Konferencija Strana, će takođe podsticati pružanje podrške, aktivnostima na nacionalnom, subregionalnom i regionalnom nivou koje omogućuju zemljama u razvoju Stranama da izvrše svoje obaveze iz ove Konvencije, preko različitih mehanizama u okviru sistema Ujedinjenih Nacija i preko multilateralnih finansijskih institucija.
(3) Ugrožene zemlje u razvoju Strane će iskoristiti, i gde je potrebno, osnovati i/ili jačati nacionalne mehanizme koordinacije, integrisane u nacionalne razvojne programe, što bi osiguralo efikasnu upotrebu svih raspoloživih finansijskih izvora. One će takođe koristiti procese učešća, uključujući nevladina udruženja, lokalne grupe i privatni sektor u prikupljanju fondova, izradi i sprovođenju programa i omogućavanju grupama pristup fondovima na lokalnom nivou. Ove aktivnosti mogu se efikasno povećati boljom koordinacijom i fleksibilnim programima.
(4) Radi povećanja efikasnosti postojećih finansijskih mehanizama osniva se Globalni Mehanizam za unapređenje akcija, koje vode ka mobilizovanju i usmeravanju značajnih finansijskih sredstava, uključujući i prenošenje tehnologije na besplatnoj osnovi i/ili po povlašćenim ili drugim uslovima, zemljama u razvoju Stranama. Ovaj globalni mehanizam funkcioniše pod rukovodstvom i upravljanjem Konferencije Strana i biće joj odgovoran.
(5) Konferencija Strana će na svojoj prvoj redovnoj sednici odrediti organizaciju u okviru Globalnog mehanizma. Konferencija Strana i organizacija koja je određena, će usaglašavati uslove za funkcionisanje Globalnog mehanizma kako bi se osiguralo da taj mehanizam, između ostalog:
(a) utvrdi i sastavi pregled važnih bilateralnih i multilateralnih programa saradnje, koji su na raspolaganju za sprovođenje Konvencije;
(b) savetuje, na zahtev, Strane o inovativnim metodama finansiranja i izvorima finansijske pomoći i o poboljšanju koordinacije aktivnosti saradnje na nacionalnom nivou;
(v) dostavlja zainteresovanim Stranama i nadležnim međuvladinim i nevladinim organizacijama informacije o postojećim izvorima finansijskih sredstava i odgovarajućih načina finansiranja, da bi se olakšala saradnja među njima; i
(g) podnosi referate o svojim aktivnostima Konferenciji Strana, počev od njene druge sednice.
(6) Konferencija Strana će na svojoj prvoj sednici napraviti odgovarajuće dogovore sa organizacijom u okviru Globalnog mehanizma, za administrativno delovanje takvog mehanizma, sklapajući do mogućeg obima na osnovu postojećih budžetskih i ljudskih potencijala;
(7) Konferencija Strana će, na svojoj trećoj redovnoj sednici, revidirati politike, modalitete delovanja i aktivnosti Globalnog mehanizma odgovornog Konferenciji shodno tački 4, uzimajući u obzir odredbe iz člana 7. Na osnovu te revizije, razmotriće i preduzeti potrebne korake.
INSTITUCIJE
(1) Ovim se osniva Konferencija Strana.
(2) Konferencija Strana je najviši organ Konvencije. Ona u okviru svog mandata donosi odluke, koje su neophodne za unapređenje njenog efikasnog sprovođenja. Ona će naročito:
(a) redovno pratiti sprovođenje Konvencije i funkcionisanja njenih institucionalnih sporazuma u pogledu dosadašnjih iskustava na nacionalnim, subregionalnim, regionalnim i međunarodnim nivoima i na osnovu razvoja naučnog i tehnološkog znanja;
(b) podsticati i olakšati razmenu informacija o merama koje su usvojile Strane i određivati formu i vremenski raspored prenosa informacija u saglasnosti sa članom 26., razmatrati izveštaje i davati preporuke na osnovu njih;
(v) osnivati pomoćne organe, koji se smatraju potrebnim za sprovođenje ove Konvencije;
(g) pregledavati izveštaje koje joj podnose njeni pomoćni organi i pružati im uputstva;
(d) usaglašavati i usvajati, na osnovu konsenzusa, proceduru i finansijska pravila za sebe i za druge pomoćne organe;
(đ) usvajati ispravke u Konvenciji u skladu sa članovima 30. i 31.;
(e) odobravati program i budžet za svoje aktivnosti i pomoćnih tela, i preduzeti potrebne mere za njihovo finansiranje;
(ž) po potrebi, tražiti odgovarajuću saradnju i koristiti se uslugama i informacijama dobijenim od kompetentnih tela ili ustanova, kako nacionalnih tako i međunarodnih, međuvladinih i nevladinih;
(z) unapređivati i jačati veze sa drugim odgovarajućim konvencijama, izbegavajući pri tome dupliranje truda; i
(i) ostvarivati, takođe, i druge funkcije koje mogu biti neophodne za postizanje ciljeva Konvencije.
(3) Konferencija Strana će na svojoj prvoj sednici usvojiti, na osnovu konsenzusa, sopstvenu proceduru koja će uključivati proceduru za donošenje odluka po pitanjima koja nisu predviđena u ovoj Konvenciji. U takvim procedurama može se zahtevati specifična većina koja je potrebna za donošenje konkretnih odluka.
(4) Prvu sednicu Konferencije Strana saziva Privremeni Sekretarijat prema članu 35. a održaće se ne kasnije od godine dana nakon datuma stupanja na snagu ove Konvencije. Druga, treća i četvrta redovna sednica će biti godišnje održane, a kasnije redovne sednice će biti održane svake druge godine, ako Konferencija Strana ne odluči drugačije.
(5) Vanredne sednice Konferencije Strana će biti održane ako tako odluči Konferencija Strana na redovnim sednicama ili na osnovu pismenog zahteva bilo koje od Strana i to u roku od tri meseca pošto Stalni sekretarijat obavesti o tom zahtevu Strana, podržan od najmanje jedne trećine ukupnog broja Strana.
(6) Na svakoj redovnoj sednici Konferencija Strana će birati Predsedništvo. Struktura i funkcije Predsedništva biće određeni u proceduri. Pri imenovanju Predsedništva dužna pažnja obratiće se potrebi da se osigura pravična geografska podela i adekvatna zastupljenost ugroženih zemalja Strana, posebno onih u Africi.
(7) Organizacija Ujedinjenih nacija, njene specijalizovane organizacije, a isto tako i bilo koja država članica tih organizacija ili bilo koji posmatrač pri njima koji nije Strana Konvencije, može prisustvovati sednici Konferencije Strana u svojstvu posmatrača. Bilo koji organ ili bilo koja ustanova, bilo da je nacionalna ili međunarodna, vladina ili nevladina, koja je kvalifikovana za probleme koje obuhvata ova Konvencija, te koja je obavestila Stalni sekretarijat o svojoj želji da bude prisutna na sednici Konferencija Strana u svojstvu posmatrača, može dobiti dozvolu za učešće u njoj, osim ako protiv toga ne pravi prigovor najmanje jedna trećina prisutnih Strana. Dozvola i učešće posmatrača regulišu se procedurom koja je usvojena od Konferencije Strana.
(8) Konferencija Strana može se obratiti molbom nadležnim nacionalnim i međunarodnim organizacijama, koje raspolažu odgovarajućim stručnim znanjem da joj daju informacije, koje se odnose na član 16. tačka (e), član 17. tačka 1 (v), član 18. tačka 2 (b).
(1) Ovim se osniva Stalni Sekretarijat.
(2) Stalni Sekretarijat vrši sledeće funkcije:
(a) organizuje sednice Konferencije Strana i njenih pomoćnih organa, koji se osnivaju u skladu sa Konvencijom i pružaju im neophodne usluge;
(b) prikuplja i prosleđuje dostavljene izveštaje;
(v) olakšava pomoć, na zahtev ugroženih zemalja u razvoju Strana, a posebno onih u Africi, u prikupljanju i davanju informacija koje zahteva Konvencija;
(g) koordinira svoje aktivnosti sa sekretarijatima drugih važnih međunarodnih organa i konvencija;
(d) uvodi, pod rukovodstvom Konferencije Strana, takve administrativne i ugovorne sporazume koji mogu biti potrebni za efikasno izvršenje njene funkcije;
(đ) priprema izveštaje o izvršavanju zadataka u skladu sa ovom Konvencijom i dostavlja Konferenciji Strana; i
(e) izvršava bilo kakve druge funkcije sekretarijata koje može odrediti Konferencija Strana.
(3) Konferencija Strana na svojoj prvoj sednici imenuje Stalni Sekretarijat i priprema mere za njegovo funkcionisanje.
(1) Ovim se osniva Odbor za nauku i tehnologiju u svojstvu pomoćnog organa.
(2) Konferencije Strana sa zadatkom da dostavlja informacije i konsultacije o naučno-tehničkim pitanjima koja se odnose na borbu protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše. Sednice ovog Odbora sprovode se zajedno sa redovnim sednicama Konferencije Strana koje su multidisciplinarnog karaktera i otvorene za učešće svih Strana. U njegov sastav ulaze predstavnici vlada, koji su kompetentni i stručni u odgovarajućim oblastima znanja. Konferencija Strana će na svojoj prvoj sednici doneti odluku o aktivnostima Odbora.
(3) Konferencija Strana sastavlja i vodi evidentni spisak nezavisnih eksperata, koji raspolažu iskustvom i znanjima u odgovarajućim oblastima. Ovaj spisak se sastavlja na osnovu pismenih podnesaka Strana o imenovanju eksperata imajući u vidu potrebe multilateralnog pristupa i široke geografske predstavljenosti.
(4) Konferencija Strana može, ako je potrebno, imenovati specijalne grupe koje će joj preko Odbora podnositi informacije i konsultacije po specifičnim pitanjima, koja se tiču stanja u oblasti nauke i tehnologije znanja, koja se odnose na borbu protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše. U sastav ovih grupa će ulaziti pojedini eksperti čija su imena uzeta iz spiska, uzimajući u obzir potrebe multidisciplinarnog pristupa i široke geografske zastupljenosti. Ovi eksperti će imati naučna i praktična iskustva i biće postavljeni od Konferencije Strana na preporuku Odbora. Konferencija Strana donosi odluku u odnosu na delokrug poslovanja i uslove rada ovih grupa.
UMREŽAVANJE INSTITUCIJA, AGENCIJA I TELA
(1) Odbor za nauku i tehnologiju će pod nadzorom Konferencije Strana, doneti mere za ispitivanje i vrednovanje nadležnih postojećih mreža, institucija, agencija i tela koja su voljna da postanu jedinice mreže. Postojanje takvih mreža će pomoći sprovođenje Konvencije.
(2) Na osnovu rezultata ispitivanja i ocenjivanja, prema tački 1, Odbor za nauku i tehnologiju će pripremiti preporuke Konferenciji Strana o načinima i sredstvima o jačanju jedinica mreža na lokalnom, nacionalnom i drugim nivoima u pogledu iznošenja tematskih potreba, o kojima se govori u članovima 16. do 19. Konvencije.
