ODLUKAO "STRATEGIJI RAZVOJA ŠIROKOPOJASNIH TELEKOMUNIKACIONIH MREŽA AP VOJVODINE, U PERIODU OD 2007. DO 2010. GODINE"("Sl. list AP Vojvodine", br. 21/2007) |
Donosi se "Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine, u periodu od 2007. do 2010. godine", koja čini sastavni deo ove Odluke.
Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine obrazovaće radno telo koje će pratiti realizaciju "Strategije razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine, u periodu od 2007. do 2010. godine."
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne Pokrajine Vojvodine".
1. Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža u AP Vojvodini rukovodi se dokumentom "Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji u periodu od 2006. do 2010. god." Saglasno je i sa potpisanim međunarodnim sporazumom, "Agenda e-JIE za razvoj informacionog društva", za razvoj informacionog društva u regionu. Taj sporazum je u skladu sa akcionim planovima "e-Evropa 2002" i "e-Evropa 2005" i planom "e-Evropa+" za zemlje kandidate, za članstvo u EU.
2. Strategija razvoja AP Vojvodine u glavnim crtama definiše okvire značajne za ostvarivanje širokopojasnog pristupa, definišući korake budućeg razvoja u AP Vojvodini. Bazirana je na oceni sadašnjeg stanja i mogućnosti dostupa novim tehnologijama. Predlog razvoja širokopojasnih telekomunikacija odnosi se na sve segmente društva i ekonomije i insistira na ravnomernom razvoju svih delova AP Vojvodine.
3. Strategija definiše ulogu i zadatke Izvršnog veća AP Vojvodine za podršku razvoju širokopojasnih telekomunikacija. Uloga Izvršnog veća AP Vojvodine će se koncentrisati na:
3.1. Ograničenu regulatornu funkciju, samo tamo gde je potrebno obezbediti podsticaj i podršku za izgradnju ili nadogradnju infrastrukture za širokopojasni pristup, bez pristrasnosti u donošenju odluka;
3.2. Koordinaciju aktivnosti koje će povećavati dostupnost širokopojasnih komunikacija za sve, uz stalno nastojanje za smanjenjem jaza između urbanih i ruralnih oblasti;
3.3. Obrazovanje o značaju, mogućnostima i korišćenju širokopojasnih komunikacija;
3.4. Podržavanje razvoja širokopojasnih komunikacija ne samo korisnika servisa, već i davalaca usluga i kreatora sadržaja (npr. e-uprava, e-zdravstvo, e-obrazovanje) imajući u vidu multikulturalnost i multijezičnost u AP Vojvodini;
3.5. Povezivanju na nivou regije u ovoj oblasti.
4. Izvršno veće AP Vojvodine donosi ovu Strategiju sa ciljem da do 2010. god. bude što bliže evropskom cilju: 50% populacije sa širokopojasnim pristupom. Na osnovu ove Strategije doneće se Akcioni plan.
5. Pojam "širokopojasni" označava stalni i brzi pristup telekomunikacionoj mreži koji podržava isporuku novih sadržaja, aplikacija i servisa. Mnoge važeće definicije vezuju se za brzinu (protok). U ovoj Strategiji usvojena je donja granična brzina od 64 kbit/s.
5.1. Širokopojasni pristup podržava interaktivne servise velikog protoka, sa neprekidnom konekcijom, uz istovremeni prenos govora, zvuka, video sadržaja i podataka.
5.2. Širokopojasni prenos obezbeđuje se preko optičkih kablova velikog kapaciteta. Usko grlo za širokopojasni pristup jeste "poslednji kilometar" do krajnjeg korisnika.
6. U periodu 2005-2006. god. zastupljenost pojedinih usluga u AP Vojvodini značajno je manja u odnosu na prosečnu zastupljenost u zemljama članicama EU27.
7. Ne postoji ravnomeran razvoj po regijama AP Vojvodine. Južno-bačka regija, sa sedištem u Novom Sadu, značajno je razvijenija od ostalih.
8. U EU27 72% domaćinstava ima fiksnu telefonsku liniju, uz oko 50 telefonskih priključaka na 100 stanovnika. Upoređujući AP Vojvodinu sa EU27, pokrivenost fiksnim telefonskim priključkom je dobra, izuzimajući severno-banatsku regiju. Broj priključaka na 100 stanovnika zaostaje za EU27, a bolji je u odnosu na zemlje u okruženju.
