PRAVILNIKO POSLOVANJU I VOĐENJU EVIDENCIJE U TUŽILAŠTVU ZA RATNE ZLOČINE("Sl. glasnik RS", br. 118/2007) |
Ovim pravilnikom propisuju se pravila o poslovanju i vođenju evidencije u Tužilaštvu za ratne zločine (u daljem tekstu: Tužilaštvo).
Poslovanje obuhvata: način rada, zaštitu državne i službene tajne, odnose Tužilaštva i drugih javnih tužilaštava i državnih i drugih organa, odnose prema građanima, rukovanje predmetima, pomoćnim knjigama i rokovnicima, rukovanje stvarima od vrednosti, čuvanje arhivskog materijala, organizovanje stručne biblioteke, način izdavanja i korišćenje službene legitimacije.
Evidencija obuhvata: vođenje upisnika, pomoćnih i drugih knjiga.
Tužilaštvo za ratne zločine čine tužilac za ratne zločine, zamenici tužioca za ratne zločine i zaposleni, u skladu sa zakonom.
U Tužilaštvu se poslovi obavljaju individualno ili u stalnim i povremenim grupama, utvrđenim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Tužilac za ratne zločine organizuje rad, vrši upravne poslove i ostvaruje nadzor nad radom zamenika tužioca za ratne zločine i zaposlenih u Tužilaštvu.
Zamenik tužioca za ratne zločine može vršiti svaku radnju u postupku za koju je ovlašćen tužilac za ratne zločine, bez posebnog ovlašćenja ili punomoćja i snosi odgovornost za svoje postupke.
Zamenik tužioca za ratne zločine koji je dobio posebna uputstva (obavezno uputstvo) dužan je da postupi po njima i za nepostupanje po datim uputstvima snosi odgovornost.
Tužilac za ratne zločine i zamenici tužioca za ratne zločine mogu zajednički da razmatraju pitanja od značaja za vršenje funkcije Tužilaštva na sednici kolegijuma Tužilaštva (u daljem tekstu: Kolegijum).
Kolegijum zakazuje i njime rukovodi tužilac za ratne zločine ili lice koje ga zamenjuje.
Tužilački pomoćnici, sekretar i drugi zaposleni mogu po odobrenju tužioca za ratne zločine da prisustvuju sednicama Kolegijuma i imaju pravo da učestvuju u razmatranju pitanja koja su stavljena na dnevni red sednice, bez prava glasa.
Za punovažno odlučivanje u Kolegijumu potrebno je prisustvo većine zamenika tužioca za ratne zločine, a za donošenje odluka, usvajanje stavova i davanje mišljenja potrebna je većina glasova prisutnih.
Tužilaštvo obavlja svoju funkciju u Beogradu gde se nalazi sedište Tužilaštva.
Tužilac za ratne zločine može godišnjim rasporedom rada odrediti da pojedini zamenici tužioca za ratne zločine obavljaju tužilačke funkcije i van sedišta Tužilaštva.
Kada se tužilačka funkcija obavlja van sedišta Tužilaštva, svi predmeti moraju se evidentirati u upisnicima i registrima Tužilaštva.
Tužilac za ratne zločine rukovodi poslovanjem Tužilaštva, stara se da se poslovi izvršavaju blagovremeno, zakonito i pravilno, vrši nadzor i daje potrebna uputstva za rad.
Zamenici tužioca za ratne zločine rade samostalno poslove koji su im povereni od strane tužioca za ratne zločine ili ih obavljaju na osnovu zakona i drugih propisa koji su im povereni rasporedom poslova.
Zaposleni izvršavaju poslove i zadatke koji su im povereni u skladu sa pozitivnim propisima i Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, kao i poslove i zadatke neposredno određene od strane tužioca za ratne zločine ili zamenika tužioca za ratne zločine.
IV ZAŠTITA DRŽAVNE I SLUŽBENE TAJNE
U Tužilaštvu se radi zaštite državne i službene tajne određuje koji dokumenti, podaci, pisani materijali i druge činjenice predstavljaju državnu, službenu i profesionalnu tajnu kao i stepen poverljivosti i način čuvanja i zaštite ovih tajni.