(3) Uzimajući u obzir ove preporuke Konferencija Strana će:
(a) odrediti nacionalne, subregionalne, regionalne i međunarodne jedinice, koje su najprikladnije za umrežavanje i preporučiti operativne procedure, te vremenski okvir za njih; i
(b) odrediti jedinice koji najviše odgovaraju za unapređivanje i jačanje ovakve mreže na svim nivoima.
PROCEDURE
(1) Svaka Strana, na redovnim sednicama, preko Stalnog Sekretarijata će podnositi Konferenciji Strana na razmatranje izveštaje o merama koje je preduzela za sprovođenje Konvencije. Konferencija Strana će odrediti vremenski raspored za podnošenje i format takvih izveštaja.
(2) Ugrožene zemlje-Strane će podnositi opis strategija koje su određene članom 5. i opis bitnih informacija o njihovom sprovođenju.
(3) Ugrožene zemlje-Strane će, koje sprovode akcione programe prema članovima 9. do 15. podnositi detaljan opis programa njihovog sprovođenja.
(4) Bilo koja grupa iz ugroženih zemalja-Strana može se dogovarati o zajedničkim merama preduzetim na subregionalnom i/ili regionalnom nivou u okviru akcionih programa.
(5) Razvijene zemlje-Strane podnose izveštaje o preduzetim merama za pružanje pomoći u pripremi i sprovođenju akcionih programa uključujući i informaciju o finansijskim sredstvima, koje su obezbedile ili obezbeđuju saglasno sa ovom Konvencijom.
(6) Dostavljene informacije prema tačkama 1 do 4 Stalni sekretarijat će proslediti što je pre moguće Konferenciji Strana i svim nadležnim pomoćnim telima.
(7) Konferencija Strana će na zahtev omogućiti davanje tehničke i finansijske pomoći ugroženim zemljama u razvoju Stranama, naročito onima u Africi, u prikupljanju i dostavljanju informacija skladno s ovim članom, kao i u određivanju tehničkih i finansijskih potreba za akcione programe.
MERE ZA REŠAVANJE PITANJA SPROVOĐENJA
Konferencija Strana će razmatrati i usvajati procedure i institucijalne mehanizme za rešavanje pitanja koja se mogu pojaviti u pogledu sprovođenja ove Konvencije.
(1) Strane će regulisati bilo kakve sporove među njima, koji se tiču tumačenja ili primene Konvencije, putem pregovora, ili drugim mirnim sredstvima po svom izboru.
(2) Pri ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju Konvenciji u bilo koje vreme posle tog, Strana, koja nije regionalna organizacija za ekonomske integracije, može podneti Depozitaru u pismenoj formi izjavu o tome da u bilo kom sporu u odnosu na tumačenje ili primenu Konvencije priznaje kao obavezujuće jedno ili oba sledeća sredstva rešavanja spora u odnosima sa Stranama koje prihvataju istu obavezu:
(a) arbitražu u skladu sa procedurama koje je prihvatila Konferencija Strana u obliku priloga u što je moguće kraćem roku;
(b) prenošenje spora Međunarodnom sudu pravde.
(3) Strana koja predstavlja regionalnu organizaciju za ekonomske integracije može napraviti izjavu s istim smislom vezano za arbitražu, a u skladu sa procedurom prema tački 2 (a).
(4) Izjava, sastavljena u skladu sa tačkom 2, ostaje na snazi do isteka roka njenog važenja u saglasnosti sa njenim uslovima ili u toku tri meseca pošto je pismeno obaveštenje o njenom opozivu bilo dato na čuvanje Depozitaru.
(5) Isticanje roka važenja izjave, obaveštenje o njegovom opozivu ili nove izjave ni na koji način neće uticati na postupke koji su u toku pred arbitražom ili Međunarodnim sudom pravde, osim ako se strane spora ne dogovore drugačije.
(6) Ako Strane u sporu nisu prihvatile istu ili bilo koju proceduru u saglasnosti sa tačkom 2, ili ako nisu uspele da reše svoj spor u roku od isteka dvanaest meseci posle obaveštenja poslatog od jedne Strane drugoj Strani o tome da među njima postoji spor, taj spor će biti poslat na pomirenje na zahtev bilo koje od Strana, u skladu s postupkom koji će Konferencija Strana usvojiti u obliku priloga što je pre moguće.
(1) Prilozi predstavljaju sastavni deo ove Konvencije i, dok se ne predvidi drugačije, bilo koje pozivanje na ovu Konvenciju isto tako znači i poziv na njene priloge.
(2) Strane će tumačiti odredbe priloga na način koji odgovara njihovim pravima i obavezama koje proističu iz članstva ove Konvencije.
(1) Bilo koja Strana može predlagati izmene u Konvenciji.
(2) Izmene u Konvenciji će se prihvatati na redovnoj sednici Konferencije Strana. Stalni Sekretarijat upućuje Stranama tekst bilo koje izmene koja se predlaže najmanje šest meseci pre zasedanja, na kome se predlaže da se one prihvate. Stalni Sekretarijat će takođe dostaviti predložene izmene potpisnicama Konvencije.
(3) Strane će uložiti sve napore da konsenzusom postignu saglasnost za bilo koju izmenu u Konvenciji. Ako su sve mogućnosti za postizanje konsenzusa iskorišćene, a saglasnost nije postignuta, izmena će se, u zadnjem pokušaju, usvojiti dvotrećinskom većinom glasova prisutnih Strana koji glasaju na sastanku. Prihvaćene izmene će Stalni Sekretarijat dostaviti Depozitaru, koji će ih dalje dostaviti svim Stranama radi ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja.
(4) Instrumenti o ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju izmene predaju se na čuvanje Depozitaru. Izmena prihvaćena u skladu sa tačkom 3, stupa na snagu za one Strane koje su je prihvatile, devedesetog dana od dana dobijanja Depozitara dokumenta o ratifikovanju, prihvatanju, odobrenju ili priključenju od najmanje dve trećine Strana Konvencije, koje su bile Strane u trenutku prihvatanja izmene.
(5) Ispravka stupa na snagu za bilo koju drugu Stranu devedeseti dan posle predaje od Strane na čuvanje Depozitaru svog dokumenta o ratifikovanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju navedene ispravke ili pristupanju pomenutoj izmeni.
(6) U smislu ovog člana i člana 31. termin "Strane prisutne i učesnice u glasanju" označava Strane koje su prisustvovale i glasale "za" ili "protiv".
(1) Bilo koji dodatni prilog uz Konvenciju i bilo koja ispravka uz bilo koji prilog predlažu se i prihvataju u skladu sa procedurom unošenja ispravki u Konvenciju, koja je iznesena u članu 30. s tim što, kod prihvatanja dopunskog priloga o regionalnom sprovođenju, ili ispravke priloga o bilo kom regionalnom sprovođenju, predviđena većina u skladu sa članom će uključiti dvotrećinsku većinu glasova Strana prisutnih koji su glasali iz odgovarajućeg regiona. Usvajanje ili izmene priloga Depozitar će dostaviti svim Stranama.
(2) Prilog prihvaćen u skladu sa tačkom 1 osim dopunskih priloga o regionalnom sprovođenju, ili ispravku uz priloge, stupaju na snagu za sve Strane posle šest meseci od dana kada je Depozitar dostavio tim Stranama saopštenje o prihvatanju takvog priloga ili takve izmene, sa izuzetkom onih Strana koje su u trajanju tog perioda obavestili u pismenoj formi Depozitara o svom neprihvatanju takvog priloga ili izmene. Takav prilog ili izmena stupaju na snagu za Strane koje opozivaju svoje obaveštenje o neprihvatanju, devedeseti dan posle datuma kada je Depozitar primio saopštenje o opozivu takvog saopštenja.
(3) Bilo koji dopunski prilog o regionalnom sprovođenju ili bilo koja ispravka uz njega, koji su bili primljeni u skladu sa tačkom 1, stupaju na snagu za sve Strane šest meseci posle datuma upućivanja od strane Depozitara takvim Stranama saopštenja o prihvatanju takvog priloga ili izmene osim, u odnosu prema:
(a) bilo kojoj Strani koja je u trajanju takvog šestomesečnog perioda obavestila Depozitara u pismenoj formi o svom neprihvatanju takvog dopunskog priloga o regionalnom sprovođenju ili izmene uz njega i u tom slučaju takav prilog ili izmene stupaju na snagu za Strane, koje opozovu svoje obaveštenje o neprihvatanju, devedeseti dan posle dana kada je Depozitar dobio saopštenje o opozivu takvog obaveštenja; i
(b) bilo koja Strana, koja je podnela izjavu u odnosu na dopunske priloge o regionalnom sprovođenju ili izmene uz nju u skladu sa tačkom 4 člana 34., u tom slučaju takav prilog ili izmena uz njega stupa na snagu za takvu Stranu devedeseti dan posle datuma predaje na čuvanje Depozitaru svog instrumenta o ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju u vezi sa takvim prilogom ili izmenom.
(4) Ako prihvaćeni prilozi ili izmene priloga uključuje izmene Konvencije, takav prilog ili izmena priloga neće stupati na snagu dok ne stupi na snagu izmena Konvencije.
(1) Sa izuzetkom, koji je predviđen u tački 2, svaka Strana Konvencije ima pravo na jedan glas.
(2) Regionalne organizacije za ekonomske integracije, u pitanjima koja su u okviru njihove nadležnosti, ostvaruju svoje pravo da glasaju sa brojem glasova koji odgovara broju njihovih država članica koje su Strane ove Konvencije. Takve organizacije ne ostvaruju svoje pravo glasa, ako bila koja od njihovih država članica ostvaruje svoje pravo glasa i obrnuto.
ZAKLJUČNE ODREDBE
Ova Konvencija biće otvorena za potpisivanje državama članicama Organizacije Ujedinjenih nacija ili bilo kojoj njenoj specijalizovanoj organizaciji ili Stranama Statuta Međunarodnog suda i regionalnim organizacijama za ekonomske integracije u Parizu od 14. do 15. oktobra 1994. godine. Ona ostaje otvorena za potpisivanje, posle toga, u sedištu Organizacije Ujedinjenih nacija u Njujorku do 13. oktobra 1995. godine.
RATIFIKOVANJE, PRIHVATANJE, ODOBRAVANJE I PRISTUPANJE
(1) Konvencija podleže ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju od strane država ili regionalnih organizacija za ekonomske integracije. Ona će biti otvorena za pristupanje naredni dan posle datuma kad se zatvara za potpisivanje. Instrumenti o ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju predaju se na čuvanje Depozitaru.
(2) Bilo koja regionalna organizacija za ekonomske integracije, koja postaje Strana Konvencije, pri čemu ni jedna od njenih država članica ne predstavlja Stranu, vezana je svim obavezama koje proističu iz Konvencije. U slučaju kada jedna ili više država članica takve organizacije, takođe, predstavljaju Strane, ove organizacije i njene države članice donose odluke u odnosu na svoje odgovarajuće obaveze na izvršenju svojih obaveza, koje proističu iz Konvencije. U takvim slučajevima organizacija i države članice ne mogu istovremeno ostvariti prava koja proističu iz Konvencije.
(3) U svojim instrumentima o ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, regionalne organizacije za ekonomske integracije daju saopštenja o stepenu svoje kompetencije po pitanjima koja reguliše Konvencija. One će, takođe bez odlaganja obaveštavati Depozitara, koji sa svoje strane obaveštava Strane o bilo kakvoj suštinskoj izmeni stepena njihove kompetencije.