9. Procenat broja domaćinstava u AP Vojvodini sa dial-up pristupom Internetu na nivou je EU27, ali problem predstavlja dvostruko manji ukupan procenat korisnika Interneta. Prosek korišćenja Interneta u domaćinstvima u APV značajno zaostaje za EU27, gde iznosi 44%. Jedino je grad Novi Sad iznad tog proseka.
10. Izuzev grada Novog Sada, broj širokopojasnih korisnika u AP Vojvodini na 100 stanovnika sporo raste i značajno zaostaje u odnosu na EU27. Zabrinjava ukupno loše stanje i velika neravnomernost razvoja unutar AP Vojvodine.
Procena razvoja u AP Vojvodini
11. Procena broja korisnika telekomunikacionih usluga na području AP Vojvodine pokazuje da će do 2010. god. doći do značajnog porasta broja korisnika telekomunikacionih usluga. Kod važnijih tipova servisa očekuju se sledeće promene:
11.1. PSTN telefonija - povećanje za oko 20%;
11.2. Bazni ISDN pristup - povećanje za oko 10%;
11.3. GSM - povećanje za oko 25%;
11.4. UMTS (3G) - značajno proširenje i osvajanje tržišta;
11.5. ADSL - značajno proširenje i osvajanje tržišta;
11.6. Frame Raley - postepeno gašenje zbog prelaska na naprednije tehnologije;
11.7. Kablovski pristup Internetu - nisu svi operatori dostavili relevantne podatke.
12. Korišćenjem navedenih tehnologija očekuje se povećanje broja korisnika sledećih usluga:
12.1. IP telefonija (VoIP) - uvođenje i značajno osvajanje tržišta;
12.2. Širokopojasni pristup brzinama od 2 Mbit/s do 20 Mbit/s;
12.3. Triple play (Internet, TV, telefon);
12.4. Distribucija TV signala.
Preporuke za dalji razvoj u AP Vojvodini
13. U definisanje univerzalnog telekomunikacionog servisa uključiti i delove koji se odnose na širokopojasni pristup. Univerzalna širokopojasna telekomunikaciona usluga treba da bude dostupna svakom potencijalnom korisniku. Ona treba da obezbedi minimalni nominalni protok od 256 kbit/s u dolazu i 128 kbit/s u odlazu. Korisniku treba osigurati efektivnu uslugu tj. najmanje navedeni protok i stalnu povezanost na mrežu (flat rate), kao i kvalitet servisa uz prihvatljivu cenu. Na određenoj teritoriji, svakom potencijalnom korisniku treba omogućiti kvalitetan pristup radio i TV program koji su dobili dozvolu za pokrivanje te teritorije.
14. U Strategiji razvoja telekomunikacija Republike Srbije u periodu od 2006. do 2010. god. (član 6.8, tačka 2), pominje se mogućnost promene liste osnovnih usluga javnog servisa imajući u vidu potrebe i ekonomsku razvijenost različitih regiona. Na osnovu toga, ovom Strategijom traži se da RATEL, kao regulatorno telo, na predlog Izvršnog veća AP Vojvodine dodefiniše univerzalni servis na području AP Vojvodine i uputi nadležnom ministarstvu.
Razvoj infrastrukture u AP Vojvodini
15. Određivanje dinamike razvoja infrastrukture širokopojasnog telekomunikacionog servisa;
15.1. Uslov za razvoj infrastrukture jesu detaljni urbanistički planovi sa tačno definisanim telekomunikacionim koridorima i rešenim imovinskim odnosima. Time bi bilo omogućeno trenutno dobijanje odobrenja za izgradnju.
15.2. Organi lokalne samouprave (gradovi i opštine) moraju biti obavezni da prilikom izdavanja bilo kakvih odobrenja za izgradnju na svojoj teritoriji, uslove investitora da istovremeno o svom trošku izgradi kvalitetnu komunikacionu kanalizaciju i/ili kablovske uvode u kuće ili zgrade, koji zatim ostaju u vlasništvu te lokalne samouprave. Ovo se odnosi kako na rekonstrukciju ulica, tako i na izgradnju kuća ili zgrada. Nakon toga, organi lokalne samouprave će svim zainteresovanim omogućiti njeno korišćenje pod istim uslovima.