Kao državna tajna smatraju se podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukama nadležnog organa doneti na osnovu zakona proglašeni državnom tajnom i čije bi odavanje imalo ili moglo da ima štetne posledice za političke, ekonomske ili vojne interese zemlje. Na pismenima koja sadrže državnu tajnu stavlja se na vidnom mestu oznaka «državna tajna».
Kao službena tajna smatraju se podaci ili dokumenta koji su zakonom drugim propisima, opštim aktima ili odlukom nadležnog organa proglašeni službenom tajnom, kao i podaci koji nisu proglašeni službenom tajnom, a čije bi odavanje zbog njihove važnosti moglo izazvati teže štetne posledice za Tužilaštvo. Na pismenima koja sadrže službenu tajnu mora se na vidnom mestu staviti oznaka "službena tajna".
Pravilnikom o kriterijumima za utvrđivanje podataka značajnih za Tužilaštvo i njegovo poslovanje mogu se bliže odrediti poverljivi podaci ili grupe podataka koji se smatraju službenom tajnom, a koji podaci predstavljaju službenu ili profesionalnu tajnu može odrediti tužilac za ratne zločine.
Službeni materijali, pisma, dokumenta koji nisu proglašeni državnom ili službenom tajnom, a čije bi odavanje moglo imati štetne posledice za službu smatraju se poverljivim i označavaju se na vidnom mestu sledećim oznakama stepena poverljivosti:
"strogo poverljivo" - je materijal koji sadrži podatke takve prirode i značaja da bi njihovo saznanje od strane neovlašćenog lica moglo izazvati naročito štetne posledice po interese bezbednosti zemlje i opšte interese, negativno uticati na odnose sa drugim zemljama ili naneti teške štetne posledice tužilaštvu i pojedincima;
"strogo poverljivo - isključivo na naslovljenu ličnost" - je materijal iz prethodnog stava koji sadrži podatke o izuzetno osetljivim i naročito poverljivim činjenicama namenjenim samo određenim licima;
"poverljivo" - je materijal koji sadrži podatke takvog značaja da bi njihovo saznanje od strane neovlašćenih lica moglo izazvati štetne posledice po interese tužilaštva ili interese drugih organa, organizacija, pojedinaca kao i druge negativne posledice;
"samo za internu upotrebu" - stavlja se na službeni materijal u kome su sadržani podaci koji mogu biti dostupni svim zaposlenima tužilaštva ili samo određenim zaposlenima ali se taj materijal ne može koristiti u svrhe koje imaju neslužbeni karakter i bez saglasnosti tužioca za ratne zločine ili lica koje on ovlasti.
Oznaku stepena poverljivosti određuje tužilac za ratne zločine ili lice koje on ovlasti.
Stepen tajnosti određen u drugom organu zadržava se i u postupanju Tužilaštva i ne može se menjati.
Službeni materijali označeni nekom od oznaka iz člana 5. ovog pravilnika mogu biti dostupni samo onim zaposlenima Tužilaštva koji u svom radu na njima ostvaruju uvid radi rukovođenja, obrade ili drugih oblika rada i rukovanja i to u meri u kojoj izvršavanje službenih poslova i zadataka to zahteva.
Tužilac za ratne zločine je u obavezi da obezbedi čuvanje i rukovanje sa materijalima navedenim u čl. 7. i 8. ovog pravilnika u skladu sa stepenima tajnosti ili poverljivosti.
V ODNOS TUŽILAŠTVA ZA RATNE ZLOČINE PREMA PRAVOSUDNIM I DRUGIM DRŽAVNIM ORGANIMA I PREMA JAVNOSTI
Tužilaštvo je dužno da od državnih organa, pravnih lica i drugih pravnih subjekata prima podneske, a u slučaju potrebe uzima neposredne izjave u stvarima iz svoje nadležnosti, radi preduzimanja radnji na koje je ovlašćeno i može da traži dopune i objašnjenja u vezi sa primljenim podnescima i datim izjavama.
Tužilaštvo je ovlašćeno da od sudova, drugih organa i pravnih lica zahteva da mu dostave spise i obaveštenja, koja su mu potrebna za preduzimanje radnji iz njegove nadležnosti.