(4) U svom instrumentu o ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, bilo koja Strana može da izjavi, u odnosu na to, bilo kakav dopunski prilog o regionalnom sprovođenju ili bilo koja ispravka priloga o bilo kom regionalnom sprovođenju, koji će stupiti na snagu tek posle predaje na čuvanje njihovog dokumenta o ratifikovanju, prihvatanju, odobrenju ili pristupanju.
Sekretarske funkcije prema članu 23., na privremenoj osnovi, sprovodiće Sekretarijat koji je osnovala Opšta Skupština Ujedinjenih nacija rezolucijom 47/188 od 22. decembra 1992. godine, sve do završetka prve sednice Konferencije Strana.
(1) Konvencija stupa na snagu devedesetog dana posle predaje na čuvanje pedesetog dokumenata o ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju.
(2) Za svaku državu ili regionalnu organizaciju za ekonomske integracije, koje Konvenciju ratifikuju, prihvate, odobre, ili pristupe Konvenciji posle predaje na čuvanje pedesetog dokumenta o ratifikovanju, prihvatanju, odobravanju ili pristupanju, Konvencija stupa na snagu devedesetog dana posle predaje na čuvanje od strane te države ili takve regionalne organizacije za ekonomske integracije.
(3) U smislu tačke 1 i 2, svaki instrument koji je predala na čuvanje regionalna organizacija za ekonomske integracije, neće važiti kao dopunski onim koje su predale države članice te organizacije.
Nikakva izuzimanja se ne dopuštaju prema ovoj Konvenciji.
(1) U bilo koje vreme po isteku tri godine od dana stupanja Konvencije na snagu za Stranu, ta Strana učesnica može istupiti iz Konvencije, uputivši pismeno saopštenje Depozitaru.
(2) Bilo koje istupanje stupa na snagu po isteku jedne godine od dana kada je Depozitar dobio saopštenje o istupanju ili nekog kasnijeg datuma, koji može biti naznačen u saopštenju o istupanju.
Funkciju Depozitara Konvencije vrši Generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
Original ove Konvencije, čiji tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom ili španskom jeziku su podjednako autentični, predaje se na čuvanje Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija.
ZA POTVRDU GORE NAVEDENOG niže potpisani, za to propisno ovlašćeni, potpisali su ovu Konvenciju.
URAĐENO u Parizu, sedamnaestog juna hiljadu devetsto devedeset i četvrte godine.
PRILOG O REGIONALNOM SPROVOĐENJU ZA AFRIKU
Član 1
Ovaj Prilog primenjuje se na Afriku u odnosu na svaku Stranu i u skladu sa Konvencijom, i posebno sa njenim članom 7. u cilju borbe protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše u aridnim, semiaridnim i suvim subhumidnim područjima.
Član 2
Cilj ovog priloga na nacionalnom, subregionalnom i regionalnom nivou u Africi i u pogledu njenih posebnih uslova, sastoji se u:
(a) određivanju mera i dogovora, imajući u vidu karakter i procese pružanja pomoći od strane razvijenih zemalja Strana, u skladu sa odgovarajućim odredbama Konvencije;
(b) obezbeđivanju efikasnog i praktičnog sprovođenja Konvencije, u odnosu na posebne uslove koji postoje u Africi; i
(v) unapređivanju procesa i aktivnosti vezanih za borbu protiv dezertifikacije i/ili za ublažavanje posledica suše u aridnim, semiaridnim i suvim subhumidnim područjima Afrike.
POSEBNI USLOVI AFRIČKOG REGIONA
Član 3
Pri izvršenju ovih obaveza u skladu sa Konvencijom, Strane će se u sprovođenju ovog Priloga pridržavati osnovnih principa, koji podrazumevaju sledeće posebne uslove u Africi:
(a) postojanje velikog dela aridnih, semiaridnih i suvih subhumidnih oblasti;
(b) znatan broj zemalja i značajan deo stanovništva ugrožen je pod negativnim uticajem dezertifikacije i često ponavljanim velikim sušama;
(v) veliki broj ugroženih zemalja nema izlaz na more;
(g) široke razmere siromaštva preovlađuju u najviše ugroženim zemljama, od kojih veliki broj čine najnerazvijenije zemlje, i njihove potrebe za značajnim iznosima spoljne pomoći u vidu subvencija i krediti pod povoljnim uslovima kako bi se sprovodili njihovi razvojni ciljevi;
(d) teške socijalno-ekonomske uslove, pogođene pogoršanim i nestalnim uslovima trgovine, spoljna dugovanja i politička nestabilnost, što uzrokuje unutrašnje, regionalne i međunarodne migracije;
(đ) mali oslonac stanovništva na prirodne resurse kao izvore sredstava za egzistenciju, koja u kombinaciji sa demografskim tendencijama i činiocima, slabom tehnološkom osnovom i neodrživom proizvodnom praksom vode ka ozbiljnoj degradaciji resursa;
(e) odsustvo institucionalne i pravne osnove, slabo razvijena infrastruktura, nedovoljan naučno-tehnički i obrazovni potencijal uslovljavaju neophodnost značajne izgradnje kapaciteta; i
(ž) centralno mesto za mere u borbi protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše u nacionalnim prioritetima razvoja ugroženih afričkih zemalja.
OBAVEZE AFRIČKIH ZEMALJA STRANA
Član 4
(1) Uzimajući u obzir svoje odgovarajuće mogućnosti, afričke zemlje Strane obavezuju se da će:
(a) prihvatiti borbu protiv dezertifikacije i/ili ublažavanje posledica suše kao jednu od glavnih strategija u svojim naporima ka iskorenjivanju siromaštva;
(b) unaprediti regionalnu saradnju i integraciju, u duhu solidarnosti i partnerstva polazeći od zajedničkih interesa, u okviru programa i aktivnosti u borbi protiv dezertifikacije i/ili za ublažavanje posledica suše;
(v) usavršavati i jačati postojeće ustanove, koje se bave problemima dezertifikacije i suše i uključiti ostale postojeće institucije, po potrebi, da bi se povećala njihova efikasnost i obezbedilo efikasno korišćenje resursa;
(g) podržavati razmenu informacija o odgovarajućim tehnologijama, znanja, veština i prakse između njih; i
(d) razvijati interventne planove za ublažavanje posledica suše u područjima koja su pogođena dezertifikacijom i/ili sušom.
(2) Shodno opštim i posebnim obavezama, iznetim u članovima 4. i 5. Konvencije, ugrožene afričke zemlje Strane će nastojati da:
(a) izdvajaju u okviru svojih nacionalnih budžeta odgovarajuća finansijska sredstva uzimajući u obzir nacionalne uslove i mogućnosti i novi prioritetni zadatak koji je Afrika odredila u vezi sa pojavom dezertifikacije i/ili suše;
(b) podržavaju i jačaju reforme koje se trenutno napredno sprovode ka većoj decentralizaciji, revizije sistema gazdovanja resursima, a isto tako i šire učešća lokalnog stanovništva i opština; i
(v) da utvrde i mobilišu nova dodatna nacionalna finansijska sredstva i prioritetno prošire postojeće nacionalne kapacitete i sredstva kako bi se mobilisali domaći finansijski izvori.
OBAVEZE RAZVIJENIH ZEMALJA STRANA
Član 5
(1) Pri ispunjenju svojih obaveza u skladu sa članovima 4., 6. i 7. Konvencije, razvijene zemlje Strane će dati prioritet ugroženim afričkim zemljama Stranama, i u tom smislu, će:
(a) pružati im pomoć u borbi protiv dezertifikacije i/ili u ublažavanju posledica suše, omogućavajući i/ili olakšavajući pristup finansijskim i/ili drugim sredstvima, i unapređujući i finansirajući i/ili olakšavajući finansiranje transfera, prilagođavanje i pristup odgovarajućim ekološkim tehnologijama i veštinama, kako je zajednički dogovoreno i u skladu sa nacionalnom politikom, računajući na njihovo prihvatanje suzbijanja siromaštva kao centralne strategije;
(b) nastojati da odvajaju i dostavljaju značajna sredstva i/ili da uvećavaju sredstva za borbu protiv dezertifikacije i/ili ublažavanje posledica suše; i
(v) pomoći im u jačanju kapaciteta koji bi omogućio poboljšanje njihovih institucionalnih osnova, kao i njihovih naučnih i tehničkih mogućnosti, sakupljanju informacija i analiza, i istraživanja i razvoja u cilju borbe protiv dezertifikacije i/ili ublažavanje posledica suše.
(2) Druge zemlje Strane na dobrovoljnoj osnovi mogu preneti ugroženim afričkim zemljama Stranama, tehnologiju, znanje, veštinu, koje se odnose na borbu protiv dezertifikacije i/ili izvore finansiranja. Transferi ovakvih znanja, veštine i metoda su olakšani putem međunarodne saradnje.
OKVIR STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ
Član 6
(1) Nacionalni akcioni programi predstavljaju jedan od centralnih integralnih delova šireg procesa formulisanja nacionalne politike za održivi razvoj ugroženih afričkih zemalja Strana.
(2) Proces učešća i konsultacija će biti pokrenut, u koji su uključeni odgovarajući nivoi vlade, lokalne zajednice i nevladine organizacije da bi se dala uputstva za strategiju, uz fleksibilno planiranje, mogućeg maksimalnog učešća lokalnog stanovništva. Po potrebi, u ovaj proces mogu biti uključene bilateralne i multilateralne agencije za saradnju na zahtev zainteresovanih afričkih ugroženih zemalja Strana.
RASPORED ZA PRIPREMU AKCIONIH PROGRAMA
Član 7
U periodu do stupanja ove Konvencije na snagu ugrožene afričke zemlje Strane, u saradnji sa drugim članovima međunarodne zajednice, po potrebi, koliko je to moguće, će privremeno primenjivati, one odredbe ove Konvencije, koje se odnose na pripremanje nacionalnih, subregionalnih i regionalnih akcionih programa.
SADRŽAJ NACIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 8
(1) U saglasnosti sa članom 10. Konvencije, sveobuhvatna strategija nacionalnih akcionih programa će istaći integrisane programe lokalnog razvoja za ugrožena područja, bazirani na mehanizmima učešća i na integraciji strategija za iskorenjivanje siromaštva u naporima za borbu protiv dezertifikacije i ublaživanje posledica suše. Ovi programi usmereni su na jačanje potencijala lokalnih vlasti i obezbeđenje aktivnog učešća lokalnog stanovništva, opština i grupa sa naglaskom na obrazovanja, trening, mobilizaciju nevladinih udruženja sa dokazanim iskustvom i jačanjem decentralizovanih vladinih struktura.
(2) Nacionalni akcioni programi, ako bude potrebno, uključivaće i sledeće opšte karakteristike:
(a) primenu dosadašnjih iskustava u borbi protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše u razvijanju i sprovođenju nacionalnih programima delovanja, uzimajući u obzir socijalne, ekonomske i ekološke uslove;
(b) utvrđivanje činilaca koji doprinose dezertifikaciji i/ili suši, i izvora dostupnih i potrebnih kapaciteta i uspostavljanje odgovarajuće politike i institucionalnih i ostalih odgovora i mera neophodnih za suzbijanje ovog fenomena i/ili za ublažavanje njihovih posledica; i
(v) širenje učešća lokalnog stanovništva i opština, uključujući tu i žene, zemljoradnike i stočare i dodeljivanja im veće odgovornosti u upravljanju.