15.3. Organi lokalne samouprave mogu da povere upravljanje ovom kablovskom infrastrukturom komunalnom preduzeću, zaduženom za elektronske komunikacije i upravu.
15.4. Uvesti zabranu postavljanja podzemnih kablova bez ugradnje u kablovske cevi. Ovo treba da važi za magistralne pravce kao i za pristup svakoj zgradi tj. kući. Definisati minimalan nivo izgradnje u pogledu tehnologije i tipa mreža.
15.5. uvesti polaganje kablova u mini odnosno mikro rov čime se izgradnja ubrzava, a troškovi smanjuju.
15.6. Organi lokalne samouprave dužni su da svim zainteresovanim operatorima pod jednakim uslovima omoguće izgradnju telekomunikacione infrastrukture i davanje usluga.
Implementacija servisa u AP Vojvodini
16. Implementacija univerzalnog širokopojasnog telekomunikacionog servisa:
16.1. Izgradnja novih naselja - stimulacionom politikom podržati polaganje podzemnih optičkih kablova u adekvatne cevi i to do objekta i unutar objekta.
16.2. Izgradnja telekomunikacione infrastrukture u postojećim naseljima - stimulacionom politikom podržati polaganje optičkih kablova u adekvatne cevi i to do zgrade u slučaju grada (FTTB) ili u blizinu kuća (FTTC). Ukoliko finansijska sredstva dozvoljavaju, položiti cevi do kuća. U prvoj fazi koristiti postojeću bakarnu ili koaksijalnu instalaciju unutar objekata i xDSL ili KDS tehnologiju. U sledećoj fazi, ili u slučaju odluke o većem iznosu investiranja, napraviti optičku instalaciju do korisničkog uređaja (FTTH).
16.3. Naselja sa izgrađenom telekomunikacionom infrastrukturom - koristiti xDSL tehnologije u slučaju kvalitetne postojeće bakarne mreže. Isplanirati prestrukturiranje mreže na optiku do zgrade (FTTB ili FTTC). Ukoliko je bakarna mreža nekvalitetna, Izvršno veće AP Vojvodine će stimulisati izgradnju bežične ili HFC širokopojasne mreže.
16.4. Naselja bez ikakve telekomunikacione infrastrukture - izgraditi bežičnu širokopojasnu mrežu. Ova tehnologija je pogodna za razuđena mesta adekvatne geografske strukture i mesta gde nema nikakve mreže. Ukoliko se ne može koristiti bežična tehnologija, uraditi vazdušnu HFC mrežu koristeći TT stubove elektroprivrede ili Telekoma. Ovo važi za siromašna ruralna područja.
Cene - ekonomija pružanja i korišćenja servisa i usluga
17. Regulacija cena za širokopojasni pristup Internetu mora se rukovoditi ciljem ostvarivanja uslova za dugoročan razvoj infrastrukturne konkurencije. Isto tako, ona mora biti podsticajna za ulaganja u najmodernije tehnologije pristupa. Potrebno je ostvariti ravnotežu u razvoju dvaju tipova konkurencije: one koja se odnosi na nove servise i usluge i one koja se odnosi na fizičku infrastrukturu.
18. Zaštita korisnika treba da se sprovodi na području Vojvodine preko lokalne samouprave koja je dužna da svim zainteresovanim operatorima pod jednakim uslovima omogući izgradnju telekomunikacione infrastrukture i davanje usluga.
19. Organi lokalne samouprave treba da rade u skladu sa propisima RATEL-a.
20. Stimulisati davaoce sadržaja. Stimulativnim merama podržati uvođenje bolje i kvalitetnije usluge u zonama za koje Izvršno veće AP Vojvodine oceni da postoje potrebe (ekonomski nerazvijeni delovi, obrazovne i zdravstvene ustanove i sl).
Pravno i institucionalno okruženje
21. Izvršno veće AP Vojvodine će se suprotstaviti svakom monopolu u oblasti širokopojasnih telekomunikacija. Preduslov za rad u zdravim uslovima tržišne konkurencije stvoren je osnivanjem RATEL-a. Treba se boriti za njegov pravilan i nezavisan rad.
22. Izvršno veće AP Vojvodine će insistirati na poštovanju Zakona o telekomunikacijama, posebno u vezi izrade i primene strateških i planskih dokumenata, kao i utvrđivanju i pružanju univerzalne usluge. U tom cilju Izvršno veće AP Vojvodine formiraće ekspertsko savetodavno telo, čiji predlozi bi se ugradili u strateške i planske dokumente, kao i predloge mera i regulativu RATEL-u za teritoriju AP Vojvodine. Predlozi ovog tela bi se ugradili u ukupnu strategiju razvoja AP Vojvodine.