U slučajevima kada je potrebnim zakonom ovlašćen da podnosi predloge, tužilac za ratne zločine može neposredno od pravnih i fizičkih lica tražiti podatke i objašnjenja koji su mu neophodni za donošenje odluke.
Organi i lica iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da postupe po zahtevu Tužilaštva.
Svi državni organi dužni su da Tužilaštvu pruže potrebnu pomoć, naročito ako je to vezano za krivični postupak ili se radi o otkrivanju krivičnih dela i pronalaženju učinilaca.
Kada Tužilaštvo nađe da postoji praznina u pravnom sistemu koja omogućava zloupotrebu javnih i državnih sredstava ili težu povredu javnih ili državnih interesa u korišćenju, upravljanju i raspolaganju javnim ili državnim sredstvima obavestiće o tome nadležni organ.
Tužilaštvo može da obaveštava javnost i druge organe i organizacije putem sredstava javnog informisanja ili na drugi način o stanju kriminaliteta i drugim problemima i pojavama od opšteg značaja koje je zapazilo u svome radu, a u okviru zakona i u skladu sa interesima postupka može da obaveštava javnost i o pojedinim predmetima po kojima postupa, kada je to od opšteg interesa.
Obaveštavanje javnosti vrši portparol Tužilaštva.
Prilikom davanja obaveštenja, vodi se računa o dužnosti čuvanja službene tajne i o tačnosti davanja podataka.
Portparol obaveštava javnost u vidu službenog saopštenja ili na drugi pogodan način o pokretanju postupka u slučajevima za koje se interesuje šira javnost, vodeći pri tom računa o interesima pravilnog vođenja postupka i opravdanoj zaštiti ličnosti na koje se podaci odnose.
Uputstvom o informisanju u Tužilaštvu koje donosi tužilac za ratne zločine detaljnije se reguliše pitanje informisanja javnosti od strane tužilaštva.
VI UPISNICI, POMOĆNE KNJIGE I DRUGE EVIDENCIJE
|
U Tužilaštvu se vode sledeći upisnici: |
|
01. |
Krivični upisnik za poznate punoletne učinioce |
"KTRZ" |
02. |
Krivični upisnik za nepoznate učinioce |
"KTRN" |
03. |
Krivični upisnik za maloletne učinioce |
"KTRM" |
04. |
Krivični upisnik razno |
"KTRR" |
05. |
Krivični upisnik za predmete po vanrednim pravnim lekovima i predmete u drugostepenom postupku po žalbama na rešenja |
"KTRR I" |
06. |
Krivični upisnik predmeta u drugostepenom postupku |
"KTŽR" |
07. |
Krivični upisnik za upisivanje predmeta po molbama i predlozima za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti |
"KTZR" |
08. |
Krivični upisnik za predmete pravne pomoći |
"KTRP" |
09. |
Upisnik za evidenciju oduzetog novca |
"KDRP-I" |
10. |
Upisnik za predmete strogo poverljive prirode |
"Str. Pov." |
11. |
Upisnik za predmete poverljive prirode |
"Pov." |
12. |
Upisnik za personalne poslove |
"P" |
13. |
Upisnik za knjigovodstveno-računovodstvene poslove |
"R" |
14. |
Upisnik za ostale administrativne predmete |
"A" |
15. |
Upisnik za evidenciju štampanih stvari i publikacija |
"Št." |
Ako je neki predmet pogrešno upisan, precrtaće se ceo upis, a u rubrici "napomena" zabeležiće se mastilom: "pogrešan upis".
Pogrešni upisi u pojedinim upisima upisnika i pomoćnih knjiga ispravljaju se tako što se preko teksta pogrešnog upisa povuče tanka vodoravna crta olovkom u boji na način da precrtani tekst ostane čitak i unese podatak o tačnom upisu.
Kada je predmet konačno rešen u Tužilaštvu, redni broj tog predmeta zaokružuje se u upisniku crvenom olovkom.
Predmet koji je delimično rešen u Tužilaštvu označava se tako što se ispod rednog broja upisnika stavlja crvena vodoravna crta.
Ako su svi predmeti upisani na jednoj strani upisnika označeni kao konačno rešeni u Tužilaštvu, u donjem levom uglu te stranice stavlja se znak kvadrata.