(3) Nacionalni akcioni programi će takođe, po potrebi, predviđati sledeće:
(a) mere za poboljšanje ekonomskih uslova sa ciljem iskorenjivanja siromaštva:
(I) povećanje mogućnosti za zaposlenjem, posebno za najsiromašnije članove opštine, i to:
- razvojem tržišta poljoprivrednih i stočarskih proizvoda,
- stvaranjem finansijskih instrumenata, koji odgovaraju lokalnim potrebama,
- potpomaganjem raznolikosti u poljoprivredi i stvaranje poljoprivrednih preduzeća, i
- razvojem ekonomskih aktivnosti para-poljoprivrednog i nepoljoprivrednog tipa;
(II) poboljšanje dugoročno perspektivnog razvoja seoske ekonomije putem stvaranja:
- stimulansa za produktivne investicije i pristup ka sredstvima za proizvodnju; i
- politike cena i poreza i komercijalne prakse koja podstiče razvoj;
(III) definisanje i primena politike stanovništva i migracije u svrhu smanjivanja pritisaka stanovništva na zemljište; i
(IV) podsticaj korišćenja kultura otpornih na sušu i primena integralnih sistema suvog ratarenja u svrhu obezbeđenja hrane;
(b) mere za očuvanje prirodnih resursa:
(I) osiguranje integralnog i održivog upravljanja prirodnim resursima, uključujući:
- poljoprivredno zemljište i pašnjake;
- biljni pokrivač i životinjski svet;
- šume;
- vodne resurse; i
- biološku raznovrsnost;
(II) obrazovanje u svrhu jačanja javne svesti i kampanje o obrazovanju iz oblasti zaštite životne sredine i širenje znanja koje se odnosi na održivo upravljanje prirodnim resursima; i
(III) obezbeđenje razvoja i uspešnog korišćenja različitih izvora energije, unapređenje alternativnih izvora energije, posebno solarne energije, energije vetra i biogasa, i posebnih priprema za transfere, prihvatanje i prilagođavanje odgovarajuće tehnologije u svrhu smanjivanja pritiska na slabe prirodne resurse;
(v) mere za usavršavanje institucionalne organizacije:
(I) određivanje uloge i obaveza centralne vlade i lokalnih organa vlasti u okviru politike planiranja iskorišćavanja zemljišta;
(II) podsticanje politike aktivne decentralizacije, prenošenje odgovornosti za upravljanje i donošenje odluka na lokalne vlasti, i ohrabrivanje inicijative i preuzimanje odgovornosti sa strane lokalne zajednice i stvaranje lokalnih struktura; i
(III) prilagođavanje, po potrebi, institucionalnog i zakonskog okvira upravljanja prirodnim resursima kako bi se stvorila sigurnost zakupa zemljišta za lokalno stanovništvo;
(g) mere za produbljivanje znanja o dezertifikaciji:
(I) podsticanje istraživanja, i prikupljanja, obrade i razmene informacija o naučnim, tehničkim i socijalno-ekonomskim aspektima dezertifikacije;
(II) unapređivanje nacionalnog potencijala u oblasti istraživanja, prikupljanja, obrada, razmena i analiza informacija, kako bi se povećalo razumevanje i kako bi se rezultati analize preveli u operativne termine; i
(III) podsticanje srednjeročnog i dugoročnog proučavanja:
- socijalno-ekonomskih i kulturnih tendencija u ugroženim područjima;
- kvalitativnih i kvantitativnih tendencija u oblasti prirodnih resursa; i
- uzajamne veze između klime i dezertifikacije; i
(d) mere za monitoring i ocenjivanje posledica suše:
(I) razvijanje strategije za vrednovanje uticaja prirodne promenjivosti klime na procese suše i dezertifikacije u regionu, i/ili iskorišćavanje sezonskih i višegodišnjih prognoza promenjivosti klime u naporima na ublažavanju posledica suše;
(II) jačanje kapaciteta za ranu najavu, uspešno pružanje interventne pomoći i pomoći u hrani, i modernizovanje čuvanja hrane i načina distribucije, načina zaštite stoke i javnih radova, i alternativnih načina života u područjima podložnim sušama; i
(III) nadgledanje i procena ekološke degradacije kako bi se prikupile pouzdane i pravovremene informacije o procesu i dinamici degradacije prirodnih resursa da bi se omogućila bolja formulacije politike.
PRIPREMA NACIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA I SPROVOĐENJE I VREDNOVANJE POKAZATELJA
Član 9
Svaka ugrožena afrička zemlja Strana će imenovati odgovarajući nacionalni organ za koordinaciju, koji će delovati kao katalizator prilikom pripreme, sprovođenja i vrednovanja svog nacionalnog akcionog programa. To koordinaciono telo će u smislu člana 3. i po potrebi:
(a) preduzeti utvrđivanje i pregled delovanja, počev od lokalnog vođenja konsultacija koji uključuje lokalno stanovništvo i opštine i u saradnji sa lokalnim administrativnim vlastima, razvijenim zemljama Stranama i vladinim i nevladinim organizacijama, na osnovama početnih konsultacija sa onima zainteresovanim na nacionalnom nivou;
(b) utvrditi i analizirati sve prepreke, potrebe i nedostatke koji utiču na razvoj i održivo korišćenje zemljišta, i preporučiti praktične mere pomoću kojih bi se izbeglo ponavljanje potpunom primenom uloženih napora i realizovalo sprovođenje rezultata;
(v) podstiče, planira i formuliše projektne aktivnosti zasnovane na fleksibilnim pristupima koji se uzajamno dopunjuju, da bi se time obezbedilo aktivno učešće stanovništva u ugroženih područjima i da se svede na minimum negativno dejstvo takvih aktivnosti, i prioritizacija zahteva za finansijskom pomoći i tehničkom saradnjom;
(g) utvrđuje odgovarajuće proverene pokazatelje kako bi se osigurala procena i vrednovanje nacionalnih akcionih programa i to kratkoročnih, srednjeročnih i dugoročnih, i sprovođenje takvih programa; i
(d) priprema izveštaje o napredovanju sprovođenja nacionalnih akcionih programa.
ORGANIZACIONI OKVIR SUBREGIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 10
(1) U skladu sa članom 4. Konvencije, afričke zemlje Strane će sarađivati na pripremi i realizaciji subregionalnih programa delovanja za Centralnu, Istočnu, Severnu, Južnu i Zapadnu Afriku i u vezi s tim mogu odrediti sledeće obaveze nadležnim subregionalnim međuvladinim organizacijama:
(a) delovanje kao fokalna tačka u pripremnim aktivnostima i koordinisanju sprovođenja subregionalnih akcionih programa;
(b) pružanje pomoći u pripremi i sprovođenju nacionalnih akcionih programa;
(v) olakšavanje razmene informacija, iskustava, veštine, kao i pružanje saveta u ponovnom razmatranju nacionalnog zakonodavstva; i
(g) sve ostale odgovornosti koje se odnose na sprovođenje subregionalnih akcionih programa;
(2) Specijalizovane subregionalne ustanove mogu pružati pomoć po zahtevima i/ili im se može poveriti odgovornost da koordiniraju aktivnosti u okviru njihove nadležnosti.
SADRŽAJ I PRIPREMA SUBREGIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 11
Subregionalni akcioni programi će se usmeriti na pitanja koja se odnose na subregionalni nivo. Oni će utvrditi, gde je neophodno, mehanizme upravljanja zajedničkim prirodnim resursima. Ovakvi mehanizmi efikasno rešavaju prekogranične probleme, povezane sa dezertifikacijom i/ili sušom i potpomažu usklađeno sprovođenje nacionalnih akcionih programa. Prioritetne oblasti za subregionalne akcione programe će se, po potrebi, usmeriti na:
(a) zajedničke programe za održivo upravljanje prekograničnih prirodnih resursa kroz bilateralne i multilateralne mehanizme, po potrebi;
(b) koordinaciju programa razvoja alternativnih izvora energije;
(v) saradnju u oblasti upravljanja i kontrole štetočina, kao i bolesti biljaka i životinja;
(g) jačanje kapaciteta, obrazovanje i aktivnosti javne svesti, koje se efikasnije ostvaruje ili podržava na subregionalnom nivou;
(d) naučnu i tehničku saradnju, naročito u oblasti klimatologije, meteorologije i hidrologije, uključujući i mrežu za sakupljanje i ocenjivanje podataka, razmenu informacija i kontrolu nad realizacijom projekta, i koordinaciju i određivanje prioriteta istraživanja i razvojnih aktivnosti;
(đ) sisteme rane najave i zajedničko planiranje mera za ublažavanje posledica suše, uključujući i mere za rešavanje problema koji se pojavljuje u vezi sa migracijom, izazvanom ekološkim činiocima;
(e) proučavanje razmene iskustava, naročito uz učešće lokalnog stanovništva i zajednica i stvaranje povoljnih uslova za poboljšanje prakse i stvaranjem povoljne sredine za unapređeno upravljanje zemljištem i primenu odgovarajućih tehnologija;
(ž) jačanje kapaciteta subregionalnih organizacija u svrhu koordinisanja i davanja tehničkih usluga, kao i na uspostavljanje i jačanje subregionalnih centara i institucija; i
(I) razvoj politike na oblastima koja imaju uticaj na ugrožena područja i stanovništvo, kao što je trgovina, a koja uključuje politiku koordinisanja režima regionalnog marketinga i zajedničke infrastrukture.
ORGANIZACIONI OKVIR REGIONALNOG AKCIONOG PROGRAMA
Član 12
(1) U skladu sa članom 11. Konvencije, afričke zemlje Strane zajednički odrediti procedure za pripremu i sprovođenje regionalnog akcionog programa.
(2) Strane mogu pružati potrebnu podršku odgovarajućim afričkim regionalnim ustanovama i organizacijama, da bi im omogućile da pomognu afričkim zemljama Stranama u izvršavanju obaveza koje proističu iz Konvencije.
SADRŽAJ REGIONALNOG AKCIONOG PROGRAMA
Član 13
Regionalni akcioni program uključuje mere koje se odnose na borbu protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše u sledećim prioritetnim oblastima, po potrebi:
(a) razvoj regionalne saradnje i koordinacija subregionalnih akcionih programa za izgradnju regionalnog konsenzusa po ključnim političkim pitanjima ove oblasti, kroz redovne konsultacije među subregionalnim organizacijama;
(b) jačanje kapaciteta u aktivnostima koje se bolje realizuju na regionalnom nivou;
(v) iznalaženje rešenja u saradnji sa međunarodnom zajednicom o globalnim ekonomskim i društvenim problemima, koji utiču na ugrožena područja, uzimajući u obzir član 4. tačka 2 (b) Konvencije,
(g) jačanje razmene informacija i odgovarajućih tehnologija, tehničkih veština i odgovarajućih iskustava među ugroženim afričkim zemljama Stranama i njihovim subregionima, kao i sa ostalim ugroženim područjima; unapređenje naučne i tehničke saradnje, posebno u oblasti klimatologije, meteorologije, hidrologije, razvoja vodnih resursa i alternativnih izvora energije; koordinacija subregionalnih i regionalnih aktivnosti istraživanja; i utvrđivanje regionalnih prioriteta za istraživanje i razvoj;
(d) koordinacija mreže za sistematsko praćenje i procenu i razmenu informacija, kao i njena integracija u mreže širom sveta; i
(đ) koordinacija i jačanje subregionalnih i regionalnih sistema rane najave i interventnih planova u slučaju suše.