23. Treba predložiti donošenje posebnog Zakona o izgradnji telekomunikacione infrastrukture, usklađen sa Zakonom o telekomunikacijama i Zakonom o planiranju i izgradnji. On treba da obuhvata izgradnju telekomunikacionih mreža i ugradnju telekomunikacione opreme. Alternativno, ova pitanja mogu se rešiti i dopunama postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji.
23.1. Treba predložiti izmenu Zakona o planiranju i izgradnji treba izuzeti, kao predmet regulisanja, proširenja kapaciteta telekomunikacionih sistema u postojećoj kablovskoj kanalizaciji, na postojećim stubovima za vazdušne vodove, na postojećim antenskim stubovima, kao i u postojećim kontejnerima i zgradama.
23.2. Obavezati organe lokalne samouprave da finansiraju izradu detaljnih urbanističkih planova za koridore, trase i lokacije objekata telekomunikacione infrastrukture. Ona mora da razreši pitanje vlasništva unutar koridora.
23.3. U lokalnoj samoupravi razviti svest da je telekomunikaciona infrastruktura jednako važna kao energetska, vodovodna i druge. Izrada detaljnih urbanističkih planova za objekte telekomunikacione infrastrukture omogućila bi da se dozvole za izgradnju dobiju takoreći istovremeno sa podnošenjem zahteva, davanjem dokaza o posedovanju licence i finansijskih izvora za izgradnju.
23.4. Predložiti izmene Zakona o planiranju i izgradnji, po predviđenoj proceduri, koje će pokrenuti Pokrajinski sekretarijat za privredu i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i graditeljstvo.
23.5. Po ugledu na napredne urbane sredine iz Evrope, lokalna samouprava treba da izgradi sopstvenu otvorenu širokopojasnu telekomunikacionu infrastrukturu. Lokalne samouprave (opštine i mesne zajednice) mogu da koriste sledeće modele:
23.5.1. Koristiti svaku priliku pri rekonstrukciji ulica da se izgradi sopstvena kvalitetna kablovska infrastruktura. Ona mora da bude dostupna svim zainteresovanim pod istim uslovima.
23.5.2. Prilikom izdavanja dozvola za gradnju, investitore usloviti izgradnjom infrastrukture koju moraju da predaju u vlasništvo lokalne samouprave.
23.5.3. Samodoprinosima na nivou lokalne samouprave može se finansirati izgradnja sopstvene infrastrukture čiji bi se kasniji prihodi koristili za dobrobit građana te sredine.
23.5.4. Izvršno veće AP Vojvodine će pomoći u izgradnji infrastrukture nerazvijenim lokalnim zajednicama, kroz poseban program.
23.6. Isti pristup Izvršno veće AP Vojvodine, će imati kada je u pitanju prenosna (backbone) mreža.
23.7. Izvršno veće AP Vojvodine će zajedno sa lokalnim samoupravama realizovati projekat "Snimanja postojećeg stanja celokupne infrastrukture i izrade urbanističkih koridora za telekomunikacione mreže".
23.8. Omogućiti dobijanje geodetskih podloga sa ucrtanom infrastrukturom od strane Republičkog geodetskog zavoda u roku od par dana. Uticati na smanjenje izuzetno velikih taksi za dobijanje ovih podloga i produženje njihovih važnosti.
Marketing i drugi uslovi za razvoj
24. Najznačajniji oblik promocije jeste prelazak na potpuno korišćenje širokopojasnih tehnologija putem tzv. e-uprave, na svim jezicima u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, kao i na engleskom jeziku.
25. Izvršno veće AP Vojvodine će podržavati slanje radnika uprave na odgovarajuće obuke (kurseve) iz oblasti širokopojasnih telekomunikacija.
26. Pokrajinski sekretarijat za privredu će u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj podržati istraživanje i razvoj u oblasti širokopojasnih komunikacija i novih usluga zasnovanih na njima, a pre svega:
26.1. praćenje i transfer znanja u oblasti elektronskog komuniciranja u AP Vojvodini,
26.2. pripremu okruženja za prihvatanje elektronskog komuniciranja,
26.3. uključivanje naših eksperata u međunarodne istraživačko-razvojne konzorcijume,
26.4. izradu istraživačkih projekata u ovom domenu,
26.5. usvajanje međunarodnih standarda u oblasti elektronskog komuniciranja.