Znakom kvadrata uokviriće se i redni broj predmeta koji se stavlja u arhivu.
U arhivu se mogu stavljati samo pravosnažno završeni predmeti.
Da bi se obezbedilo pravilno i uredno vođenje upisnika, pomoćnih knjiga i drugih evidencija, tužilac za ratne zločine ili lice koje on odredi, dužno je dvaput godišnje pregledati sve upisnike i pomoćne knjige. Svaki pregled zabeležiće se u rubrici «napomena» kod poslednjeg upisanog predmeta.
Prilikom pregleda narediće se i ispravljanje zapaženih nedostataka i daće se potrebna uputstva za rad, a o izvršenom pregledu sačiniće se i zapisnik.
Upisnici se zaključuju na kraju godine. Zaključivanje se vrši tako, što se posle poslednjeg upisanog rednog broja stavlja konstatacija koja sadrži sledeće podatke: dan, mesec i godinu zaključenja, redni broj poslednjeg upisanog predmeta, ukupan broj predmeta koji su na kraju godine ostali nezavršeni i pojedinačno navođenje brojeva nezavršenih predmeta. Ovu konstataciju potpisuju vodilac upisnika i tužilac ili zamenik koga on odredi.
Odvojeno se upisuju podaci o nesvršenim prijavama, neokončanim istragama i optuženjima po kojima nije doneta pravosnažna odluka suda.
Tužilaštvo se stara o redovnoj nabavci izdanja zakona i drugih propisa, službenih listova, zbirki sudskih odluka, stručnih časopisa i drugih stručnih publikacija potrebnih za što uspešnije i stručnije vršenje poslova u Tužilaštvu.
U Tužilaštvu za veći broj primeraka dela stručne literature organizuje se stručna biblioteka.
Tužilac za ratne zločine, zamenici tužioca za ratne zločine i drugi zaposleni imaju službene legitimacije.
Službene legitimacije izdaje Tužilaštvo.
Na legitimacije je utisnut grb Republike Srbije i sadrži natpis: "Republika Srbija"; "Tužilaštvo za ratne zločine" i naziv "službena legitimacija". Na legitimaciji postoji prostor za fotografiju veličine 2,5 x 2 cm. Prostor gde se upisuje ime i prezime, tekst - tužilac, zamenik tužioca, oznaka serije i serijskog broja; prostor za upisivanje reg. broja, datum izdavanja; potpis tužioca za ratne zločine i pečat Tužilaštva.
Na legitimaciji su posebno odštampane reči:
"Ova legitimacija služi kao dokaz o pravu na vršenje tužilačke funkcije koje proizilaze iz zakona.
Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev imaoca ove legitimacije:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu,
2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka,
3) bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca ratnih zločina."
Tužilaštvo nabavlja obrazac legitimacije.
Obrazac legitimacije izrađuje preduzeće ili ustanova sa kojom se o izradi legitimacije zaključi ugovor, a koju za to ovlasti tužilac za ratne zločine.
Evidenciju o izdatim legitimacijama vodi Tužilaštvo.
Evidencija iz prethodnog stava sadrži redni broj, naziv tužilaštva, serija izdate legitimacije i serijski broj, datum i potpis lica koje je legitimaciju primilo.
U slučaju da se izgubi službena legitimacija, ili na drugi način nestane, imalac je dužan da o tome obavesti tužioca za ratne zločine u roku od tri dana. Izgubljena legitimacija briše se iz evidencije o izdatim legitimacijama, a izdaje se nova.
Tužilac za ratne zločine ili zamenik tužioca za ratne zločine kome prestane tužilačka funkcija ili pređe u drugo javno tužilaštvo, dužan je da legitimaciju vrati Tužilaštvu.
Povodom posebnog zahteva imaoca legitimacije iz stava 1. ovog člana, tužilac za ratne zločine može odobriti da je imalac legitimacije zadrži, s tim što će se na legitimaciji označiti da je stavljena van upotrebe - poništena.
Nevažeće legitimacije uništiće komisija čije članove imenuje tužilac za ratne zločine.
Na sva druga pitanja koja se odnose na poslovanje i vođenje evidencije u Tužilaštvu a koja nisu regulisana ovim pravilnikom, primenjuju se odgovarajuće odredbe Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".