Član 14
(1) U skladu sa članom 20. Konvencije i članom 4. tačka 2, ugrožene afričke zemlje Strane će nastojati da stvore mikroekonomski okvir, koji vodi mobilizaciji finansijskih sredstava i razvijanju politike i uspostavljanja procedure za uspešnije usmeravanje sredstava do lokalnih razvojnih programa, uključujući i kroz nevladina udruženja, po potrebi.
(2) U skladu sa članom 21., tačka 4 i 5 Konvencije, Strane su saglasne da sačine pregled izvora finansiranja na nacionalnom, subregionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou radi obezbeđenja racionalnog iskorišćavanja postojećih resursa kako bi se utvrdili nedostaci u dodeljivanju sredstava, da bi se olakšalo sprovođenje akcionih programa. Pregled će biti redovno revidiran i ažuriran.
(3) U skladu sa članom 7. Konvencije, razvijene zemlje Strane će nastaviti da dodeljuju značajna sredstva i/ili povećana sredstva kao i druge oblike pomoći ugroženih afričkih zemalja Stranama na osnovu dogovora o partnerstvu i dogovora koji su navedeni u članu 18., posvećujući, dužnu pažnju pitanjima koji se tiču zaduženosti, međunarodne trgovine i trgovinskih aranžmana u skladu sa članom 4. tačka 2 (b) Konvencije.
Član 15
(1) U skladu sa članom 7. Konvencije naglašavajući prioritet za ugrožene afričke zemlje Strane i uzimajući u obzir posebnu situaciju koja postoji u ovom regionu, Strane će posvetiti posebnu pažnju na sprovođenje odredaba koje proizilaze iz člana 21. Konvencije, tačaka 1 (g) i (d) u Africi, i to naročito u:
(a) olakšavanju uspostavljanja mehanizama, takvih kao što su nacionalni fondovi za borbu protiv dezertifikacije, koji obezbeđuju usmeravanje finansijskih sredstava do nivoa lokalnih opština; i
(b) jačanju postojećih fondova i finansijskih mehanizama na subregionalnom i regionalnom nivoima.
(2) U skladu sa članom 20. i 21. Konvencije Strane, koje su, takođe, članovi vladinih tela odgovarajućih regionalnih i subregionalnih finansijskih ustanova, računajući tu i afričku banku i afrički fond za razvoj, preduzeće napore da prioritet i važnost daju aktivnostima onih ustanova, koje pomažu u sprovođenju ovog priloga.
(3) Strane će, prema mogućnostima, ojačati procedure za usmeravanje sredstava ugroženim afričkim zemljama Stranama.
Član 16
Strane, u okviru svojih mogućnosti, se obavezuju da racionalizuju tehničku pomoć afričkim zemljama Stranama i saradnju sa njima, da povećaju efikasnost projekata i programa i to, između ostalog:
(a) ograničavanjem troškova podrške i pomoći, posebno režijskih troškova; u bilo kom slučaju takvi će troškovi predstavljati samo odgovarajući nizak procenat ukupnog troška projekta, kako bi se maksimalno povećala uspešnost projekta;
(b) davanjem prednosti kompetentnim nacionalnim stručnjacima, ili gde je to neophodno, kompetentnim stručnjacima unutar subregiona i/ili regiona, u izradi projekata, priprema i sprovođenja, te jačanju lokalne ekspertize onde gde ona ne postoji; i
(v) efikasnim upravljanjem i koordinacijom, kao i efikasnim korišćenjem odobrene tehničke pomoći.
PRENOS, STICANJE, PRILAGOĐAVANJE I PRISTUP EKOLOŠKI PRIHVATLJIVIM TEHNOLOGIJAMA
Član 17
Pri sprovođenju odredaba iz člana 18. Konvencije, koje se odnose na transfer, sticanje znanja, adaptaciju i razvoj tehnologije, Strane se obavezuju da daju prioritet afričkim zemljama Stranama, i kada je neophodno, s njima razviju nove modele partnerstva i saradnje radi jačanja kapaciteta u područjima naučnog istraživanja i razvoja i prikupljanja i širenja informacija kako bi ih osposobili za sprovođenje njihovih strategija suzbijanja dezertifikacije i ublažavanja posledica suše.
KOORDINACIJA I UGOVORI O PARTNERSTVU
Član 18
(1) Afričke zemlje Strane će koordinirati pripremu, razmatranje i sprovođenje nacionalnih, subregionalnih i regionalnih akcionih programa. One će moći da uključe u ovaj proces, po potrebi, druge Strane i nadležne međuvladine i nevladine organizacije.
(2) Cilj ovakve koordinacije sastoji se u obezbeđivanju finansijske i tehničke saradnje u skladu sa odredbama Konvencije, kao i u obezbeđivanju neophodnog kontinuiteta u korišćenju i upravljanju resursima.
(3) Afričke zemlje Strane će organizovati na nacionalnom, subregionalnom i regionalnom nivou proces konsultacija. Ovi procesi konsultovanja mogu:
(a) služiti kao forum za razmatranje i sklapanje sporazuma o partnerstvu, zasnovanih na nacionalnim, subregionalnim i regionalnim akcionim programima ; i
(b) određivati doprinos afričkih zemalja Strana i drugih članova konsultativnih grupa u programima i određivanju prioriteta i ugovora o pokazateljima sprovođenja i vrednovanja, kao i u finansijskim ugovorima za sprovođenje.
(4) Stalni Sekretarijat može na molbu afričkih zemalja Strana, u skladu sa članom 23. Konvencije, pomagati organizovanje takvog procesa konsultacija i to:
(a) dostavljanjem saveta o organizaciji efikasnih konsultativnih aranžmana, oslanjajući se na iskustva iz drugih sličnih aranžmana;
(b) dostavljanjem informacija o značajnim bilateralnim i multilateralnim ustanovama koje se odnose na konsultativne sastanke ili konsultativne procese i njihovog podsticanja za aktivno učestvovanje; i
(v) dostavljanjem drugih informacija koje mogu biti od značaja pri uspostavljanju i poboljšanju konsultativnih aranžmana.
(5) Subregionalni i regionalni koordinacioni organi, naročito:
(a) preporučuju odgovarajuća usaglašavanja za ugovore o partnerstvu;
(b) nadgledaju, procenjuju i izveštavaju o sprovođenju dogovorenih subregionalnih i regionalnih programa; i
(v) trude se da obezbede efikasnu vezu i saradnju među afričkim zemljama Stranama.
(6) Učešće u konsultativnim skupovima je otvoreno za Vlade, zainteresovane grupe i donatore, relevantne organe, fondove i programe iz sistema organizacije Ujedinjenih Nacija, nadležnih subregionalnih i regionalnih organizacija i predstavnike odgovarajućih nevladinih organizacija. Učesnici svake konsultativne grupe će odrediti modalitete njenog upravljanja funkcionisanja.
(7) U skladu sa članom 14. Konvencije, razvijene zemlje Strane mogu razvijati, po svojoj sopstvenoj inicijativi, neformalni proces konsultacija i koordinacija među sobom na nacionalnom, subregionalnom i regionalnom nivou, i po zahtevu ugrožene afričke zemlje Strane ili odgovarajuće subregionalne ili regionalne organizacije, učestvovati u nacionalnom, subregionalnom i regionalnom konsultativnom procesu, koji bi vrednovao i odgovorio potrebama za pomoć kako bi se olakšalo sprovođenje.
Član 19
Naredne aktivnosti iz ovog Priloga sprovode afričke zemlje Strane u skladu sa Konvencijom na sledeći način:
(a) na nacionalnom nivou, putem mehanizama, čiji sastav određuje svaka ugrožena afrička zemlja Strana i koji se sastoji od predstavnika lokalnih opština i deluje pod rukovodstvom nacionalnog organa za koordinaciju, o kome se govori u članu 9;
(b) na subregionalnom nivou, putem multidisciplinarnog naučno-tehničkog konsultativnog Odbora, čiji sastav i modalitete delatnosti određuju afričke zemlje Strane iz tog subregiona; i
(v) na regionalnom nivou, putem mehanizama određenih u skladu sa odgovarajućim odredbama ugovora o afričkoj ekonomskoj zajednici i afričkom naučno-tehničkom savetodavnom odborima.
PRILOG O REGIONALNOM SPROVOĐENJU ZA AZIJU
Član 1
Cilj datog Priloga je davanje uputstva i aranžmana za efikasno sprovođenje Konvencije u ugroženim zemljama Stranama azijske regije u pogledu njenih specifičnih uslova.
POSEBNI USLOVI AZIJSKOG REGIONA
Član 2
Pri izvršenju svojih obaveza, u skladu sa odredbama Konvencije, Strane će, po potrebi, uzimati u obzir sledeće posebne uslove, koji se u različitom stepenu mogu primenjivati na ugrožene zemlje Strane ove regije:
(a) veliki deo teritorije ovih zemalja je ugrožen dezertifikacijom ili sušom, pri čemu su ova područja veoma raznovrsna s tačke gledišta klime, topografije, korišćenja zemljišta i socijalno ekonomskih sistema;
(b) jak pritisak na prirodna dobra neophodna za obezbeđenje sredstava za život;
(v) postojanje sistema proizvodnje, neposredno povezanih za rašireno siromaštvo, što vodi degradaciji zemljišta i pojačanom pritisku na siromašne vodne resurse;
(g) značajan uticaj uslova na svetsku ekonomiju i socijalne probleme, kao što je siromaštvo, loše zdravlje i ishrana stanovništva, nedostatak prehrambene snabdevenosti, migracija, premeštanje lica i demografska dinamika;
(d) njihovi rastući, ali još uvek nedovoljni potencijal i institucionalni okviri ovih zemalja u oblasti rešenja nacionalnih problema dezertifikacije i suše; i
(đ) potrebu ovih zemalja za međunarodnom saradnjom radi postizanja ciljeva održivog razvoja, koji se odnose na borbu protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše.
OKVIR ZA NACIONALNE AKCIONE PROGRAME
Član 3
(1) Nacionalni akcioni programi predstavljaju neodvojivi deo šire nacionalne politike održivog razvoja ugroženih zemalja Strana ovog regiona.
(2) Ugrožene zemlje Strane razvijaće, po potrebi, nacionalne akcione programe u skladu sa članom 9. do 11. Konvencije, pri čemu će posebno obratiti pažnju na član 10., tačka 2 (đ). Po potrebi, agencije za bilateralnu i multilateralnu saradnju mogu biti uključene u proces na zahtev zainteresovane ugrožene zemlje Strane.