27. Predhodna nastojanja će se, osim sredstvima AP Vojvodine, u što većoj meri finansirati korišćenjem evropskih strukturnih fondova za ovu namenu.
28. Uspostaviti sistem praćenja tržišnih pokazatelja na telekomunikacionom tržištu u AP Vojvodini. Obavezati sve učesnike da redovno i tačno dostavljaju nadležnom organu AP Vojvodine podatke o svojim kapacitetima i planovima njihovog proširenja, kao i o politici cena. Ovi podaci moraju da ostanu predmet poslovne tajne i ne smeju da na bilo kakav način ugroze poslovanje operatora koji su ih dostavili. Oni treba da posluže samo za praćenje parametara kvaliteta usluga (QoS), vođenje detaljnih registara oskudnih resursa, kao i svih podataka važnih za korisnike telekomunikacionih usluga. Nadležni organ AP Vojvodine će na osnovu ovih izveštaja redovno i ažurno objavljivati te podatke u agregatnoj formi.
29. Praćenje razvijenosti širokopojasnih telekomunikacija po opštinama i delovima opština, radi podsticanja ravnomernijeg razvoja AP Vojvodine.
30. Celokupna relevantna dokumentacija nadležnog organa AP Vojvodine u domenu telekomunikacija mora da postane dostupna u elektronskom obliku bez naplate na Internet stranicama Sekretarijata na jezicima koji su u službenoj upotrebi u AP Vojvodini, kao i na engleskom jeziku.
31. Izvršno veće AP Vojvodine će podsticati razvoj sadržaja i obezbediti subvencije:
31.1. privrednim organizacijama koje konkurišu za instalaciju širokopojasnog pristupa, i
31.2. domaćinstvima koja imaju prihode niže od pokrajinskog proseka.
32. Izvršno veće AP Vojvodine će, na osnovu ove Strategije, doneti Akcioni plan. Mere iz Akcionog plana obuhvatiće sledeća područja aktivnosti:
32.1. osiguravanje uslova za razvoj slobodne tržišne i infrastrukturne konkurencije,
32.2. podršku uvođenju i usvajanju novih širokopojasnih tehnologija,
32.3. podršku razvoju elektronskog poslovanja, a pre svega elektronske uprave,
32.4. smanjivanje digitalnog jaza između različitih društvenih grupa,
32.5. zaštitu privatnosti komunikacije i sigurnosti podataka, te jačanje poverenja korisnika,
32.6. podsticanje ravnomernog razvoja širokopojasnog pristupa po opštinama u AP Vojvodini,
32.7. prikupljanje i objavljivanje indikatora izvršavanja ciljeva Strategije i Akcionog plana.
33. Izvršno veće AP Vojvodine će, osim sprovođenja mera Akcionog plana, proaktivno delovati na promovisanju ciljeva ove Strategije, u skladu sa svojim ovlašćenjima.
34. Izvršno veće AP Vojvodine podsticaće lokalne samouprave da uspostavljaju povoljno okruženje za razvoj širokopojasnih komunikacija, putem programa za osposobljavanje za pripremu razvojnih projekata, analize najbolje domaće i svetske prakse, razvoja modela partnerstva javnog i privatnog sektora i drugo.
35. Izvršno veće AP Vojvodine podsticaće korišćenje Interneta putem:
35.1. programa uvođenja i širenja elektronske uprave,
35.2. kreiranja One-stop-shop infrastrukture za ubrzanje privrednih aktivnosti,
35.3. programa informacione bezbednosti transakcija izvršenih elektronskim putem,
35.4. programa podsticanja elektronskog poslovanja,
35.5. podsticanja nosilaca telekomunikacionih usluga na usklađivanje sa standardima u EU i povezivanje sa okolnim zemljama.
Politika Izvršnog veća AP Vojvodine
36. Politika Izvršnog veća AP Vojvodine u oblasti širokopojasnih telekomunikacija bi obuhvatala;
36.1. Obezbeđenje direktnog uticaja Izvršnog veća AP Vojvodine na planiranje razvoja u ovoj oblasti na teritoriji AP Vojvodine kroz fond za kapitalna ulaganja, fond za razvoj AP Vojvodine i druga sredstva namenjena infrastrukturnim razvojnim projektima.
