ODLUKA
O UTVRĐIVANJU VILE APOTEKARA VELIČKOVIĆA U NIŠKOJ BANJI ZA SPOMENIK KULTURE

("Sl. glasnik RS", br. 126/2007)

1. Vila apotekara Veličkovića u Niškoj Banji utvrđuje se za spomenik kulture.

2. Vila apotekara Veličkovića u Niškoj Banji (u daljem tekstu: spomenik kulture) nalazi se na teritoriji opštine Niška Banja, u gradu Nišu, Srpskih junaka broj 1, u privatnoj svojini, na katastarskoj parceli broj 1097, KO Niška Banja, u državnoj svojini.

Spomenik kulture sagrađen je 1935. godine za apotekara Dragutina Veličkovića kao vila neuobičajenih oblika i detalja za arhitekturu jugoistočne Srbije. Izvedena je prema overenom projektu koji je potpisao ovlašćeni građevinski inženjer Cvetko Anđelković iz Beograda. Prema crtežu fasade sa potpisom: "ing. Đorđe Kovaljevski", može se pretpostaviti da je projekat on uradio. S obzirom na to da kao državni činovnik Kovaljevski nije mogao da obavlja privatnu praksu, projekat je overio ovlašćeni inženjer Anđelković. Istražujući slobodnije arhitektonske oblike, autor je na zahtev naručioca dao osoben izraz svome delu, našavši rešenje u koncepciji modernizovanja klasičnih stilskih kompozicija. Po uzoru na projekat Dragiše Brašovana za kuću inženjera Češke banke Riharda Škarku u Deligradskoj ulici broj 13 u Beogradu, koja je 1927. godine dobila nagradu Dr Tomića za najlepšu fasadu, vlasnik je želeo da njegova vila u Niškoj Banji bude sagrađena sa dekorativnim elementima kakve ima zgrada s najlepšom fasadom, satkana od neobičnih kombinacija elemenata - slobodno shvaćen istoricizam u duhu kitnjastog romantizma. Fasadama dominiraju horizontalni elementi, kao i kod Škarkine vile. Elementi moderne, sagledivi u rasporedu masa, kombinovani su sa akademskim pristupom horizontalnoj podeli kompozicije fasade. Na projektu Veličkovićeve kuće ulična-glavna fasada ima parter obrađen dijamant kvaderima, sa trodelno rešenom lođom u sredini. Centralna vrata su dvokrilna, a dvoja bočnih jednokrilna. Jednostavni masivni stubovi nose srednji viši i širi luk, a bočni uže i niže lukove. Simetrično u odnosu na lođu su postavljena po dva lučno završena prozora. Izvedeni radovi su drugačiji u odnosu na crtež - lođa je umesto lučno završena arhitravno. Poligonalnim ispadom rešen je deo fasade na prvom spratu, na kome je balkon sa četiri stuba koji nose lukove, pravougaonom reljefnom dekoracijom na ogradnom zidu i rozetama nad bočnim prozorima. Drugi sprat je u masama rešen kao kula nad kojom je kubus sa segmentastom kupolom. Fasada drugog sprata kuće ima bogatu reljefnu dekoraciju oko gotske trifore, nadvišene gotičkim arkadnim frizom, koji na završecima ima piramidalni krov. Prostrana terasa okružuje kulu. Glavni ulaz u kuću nalazi se na bočnoj fasadi i njegovo monumentalno rešenje čini ovu fasadu posebnom. Projektant se potrudio da svim fasadama da drugačiji izgled, tako da je dvorišna fasada dobila trem sa balustradom, koji nosi balkon, a četvrta fasada podređena je funkciji koju je odredilo stepenište sa svetlarnikom. Unutrašnji prostor rešen je centralno. Postignuta je funkcionalnost kao stremljenje moderne, zadovoljeni su zahtevi porodičnog života, ali i profesionalnih potreba vlasnika uvođenjem poslovnog prostora - sezonske apoteke, kabineta za rad i ekonomskih prostorija. Kuća je imala šesnaest soba. Izgradnja kuće zahtevala je velika materijalna sredstva, što je uslovilo jeftinije opremanje enterijera, bez luksuznih detalja. Prema zamisli projektanta kuća je izvedena tako da je bila uvučena u parcelu i okružena baštom. Kasnijim prosecanjem ulica smanjena je bašta, a kuća je izašla na ulicu.

Spomenik kulture značajno je autorsko ostvarenje, kako za nasleđe jugoistočne Srbije, tako i za banjsko nasleđe Srbije, i to ne samo kao primer posebnog dekorativnog arhitektonskog pravca, već i kao delo malo proučenog i nepoznatog opusa vrednog i talentovanog arhitekte Đorđa Kovaljevskog.

3. Zaštićena okolina spomenika kulture obuhvata sledeće katastarske parcele: br. 1096/1, 1097, 1098, 1099, 1104 i 1105, KO Niška Banja, u državnoj svojini.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite spomenika kulture:

1) očuvanje izvornog izgleda spoljašnje arhitekture i enterijera, horizontalnog i vertikalnog gabarita, oblika i nagiba krova, svih konstruktivnih i dekorativnih elemenata, stilskih karakteristika, originalnih materijala i natpisa;

2) ažurno praćenje stanja i održavanje konstruktivno-statičkog sistema, krovnog pokrivača, svih fasada, enterijera i ispravnosti instalacija u spomeniku kulture;

3) zabrana radova koji mogu ugroziti statičku bezbednost spomenika kulture;

4) zabrana prepravki, dogradnje, pregradnje, nadgradnje i zatvaranja terasa;

5) vođenje elektro i TT vodova podzemnim putem;

6) zabrana postavljanja rashladnih uređaja, priključnih kutija i ormana na spoljašnjim površinama spomenika kulture;

7) korišćenje u stambene svrhe.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline spomenika kulture:

1) zabrana gradnje i postavljanja trajnih ili privremenih objekata koji svojom namenom, volumenom gabarita po visini i obliku mogu ugroziti ili degradirati spomenik kulture i njegovu zaštićenu okolinu;

2) zabrana gradnje objekata koji nisu u funkciji spomenika kulture;

3) zabrana postavljanja pokretnih tezgi, kioska i drugih privremenih objekata unutar zaštićene okoline;

4) izgradnja infrastrukture, izvođenje građevinskih radova i promena oblika terena dozvoljeni su samo uz prethodno obezbeđenje zaštitnih arheoloških iskopavanja i adekvatne prezentacije nalaza;

5) urbanističko, komunalno i hortikulturno opremanje, negovanje dekorativne flore i redovno održavanje prostora zaštićene okoline u funkciji spomenika kulture.

6. Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".