Član 4
(1) U pripremi i sprovođenju nacionalnih akcionih programa ugrožene zemlje Strane ovog regiona u skladu svojih uslova i politike mogu, između ostalog:
(a) imenovati odgovarajuće organe, odgovorne za pripremu, koordinaciju i sprovođenje svojih akcionih programa;
(b) angažovati ugroženo stanovništvo, uključujući i lokalne zajednice, u izradi, koordinisanju i sprovođenju svojih akcionih programa, kroz lokalne konsultativne procese, u saradnji sa lokalnim vlastima i nadležnih nacionalnih i nevladinih udruženja;
(v) vršiti analizu stanja životne sredine u ugroženim područjima sa ciljem procenjivanja uzroka i posledica dezertifikacije i određivanja prioritetnih područja delovanja;
(g) ocenjivati, uz učešće ugroženog stanovništva, prošlih i tekućih programa za borbu protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše s ciljem da se stvori strategija i izrada aktivnosti u njihovim akcionim programima;
(d) pripremiti tehničke i finansijske programe zasnovane na informacijama proizašlim iz aktivnosti opisanih u podčlanovima (a) do (g);
(đ) razvijati i koristiti postupke i repere za vrednovanje sprovođenja njihovih akcionih programa;
(e) jačanje integralnog upravljanja slivovima, očuvanje zemljišnih resursa, i povećanje i efikasno korišćenje vodnih resursa;
(ž) jačati i/ili stvarati mreže informacija, ocena, posmatranja i sisteme rane najave u regionima podložnim dezertifikaciji i suši, uzimajući u obzir klimatološke, meteorološke, hidrološke, biološke i druge odgovarajuće faktore; i
(z) formulisati u duhu partnerstva, gde je uključena, međunarodna saradnja, uključujući finansijska i tehnička sredstva odgovarajuće aranžmane podrške njihovim akcionim programima.
(2) U skladu sa članom 10. Konvencije, sveobuhvatna strategija nacionalnih akcionih programa naglasiće integrisane lokalne razvojne programe za ugrožena područja, zasnovana na mehanizmima učešća i integracije strategije za iskorenjavanje siromaštva u naporima za suzbijanje dezertifikacije i ublažavanje posledica suše. Sektorske mere u akcionim programima biće grupisane u područjima prioriteta koja uzimaju u obzir i široku raznolikost ugroženih područja u regionima navedenim u članu 2. (a).
SUBREGIONALNI I ZAJEDNIČKI AKCIONI PROGRAMI
Član 5
(1) U skladu sa članom 11. Konvencije ugrožene zemlje Strane, u Aziji, mogu se međusobno složiti da se konsultuju i sarađuju s drugim Stranama u vezi sa pripremom i sprovođenjem subregionalnih ili zajedničkih akcionih programa za dopunjavanje i povećanje efikasnosti nacionalnih akcionih programa. U bilo kom slučaju nadležne Strane mogu se zajedno dogovoriti o tome da povere subregionalnim organizacijama, uključujući bilateralne i nacionalne organizacije ili specijalizovane institucije, odgovornosti u vezi pripreme, koordinacije i sprovođenja programa. Ovakve organizacije ili ustanove mogu, takođe, izvršavati funkcije fokalnih tačaka za podsticanje i koordinaciju tehničke saradnje saglasno članovima 16. do 18. Konvencije.
(2) Prilikom priprema i ostvarivanja subregionalnih ili zajedničkih akcionih programa ugrožene zemlje regiona Strane će preduzeti, po potrebi, da:
(a) određuju u saradnji sa nacionalnim ustanovama, prioritetne zadatke u oblasti borbe protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše, koji mogu biti optimalno realizovani pomoću takvih programa, kao i odgovarajućih aktivnosti, koje se mogu efikasno sprovesti u okviru njih;
(b) ocenjuju operativne mogućnosti i aktivnosti nadležnih regionalnih, subregionalnih i nacionalnih ustanova;
(v) analiziraju postojeće programe u vezi dezertifikacije i suše, između svih ili pojedinih Strana ovog regiona ili subregiona i njihovih uzajamnih veza sa nacionalnim akcionim programima; i
(g) formulišu u duhu partnerstva, gde je uključena međunarodna saradnja, uključujući finansijska i tehnička sredstva, odgovarajuće bilateralne i multilateralne aranžmane podrške programima.
(3) Subregionalni ili zajednički akcioni programi mogu uključivati u sebe usaglašene zajedničke programe za održivo upravljanje prekograničnih prirodnih resursa koji se odnose na dezertifikaciju i suše, prioritete za koordinaciju i druge aktivnosti u oblasti podizanja kapaciteta, naučno-tehnička saradnja, posebno sisteme za ranu najavu i razmenu informacija, i jačanje nadležnih subregionalnih i drugih organizacija ili institucija.
Član 6
Regionalne aktivnosti za jačanje subregionalnih i zajedničkih akcionih programa mogu uključiti u sebe, mere za učvršćenje ustanova i mehanizama koordinacije i saradnje na nacionalnom, subregionalnom i regionalnom nivou, i pomoć u sprovođenju članova 16. do 19. Konvencije. Ove mere mogu takođe uključivati:
(a) podršku i jačanje mreža tehničke saradnje;
(b) pripremu popisa tehnologija, znanja, veština i praktičnih metoda, kao i tradicionalnih i lokalnih tehnologija i veština i podsticaj za njihovo širenje i korišćenje;
(v) ocenjivanje potreba za transfer tehnologija i podrške u primeni takvih tehnologija; i
(g) podsticanje programa javne svesti i pružanja podrške u jačanju kapaciteta na svim nivoima, obuke, istraživanje i stvaranje sistema razvoja ljudskih resursa.
MEHANIZMI I IZVORI FINANSIRANJA
Član 7
(1) Strane će, imajući u vidu značaj borbe protiv dezertifikacije i ublažavanje posledica suše u regionu Azije, da pomognu mobilizaciju značajnih finansijskih sredstava i dostupnost finansijskim mehanizmima u skladu sa odredbama članova 20. i 21. Konvencije.
(2) U saglasnosti sa Konvencijom i na osnovu mehanizama koordinacije, koji je predviđen u članu 8., a, takođe, i u skladu sa svojim politikama nacionalnog razvoja, ugrožene zemlje Strane ovog regiona će individualno ili zajednički:
(a) usvojiti mere za racionalizaciju i jačanje mehanizama radi popune fondova putem javnih i privatnih ulaganja u svrhu postizanja specifičnih rezultata u aktivnostima borbe protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše;
(b) odrediti zahteve u međunarodnoj saradnji za podršku nacionalnih napora, naročito finansijskih, tehničkih i tehnoloških; i
(v) pomoći u učešću bilateralnih i/ili multilateralnih ustanova u finansijskoj saradnji u cilju lakšeg sprovođenja Konvencije.
(3) Strane učesnice, koliko je to moguće, pojednostaviti postupke za usmeravanje fondova do ugroženih zemalja Strana u regionu.
MEHANIZMI SARADNJE I KOORDINACIJE
Član 8
(1) Ugrožene zemlje Strane i druge Strane u regionu, uspostaviće mehanizam putem odgovarajućih tela određenih u članu 4. tačka 1 (a), po potrebi, u sledeće svrhe:
(a) razmena informacija, iskustva, znanja i veština;
(b) saradnja i koordinacija delovanja, uključujući bilateralne i multilateralne sporazume na subregionalnim i regionalnim nivoima;
(v) podrška naučnoj, tehničkoj, tehnološkoj i finansijskoj saradnji u skladu sa članovima 5. do 7;
(g) određivanje zahteva za spoljnom saradnjom; i
(d) ažuriranje i ocena sprovođenja akcionih programa.
(2) Ugrožene zemlje Strane i druge zemlje Strane ovog regiona mogu, po potrebi, putem odgovarajućih organa, koji su određeni u skladu sa članom 4. tačka 1 (a), na odgovarajući način obavljati konsultacije i koordinaciju u odnosu na nacionalne, subregionalne i zajedničke programe delovanja. U odgovarajućim slučajevima oni mogu angažovati u tom procesu druge Strane i nadležne međuvladine i nevladine organizacije. Cilj ovakve koordinacije sastoji se, posebno, u postizanju saglasnosti za mogućnostima međunarodne saradnje u skladu sa članom 20. i 21. Konvencije, unapređivanje tehničke saradnje i usmeravanje sredstava za efikasnu upotrebu.
(3) Ugrožene zemlje Strane ovog regiona će održavati periodično koordinacione sastanke, a Stalni Sekretarijat može na njihov zahtev, u skladu sa članom 23. Konvencije, omogućiti održavanje ovakvih koordinacionih sastanaka putem:
(a) davanja saveta o donošenju mera za uspešnu koordinaciju, oslanjajući se na iskustvo iz drugih takvih mera;
(b) dostavljanja informacija nadležnim bilateralnim i multilateralnim agencijama o koordinacionim sastancima i podsticanja njihovog aktivnog učešća; i
(v) dostavljanja drugih informacija, koje mogu biti korisne za uspostavljanje ili poboljšanje koordinacionih procesa.
PRILOG O REGIONALNOM SPROVOĐENJU ZA LATINSKU AMERIKU I KARIBE
Član 1
Cilj ovog Priloga sastoji se u davanju opštih uputstava za sprovođenje Konvencije u regionu Latinske Amerike i regiona Kariba, uzimajući u obzir njegove posebne uslove.
POSEBNI USLOVI LATINO AMERIČKOG I KARIBSKOG REGIONA
Član 2
Strane će, u skladu sa odredbama Konvencije, uzimati u obzir sledeće posebne uslove regiona:
(a) postojanje širokih prostranstava, koja su podložna jakom uticaju dezertifikacije i/ili suše, i u kojima se uočavaju različite karakteristike, zavisno od područja na kojima su javljaju, ovaj kumulativan i intenzivan proces ima negativne socijalne, kulturne, ekonomske i ekološke uticaje, koji su još ozbiljniji zato što se u regionu nalazi jedan od najvećih resursa biološke raznovrsnosti na svetu,
(b) česta primena neodržive razvojne prakse u ugroženim područjima, predstavlja rezultat složenog uzajamnog dejstva fizičkih, bioloških, političkih, socijalnih, kulturnih i ekonomskih faktora, uključujući međunarodne ekonomske faktore, kao što je spoljna zaduženost, pogoršanje uslova trgovine i trgovinske prakse, što se negativno odražava na stanje tržišta poljoprivrednih, ribarskih i šumskih proizvoda; i
(v) najozbiljnija posledica od dezertifikacije i suše je smanjena produktivnost ekosistema, koja se ispoljava u smanjenju dohotka od zemljoradnje, stočarstva i šumarstva, i u smanjenju biološke raznovrsnosti; sa socijalne tačke gledišta ova pojava prouzrokuje siromaštvo, migracije, unutrašnje kretanja stanovništva, i pogoršanje kvaliteta života; region će zbog toga morati prihvatiti integralni pristup u rešavanju problema o dezertifikaciji i suši, putem jačanja modela održivog razvoja koji prati situaciju o zaštiti životne sredine, ekonomsku i socijalnu situaciju u svakoj zemlji.
Član 3
(1) U skladu sa Konvencijom, naročito sa njenim članovima 9. do 11. i uzimajući u obzir svoju nacionalnu razvojnu politiku, ugrožene zemlje Strane ovog regiona će, po potrebi, pripremiti i sprovoditi nacionalne akcione programe o borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše, kao integralni deo njihovih nacionalnih politika za održivi razvoj. U zavisnosti od potreba regiona mogu se izraditi i sprovoditi subregionalni i regionalni programi.