36.2. Formiranje ekspertskog savetodavnog tela na nivou Vojvodine koje bi predlagalo regulativu i mere RATEL-u. Ono bi moralo da bude uključeno u izradu ukupne strategije razvoja Pokrajine.
36.3. Tražiti da RATEL na predlog Izvršnog veća AP Vojvodine dopuni definiciju univerzalnog servisa za područje Vojvodine, u skladu sa ovom Strategijom.
36.4. Stimulativnim merama (sufinansiranjem mesnih zajednica ili/i građana) podržati uvođenje bolje i kvalitetnije usluge u zonama za koje AP Vojvodina ima interese.
36.5. U Upravnom odboru "Telekom Srbija" kao javnog preduzeća morali bi da budu kadrovi koji bi obezbedili sledeće: stručnost, kvalifikovanost, transparentnost, javnost rada. Na ovim osobinama će Izvršno veće AP Vojvodine insistirati.
36.6. "Telekom Srbija", kao javno preduzeće, treba Izvršnom veću AP Vojvodine redovno da dostavlja planove razvoja za teritoriju Vojvodine, kao i izveštaje o realizaciji planova jednom godišnje na uvid.
36.7. Prilikom prodaje javnog preduzeća "Telekom Srbija" neophodno je sprečiti prodaju telekomunikacione kanalizacije, resursa od izuzetnog značaja za celo društvo. Fizička veličina (gabarit) sadašnje telekomunikacione kanalizacije (naročito okana) često ne omogućava izgradnju nove, te je time njen značaj veći.
36.8. Zahtevati da javno preduzeće "Telekom Srbija" ne gradi nove bakarne telekomunikacione mreže starog tipa jer to predstavlja ulaganje u prošlost i bacanje finansijskih sredstava.
36.9. Potrebno je dati inicijativu da se reše problemi autorskih prava za emitovanje TV programa, novih e-sadržaja i sl.
36.10. Organizovati i sufinansirati sticanje znanja iz oblasti širokopojasnih telekomunikacija.
36.11 Integrisati se u širokopojasne mreže regiona kroz međuregionalnu saradnju, zajedničku izgradnju okosnice transportne mreže i ostalih telekomunikacionih pravaca, organizovanje zajedničkih konferencija, okruglih stolova i razmene stručnjaka, te realizaciju zajedničkih projekata i međuuniverzitetsku saradnju.
Projekti Izvršnog veća AP Vojvodine
37. Izvršno veće AP Vojvodine namerava da realizuje sledeće projekte:
37.1. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakoj obrazovnoj ustanovi u AP Vojvodini.
37.2. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakoj zdravstvenoj ustanovi u AP Vojvodini.
37.3. Širokopojasni Internet, sa odgovarajućim e-sadržajima u svakom centru lokalne samouprave u AP Vojvodini.
37.4. Širokopojasne metropoliten mreže u svakom većem centru u AP Vojvodini.
37.5. Edukacija iz oblasti širokopojasnih telekomunikacija za sve građane AP Vojvodine.
37.6. Seminari za domaće i strane investitore.
37.7. Međuregionalna konferencija o širokopojasnim telekomunikacijama.
37.8. Realizacija pilot mreže najnovije generacije.
Programi Izvršnog veća AP Vojvodine
38. U izradi ove strategije, posebna pažnja posvećena je programima koje Izvršno veće AP Vojvodine namerava da podrži, odnosno (su)finansira u narednom periodu, a u cilju izgradnje infrastrukture i uvođenja u efikasnu komercijalizaciju širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini. Stoga je, na osnovu istraživanja mišljenja eksperata, formirana rang lista programa od značaja za uvođenje i efikasnu komercijalizaciju širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini, koja uključuje tradicionalne programe, poput videa na zahtev i triple-play usluge, ali i naprednijih, poput virtuelnog medicinskog pregleda i nadzora, video nadzora, kao usluge, virtuelne geronto službe, virtuelnog pregleda i nadzora pogona i opreme, virtuelnog (distribuiranog) projektnog tima, podele resursa, virtuelne učionice, nadzora javnih ustanova, virtuelne mobilne kamere, virtuelnog poslovnog sastanka, video komune i virtuelnog koncepta. Opis ovih programa dat je u tekstu Strategije.