(2) Pri pripremi svojih nacionalnih akcionih programa ugrožene zemlje Strane ovog regiona poklanjaju posebnu pažnju članu 10., tačka 2 (đ) Konvencije.
SADRŽAJ NACIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 4
U skladu sa stanjem, ugrožene zemlje Strane ovog regiona mogu uzeti u obzir, između ostalog, sledeća tematska pitanja u razvijanju svojih nacionalnih akcionih strategija u borbi protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše u skladu sa članom 5. Konvencije:
(a) povećanje kapaciteta, obrazovanja i javne svesti, tehničke, naučne i tehnološke saradnje i finansijskih sredstava i mehanizama;
(b) suzbijanje siromaštva i povećanje kvaliteta života;
(v) povećanje prehrambene sigurnosti i održivog razvoja i upravljanje zemljoradnjom, stočarstvom, šumskom privredom i višenamenskim aktivnostima;
(g) održivo upravljanje prirodnim resursima, naročito nacionalno upravljanje slivovima;
(d) održivo upravljanje prirodnim resursima u područjima koja se nalaze na velikim nadmorskim visinama;
(đ) racionalno upravljanje i očuvanje zemljišnih resursa i eksploatacija i racionalno korišćenje vodnih resursa;
(e) formulisanje i primena vanrednih planova delovanja s ciljem ublažavanja posledica suše;
(ž) potkrepljivanje i/ili dobijanje informacija, ocenjivanje i ažuriranje i sistemi rane najave u područjima izloženim dezertifikaciji i suši, uzimajući u obzir klimatološke, meteorološke, hidrološke, biološke, pedološke, ekonomske i socijalne aspekte;
(z) razvoj, upravljanje i racionalno korišćenje raznih izvora energije, uključujući i korišćenje alternativnih izvora energije;
(i) zaštita i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti u skladu sa odredbama Konvencije o biološkoj raznovrsnosti;
(j) analiza demografskih aspekata povezanih sa procesima dezertifikacije i suše; i
(k) stvaranje ili usavršavanje institucionalnih i pravnih okvira, koji obezbeđuju primenu Konvencije u cilju decentralizacije administrativnih struktura i funkcija, koji se odnose na dezertifikaciju i sušu, uz učešće ugroženih opština i društva u celini.
NAUČNA, TEHNIČKA I TEHNOLOŠKA SARADNJA
Član 5
U skladu sa Konvencijom i posebno njenih članova 16. do 18. i pomoću mehanizma koordinacije, koji je predviđen u članu 7. ugrožene zemlje Strane ovog regiona će, individualno ili zajednički:
(a) jačati mreže tehničke saradnje i nacionalnih, subregionalnih i regionalnih informacionih sistema, kao i njihovu integraciju u svetsku mrežu informacija;
(b) pripremiti pregled postojećih tehnologija i veština i sprovoditi njihovo širenje i primenu;
(v) podstiču primenu tradicionalnih tehnologija, znanja, veština i metoda u saglasnosti sa članom 18. tačka 2 (b) Konvencije;
(g) utvrditi potrebe za transferom tehnologija; i
(d) unapređivati razvoj, prilagođavanje, uvođenje i transfer odgovarajućih postojećih i novih ekološki prihvatljivih tehnologija.
FINANSIJSKI RESURSI I MEHANIZMI
Član 6
U saglasnosti sa Konvencijom i naročito sa njenim članovima 20. i 21. i na osnovu mehanizma koordinacije koji je predviđen u članu 7., a takođe i u skladu sa svojim politikama nacionalnih razvoja ugrožene zemlje Strane ovog regiona će individualno ili zajednički:
(a) usvojiti mere za racionalizaciju i jačanje mehanizama finansiranja, popune fondova putem javnih i privatnih ulaganja radi postizanja konkretnih rezultata u borbi protiv dezertifikacije i ublažavanja posledica suše;
(b) odrediti potrebe o međunarodnoj saradnji za podršku nacionalnim naporima;
(v) potpomoći učešće bilateralnih i/ili multilateralnih ustanova za ekonomsku saradnju u cilju lakšeg sprovođenja ove Konvencije.
Član 7
(1) Sa ciljem da se ostvare odredbe ovog Priloga ugrožene zemlje Strane ovog regiona će:
(a) uspostaviti i/ili jačati nacionalne fokalne tačke za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv dezertifikacije i/ili ublažavanja posledica suše; i
(b) stvarati mehanizme za koordinaciju nacionalnih fokalnih tačaka sa ciljem:
(I) razmene informacija i iskustava;
(II) koordinacija aktivnosti na subregionalnom i regionalnom nivou;
(III) unapređenje naučne, tehničke, tehnološke i finansijske saradnje;
(IV) određivanje potreba u spoljnoj saradnji; i
(V) praćenje sprovođenja akcionih programa.
(2) Ugrožene zemlje Strane ovog regiona će održati periodično koordinacione sastanke, i Stalni sekretarijat može, na njihov zahtev, u skladu sa članom 23. Konvencije, potpomoći održavanje ovakvih koordinacionih sastanaka putem:
(a) davanja saveta o donošenju mera za uspešnu koordinaciju, oslanjajući se na iskustvo iz drugih takvih mera;
(b) dostavljanja informacija nadležnim bilateralnim i multilateralnim agencijama o koordinacionim sastancima i podsticanja njihovog aktivnog učešća; i
(v) dostavljanja drugih informacija, koje mogu biti korisne za uspostavljanje ili poboljšanja koordinacionih procesa.
PRILOG O REGIONALNOM SPROVOĐENJU ZA SEVERNI MEDITERAN
Član 1
Cilj ovog Priloga sastoji se u obezbeđenju uputstva i mera potrebnih za efikasno sprovođenje Konvencije u ugroženim zemljama Stranama regiona Severnog Mediterana, u pogledu njegovih specifičnih uslova.
POSEBNI USLOVI REGIONA SEVERNOG MEDITERANA
Član 2
Posebni uslovi regiona Severnog Mediterana, prema članu 1, uključuju:
(a) semiaridne klimatske uslove u velikim oblastima, sezonske suše, veoma visoko kolebanje količina padavina i iznenadne padavine velikog intenziteta;
(b) siromašna i u značajnoj meri eroziona zemljišta, na kojima se lako obrazuje površinska pokorica;
(v) neravan reljef sa oštrim nagibima i veoma raznovrsni pejzaž;
(g) uništenje šumskog pokrivača na velikim površinama usled čestih šumskih požara;
(d) kriza tradicionalnog stanja u poljoprivredi uz pojavu napuštanja zemljišta i pogoršanje strukture očuvanosti zemljišta i zaštite vode;
(đ) neracionalna eksploatacija vodenih resursa, koja vodi nanošenju ozbiljnih šteta životnoj sredini, uključujući i hemijsko zagađenje, salinizaciju i iscrpljivanje vodonosnih slojeva, i
(e) koncentraciju ekonomske aktivnosti u priobalnim regionima usled širenja urbanizacije, industrijske aktivnosti, turizma i navodnjavanje u poljoprivredi.
OKVIR STRATEŠKOG PLANIRANJA ZA ODRŽIVI RAZVOJ
Član 3
(1) Nacionalni programi delovanja predstavljaju jedan od centralnih i neodvojivih delova sistema perspektivnog planiranja u interesu postojanog razvoja ugroženih zemalja-Strana regiona Severnog Mediterana.
(2) Proces učešća i konsultacija će biti pokrenut, u koji su uključeni odgovarajući nivoi vlade, lokalne zajednice i nevladine organizacije da bi se dala uputstva za strategiju, uz fleksibilno planiranje, mogućeg maksimalnog učešća lokalnog stanovništva, shodno članu 10. tačka 2 (đ) Konvencije.
OBAVEZA ZA PRIPREMU NACIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA I RASPOREDA DELOVANJA
Član 4
Ugrožene zemlje Strane regiona Severnog Mediterana pripremiće nacionalne programe delovanja i po potrebi, subregionalne, regionalne ili zajedničke programe delovanja. Priprema ovakvih programa završava se po mogućnosti u najkraćem roku.
PRIPREMA I SPROVOĐENJE NACIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 5
U pripremi i sprovođenju nacionalnih akcionih programa u skladu sa članovima 9. i 10. Konvencije, svaka od ugroženih zemalja Strana ovog regiona će, po potrebi:
(a) imenovati odgovarajuća tela koji su odgovorni za pripremu, koordinaciju i sprovođenje svog programa;
(b) uključiti ugroženo stanovništvo, uključujući i lokalne opštine, u izradi, koordinaciji i sprovođenju programa kroz vođenje lokalnih konsultacija, u saradnji sa lokalnim vlastima i odgovarajućim nevladinim organizacijama;
(v) načiniti pregled stanja životne sredine na ugroženim područjima sa ciljem procene uzroka i posledica dezertifikacije i odrediti prioritetna područja za delovanje;
(g) proceniti, uz učešće ugroženog stanovništva, prošle i tekuće programe kako bi se odredila strategija i razradile aktivnosti u akcionim programa;
(d) pripremiti tehničke i finansijske programe zasnovane na informaciji koja je dobijena kao rezultat aktivnosti navedene u podtačkama (a) - (g); i
(đ) razvijati i koristiti postupke i repere za praćenje i ocenu sprovođenja programa.
SADRŽAJ NACIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 6
Ugrožene zemlje Strane ovog regiona mogu uključivati u svoje nacionalne akcione programe, mere koje se odnose na:
(a) pravne, institucionalne i administrativne oblasti;
(b) način korišćenja zemljišta, upravljanje vodnim resursima, očuvanje zemljišta, šumarstvo, poljoprivredne delatnosti i upravljanje pašnjacima;
(v) upravljanje i očuvanje divljih i drugih oblika biološke raznovrsnosti,
(g) zaštitu od šumskih požara;
(d) unapređenje alternativnih načina života; i
(đ) istraživanje, obuku i javnu svest.
SUBREGIONALNI, REGIONALNI I ZAJEDNIČKI AKCIONI PROGRAMI
Član 7
(1) Ugrožene zemlje Strane ovog regiona mogu, u skladu sa članom 11. ove Konvencije, pripremiti i sprovoditi subregionalne i/ili regionalne akcione programe, da bi se dopunila i povećala efikasnost nacionalnih programa delovanja. Na analogan način dve ili više zemalja Strane ovog regiona mogu se dogovoriti da pripreme zajedničke akcione programe.
(2) U izradi i sprovođenju subregionalnih, regionalnih ili zajedničkih akcionih programa primenjuju se "mutatis mutandis" odredbe članova 5. i 6. Pored toga, ovakvi programi mogu obuhvatiti vršenje istraživanja i razvojnih aktivnosti vezano za odabrane ekosisteme na ugroženim područjima.
(3) U pripremi i sprovođenju subregionalnih, regionalnih ili zajedničkih akcionih programa, ugrožene zemlje Strana ovog regiona će, po potrebi:
(a) odrediti, u saradnji sa nacionalnim ustanovama, nacionalne ciljeve vezane za dezertifikaciju, koji se lakše mogu dostići pomoću ovakvih programa i odgovarajućih aktivnosti pomoću kojih se mogu efikasno ostvariti;
(b) proceniti operativne kapacitete i aktivnosti odgovarajućih regionalnih, subregionalnih i nacionalnih ustanova; i
(v) proceniti postojeće programe koji su vezani za borbu protiv dezertifikacije, među Stranama ovog regiona i njihovog odnosa sa nacionalnim akcionim programima.
KOORDINACIJA SUBREGIONALNIH, REGIONALNIH I ZAJEDNIČKIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 8
Ugrožene zemlje Strane, koje pripremaju subregionalne, regionalne ili zajedničke akcione programe, mogu osnovati koordinacioni odbor sastavljen od predstavnika svake ugrožene zemlje Strane, koji će nadgledati napredak u borbi protiv dezertifikacije, harmonizaciju nacionalnih akcionih programa, pripremati preporuke za različite faze pripreme i sprovođenje subregionalnih, regionalnih ili zajedničkih akcionih programa, i delovati kao fokalna tačka za unapređenje koordinacije tehničke saradnje u skladu sa članovima 16. do 19. ove Konvencije.
NEMOGUĆNOST PRIMANJA FINANSIJSKE POMOĆI
Član 9
U sprovođenju nacionalnih, subregionalnih, regionalnih i zajedničkih akcionih programa, ugrožene razvijene zemlje Strane ovog regiona nemaju pravo na dobijanje finansijske pomoći u okviru ove Konvencije.
KOORDINACIJA SA DRUGIM SUBREGIONIMA I REGIONIMA
Član 10
Subregionalni, regionalni i zajednički akcioni programi u regionu Severnog Mediterana mogu se pripremati i sprovoditi u saradnji sa drugim subregionima i regionima, posebno sa onim Severne Afrike.
PRILOG O REGIONALNOM SPROVOĐENJU ZA CENTRALNU I ISTOČNU EVROPU
Član 1
Svrha ovog Priloga je da se obezbede uputstva i rešenja za uspešno sprovođenje Konvencije u ugroženim zemljama Stranama regiona Centralne i Istočne Evrope, u pogledu njegovih posebnih uslova.
POSEBNI USLOVI REGIONA CENTRALNE I ISTOČNE EVROPE
Član 2
Posebni uslovi regiona Centralne i Istočne Evrope iz člana 1., koji se u različitom stepenu odnose na ugrožene zemlje Strane ovog regiona, obuhvataju:
(a) specifične probleme i izazove vezane za tekući proces ekonomske tranzicije, uključujući makroekonomske i finansijske probleme i potrebu za jačanjem socijalnog i političkog okvira za ekonomske i tržišne reforme;
(b) raznovrsnost oblika degradiranog zemljišta u različitim ekosistemima ovog regiona, uključujući i posledice suše i rizike dezertifikacije u regionima podložnim eroziji zemljišta uzrokovanih vodom i vetrom;
(v) krizne uslove u poljoprivredi usled smanjivanja površine obradivog zemljišta, problema vezanih za neodgovarajuće sisteme navodnjavanja i postepenog pogoršavanja struktura za očuvanje tla i vode;
(g) neodrživu eksploataciju vodnih resursa koja dovodi do ozbiljnih ekoloških šteta, uključujući i hemijsko zagađivanje, salinizaciju i iscrpljivanje vodonosnih slojeva;
(d) gubitke šumskog pokrivača usled klimatskih faktora, posledice zagađenja vazduha i čestih šumskih požara;
(đ) korišćenje neodržive razvojne prakse u ugroženim oblastima, kao rezultat složenih interakcija fizičkih, bioloških, političkih, socijalnih i ekonomskih faktora;
(e) rizike koji donose sve veće ekonomske teškoće i pogoršavanje socijalnih uslova u oblastima ugroženim degradacijom zemljišta, dezertifikacijom i sušom;
(ž) potrebu da se ponovo razmotre ciljevi istraživanja i politika i zakonodavni okvir za održivo rukovanje prirodnim resursima; i
(z) otvaranje regiona za širu međunarodnu saradnju i ostvarivanje širokih ciljeva održivog razvoja.
Član 3
(1) Nacionalni akcioni programi će biti sastavni deo okvirne politike održivog razvoja i na odgovarajući način se bave raznim oblicima degradacije zemljišta, dezertifikacijom i sušom koja pogađa ugrožene zemlje Strane.
(2) Proces učešća i konsultacija će biti pokrenut, u koji su uključeni odgovarajući nivoi vlade, lokalne zajednice i nevladine organizacije da bi se dala uputstva za strategiju, uz fleksibilno planiranje, mogućeg maksimalnog učešća lokalnog stanovništva, shodno članu 10., tačka 2 (đ) Konvencije. Po potrebi, u ovaj proces mogu biti uključene bilateralne i multilateralne agencije za saradnju na zahtev zainteresovanih ugroženih zemalja Strana.
PRIPREMA I SPROVOĐENJE NACIONALNIH AKCIONIH PROGRAMA
Član 4
U pripremanju i sprovođenju nacionalnih programa akcije shodno članovima 9. i 10. Konvencije, svaka ugrožena zemlja Strana ovog regiona će, prema potrebi:
(a) odrediti odgovarajuća tela nadležna za pripremu, koordinaciju i sprovođenje svog programa;
(b) uključiti ugroženo stanovništvo, uključujući i lokalne zajednice, u izradu, koordinaciju i sprovođenje programa preko lokalno vođenog konsultativnog procesa, uz saradnju lokalnih vlasti i odgovarajućih nevladinih organizacija;
(v) obavljati pregled stanja životne sredine u ugroženim oblastima da bi se procenili uzroci i posledice dezertifikacije i utvrdile prioritetne oblasti delovanja;
(g) procenjivati, uz učešće ugroženog stanovništva, prošle i tekuće programe kako bi razvila strategiju i razradu mera u akcionom programu;
(d) pripremiti tehničke i finansijske programe na osnovu informacija dobijenih kroz aktivnosti iz podtačaka (a) do (d); i
(đ) razvijati i koristiti procedure i repere za praćenje i procenjivanje sprovođenja programa.
PODREGIONALNI, REGIONALNI I ZAJEDNIČKI AKCIONI PROGRAMI
Član 5
(1) Ugrožene zemlje Strane ovog regiona, u skladu sa članovima 11. i 12. Konvencije, mogu da pripreme i primene podregionalne i/ili regionalne akcione programe kako bi dopunile i povećale uspešnost i efikasnost nacionalnih akcionih programa. Dve ili više ugrožene zemlje Strane ovog regiona mogu da se između sebe dogovore o primeni zajedničkog akcionog programa.
(2) Takvi programi mogu da budu pripremljeni i sprovedeni u saradnji sa drugim Stranama ili regionima. Cilj takve saradnje bio bi da se obezbedi povoljno međunarodno okruženje i da se olakša pružanje finansijske i/ili tehničke podrške ili drugih oblika pomoći radi efikasnijeg rešavanja pitanja dezertifikacije i suše na različitim nivoima.
(3) Odredbe članova 3. i 4. će se primenjivati, "mutatis mutandis", u pripremi i sprovođenju podregionalnih, regionalnih i zajedničkih akcionih programa. Uz to, takvi programi mogu da obuhvate obavljanje istraživačkih i razvojnih aktivnosti u vezi sa odabranim ekosistemima u ugroženim oblastima.
(4) U pripremanju i sprovođenju podregionalnih, regionalnih ili zajedničkih akcionih programa ugrožene zemlje u regionu Strane će, po potrebi:
(a) utvrditi, u saradnji sa nacionalnim institucijama, nacionalne ciljeve koji se odnose na dezertifikaciju koji se u takvim programima mogu uspešnije ostvariti, i odgovarajuće aktivnosti kroz koje mogu da budu uspešno realizovani;
(b) oceniti operativne kapacitete i aktivnosti nadležnih regionalnih, podregionalnih i nacionalnih institucija;
(v) proceniti postojeće programe koji se odnose na dezertifikaciju među Stranama ovog regiona i njihov odnos prema nacionalnim akcionim programima; i
(g) razmatrati mere za koordinaciju podregionalnih, regionalnih i zajedničkih akcionih programa, uključujući, po potrebi, osnivanje koordinacionih odbora sastavljenih od predstavnika svake zainteresovane ugrožene zemlje Strane da bi izvršili pregled o napretku u borbi protiv dezertifikacije, usaglašavali nacionalne akcione programe, davali preporuke u različitim fazama pripreme i sprovođenja podregionalnih, regionalnih ili zajedničkih programa delovanja, i delovali kao fokalne tačke za unapređenje i koordinaciju tehničke saradnje shodno članovima 16. do 19. Konvencije.
TEHNIČKA, NAUČNA I TEHNOLOŠKA SARADNJA
Član 6
Shodno ciljevima i principima Konvencije, Strane ovog regiona će, pojedinačno ili zajedno:
(a) unaprediti jačanje mreže naučno-tehničke saradnje, pokazatelja praćenja i informativnih sistema na svim nivoima, kao i njihovu integraciju, po potrebi, u svetske sisteme informisanja; i
(b) unaprediti razvoj, prilagođavanje i transfer odgovarajućih postojećih i novih ekoloških tehnologija u okviru i izvan regiona.
FINANSIJSKI RESURSI I MEHANIZMI
Član 7
Shodno ciljevima i principima Konvencije, ugrožene zemlje Strane ovog regiona će, pojedinačno ili zajedno:
(a) usvojiti mere da racionalizuju i jačaju mehanizme za obezbeđivanje sredstava kroz javno i privatno investiranje radi postizanja konkretnih rezultata u akciji borbe protiv degradacije zemljišta i dezertifikacije i ublažavanja posledica suše;
(b) odrediti zahteve o međunarodnoj saradnji u podršci nacionalnim naporima, na taj način stvarajući, posebno, povoljno okruženje za investicije i podstičući aktivnu politiku investiranja i objedinjeni pristup uspešnoj borbi protiv dezertifikacije, uključujući i rano otkrivanje problema prouzrokovanih ovim procesom;
(v) tražiti učešće bilateralnih i/ili multilateralnih partnera i institucija za finansijsku saradnju radi obezbeđivanja sprovođenja Konvencije, uključujući programske aktivnosti koje uzimaju u obzir specifične potrebe ugroženih zemalja Strana ovog regiona; i
(g) proceniti mogući uticaj člana 2. (a) na primenu članova 6, 13. i 20. i drugih srodnih odredaba ove Konvencije.
Član 8
(1) Da bi se ovaj Prilog izvršio, Strane u regionu će:
(a) postaviti i/ili ojačati nacionalne fokalne tačke za koordinisanje akcije u borbi protiv dezertifikacije i/ili za ublažavanje posledica suše; i
(b) razmatrati mehanizme za jačanje regionalne saradnje, po potrebi.
(2) Stalni Sekretarijat može, na zahtev Strana ovog regiona shodno članu 23. Konvencije, da olakša sazivanje koordinacionih sastanaka u regionu tako što će:
(a) davati savet o donošenju mera za uspešnu koordinaciju, oslanjajući se na iskustvo iz drugih takvih mera; i
(b) pružati druge informacije koje mogu da budu od značaja za pokretanje ili pospešivanje procesa koordinacije."
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".